Embed Size (px)
Citation preview
21Oktobar 2010.
I S T O R I J A
www.serbianmirror.com
Feljton (6. deo)
Demokratija u Srba, sad i nekad
P
rvu vladu obrazovao je
Stev~a Mihajlovi} i ta vlada
bila je, {to bi se danas reklo,
prva “ratnohu{ka~ka” klika. Kada
je ratni kabinet Risti}ev, bio
zamenjen ~inovni~kim, Ljubomira
Kaljevi}a, Skup{tina }e na inicija-
tivu novog premijera, koji se trudio
da na vlasti bude “mek”, da ne bi
ni~im drugim poljuljao svoju pop-
ularnost osim proganjanjem
Svetozara Markovi}a i “komu-
naca”, a bio je toliko mek da
mnogi njegovu vladavinu smatraju
razdobljem anarhije i bezvla{}a –
izglasala zakon o op{tinskoj
samoupravi.
Selja~ka Srbija nije se
mnogo uzbudila oko tog zakona,
ali, Kragujevac – ozbiljan {kolski
centar, sa prvom radni~kom kla-
som, sa Vojnom Topolivnicom,
gde su izlazili socijalisti~ki listovi
Svetozara i njegovih prista{a,
bacio se na samoupravljanje.
Pera Todorovi} bio je
inspirator “Crvenog barjaka”,
osniva~ radikalne stranke, socijal-
ista da bi zavr{io kao veliki borac
za prava dinastije. Radikali koje
je izdao, namesti}e mu ~ak i
jednu morfinisti~ko – homoseksu-
alnu aferu.
Uo~i izbora za lokalnu
vlast, zakazanih za 1. novembar,
list “Staro oslobo|enje” pi{e tekst
sa mnogo uskli~nika koji
zavr{ava. “Sutra pohitajmo na
birali{ta, da poka`emo da smo
svesni svoga prava i du`nosti!”
{to bi se reklo – svi u napad!
Pobedili su socijalisti,
prvi put u istoriji, a za predsedni-
ka op{tine izabran je Pavle
Vukovi}, poslanik tzv. Adam –
Milijine grupe, u re`imskoj {tampi
ve} ozna~en kao “komunac”.
Jedan od sreskih {pijuna
pi{e za Beograd pismo u kome
dojavljuje kako “socijalisti `ele
proterati kneza Milana iz Srbije,
proglasiti republiku, a njen
predsednik da bude Adam
Bogosavljevi}”.
Vladaju}i liberalni, re`i-
mski list “Istok”, sav ustremljen
na propagandu budu}ih ratova s
Turskom, okomio se na lokalne
izbore u Kragujevcu:
“Izabrani su po ~uvenju
uglavnom sankiloti, (avanturisti –
pripadnici Francuske revolucije).
Ovakvog nehajstva, kao {to je na
samom delu pokazano od strane
gra|anstva kragujeva~kog, niko ne
pamti, pa stoga nije ni ~udo {to je
sudbina Kragujevca pala u ruke
nihilista.”
A radnici Topolivnice
odgovaraju u crvenom “Starom
oslobo|enju”.
Mi radnici, mi gra|ani
koji snosimo sve dr`avne i
op{tinske terete, ne damo vi{e da
nam kojekakvi kroje kapu, a po
op{tini da nam barataju ne~iste
ruke. Ba{ zato {to smo sirotinja i {to
smo goli, na{ interes i na{e je pravo
da se na birali{tima i u op{tini ~uje
na{ glas, da vidimo ko to skida s
nas runo, te ostadosmo goli.
Nadzornik Vojne fabrike
{alje tad {ifrovani telegram o
tome kako “na{a komuna
neprestano prikuplja radnike fab-
rike na dogovor”. Vlasti u pritvor
{alju dva novinara, Peru
Todorovi}a, jednog od najplodni-
jih i najve}ih srpskih novinara
svih vremena i Iliju Todorovi}a.
Dva urednika “Starog oslobo|e-
nja” stavljeni su pod istragu na
osnovu tekstova koje su cenzura i
policija dopustile. Jo{ je vi{e
nastradao tre}i novinar, Sreta
Andelkovi} koga odvedo{e na
dvogodi{nju robiju, a njegovi ga
isprati{e uvodnikom:
“Liberali su dopunili
konzervativce – Kaljevi} je
produ`io delo Danilovo. ^estito,
slobodoumna partijo! Produ`ite
gonjenje i osu|ivanje, punite
tavanice, gu{ite ljude koji
protestvuju u ime zadavljenog nar-
oda protiv nasilja i tereta koji su
na njega golog i gladnog legli.
Udrite, gospodo, pod svakim
va{im udarcem raste sila koju ste
vi radi da ugu{ite. Raste, gospode,
i najposle ona }e se visoko uzdi}i
nad nama, prekri}e vas kao buran,
sumoran oblak i bi}e vam sudaja.”
Liberali su potom
odlu~ili da ukinu opozicionu
karagujeva~ku op{tinu, i poni{te
rezultate izbora. Prema dopunama
zakona o op{tinama, skupili su
dovoljan broj potpisa za sazivanje
bira~kog sastanka, na kojem je
trebalo da bude zba~ena vlast
“nihilista”.
Kragujevcem nastane
`estoka agitacija.
Policija smisli jedan trik:
da se zbor zaka`e onda kad
Topolivnica, sa 600 zaposlenih
tada najve}a fabrika Srbije, bude
radila, “da radnici na zbor ne bi
do}i uzmogli”.
Zbor za novi krug izbora
bio je zakazan za 15. februar (27)
februara po novom kalendaru.
Glasanje, bez obzira na
sve, ispade pravi, novi trijumf
socijalista i komunaca: 402 glasa
za op{tinu, samo jedan glas protiv.
Evo kako Pera Todorovi}
opisuje dalji tok doga|aja:
“Po{to zbor ovako lepo
svr{i sve svoje poslove, on
odu{evljeno pozdravi Odbor
uzvicima: @ivio, `ivio!
U tom banda zasvira, i na
ulici, u odu{evljenom narodu koji
je izleteo iz op{tinske avlije,
zalepr{a se visoko crvena zastava
sa belim natpisom: „Samouprava”.
Po{to je zbor glasao za
vlast izabranu u “prvom krugu”,
nastalo je slavlje. Citiramo Peru
Todorovi}a:
“Banda i crvena zastava
po|o{e napred, za njima se talasa-
lo ~itavo more odu{evljenog naro-
da (bilo je, ina~e, oko 500 demon-
stranata). To behu ve}inom ljudi
srednjeg stanja i sirotnija klasa.
PA[I] IZMISLIO
POZNANSTVO S
BAKUNJINOM
Izbori iz 1875. bili su
prvi poku{aj mladog in`enjera
Nikole Pa{i}a da u|e u politiku.
Po{to po tada{njem ustavu dr`avni
~inovnici nisu imali prava da budu
birani za poslanike, Pa{i} je pod-
neo ostavku na mesto
podin`enjera prve klase pri
kru{eva~kom Okru`nom na~elstvu.
Znaju}i za njegove veze
sa Svetozarom Markovi}em i nje-
gova “petljanja” sa Bakunjinom,
tokom studija u Cirihu – poznanst-
vo sa Bakunjinom, smatra istori~ar
Latinka Perovi}, izmislio je Pa{ic
li~no, jer nikad nigde nisu bili na
istom mestu, u isto vreme – vlasti
mu ne uva`e ostavku.
Kandidova}e se tri godine kasnije,
i bi}e izabran, u rodnom Zaje~aru,
ali }e mu mandat biti poni{ten na
predlog policije. Pro}i }e tek na
ponovljenim izborima, u drugom
krugu, da bi, na Skup{tini u Ni{u,
opasno zakuvao ~orbu vladi, spa-
jaju}i opozicionare sasvim
razli~itih, pa ~ak i suprotnih pro-
grama, u savez protiv vlasti.
I u ovom sve~anom
trenutku opaljena i sme`urana
lica, i upali, iznureni obrazi radni-
ka, sve je to odisalo nekom oso-
bitom rado{}u. Ljudi prezreni od
bogata{a, ljudi gonjeni bedama
`ivota, ljudi zadivljeni te{kom
borbom za samoodr`anje, oseti{e
u ovom trenutku svoj ~ove~anski
ponos i dostojanstvo.
Oni su gra|ani, oni su
bili na izborima, oni su pobedili...”
Knez Milan i komandant
kragujeva~kog garnizona tog dana
su izmenjali stotinak depe{a, jer
je slu~aj uzet veoma ozbiljno.
@biri su javljali da je razvijanje
crvenog barjaka bilo znak za
po~etak bune u Gru`i i Jasenici, i
da }e “radikalci spaliti Kraguje-
vac, kao komunci Pariz”.
Austrijski konzulat
telegrafi{e u Be~ da su oru`ane ~ete
sa crvenom zastavom zauzele
op{tinu. A kao kolovo|a bune, u
depe{ama se pominje ~ak i upravnik
Topolivnice, major Sava Gruji}, pri-
jatelj bra}e Markovi}, i Jevremov
klasni drug sa vojne akademije.
Kneza je uhvatila takva
panika da je tra`io da vojska
odmah puca po Kragujevcu.
Predsednik vlade Kaljevi} to je
odbio. Onda je imao ideju da se
vojnici presvuku u radni~ka odela
i iza|u u grad, da polupaju
du}ane, pa taj “nered” da bude
povod za vanredno stanje. Lokalni
komandant je to odbio...
I na kraju:
“Vojska je iza{la u varo{
da odr`ava red, a ba{ njena poja-
va hrabrila je na izborima
pobe|ene, ohrabrila je elemente
koji su pravili nered...
Na vi{e mesta dogodio
se boj i sukob. Vojska je
izmar{irala u varo{ i krstarila uli-
cama a op{tinskim vlastima ni{ta
o tome nije javljeno. [ta ovo
zna~i! Je li Kragujevac u opsad-
nom stanju?
Je li zadatak srpske
vojske da krstari po mirnoj varo{i
i vata, tu~e i apsi mirne
gra|ane!”, pita se Pera Todorovi},
za koga ka`u da je stajao iza
svega, pa se uporno tvrdilo da je
cela pobuna “Perino delo”.
Uhap{eno je tridesetak
vo|a pobune, a na su|enju, svoju
odbranu Pera Todorovi} po~e}e
grme}i:
- Ja ovde ne ustajem da
se branim, ja ustajem da tu`im!
kraj
Izvor: Srpsko nasle|e
]ORAVE KUTIJE SVE SRPSKE IZBORNE
KRA\E I PODVALE
Pera Todorovi}
9 godina sa vama
22
N I J E L A K O
Pravi medeni mesec –
”Nikad dosta”!
D
ani i meseci sa kaubojem u Americi
su prijatno prolazili. Desio se pravi
medeni mesec – “Nikad dosta”!
Dani su nam prolazili ispunjeni umiljatim
telefonskim razgovorima, a ja sam kao prava
mlada, jedva ~ekala kada }e da se vrati ku}i
sa prvim sumrakom, dok sam ustreptala
i{~ekivala, gledaju}i svaki ~as kroz prozor.
Spazila sam ga kako “jezdi” niz blagi zavi-
jutak ulice obasjane iskri~avom uli~nom svet-
lo{}u, koja, kao da se raduje se samo zbog
nas i sa nama. Bila sam spremna tokom
~itavog dana, pa mi je ovo malo vremena od
}o{ka do zgrade postalo dugo kao godina. I
onda poznati bat njegovih prepoznatljivih
koraka ispred ulaznih vrata, poznati zvuci
{u{tanja njegove kozne jakne, i – kona~no je
tu. Hm, ostalo, mo`ete da zamislite!
Prolazili su tako lepi jesenji dani
i no}i. Pro{la je jesen, i do{la je zima,
a onda su sve to ulep{ale i prve razi-
grane pahulje snega, dok sam se ja
i dalje ba{karila po divnom i
prostornom stanu, spava}oj sobi
i krevetu. A ovde u Americi, i
kreveti su ve}i, a nama je
ipak, stalno bilo tesno.
Ah, bilo je tako
lepo posle svega, buditi se
uz lako pripremljenu kafu i
uz ameri~ki {arenoliki
doru~ak i sve ostalo... Tako
su nas zatekli i prvi vesnici prole}a.
Zbog tih i takvih romanti~nih prizora,
doga|aja i do`ivljaja, za koje sam mislila da
nije realno da mogu vi{e ikada da mi se
dese, ~esto sam morala da se {tipnem, i da
bar tako proverim da li sanjam ili se bajka
stvarno de{ava.
A de{ava se. Kao i medeni mesec,
koji eto, traje li traje... Pa zar
je i to mogu}e, da medeni
mesec traje toliko dugo?
Da, pa kako i ne
bi kad je on tako dobar i
divan, da je uspevao da mi
potisne sve brige i tuge iz
predhodnih godina i
mnogih ~emernih dana. Sa
prole}em koje je do{lo, pro-
cvetala sam i procvrkutala i ja.
A onda jednom pri-
likom, na moje veliko izne-
na|enje i zadovoljstvo, zamolio
me je moj Amerikanac, da mu spremim
pasulj i to klot, sa projom, jer se rado se}ao
kako mu je bilo slatko dok je to jeo u Srbiji.
^esto smo izlazili na mnoga lepa
mesta, ali su mi najdra`i bili izlasci u jedan
od onakvih barova, kakve sam gledala samo
u filmovima. Uz pi}ence i konobarice koje
nisu u minjacima i namenski tesno pripijen-
im pantalonama, i gle ~uda, ne “kibicuju” se
sa gostima. Bila sam toliko sre}na da je vre-
delo svih muka oko vize, napu{tanja rodnog
grada i svega ostalog.
Volim da volim Srbina!
Me|utim, i pored sve te lepote i
pravog filmskog “kaubojskog” `ivota, on,
Amerikanac – moj kauboj, je ipak `eleo i
trudio se da me privikne i prevede na svoj
na~in zivota. Mnogo mu hvala na tome, i
svim lepim gestovima, ali me je dobro lec-
nulo i mnogo otreznilo kada mu se nije
dopala sarma, koju sam sa posebnom
ljubavlju spremila, zbog koje bi me svaki
Srbin poljubio. Njemu je ~ak smetalo {to se
dugo kuva, tro{i se struja, prlja kuhinja, a
miris kiselog kupusa mu zagadjuje celu
ku}u! Kako da mu objasnim zna~aj i lepotu
ukusa kada se jelo kr~ka ili da mu objasnim
{ta je gu{t, {ta je merak. Kako da mu objas-
nim koliko zna~i kad ka`em: “Aman, bre!”
Kao i mnoge druge stvari.
Sve je to bilo lepo i krasno, ali nije
se dalo. Ipak nisam mogla da `ivim na nje-
gov na~in. Ja sam Srpkinja, koja voli
Ameriku, volim i mog Amerikanca – kaubo-
jca, ali vi{e volim da volim Srbina.
Ponekad `ivot izgleda kao najneobi~nija pri~a, svi se dobro se}aju svojih, naj~e{}e
te{kih po~etaka novog `ivota. Ovog puta }u vam napisati romanti~nu pri~u, koja
nije sa filma, ve} iz realnog `ivota.
Stigla Ru`ica u ^ikago!
Oktobar 2010.
DRAGI KAUBOJU, HVALA ZA AMERIKU (II deo)
A
ko udjete u brak sa nekim ko je
zgubidan, onda vam sledi razvod
sa skotom!
Slu{ala sam mnoge pri~e iz sudni-
ca, i kako te{ko i poni`avaju}e, skoro uvek
za osetljiviju i iskreniju stranu, i prkosno
pobedni~ki za onu parazitsku, neemotivnu
koja likuje zbog uspe{no obavljene prevare.
Ali... “Zemlja tvrda, a nebo visoko”!
Taj turobni sobi~ak na dnu mra~nog
hodnika Op{tinskog suda okre}e mi se po
glavi. Zgranuta sam i neprijatno iznena|ena
zna~ajem i pona{anjem daktilografkinje.
Zapanjena sam i uvre|ena do bola od strane
sudije. Ose}am kako mi u toj mra~noj sobi-
ci namenjenoj za razvode, prolazi kroz glavu
svih mojih osamnaest godina braka. Gledam
kako mi u toj, nazovi sudnici, nepoznati ljudi,
iz samo njima znanih razloga i interesa, nipo-
da{tavaju i oduzimaju mi sve godine
izuzetnog po`rtvovanja, u neverovatno
te{kom i siroma{nom bra~nom `ivotu.
Ali uz jedino, i samo, sa zado-
voljstvom u sebi i sre}om u du{i, jer sam
sa ogromnom ljubavlju podizala svoju decu
i negovala svoje bebe. Bila sam najsre}nija
majka i najnesre}nija udata `ena!
Znala sam da jednom moram da
u|em u taj sudski spor koji mi je i kao
giljotina i kao spas visio nad glavom od tog
kobnog dana ven~anja. Znala sam ja to i
onda kada sam prvi put bezuspe{no poku{ala
da se razvedem. Ali tada, jo{ nisam imala
dovoljno snage da se sa svojim visoko
moralnim na~elima, a kao mlada “raspu{teni-
ca” sa malom decom i referentskom platom,
u samoupravlja~kim uslovima, suo~im sa
zlonamernom ma{inerijom ~ovekolikog
skota, i isto takvog pravnog sistema. U to zlo
doba, istovremeno, sam saznala za te{ku
budu}nost srpskog naroda, pa samim tim i
uticaja na sudbinu svakog pojedinca. Znaju}i
i tada za proro~anstvo da “Kad u sudu ne
bude bilo pravde, nasta}e veliko zlo i veliki
rat”, ja sam ipak i u to vreme morala da se
usudim na taj spasila~ki korak i skinem sa
vrata zlo, mu~itelja i parazita!
Tada nisam znala da da }e neko
zlonemeran da godinama razvla~i razvod,
samo da bi se izbeglo pla}anje alimentaci-
je ili bilo kakvo izdr`avanje dva zlatna
sina. I sve to za vreme rata, bombardovan-
ja Srbije i du{evnog pakla, i jo{ u srpskoj
bespravnoj dr`avi i uslovima i po balkan-
skim zakonima. To je ve} Hristova muka!
Sama `ena sa dvoje mu{ke dece u sudaru
sa mizerijom ljudskog morala i ged`inim
inatom koje nikome ne koristi – osim zlu!
Od tada sam po~ela da pla~em.
Prve o~ajne suze su krenule u tom sud-
skom }umezu, i od tada pla~em na
svakom ro~i{tu kada me pitaju kada su mi
deca ro|ena i kako se zovu.
Gvozdena zavesa jezivih pravila
i necivilizacijskog zakona mi se spustila
na du{u! Stra{an bol obespravljene majke
pome{ao se sa osobama koje su verovat-
no, manipulativno i rodjene, da sprovode
i poma`u “humanu {pekulaciju” svakog
oblika i tra`e je, i `ive i rade da svesrd-
no nude svoju prljavu “pomo}”.
I tako, sve dok nisam do{la do
riskantnog re{enja da na su|enja idu moji
“pravni zastupnici”, bez mene, jer tako ran-
jena, povre|ena i namu~ena, nisam mogla.
Uzdam se jedino u Boga i svoju
~istu du{u i znam da }e pro}i ove zle
godine, ovi stravi~ni dani i paklene no}i,
pro}i}e i ova Golgota i sve }e to stati na
jedan jedini kantar: Da li ste ~ovek ili niste.
Zna se ko }e to znati da razlu~i,
da nagradi ili kazni.
ASTRO PRI^A ZA OKTOBAR
RAZVOD OD ZGUBIDANA
Pi{e: An|ela Ru`ica Rako~evi} [email protected]
Astrolo{ki posmatrano, polje braka se nalazi u sedmom polju natalne karte. To je polje partnerstva i
ugovora, a ne ljubavi. Prema tome, razmislite dobro pre nego {to stupite u bra~ni `ivot! Sre}no!
9 godina sa vama
Pi{e: An|ela Ru`ica Rako~evi}
23www.serbianmirror.com
Z A K O N
Oktobar 2010.
R
egruti ili lica u rezervnom sastavu
koji nameravaju da borave u inos-
transtvu du`e od {est meseci du`ni su
da se jave teritorijalnom organu Ministarstva
odbrane kod koga se vode u evidenciji i prib-
ave odobrenje za boravak u inostranstvu.
Odobrenje regrutu za boravak u
inostranstvu, ukoliko nema smetnji, teritori-
jalni organ Ministarstva odbrane mo`e
izdati do dve godine, a najkasnije do kraja
juna kalendarske godine u kojoj regrut
navr{ava 27. godinu `ivota.
U opravdanim situacijama
odobrenje za boravak u inostranstvu mo`e
se izdati do kraja kalendarske godine u
kojoj regrut navr{ava 30 godina `ivota.
Postupak za odobrenje produ`etka
privremenog boravka u inostranstvu do
kraja kalendarske godine u kojoj navr{ava
30 `ivota regrut ostvaruje preko diplo-
matsko – konzularnih predstavni{tva
Republike Srbije.
Regrut, odnosno lice u rezervnom
sastavu, koji je otputovao u inostranstvo
du`an je da se prijavi diplomatsko – konzu-
larnom predstavni{tvu Republike Srbije radi
uvo|enja u vojnu evidenciju u roku od 30
dana od dana prelaska dr`avne granice.
Lice koje boravi u inostranstvu
(od ro|enja ili je otputovalo pre navr{ene
18-te godine `ivota) je du`no da se u
kalendarskoj godini u kojoj navr{ava 18-tu
godinu `ivota, prijavi diplomatsko – konzu-
larnom predstavni{tvu Republike Srbije radi
uvo|enja u vojnu evidenciju i regulisanju
boravka u inostranstvu.
Zabranjeno je izno{enje vojne
knji`ice iz Republike Srbije prilikom
putovanja i boravka u inostranstvu.
Status regruta ro|enih od
01.01.1974. do 31.12.1979. godine re{i}e
Ministarstvo odbrane i teritorijalni organ
u skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i
materijalnoj obavezi.
Regruti koji privremeno borave u
inostranstvu imaju ista prava i obaveze kao i
regruti koji `ive u zemlji, s tim da postupak
za ostvarivanje prava i obaveza pokre}u preko
diplomatsko - konzularnih predstavni{tava
Republike Srbije u inostranstvu.
Regrutna obaveza nastaje u kalen-
darskoj godini kada regrut navr{ava 18
godina i traje do kraja kalendarske godine
u kojoj regrut navr{ava 30 godina `ivota.
1. Obaveza slu`enja vojnog roka
lica koja privremeno borave u inos-
transtvu
Regruti koji privremeno borave u
inostranstvu podle`u obavezi slu`enja
vojnog roka (sa oru`jem ili bez oru`ja, kao
i u civilnoj slu`bi) do kraja kalendarske
godine u kojoj navr{avaju 30 godina `ivota.
2. Postupak za odlaganje
slu`enja vojnog roka
Regruti koji `ele da odlo`e
slu`enje vojnog roka, du`ni su da najbli`em
DKP R. Srbije u inostranstvu podnesu
zahtev da im se odobri boravak u inos-
transtvu na osnovu ~ega im se omogu}ava
odlaganje slu`enja vojnog roka. Odobrenje
privremenog boravka, odnosno odlaganje
vojnog roka, daje se obi~no na godinu dana
(za regrute do 27-me godine `ivota).
nastavi}e se
VOJNA OBAVEZA
9 godina sa vama
24
S P O R T
P r i p r e m a : M i l u t i n [ o { k i }
P
oslednje sportske doga|aje ljubitelji
sporta u Srbiji }e dugo pamtiti i
prepri~avati. Sjajna igra na{ih
ko{arka{a nije bila dovoljna da se pobede
protivnik, nepravda i su|enje. Umesto
strogih pravila sudije su birale ko }e da
izvodi slobodna bacanja. Ga`enje autlinije,
umesto da kazne oduzimanjem lopte
doma}im igra~ima, gledali su sa odobra-
vanjem, sve dok nisu odredili koja }e ekipa
na megdan Amerikancima.
Ta~ku su stavili na{i teniseri nad-
metanjem sa teniskom reprezentacijom
^e{ke u beogradskoj Areni. Ipak su Bog
i sjajni momci Novak i Janko, Nenad,
Viktor i Ilija doneli naciji neopisivu radost.
Srpski teniseri su ostvarili istorijski uspeh
plasmanom u finale Dejvis kupa. Posle tri
dana takmi~enja u Beogradskoj Areni i pet
neizvesnih me~eva usledila je velika pobe-
da i neizmerna radost srpskih tenisera i
svih 20 000 navija~a. Dakle, Srbija }e prvi
put u svojoj istoriji kao samostalna dr`ava
igrati u finalu Dejvis kupa. Na{ nacionalni
tim je na korak od vrha svetskog tenisa
do{ao zahvaljuju}i ne samo teniskom
ume}u, nego i ogromnoj `elji, ponosom i
moralom, onda kada se ~inilo da je sve
izgubljeno.
Tako }e Srbija od 3. do 5. decem-
bra ugostiti najbolje tenisere Francuske. To
}e biti prilika da pred svojim navija~ima
podigne pehar namenjen osvaja~ima
‘Salatare’, kako se iz milo{te naziva Dejvis
kup takmi~enje.
Mo`da }e neko pomisliti da previ{e
uveli~avamo uspeh na{ih tenisera. To bi bilo
isto kao kada bi na{i fudbaleri na svetskom
prvenstvu igrali finale fudbalskog mundijala.
Zato sve ~estitke i divljenja prema junacima
ovog izvanrednog uspeha. Moramo verovati
da }e na{i reprezentativci sa~uvati pobedni~ki
duh, moral i ponos za duel decenije protiv
Francuza.
Zato na kraju samo jedno – ajmo
Srbijo, ispi{ite tenisku istoriju na najlep{i
mogu}i na~in, bi}emo vam zahvalni i pon-
isni {to ste na{i.
Samo uspesima na sportskim
takmi~enjima, mo`emo svetu da ka`emo da
nismo mali, ve} veliki i ja~i od najja~ih i
najbogatijih.
Istu poruku {aljemo i na{im
vrsnim odbojka{ima, koji odlaze u Italiju
na svetsko prvenstvo, da ostave srce na
terenu i svima doka`u da su na samom
svetskom vrhu gde ve} odavno i pripadaju.
Ovo takmi~enje zapo~inje nakon izlaska
ovog broja, tako da ne}emo biti u
mogu}nosti da se pobedi radujemo.
Oktobar 2010.
P
osle dvomese~nih previranja i medi-
jskog baraza, kreiranog uz pomo}
~elnika Fudbalskog saveza Srbije,
vode}i ljudi srpskog fudbala, uspeli su da
smene dosada{njeg prvog trenera
reprezentacije Radomira Anti}a, i na nje-
govo mesto imenuju Vladimira Petrovi}a.
^elnici Saveza, predvodjeni
predsednikom Tomislavom Karad`i}em, kao
razloge za smenu pominjali su “ogromnu
platu”, neprolazak u drugi krug takmi~enje
na leto{njem svetskom prvenstvu, kaznu
izre~enu od strane UEFA o zabrani vodjen-
ja reprezentacije na ~etiri utakmice, tokom
kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, pa sve
do li~nog sukoba, sada ve} biv{eg selekto-
ra, sa vode}im ljudima srp-
skog fudbala.
Iako je fudbalski
narod u Srbiji podr`avao
Anti}a, a ovaj ~ak i pristao
na reviziju ugovora i sman-
jenje godi{nje plate, predsed-
nik Saveza i njegov Upravni
odbor, bili su neumoljivi.
Poslednji argument za
smenu, prona{li su u
beogradskom remiju protiv
Slovenije, u drugom kolu
kvalifikacija za Evropsko
prvenstvo, a pani~na potraga
za Anti}evim naslednikom, ve} je uveliko
bila u toku. I tako je Vladimir Petrovi}
Pizon, koji je upam}en kao nekada veliki
fudbaler, ali isto tako i kao neuspe{an tren-
er, postao 50. selektor od 1920. godine, a
~etvrti od osamostaljivanja Srbije.
„Velika mi je ~ast {to sam preuzeo
reprezentaciju Srbije. Nisam se upla{io ovog
zadatka, jer da jesam ne bih ni prihvatao
poziv. Cilj mi je da sa ovim timom izborimo
plasman na Evropsko prvenstvo, ~ime bismo
na najbolji na~in potvrdili da smo sa pravom
bili na prethodna dva Mondijala. Stanje u
ekipi nije toliko problemati~no, uprkos
nedavnom gubitku bodova protiv Slovenije u
Beogradu. Ipak, mi imamo iskusne fudbalere
koji igraju u velikim evropskim klubovima,
pa se nadam da }emo zajedno do}i do dobrih
rezultata. Naravno, kako je vremena do
slede}ih me~eva u kvalifikacijama malo, ne}u
mnogo menjati ekipu. Ne volim da gubim, i
sigurno je da }emo u utakmice ulaziti sa
namerom da osvojimo bodove”, rekao je
Petrovi} u svom prvom obra}anju medijima,
posle imenovanja za selektora. Tom prilikom
novi trener reprezentacije pohvalio je i svog
prethodnika: ”Anti}a po{tujem kao velikog
trenera, {to potvrdjuju i njegovi klupski
anga`mani u Barseloni i Realu. Mi smo veli-
ki prijatelji, ali se jo{ nismo ~uli ovim
povodom. [to se ekipe ti~e, poznajem igra~e
prili~no dobro i tu ne mislim da }e biti bilo
kakvih problema”.
Pi`on je trenerskim poslom po~eo
da se bavi 1989. godine, a najve}i uspeh
postigao je sa mladom reprezentacijom
Srbije i Crne Gore plasmanom u finale
{ampionata Evrope 2004. u Nema~koj.
Nekada jedan od najboljih fud-
balera Jugoslavije, najve}i deo igra~ke kari-
jere proveo je u Crvenoj zvezdi. Bio je
predvodnik generacije “crveno-belih” koja se
1979. godine domogla finala Kupa UEFA.
Zbog velikog doprinosa sjajnim rezultatima
na{eg najtrofejnijeg kluba pripala mu je
po~asna titula “^etvrte Zvezdine zvezde”.
Nakon desetogodi{njeg sta`a u
redovima crveno-belih, tokom kojih su
osvojene ~etiri titule prvaka Jugoslavije i
jedan pehara namenjen pobedniku Kupa
mar{ala Tita, Petrovi} je 1982. odlu~io da
karijeru nastavi u Arsenalu, pa u belgi-
jskom Antverpenu. Poslednje igra~ke dane
proveo je u Francuskoj i Belgiji, brane}i
boje Bresta, Standarda iz Lije`a i Nansija.
Krunu Petrovi}eve igra~ke kari-
jere predstavaljaju nastupi u dresu
jugoslovenskog dr`avnog tima na {ampi-
onatima sveta 1974. u Nema~koj i osam
godina kasnije u [paniji.
Na trenersku klupu seo je 1989.
godine, kao pomo}nik “druge Zvezdine
zvezde” Dragoslava [ekularca i u debi-
tantskoj sezoni okitio se titulom prvaka
Jugoslavije.
Sedam godina kasnije postao je
prvi trener Crvene zvezde, a sa talento-
vanom generacijom, koju su predvodili
Dejan Stankovi}, Perica Ognjenovi} i
Zoran Njegu{, osvojio je Kup Jugoslavije
1996 godine.
Kratko je radio u novosadskoj
Vojvodini, a na funkciju trenera Crvene
zvezde vratio se 2009. godine. Uprava
Crvene zvezde, na ~elu sa Vladanom
Luki}em, uru~ila mu je otkaz u martu ove
godine, nakon poraza od Metalca u
Kragujevcu (2:1), iako se ekipa nalazila na
~elu prvoliga{ke tabele.
Od stranih klubova Petrovi} je
predvodio belorusku Slaviju iz Mozera i
kinseski Dalijen. Obavljao je funkcije
selektora Kuvajta i Kine, ali bez zna~ajni-
jih rezultata.
Ovu sezonu po~eo je kao trener
rumunskog Temi{vara i za kratko vreme
zabele`io bilans od jedne pobede i dva
nere{ena rezultata u prvenstvu.
S. @ivkovi}
9 godina sa vama
“Sve {to se dogadjalo u posledn-
ja tri meseca povredilo me je kao ~oveka,
kao profesionalca, kao pedagoga, ali i kao
roditelja. Pri~a oko mog ka`njavanja od
~etiri me~a i navodnih problema koje bi to
stvorilo je potpuno iscenirana i dobro
smi{ljen alibi za ceo scenario kojeg je fud-
balska Srbija valjda svesna poslednjih
dana”, ocenio je Anti} i dodao da ga je
vest o smeni sa polo`aja selektora {okirala.
Sukob je, prema re~ima Anti}a,
kulminirao po~etkom septembra kada je od
reprezentativaca zatra`eno da se odreknu
dela dogovorenih premija za plasman na
Mundijal i to na dan utakmice sa Farskim
Ostrvima, prve u kvalifikacijama za
Evropsko prvenstvo. Anti} je, suprotno
ranijim izjavama, priznao da nije zadovol-
jan rezultatom sa Svetskog prvenstva, ali je
istakao da su “Orlovi” pod njegovim vod-
jstvom sa 37. pozicije na svetskoj rang list
FIFA stigli do 15. mesta, da su igra~i pris-
tupom i pona{anjem afirmisali srpski fud-
bal, da je posle 48 godina na Mundijalu
pobedjena Nema~ka, kasniji osvaja~ bron-
zane medalje, te da je narodu vra}ena vera
u nacionalni tim, a ekipi ugled.
“Meni i mojim saradnicima je rad-
jeno iza ledja. Samo oni koji su se bavili
takvim stvarima, znaju za{to je to ~injeno
meni, stru~nom {tabu, ali prakti~no i svim
igra~ima u reprezentaciji. Posebno mi je ̀ ao
{to srpski fudbal ostaje u rukama ljudi, sa
tako niskom sportskom etikom i moralom”,
zaklju~io je sada ve} bivsi selektor, koji se
u svom poslednjem obra}anju zahvalio nav-
ija~ima na podr{ci, svojim saradnicima iz
stru~nog {taba i reprezentativcima.
Pi`on: Nisam gubitnik, izbori}emo plasman na Evropsko prvenstvo!
Anti}: Na{ fudbal vode ljudi bez morala!
FUDBALSKI SAVEZ SRBIJE SMENIO RADOMIRA ANTI]A,
ZA NOVOG SELEKTORA IMENOVAN VLADIMIR PETROVI]
25Oktobar 2010. www.serbianmirror.com
P R I ^ A O G L E D A L A9 godina sa vama
@
ene, ve~ita tema nas lovaca na sre}u.
Imam prijatelja ~asovni~ara ni{kog
koji ima ~asovni~arsku radnju blizu
ni{ke `elezni~ke stanice, a `ivi u lepoj vili
koju je nasledio od oca u Ni{koj banji. Kao
mlad, taj ~asovni~ar i {ahovski majstor, ski-
tao je svuda, bio zavodnik, ljubavnik,
`igolo, slikar aktova, la`ni ginekolog i
desno krilo fudbalskog tima @elezni~ar iz
Ni{a. Sve je to bio dok nije sreo nju, Gagu,
mnogo mladju od njega ispucanog starog
momka, koga su ve} napale sede ali
ljubavni duh ga nije napu{tao.
Pa sad, pri~a bi mogla da bude
duga, ali no} je za takve pri~e kratka tako
da }u da je udenem u ram koji
imam.
Voleo sam da navra}am
kod njega svra}aju}i sa tih mojih
putovanja. Voleo sam da pri~am u
~asovni~arskoj radnji punoj
mu{terija sa `elezni~kim d`epnim
satovima, sa obli`nje `elezni~ke
stanice. Pri~ali smo satima, a
mu{terije ~ekale i slu{ale otvorenih
usta zanimljive pri~e dva pustolo-
va u prolazu.
Sada vi{e ne radi doti~ni
sajdjija i {ahovski majstor. Sedi u svojoj
ba{ti u Ni{koj Banji, na malom sto~i}u
stavio {ahovske figure od slonova~e i anal-
izira duboko zami{ljen i zagubljen u lavir-
inte {ahovskih kombinacija iz kojih tra`i
izlaz.
Pored njega boca vina i kola~i}i,
grancle i kiflice sa pekmezom, koje je
spremila njegova Gaga.
Ja i moj mu` se mnogo volimo,
ka`e doma}ica, jo{ uvek mlada i lepa.
ponekad do zore ne zaspimo.
Ja je za~udjeno pogledam
nemogav{i da izdr`im pitam: [ta zaboga
radite do zore?
- Milujemo se, ka`e ona i smeje
se dobrodu{no.
On pomeri figuru, dade mi mat,
navrnu ~a{u vina i re~e mi gledaju}i me
pravo u o~i: – Slu{aj D`o, u `eni koju je
Bog dao ~oveku je ~itava vasiona, svet, raj,
sve je u njoj, a ljudi su se usredsredili
samo na jedno mesto ili najvi{e dva i tu
gube dragoceno vreme. Moja Gaga je za
mene vasiona, puno raznih svetova,
sazve`dje ljubavi i sre}e od koje
ni{ta nije svetije i lep{e. Retko
ko udje u te sfere bogatstva koje
`ena ima, jer su ljudi ophrvani
drugim stvarima i `enu gledaju
na prost i surov na~in. Koliko je
prosto i surovo gledaju, takva
ona i bude za njih, razume{ moj
D`o.
Jok, ka`em ja i
name{tam figure za slede}u par-
tiju, dok me on gleda sa velikim
osmehom na licu.
Podignem pogled od
onih figura od slonova~e i vidim
ih kako se zaljubljeno gledaju, a
ona ga ne`no miluje po glavi.
Do kasno u no} smo
sedeli, pili vino i pri~ali.
I kad se zaplave iznad planine
nagove{tavaju}i novi dan, Gaga donese
vru}e pala~inke i zagrliv{i me re~e tiho: –
Ovu zoru si nam ti ukrao mangupe
belosvetski, ali ako, ima }e jo{ puno
drugih.
A on je gleda i zaljubljeno trep}e,
taj {ahista i sajd`ija i biv{i mangup ni{ki...
D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi
dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u ljudskih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja i boga-
ta{ u isti ~as, i prijatelj va{!
Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...
Pi{e: D`o Moler Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina
^ASOVNI^AR I NJEGOVA GAGA
26 Oktobar 2010.
9 godina sa vama
SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN
U ^ i k a g u :
Voji Vla
Biljani – BUBAMARI, sve najlep{e `eli redakcija
Ogledala i ~lanovi Srpskog pozori{ta.
Sne`ani Drenovac
Draganu Vujo{evi}u – Gagiju,
sve najlep{e `eli redakcija.
Ljubi{i Srejovi}u i njegovom saradniku Sini{i
Z a K a l i f o r n i j u :
Sre}an ro|endan Marku [o{ki}u dug `ivot, puno
sre}e i zdravlja, `eli otac Milutin [o{ki} iz Beograda.
^estitkama se pridru`uje redakcija OGLEDALA.
Rosi - Cici Toman, Sre}an ro|endan i dug `ivot
`eli Slavica sa redakcijom
Z a N e m a ~ k u
Sre}an ro|endan Valeriji @ivkovi}, `ele
Aleksandar, Sa{a i Slavica.
M A L I O G L A S I
Prodaja i kupovina
Na prodaju plac na Zlatiboru. Za vi{e informacija pozovite
063.114.3715
Odli~na ponuda - investicija!
Prodaje se plac u starom Slankamenu. Plac je veli~ine 18 i po ari,
a u blizini Dunava i Tise. Dozvoljena je gradnja sa prilazom.
Idealno, mirno mesto za odmor u prirodi.
Cena povoljna. Isplata po dogovoru.
Pozovite Jovana ]iri}a na telefon: 480. 319.4904
Posao
Ako nemate ko da vam ~uva decu, pozovite na telefon pouzdane i
odgovorne NANY. Novorodjene bebe imaju ~ak i prednost.
Broj telefona: 219.680.0636
Ozbiljna, na{a `ena koja `ivi na severu ^ikaga.
**********
Potrebne su energi~ne osobe za rad u marketin{kom delu na{eg lista,
zainteresovani pozovite na 773.744.0373
**********
Ozbiljna `ena tra`i sustanara – cimera. Na severu ^ikaga.
za detalje pozovite na telefon: 773. 507.7049
**********
Driver
Transx USA
Growing American Tradition of Excellence
.92 Empty and Loaded
Fuel Surcharge Paid on all Miles
O/O and Lease Options
Company Trucks up to .40 cpm
Call Recruiting taday @ 800-385-5005
or visit web site @ www.drive4transx.com
Miki Teofilovi}u,
dug `ivot, pun sre}e
i zdravlja `eli
Majka Javorka
i kuma Slavica sa
redakcijom Ogledala.
Za Srbiju
Sre}no kr{tenje
Filipu Marinkovi}u,
dug `ivot
i bezbri`no detinjstvo
`ele svi iz
redakcije Ogledala
VIVA PRODUCT inc,
NEW YORK
tel-fax 212 426 1020 www.vivaproductinc.com
E-mail: [email protected]
VIVA PRODUCT
DO[LO JE VREME DA VRATITE
SVOJU IMOVINU ODUZETU U HRVATSKOJ,
BOSNI I HERCEGOVINI
I NACIONALIZOVANU U SRBIJI
AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA
ZA KONSULTACIJE, PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE
A
ko se vodimo izrekom da je mo} plod
znanja, onda su ~etiri studenta zren-
janinskog Tehni~kog fakulteta, Srbiju
postavili na lidersku poziciju u svetu infor-
matike. Ovi mladi ambiciozni studenti doneli
su sa presti`nog
m e | u n a r o d n o g
takmi~enja „Imed`in
kup 2010” odr`anom
u Poljskoj, drugo
mesto svojim izumom
koji je odu{evio sve nau~nike iz sveta infor-
mati~kih tehnologija. Osmislili su softver
koji osobama sa najte`im oblikom telesnog
invaliditeta mo`e omogu}iti kori{}enje inter-
neta – pokretom oka ili stezanjem vilice.
Za realizaciju ove ideje poslu`ili
su se ve} postoje}im alatima za kom-
pjuterske igrice. Putem elektroda osoba je
povezana sa programom koji detektuje
mo`dane talase, a osobe sa invaliditetom
izdaju komande gr~enjem vilice ili pomer-
anjem oka, sve u zavisnosti od stepena
invaliditeta. Na ovaj
na~in osobe sa te{kim
oblikom invaliditeta
mogu koristiti inter-
net, programe, pa ~ak
se i dopisivati putem
socijalnih mre`a, kao {to je „Fejsbuk”.
Studenti koji su zadivili svet svo-
jim izumom program su poklonili na
kori{}enje osobama sa invaliditetom, a
Ministrvo za rad i socijalnu politiku
obavezalo se da }e finansirati svu prate}u
opremu za softver.
POKRETOM OKA
NA FEJSBUK
^ E S T I T K E
Oktobar 2010. 27
S A V E T I L E K A R A
www.serbianmirror.com
Po{tovani ~itaoci, u ovoj rubrici bi}e obra|ene sve aktuelne teme, koje bude pa`nju, kao i mali saveti u vezi sa preventivnim zdravljem,
ali i kako se pona{ati u datoj situaciji. Stru~ne savete za na{ list pi{e Dr. Milan Najdanovi}
T
okom `ivota dolazi do
mnogih promena u dojka-
ma. Prva promena javlja
se tokom puberteta sa razvojem i
rastom tkiva dojke. Od puberteta
do menopauze dojke prolaze kroz
vi{e prirodnih faza i promena.
Uobi~ajene promene u dojci
obuhvataju otvrdline, bol i sekre-
ciju iz bradavica. Ove promene
su uglavnom dobro}udne. Na
primer, da li su vam dojke pred
menstruaciju nate~ene i bolno
osetljive? Ukoliko jesu, verovatno
imate cikli~ne promene u dojka-
ma, stanje koje pogadja 50%
`ena. Za ranu prevenciju raka
dojke najbolje je pridr`avati se
slede}eg redosleda:
1. mese~ni samopregled
dojki od 20-te godine `ivota
2. klini~ki pregledi dojki
od strane lekara najmanje svake 2
godine po~ev od 20-te godine
`ivota, a svake godine preko
40-te godine `ivota
3. skrining-mamografije,
snimanje dojke na posebnom
rendgen-aparatu za dojku, mamo-
grafu, na 2 godine kod `ena star-
ijih od 50 godina, kao i visoko
rizi~nih `ena starih 40-50 godina.
Samopregled dojke
Za uspe{an smopregled
dojke treba da poznajete normal-
no stanje svojih dojki.
Samopregled dojke treba obavl-
jati jednom mese~no, neposredno
nakon menstrualnog ciklusa. Da
bi znali da prepoznate promene,
morate upoznati normalno stanje
(oblik, teklsturu i boju) svojih
dojki
Ispred ogledala, u
stoje}em stavu, ispravljenih rame-
na i podbo~enom polo`aju ispiti-
ju se veli~ina, oblik i boja dojki,
simetri~nost oblika dojki, odsust-
vo oteklina i drugih abnormalnos-
ti
Podignite ruke i
potra`ite iste promene. Dok ste
pred ogledalom, palcem i
ka`iprstom ne`no stisnite bra-
davice da bi eventualno otkrili
sekret. Sekret mo`e biti beli~aste,
`u}kaste boje ili sukrvi~av
Slede}i korak je pregled
dojki u le`e}em polo`aju.
Desnom rukom opipava se leva
dojka i obratno. Za opipavanje
dojke koristite jagodice ispravlje-
na tri prsta (ka`iprst, srednji i
domali), koriste se srednje jak
pritisak i kru`ni pokreti prstiju.
Pregledanje dojke mo`ete po~eti
od bradavice, kre}u}i se u sve
ve}im koncentri~nim krugovima
ka spolja{njim delovima dojke.
Pregledanje je najpogodnije
izvr{iti nakon tu{iranja, kada je
ko`a vla`na i klizava.
Lekaru se odmah
obratite ako primetite:
- neuobi~ajenu razliku u
veli~ini i obliku dojki
- malu izraslinu ili
~vori} na bilo kom delu dojke
- jamice na dojci, nabi-
ranje, oteklinu
- da je do{lo do
promene polo`aja ili uvla~enja
bradavice
- crvenilo, bolnu
osetljivost, osip, oticanje dojke ili
bradavice
- neuobi~ajen iscedak iz
bradavice
Klini~ki pregled
dojke
Klini~ki pregled dojke
obavlja va{ lekar tokom redovnih
pregleda. Tokom klini~kih pregle-
da lekar ispituje veli~inu, oblik i
boju dojki, kao i pazu{ne jame. U
slu~aju da pregledom uo~i neuo-
bi~ajene promene, lekar treba da
Vas uputi specijalisti za bolesti
dojke.
PREPORU^ENE
MERE PREVENCIJE
RAKA DOJKE
Mese~ni samopregled
dojki po~ev od 20. godine `ivota.
Bazi~ni (prvi) mamo-
gram oko 45. godine `ivota `ene.
Mamogram svake ili
svake druge godine za `ene
izmedju 45-49 godina starosti,
zavisno od rezultata bazi~nog
mamograma.
Mamogram svake
godine za `ene preko 50 godina.
Klini~ki pregled dojki
kod lekara specijaliste svake tri
godine za `ene izmedju 20-39
godina, a posle svake godine.
Vodjenje li~nog kalen-
dara za bele`enje rezultata samo-
pregleda dojki, mamografije ili
zakazanih lekarskih pregleda.
Geneti~ka ispitivanja su
po`eljna za one osobe koje imaju
porodi~nu istoriju raka.
Gojaznost posle
menopauze treba spre~iti jer
mo`e pove}ati rizik za nastanak
raka dojke.
Normalan nivo hormona
mo`ete pospe{iti fizi~kim ve`ban-
jem 4-5 sati nedeljno, a normalan
nivo hormona smanjuje rizik za
nastanak raka dojke.
KAKO SPRE^ITI RAK DOJKE
9 godina sa vama
Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac
VODORAVNO i USPRAVNO:
1. BROJ GODINA POSTOJANJA OGLEDALA,
2. tim, grupa u sportu,
3. Horizont,
4. Epsko pesnistvo,
5. Kao taj, kao ti.
JUBILARNA UKR[TENICA 5X5
RESENJE:1.DEVET, 2.ekipa, 3.vidik, 4.epika,
5.takav.
28 Oktobar 2010.
9 godina sa vama
POMEN
Povodom predstoje}ih Mitrovskih zadu{nica, u znak se}awa,posve}ujem ovaj pomen dragoj majci i baki,Dani Rako~evi}, ro|. Bal{i} iz Kraqeva
Dana Rako~evi}, ro|. Bal{i}
1933.- 2002.
Draga moja majko!
Sa blago{}u velikog srca i velike du{e koje si imala za sve,
mi mislimo na tebe svakog dana i mnogo nam nedostaje{!
Na moje veliko zadovoqstvo, a znam da bi bilo i tvoje da ih ~uje{,
tvoji unuci pamte i ponavqaju re~enice i poruke koje su od tebe nau~ili
i koje im daju putokaz i snagu za budu}nost.
Iako si od bolesti oti{la pre devet godina, mi znamo da nas i daqe ~uva{!
Zahvalni {to smo te imali i za sve {to si u~inila,
]erka Ru`ica i unuci Milan i Vladimir
VA@NO OBAVE[TENJE
Srpski kulturni centar “Sveti Sava”
Posle letnje pauze, Srpski kulturni centar Sveti Sava u ^ikagu
poziva sve ~lanove i prijatelje u na{ svetosavski dom na:
pozori{ne predstave, bioskopske projekcije i promocije
“Novog srpskog filma”, knji`evne ve~eri i druge kulturne
dogadjaje i dru`enja. Pozivamo vas da u~estvujete u na{em
radu i da se blagovremeno informi{ete o jesenjem programu
na na{em sajtu i preko srpskih medija u ^ikagu.
Budite deo srpske kulture, posetite nas.
448 W. Barry Ave. Chicago
Uprava Srpskog kulturnog centra Sveti Sava.
IN MEMORIAM
28. oktobra navr{i}e se dve pune godine
od ve~nog preseqewa u rajsko naseqe
na{e drage i nikada pre`aqene
B r a n i s l a v e I v a n o v i }1 9 4 1 - 2 0 0 8
Sa velikom tugom i bolom zauvek }e{ ostatiu na{im srcima
Prota Aleksandar Ivanovi} sa porodicom
I N M E M O R I A M
29Oktobar 2010.
B I Z N I S
www.serbianmirror.com
9 godina sa vama
30 Oktobar 2010.
V E D R A
Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac
SKANDI UKR[TENICA
VODORAVNO:N, dovodjenje, Edison, vuchina, u, regali, Ed, tona, RVI, GV, citat, kolo, Lara,
Dankinja, chicha, n, so, nikada, r, Bata Kanda, Ivanovo.
VODORAVNO:
1. Drugi samoglasnik,
2. Elektro volt (skr.),
3. Biv{i svetski
{ahovski prvak i
predsednik FIDE , Maks,
4. Svete staroindijske knjige,
5. BROJ GODINA
IZLA@ENJA
OGLEDALA,
6. Poznata dramska
ili filmska glumica,
7. Oko, otprilike devet.
MOZAIK UKR[TENICA
U mre`u ukr{tenice su upisana po~etna slova ovogodi{njeg jubileja na{ih novina: D....
G..... O........ Pravilno prenesite pojmove iz spiska i dobi}ete ispravno re{enje. Za
po~etak upi{ite najdu`u re~ od 11 slova.
11 slova: ISTRA@IVANJE
10 slova: NAGOMILATI
9 slova: GLUVARENJE
8 slova: AMANDMAN, SEVERINA, ULJARSTVO
7 slova: GROMADA, GRANADA, GLODANJE, ZAPANJEN
6 slova: KATETE, NEVOLJA, OSORNI
5 slova: IVANA, KOELJO, ODELA, ONAKO, PRAVO, PROKA
4 slova: AVAR, ALAS, ASTA, VANJA, DIKE, GROS, GLUP, IPAK, MALJA,
NINA, OZON, PONI, RUKE, RADE, [LEM
3 slova: ADE, ANA, ANJA, AMO, ARI, ENO, ETA, KNN, NIS, OVA, OTV
2 slova: AJ, AR, VO, EZ, ID, LA, MA, OJ, RI, TS.
Resenje:Vodoravno - gromada,
gluvarenje,Proka, Ivana, Rade, e, oj, Ana, ts,
Vanja, glup, odela, Koeljo, a, amandman,
osorni, ri, nis, Asta, otv, gros, la, e, ez, v,
dike, Avar, nagomilati, id, zapanjen, nevolja,
eta, a, onako, e - DEVET GODINA
OGLEDALA.
RESENJE:1.e, 2.EV, 3.Eve,
4.Vede, 5.DEVET, 6.vedeta,
7.devetak
PIRAMIDA - JUBILEJ
9 godina sa vama
31
O G L A S I
Oktobar 2010. www.serbianmirror.com
9 godina sa vama
