Nutritivni deficiti

Gvožđe i Jod

Prof. dr Nadja Vasiljević

Nutritivna anemija

Deficit gvožđa

i Anemija usled deficita Fe!

Najvažnija preventivna mera je

pravilna ishrana.

Značaj Fe Porast mortaliteta majke i dece

Kognitivni i fizički razvoj jedinke

Fizičko funkcionisanje individue

Radni kapacitet odraslih

Fe izvori:

Pravilna ishrana

Fortifikovana hrana

Suplementacija

Deficit gvoždja

-najrasprostranjeniji deficit

-50% prevalencija svih anemija

DNEVNE PREPORUKE

10-30 mg

______________Hb(g/l)___Hct(%)_

Deca do 5 g. 11,0 33

Deca 5-11 g. 11.5 34

Deca 12-15 g. 12.0 36

Žene 12.0 36

Trudnice 11.0 33

Muškarci 13.0 39

___________________________________________

GRANIČNE VREDNOSTI

Hb i Hct ZA DEFINISANJE

ANEMIJE

DEFICIT GVOŽDJA U TRUDNOĆI:

-Iscrpljenje maternalnih rezervi

-POREMEĆAJ U PROIZVODNJI Hb MAJKE

-Anemija majke

-Nedonesenost ploda

-Radjanje dece sa malom por. TM

-Prekomerni rast placente (kompenzatorno

usled slabe oksigenacije)

SUPLEMENTACIJA

UNIVERZALNA SUPLEMENTACIJA

UČESTALOST ANEMIJE >30%

60 mg Fe(200mg FeSO4) I 0,4 mgFK

DIJETSKE MERE

-PROMENA NAVIKA U ISHRANI

-FORTIFIKACIJA NAMIRNICA

BRAŠNO

Fe - 3.5-4 g U ORGANIZMU

-70% U SASTAVU Hb, U MIOGLOBINU -I ENZIMIMA -Enzimi:citohromi, katalaze, peroksidaze,sulfoperoksidaze, -jodinaze

-25% KAO REZERVA -u jetri i retikuloendotelnim makrofagama u obliku: FERITINU,

HEMOSIDERINU i

TRANSFERINU -1 %

Fe rezerve 3-4 g u organizmu čini:

2,5 g u Er

500mg u Feritinu i Transferinu

300 mg u Mioglobinu i enzimima

4 mg u cirkulaciji – UVEK DOSTUPNO

Min. Dnevne potrebe- 20mg /dan

Oblogatorni gubitak 1-2mg Fe

Ishrana obezbeđuje 10-20mg elementarog Fe!

Fe

• U periodu 15. do 44. godine učestalost

anemije je kod žena 10 do 20 puta češća nego

kod muškaraca, a nakon 45. godine učestalost se

izjednačava

Prirodni izvori gvožđa: najviše ga

sadrže iznutrice, meso, jaja,

žitarice, lisnato povrće,

leguminoze; riba malo, masti ne

sadrže Fe.

Peršun sadrži 10mg gvožđa.

Bilans gvoždja i potreban unos

-dve vrste gvoždja –

- koje se unosi ishranom i to:

hem - gvoždje

i

ne - hem-gvoždje,

- dve vrste receptora ćelija mukoze

intestinalnog trakta-

Hem-gvoždje:

-u mesu i namirnicama životinjskog porekla

i preradjivanama

-apsorbuje se direktno i iskoristljivost

gvoždja iznosi 20-30%

Na apsorpciju utiče:

- količina hem-gvoždja u mesu,

- količina kalcijuma u obroku,

- način pripreme obroka (visoka

temperatura nepoželjna).

Ne-hem-gvoždje:

-cerealija,

-povrća,

-semenki,

-leguminoza,

-voća i sl.

RESORPCIJA

-zahteva uslove u digestivnom traktu pH manji od 6,5 - zavisi od faktora ishrane

Veće rezerve -znači slabija resorpcija –

FEED BACK MEHANIZAM-

/to znači da nema uslova za preterano

opterećenje gvoždjem, kod zdravih/

Rezerve Fe u organizmu

- 500 i 1000 mg kod muškaraca

- kod žena jedva stižu do 500 mg

- 20 do 30% žena uopšte nema rezerve.

Prosečan unos u našoj zemlji -

10mg/dan-

NEDOVOLJNO!!!

Potrebe zavise od uzrasta i fiziološkog

stanja i vrlo ih je teško generalizovati.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji

odredjuju se prema tipu ishrane i

iskoristljivosti gvoždja iz hrane i iznosi

10 do 30 mg/ dan !

Prosečna stopa resorpcije je 10%!!!

-zadovoljavajuća iskoristljivost Fe je do

10%

-srednja 11%

-dobra iskoristljivost preko 18%

Rezerve Fe su u jetri, slezini i koštanoj

srži (služi za sintezu eritrocita).

U vidu feritina 17-23% Fe.

Resorpcija gvožđa Resorpcija iz digestivnog sistema je osnovni mehanizam regulacije nivoa gvožđa u organizmu. Fe - feri oblik se mora redukovati do fero oblika

kako bi se moglo apsorbovati u GITu.

- resorbcija gvožđa iz hrane varira u zavisnosti od rezervi i fizioloških zahteva organizma

- najvažniji stimulus za resorpciju gvožđa je nivo eritropoeze i status tkivnih rezervi

Fe se apsorbuje u gornjim partijama duodenuma aktivnim transportom

Ubrzanu produkciju eritrocita uvek prati

povecana resorbcija koja se nastavlja i

dugo nakon što je hemoglobinska masa

obnovljena do normalnog nivoa tj. traje

dok se rezerve potpuno ne popune .

Nivo resorpcije zavisi od oblika u kome

se gvozdje nalazi /hem i ne-hem/ kao i

kolicine koja se nalazi u ishrani.

Biomarkeri Fe statusa • 1. Fe

• 2. Transferin

• 3.Feritin je treći i neizostavni pokazatelj statusa gvožđa u organizmu. Feritin se stvara u jetri i predstavlja

rezervno gvožđe u tkivima.

• Feritin- inflamacija i slaba uhranjenost, povećavaju nivo Feritina. Utiču i brojni drugi faktori: prisustvo karcinoma

(neuroblastom, bubrega, pluća, dojke, Hodgkinov

limfom), pušenje, bronhitis, oboljenja jetre (hepatitisi B i

C), reumatoidni artritis, itd. Povišen nivo serumskog

feritina podstiče inflamaciju, a inflamacija dovodi do

porasta nivoa serumskog feritina.

Interstinalni transport svih oblika gvožđa u lumenu creva do cirkulacije se odvija u tri faze:

transport kroz apikalnu membranu

enterocita,

intracelularni transport

transpost kroz bazolateralnu membranu

enterocita.

Fe - transport

• Za prelazak Fe iz enterocita u cirkulaciju važni su transporteri: proteini feroportin i hefestin.

• Hepcidin smanjuje duodenalnu apsorpciju Fe i blokira oslobađanje Fe iz makrofaga što ima za posledicu razvoj anemije:

• 1) homeostatski reguliše apsorpciju gvožđa u

intestinumu,

• 2) kao medijator inflamacije učestvuje u odbrani

od infekcije

Fe- homeostaza 20 mg Fe ulazi u plazmu i veže se za

transferin: od toga je :

2/3 Fe se oslobađa iz liziranih Er

20 % se oslobađa iz rezervi u jetri.

Za vrijeme iflamacije oslobađanje Fe iz oba izvora je snažno inhibirano. Il-6 koji se pojačano izlučuje , stimuliše produkciju hepcidina koji blokira oslobađanje Fe iz rezervi - što brzo dovodi do hipoferemije.

Fe- homeostaza

• Hepcidin inhibira oslobađanje Fe iz makrofaga vezivanjem na feroportin – RECEPTOR ZA Fe- i dovodi do njegove internalizacije i propadanja.

• Feroportin na ćelijskoj membrani

predstavlja izlazni kanal za Fe.

HEPCIDIN-FEROPORTIN INHIBICIJA ABSORPCIJE Fe!!!!

Faktor koji utiču na resorpciju gvožđa

Hem gvožđe: Izvori hem gvožđa u

namirnicama su hemoglobin i mioglobin iz

mesa, živinskog mesa i ribe.

Hem gvožđe se resorbuje 2-3 puta lakše

nego ne-hem.

Sama resorpcija ne zavisi u značajnoj meri

od sastava samog obroka.

Ne-hem gvožđe: Oko 95% gvožđa iz

hrane čini ne-hem gvožđe, koje se

pojavljuje u obliku soli gvožđa u

namirnicama biljnog porekla.

Resorpcija ne-hem gvožđa direktno zavisi

od rastvorljivosti prisutnog gvožđa u

gornjim partijama tankog creva

(duodenumu) odnosno od sastava obroka.

Pojedine komponente iz obroka su:

-Promotori resorpcije

-Supresori resorpcije

Vitamin C, povećava resorpciju i

regulise procese transporta i

deponovanja Fe u tkivima.

-Meso,

-Riba

-Živinsko meso u obroku povećavaju

resorpciju ne-hem Fe i do 4 puta .

-limunska kiselina,

-fruktoza

-amino kiseline.

-vitamin A

--karoteni poboljšavaju bioiskoristljivost

ne–hem Fe.

Promocija resorpcije ne-hem Fe

Inhibitori resorpcije

- soli kalcijuma (npr. kalcijum

fosfat),

- mekinje,

- fitati,

- polifenoli (nalaze se u čaju i

nekom povrću),

- komponente kafe .

Tabela 1. Faktori koji uticu na absorbciju gvozdja

Promotori

Inhibitori

Ishrana

Organske kiseline:

askorbinska, limunska,

mlečna, jabučna, vinska

Tanini, polifenoli, fosfati, fitati,

mekinje

Proteini: belance, žumance, proteini

mahuna

Neorganski elementi: Ca, Mn, Cu, Cd,

Co

Fiziološki uslovi

Deficit gvoždja i anemija

Post

Trudnoća

Preopterećenje gvožđem

Ahlorhidrija

Deficit bakra

Fe deficit - uzroci • Redukovani hepcidin

• povećan broj R za transferin

• Mobilizacija Fe iz rezervnih depoa, redukovan nivo feritina

• Povećana intestinalna asorpcija i transfer Fe (indukovano sniženim nivoom feritin

Fe deficit - efekti

Radni kapacitet

Aerobni kapacitet

Izdržljivost i Snaga

Energetska efikasnost

Voljna aktivnost ,

Radna produktivnost

Fe deficit - efekti

• Maternalno zdravlje –Fe status

• Ishod trudnoće

• Kognitivni, Motorni i Behavijoralni razvoj dece

• Ef ekat na Imunitet i Infekciju /deficit+suficit/

Najčešći uzroci sidropenijske anemije

Ishrana siromašna Fe

• Pridonosi težini anemije, ali je retko samostalno uzrokuje

Poremećaj apsorpcije iz GIT

• gastrektomija

• kolektomija

• resekcija tankog creva

• celijakija

• inflamatorne bolesti creva

Hronično krvavljenje • Ginekološko (menometroragije)

• GIT

• Varikoziteti jednjaka

• Hijatus hernija

• Ulkusna bolest želuca i duodenuma

• Erozivni gastritis

• Nesteroidni antireumatici

• Tumori GITa

• Divertikuloza

• Parazitarne bolesti

• Angiodisplazije

• Rendu-Osler-Weberova bolest

Povećane potrebe za Fe

ubrzani rast

trudnoća

dojenje

Ostalo •

• intravaskularna hemoliza

• gubitak Fe urinom

• idiopatska plućna hemosideroza

• dugotrajno lečenje eritropoetinom

(bubrežna insuficijencija).

ANEMIJA SE JAVLJA KOD:

-kod nepravilne ishrane i kod bolesti

nedovoljne ishrane

-kod prevremeno rođene dece jer dete nije

imalo dovoljno vremena da napravi

rezerve Fe u jetri

-kod devojčica u adolescenciji –

menstrualna krvavljenja

-kod trudnica (usled nedovoljnog unosa).

Raznovrsna dobro izbalansirana ishrana -

neće doći do pojave ove anemije!

Ishrana pretežno mlekom, šećerima i

mastima – ne dobijaju dovoljno Fe i drugih

oligoelemenata pa može doći do pojave

nutritivne mikrocitne hipohromne anemije.

To su najčešće ulkusni bolesnici i starije

osobe. Može se javiti čak i ako se unosi

dovoljno Fe ali nedovoljno proteina – jer su

oni neophodni za stvaranje eritrocita i

hemoglobina – nema iskorišćavanja Fe –

to je eritroplazmocitna anemija:

Znaci anemije:

1. bez vidljivih simptoma + smanjen broj

eritrocita;

2. Prisutni znaci + simptomi

spolja: -bledilo, malaksalost, čak i

nesvestica

-glavobolja, gubitak apetita, povećana

razdražljivost,

-kod dugotrajnih anemija:

- promene na noktima –

tanki, lako lomljivi i deformisani su.

-atrofija sluznice jezika i

želuca – smanjeno lučenje HCl, a za

apsorbovanje Fe potrebna je kisela

sredina; javljaju se ragade na usnama

koje se lako inficiraju, smanjen imunitet,

fizička kondicija.

-povećanje slezine, pad

otpornosti prema infekcijama, naročito

TBC.

Ova anemija je vrlo česta i kod dece i

odraslih i

treba je sprečiti pravilnom

ishranom –

dovoljna količina visokovrednih

proteina, Fe, Cu, kobalta,

V-B kompleksa, C i A.

Dijeta – kod bilo koje vrste anemije –

sprovoditi dijetetske mere uz

davanje preparata Fe, V-B 12.

Dijeta mora obezbediti dovoljno

energetskih, zaštitnih i gradivnih

materija, ali treba imati u vidu realne

potrebe organizma za E I nutrijentima,

moguće prisutno smanjenje apetita.

EV = prema potrebama

Belančevine su vrlo značajne jer su

neophodne za stvaranje eritrocita,

naročito neke – hematogene AK:

triptofan, histidin, glutamin... – ima

karakter umerene hiperproteinske

dijete

Proteini bi trebali davati oko 20% od

ukupne EV obroka.

Masti –

20-30% od ukupne EV obroka.

Ostatak – UH –

Najveći deo UH potiče od onih namirnica

koje su nosioci i drugih antianemijskih

činilaca: Minerali, Vitamini

(znači ne potiču od koncentrovanih

šećera),

/voće, povrće, žitarice, leguminoze .

Velike količine šećernih koncentrata

veoma utiču na smanjenje apetita.

Od vitamina posebnu pažnju treba

obratiti na vitamine B-komplexa (B-6, B-

12, folna kiselina..) (folna kiselina –

megaloblastna anemija);

na V-A i V-C. Vitamin A je antiinfektivni

vitamin; vitamin C takođe povećava

otpornost ali ima i uticaja na

apsorbovanje Fe.

Oligoelementi – Fe (posebno) – vrlo često

potrebno je dodavati preparate; Cu

(bakar) i kobalt (Co) – jer ulaze u sastav

niza enzima.

Izbor namirnica:

-žitarice – prednost ima crni hleb (Fe) ili

polubeli ili obogaćen Fe i V-B

kompleksa. Ne treba preterivati sa njim

jer ometa apsorbovanje Fe (crni, a

polubeli ne)

-mleko i proizvodi – nisu dobar izvor Fe,

ali se daju zbog sadržaja hematogenih

AK (posnije vrste mleka i sireva u

početku, posle i masnije)

-meso, riba, jaja – prednost imaju

iznutrice – jetra, slezina, meso (hem-

Fe), jaja (žumance – izuzetno dobar

izvor Fe), ali i iznutrice i jaja imaju

mnogo holesterola

-vidljive masti – one koje se lakše

iskorišćavaju: biljna ulja, maslac – ne;

ne sadrže ni Fe ni P ali potrebe u

esencijalnim masnim kiselinama moraju

biti zadovoljene

-povrće – leguminoze u vidu pirea – dosta

Fe, zeleno lisnato povrće – Fe (ali se teže

iskorišćava nego iz NŽP), svo drugo sveže

povrće: V-C – bolja apsorpcija Fe; povrće

tamno ljubičaste, crvene boje – cvekla,

crveni kupus – sadrže antocijane i imaju

antianemijsko dejstvo. Svo ostalo povrće

kao i kod zdravih

-voće – sočno voće sa dosta V-C i koje

sadrži antocijanske boje – kupine,

borovnica, crno grožđe, šljive – ima

uglavnom malo Fe

-šećerni koncentrati – med, a manje običan

šećer – saharozu – loš apetit.

-napici – voćni sokovi, kafa i kakao (zbog

toga što povećavaju lučenje HCl), čak i

manje količine alkoholnih pića kao aperitiv –

zbog apetita

-koriste se i začini – uloga da poboljšaju

lučenje digestivnih sokova i poprave ukus

hrane

-preporučuje se 4-5 obroka: 3 glavna i 2

manja.

Trudnice – računamo najpre gubitak –

imaju veće potrebe jer im se povećava broj

eritrocita, deo koji se troši za građenje

tkiva i fetusa i krvarenje posle porođaja.

Prvi deo trudnoće 0,8mg više, druga

trećina 6,3 mg više, treća trećina 6,0 mg

više (eritrociti sitni, broj smanjen i manje

hema).

Sa ovim unosom omogućuje se da

majka ne bude anemična, kao ni

plod.

Ako nema dovoljno Fe u hrani dolazi

do nutritivne mikrocitne hipohromne

anemije (izazvana faktorom hrane –

smanjeni eritrociti, smanjen pigment

hemoglobina).

Česta je kod odojčadi u

siromašnim porodicama, kod

dece u kolektivima.

nastaje usled:

-nepravilna ishrana majke u

trudnoći,

- prevremeni porođaj kada nije

bilo dovoljno vremena da se

obezbedi dovoljno gvožđa.

Bioiskoristivost

Hrana

Niska

Srednja

Visoka

Žitarice

Kukuruz

Ovas-zob

Pirinač

Šećerna trska

Integralno pšen br

Kukuruzno

brašno

Belo brašno

Voće

Jabuke Banane

Grožđe

Breskve

Kruške

Šljive

Jagode

Dinja

Mango

Ananas

Limun

Narandža

Paradaiz

Povrće

Plavi patlidžan

Leguminoze

Sojino brašno

Šargarepa

Krompir

Cvekla

Prokule

Kupus karfiol

Repa

Napitak

Čaj

Kafa

Crno vino

Belo vino

Životinjski

proteini

Sir

Jaja

Mleko

Riba

Meso

Živinsko meso

Nutritivni deficiti

Jod

Poredjenje deficita joda

Jod

• Mikroelement

• atomskim brojem 53

• Najteži je esencijalni element koji ima biološku funkciju

• Elementarni jod - iz morskih algi i morskih trava, iz čilske šalitre, iz izvora slanih voda i iz emulzija koje izlaze na površinu iz naftnih bušotina.

Jod

• jodna tinktura –

Poznati antiseptik – rastvor 3 d- 7 % joda u etil alkohlu i + 5 % kalijum jodida (KI) zbog poboljšanja stabilnosti rastvora

DEFICIT JODA – 1. NUTRITIVNI DEFICIT

• SADRŽAJ U HRANI ZAVISI OD MINEROLOŠKOG SATAVA ZEMLJIŠTA

• ENDEMSKI DEFICITI I DO 80%

• IZVOR: RIBA,RIBLJE ULJE, ŠKOLJKE, RAKOVI, ALGE

• Riba slanih mora sadrži više joda 10-100x od slatkih

• MALE KOLIČINE U MLEKU, MESU I JAJIMA

Jod

• Esenijalni element u tragu -0,00004% TM

• Rezerve -15-23 mg – 100 x manje nego Fe

• 75% u štitnoj žlezdi

• Ostatak u mlečnoj ž, pljuvačnim, GIT ž., bubrezima

uloge

• Za sintezu hormona štitne žlezde

• Za rast i razvoj mozga

• za termoregulaciju (BM 30x)

• Za rast i razvoj

• Za metabolizam makronutrijenata

• holesterola

• Za reprodukciju

• Za konverziju ß-karotena u vit. A

DNEVNE POTREBE

• 100-150 μg /DAN

• FORTIFIKACIJA KUHINJSKE SOLI

• 25-50 mg KJ/Kg SOLI

• KUVANJEM SE GUBI I DO 60% JODA

• Stajanjem na vazduhu - značajan gubitak

DEFICIT JODA DOVODI: -DO ZASTOJA U RASTU -MRTVORODJENOSTI -SPONTANIH POBAČAJA -POVEĆANJA PERINATALNE SMRTNOSTI -POREMEĆAJA SINTEZE TIREOIDNIH HORMONA -HIPOTIREOZE I KRETENIZMA - gušavosti

Gušavost

• Deficit joda

• Hrana – 4%

• Strumogeni faktor – goitrogeni – povećavaju osetljivost prema gušavosti

• Blokiraju absorpciju i bioiskoristljivost joda.

Gotrogeni

• Najznačajniji goitrogeni su tiocijanati, koji su u kompeticiji sa jodom za R, posebno kada je unos joda nizak.

• Izvor – biljke iz familije Brassica- kelj, kupus, brokoli, prokelj, karfiol , repa.

• sadrže glukozinolate koji se hidroliziraju na izotiocijanate, nitrile i tiocijanate.

Gotrogeni Visok nivo goitrogena se nalazi u : soji, uljanoj repici, jagodama, breskvama, šljivama, bademima, rotkvicama, prosu, spanaću , mahunama.

Uticaj hrane na bioiskoristljivost

• Orašasti plodovi, kikiriki- sadrže arahinozid koji ometa bioiskoristljivost joda

• Sulfonamidi – antibiotici

• PABA

• Enzimski defekt

Hrana iz familije kupusa

Sadarži:

• Termostabilni pregoitrin i termolabilni aktivator koji vrši konverziju pregoitrina u goitrin

• Goitrin smanjuje bioiskoristljivost joda

• Goitrin se nalazi u sirovoj hrani, ali ne i u kuvanoj – KUVANJE – atenuacija!!!

Značaj goitrogena

• uticaj goitrogena - mali klinički značaj ; osim u slučaju njihovog povećanog unosa ili u slučaju već postojećeg nedostatka joda.

• nedostatak selena, vitamina A i gvožđa može dodatno pogoršati simptome nedostatka joda,

• Pogoršanje je moguće i ako se u ishrani ne koristi jodirana so i morski plodovi.

Hrana – izvor joda • Morski plodovi - najbolji izvor joda ( posebno

losos, tuna, bakalar i škampi) • neke vrste morskih algi (trava), kao što su kelp

(rod Laminariales), nori (rod Porphyra) i wakame (Undaria pinnatifida), sadrže veće, ali izrazito varijabilne količine joda.

• Dobri životinjski izvori joda su i mleko i proizvodi, jaja i ćuretina;

• biljni izvori joda su beli luk,susam, soja, spanać, blitva, grašak, tikvice, kupus, repa, krompir, pasulj.

• manje količine joda se nalaze i u kukuruzu, suvim šljivama, suvom grožđu , soku od jabuke i bananama.

sadržaj joda u hrani zavisi

• od sadržaja joda u tlu

• vrsti gnojiva koji se koristi i navodnjavanju

• od upotrebe dezinficijenasa ili prehrambenih aditiva koji sadrže jod

• Od načina proizvodnje, prerade i pripreme hrane (dodavanje jodirane soli)

Suplementi i obogaćivanje hrane

• NJ i KJ - kapsule, tablete ... • Jod se nalazi i u dodacima ishrani - morske trave,

kao Fucus vesiculosus i smeđe alge iz reda Laminariales (kelpi).

• Suplementi za trudnice, uz vitamine, sadrže i jod. • JODIRANA SO - glavni izvor joda • Jodirana so je stona so (natrijum hlorid) uz

dodatak manjih količina raznih soli joda: kalijum jodat, kalijum jodid, natrijum jodat ili natrijum jodid.

Jodiranje soli

• 1953.godine, u bivšoj Jugoslaviji uvedena je zakonska odredba o obaveznom jodiranju soli i to s 10 mg kalijum jodida po kilogramu soli.

PRAVILNIK za jodiranje soli

• Kuhinjska/stona so mora biti jodirana sa:

• 25 mg KI/kg soli

• ili odgovarajućom količinom NaI, NaIO3, ili KIO3, tako da jedan kilogram proizvoda (računajući i prirodni jod) ne sadrži manje od 20 mg ni više od 30 mg kalijum jodida, a što odgovara količini joda od 15 do 23 mg na kilogram proizvoda.

Razne vrste soli • so koja se proizvodi posebnim tehnološkim postupkom

kojim jodiranje nije moguće ili je ista namenjena posebnim verskim ili nutritivnim grupama kod kojih jodiranje soli nije prihvatljivo ili je specifična po sastavu ili obradi gdje jodiranje može imati suprotan učinak zbog interakcije s drugim sastojcima.

• Pod takvim solima prodaju se : Crna so (Black salt, Kala namak, Sanchal), Gruba kristalna so (Coarse salt, Gos Sel, Sale grosso), Ljuskasta so (Flake salt), Soni cvet (Fleur de Sel , Flower of salt, Flor de la sal), Keltska so (Celtic salt , French grey sea salt), Francuska morska so, Siva so (Grey salt, Sel gris, Celtic sea salt), Gruba mlevena so (Grinder salt), Havajska morska so (Alaea, Alae, Hawaiian red salt), Košer so (Kosher salt), Organska so (Organic salt), Dimljena morska so (Smoked Sea Salt) i Himalajska so.

Postojanost Joda

• Kuhinjska so obogaćena jodom može polako da gubi jod usled izlaganja vazduhu – proces oksidacije

• Jodid - polako oksidira u metalni karbonat i elementarni jod, koji tada ispari.

• Sličan učinak ima i skladištenje u prostorima sa visokim % vlage.

• Jod ulazi u sasatva aditiva- veštačka boja - eritrozina (tetrajod-fluorescein, E127 – crveno) - može se naći u hrani crvene boje, u sirupu i koktelima, kandiranim trešnjama.

• Koncentracija joda u takvim proizvodima je visoka, ali je biološka iskoristljivost joda izrazito niska, između 2 i 5 %.

Incidenca

• Nedostatak u zemlji, vodi – endemska područja

• Najosetljivije su adolescentkinje i mlade žene i trudnice

• ♀ 6x osetljivije od ♂

• 1/6 svetske populacije – 1 bilion ljudi

• 100 zemalja sveta (Italija, Nemačka)

Interakcije joda s nutrijentima

• Selen nedostatak selena može dodatno pogoršati simptome nedostatka joda. Jod je potreban za sintezu hormona štitne žl., kao i selen-zavisni enzimi (jodotironin dejodinaze) za reakciju konverzije tiroksina -T4 u biološki aktivan trijodotironin -T3.

• Vitamin A – Istraživanja pokazuju da nedostatak vitamina A može dodatno pogoršati simptome nedostatka joda .

• Gvožđe – nedostatak Fe može dodatno pogoršati simptome nedostatka joda .

Nedovoljan unos joda

• 1.88 billiona ljudi je u riziku za nedovoljan unos joda

• 1/3 svetskog stanovništva živi u području gde je moguć deficit joda

• Istočni Mediteran, istočna Evropa, Azija i Afrika, planinski predeo, Alpi, Himalaji, Andi

• Blagi deficit –Australija, Novi Zeland, UK-Engleska

•

Zašto se fortifikuje so?

So je najpogodniji nosač za dodatak joda što se zasniva na sledećim faktorima :

• Široko rasprostranjena upotreba - Svi koriste so; konzumacija je stabilna tokom godine • Regularni proizvođači. • Tehnologija jodiranja soli je dostupna, lako se primenjuje i razumno košta. • Dodavanjem joda u hranu ili jodirane soli ne utiče na boju, ukus i miris – organoleptičke osobine! • Kvalitet jodirane soli može lako da se kontroliše

Redukcija unosa soli može uticati i na unos joda

Zavisi od zemlje i interakcije više faktora : • od aktuelnog unosa soli i stepena redukcije soli ; • da li se redukcija unosa soli vrši samo u domaćinstvima ili i u industrijskoj proizvodnji ; • količina unosa jodirane soli u domaćinstvu; • količina unosa jodirane soli u industrijskoj proizvodnji ; • Relativni doprinos unosa joda preko upotrebe jodirane soli ili industrijski proizvedene hrane/soli ; • skriveni unos joda alimentarnim putem – mlečni proizvodi, voda i sl.

Strategija prevencije deficita joda

• Restrikcija unosa nejodirane soli

• Proizvodnja i snabdevanje jodiranom solju ugroženih područja

• Edukacija o prevenciji deficita joda

• Monitoring kvaliteta jodirane soli, bolesti usled defiicta joda i kontrola joda u urinu

Sinergija redukcije unosa soli i strategije za fortifikaciju soli jodom

• preporuke WHO da unos soli bude do 5g/dan, a

Dve strategije 1. Veliku unos soli hranom 2. Nedostatak joda u hrani Ovo su dva značajna javno zdravstvena problema!!! potrebno je sagledati: - Intervencije za unapređenje zdravlja - Potrebno je vršiti preglede /istraživanja i kontrolu joda u

urinu - Pregovarati sa industrijskim sektorom - Podrška države i optimalna zakonska regulativa - Unapređenje znanja, ponašanja i sklonosti zdravstvenih

profesionalaca - Jačanje zdravstvene svesti , kao i ponašanja u vezi sa

zdravljem u opštoj populaciji - Uticaj industrijske proizvodnje u + ili – - Pravilna edukacija :“upotreba jodirane soli ali umereno“! - Da nema sukoba interesa

Da li je moguć porast nivoa fortifikacije jodom?

moguć je u opsegu 20–40 mg/kg

Zavisi od:

• Unos soli se razlikuje i između i unutar zemalja

• Ograničen kapacitet za monitoring nivoa unosa joda

• Kontrola unosa joda hranom koja se uvozi -zakon

• Broj i kontrola proizvođača soli

• Snabdevanje i dostupnost joda

• Zajednička aktivnost svih sektora na globalnom, nacionalnom nivou i u proizvodnji odnosno konstantni monitoring

Alternativni nosači za fortifikaciju jodom

Potencijalni nosači – glavne namirnice u ishani

pogodne za fortifikaciju:

Voda, riba, sosevi , pirinač; povrće

Ulja, i masti, pšenica, kukuruz, konditorski proizvodi, mleko u prahu, mleko

Da bi se procenio efekat/korist potrebno je proceniti status joda i zdravstveno stanje stanovništav koje je koristilo takve proizvode

Cochrane Review: ‘Iodine fortification of foods and condiments, other than salt, for preventing iodine deficiency disorders’ - WHO.

Višak unosa Joda

• Na račun prekomernog jodiranja, a ne unosa soli!!!!!!!!!!!

Preporuke – vodič WHO

• Guideline: fortification of food-grade salt with iodine for the prevention and control of iodine

deficiency disorders.

World Health Organization 2014

WHO Guideline

• ~ 29.8% - 241 million školske dece ima nedovoljan unos joda

• Fortifikacija soli jodom - Strategija izbora za prevenciju bolesti usled deficita joda

preporuke

• Odrasli 100–300 μg/dan

• Odojče i deca do 6 godina - 90 μg/dan

• Deca 6- 12 godina - 120 μg/dan

• Adolescenti od 13 god. i odrasli - 150 μg/dan

• Trudnice i dojilje - 250 μg /dan