1

1

SADRAJ:

02 .... UVODNA RE 03 .... BUDUNOST SLOBODNOG ZIDARSTVA 11 .... TRI VELIKA SVETLA SLOBODNOG ZIDARSTVA 13 .... FEJSBUK I DOBRI LJUDI NA DOBROM GLASU

16 .... DAMIR I ZRANI LET 17 .... PRVA FASCINACIJA PRIJEMA DUHA 19 .... PESMA REGIUS TJ. RUKOPIS HALLIWELL 21 .... SLOBODNOZIDARSKI RED ATELSTANA 23 .... U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM SVETLOM 25 .... IZA SIMBOLA 32 .... LAGANO RAZMILJANJE NA TEMU EZOTERINE MASONERIJE 41 .... UMJETNOST SKRAJINGA 44 .... KRATKO HERMENAUTIKO PUTOVANJE.... 54 .... HIJERARHIJA, EZOTERINI PRISTUP 58 .... VELIKI ARHITEKTA UNIVERZUMA 61 .... BAZILIKA SEN SERNIN U TULUZU

Broj 4. Privatno elektronsko izdanje.

Svi tekstovi su vlasnitvo autora. Letnji Solsticij 2014.e.v.

2

Slobodno Zidarstvo, ... Kraljevska umetnost, Bratstvo koje putem simbola i alegorija ui dobre ljude da postanu jo bolji. Raznim imenima i definicijama se objanjava ovo drutvo, katkad tajno, karkad javno... nekada ni samo ne zna kakvo eli biti. Tokom vremena ova organizacija, drutvo, Red, prolazilo je kroz razliite faze egzistencije. esto se to poredi sa sazrevanjem oveka,... prvo ide zaee, pa trudnoa, pa roenje dakle nastanak Loe ili Velike Loe, pa odrastanje, od puzanja i sisanja palca, do odbijanja od majinih grudi, do uenja samostalnog hodanja, raznih faza razvoja ... stie do punoletstva, pa zri, raste... ima svoje uspone i padove, stie snagu, troi se na korisne i beskorisne ivotne situacije. Kao i za svakog oveka u Masoneriji postoji njena stvarna Priroda, a ona je definisana simbolima, poukama o istima, o posebnim ceremonijama i predstavama koje se doivljavaju tokom prijema, unapreenja i uzdizanja,... a ponekad i tokom uzleta u via nebesa... Masonerija se razvija, stalno moemo videti razliita ispoljavanja, kako mi koji smo unutar tog Bratskog lanca, a zatim i kroz raznolika ispoljavanja u medijima i literaturi... u delima... Neke Loe nastaju, neke se razvijaju, neke stagniraju, neke se ak i gase... sve je to odraz povezanosti Drutva sa stvarnim ivotom jer to drutvo ine LJUDI. Neki od tih ljudi su linosti, Velike linosti, neki su izuzetni, neki malo manje, veina je zaista vredna, inteligentna (kakve god da je struke i porekla), neki su tu potpuno zalutali... naravno Masonerija se esto susree i sa zlonamernima, kako spolja tako i iznutra... takav je ivot.

Kako Bratstvo utie na svet? Jednostavno svoj smisao prenosi kao pouku svakom lanu pojedinano, i onda ta dobra osoba (iji su kvaliteti provereni pre samog prijema) ima mogunost da sebe razvije u boljega i na taj nain da smislenije deluje u svom okruenju. Neki mogu to da primene samo na sebe, neki to ine u okviru porodice, neki u bliem okruenju, neki deluju na drutvo u celini... neki uspeju da budu primeeni i kao evidentni uticaji planetarnih razmera. Jasno je da u onim dravama gde je Masonerija razvijenija i ima duu tradiciju, ima i uspostavljenog kvalitetnijeg sistema funkcionisanja drutva, to uzrokuje i vii standard ivljenja. Masonerija definitivno deluje na svet ne ba na nain kako poklonici aavih teorija zavera zamiljaju, ali uticaj postoji. Masoni naue, kroz shvatanje zidarskih alata, kako da sebe postave u okruenju... Visak nam kae da treba da imamo svoj integritet, stabilnost i postojanost, da budemo samouvereni (to pretpostavlja da ovek bude svestan sebe i onoga ta mu jeste priroda, tada nema sumnje u sebe); Libela poduava da smo svi ravnopravni (da, zaista Masoni u to veruju), postoji opta tolerancija i poimanje da Ljudska Prava moraju biti svima zagarantovana i da svako ta prava moe da iskoristi za uspostavljanje svog integriteta (libele, sigurne u ruci); estar pravi opseg linog angaovanja i dometa,... ono ta je izvan krunice oveka nedostino mu je, Uglomer postavlja pravilne odnose meu ljudima. Vrlo vaan detalj jeste uveni Kamen, kojega dleto obrauje, usavravajui ga do savrene Kocke, usavrenog oveka, kvalitetnog za ugradnju u Veliki Hram ovenosti. Pasivnost, neznanje, neodlunost, konfuzija nisu aspekti koji omoguavaju razvoj bilo oveka, bilo drutva. RAD je klju uspeha, angaovanje svih ljudskih snaga i mogunosti u emanaciji kvaliteta ljudskih nastojanja koja pak treba da poteknu od inteligencije i Razuma koji su pak, voeni i izvesnom Duhovnom aspiracijom jer postoji gotovo mistino zadovoljstvo u onim srcima koje uspevaju da Masonsko Znanje pretoe u Delo, a potom i Veliko Delo ivljenje u Duhu Slobodnog Zidarstva. Slobodnozidarsko znanje oveku ne namee dogmu, ono predoava sistem iz kojega sami donosimo svoje zakljuke, svoje ideje realizujemo za dobrobit svih, a Bratski i Sestrinski lanac Masonerije se razvija Radom koji svi vre na sebi. ... zato, na ovim stranicama koje slede neete saznati o onima koji su preuzeli na sebe ovaj Rad, ve ete, u njihovoj elji da slue dobrobiti svih, saznati vie i jasnije o Slobodnom Zidarstvu.

3

Savremeno slobodno zidarstvo zainteresovano je za ruenje postojeeg mita i borbu protiv pogrenog shvatanja Saveza Kako nam se blii tristogodinjica od osnivanja Ujedinjenih Velikih Loa Engleske, osetili smo potrebu da se ova prilika obelei jednom snanom i otvorenom debatom o tome ta znai biti slobodni zidar u savremenom drutvu, te ta e to znaiti buduim generacijama. Kao najstarija bratska organizacija na svetu, slobodno zidarstvo se zasniva na principima dobrote, potenja i pravinosti - vanvremenskih vrednosti koje su itekako relevantne za dananji svet, kao to su bile i pre tri stotine godina. Ovi su ideali ostali nepromenjeni kroz istoriju masonerije a, nadamo se, da e opstati i dalje sve dok Savez napreduje. Ipak, vano je napomenuti da iako ovi osnovni ideali i dalje ive, slobodno

zidarstvo dvadeset prvog veka postalo je spoj starog i novog, tradicije i inovacije, i stoga se dobro uklapa u savremeni svet. Dananji slobodni zidari su spremni da odagnaju mitove i zablude koje su dugo okruivale Savez. Da bi se situacija nepristrasno procenila, bilo je jasno da je pomo jednog nezavisnog tela neophodna tako da smo, na taj nain, oekivali da se oblikuje diskusija koja bi bila ne samo otvorena, ve i transparentna u pogledu na slobodno zidarstvo onima izvan Saveza, ali takoe i da se prui svee gledite i onima u njemu. Sa ovim ciljevima na umu, zamolili smo Centar za istraivanje drutvenih pitanja (SIRC Social Issues Research Centre) da preduzme ovo istraivanje. Pored antropoloke ekspertize, koja formira vei deo pozadine izvetaja, prikupljani su stavovi i slobodnih zidara i onih koji to nisu, te je iz svih stavova izveden popreni presek. Budunost

4

slobodnog zidarstva prua pronicljiv i pravovremeni komentar, ne samo Saveza koji je predmet istraivanja, ve i sloenih interakcija, percepcija i vrednosti samog savremenog drutva. Pogledom na sledeih tri stotine godina, ovaj izvetaj e initi znaajan deo naih diskusija o tome na koji bi nain slobodno zidarstvo moglo da evoluira zadravajui istovremeno svoj osoben, prepoznatljiv karakter i ideale, koji su vekovima privlaili lanove, a nadamo se da e to initi i u buduim vremenima. Nigel Brown Veliki Sekretar Ujedinjena Velika Loa Engleske

Izvetaj Centra za istraivanje

drutvenih pojava Godina 2012.

R E Z I M E Centar za istraivanje drutvenih pitanja (SIRC Social Issue Research Centre) sa zadovoljstvom je prihvatio predlog Velikog

Sekretara Ujedinjene Velike Loe Engleske (UGLE United Grand Lodge of England) da istrai ulogu i relevanciju slobodnog zidarstva u drutvu dananjice i njegovu perspektivu u budunosti. U preliminarnom istraivanju konsultovali smo savremene tekstove

o slobodnom zidarstvu, kao i onlajn resurse da bismo odredili centralne teme istraivanja. Ono to je u samom poetku istraivanja bilo jasno jeste poimanje slobodnog zidarstva kao "tajnog drutva", to je svakako neprikladno. U delu Slobodno

zidarstvo: Realnost Tobiasa Churtona, na primer , pronali smo, manje-vie, sve to treba da se zna o glavnim naelima Saveza i

rituala u vezi sa njim, a iznenadio nas je i njegov zakljuak po kom:

"Slobodno zidarstvo ne moe zauvek biti povezano sa sindromom tajnog drutva. Ono nije tajno drutvo, mada kad se postane predmet progona, razumno je biti diskretan. Zdravo drutvo, meutim, unee veu otvorenost i razumevanje za sve. Za slobodno zidarstvo nije dobro da se krije; nema vie zanatskih tajni koje treba braniti. Brojne druge knjige otvorile su svet slobodnog zidarstva za ispitivanje, ukljuujui i detalje rituala inicijacije. John Hamill, u

svom delu Slobodnozidarski zanat dao je veoma korisna objanjenja o poreklu i istorijatu slobodnog zidarstva u Engleskoj razbijajui niz mitova o masonstvu, dok se u delu Slobodno zidarstvo: Proslava zanatstva koje su zajedniki uredili Hamill i

Robert Gilbert ilustruju ideali i vrline slobodnog zidarstva. Pored

navedene osnovne literature, konsultovan je i vebsajt Ujedinjene Velike Loe Engleske (http://www.ugle.org.uk) koji sadri niz podataka i miljenja iz pera slobodnih zidara na viim poloajima.

Odgovor Velikom Sekretaru poeo je da se formira. Predloili smo

da se ispita relevancija dva glavna naela slobodnog zidarstva u 21. veku u Velikoj Britaniji - "bratske ljubavi" i "potpore" -

prevedene na popularniju terminologiju drutvenih nauka kao "pripadnost" i altruizam" - i ono to ih okruuje, tj. muke veze i milosre. Takoe smo istraili da li postoji elja za izvesnim stepenom ritualnosti u savremenom ivotu. Porazgovarali smo sa

lanovima loa irom zemlje, a temu smo usmerili na diskusiju o tome u kojoj meri, po njihovom miljenju, moe / treba da se slobodno zidarstvo razvija u 21. veku? Da bi do ovih rasprava moglo doi, morali smo ispitati koliko slobodno zidarstvo pretenduje na otvorenost i transparentnost.

Pored toga smo ispitali vezu izmeu slobodnog zidarstva i ire zajednice putem fokus grupa sa uesnicima koji, prema naim saznanjima, nisu bili masoni. Tu smo se bavili istim pitanjima kao i

u razgovorima sa slobodnim zidarima. Ispitali smo, na primer, prisustvo ili potrebu za elementom ritualnosti u svakodnevnom ivotu, nau potrebu za pripadnou, naine na koje izraavamo velikodunost prema drugima kao i stepen u kojem su ritualni

postupci ukljueni u na svakodnevni ivot. Koliko se slobodni zidari razlikuju od drugih po tim pitanjima? U kojoj meri slobodno zidarstvo ispunjava vene, vanvremenske potrebe i eli da svi mi, u manjem ili veem obimu, to i delimo?

Ovaj izvetaj je, koliko znamo, prva studija koju je neko slobodnozidarsko telo naruilo od neke nemasonske organizacije. Niko od lanova SIRC-a ukljuenih u projekat nije slobodni zidar. lanove loa koje smo upoznali ta je injenica iznenadila, ali su je

smatrali i dobrodolom. Mnogi su to videli kao priliku da iroj publici prenesu o emu se u masonstvu radi i obezbede dokaz,

ako je potrebno, o preovlaujuoj otvorenosti u slobodnozidarskom bratstvu. Kao svetovnjaci, nismo naravno,

iskusili iz prve ruke ta znai biti slobodni zidar u dananjem pluralistikom drutvu, koje se, u osnovi, veoma razlikuje od onog koje je preovlaivalo u 18. veku, kada je formirano slobodno zidarstvo. Suoili smo se sa dilemom socijalnog antropologa koji,

kako ree jedan slobodni zidar, moe samo da zagrebe povrinu" plemenskih obiaja (normi i vrednosti), koje su predmet njegovih studija. Korieni metodi

Uzimajui u obzir sva ogranienja etnografskih istraivanja ovog tipa, metodima koje smo koristili nameravali smo da dobijemo i emiku perspektivu (ono to izraavaju insajderi) i etiki

okvir, iskazan od strane onih koji su van. Intervjuisali smo oko

5

pedeset slobodnih zidara raznih stepeni, a njihove izjave, koje smo snimili, i sami su nakon zajednikog presluavanja, potvrdili. Analizu smo vrili uz pomo softvera MAXODA, kojim se obrauju

kvalitativni podaci i slui za efikasnu identifikaciju glavnih tema i utvrivanje konsenzusa i divergencije. Materijal dobijen intervjuom

nemasona podvrgnut je slinoj analizi. Delove izjava obeju grupa koristili smo slobodno, na nain koji oslikava ravnoteu njihovih

stavova. Izvetavanje

Prezentacija perspektiva usmeravana je kroz razgovore sa Velikim Sekretarom Najdelom Braunom, njegovom vizijom, koju dele vodei lanovi njegove Organizacije, o smeru u kojem bi savremeno slobodno zidarstvo trebalo da ide da bi moglo da demonstrira svoju istinsku ulogu i relevantnost u savremenom

drutvu. Ruenje mitova koji ve dugo prate Savez,

suprotstavljajui se rairenom nerazumevanju i demonstriranje istinske otvorenosti su samo neki aspekti tranzicije koja je ve u toku.

Na kraju naeg izvetaja pokuali smo, na osnovu dokaza koje smo prikupili, da identifikujemo promene u okviru slobodnozidarskog Saveza, koje su se desile u poslednje vreme, te u emu bi najbolje

mogle da se kriju prilike za demonstriranje otvorenosti i transparentnosti, kojima se Savez toliko ponosi. Uradili smo to iz neutralne, nepristrasne perspektive onih van Saveza voeni, meutim, naim razumevanjem insajderskih pogleda.

Vezivanje u drutvo Potencijal snanih afilijacija i formiranje trajnih prijateljstava je ono to svi slobodni zidari istiu kao jedan od najjaih magneta

slobodnog zidarstva.

Meu ljudima postoji vanvremenska potreba da se pripada grupi. To je jedna od najosnovnijih potreba od koje su vanije samo

fizioloke potrebe preivljavanja - za vazduhom, vodom, hranom i snom. Bez vezivanja za drutvo, ovek je lien samopotovanja i mogunosti da dostigne svoj puni potencijal. Potreba za pripadnou i vezivanjem je jedna od osnovnih ljudskih faktora

motivacije. Prekidom ili slabljenjem bliskih drutvenih veza ovek poinje da sumnja u svoje drutvene vrednosti. Aristotelova sentenca ovek je drutvena ivotinja, i pored svoje banalnosti, pokazuje se tanom kroz sva vremena.

U slobodnom zidarstvu se, meutim, potreba za vezivanjem pokazuje kao iskljuivo muka, otelotvorena u bratskoj ljubavi. U savremenom drutvu, istopolne institucije su uglavnom stvar prolosti, te je bratstvo kao takvo postalo anahrono, ostatak

starijeg kamenog doba od pre 40-ak hiljada godina kada se

zapravo umnogome formiralo ponaanje i nain razmiljanja u ljudskom drutvu, tzv. bihejvioristiki modernizam, koji se samo neznatno promenio za svo ovo vreme. Uloge ena kao sakupljaa

divljeg bilja i mukaraca kao dobavljaa proteina ostvarene se pre vie desetina hiljada godina i takva podela je uglavnom ostala do

dananjih dana. Mukarci su stekli taj poloaj zbog neznatne prednosti u snazi i mobilnosti, te su na toj osnovi formirana

drutva starijeg kamenog doba. U dananjem drutvu, ta je podela opstala u mnogim oblicima. To ne znai da meu enama ne postoji potreba vezivanja u

drutvo. Pored dananjih bratstava postoje i sestrinstva. Iako Ujedinjena Velika Loa Engleske ne prima ene u svoje redove, postoje dve enske obedijencije koje koriste uglavnom iste rituale kao i mukarci oslovljavajui se sa brate. Takoe, ene su daleko od toga da bi bile iskljuene iz mogunosti poseivanja mukih

loa, kako emo kasnije videti.

Vezivanje stav javnosti

Ispitali smo miljenje javnosti kroz stavove fokus grupa i slobodno moemo rei da nije bilo iznenaenja, s obzirom da neka naa ranija istraivanja kao izvore oseaja drutvenog identiteta navode porodicu i prijatelje, kao i profesionalne afilijacije i timske

sportove, to je potveno i u ovom istraivanju. Za neke je oseaj pripadnosti bio snano vezan za porodicu, a kod veine je to bila i drutvena mrea prijatelja, koja nije davala samo priliku za druenje ve i za samousavravanje, u oba smera.

Koncept sutinskih prijatelja reflektovao se i kod slobodnih zidara. To su one sigurne, bliske veze sa kojima nije neophodno ostvarivati svakodnevni kontakt, izgraene na deljenju istih iskustava i vrednosti kao i situacija. Neki su, kao najvanije za

njihov oseaj pripadnosti, isticali lokalnu zajednicu i posebne mree prijatelja.

Kao to smo i oekivali, bilo je znatnih razlika izmeu pridruenih

i nepridruenih, tj. onih koji su se aktivno ukljuili u rad organizacija i onih koji su preferirali neformalne mree. Sve je to bilo manje-vie poznato. Problemi su se javili tek kad

smo preli na ispitivanje istopolnih grupa. Neki od pripadnika mukih grupa su glatko odbili miljenje da ih je u lanstvo privukla ba ta injenica da se radi o grupi istog pola, dok su drugi izjavili da je biti sa momcima dosta staromodno. Kod mukih ispitanika, bilo je i jasnog oseaja politike ispravnosti, verovatno iz bojazni

da ih proglase za muke oviniste ako preferiraju drutvo istog pola. Kada su stavovi takvih ispitanika stavljeni pod znak pitanja, veina je priznala istinu da to (traenje drutva istog pola) naprosto tako funkcionie. ene su, meutim, nerado priznavale

efikasnost funkcionisanja grupa itog pola.

6

Afilijacija slobodnozidarski stav

Dok su miljenja izraena u fokus grupama reflektovala snanu i stalnu sklonost ljudskih drutava ka oseaju pripadnosti i

drutvenom identitetu, bilo je znatnih razlika u tome kako to ostvariti. Meu slobodnim zidarima, meutim, bilo ja znatno manje

nedoumica. Veliki Sekretar UVLE je istakao da je slobodnozidarstvo prvenstveno drutvena organizacija, to su potvrdili i ostali ispitanici iz redova slobodnih zidara, navodei da ih je u lanstvo privukla mogunost irenja kruga prijatelja i snane drutvene

veze koje, po njihovom miljenju, obezbeuju loe. Mnogi su i rituale stavljali u kontekst jaanja drutvenih veza. Neki su isticali atmosferu poverenja koju slobodnozidarska loa daje i koja se prua i van njenog fizikog okvira. Znaajno je bilo i

miljenje o transformaciji koju pojedinac doivljava u

slobodnozidarskoj loi, gde sada moe bez nervoze i slobodno da govori pred grupom ljudi.

Jedan od slobodnih zidara nam je spomenuo i porast svoje tolerantnosti, dok su drugi isticali poboljanje svoje drutvene komunikacije i porast samopouzdanja. Dodue, postoje razlike koje se objanjavaju ukupnom duinom provedenog vremena u loi.

Neki nisu prisutni na vie od tri do pet sastanaka godinje, dok oficiri loa posveuju znatno vie vremena gornjem, ali se svi slau da je oseaj razvoja sopstvene linosti upadljivo znaajan. Pred slobodne zidare smo postavili i pitanje vezanosti tj. bratske

ljubavi. Veina je izjavila da osea potrebu da jedan deli svog vremena posveti isto mukom drutvu, kojima se jaaju meusobne veze, ali ih to ne odvraa od motivacije i sposobnosti kontakata sa suprotnim polom kroz porodicu, radno mesto ili iru

drutvenu zajednicu. Primer toga je bela trpeza, gde su prisutne supruge ili enski lanovi masonskih porodica kao i dani otvorene

loe, koje su se odomaile u mnogim loama.

Kao jo jedan pozitivan aspekt loa istaknut je prelaz tradicionalne demarkacije socijalnog i finansijskog statusa, gde loa igra ulogu nivelatora. Kad su svi u crnim odelima, keceljama opasanim oko struka i belim rukavicama, teko je rei ko se ime bavi, pogotovo

ako je pred vratima loe ostavio svoje profane razgovore, politike stavove i verska opredeljenja. Iako je navoeno mnotvo razloga pridruivanja, najee su se spominjali sledei: neko iz ranijih generacija porodice bio je

slobodni zidar, sluajni susret sa nekim od lanova slobodnozidarskog Saveza koji je hvalio prednosti lanstva, a za veinu je to bila korist od irenja mree prijatelja. Masonske organizacije ne vre proaktivno proirivanje lanstva, ali im je

svaka prilika dobrodola za predstavljanje svog Saveza onima koji su van njega.

Za veinu slobodnih zidara, privlanost Saveza krije se u njegovom drutvenom aspektu. Nekolicina ispitanika spomenula je i ritual kao

aspekt privlanosti, bez obzira kako to udno zvualo. Uee u malom pozorinom komadu, to ritual za njih predstavlja, veoma ih

je veselilo, a isto je istakao i Veliki Sekretar: Zajedniki faktor za masonstvo je da bi ono trebalo da bude zabavno i da se radi sa uivanjem. Ne trebaju nam ljudi koji sebe ili samo masonstvo shvataju preozbiljno. Takav stav svakako iznenauje ne samo

profani svet ve i same slobodne zidare, s obzirom na prolost i tradiciju masonstva, regalije, rituale itd. Problem altruizma

Altruizam, spremnost da se radi na korist drugih, a na svoju tetu,

je kontradiktoran biolokom biu ivog sveta, ukljuujui i oveka, gde je reproduktivna mo tj. sejanje svojih gena primarni pokreta. Sa aspekta evolucije skoro je nemogue objasniti zato

su neki spremni da se odreknu dela sebe u korist drugih. Neko e rei da evolucija ne vai vie za ljudski rod jer se rukovodimo prvenstveno moralnim principima, pa tek onda bazinim instinktima, ali takvo ponaanje evidentno je i u ivotinjskom

svetu, pogotovo kod onih ivotinja koje ive u grupama, jatima, stadima ili rojevima. Takvo altruistiko ponaanje je, s druge strane, jedna od osnovnih odlika civilizovanog ljudskog drutva. Ovo je izazivalo iznenaenje i kod samog Darwina ija teorija

prirodne selekcije ili opstanka najsposobnijih, kako se najee tumai, stavlja pojedinca u prvi plan. Sledea Darwinova reenica iz Porekla vrsta, meutim, stavlja sve na svoje mesto: Pleme je, ukljuujui mnoge pripadnike koji, posedujui, u velikoj meri, duh

patriotizma, vernosti, poslunosti, hrabrosti i saoseanja, uvek bilo spremno da se uzajamno pomae i da se rtvuje za opte dobro te

tako nadvlada druga plemena; to bi bila prirodna selekcija. Znai, grupa je ta, a ne individua, koja izvlai korist od onih koji imaju

vie darodavnih gena, sve dok su takvi u veini jer i u ivotinjskom i u ljudskom drutvu postoje slobodni strelci, kojima je cilj da se okoriste blagodetima altruizma ostalih. Sve u svemu, pleme ili grupa tako postaje jaa, vitalnija i lake ostvaruje svoje

ciljeve. Na individualnom planu, altruista se osea mnogo bolje nakon davanja i percipira samog sebe u boljem svetlu. Najnovija istraivanja takve oseaje pripisuju biolokim faktorima jer je

otkriveno da se nakon humanitarnih dela u mozgu aktiviraju centri nagraivanja kao i oni koji su povezani sa emocijama i drutvenim ponaanjem, a na mikro-hemijskom planu raste nivo dopamina, hormona sree. Dakle, altruizam nije neto to smo izmislili ve

je mehanizam koji je bioloki prisutan.

7

Dobroinstvo stav javnosti

Istraivanja pokazuju da se Britanci nalaze u vrhu svetske liste nacija po dobroinstvu (Srbija je 2010. godine bila na 150. mestu

od 153 zemlje, dok smo 2013. godine uspeli da se popnemo na 123. mesto od 145. Balkanske zemlje su, inae, uglavnom na

zaelju, iza nekih najsiromanijih zemalja ove planete prim. autora). Takoe se pokazalo da se u zemljama u kojim je indeks sree visok (ne prevashodno bogate zemlje), gen davanja prisutniji i snaniji. U Velikoj Britaniji se visok stepen dobroinstva ogleda

kako u donacijama u novcu, tako i u posveivanju vremena humanitarnim aktivnostima. Nae istraivanje je pokazalo da postoje razlike izmeu mukaraca i ena. ene su spremnije da pruaju pomo na porodinom i

lokalnom nivou, dok su mukarci isticali veu spremnost da

pomau velike humanitarne organizacije irom sveta. U fokus grupi su mnogi isticali i sumnju u prave namene

prikupljenih humanitarnih sredstava, kao i domainsko troenje istih. Smatrali su da veliki deo nestaje kroz administrativne trokove i plate zaposlenih. Navedena grupa je bila miljenja da je znaaj nagrade koja proizilazi iz angamana u humanitarnim

aktivnostima manji, a veina je isticala korist koju primaoci dobrih dela imaju u finansijskom smislu. Jedan ispitanik je okarakterisao oseaj po izvrenom dobrom delu kao filantropsku korist. To, u velikoj meri, potvruje psiholoku teoriju koja se odnosi na pitanje altruizma.

Dobroinstvo slobodnozidarski stav Veliki Sekretar je o masonskom dobroinstvu rekao sledee: Da bi

nam bilo potpuno jasno, dobro zajednici ne ini slobodno zidarstvo, jer ono nije politiksa organizacija i nema takav uticaj.

Ja bih to pitanje postavio ovako. Postoji li u toj zajednici pristojan pojedinac koji u celosti ispunjava svoju ulogu? ... to moe da bude

neko crkveno lice, ili neko na elu nekog komiteta ... Na primer, postoji takav neki pojedinac koji ivi u nekoj zajednici ili pripada nekoj grupi, i moe da se desi da je i slobodni zidar.

Ovo blago svoenje masonstva na dobrotvornu organizaciju je razumljivo s obzirom na potpomaganje kao centralnu vrlinu dobrotvorno davanje i aktivnosti u cilju potpomaganja dobrobiti slobodnih zidara i cele zajednice. Tu se naglasak stavlja na moralnu odgovornost pojedinca, a ne celog Saveza. U Velikoj

Britaniji, slobodnozidarski prilozi, koji potiu iskljuivo iz depova samih lanova, a ne javnog prikupljanja sredstava, predstavljaju, posle dravne lutrije, najznaajniji izvor humanitarne pomoi. Oko 50% sredstava koji se prikupe od slobodnih zidara koristi se u

dobrotvorne svrhe.

Neki ispitanici, slobodni zidari, smatrali su da ih je taj filantropski aspekt i privukao u lanstvo. Veliki Sekretar, meutim, smatrao je

da je to pitanje malo sloenije: ... lanom se ne postaje iz elje za dobroinstvom. Mi ovde traimo dentlmene (to nije rang u drutvu) koji vode rauna o potrebama drugih. Afilijacijom se ostvaruje napredak u tom smislu razmiljanje o potrebama drugih dovodi do dobroinstva, i u finansijskom pogledu i u odnosu na strunost i vreme koji se ulau jer mi ne vrimo prikuljanje sredstava.

Prema tome, na dobroistvo se gleda kao na neto to slobodno zidarstvo pospeuje i ne predstavlja razlog afilijacije. Neki od ispitanika su istakli i to kao prednost, pored zadovoljstva davanja, da se preko slobodnozidarskog dobroinstva moe tano znati gde novac odlazi. Ovo je dalo prilike i izjavi nekolicine ispitanika da se

tako vidi da masoni ne misle samo o sebi, smatrajui da

dobrotvorne aktivnosti slobodnih zidara, naalost, javnost ba i ne priznaje. Veina je smatrala da slobodno zidarstvo nikako ne treba da se hvalie svojim dobroinstvom, to je potvrdio i Veliki

Sekretar, dok su neki smatrali da masonstvu treba da se prizna filantropska uloga, iako to ne trebalo rastrubiti. Rituali

Jedan od elemenata koji slobodno zidarstvi ini drukijim od ostalih, sem verskih grupa, je ritual i to oblik prezentovanja i kompleksnost koji novak treba da primi da bi nauio simboliku koja e ga voditi u njegovom kasnijem radu. Sve se to ini udnim u

kontekstu 21. veka, zaostatkom ranijih vekova, pa ak i izvesnim sujeverjem. Takav stav, meutim, zaobilazi injenicu da su rituali itekako

prisutni u savremenom ivotu. Bez razumevanja znaenja povezanih sa svakodnevnim ivotom i drutvenim postupcima

nikad ne bismo mogli da objasnimo drutveno ponaanje ili shvatili sutinu drutvenog bia. Simboliki interaktivizam, kojeg je razvio

Herbert Bloomer jo 1930. godine istiui da ljudska bia definiu meusobne postupke bez da prosto reaguju na njih. Reakcija se ne bazira direktno na akciji, ve na znaenju koje se odreenoj akciji pridaje.

Ovo fokusirnje na znaenje ponaanja, a ne na same fizike postupke, naveo je jo Shakespeare pre vie od etiri veka: Ceo svet je pozotnica, i svi mukarci i ene samo glumci, imajui svoje ulaze i izlaze, a svaki ovek istovremeno igra vie uloga.

Sauvati obraz u ovoj konstelaciji igra znaajnu ulogu, ali, u osnovi , tu lei priznanje ritualizovane prirode naizgled trivijalnih elemenata drutvenih interakcija koje realno nisu uopte trivijalne.

Uzmimo na primer pozdravljanje: Kako si? nije pitanje ve

8

ozbiljno raspitivanje o zdravstvenom stanju onoga kome se obraamo, uvod u dalju razmenu misli i informacija i interakciju. Rituali su sastavni deo ivota i u njima koristimo sve osnovne

vidove komunikacije: govor tela, tonalitet i rei proputajui ih kroz filtre koji funkcioniu u odreenoj drutvenoj sredini, a koje smo

i mi usvojili kao modalitet ponaanja u toj sredini.

Sveprisutnost rituala u svakodnevnom ivotu najoiglednija je u odreenim prilikama i sveanostima: venanje, roenje, razna dostignua, smrt, Uskrs, Boi, i drugi praznici u zavisnosti od verskog opredeljenja. Iako sve manje ljudi osea istinsku

privlanost navedenim ritualima, drutvena interakcija u tim situacijama jo uvek se smatra potrebom zbog uvrivanja veza meu pripadnicima odreenog drutva. Tu je i ritualizovano ponaanje na radnom mestu ili u edukativnom sistemz kroz koji prolazimo.

Rituali u drugim delovima sveta ine nam se i oiglednijim, s obzirom na njihovu razliitost u odnosu na nae sopstvene. Rituali inicijacija mladih u svet odraslih u mnogim delovima sveta ima ne

samo istu simboliku osnovu sa krtenjem i krizmanjem u hrianskom drutvu ve i slinu funkciju. Promene su ipak evidentne. Danas, na primer, nije uobiajeno da se na venanju mlada obavezuje da potuje i slua svog supruga.

Rituali i rutine stav javnosti Pored ceremonijalnih postoje i neborjeni privatni rituali ija je pretena uloga da obezbede oseaj sigurnosti. Kod mnogih

ispitanika utvrdili smo vezu izmeu verskih i njihovih svakodnevnih rituala, gde su verski rituali sluili kao osnova uspostavljanja oseaja euforije, kako je jedan ispitanik opisao oseaj, i jedinstva sa grupom.

Iznenaujue mnogo rutina i rituala povezano je sa spavanjem,

ukazujui na oseaj sigurnosti koji se postie ponavljanjem odreenih radnji pre no to se dostigne onaj stepen mira koji je

potreban da se utone u san. Mnogim rutinama, meutim, nedostaje stepen simbolizma koji bi ih izjednaio sa ritualima. Najvie rutina i rituala kod naih ispitanika, otkrili smo kod

mukaraca koji se se bavili sportom ili imali neke veze sa njim, iako se ovde mora povui jasna crta izmeu rituala i sujeverja. Rutinom se moe nazvati niz radnji koje jedan sportista obavlja verujui da e mu pomoi u postizanju boljeg rezultata, dok se element sujeverja, u ovom sluaju, krije u tome da se veruje da je dobar

rezultat postignut zbog niza postupaka, pa se ti isti nanovo izvode u nadi da e se isti takav rezultat postizati i dalje. Mora se napraviti razlika izmeu rutina i rituala. Po nekim

autorima, rutinama nedostaje oseajni element rituala i po

zavretku nema emocionalnih ostataka kao kod rituala. Meutim, rutine mogu prerasti u rituale ako se od isto funkcionalnih postupaka krene u pravcu simbolikih radnji - ako pre nastupa na

primer, fudbaler vezuje pertle na odreen nain, ime simboliki iskazuje verovanje u sebe kao efikasnog igraa. Neto slino

postoji i kod navijaa u obliku klupskih himni, postupaka, uzvika, ritmikog pljeskanja itave grupe, koji imaju za cilj stvaranje

visokog emocionalnog naboja i snaenje veza meu pripadnicima iste strane. Kao primer svakodnevnih rituala navedeni su i postupci u nekim kompanijama u Japanu, gde zaposleni svakog jutra, pre zapoinjanja redovnih aktivnosti zajedniki meditiraju ili izvode

joga vebe. Stoga, simbolike, a ne samo funkcionalne rutine, duboko su ukorenjene u svakodnevni ivot savremenog oveka. U ovom prednjae kalendarski rituali koji se tradicionalno obeleavaju u

krugu porodice i/ili prijatelja i koji snano deluju na oseajni svet

pojedinca. U dananjem kibernetikom svetu, postoje i druge mogunosti ostvarivanja drutvenih kontakata, od fejsbuka i tvitera do mobilnih telefona, ali oni ne mogu da zamene kontakte oi-u-

oi. Jesi li raspoloen da se naemo ... u 8,30? je jo uvek najea poruka. Naa potreba simbolike razmene sa drugima, ime se jaaju drutvene veze evidentna je u istoj meri kao to je to bilo i ranije. Rituali svakodnevnog ivota, kao i uoljiviji

simbolizam posebnih prilika i dalje ive kroz razne medije i oblike komunikacije. Rituali slobodnozidarski stav

Iako su slobodnozidarski rituali donekle poznati i onima van Saveza, njihova simbolika nije. Kakav im je cilj i ta predstavljaju? Veliki Sekretar UVLE nam odgovara: ceremonijalni deo je na veliki diferencijator... ali to su samo predstave ... zaista lepe predstave ... to su alegorije... i sasvim su otvorene za javnost. Snimci su u prodaji svuda... Oko njih nema tajni.

Slobodnozidarski ritual je zapravo teatarska verzija rituala inicijacije, koji je oduvek bio jedna od osobina ljudskog drutva pa, prema tome, to je i dandanas, ak i u sredinama koje su prihvatile zapadnjake norme. U ovom istraivanju, usredsredili smo se na

privlanost slobodnozidarskih rituala kao razloga afilijacije pojedinaca. Da li je ritualni aspekt bio isto toliko vaan, ili vaniji od vezivanja i izgradnje prijateljskih mrea u odluci pojedinca da se pridrui Savezu?

Iznenauje injenica da su vei znaaj ritualima pridavali mlai slobodni zidari. S obzirom na nedostatak formalnosti u svakodnevnom ivotu, na rastuu leernost u situacijama koje su donedavno bile primeri formalnosti (odlazak u crkvu, formalna

veera, venanje, pa ak i sve rairenija leernost u odevanju na

9

radnom mestu) oseali su potrebu za nekom vrstom pompe. Stoga, mnogi vide ritual kao sredstvo prenoenja moralnih kodova tj. alegorijsko iskazivanje mogunosti da se postaje bolji ovek.

Mnogi su istakli da su mehanikim ponavljanjem sloenih i

tajanstvenih fraza i dijaloga poboljali svoje samopouzdanje prilikom dranja prezentacija ili govora u javnosti. Do

transformacije u boljeg oveka nije dolazilo preko noi, a ni napredovanjem u slobodnozidarskoj hijerarhiji, ve kroz dramske aspekte i kasnije refleksije na pravo znaenje antikih fraza koje su nauili da koriste u ritualima. Dakle, veina je ogroman znaaj

pridala dramskom elementu i moralnim poukama koje on prenosi. Sve to dovelo je do diskusija o tome koje promene se moraju izvriti u slobodnom zidarstvu da ono ne bi gubilo na privlanosti ni u 21. veku. Dok su nekim slobodnim zidarima ritual i mehaniko

ponavljanje bili pomalo rutinski, te im je glavna privlanost

masonstva bila u neem drugom, drugi su bili ponosni to se rituali u njihovim loama izvode besprekorno, dok su u drugima iste okarakterisali kao pomalo aljkave.

U toku svoje 300-godinje istorije slobodno zidarstvo je otvaralo vrata svim veroispovestima. Iako verske rasprave moraju da ostanu van vrata loe, slobodno zidarstvo se oduvek ponosilo

takvom demokratinou. Svih tih vekova, ono je imalo dobre odnose sa svim crkvama izuzev katolike koja je anatemisala slobodno zidarstvo jo 1737. godine. U dvadesetom veku toj anatemi pridruila su se i neka evangelistika krila anglikanske crkve. Papski edikt iz spomenute godine 18. veka slobodnom

zidarstvu je prebacivao tajnovitost, a anglikanci su u 20. veku optuivali masonstvo da navodi pojedinca da spasenje trai dobrim delima, a ne preko Isusa Hrista, kao dobri hriani, te da spominjanjem Velikog Arhitekte Univerzuma zapravo tuje jednog

drugog, masonskog boga.

Slobodno zidarstvo estoko odbija takve optube istiui da

nedostaju osnovni elementi vere: nema teoloku doktrinu, ne nudi priee, ali trai da svaki mason veruje u boansko bie. Dok je veliki broj ispitanih slobodnih zidara bio aktivnim pripadnikom raznih kongregacija, priznali su da dosta od masonskih rituala u

sebi sadri kvazi-verska uenja i reference na Knjigu svetog zakona, to je, u Engleskoj, zapravo Biblija kralja Demsa. Takoe su otro razgraniili lou i crkvu. Budunost slobodnog zidarstva

Videli smo da slobodno zidarstvo ima svoje korene, moralne pouke i nain ponaanja koji nije u suprotnosti sa vladajuim drutvom. Takoe se ne dovodi u pitanje elja slobodnih zidara da budu

najbolji ljudi, to se esto ogleda u volonterskom radu sa manje

privilegovanim lanovima drutva. Videli smo i to da tradicionalni rituali nisu takvi da bi udaljili slobodno zidarstvo od tokova savremenosti, iako su razraeniji od ostalih rituala kojima se

rukovodi profani svet. To su alegorije, fiktivne prie koje se izvode sa ciljem da poue.

Koja je onda budunost slobodnog zidarstva i ta bi ono jo moglo

da uini da bi se poruio mit koji o njemu vlada ve toliko dugo da bi se njegova relevatnost u savremenom drutvu razumela i priznala?

Velika veina je istakla potrebu za veom otvorenou i transparentnou. To je bilo ono to smo uli i sa najviih slobodnozidarskih instanci. Takoe su istakli da su zainteresovani da lokalnim zajednicama prestave svoju lou i da ista igra aktivniju ulogu u neposrednom okruenju. Mnogi su poduprli takav stav, ali

su se ogradili od suvie velikih promena suvie brzo, a ula su se i

miljenja da bi slobodno zidarstvo tako izgubilo svoj osobeni karakter, pogotovo u odnosu na svoje jedinstvene rituale i tradiciju, kao i osnovna naela.

S druge strane, iskazana je zabrinutost u vezi privlanosti masonstva za nove generacije. Da bi predupredili ovaj problem, pre dve godine je uveden sveopti mentorski sistem na celoj

teritoriji UVLE, neka vrsta tihe revolucije sa ciljem da se pospei porast i uee novog lanstva. Sistem karakterie pomo iskusnijih slobodnih zidara (mentora) mlaim i neiskusnim lanovima u njihovom napredovanju na masonskoj lestvici. Sistem je znaajno spreio odliv lanstva u prve dve do tri godine.

Da bismo na pravi nain osenili budunost slobodnog zidarstva, potrebno je da se uputimo u prolost, u 18. vek kada je UVLE formirana. Bilo je to doba razuma, naglog razvoja prirodnih nauka i

preispitivanja verskih dogmi. Isak Njutn je jo bio iv, a bili su tu i Henri Kevendi i Majkl Faradej, koji su umnogome pomogli da se

dogmatsko razmiljanje stare kole napusti. Filozofija je dobila takav zamah da se poistoveivala sa naunom misli doba

prosvetiteljstva. U toj filozofskoj konstelaciji, centralno mesto su zauzimale sloboda, demokratija i, iznad svega, razum, koji se nadvio nad bukvalnom biblijskom interpretacijom kao to je boansko pravo kraljeva. Istinski moral je tada, po prvi put u

ljudskoj istoriji, postao predmet rasprave. Danas, naravno, uzimamo nauku i racionalizam zdravo za gotovo u ovom veku besprimernih tehnikih pronalazaka i razvoja uopte. Meutim, u 18. veku, na UVLE se gledalo kao na pribeite za

slobodne mislioce a loa je bila oaza mira i spokojstva u vreme politikih i verskih trvenja. Smatralo se da dolazi vreme kada e humanizam i racionalizam proterati sva zla fanatizma i netolerantnosti iz srca oveka.

10

Naalost, fanatizam i netolerancija su i dalje sa nama i oko nas u mnogim vidovima, od terorizma, ekstremizma do sektatva, podseajui nas na krhkost politikih sistema zasnovanih na dogmi

i elitizmu, a ne slobodi, demokratiji i razumu. Transformacije u ekonomskom poretku su jo evidentnije, a sve nas to moe dovesti

do pitanja relevantnosti slobodnog zidarstva danas. Veliki Sekretar Nigel Brown nas podsea: Radost slobodnog zidarstva se ogleda u injenici da lanstvo predstavlja sve rase, veroispovesti, drutveno-ekonomske slojeve stanovnitva, gde svi sede jedan do drugoga u miru i harmoniji ... moemo se nadati da e sadanji nemiri dovesti do novog, stabilnijeg i mirnijeg svetskog poretka. U Ruzveltovom centru za izuavanje graanskog drutva kau: U odsustvu plemenitih javnih ciljeva, potovanih voa i respektivnog takmienja ideja, postoji bojazan da e graansko drutvo rapidno da zahvati erozija...

Pogled u prolost vodi je za razumevanje sadanjosti, istiu u Centru: Na izvoru modernog graanskog drutva slobodno zidarstvo je postojalo kao jedina organizacija u kojoj su se slobodno mogle voditi rasprave bez bojazni od cenzure i autoritarne kontrole. Ono to Veliki Sekretar UVLE istie o ulozi slobodnog zidarstva kao nivelatora drutvenih kretanja je odsustvo razgovora o veri,

politici i poslovnim odnosima u loi jer su skupovi u loi forumi gde se otvoreno, poteno i prijateljski razgovara bez bojazni od rekriminacije. tavie, Centar predlae da bi slobodno zidarstvo moglo da bude stalna sila u kontekstu drutvenog razvoja kroz pomo u voenju diskusije i debati kao i sluanju sa ueem

mnogih irom sveta, te zakljuuje: Slobodno zidarstvo se bavi filozofijom i milju, tolerancijom prema drugima i filantropijom, te moe da da doprinos globalnom dijalogu, kao to je to inilo i u 18. veku. S druge strane, slobodno zidarstvo mora mnogo da naui o animiranju ire drutvene sredine kako se to uspeno inilo u doba Prosvetiteljstva, privlaei i unapreujui kulturu itanja i pospeujui slobodan i otvoren protok informacija.

Pitanje otvorenosti i transparentnosti, gde se dosta postiglo, klju je dalje relevantnosti slobodnog zidarstva u 21. veku. Kako smo ranije videli, ono zadovoljava iskonske potrebe oveka za pripadnou grupi. Skoro svi ispitanici su istakli da ovo danas ini

ceo Savez relevantnijim nego ikad pre jer se time obezbeuje jedinstvena kombinacija prijateljstva i strukture u dananjem takmiarskom i rastrzanom drutvu. Budui vie hobi nego zanimanje, slobodno zidarstvo, po reima Velikog Sekretara, ne

spreava sline vrste veze i van loe. Kao i u drugim organizacijama, lanstvo se podstie da porodicu, posao i svoju zajednicu stavlja iznad svojih slobodnozidarskih obaveza.

Humanitarni rad i dobroinstvo je takoe snaan element

delovanja slobodnog zidarstva, prvenstveno samih slobodnih zidara, u drutvu. Sasvim je mogue da pripadnost Savezu podie

svest o potrebi pomaganja onih u svojoj okolini kojima je pomo preko potrebna, ali na kolektivnom nivou injenica je da su prilozi Saveza jedan od najznaajnijih izvora humanitarne pomoi, a polovina od prikupljenih sredstava koristi se u nemasonske svrhe i

u zemlji i u inostranstvu. Korist od takvog rada mora se posmatrati u kontekstu inicijative sadanje koalicione vlade pod nazivom Veliko drutvo. Bez obzira na politika opredeljenja pojedinaca, jasno je da e to smanjiti

priliv dravnih sredstava u humanitarne fondove i podstai

nevladine organizacije i pojedince da se aktivnije pozabave meusobnim potrebama u svojim sredinama. Prvi rezultati se ve oseaju. Oseaj dunosti i volja pojedinca da pomae ne moe se

izdejstvovati dravnom regulativom, ve je to neto to je proizvod dubokih drutvenih i porodinih veza sa ljudima sa kojima se dele iste ideje i moralni principi. U tom smislu, dobroinstvo i odbijanje svake netolerancije, to slobodno zidarstvo neguje od svojih

poetaka, verovatno ga ini relevantnijim u dananjem ekonomski i drutveno nesigurnom vremenu. Razliiti su razlozi iz kojih ljudi postaju slobodni zidari. Za neke je to prijateljstvo i oseaj pripadnosti, dok je za druge to podsticaj da

se u ivot unese vie altruizma. Nekima su rituali presudni element. Meutim, kao i sami rituali, slobodno zidarstvo zasluuje podrobnije ispitivanje da bi se potpunije mogla razumeti njegova uloga u drutvu dananjice. Ako samo slobodno zidarstvo uspe da

sprovede svoju tihu revoluciju, uz zadravanje glavnih osobina i duha masonstva, onda mu budunost moe biti osigurana,

barem u sledeih sto-dvesto godina.

Sa engleskog teksta prilagodio i pripremio Br. K.H.

11

Maonoa na poetku Rituala prvog stepena pristupa Oltaru i

redom na njega postavlja tri Velika Svetla SZ: Knjigu Svetog Zakona, estar i Uglomer. Posle toga, udaljava se od Oltara, Ritual ide svojim tokom i esto smo skloni da zaboravimo na ovu jednostavnu radnju, a ona ima dubok i sutinski smisao i bez nje

rada dalje kao da ne bi ni bilo... ili bi on bio i funkcionalno i simboliki i stvarno veoma osiromaen i bio bi samo rad obinog zanata.

Samo za trenutak da se osvrnem na preanju opasku da su estar i Ugaonik na odreeni nain povezani sa stepenovima SZ, i da jo jednom naglasim kako je S ukazao na njihovu povezanost

sa niim i viim stepenovima. Da vidimo kako su ovi alati , ova Svetla , postavljena i pokazana radom Maonoe u ritualu prvog

stepena: - Na Oltar se najpre postavlja Knjiga Svetog Zakona;

- Preko nje se postavi estar otvoren na 66 stepeni;

- Preko toga se poloi Ugaonik. Gledajui obrnutim redosledom, Ugaonik nam je najblii u fizikom smislu, on je povrh ova tri Velika Svetla i njega moemo prvog da

dodirnemo. To nas podsea da je rad prva tri stepena, ili Plave Loe, ono to je prvi korak na stazi SZ i da ga svi moraju prei, jer oni nas podseaju na elementarne injenice da smo svi roeni, da ivimo, i da nam valja umreti u ovom telu i na ovom svetu- to je

naa ljudska priroda, na usud i na tok; da bismo valjano proli kroz ove tri velike Inicijacije dobijamo odgovarajua znanja, instrukcije, predoeni su nam odreeni kvaliteti kojima treba da

stremimo i dobijamo odreene alate da to moemo i da postignemo. Ko u tome zaista istraje i usavri se, postaje potpuni

Majstor. Pravi Majstor Mason, po svom slobodnom izboru i po pozivu

12

starijih Sestara i Brae, moe da napreduje kroz sistem viih ili bonih stepenova Masonstva. U zavisnosti od Reda kome se Mason posveti, zavisi kroz koji sistem tih stepenova e proi- na Red

sutinski ini Drevni i prihvaeni kotski obred od 33 stepena-, i kroz njih stie dalja znanja i filozofske pouke koje ucelovljuju i

stabilizuju znanja prva tri stepena. Na ovaj nain, kolovanje se upotpunjuje i biva omogueno da Majstor postane nosilac itavog

sistema i Reda i njegov prenosilac ka buduim generacijama, da se pomeri od posebnog ka optem i da da svoj doprinos na jednoj iroj ravni, i u aktuelnom trenutku u kroz vreme.

Ispod ova dva alata nalazi se Knjiga Svetog Zakona. Ona je tu kao stalni inilac, kao konstanta, da predstavi ono to je nepromenljivo, ono to je veno. Prolazei kroz stepenove Plave Loe, estar i Ugaonik su u dinaminom odnosu, oni se meusobno prepliu, menjaju mesto, ulogu; oni su aktivni principi,

ono su ono to je ljudsko, promenljivo, to predstavlja rast, razvoj,

sazrevanje, nas same. Knjiga Svetog Zakona je tiha, ne pomera se, ona je osnova koja je omoguila ove promene, pokazuje izvor iz koga su potekle sve ideje, misli i akcije. Govorei jezikom

prirodnih brojeva, na Oltaru su poloena tri predmeta; govorei jezikom proirenog skupa prirodnih brojeva, jezikom apstrakcije, Knjiga Svetog Zakona bila bi blia izlasku iz sveta realnih brojeva, ona bi bila bia nuli, jer predstavlja ono to je idealno, to je

apstraktno, ljudskom umu neshvatljivo. esto su mistici svih vremena Boga opisivali samo negativnim terminima, odriui svaku mogunost preciznih atributa, jer je ljudski um nemoan da shvati Njegove transcedentne kvalitete . U tom smislu, i Knjiga Svetog Zakona mogla bi da bude ta apsolutna transcendecija, nula koja

prethodi svemu i iz koje izvire itav niz kreacije prirode, a koja je svojom krajnjom sutinom nama nepojmljiva. estar i Ugaonik, koji stoje nad njom, koji izviru iz nje, koji su neodvojivo spojeni sa njom, su prvi principi koji su proistekli inom stvaranja, koji su

osnova sveta u kome ivimo, i koji stalno postoji u odnosima dualnosti i polarnosti; oni su u odnosu na Boansko ovek koji mu

stremi na poetku staze, kao Uenik masonstva, ovde simbolizovan Ugaonikom, ili kao onaj ko je sprema da mu se preda irei istinu i

nosei Red na svojim pleima, kada je kadar da opie sopstveni krug estarom kao izraz linog savrenstva i postignua kome Masonstvo idealno tei na kraju sistema. Poznavaoci orijentalne filozofije u ovom odnosu mogli bi da prepoznaju Tao kao neopisivi

izvor svih stvari, i Jin i Jang koji ine prvu dijadu i osnovu Univerzuma kroz sva vremena. Ako se kao Knjiga Svetog Zakona koristi Biblija, to je u Masonstvu uobiajeno, i najire prihvaeno mada nije apsolutni zahtev

ona se otvara na Jevanelje po Jovanu, najmistinijem deo Novog Zaveta. To je ono Jevanelje koje poinje objavom :Na poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Bog bee re. To je ona re, koju je Bog objavio na poetku stvaranja i koja je glasila Neka bude

svetlost... i svetlost bi.... otvaranjem Knjige na ovom poglavlju,

rad u Loi biva usaglaen sa boanskim principom Velikog Arhitekte Univerzuma, usaglaava se sa prvobitnom vibracijom stvaranja i vraa nas u taj trenutak, na sam poetak vremena i

prostora. Loa na taj nain postaje kreacija samog Tvorca, biva ukljuena u stvarnost jednog vieg reda, i kada na kraju rituala

otvaranja S kae da se nalazimo na posveenom mestu, on ne govori samo ritualnu frazu; ako smo razumeli ovaj gest donoenja

Knjige Svetog Zakona na Oltar kao istinski duhovni in, on moe biti inilac istinske transformacije u Hramu. Svetlost koja je sinula ovim inom prenosi se kroz sve masonske

rangove, svih obreda, i svih Loa, kroz sve sestre i brau masone, podjednako one koji su simbolizovani estarom i Ugaonikom. estar je , barem na poetku masonskog putovanja ovoj Svetlosti blii- tako je simbolizovano njegovim poloajem na poetku rada prvog stepena- ali e se taj poloaj vremenom promeniti. U treem

stepenu, estar je u drugaijem poloaju, Svetlost je primljena u

potpunosti od strane inicijata, on moe slobodno da gleda u nju direktno, bez posledica, i da bude neko ko e tu svetlost moi da prenosi drugima. Re, koja je proistekla direktno od Velikog

Arhitekte Svemira, doprla je do nas uprkos svim tekoama, uprkos svim nedaama koje su pretile da ona bude izgubljena ili zaboravljena, i preneta je do nas ak i uprkos injenici da su Majstori koji su je uvali u proteklim vremenima zbog svoje

odanosti Zanatu i Rei samoj bili prinueni da poloe i svoj ivot u njenu odbranu. Ona je sigurna u naim Loama, u naem Radu i u naim srcima, na dobro mnogih buduih generacija. Iako su modaliteti te rei mogui, zbog razliitih aktuelnih varijeteta, njena kreativna sutina je trajna i predstavlja jednu od osnovnih i

poslednjih Tajni Masonstva. Ako posmatramo Tri Velika Svetla Slobodnog Zidarstva na ovaj nain, ako vidimo u njima obraanje krajnjim vrednostima svega

to jeste, ako vidimo u njima obraanje Velikom Arhitekti Svemira i njegov odgovor koji je dozvola da uestvujemo u prenosu ove

kreativne siline kao delovi neprekidnog lanca inicijacije od samog poetka vremena, onda neemo zaboraviti da je Oltar u Loi

receptor i reflektor istinskog Svetla i istinske Rei. Kada sa ovom sveu pristupimo radovima, i kada dozvolimo da ova svetlost ue i u nas same, tada istinski ulazimo u dramu i u misterije stvaranja samog, i postajemo oni koji rade na preobraaju sebe samih i svog

okruenja, to i jeste prava duhovna evolucija. Svi masonski alati, sve lekcije, i svo znanje, osvetljeni ovom Svetlou, postaju alati, lekcije i poznavanje Duha samog, pa na taj nain moni alati istinske transformacije i transmutacije.

Na taj nain, stojimo kao most ka Svetlosti, kao spona izmeu naslea drevnih vremena, i budunosti.

Br.`. N.D.

13

Izazovi novog informatikog okruenja i novog korpusa ljudskih prava teraju nas da razmislimo o novom nainu tumaenja osnovnih slobodnozidarskih principa

Najea i najprihvaenija odrednica ili definicija Slobodnog Zidara je - "dobar ovek na dobrom glasu". Takoe, ova fraza na (naizgled) jednostavan nain obuhvata uslove potrebne za prijem u Bratstvo. Nove okolnosti 21. veka, gde se dobar deo drutvenog

ivota odvija u sajber sferi, tera nas da makar porazmislimo, ako ve ne i ponovo evaluiramo neke od osnovnih masonskih postulata.

Sve je jasno... Ili nije?

U pokuaju da istraimo ta fraza "dobar ovek na dobrom glasu" znai danas, krenuemo od semantikog tumaenja.

DOBAR: dobrotom u ovom kontekstu neemo smatrati samo unutranji moralni sklop pojedinca, u svetlu njegovog odnosa prema Dekalogu, 10 Boijih zapovesti ili nekim drugim drevnim opte prihvaenim pravilima ponaanja, ve moramo u obzir uzeti i

dobro obavljanje posla, dunosti i zadataka iz profanog okruenja. OVEK: ovu re moemo shvatiti u uem znaenju - kao mukarca, odraslog pripadnika mukog roda, ili irem - kao

pripadnika ljudske vrste (mukarac, ena, dete). Naizgled, ovde e nam biti lako da odredimo znaenje. Ali nedavni sluaj Olivier-a Chaumont-a, koji je kao mukarac primljen u Veliki Orijent Francuske, da bi kasnije promenio pol i postao Olivia Chaumont, ukazuje da je ovom terminu potrebno ukazati posebnu panju.

Rezultat ovog poznatog sluaja koji je 2010. uzdrmao svetsku masonsku zajednicu je da od tada VOF u svoje redove prima i ene, ime je jedan znaajna slobodnozidarska organizacija odustala, ili drugaije protumaila, jedan od osnovnih masonskih

postulata. DOBAR OVEK: ovaj spoj moramo shvatati kao sveukupnost naeg ponaanja u svim drutvenim sferama: porodini ivot,

poslovno znanje i status, ponaanje u lokalnoj zajednici i drugim mikro sredinama, delovanje u politikoj i drugim makro sferama, i u poslednje vreme - javno delovanje u sajber prostoru preko

internet sajtova i drutvenih mrea. U svim ovim sferama se zahteva ponaanje koje odgovara standardu "dobrog oveka".

DOBAR GLAS: generalno, ovde se misli na ugled, koji za razliku od asti, koja predstavlja na lini unutranji oseaj,

predstavlja sliku koju drugi imaju o nama. Ugled je takoe segmentiran. Neko moe biti ugledan kao npr. odlian auto-mehaniar, ali neugledan kao npr. pater familias, koji se opija, tue decu i zanemaruje porodicu. I ovde se zahteva sveukupnost

ugleda, tj. dobrog glasa. Meutim, moramo uzeti u obzir da je glas neto to se iri. ire ga drugi, ali i mi sami, posebno danas putem novih i svima dostupnih globalnih medija, poput Fejsbuka, Tvitera...

Istorijsko redefinisanje Jasno je da gotovo sve moralne norme dobijaju razliito

znaenje u razliitim vremenskim epohama i drutvenim

sistemima. Takoe, i u okviru jedne epohe, odreene posebne okolnosti mogu delimino ili apsolutno suspendovati neku izuzetno jaku normu (npr. "Ne ubij" se suspenduje u sluaju rata, samoodbrane, pa ak i krajnje nude).

U 18. veku pojedinac koji je bio na glasu kao najbolji lovac u regionu, sigurno je mogao raunati da e ga pratiti dobar glas. Meutim danas, u eri promovisanja prava ivotinja i drugih eko-

prava, moe se desiti da takav kandidat dobije crne kuglice od Brae koja pripadaju pokretu zelenih ili se bave zatitom ivotinja. U Srbiji 19. veka su u Bratstvo primani nepismeni pojedinci, jer im to tada nije smetalo da budu na dobrom glasu. Danas ima Brae

koja javno zagovaraju da bi minimum institucijalnog obrazovanja morala biti fakultetska diploma. Kao to vidimo, negde se "lestvica sputa", a negde "die", to moramo prihvatiti kao apsolutno normalno, pa ak i preporueno masonsko ponaanje, koje nastaje u svetlu promovisanja novih ljudskih prava i prihvatanja drutvenih

promena, koje u velikoj meri iniciraju ili sprovode upravo Masoni. Dobre i loe strane Fejsbuka

Dobre strane drutvenih mrea su apsolutno jasne, uostalom i asopis "Mason" je nastao kao potreba za javnim delovanjem ljudi udruenih upravo preko Fejsbuka. Dananje doba koje karakterie mnogo izraenija borba za opstanak (nego pre 20-50 godina, u

doba "drave blagostanja"), ne ostavlja nam mnogo vremena za drutvene kontakte uobiajne za prethodne epohe (sedeljke, odlazak na kafu, izlazak u restoran i sl.), pa se veliki deo ljudske

potrebe za komunikacijom, sticajem okolnosti, seli u sajber sferu. Da li je to dobro, drugo je pitanje... Takoe, Fejsbuk i sline

drutvene mree omoguavaju pripadnicima razliitih manjinskih grupa da nau istomiljenike irom planete, i time eliminiu oseaj izdvojenosti ili odbaenosti u svojoj lokalnoj sredini.

14

Danas je sve - trite. Posao traimo preko trita radne snage, devojku/enu na tritu slobodnih dama, politike opcije nam se

nude na partijskom tritu, u masonski savez stupamo preko trita masonskih organizacija... Nametnuta nam je obaveza

vidljivosti, izloenosti na "trinoj tezgi". Najogoljeniji primer potrebe za vidljivou nalazimo kod lokalnih pevaljki, koje znaju da

ne postoje ako ih nema u medijima, ili kao to je Bregovi davno rekao: "Pii o meni ta hoe, samo mi objavi sliku". Potreba socijalne vidljivosti nas tera da otvaramo FB profile i da se na njima "samoreklamiramo" (i dokazujemo da postojimo), stavljajui

svoje uspele fotografije, pozitivne biografske detalje i sve drugo to nas predstavlja u lepom svetlu. Meutim, tu se granice (o)lako prelaze. Po linom miljenju autora ovog teksta, postavljanje slika svoje maloletne dece, u eri pedofilije i kidnapovanja dece, ne predstavlja odgovorno ponaanje, a upravo odgovornost je bitan

segment onoga to nas ini "dobrim ljudima" i onoga to nas

dovodi na "dobar glas". Fejsbuk Masoni

Svakom Masonu je dozvoljeno da javno obelodani svoje pripadnitvo Bratstvu, uz ogradu - ako time ne ugroava vie interese Slobodnog Zidarstva. Veliki broj Masona to radi i na

Fejsbuku, stavljanjem optih masonskih simbola. Neko to radi na direktniji, neko na prikriveniji nain, i to je stvar nae line odluke. Pre oko godinu dana jedna ovdanja obedijencija je pokuala da zabrani stavljanje masonskih simbola na Fejsbuk profile svojih lanova. Poto je odluka bila u suprotnosti sa opte prihvanim

masonskim naelima, nije zaivela u praksi. Ipak, sa aspekta autorskog prava moramo naglasiti da je svaka neovlaena upotreba simbola, logoa, igova... zabranjena. Tako da treba prihvatiti da je zabranjeno stavljati simbole velikih loa i loa, jer

se time kre zakoni, a Masoni potuju zakone svoje zemlje.

Sledei primeri, takoe iz realnog ivota, nas takoe teraju da se zamislimo oko sopstvenog ponaanja na Fejsbuku. Kao to smo

rekli, za sebe moemo obzaniti da smo u Bratstvu. Ali ta ako neko, za koga je opte poznato, pa i na FB obznanjeno da je Mason, na svoj profil stavi slike na kojima su, pored njega, i druga Braa u crnim odelima, ili u pozama i mestima koje nagovetavaju

da su i oni lanovi Bratstva? Ako ima njihovu dozvolu, jasno je - moe da stavlja takve slike. Ali ta ako nema? Da li je svestan da time ini veoma ozbiljan prekraj koji moe dovesti i do izbacivanja iz Bratstva?! Takoe, primeuje se da se u otvorene (pa i zatvorene) FB grupe neselektivno primaju pojedinci za koje nije

pouzdano utvreno da su Masoni (nismo ih "prepoznali kao Brau", pa esto ni pokuali da ih prepoznamo). U mnogim grupama se nalaze i "ne-Masoni", koji letiminim pregledom liste lanova mogu saznati da su ostali lanovi Masoni, a gotovo je sigurno da makar

neko od lanova takvih grupa ne eli da svoj masonski status javno obelodani.

Guglovanje i fejsbukovanje

Ve par godina je ustaljena praksa da se poslodavci pre prijema novih zaposlenih bave "guglovanjem" kandidata, tj. preko

interneta prikupljaju informacije o potencijalnim buduim radnicima. Slino rade i advokati prilikom istraivanja suprotne strane (pa ak i svog klijenta), a o dravnim bezbedonosnim slubama da ne priamo. Njima je prikupljanje informacija jedan

od glavnih zadataka, i tu se Fejsbuk pokazuje kao prava riznica podataka. Dobar psiholog, pa ak i iskusan "Fejsbukovac" moe gotovo bez greke sastaviti psiholoki profil "mete". A "meta" se, preesto, i sama trudi da pomogne "lovcu", ostavljajui tragove svog kretanja i interesovanja u svim sferama, kao i bitne podatke

iz svog socijalnog ivota.

Odgovorna loa e "proguglati" i "profejsbukovati" budueg kandidata, tako da razliiti ekstremistiki, pornografski, ili

generalno neodgovorni stavovi mogu inicirati po koju crnu kuglicu. Autor ovog teksta lino smatra da svaki Mason mora imati adekvatan odnos prema umetnosti (ne samo Kraljevskoj, ve i muzici, slikarstvu, filmu...). Postavljanje und novokomponovanih

kafanskih pesama (osim ako ih ne prati neki pojanjeni kemp koncept) ukazuje da je kulturni nivo takvog pojedinca ispod svakog primerenog nivoa. Mason nije Mason samo za vreme ritualnog rada u loi. On je to tokom 24 asa, pa ak (ili pogotovo) na Fejsbuku.

Posebno je znaajno ponaanje u posebnim situacijama, kada se menjaju prihvatljivi standardi ponaanja. Nedavne poplave koje su devastirale ex-SFRJ region, su bile dobra prilika da

promenimo miljenje o nekoj Brai. Preterano politikanstvo, irenje neproverenih (dez)informacija, podleganje panici ili apatiji, kaenje

muzikih spotova ili fotografija obnaenih pripadnica lepeg roda (kad im vreme nije) - sigurno se ne moe podvesti pod ponaanje

odgovornog pojedinca u datoj situaciji. A bez takvog ponaanja nema ni "dobrog oveka" ni "dobrog glasa". Ja imam pravo...

Kroz razgovore i/ili etovanje sa Braom, primeuje se da im nije jasan koncept, znaaj i sutina Fejsbuka, pa se preesto uju komentari: "Ja mogu na SVOJ fejs zid da stavljam i piem ta JA hou". Ovo jednostavno nije tano, jer to ne moe ni vlasnik

tampanih medija ili TV stanica. Fejsbuk je specifino javno glasilo. Postavljanjem postova, slika, pesama... na svoje javne i otvorene profile mi svesno aljemo poruku najiroj javnosti i na taj nain delujemo na stvarnost. Veliki broj krivinih dela moe se izvriti i

preko Fejsbuka, i to veina nas jo uvek ne shvata. Mnoga Braa

15

smatraju da je njihov FB zid zatien "pravom privatnosti", to nije tano. Pravo privatnosti titi njihov omalterisani unutranji sobni zid, na kome mogu vrljati ta im se hoe (na spoljnjem zidu -

fasadi, to ve ne mogu). Fejsbuk zid predstavlja javnu sferu delovanja, i svaki klik koga bez puno premiljanja uinimo moe

nam stvoriti gomilu problema. Takoe, sankcionisanje odreenog neprilinog ponaanja na Fejsbuku ne predstavlja krenje "slobode

govora", jer je ova sloboda, kao i svaka druga, ograniena pravima drugih. Zabranjeno je svako ponaanje zbog koga se neko moe osetiti ugroenim ili povreenim, i to treba shvatiti i usvojiti.

Pa kako onda odrediti granice ponaanja na Fejsbuku? Jednostavno - nemojte na Fejsbuku initi ono to i inae ne biste u realnom ivotu, na javnim skupovima, ili u drutvu koje prevazilazi okvire porodice ili najbliih prijatelja. Ovako "uskraivanje prava" koje emo morati da prihvatimo, dovodi do ogorenosti kod

pojedine Brae. Sa jedne strane, to je normalna reakcija kada vam

se uskrauju neka prava, ali sa druge strane - ta prava niste ni imali, samo vam to nije na vreme razjanjeno. Fejsbuk je takoe sluio kao svojevrsni "ventil" kroz koji su ispoljavane emocije koje

ne moemo ili ne smemo da izraavamo u realnom ivotu. I ovakvo ponaanje je pogreno, jer sajber sfera je odavno postala deo "realnog ivota", hteli mi to prihvatimo ili ne.

Svevremenost masonskih normi Kako se postaviti prema Brai koja se neprilino ponaaju na Fejsbuku? Ova situacija je odavno pravno regulisana, i odgovor se

moe nai u Ahiman Rezon-u i mnogim drugim masonskim aktima i regulacijama (od 18. veka pa na dalje, a i ranije), na sledei nain: Ako se neki brat ponaa izrazito neprilino (ali ne ba toliko

da bi bio izbaen iz Bratstva), legitimna masonska reakcija je izoptavanje, koje moe biti gradirano od distanciranja, preko

ignorisanja, do otvorenog bojkota. Mason koji se nae pod takvom sankcijom ne gubi osnovna prava. I dalje moe poseivati radove,

glasati, koristiti humanitarne fondove i dr. Ako ga ovakva reakcija Brae ne vrati na "pravi put", moe uslediti i iskljuenje. Primenjujui drevnu sankciju moralne osude na dananje

okolnosti, dolazimo do reenja na gore postavljeno pitanje. Bratu prvo treba na miran nain ukazati na neprilagoeno ponaanje, a zatim ga treba izbrisati sa liste prijatelja ili iskljuiti iz FB grupa. Uostalom, ako ba ima jako izraenu potrebu za neuobiajnim ponaanjem, uvek moe otvoriti "lani profil" pod pseudonimom, i

na taj nain nee svojim ponaanjem uniavati ugled i "dobar glas"

celokupne masonske zajednice. Dobar glas koji se nekad formirao u lokalnim sredinama,

garnizonima, radnim mestima, kafanama i "arijama", danas se u velikoj meri formira na Fejsbuku, Tviteru, Maj Spejsu... Vodimo o tome rauna, ako smo stvarno dobri ljudi na dobrom glasu.

B.R., MKU, or. Beograd

16

Hladna jesen prelazila je u umjerenu zimu te 6010. godine.

Vanjsko se ve smirilo, a unutarnje je trailo Svjetlo. MI je ve danima, od kraja ljeta, prizivao neku promjenu. Nedavno je napustio Utoite i nedostajao mu je Rad u Templu. Ni kontakti s braom i sestrama nisu se odrali. Velika je to bila samoa nakon

mnogih godina provedenih zajedno. Mada ve formirani mistik, ipak je osjeao zemaljski. Odluio je; pokrenuo je Zrane sile i, jednostavno je s neba neto

moralo pasti. Mirnu i hladnu zimsku no, tamnu kao crno poremeti traak svjetla. Na traenje MI, iz dalekih prostranstava pristie DA. U tom trenutku spojie se dvije lui u jedno, promiljajui kako e

dalje, i u daljinu sjati. Njihove zajednike kontemplacije potrajale su satima. Radei krugove u mrkloj noi zapoinjali su spirale

svjetla prema nebu koje su odluili slijediti u narednim vremenima. Sklopljen je Savez, donesena je odluka, zapoeta je promjena, u njihovoj nutrini, u dubini tamne i hladne zimske noi postavljen je temelj. Osnovna ideja, cilj kojem e teiti kako bi se svjetlo irilo i

raslo. Bilo je to vrijeme Ivanjskog krijesa. U dijelove te ideje ve je bio upuen RO, ali nije odavao toliku sinergiju ni prema ideji, ni prema DA, mada ih je oboje zduno

podravao. Tek to je Ideja dobila kompletnu mentalnu formu, a dva se pretvorilo u tri, sva trojica krenue u njenu materijalizaciju.

Slijedio je mukotrpan rad, putovanja, napredovanja, ali i stagniranja. Kako je DA ve bio odmakao u stjecanju znanja i vjetina, pruao je RO i MI izuzetnu podrku spram njihovih napredovanja unutar Reda kojem su pristupili i kroz kojeg su eljeli

pronositi i prenositi Svjetlo, do krajnjih granica. Forma je

postignuta, sva trojica ponikli u jednom Utoitu nali su novo, rastue, bogatije i perspektivnije, puno ljubavi, nade i vjere. Loa u kojoj su radili, koja ih je primila bila je kao maternica, sigurna i dobronamjerna sredina, prepuna brae i sestara punih podrke u

njihovim nastojanjima. Gotovo da je dolo proljee, a male lui od jeseni i zime postale jedan plamen, spreman svijetliti na svom nebu samostalno. No, do

samostalnog rada valjalo je intenzivno proi razine koje to omoguuju. Cijelo proljee, dio ljeta te jesen RO i MI usavravali su svoja znanja i vjetine, uz brau i sestre Loe kojoj su jo uvijek

pripadali. Bliio se kraj 6011. godine. Ideja, koja je krenula po spirali svjetla prije godinu dana viestruko je premaila i

najoptimistinija predvianja. Pogurnuti iz materinske Loe, i uz njenu pomo postavljen je Trokut, kao embrij nove Loe.

Dolo je vrijeme za rekapitulaciju i nove ideje. Ezoterni rasadnik

ukazao se u brai i sestrama koji su neko pripadali starom Utoitu ili su jo uvijek njegovi pripadnici. Valjalo je iz neeg u nestajanju napraviti neto u nastajanju i trajanju. Ideja za formiranje vlastite Loe dolazi u plan i realizaciju. Ivanjski je krijes.

Dok su se DA i RO bavili drugim poslovima, MI se prihvatio zadae probuivanja svjetla u potencijalnoj brai. IR je pristala odmah podupirati nastojanja sve trojice. Ubrzo zatim su i DI te MA

potaknuti na suradnju od MI. DA je animirao KA, a MK se je jednostavno prelila u novonastalo okrilje, koje su joj predloili MI i IR, puna entuzijazma. Paralelno sa irenjem Svjetla prema

buduoj brai i sestrama, intenzivno se pripremao Templ gdje e se razbuktati Vatra novonastale Loe. Cijela zima tinjala je i bujala

u iekivanju proljea, i Ivanjskoga krijesa! Doao je i taj trenutak, prijam nae nove, dobrodole brae i sestara u Red. Materinska Loa nam je priskoila u pomo.

Proljee je, i zapoeo je rast nae Loe. Kako su braa i sestre takoer godinama ritualno radili u prethodnom Utoitu, njihov je rad brzo napredovao. Naporno smo radili kroz jesen i zimu, i na materijalnoj i na duhovnoj razini kako bi podupirali Svjetlo, i

njegov sjaj. U proljee, 6013. godine dosegnuta je razina za povijesni trenutak i prvu Krunu ideja planiranih davne zime 2010. Oformljena je prva

mjeovita Loa na ovom prostoru u povijesti i u nju je uneseno Svjetlo materinske Loe. Ve tada mnoge su duice ule za te aktivnosti i strpljivo su ekale pred vratima LOE.

Od tada pa do danas, proljee 2014. godine, mnogo se lijepih

stvari izdogaalo u toj Loi i sve je zapisano u arhivima Reda. Ona je ravnopravni lan Velike Loe i poznata u bliem i daljem okruenju kao uzorni promicatelj Svjetla. Osim osnovne razine izgrauje i vie te visoke stupnjeve mistine nadogradnje. Takve

solidne reference svakodnevno privlae nove aspirante. Dakle, u ovoj fazi kada se zavrava ovaj kratki rad, u bliskoj nam se budunosti smijei DAMIIR i njegov Zrani let ka drugoj Kruni, koju nose trojica, Hermes, Merkur i Toth.

Trea Kruna, kruna je svih kruna! Bude li Ljepote, Snage i Mudrosti, svih podupiratelja ispravnog djelovanja i Istine, samo

Nebo nam je granica...uistinu emo ostaviti Ljubav za sobom!

Or. Zagreb, svibnja 6014. S. .P. .R. .+ . . M . .

17

8 sati osmojanuarskog jutra. Zora velegrada koji se polako budi kroz diskretne zvuke: sitni koraci tipkaju po trotoaru, tokovi

bicikla poskakuju na izlizanoj kaldrmi. S vremena na vreme tiinu prekidaju konice gradskih autobusa i crni kosovi koji radosno objavljuju pronalazak preostalih bobica na ukrasnom iblju oblinjeg parkia. Sunce je tek izalo osvetlivi vrh katedrale i

krovove kua na viim poloajima. Koraamo ona i ja, utke, primajui magiju navirueg dana, udiui vlaan, prohladan vazduh. Gornja se taka ela mreka kako se pribliavamo. U blagoj izmaglici, nazire se na cilj ogromna stara trospratnica

irokih lunih prozora, turobnog, ali i sveanog, izgleda okiena sa dve zastave iznad ulaza. Iako bez rei, pogledima smo se saglasili da nam je uzbuenje dostiglo onaj stepen koji irom otvara sva vrata due oseajui da ne moe nita drugo da usledi nego potpuno predavanje misteriji prvog puta, bezgraninoj

spremnosti prijema duha kroz plemenit doivljaj. Dugo, dugo smo traili skrivene tajne za naa saznanja o

slobodnom zidarstvu proslavljajui detinjom radou svaki sitni

podatak do kojeg smo dolazili u toku prethodnih meseci. Hteli smo da sve to sakupimo u neki zgodan oblik kojim bismo delili oduevljenje sa svima koji su eljni novih saznanja. Moda emo

im pruiti uitak putovanja u nove svetove, otkrivanja i naih i njihovih unutarnjih dvorana. Put se u poetku pokazao teko

savladivim. Vegetacija je prekrila obrise staze i jedina uzdanica daljem napredovanju bila nam je intuicija. Ili smo zatvorenih oiju, ali irom otvorenih ostalih ula - i gle, sada smo se obreli ispred kovega sa blagom 84 dunih metara dokumenata koji

nas uvode u polumrane loe naih predaka u kojima misteriozno titraju svetlosti njihovog duha. Prijavili smo se, objasnili da smo mi ti koji su se tako uporno

zanimali za temu koja je donedavno bila tabu za sve neupuene. Primljeni smo najjubaznije, ispostavljena nam je lanska karta i dobili korisna uputstva o kunom redu i najbrem i

najcelishodnijem nainu da uronimo u more starih rukopisa. Pred nama se sada prostreo ivot loa dalekih vremena sa svom

energijom onih koji su svoje zapise i pisanija namenili ne samo svojim suvremenicima, ve i nama koji e, u ko zna koje vreme, nabasati na svedoanstva o njihovom postojanju i najstojanju da i nama prenesu pokoji zraak svetlosti i duha. Bio je tu segedinski

Arpad, neka vrsta praoca masonstva naih severnih krajeva, vraka Aurora, kao i Egalitas, somborski veni Filantropija i loa Budunost, bajsko Domoljublje, koje su obnovili Somborci, novosadski veni Nepokolebljivo, zrenjaninski Tales, loa kotskog rituala, zemunska, pa panevaka, Stella Orientalis, beogradski Pobratim, subotiko Stvaranje, bako-palanaka Straarska vatra, novosadski Libertas, belocrkvanski ivot, i zrenjaninski Svet. Bili su tu sa svojim pravilnicima, konstitucijama, kunim redovima

arhitektonskim tablama, godinjim izvetajima, izjavama, biografijama, balotiranjima, izvetajima garanata, planovima, inicijativama, pisanijama lanova, sveanim govorima, filantropskim i filozofskim aktivnostima, molbama, albama,

razrenicama i asnim otpustima.

U prvi mah smo bili u iskuenju da se poredimo sa Ali Babom, ali nas je ta grena pomisao brzo napustila. Nismo bili nita njemu nalik, ve zajedniki medij koji e energiju zaspalog duha primiti i

probuditi kroz doivljaj trenutka i saznanja. Teko je opisati oseaj koji simultano primamo kroz sva ula, pa ak i ulo ukusa (na neki interpoliran nain), oseajui vibriranje u

prve 4 vrue take, i energiju koja se uliva u nae bie i istovremeno emanira popunjavajui okolni prostor. Reklo bi se da smo se utopili, saobrazili, stopili sa okolinom, otvorili se potpuno,

postigavi duevni mir neophodan za istinsko doivljavanje fascinacije novog saznanja.

18

Komunikacija sa ljudima jednog drugog vremena poela je naglo, jo u toku razvezivanja prve fascikle. Iznenada smo osetili prisustvo duha onih koji su nam prenosili sebe i svoje vreme. Videli

smo ih ve u naslovu prvog dokumenta, Arhitektonska tabla od 02. januara 1898. godine. Zapahnuo nas je miris stare hartije,

napunivi nam nozdrve suvim, ustajalim, pomalo miriljavim a naglo osloboenim jedinjenjima drevnosti pravom alhemijom

obinog, i danas nestajueg, medija komunikacije. Promicala su imena, mesta, prostori, zauli su se glasovi govornika, mirni, odmereni svaalaki, sveani, uo se amor,

vika, bat koraka, kratko ritmino trenje cipela o pod, udarci ekia, sveani poj, zveckanje aa, tanjira, noeva i viljuaka - tiina. Rasprostirao se miris voska i diskretnog, nepoznatog parfema. Povremeno je povorka emanacija zastala, verovatno da bi nam dala priliku da pospremimo utiske i da se na tren uputimo i u neka

dalja vremena; da se zapitamo o putu kojim je sve to stiglo do

svog odredita. Zastali smo, meditirali o poreklu, o hemiji koja je stvorila vreme koje je lealo pred nama u svom dvodimenzionalnom obliku, koje je ustalo, oivelo i zatalasalo se

takvom energijom da smo morali da zanemarimo vreme, koje se zamrekalo, rasplinulo i povuklo nas u svoje veno carstvo. Tu smo osetili bezgraninu slobodu letenja i prelaenja iz jedne epohe u drugu. Prolost i budunost postale su relativne; proste definicije

nepostojeeg zarad nezasitne ljudske potrebe za odreivanjem.

Vraali smo se mrko-ukastim dokumentima pisanim sveotkrivajuim rukopisima sinova udovice. Veina imena bila nam je nepoznata, ali Ime nije nita; ono to nazivamo ruom, slatko

bi mirisalo da se drugim imenom zove, uzvikuje ekspirov Romeo. Duh je bio tu sjedinjen, snaan i uticajan, a mi smo ga prihvatali

sa namerom da ga pronosimo dalje. Neka su nam imena, na veliko iznenaenje, zasjala jaom svetlou, ispunila nas posebnim

potovanjem i razumevanjem. Viali smo ih na naim grobovima: pravoslavnim, katolikim, jevrejskim; zaboga, njihovi potomci su nai drugari, sa njima smo odrastali, delili nestalnosti ivota, radosti, igru, tugu i znoj putovanja. Neke oeve i oeve oeva smo

i lino poznavali i sada shvatili njihovu filantropiju, ljubav i razumevanje za nesavrenosti svoje sredine, osetili hemiju njihovog sveta, koju su stvarali za oplemenjivanje nekog budueg sveta.

O, uitelju duha, ti koji sve proima i zainje iskru saznanja,

hvala ti za ovaj kaleidoskop vremena i svetlo koje nas vodi na naem duhovnom putu. Sada znamo da emo tvoj veni plamen pronalaziti gdegod da smo i kuda god krenuli i da emo ga

nesebino, istinski i otvorenog srca pronositi i deliti sa svima koji god imaju potrebu da ga prihvate, na slavu tvoju i njihovu, a zadovoljstvo nae.

Br. K.H.

19

Ovo se smatra prvim dokumentom o Starim dunostima. Original

se sastoji od 64 stranice teksta pisanog u rimovanom stihu na srednje-engleskom jeziku, koji je nastao normanskim osvajanjem Engleske nakon bitke kod Hastingsa 1066. godine, i bio u upotrebi do, otprilike 16. veka, kada prerasta u moderni engleski, jezik

ekspira i njegovih suvremenika. Pesma poinje opisom kako je Euklid imitirao, tj. krivotvorio, zapravo odredio, geometriju i nazvao je zidarstvom, u cilju

zapoljavanja dece plemenitih u starom Egiptu. Potom se opisuje irenje geometrije po raznim zemljama. Dokument se odnosi na dospee nauka zidarstva u Englesku u toku vladavine kralja

Atelstana (924-939). U tekstu se kae kako su svi zidari doli do kralja po uputstva za dobra pravila vladanja i kako da, zajedno sa

plemstvom i zemljoposednicima, izrade 15 lanova i petnaest dopunskih propisa kojima e se rukovoditi. Nakon ovih sledi petnaest lanova koji se odnose na majstora zidara koji se tiu moralnog ponaanja (ne davaj utoite lopovu, ne primaj mito,

pohaaj slube boje redovno itd.), kao i radova na gradilitu (ne daj da ti uenik/kalfa radi nou, uenike svoje ui pravilno, ne prihvataj se poslova koje ne moe da uradi itd. ). Tu je i 15 taaka namenjenih zanatlijama izraenih po slinoj emi.

Upozorenja onima koji kre naredbe prate odredbe odravanja godinjih skuptina. Potom sledi legenda o etiri krunisana muenika, jedan niz aforizama o moralu, a sve se zavrava blagoslovom.

Oko porekla teksta ima jako puno nedoumica i neslaganja. Rukopis je zabeleen u razliitim linim popisima pre nego to je dospeo u posed Kraljevske biblioteke, koju je donirao Britanskom muzeju

1757. godine kralj Dord II sa namerom da se formira nukleus

Britanske biblioteke. Slobodni zidari su na dokument obratili panju znatno kasnije, zbog injenice da je David Kejsi, koji je opisao spomenuto delo kao Pesmu o moralnim dunostima, kada je vrio njenu katalogizaciju 1734. godine. Tek je na sastanku

Kraljevskog drutva 1838-39. godine Dejms Halivel (James Halliwel), koji nije bio slobodni zidar, napisao rad na temu Rana istorija slobodnog zidarstva u Engleskoj, na osnovu Regiusa, koja je objavljena 1840. godine. Rukopis je datiran 1390. godinom,

poduprt autoritetima toga doba (Vudford, Hjuan). Bilo je miljenja da je manuskript nastao skoro 50 godina kasnije, (Edvard Augustus Bond, kustos Britanskog muzeja), ali je takvo miljenje

odbaeno. Misli se da ga je napisao neki svetenik. Savremena istraivanja potvrdila su Bondovo datiranje, pa se smatra da je

rukopis nastao u drugoj etvrtini 15. veka, a da je pisan negde u grofoviji ropajr. Ovo datiranje podupire hipotezu da je sastav

dokumenta, a posebno pria o autoritetu kralja na godinjim

skuptinama imao za cilj da potkopa statut iz 1425. godine koji je zabranjivao takve skupove.

Stranica originala pesme REGIUS

20

Ovim poinju pravila umetnosti Euklidove Geometrije

1. Svako ko proita i pogleda dobro,

2. Drevna knjiga ova zborie mu mudro 3. O gosparima i o damama slavnim,

4. O njihovim potomcima mnogo krasnim; 5. Koji prihoda nemae da ih sprave,

6. Na slubu gradu, polju il umi stave; 7. Savete su mogli potomstvu da daju, 8. I odrede, u njihovom nastojanju, 9. Da se mladi ivot najbolje povede,

10. Bez velikih boljki i briga sprovede, 11. I velikog mnotva dolazeeg koba, 12. Decu to snae posle oevog doba, 13. aljui njima velike znalce sjaja, 14. Da ue radovma dobrih obiaja;

15. Mole za decu slavi Boga velikog,

16. Rukama njinim rada podarit nekog, 17. ime bi oni za ivot zaradili, 18. Dobro, iskreno i bezbedno delali.

19. U to vreme, kroz dobru geometriju, 20. Potenu, dobru zanatsku zidariju, 21. Odreenu i nainjenu prirodno, 22. Skovanu je od svih znalaca zajedno,

23. Molbom Bogu, geometriju sazdae, 24. Te je imenom zidarstvo nazvae, 25. Najpotenijim naukom zemlje ove. 26. Deca gospode ljubavlju je naslove, 27. I kroz geometriju Njega spoznaju,

28. ime znanja elju svoju prepoznaju, 29. Kroz molitve oeva i majki udeo, 30. Tako On ih svetlom nauku priveo. 31. Ko nauk savladae i poten bee,

32. Kalfinske ga vetine potpuno zanee, 33. Zanatski ispit dobro je poloio,

34. Potovanje vee sebi zasluio. 35. Velikom uitelju Euklidom zvan,

36. Naslov je irom s divljenjem izgovaran. 37. Veliki uitelj odredi i vie 38. No to sam stepen promovie, 39. Poui druge osnovnoj mudrosti toj

40. Da vetinu dre u savrenosti svoj; 41. Te da svi jedni od drugih nauk ue, 42. Primer ljubavi sestre i brata proue. 43. tavie, odredi on pravilo ovo, 44. Majstorom da bude njegovo slovo;

45. Da bi njega irom mnogo potovali, 46. Te tako ga stalno i svuda prozvali; 47. Ne bi zidar trebao tako da zove 48. Drugove on svoje u zanatu tome,

49. Ni lana niti slugu, dragi moj brate,

50. Ni kada on manje od drugoga znade; 51. Svako treba onog drugog drugom zvati, 52. Jer sve njih na svet je donela mati.

53. Tako, preko mudrosti geometrije, 54. Poeo je prvi nauk zidarije;

55. Uitelj Euklid tu mudrost pronae, 56. Kad u Egiptu geometriju nae.

57. irom Egipta mudrost tu predavae, 58. A i drugim krajevima zemlje nae. 59. Mnogo sam godina posle razumeo, 60. Kak se nauk u zemlji ovoj izmeo.

61. Nauk u Englesku prispe, zbori nama, 62. U dane dobroga kralja Atelstana; 63. Naini on palatu i odmorite, 64. Visoke hramove, svog Boga stanite, 65. Da ga vesele u sve dane naredne,

66. I prinosi Bogu molitve obredne.

67. Dobri gospar nauk voleo je tako, 68. Da naumi da ga osnai svakako, 69. Zbog raznih greaka u nauku otkriv;

70. Po zemlji svojoj razasla on poziv 71. Svim zidarima plemenitog nauka, 72. Da preda njim se pojave bez jauka, 73. Te dopunama mudrim isprave mane

74. Savetima dobrim preduprede stanje. 75. Skuptina je tad mogla biti sazvana 76. Od razne gospode u zemlji sazdana, 77. Od vojvoda, erlova i barona svih, 78. Vitezova i zemljaa mnogovrsnih,

79. Kao i graanstva svakolikog grada tog, 80. Istog stepena kao i poloaja svog; 81. Bili su prisutni svi do jednog uvek, 82. Da o posedu zidarskom brinu navek,

83. Traei, smislili su pameu svojom; 84. Kako da uine upravu divnijom.

85. Petnaest lanova osmislie oni, 86. Od petnaest napisae se zakoni.

Prevod: Br. K.H.

21

Kako kroz predanja, tako i u stvarnosti, slobodno zidarstvo je oduvek bilo pod zatitom kraljevskih kua. Naime, tokom istorije kraljevi, prinevi, vojvode i ostali lanovi kraljevskih porodica bili su strastvene pristalice Zanata a u mnogim sluajevima su i sami

postajali lanovi Bratstva. Prvi zapis o pokrovitelju slobodnog zidarstva kraljevskog ranga potie iz rukopisa REGIUS iz 926. godine u kojem se spominje kralj

Atelstan i njegova znaajna uloga u uspostavljanju formalne organizacije operativnih kamenorezaca. Pria rukopisa je poznata kao Legenda iz Jorka. Atelstan je, navodno, voleo kamenoresce vie nego svog oca,

Kralja Edwarda. Izuavao je geometriju i pozivao mnoge strunjake toga nauka da dou u njegovu kraljevinu. Sazvao ih je na godinju skuptinu, darivao ih poveljom kojom im obezbeuje pravo da sami otkrivaju one koji u nauku geometrije nisu dovoljno

struni. Generalnu skuptinu svih kamenorezaca iz svoje kraljevine sazvao je u Jorku, uzdiui mnoge u nevedeni rang i poverava im ozbiljnu dunost da razmotre sve propise koji se odnose na

zidarstvo. Meutim, o tom zaslunom zatitniku zidarstva znamo

veoma malo.

Britanski istoriari smatraju Atelstana (895-939 n.e.) prvim pravim

saksonskim vladarem cele Engleske. itati i pisati nauio je u ranoj mladosti a, kao i svi anglo-saksonski plemii toga doba, obuavan je i u ratnim vetinama. Veruje se da je takoe bio strastveni italac i ovek od velikog ugleda.

Atelstan je postao istaknuti i hrabar ratnik koji je uspeo da proiri granice svog kraljevstva vie nego iko pre njega. 927. godine, povratio je Jork od Danaca, konano se otarasivi vikinkih

pljakaa. Takoe je primorao kotlanane i druge severne oblasti da mu se potine. Na jugu, da bi izbegli da ratuju sa njim, svih pet velkih kraljeva pristalo je da mu plaa znatan godinji danak.

Atelstan, sprovoenjem proirenih zakonskih propisa ojaao je kontrolu nad svojim velikim carstvom. Takoe je pokrenuo

programe za otklanjanje inflacije preko kontrole lokalne monete i uveo smernice za nov nain merenja srebra i zlata. Za nepotovanje propisa uvedene su rigorozne kazne za sve

prekrioce, bez razlike. U cilju podsticanja razvoja gradova,

osmislio je nove graevinske projekte irom zemlje, stanovnicima gradova uveo povoljne poreske stope i kontrolu cena prehrambenih artikala i drugih potreptina.

Nije mnogo jasno kome je tano Atelstan poverio da na skuptinama vodi Zanat. Smatra se da je imao sina po imenu Edvin, kome je predata kraljevska povelja, to je malo verovatno, jer se Atelstan nikada nije enio (sem, ako mu je sin, kako se prialo, bio nezakonit) .

Atelstan je umro 939. godine, na vrhuncu svoje moi. Analitiari

toga doba nazivali su njegovu vladavinu zlatnim dobom, besprimernim i u kasnijim vekovima. Sahranjen je za njega

najpogodnijem mestu, u Opatiji Malmsberi, s obzirom da ju je usrdno pomagao i bio jedan od glavnih ktitora.

22

Masonski Red Atelstana izrastao je iz zajednikih interesa brojnih istomiljenika o poreklu slobodnog zidarstva. Njihova istraivanja

kulminirala su u nizu stepeni zasnovanih na Saksonskim hronikama i ivotu i simbolici kralja Atelstana.

Ritual je potekao iz mnogih istorijskih dokumenata i otkria starog

zanatstva i drugih masonskih rituala, izraen je nacrt, te je zaet Veliki Dvor slobodnozidarskog reda Atelstana. Red se zasniva na zapisima o ivotu i legendi kralja Atelstana i

usresreuje se na prikazivanje veze sa ranim razvojem spekulativnog slobodnog zidarstva. Masonski Red Atelstana otelotvoruje priu o Majstoru Zidaru koga pozivaju u Jork 926. godine n.e. da od kralja primi Drevne

dunosti. Ritual je umnogome simbolikog karaktera i jo se

praktikuje u nekim loama, iako se u drugim danas ne primenjuje. Ritual kulminira istorijskim govorom koji vodi kandidata kroz razvoj razliitih Velikih loa zavravajui se u 1813. godini formiranjem

Ujedinjene Velike Loe Engleske . Kao i u drugim masonskim ceremonijama, koriste se mnoge legende da bi se govorilo o moralnim vrednostima. Centralna taka

rituala je legenda o skuptini u Jorku 926. godine n.e., koja se koristi kao okvir i sredstvo. Majstor Zidar biva pozvan u Jork na Skuptinu da primi dalja uputstva masonskih rituala i simbolike te, na taj nain, prati istorijski razvoj Zanata tokom narednih vekova.

Cilj masonskog Reda Atelstana je da podstakne i navede na dalja istraivanja i izuavanja. Kao takav, svaki kandidat se paljivo bira u skladu sa njegovim zanimanjem za istoriju slobodnog zidarstva,

te tako i biva instruisan u Red. Od samog svog formalnog poetka Red oznaava razne stvari za razne ljude. Za neke je

istorijski i edukativan, a za druge je bogat simbolizmom i sredstvo za obezbeenje daljeg ivota starog rituala, a neki drugi smatraju

ga sastajalitem dobrih prijatelja gde oni dele znanje, svoja razmiljanja, prijateljstvo, i oseaj dobrog druenja. lanstvo se ostvaruje po pozivu, a od lanova se oekuje iroko

zanimanje i posveenost svim aspektima slobodnog zidarstva. Stoga moraju da budu majstori plave loe kao i lanovi (kompanjoni) kapitularnog slobodnog zidarstva tj. prvog dela rituala Jorka (Royal Arch Chapters bukvalno, dvorane kraljevskog luka).

Ako potencijalni kandidat poseduje te neophodne kvalifikacije moe da bude pozvan na sastanak Sveanog odbora i svi e ga toplo pozdraviti. Namera je da se tako upozna sa Redom bez da

mu se otkrivaju ritual i radovi Reda.

Unutranji radovi Eminentnog Priora bave se prenoenjem najranijih ceremonija vela i kabalistikim objanjenjem etiri

predvodnika Kraljevskog luka. Unutranji radovi Uvaenog Stareine ili Velikog Majstora spekulativnog slobodnog zidarstva

zasnivaju se na izdaji Atelstana od strane princa Edvina i konane nagrade, ulazak u Red grimiznog plata za one vitezove koji su

predano sluili Redu i njegovom Dvoru. Red grimiznog plata je komemoracija strogo zasnovana na nagradi zasnovana na proizvoenju Atelstana u viteza od strane

svog dede, kralja Alfreda Velikog (prva zapisana investitura u Engleskoj). Navodi se da je Atelstan, nakon to je dobio titulu viteza, primio grimizni plat. lanovi Reda koriste inicijale KSM (Knight of the

Scarlet Mantle vitez grimiznog plata), KCSM (Knight Commander

of the Scarlet Mantle - Vitez komander grimiznog plata) ili GCSM (Grand Cross of the Scarlet Mantle Veliki krst grimiznog plata) posle svog imena i prirodno je da mogu da ih koriste samo u

kontekstu masonskog Reda Atelstana.

Britanska ostrva u 10. veku

23

Jednom davno, moj prijatelj Platon, rekao mi je da treba da se

probudim iz letargije ovozemaljske misli i da