Ekološki urbani inženjering

5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

1/26

Ekoloki urbani inenjering

Vetaki ivotni prostori i zagaenje

ivotne sreine U pomanjkanju urbanog prostora pribegava se raznim

nainima koridenja onog prostora sa kojim se

raspolae:

- objekti visoke spratnosti, ili

- podzemni urbanizam

Podzemni Podzemni urbanizam urbanizam sese prvenstveno prvenstveno koristi koristi zaza

reavanje saobradajnih problema u graovima -

pozemne eleznice, pozemne stanice, prolazi,

peake ulice, sa trgovinama, restoranima Ovi vetaki prostori su esto lepo i luksuzno oblikovani

ALI

ekoloki su nezravi za boravak i ivot

JER

zahtevaju vetaku klimu

zahtevaju zahtevaju veliku veliku potronju potronju energije energije

negativno utiu na vi, isajne organe, PSIHU

socioloki aspekt posebno je nepovoljan, jer se u ovim

prostorima u vedem procentu primeduju patoloke

rutvene pojave: kriminal, prostitucija, narkomanija Ekoloki problemi se javljaju i u nazemnim

vetakim prostorima velikim trnim centrima

zbog:

vetakog osvetljenja i

vetake klime.

Posebno Posebno susu ugroeni ugroeni zaposleni zaposleni Bez obzira na nain granje (visoka

spratnost ili pod zemljom) gradnja


2/26

egraira pejza

Razlozi su:

ekonomski

neznanje i nemar

samovolja pojedinaca

neovoljno rutvene kontrole.Najede egrairani pejzai su:

obale reka, mora i jezera (zatrpanost smedem, zamudenost voe...)

Turistiki objekti neprilagoeni sreini i neestetikom esto remete

predeo

Na pejzane vrenosti prostora utiu:

izgradnja izgradnja novih novih naselja naselja (urbanih, (urbanih, ruralnih, ruralnih, turistikih,

turistikih, viken viken ili ili

industrijskih)

izgradnja infrastrukturnih sistema za ljudska naselja (drumskih,

inskih, alekovoa, aeroroma, saobradajnih petlji i sl.)Urbanizacija zagauje

materijalna dobra (spomenici, skulpture, verski objekti, mostovi,

graevine i sl.)

korozija je u graovima 20 puta veda nego na selu

uzronici zagaenja:

bioloki (na mestima ge ima vie vlage, manje sunca alge,

mahovina, liajevi, gljivice)

fiziki (mraz, ega, paavine)

hemijski (zagaen vazuh, agresivni gasovi, kisele kie) Zagaena voa estruktivno utie na mostove,

okove, graevine u

priobalju, posebno u poplavama

Zagaeno zemljite utie na materijalne vrenosti, posebno povono


3/26

tlo

Buka Buka ii vibracije vibracije (oteduju (oteduju temelje temelje ii konstrukciju konstrukciju

graevine) graevine)Aerozagaenje, posleice i zagaivai

ist vazuh se praktino vie ne moe nadi u priroi

ta se smatra zagaenim vazuhom?

vazduh koji je poprimio gas, paru, im, prainu i ruge materije iz

razliitih izvora u koliinama koje mogu tetno uticati na zravlje

stanovnika, stanovnika, ivotnu ivotnu sreinu sreinu ii materijalna materijalna obra obra

Zagaen vazuh (aerozagaenje) najedenastaje ovekom

aktivnoduPosleice su:

smanjena vidljivost

neprijatan miris

prljavina

korozija metala

otedenje fasaa, spomenika i sl.

otedenje biljnog fona

Aerozagaenje se:

moe preneti na velika rastojanja

prostor zagaenja zavisi o brzine rasprostiranja difuzije i

brzine sedimentacijetaloenja zagaujudih materijaVrste zagaenja zavise o mnogih inilaca:

tehnolokog procesa

vrste koridene sirovine

svojstava poluproizvoda ili gotovog proizvoda

Najvedi zagaiva vazuha je inustrija, a posebno:

energetski objekti

hemijska industrija


4/26

crna i obojena metalurgija

inustrija nemetala i graevinskog materijala

inustrija celuloze i papiraZagaivanje povrinskih voa

problem zagaenja voe obio je meunarodne razmere

zagaivai voe svrstavaju se u ve velike grupe:

koncentrisani izvori zagaenja

rasuti izvori zagaenjaKoncentrisani izvori zagaenja voe

I urbana naselja

II industrijski objekti

III energetski objekti

IVIV poljoprivredni poljoprivredni objekti objekti zaza tov tov stoke stoke

V deponije - smetlitaRasuti izvori zagaivanja voa

I. hemizacija tla u poljoprivrednoj proizvodnji upotrebom

pesticia i vetakih ubriva

II. deponije industrijskog otpada

III. deponijesmetlita komunalnog otpaa (manje, ivlje,

nastale stihijski)

IV. atmosferske padavine - kisele kie

V. transport i transportna sredstva

VI. lokacije za eksploataciju peska i ljunkaUgroavanje zemljita

Zemljite je ogranien prironi resurs

Neobnovljiv je ukoliko je trajno zauzet

Degrairano ili zagaeno zemljite je mogude obnoviti

po oreenim uslovima

Zemljite je ugroeno:


5/26

zauzimanjem, pretvaranjem u neprirodno

moernom obraom, pretvaranjem zemljita u poljiprivreno

osiromaenjem biljnog fonda

povrinskom eksploatacijom mineralnog i runog bogatstva

nekontrolisanim i prekomernim navonjavanjemZagaenje bukom

Buka je fenomen savremenog naina ivljenja

Komunalna buka posebno se svrstava u opasna zagaenja

Definicija: buka je nepoeljan ili neprijatan zvuk

Fizike orenice buke su:

jaina (energija)

boja (oscilacija)

visina (frekvencija)Izvori buke

Graevinske maine i oprema

Transportna srestva i ureaji

Svaki motor ili maina koja u sebi sari motor

Elektrini ili elektronski ureajiKarakteristike izvora buke

Prostorne (statiki, mobilni)

Vremenske (stalni, promenljivi)

Akustine (jaina, spektar, usmerenost)

Vrste buke

Prema poreklu (prironi izvor, vetaki izvor)

Prema izvoru i mestu nastanka (u radnoj sredini, u stambenoj

sredini - komunalna buka)Prouavanje i merenje buke

Aspekti prouavanja:

Medicinskozravstveni (tetnost buke po zravlje, ranu


6/26

sposobnost, ivotni vek)

Fiziko Fiziko tehniki tehniki(definisanje (definisanje izvora, izvora, merenje merenje inteziteta,

inteziteta, mogudnost mogudnost

otklanjanja)

Drutveno pravni (onoenje propisa, utvrivanje stanara, naini

finansiranja) Merenje buke:

Obavlja se raznim instrumentima

Postupci za merenje su razliiti i zavise o cilja

Tipini Tipini pristupi pristupi merenju merenju buke buke::

o objektivni (nivo buke, amplitude spektra buke, vreme trajanja)

o subjektivni (osedaj pojeinca i njegova reakcija na buku)Posleice buke uticaj na zdravlje

Buka veoma teti zravlju i umanjuje prouktivnost

Klasifikacija:

I stepen (4050 DB) ............psihike reakcije

IIII stepen stepen ((60608080 DB) DB) ............ ............rastrojstvo rastrojstvo vegetativnog

vegetativnog nervnog nervnog sistema sistema

III stepen (90110 DB) .........otedenje sluha

IV stepen ( vie o 120 DB)....povrea sluha i slunog aparataEkoloke imenzije zatite o buke

Apsolutna eliminacija buke je nemoguda

Ublaavanje njenog ejstva

reenjima vezanim zasaobradajnice (izmetanje ili sputanje na

niu niu kotu kotu oo objekata, objekata, postavljanje postavljanje barijera barijera oo zelenog

zelenog rastinja rastinja ili ili

objekata slabije rezonancije)

reenjimavezanim za pojeinane objekteU planiranju novih sreina

Glavne saobradajnice ne sprovoiti kroz naselja

Kroz naselja planirati vie biciklistikih i peakih staza


7/26

Autoput graditi minimalno 200 m od naseljenog mesta

Autoput Autoput graditi graditi nana nioj nioj koti koti oo naselja naselja

Nivo buke se moe ublaiti visokim zelenim rastinjem

U izgranji koristiti materijale koji su loiji rezonanti

GENERALNI PRINCIPI MONITORINGA

SADRAJ

1. UVODNE NAPOMENE..............................................................................................................1

2. ZATO MONITORING..............................................................................................................2

3. KO OBAVLJA MONITORING..................................................................................................2

4. TA I KAKO PRATITI...............................................................................................................2

5. REIM MONITORINGA............................................................................................................3

Reim povremenog monitoringa......................................................................................................5

Reim stalnog monitoringa ..............................................................................................................5

Reim stalnog ali uestaliheg monitoringa ......................................................................................5

Reim intenzivnog monitoringa.......................................................................................................5

6. KAKO PRIKAZATI REZULTATE MONITORINGA I VREDNOSTI ZA MDK....................5

7. SAGLEDAVANJA MONITORINGA U VREMENU I PROSTORU .......................................6

8. KAKO POSTUPATI SA GREKAMA I NEODREENOSTIMA...........................................6

9. MDK I ZAHTEVI MONITORINGA MORAJU UVEK BITI POZNATI..................................6

10. LANAC DOBIJANJA PODATAKA ......................................................................................7

11. POUZDANOST I UPOREDIVOST........................................................................................7

12. EMISIJE...................................................................................................................................7

Totalna emisija.................................................................................................................................7

Difuzna, fugitivna i izuzetna emisija ...............................................................................................7

13. VREDNOSTI ISPOD LIMITA DETEKCIJE I VREDNOSTI ZA ODBACIVANJE............8


8/26

14. VRSTE MONITORINGA .......................................................................................................8

Direktna merenja..............................................................................................................................9

Posredni ili surogatni podaci............................................................................................................9

Bilans masa ......................................................................................................................................9

Preraunavanja............................................................................................................... ................10

Emisioni faktori .............................................................................................................................10

Ocena ispunjenosti uslova..............................................................................................................10

15. SAOPTAVANJE REZULTATA MONITORINGA...........................................................11

16. TROKOVI MONITORINGA..............................................................................................11

__________________________________

1. UVODNE NAPOMENE

Monitoringje aktivnost koja se moe protumaiti na nekoliko naina:

Prvi: Monitoring

1

je analitiko merenje i onosi se na specifian oblik hemijske analitike koja se

propisuje zakonom i polee zakonskim, onosno pozakonskim propisima. Zakonska regulativa

koju treba potovati obuhvata omade zakone i irektive Evropske unije. Tako, na primer,

integrisano spreavanje i kontrola zagaenja *Integrate pollution prevention an Control - IPPC]

je obaveza koja je uspostavljena Evropskom irektivom jo o 1996. goine[EU Concile Directive

1

Nadgledanje

Ivan Gretid, HF 196/61/EC+, a ko nas Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja

ivotne sreine

(Sl. glasnik RS, 135) od 2004. Ovom direktivom se uvodi obavezan monitoring kojim se proverava

a li je nako postrojenje, itava fabrika ili inustrija usaglaena sa ozvoljenim emisijama


9/26

zagaujudih suspstanci u atmosferu, vou i zemljite.

Drugi: Monitoring je kombinacija posmatranja i mera koje prate uinak prilikom izvoenja nekog

programa, propisanih mera ili plana raa i njihovu usaglaenost sa zakonskom regulativom i

politikom zatite ivotne sreine

Tredi: Monitoring obuhvata niz mera kojima se obezbeuju informacije o uspehu nekog projekta,

plana ili slinog sa ciljem a se osigura a se upravljanje i saranja na projektu sprovoi u sklau sa

planom, finansijama i postavljenim zahtevima, a ime se obezbeuje ostvarenje cilja atog projekta

2. ZATO MONITORING

Kaa je re o monitoringu kao analitikom postupku/procesu postoje tri osnovna razloga zato se

radi monitoring:

1. Da se ustanovi a li su i koliko su priroa i ovek ugroeni usle emisije zagaijudih

supstanci,

2. Rai proveravanja a li se potencijalni zagaiva prirava zakonski dozvoljenih

normi o ozvoljenom nivou zagaivanja,

3. Rai obezbeenja releveantnih poataka o nivou zagaenja koji se potom stavljaju na

uvi zainteresovanima (rav u i javnosti).

Osim za ove potrebe monitoring podaci se mogu koristiti i u druge svrhe sve dok su jasni i

upotrebljivi na aekvatan nain a se ne zloupotrebljavaju ili pogreno interpretiraju.

3. KO OBAVLJA MONITORING

Ogovornost za monitoring je generalno poeljena izmeu sleedih inioca:

1. Organa rave zauenih za ivotnu sreinu (ministarstva, agencije, inspektorata) i

2. Izvoaa monitoringa (ovladene ustanove, potencijalnog zagaivaa), to

porazumeva struna lica obuena a rae monitoring (prvenstveno hemiari i

fizikohemiari).

U praksi organi rave zaueni za ivotnu sreinu preputaju obaveze izvoenja monitoringa na


10/26

potencijalnog zagaivaa ili ovladenu ustanovu, a zaravaju pravo a vre kontrolu u onosu i

na bazi vaedih propisa. Zato je veoma vano a se ogovornost vezana za monitoring vrlo jasno

efinie izmeu svih ogovornih strana (ministarstva, agencije, inspektorata, ovladene ustanove,

potencijalnog zagaivaa) kako bi se tano znalo ko ta rai i kakve su mu obaveze. Ogovorne

strane su une a za monitoring u potpunosti razviju sistem obezbeenja kvaliteta i njegovu

kontrolu.

4. TA I KAKO PRATITI

Parametri monitoringa se oreuju na bazi procesa koji se prati (proizvoni, usluni...), sirovina

koje se upotrebljavaju u procesu i otpadnih supstanci koje se pri tom stvaraju, kao i na bazi

instalacija koje se koriste u procesu. Obino se pradeni parametri tako biraju i mere a su tesno

povezani sa operacijama koje se izvode tokom procesa ili su u isto vreme to parametri kojima se

kontrolie i/ili optimizuje sam proces. Monitoring se u funkciji o mogudeg rizika tako uspostavlja:

Ivan Gretid, HF 21. a je u funkciji procene potencijalnih rizika,

2. a je u funkciji o veliine tete koja moe anastane u ivotnoj sreini, i

3. a menja svoj reim u zavisnosti o ostignutog stepena rizika.

Pri oreivanju rizika osnovni parametar, ali ne i jeini, je procena, onosno verovatnoda a de

propisana maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) biti prekoraena. Za svaki sistem moraju

postojati iskustveno definisane vrednosti koje uspostavljaju:

1. Stanje poviene pripravnosti jer emisija prekorauje uobiajene vrenosti,

2. Stanje neolone akcije a se sprei prekoraenje MDK jer se emisija opasno pribliila

graninoj vrenosti i

3. Alarmantno stanje rai smanjenmja prekoraenja MDK i vradanja u okvire MDK.

5. REIM MONITORINGA

Razliiti nivoi potencijalnog rizika po ivotnu sreinu efiniu potrebu za razliitim reimima

monitoringa. Pri definisanju reima monitoringa (njegobog intenziteta) prate se osnovni elementi


11/26

koji utiu na rizik:

Verovatnoda a se prekorai MDK, i

Posleice koje nastaju u ivotnoj sreini zbog prekoraenja MDK.

Elementi sistema koji se prate da bi se utvrdila verovatnoda prekoraenja MDK su:

a) Broj izvora zagaenja koji oprinose ukupnoj emisiji,

b) Stabilnost procesa,

c) Puferski kapacitet efluenata koji se koriste,

) Kapacitet izvora i njegova mogudnost a ublai oatnu emisiju,

e) Potecijalna mogudnost mehanikog ispaa iz raa usle korozije,

f) Fleksibilnost pri stvaranju proizvoda,

g) Sposobnost inustrije a reaguje kaa se pojavi prekoraenje MDK

h) Starost opreme koja se koristi,

i) Rani reim opreme (malo opteredena, optimalno opteredena, preopteredena),

j) Katastar zagaivaa koji se oslobaaju ili mogu a se osloboe tokom havarije,

k) Maksimalni nivo koncentracije i protoka opasne supstance tokom havarije (visoka

koncentracija, veliki protok),

l) Fluktuacije u sastavu efluenata.

Elementi sistema koji se prate a bi se utvrile posleice koje nastaju u ivotnoj sreini zbog

prekoraenja MDK:

a) Trajanje mogude havarije,

b) Akutni efekti opasne supstancehazardne karakteristike zagaivaa,

c) Poloaj postrojenja (blizina naselja),

) Meteoroloki uslovi.

Kako se koriste prethodni elementi da bi se ustanovio nivo rizika prikazano je u tabeli 1.

Ivan Gretid, HF 3Tabela 1. Nivo rizika u funkciji o elemenata koji se koriste za efinisanje reima

monitoringa


12/26

RIZIK

numerika oznaka

rizika

Mala verovatnoda

1

Srenja verovatnoda

23

Velika verovatnoda

4

Elementi sistema koji se prate a bi se utvrila verovatnoda prekoraenja MDK

Broj izvora zagaenja

koji doprinose ukupnoj

emisiji

Jedan Nekoliko (1-5) Brojni (>5)

Stabilnost procesa Stabilan Stabilan Nesrabilan

Puferski kapacitet

efluenata koji se koriste

Efiksan Ogranien Neefikasan

Kapacitet izvora i

njegova mogudnost a

ublai oatnu emisiju

Efikasan Ogranien Neefikasan

Potecijalna mogudnost

mehanikog ispaa iz

rada usled korozije


13/26

Nema korozije Normalna korozija Velika korozija

Fleksibilnost pri

stvaranju proizvoda

Samo za jedan proizvod

oreenog kvaliteta

Ogranien broj

kategorija kvaliteta

Sve vrste kvaliteta

Katastar zagaivaa koji

se oslobaaju ili mogu

da se oslobode tokom

havarije

Nema katastra jer nije

potreban

Znaajan Veoma veliki katastar

Maksimalni nivo

koncentracije i protoka

opasne supstance tokom

havarije

Znaajno ispo

propisane MDK

Na graninoj vrenosti

MDK

Znaajno izna MDK

Elementi sistema koji se prate a bi se utvrila ozbiljnost posleica koje nastaju u ivotnoj sreini zbog


14/26

prekoraenja MDK

Trajanje mogude

havarije

Kratko (< 1 h) Osrednje (1 h do 1 dan) Dugo (> 1 dan)

Akutni efekti opasne

supstancehazardne

karakteristike zagaivaa

Nema Mogudi Prisutni

Poloaj postrojenja

(blizina naselja)

Industrijska zona

Na propisanom

rastojanju

U naselju

Stepen razblaenja u u

mediju u kome se nalazi

zagaiva

Visoko razblaenje

(oko 1000 puta)

Normalno

Nisko razblaenje

(svega oko 10 puta)

Na bazi poataka koji su prikazani u tabeli 1 moe se kombinovanjem ogovora na postavljena

pitanja u prvoj koloni dobiti odgovor kom nivou rizika pripada postrojenje, proces ili fabrika za koji

se mora uspostaviti monitoring. Oreen nivo rizika se tako nalazi to se sabiraju pozitivni


15/26

ogovori pokolanama i to se bira onaj nivo rizika sa najvie pozitivnih ogovora. Ove treba

napomenuti da je ova tabela samo dobar primer, ali se za svako postrojenje, proces ili fabriku oravi

specifina tabela koja njima primerena.

Uleedem koraku treba ustanoviti reim monitoringa. On se oreuje na osnovu logikog

rasuivanja u funkciji o verovatnode prekoraenja MDK to je zapravo ustanovljeno u prethonom

koraku u kome su utvreni nivoi rizika u skali o 1 o 4. Korisredi se slikom 1 moe se uzvriti

kakav reim monitoringa je najpriklaniji za ati sluaj.

Ivan Gretid, HF 4Slika 1. Reim monitoringa u funkciji od

nivoa rizika (verovatnoda ogaaja u funkciji

od ozbiljnosti posledica)

U osnovi postoje etiri reima monitoringa o povremenog, stalnog, stalnog i uestalog o

intenzivnog.

Reim povremenog monitoringa

Monitoring se radi meseno, kvartalno ili jenom goinje.

Reim stalnog monitoringa

Monitoring se radi jedanom do tri puta nedeljno. Ovo je sasvim dovoljno da se detektuju i stanja

poviene emisije.

Reim stalnog ali uestaliheg monitoringa

Monitoring se radi jedanom dnevno do jednom nedeljno.

Reim intenzivnog monitoringa

Monitoring se radi kontinualno ili nekoliko puta dnevno. Ovakav monitoring detektuje sve

nestabilnosti u procesu i omogudava a se omah reaguje ako oe o alarmantnog stanja.

Svakako da su predlozi za reim monitoringa u ovom tekstu ati kao primer, a a se u stvarnosti

reim mora uvek prilagoiti veliini rizika. To znai a je prethono znaajno proceniti kakvi

reimi monitoringa se pripisuju za oreene vrste rizika.


16/26

6. KAKO PRIKAZATI REZULTATE MONITORINGA I VREDNOSTI ZA MDK

Nain prikazivanja rezultat monitoringa i vrenosti za MDK pre sve zavise o ciljeva zbog kojih se

izvodi monitoring. Generalno postoji nekoliko vidova prikazivanja rezultata: koncentracija

zagaivaau datoj zapremini, masi, u funkciji od vremena, kao emisioni faktori ili na neki drugi

nain. U svakom sluaju merenja moraju biti tako izraena a su u saglasnosti sa jeinicama u

kojima je izraena MDK vrenost, a u sito vreme tako a iskazane vrenosti ne izazivaju zabunu ili

ne omogudavaju alternativne interpretacije jene te iste pojave ili jenog te istog merenja.

Ivan Gretid, HF 57. SAGLEDAVANJA MONITORINGA U VREMENU I PROSTORU

Za svaki monitoring treba propisati takve uslove, pre svega uzimanja proba, a zatim i merenja, koji

obuhvataju pravilno rasporeene aktivnosti oko uzorkovanja/merenja u prostoru (mesta i gustina

uzorkovanja) i vremenu (uestalost uzorkovanja/merenja).

Oreivanje mesta i uestalosti pre svega zavisi o vrste emisije zagaivaa i o promene emisije

sa vremenom (Slika 2). Strategija mora biti standardizovana kako bi se dobijeni rezultati mogli

koristiti za pradenje oreenog procesa i kako bi u isto vreme mogli a poslue za uporeivanje

istih procesa koji se primenjuju u razliitim vremenima i na razliitim mestima (na primer,

razliitim inustrijama).

Svaki rezultat mora biti tatko pripremljen a se moe uporeiti sa MDK i a se na bazi njih moe

nedvosmisleno utvrditi da li dato postrojenje radi u saglanosti ma propisanim normama.

Slika 2. Primeri kako se emisija moe

menjati tokom vremena:

Avrlo stabilna i ujenaena emisija,

Bemisija sa ciklinim promenama,

Cstabilna emisija sa kratkim i visokim

pikovima, i

Demisija sa krajnje promenljivim


17/26

ponaanjem.

8. KAKO POSTUPATI SA GREKAMA I NEODREENOSTIMA

Kaa se monitoring rai sa ciljem a se proveri a li se potencijalni zagaiva prirava zakonski

ozvoljenih normi o ozvoljenom nivou zagaivanja (MDK) posebno se voi rauna o veliini

grekeili mogudim neoreenostima koje mogu a se pojave tokom procesa monitoringa. Ukoliko

postoje veliina greke ili moguda neoreenost, one se uvek prikazuje zajeno sa obijenim

rezultatima.

9. MDK I ZAHTEVI MONITORINGA MORAJU UVEK BITI POZNATI

Zahtevi za pravilno izvoenje monitoringa mora a obuhvate sve uslove koji proizilaze iz MDK.

Zato je uvek preporuljivo uzimati u obzir sleede injenice:

1. zakonski i pravosnani status zahteva za monitoring,

2. ogranienja koja se tiu polutanta ili poataka o njima,

3. mesto uzorkovanja i merenje,

4. vreme potrebno za uzorkovanja i merenje,

5. mogudnosti a se oree etekcijoni limiti raspoloive metoe za monitoring,

6. generalni pristup monitoringu u odnosu na stvarne potrebe,

7. tehnike etalje ooreenoj metoi za monitoring,

8. mogudnostima samo-monitoringa o strane potencijalnog zagaivaa,

9. uslovima rada pod kojima se obavlja monitoring,

10. procene ispunjenosti uslova za izvoenje oreene proceure,

Ivan Gretid, HF 611. obezbeenje kvaliteta i kontrola kvaliteta (QA/QC),

12. pripreme za oreivanje i objavljivanje poataka o neozvoljenim emisijama.

10. LANAC DOBIJANJA PODATAKA

Dobijanje monitoring podataka uvek prati nekoliko uzastopnih koraka koji se svi moraju izvesti

prema tano oreenim stanarima ili posebnim preporukama, kako bi se obezbeili rezultati


18/26

visokog kvaliteta i kako bi se obijeni rezultati uvek mogli uporeivati sa rezultatima iz rugih

laboratorija. Niz koraka na bazi kojih se dobijaju potrebni podaci sastoji se o sleedih seam

koraka:

1. Merenje protoka,

2. Oprobavanje,

3. Pakovanje, transport i uvanje proba,

4. Priprema proba,

5. Analiza proba,

6. Obrada dobijenih podataka,

7. Saoptavanje poataka.

11. POUZDANOST I UPOREDIVOST

Praktina vrenost monitoringa i poataka koji se pri tom obijaju zavisi o stepena poverenja,

onosno pouzanosti koja moe a se oekuje o rezultata, kao i o zakljuaka koji proistiu tokom

uporeivanja atih poataka sa nekim rugim poacima (komparabilnost, uporedivost) iste vrste ali

nainjenih u rugo vreme ili na rugom mestu. Naravno a je o posebnog znaaja a se pre

uporeivanja poataka mora ustanoviti a li postoje sve pratede informacije koje su neophone a

bi se zakjljuilo a su poaci uporeivi (komparabilni) tj, a su raeni po istom stanarnom

postupku, a su probe uzimane i pripremane na isti nain, it. Ukoliko su poaci obijeni na

razliite naine, to znai a se proceure obijanja poataka razlikuju ili a su obijeni razliitim

stanarnim postupcima, taa se ti poaci ne mogu irektno uporeivati.

12. EMISIJE

Emisije zagaivaa mogu se poeliti u nekoliko klasa: totalna, fifuzna, figitivna i izuzetna emisija.

O svakoj de se redi par rei.

Totalna emisija

Totalna emisija intalacije ili tehnoloke jeinice se ne iskazuje samo kao emisija iz oaka ili


19/26

kanala otpanih voa, ved ona obuhvata ifuzne, fugitivne i izuzetne emisije. Zato se preporuuje

a se u okviru objeinjenog spreavanja zagaenja ivotne sreine i kontrole, kada je to potrebno i

razumno, postave uslovi koji de obezbeiti monitoring i ovakvih vrsta zagaenja.

Difuzna, fugitivna i izuzetna emisija

Znaajan je napreak postignut u smanjenju kanalne emisije (iz imnjaka, iz kanala, iz cevi), tako

da su ostali viovi emisije znaajno obili na vanosti, na primer, ifuzne (takasta, liniska, sa

povrina ili zapreminska) i fugitivne (razna curenja na spojevima) emisije su saa u ii

interesovanja. Ustanovljeno je a ovakve vrste emisije mogu znaajno a ugroze ivotni sreinu i

zravlje ljui, a a gubici koji nastaju na taj nain mogu a buu ekonomski znaajni. Na slian

Ivan Gretid, HF 7nain panja se posveduje i izuzetnim emisijama, na primer, tokom kvarova i havarija,koje se mogu

dalje klasifikovati u predvidive (na primer, tokom opravke) i nepredvidive (havarije).

13. VREDNOSTI ISPOD LIMITA DETEKCIJE I VREDNOSTI ZA ODBACIVANJE

Upotreba vrenosti ispo limita etekcije i vrenosti za obacivanje znaajno moe a utie na

ukupne rezultate, a posebno su opasne kod komaparacije podataka ili seta podataka, pa zato oko

njih mora a se postigne poseban ogovor. Preloeno je pet razliitih naina za postupanje sa

ovakvim poacima, maa se ni jean o njih ne moe favorizovati:

1. Izmerena vrenost se uzima u razmatranja iako je nepouzana. Ovaj nain se primenjuje

samo u posebnim sluajevima, kaa nema rugog izbora i kaa analitiar iskustveno

proceni a je ovaj nain prihvatljiv, akle kaa ne postoje uslovi za bilo koji rugi

pristup, na primer, merenja osetljivijom metodom.

2. Numerika vrenost za etekcijoni limit

2

se koristi umesto dobijene vrednosti i prikazuje

se kao < DL (manje o DL). U ovakvim sluajevima postoji opasnost a se ovakvi

rezultati precene u daljim razmatranjima, ime se znatno uvedava nepoznata realna


20/26

vrenost. Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srenju vrenost i

standardnu devijaciju.

3. Polovina vrednosti za detekcioni limit se koristi umesto dobijene vrednosti ukoliko se ne

raspolae sa nekom rugom vrenodu koja je ustanovljena nekom rugom metoom.

4. Izraunava se procenjena vrenost na bazi sleede formule: Procenjena vrenosat =

(100%-A)*DL, gde je: Aprocenat broja merenja od ukubnog broja merenja koja se

nalaze ispod DL. Ako je, na primer, 6 merenja od ukupno 20 merenja ispod DL, tada je

Procenjena vrednost = (100-30)*DL = 70% od DL.

5. Umesto obijene vrenosti stavlja se nula. U ovakvim sluajevima postoji opasnost a

se ovakavi rezultati podcene u daljim razmatranjima, ime se znatno umanjuje nepoznata

realna vrenost. Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srenju vrenost i

na standardnu devijaciju.

Vrednosti za odbacivanje se ustanovljavaju na bazi iskustva onog koji meri (eksperta) ili na bazi

statistikih pravila. Ko opreeljenja za iskustveno obacivanje treba imati u viu a li su merenja

obuhvatila neke abnormalmne emisije i stanja u postrojenju kod kojih se radi monitoring.

14. VRSTE MONITORINGA

Postoji nekoliko vrsta monitoringa:

1. Direktna merenja,

2. Dobijanje posrednih (surogatnih) podataka,

3. Bilansiranje masa,

4. Preraunavanja, i

2

Treba razlikovati DL metode od DL za ati supstrat. DL metoe se oreuje pri iealnim uslovima kaa

ne postoje


21/26

nikakve smetnje u oreivanju DL o strane neistoda, loeg rastvaraa ili slinog. DL za ati supstrat je

realna

vrednost za datu metodu i za dati suptrat jer obuhvata i sve mogude smetnje koje proizilaze zbog

rastvaraa,

interferenci, neistoa it. To znai a je DL za ati supstrat najrealnija vrenost koju treba koristiti ka

god je to

mogude.

Ivan Gretid, HF 85. Emisioni faktori

3

.

U principu mnogo je direktnije, ali ne i u vek tanije, kaa se koriste metoe koje porazumevaju

irektna merenja (kvantitativno oreivanje polutanta na oreenom izvoru), ipak, kaa su postupci

vrlo kompoleksni, skupi ili nepraktini, ruge metoe se preporuuju. Kako ove ruge metode

prestavljaju posreni nain obijanja neophonih parametara taa je prvo potrebno okazati a je

odabrana metoda za posredno dobijanje podataka ispravna i dovoljno precizna.

Ko oluivanja koja de se metoa koristi obino glavnu re imaju ovladena tela ili organi koji

onose konano oluku a li oreena metoa zaovoljava potrebe, ciljeve i zakonske obaveze.

Direktna merenja

Monitoring sa direktnim merenjem koristi kontinualne i diskontinualne tehnike. Kontinualne

tehnike monitoringa imaju prenosti jer aju znaajan broj poataka i stalno prate oreeni proces,

ali one imaju i mane kao to je njihova visoka cena, smanjena osetljivost jer koriste specifine

ureaje i slino. Ko kontinualnog monitoringa treba voiti rauna a li se raisa ureajima koji

irektno mere (in situ) u kanalu, u cevi ili u matici, ili se rai sa ureajuma koji kontinualno

oprobavaju (on line), odnosno uzimaju male frakcije nekog supstrata i potom ga mere. Primeri za

direktna merenja su, na primer:

Merenja saraja tekih metala u otpanim voama,

Merenja saraja tekih metala u zemljitu,


22/26

Merenje saraja SO2 u imnim gasovima,

Merenje saraja suspenovanih estica u imnim gasovima,

Oreivanje tempersature, it.

Posredni ili surogatni podaci

Koridenje posrenih poataka ima nekoliko prenosti jer su jeftiniji za obijanje, angauju se

manje kompleksne tehnike i mogude je obiti vedi broj poataka. Pa i pore toga imaju i oreene

mane jer je potrebno povremeno vriti korelacija sa direktnim merenjima, jer su podaci koji se

obijaju tani samo u oreenim intervalima i jer se ne mogu uvek koristiti u suskim aktima i

postupcima. Skoro uvek pored posrednih postoje i direktni postuci koji se izbegavaju jer su mnogo

skupi ili mnogo komplikovani. Primeri za sirogatne podatke su, na primer:

TOC jer meri totalni organski ugljenik, a ne oreuje se svaka organska supstanca posebno,

TOC obuhvata ugljenik iz, na primer, PAH ili PCB-a,

HPK jer oreuje hemijsku potronju kiseonika sa sve oksidacione procese u vodi, a da se

ne zna tano kiji su sve procesi zastupljeni,

BPK jer oreuje biohemijsku potronju kiseonika za sve biohemijske procese, a a se ne za

svaki proces posebno, sobzirom a se esto i ne zna koji se sve biohemiski procesi odvijaju

u otpadnoj vodi, itd.

Bilans masa

Balans masa obuhvata bilanciranje reaktanata i proukata, uz pradenje stvaranja, akumulacije ili

ekompozicije supstanci o interesa. Razlike na ulazu i izlazu iz nekog procesa obino su posledica

3

Emisioni faktori se obino efiniu kao koliina zagaivaa izraena u jeinicama mase poeljena sa

jeininom

veliinom mase, zapremine, rastojanja ili trajanja aktivnosti o koje potie emitovani zagaiva. Ovakvi

faktori


23/26

olakavaju procene emisije zagaivaa iz razliitih izvora koji zagauju vazuh. U najvedem broju

sluajeva emisioni

faktori su usrenjene vrenosti obijenih merenja za vedu koliinu, zapreminu, onosno veliko

rastojanje ili ui perio

ovijanja procesa zagaivanja i to ne samo za jenu vrstu izvora zagaenja ved za vie vrsta izvora

zagaivaa koji su

meusobno slini ili ak isti.

Ivan Gretid, HF 9oslobaanja pojeinih supstanci u ivotnu sreinu. Rezultati balansa masa su, dakle,

male razlike

izmeu velikih koliina rektanata (input) i velikih koliina proukata (output), s tim to uvek treba

imati u viu i netanosti pri oreivanju masa (koliina) rektanata i proukata. To znai a se bilans

masa moe koristiti samo ako je mogude precizno oreiti sve mase (koliine) svih supstanci koje

uestvuju u procesu (reakciji) i kaa se moe oreiti veliima greke koja se pri tom pravi. Kao

primer moe a poslui izraunavanje koliine emitovanog SO2 nabazi poataka o saraju

sumpora u tenom gorivu. Tokom sagorevanja sav sumpor se prevoi u sumporioksi tako a se

na bazi bilansa masa lako i tano ustanovljava veliina emisije SO2.

Preraunavanja

Prilikom koridenja preraunavanja rai ustanovljavanja emisije potrebno je raspolagati sa nizom

poataka koji obuhvataju elom poatke merenja, bilansiranja masa ili uz pomod kojih se moe

izraunati emisija. Ovaj postupak znatno komplikovaniji o postupka sa emisionim faktorima. Kao

primer moe a poslui preraunavanje kolika koliina pepela se obija sagorevanjem lignita u

nekoj termoelektrani ako se zna prosean saraj pepela u uglju.

Emisioni faktori

Emisioni faktori su preraunavanja koja se bazraju na bazi iskustvenih poataka, usrenjenih

vrenosti i obrog poznavanja oreenog procesa. Za njihovo koridenje prethono je potrebno

obiti saglasnost ovladenih institucija ili organa u protivnom ne mogu se koristiti kao relevantan

poatak. U svakom sluaju primena emisionih faktora je izvanrena metoda za dobijanje brzih ili


24/26

globalnih procena.

Ocena ispunjenosti uslova

Ova metoa generalno obuhvata statistika uporeivanja merenja, uporeivanje statistikih

poataka izmeu setova merenja, greke pri merenjima, emisione limite ili neke sline podatke od

znaaja. Oreene ocene ne moraju a se baziraju na numerikim poacima, ved na logikim

zakljucima a li neto ispunjava uslove ili ne. Merene vrenosti se uporejuju sa propisanim

limitima, uzimajudi u obzir ogovarajude nesigurnosti merenja, i svrstavaju se u tri osnovne klase:

Usaglaen sa postavljenim uslovima (ispo granice),

Na granici sa postravljenim uslovima, i

Neusaglaen sa postavljenim uslovima (preko granice) (Slika 3).

Slika 3. Nivo emisije u odnosu na propisanu

vrednost.

Ivan Gretid, HF 1015. SAOPTAVANJE REZULTATA MONITORINGA

Saoptavanje poataka monitoringa obuhvata sumiranje i prezentaciju ogovarajudih poataka i

informacija, nalaze o usaglaenosti sa propisima i sve to na jasan koncizan i efektivan nain. Dobra

praksa u saoptavanju poataka obuhvata: sve relevantne zahteve za saoptravanje strune i zahteve

javnosti, ogovornost a se saoptenje pripremi i saopti, obim saoptenja, kategoriju saoptenja,

cilj saoptenja, ozvanienu praksu, zakonske okvire koji se onose na saoptavanje poataka, kao i

ocenu kvaliteta u odnosu na propisane zahteve.

16. TROKOVI MONITORINGA

Pri izvoenju monitoringa mora se voiti rauna o optimizaciji trokova, ali ne na utrb kvaliteta,

objektivnosti i ciljeva. Efektivnost cene monitoringa moe se postignuti ako se ukljue svi zahtevi

za obezbeenje kvaliteta, optimizacija broja uzoraka, optimicacija uestalosti merenja i ukljuivanje

u monitoring svih komplementnih ranji koje omogudavaju ire sagleavanje eventualnih problema.

Trokovi monitoringa se obuno ele na ve osnovne grupe:


25/26

Kapitalne trokove monitoringa koji obiuhvataju: prostor, opremu, softver, stanare,

servise, rezervne elove, kolovanje karova, amortizacija i rugo,

Doatne trokove monitoringa koji obuhvataju: uzorkovanje i propremu uzoraka, nabavku

hemikalija, staklarije i ostalog repro-materijala, pripremu za rad, rad personala, izradu

izvetaja, transportne trokove, oravanje laboratorija, reiju it.

Ivan Gretid, HF 11

PRAENJE KVALITETA IVOTNE SREDINE -MONITORING

Vazduh Voda Zemljite Biomonitoring Elektromagnetno zraenje

U AP Vojvodini se monitoring sprovodi radi dobijanja pouzdanih i

kvalitetnih podataka o stanju i zagaenju ivotne sredine koji bi

posluili za:

definisanje mera zatite; identifikaciju zagaivaa; donoenje adekvatnih i pravovremenih odluka; formiranje informacionog sistema; reagovanje u akcidentnim situacijama i izvetavanje javnosti

U cilju pridruivanja Evropskoj Agenciji za zatitu ivotne sredine

(EEA) i Evropskoj informacionoj osmatrakoj mrei za ivotnu
http://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vazduhhttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vodahttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Zemljistehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Biomonitoringhttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=elektromagnetno_zracenjehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=elektromagnetno_zracenjehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=elektromagnetno_zracenjehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Biomonitoringhttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Zemljistehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vodahttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vazduh


26/26

sredinu (EIONET), Pokrajinski sekretarijat prikuplja podatke o

kvalitetu vazduha sa teritorije AP Vojvodine, i obraene rezultate,

dostavlja Agenciji za zatitu ivotne sredine Republike Srbije

(SEPA).

Redovni monitoring obuhvata sledee:

monitoring kvaliteta vazduha monitoring kvaliteta akvatinih ekosistema monitoring kvaliteta zemljita monitoring ugroenih biljnih i ivotinjskih zajednica

(biomonitoring)

monitoring inhalatornih alergena

Mrea automatskih stanica za kontinulano praenje kvaliteta

ambijentalnog vazduha u AP Vojvodini

Zbog kontinuiranog praenja stanja i formiranja informacionog

sistema, postavljeno je 6 automatskih stanica za merenje kvaliteta

ambijentalnog vazduha u veim centrima Vojvodine, kao i u

zatienim prirodnim dobrima: u Subotici, Somboru, Novom Sadu,

Zrenjaninu, Kikindi, SRP "Deliblatska peara" i SRP "Obedska

Bara".

Documents

Ekološki urbani inženjering