EKOLOKO UMARSKI CENTAR SYLVA
NOVI PAZARWWW.SYLVA.RS
[email protected]@yahoo.com
Znamo da ivimo u svetu energije. Sve to nas okruuje zasnovano je na korienju
energije. Energija je potrebna svim ivim biima. Nama je potrebna da bi smo se
mogli kretati. Energiju dobijamo od hrane koju uzimamo. Biljke dobijaju energiju od
Suneve svetlosti, ivotinje jedu biljke ili druge ivotinje. Maine dobijaju energiju
sagorevanjem goriva (nafte, uglja, gasa i dr.).
Na planeti Zemlji je sve manje iskoristive energije.
Energija je sposobnost nekog tela da vri rad.
Ljudi su milionima godina koristili energiju sopstvenih miia. Kasnije su poeli
pripitomljavati ivotinje s kojima su obavljali razne poslove: vuu kola, pluga,
dizanje tereta, pokretanje primitivnih maina i dr. Tek posle mnogo vremena ovek
je otkrio i druge oblike energije. U prirodi postoji vie oblika energije: hemijska,
toplotna, mehanika, svetlosna, elektrina, nuklearna.
Oblici energije
Zvuna energija
Sve to stvara zvuk
Svetlosna energija
Sve to emituje svetlost
Gravitaciona energija
Sve to pada
Kinetika energija
Sve to se kree
Toplotna energija
Sve to odaje toplotu
Hemijska energijaSve to moe
izazvati energiju hemijskim reakcijama
Potencijalna energija elastinih tela
Sve to je zategnuto(napeto)
1.Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se preteno od ostataka, odnosno produkta raspada biljaka, a nastao je
od tresetita iz daleke prolosti. Proces pougljenjivanja ostvaruje se postepenim poveavanjem
relativnog sadraja ugljenika (C) uz istovremeno smanjivanje relativnog sadraja kiseonika (O2),
azota (N2), vodonika (H2). Deava se niz sukcesivnih pretvaranja: biljni ostaci i drvo - treset - lignit
-mrki ugalj - kameni ugalj. Ugalj je konvencionalni, neobnovljivi izvor energije
2.Nafta, kao vrsta fosilnog goriva, to je tamna i viskozna tenost koja se obino pronalazi ispod povrine Zemlje ili morskog dna. To je vrlo sloena smesa razliitih spojeva, preteno ugljikovodonika alkanskog, cikloalkanskog i aromatskog reda iji se sastav menja od nalazita do nalazita.
Nafta se najvie koristi za pokretanje vozila (obino u obliku benzina i drugih derivata) te za dobivanje elektrine energije u termoelektranama. Takoer je znaajna sirovina za mnoge proizvode (plastika, gorivo, razni razrjeivai i ostale hemikalije). Industrija koja se bavi preradom nafte se naziva petrohemijska industrija.
3.Zemni (prirodni) gas Zemni (prirodni) gas je vitalna komponenta svetske energetike. On spada u najistija, najsigurnija i
najkorisnija goriva dostupna ljudima. Posmatrano u odnosu na sva ostala fosilna goriva, upotreba prirodnog gasa proizvodi najniu koliinu ugljen dioksida (CO2), to je bitan doprinos smanjenju globalne emisije CO2. Istovremeno, upotreba prirodnog gasa u gasnim motorima, karakterie se izuzetno niskom emisijom NOx, ai i sumpor dioksida (SO2).
Prirodni gas je, takoe, najvaniji fosilni energetski izvor. On danas igra znaajnu ulogu u svetskoj energetici, ali e ta uloga biti jo vanija u narednih 50 godina.
4.Nuklearna ili atomska energija je naziv za energiju koja se oslobaa pri procesima transmutacije atomskih jezgara.
Nuklearna energije se dobija nuklearnom reakcijom kada se atomska jezgra cijepa (fisija) ili spaja (fuzija), a sile izmeu estica se prerasporeuju i oslobaaju golemu koliinu energije. Nuklearna energija koristi energiju kontroliranih nuklearnih reakcija u reaktoru i stvara elektrinu energiju.
1. BIOMASA
Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sainjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Prema agregatnom stanju, s uticajem na nain energetskog korienja, biomasa se deli na vrstu, tenu i gasovitu.
U vrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voarstva i vinogradarstva, ostaci umarstva, biljna masa brzorastuih biljaka i drugo.
Pod tenom biomasom podrazumevaju se tena biogoriva biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja biodizel i bioetanol.
Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji moe da se proizvede iz ivotinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaa trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da poslue i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tenu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize vrste biomase.
SYLVA
2.Energija vode (hidroenergija) je najznaajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U posljednjih 30-ak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostruena, ali je time udio hidroenergije povean za samo 50% (sa 2.2% na 3.3%). U nuklearnim elektranama u istom je razdoblju proizvodnja poveana gotovo sto puta, a udio 80 puta. Tako je zbog toga jer koritenje hidroenergije ima svoja ogranienja. Ne moe se koristiti svuda jer podrazumijeva obilje brzo tekue vode, a poeljno je i da je ima dovoljno cele godine, jer se elektrina struja ne moe jeftino uskladititi. Da bi se ponitio utjecaj oscilacija vodostaja grade se brane i akumulacijska jezera. To znatno die cenu cele elektrane, a i die se visina podzemnih voda u okolini akumulacije. visina podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i ivotinjski svet, pa prema tome hidroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Veliki problem kod akumuliranja vode je i zatita od potresa. Procjenjuje se da je iskoriteno oko 25 % svjetskog hidroenergetskog potencijala.
3.Energija Sunca . Sunce je nama najblia zvijezda te, neposredno ili posredno, izvor gotovo sve raspoloive energije na Zemlji. Suneva
energija potie od nuklearnih reakcija u njegovom sreditu, gdje temperatura dosee 15 miliona C. Radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobaanje velike koliine energije. Svake sekunde na ovaj nain u helijum prelazi oko 600 milijuna tona vodonika, pri emu se masa od nekih 4 milijuna tona vodonika pretvori u energiju. Ova se energija u vidu svjetlosti i topline iri u svemir pa tako jedan njezin mali dio dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu ve oko 5 milijardi godina, kolika je njegova procijenjena starost, a prema raspoloivim zalihama vodonika moe se izraunati da e se nastaviti jo otprilike 5 milijardi godina
. Pod optimalnim uslovima, na povrini Zemlje moe se dobiti 1 kW/m2, a stvarna vrijednost zavisi od lokacije, godinjemg dobu, doba dana, vremenskim uslovima itd.
. Osnovni problemi iskoritavanja su mala gustoa energetskog toka, velike oscilacije intenziteta zraenja i veliki investicijski trokovi.
Osnovni principi direktnog iskoritavanja energije Sunca su:
solarni kolektori - pripremanje vrue vode i zagrijavanje prostorija fotonaponske elije - direktna pretvorba suneve energije u elektrinu energiju fokusiranje suneve energije - upotreba u velikim energetskim postrojenjima
Vetar je horizontalno strujanje vazdunih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdunom pritisku. Vetar je posledica Sunevog zraenja,tj. energija vetra je transformisani oblik suneve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiu i geografski inioci.
Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrai 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim podrujima je iskoritavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i puina mora. Kao dobre strane iskoriavanja energije vetra istiu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema trokova za gorivo i nema zagaivanja okoline. Loe strane su visoki trokovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne moe se garantovati isporuivanje energije). Velike vetrenjae esto se instaliraju u park vetrenjaa i preko transformatora spajaju se na elektrinu mreu.
Prema podacima Svetske asocijacije energije vetra-World Wind Energy Association (WWEA), u ovoj godini oekuje se rast trita energije vetra za dvostruku vrednost.
Re geotermalna potie od kombinacije grkih rei geo (zemlja) i therme (toplota). Geotermalna energija odnosi se na toplotu Zemljine unutranosti koja u samom sreditu dostie temperaturuizmeu 4.000 i 7.000 C to je otprilike jednako temperaturi povrine Sunca. ak i nekoliko kilometara ispod povrine, temperatura moe biti preko 250 C. U principu, temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 - 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova toplota se moe koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje objekata ili proizvode elektrine energije. Najpraktinija za eksploataciju geotermalne energije su podruja gde se vrela masa nalazi blizu povrine nae planete.
Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi unutar Zemlje razliitim procesima. Na prvom mestu je prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvodi ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na druge naine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i trenjem pri kretanju tektonskih masa.
Kada je u pitanju geotermalna energija stena, dananja tehnologija je ograniena na dubina buenja do 10 km, i samim tim je mogua eksploatacija do tih dubina. Ako se rauna sa veim dubinama ta je energija viestruko vea. Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno.
Prednosti korienja geotermalne energije su: Korienje
