EKONOMIKA POSLOVANJA

1.Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanjaEkonomika poslovanja predstavlja nastavnu disciplinu koja izucava ekonomske komponente i procese poslovanja privrednih preduzeca i drugih subjekata u uslovima ogranicenih resursa i trzisnih zakonitosti.Ekonomika poslovanja izucava ekonomska stanja, procese i odnose u okviru osnovne privredne jedinice-preduzeca kao privrednog subjekta, a u okviru nje vrsi se kvalitativna i kvantitativna analiza svih ekonomskih pojava, kategorija i odnosa preduzeca i njegovog ekonomskog okruzenja.

2.Znacenje i sadrzaj kategorija »preduzece«, »preduzetnistvo«, »preduzetnik«Preduzece je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novcanoj privredi,obavlja odredjena privredna delatnost i aktivnosti.Trzisni koncept preduzecem smatra svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za trziste robu ili usluge. U takvom, trzisno zasnovanom preduzecu teziste je na pravnom statusu i vlasnistvu nad komponentama preduzeca (imovinska autonomija) i profitu koji ono treba da ostvari.Ekonomski karakter preduzeca proizilazi iz njegove materijalne baze koju cine kapital i ljudski rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva poslovanje i razvoj preduzeca.Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzece posmatramo kao osnovni ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa odredjenim definisanim ciljevima. U tom smislu, preduzece predstavlja oblik kolektivnog (zajednickog) rada i aktivnosti, ekonomski i organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i medjuljudskih odnosa.Preduzetnistvo predstavlja aktivnost kreativnog kombinovanja raspolozivih faktora u preduzecu, kojom se , uz preuzimanje rizika u procesu poslovanja, ostvaruju odgovarajuci rezultati poslovanja. Ono oznacava i proces stvaranja novih vrednosti, organizacija i organizacionih oblika u cijoj su osnovi inovativnost,odnosno sposobnost stvaranja i razvijanja novoga. Takodje, preduzetnistvo se oznacava kao skup raznovrsnih sposobnosti i funkcija koje poseduje i koristi preduzetnik (vlasnik, menadzer) u obavljanju konkretne privredne aktivnosti (organizovanje, koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovodjenje procesima rada, poslovima i izvrsnim akcijama).

1

Preduzetnik je lice koje prihvata rizik i sanse koje se stvaraju u kreiranju i vodjenju novog poslovnog poduhvata. On inicira, kreira i realizuje taj novi poslovni poduhvat, prihvatajuci rizike i neizvesnosti koje on nosi i izaziva. Osnovno obelezje preduzetnika je da on stvara novi poslovni poduhvat u cijoj su osnovi kreativnost, rizik i neizvesnost u obavljanju posla.

Značenje discipline Ekonomika poslovanjaU okviru discipline Ekonomika poslovanja obuhvacena je celokupnost ekonomskih interesa, odnosno ciljeva preduzeca i njegovog relevantnog okruzenja, njegova kvalitativna i kvantitativna svojstva i medjusobni odnosi komponenata, odnosno podsistema – ona izucava efikasnost i efektivnost funkcionisanja i razvoja preduzeca kao privredne jedinice i subjekta poslovanja.

4.Osnovni sadrzaj naucne discipline Ekonomika preduzecaEkonomika preduzeca je naucna oblast koja se bavi izucavanjem ekonomije preduzeca. Ona je slozena i sveobuhvatna disciplina koja izucava ekonomska stanja, ekonomske procese i ekonomske odnose u okviru preduzeca. U okviru nje vrsi se kvalitativna i kvantitativna analiza svih ekonomskih pojava, kategorija i odnosa u preduzecu i njegovom sirem ekonomskom i funkcionalnom okruzenju.Ekonomika preduzeca obezbedjuje ekonomske instrumente za efikasno upravljanje i poslovanje preduzeca. Ona kreira teorijsku podlogu i instrumente za stratesko i operativno vodjenje ekonomije preduzeca i na taj nacin stvara uslove za razvoj sire, nacionalne ekonomije i zadovoljenje sirokog spektra ekonomskih potreba u okviru i izvan preduzeca.Ciljevi i metode Ekonomike preduzeca usmereni su ka trazenju optimalnih resenja za realizaciju postavljenih zadataka preduzeca u uslovima ogranicenih resursa i konkurencije.Ciljevi Ekonomike preduzeca usmereni su:a)makroekonomski b)mezoekonomski c)mikroekonomski

5.Faze razvoja ekonomike preduzeca u jugoslovenskoj teoriji i praksi

2

6.Odnos ekonomike i organizacije poslovanja

7.Odnos ekonomike i srodnih naucnih disciplinaPreduzece je objekt posmatranja i izucavanja velikog broja ekonomskih i neekonomskih naucnih disciplina, kao sto su:-ekonomija, kao opsta nauka koja izucava procese i zakonitosti drustvene reprodukcije-naucne discipline koje izucavaju coveka na radu: psihologija rada, fiziologija rada, ergonomija, sociologija rada i sl.-ekonomsko-analiticke i evidenciono-tehnicke nauke, kao sto su: racunovodstvo, analiza bilansa, statistika, kibernetika i sl.-tehnicko-tehnoloske nauke, koje proucavaju tehnicke podsisteme u preduzecu i dr.Ekonomija se bavi odnosima u reprodukciji koji su relevantni za reprodukciju drustva u celini. Ona izucava zakonitosti proizvodnje, razmene, raspodele i potrosnje. Razlika sa ekonomikom je u nacinu izucavanja:ekonomija kao fundamentalna naucna disciplina izucava drustvenu reprodukciju, a ekonomika preduzeca izucava reprodukciju preduzeca kao mezoekonomskog sistema (u proucavanju tokova, pojava i zakonitosti u preduzecu polazi od rezultata i zakonitosti ekonomije).Ekonomika preduzeca izucava preduzece i njegovu ekonomiju kao konkretnu ekonomsku stvarnost, dok organizacija preduzeca izucava organizacione aspekte poslovanja preduzeca, njegove komponente, veze i dinamiku – ona se bavi preduzecem i njegovim funkcionisanjem kao predmetom i rezultatom procesa organizovanja.Racunovodstvo i ekonomika preduzeca razlikuju se po sadrzini i metodologiji istrazivanja – ekonomika preduzeca izucava reprodukciju preduzeca kroz: ulaganja, rezultate, odnose rezultata i ulaganja, faktore kvaliteta ekonomije i dr. dok racunovodstvo ove kategorije izucava iz specificnog ugla: kvantitativno izrazava njihova stanja i promene sto pruza pokazatelje za kontrolu ostvarivanja poslovnih rezultata.Ekonomika preduzeca povezana je i sa statistikom, ekonometrijom, kibernetikom i drugim naukama koje koriste kvantitativne metode istrazivanja. Ekonomika preduzeca koristi metode, kao sto su:indeksi, uzorci, trendovi kretanja i sl. Statisticke metode su univerzalne i koriste se u raznim disciplinama dok su metode ekonomike preduzeca specificne , a njihova primena u drugim naucnim oblastima je ogranicena.

3

Ekonomika preduzeca je povezana i sa vecim brojem neekonomskih naucnih disciplina: drustvenih, tehnickih, medicinskih i pravnih. Pojedine od tih nauka izucavaju i zahvataju odredjene aspekte i kategorije preduzeca , dok ekonomika preduzeca sve pojave i procese u preduzecu izucava kroz odnos ostvarenih rezultata, odnosno kroz poslovni uspeh preduzeca.

8.Mesto Ekonomike poslovanja u sklopu ekonomskih naukaEkonomika preduzeca izucava i razvija sopstvene metode cijom primenom se obezbedjuje poslovni uspeh preduzeca i kontinuitet njegovog razvoja. Takodje, ona proucava i razradjuje ekonomske principe poslovanja preduzeca, koji obezbedjuju njegovu efikasnost i efektivnost (principi produktivnosti, ekonomicnosti i rentabilnosti poslovanja).Ekonomika preduzeca izucava opste ekonomske zakonitosti u procesima rada i poslovanja i ostvarivanju rezultata radnih procesa. Pri tome se obuhvataju sve pojave i procesi koji se desavaju u samom preduzecu, kao i u odnosima preduzeca sa trzistem i drugim ekonomskim subjektima i institucijama sa kojima je preduzece povezano. Ekonomika preduzeca kao prakticna disciplina obuhvata ekonomsku stvarnost preduzeca – ukupna zbivanja i promene zivotnog ciklusa preduzeca:njegove organizacije, komponenata i kategorija.

9.Karakteristike i ciljevi savremenog preduzecaPreduzece je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti ciji je zadatak da obavlja odredjene funkcije i poslove u procesu drustvene reprodukcije. Njegove osnovne karakteristike su:a)predstavlja organizacionu celinub)obavlja odredjenu funkciju-delatnost u privredic)ima potpunu ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitetd)predstavlja odredjeno privredno drustvo zasnovano na kapitalu ili licnostima koje se u njega udruzuju.

Definisanje ciljeva preduzeca odrazava njegovu sustinu i raznovrsnost kao slozenog ekonomskog organizma. U definisanju ciljeva uzimaju se u obzir svi

4

aspekti njegove strukture, velicine, internih i eksternih medjuodnosa-koji odredjuju njegovo ukupno ponasanje i poziciju na trzistu.Ciljevi preduzeca proizilaze iz njegovih funkcija u privredi, slozenosti i unutrasnje strukture. Ciljeve preduzeca cini skup raznovrsnih ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Oni mogu da budu medjusobno kompatibilni, ali i konfliktni, homogeni i heterogeni – neki mogu biti u potpunoj suprotnosti, tako da jedni druge iskljucuju.

10.Preduzece kao osnovni ekonomski subjekt Preduzece je osnovni subjekt trzisnog privredjivanja, poslovanja i razvoja. Preduzece predstavlja poslovnu celinu jer obavlja, vise ili manje, tehnoloski zaokruzeni proces rada-ciji se rezultati razmenjuju na trzistu, verifikuju i uporedjuju.Preduzece posluje po zakonima trzista i na trzistu ostvaruje definisane planske ciljeve i rezultate. Uskladjujuci materijalne i ljudske komponente odabrane delatnosti, preduzece se organizuje radi postizanja sopstvenih ekonomskih ciljeva i reprodukovanja svoga polozaja u podeli rada u okvoru nacionalne privrede. Kao ekonomski subjekt preduzece je sastavljeno od komponenata koje obezbedjuju izvrsavanje njegovih radnih i poslovnih procesa (radni kolektiv, sredstva za rad, predmeti rada i organizacija).U ekonomskom smislu preduzece je osnovni nosilac naucno-tehnickog progresa i razvoja putem primenjenih naucnih istrazivanja i razvojnih projekata koji se komercijalno realizuju.

11.Sistemski koncept preduzeca Specificnosti preduzeca kao sistema odredjuju: tehnologija, vrsta delatnosti, velicina, polozaj na trzistu i drugi eksterni uticajni faktori. Oni uslovljavaju vrstu i intenzitet veza preduzeca sa okruzenjem. Kao sistem, preduzece je jedinstvena poslovna i upravljacka celina sastavljena od relativno nezavisnih delova i struktura. Kroz ulazne veze preduzece prima energiju i informacija od poslovnog okruzenja, a preko izlaznih veza prima energiju i informacije drugih sistema u okruzenju. Preduzece posluje po ekonomskih zakonima i principima. Ono ima karakteristike funkcionalnog ekonomskog sistema. Njegova aktivnost se zasniva na zakonima trzista i

5

principu maksimalizacije dobiti-kao osnovnih motiva za ostvarivanje poslovnih rezultata. Kao ekonomski sistem, preduzece ostvaruje odredjene zadatke u reprodukciji: proizvodi i razmenjuje proizvode i usluge na trzistu. Preduzece je poslovna celina koja obavlja tehnicki i poslovno zaokruzene procese rada. Kao drustveni sistem preduzece je sastavljeno od ekonomskih, organizacionih i tehnickih podsistema (sredstva za rad), kao i razlicitih uslova i metoda rada i poslovanja.Preduzece je organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve, na principima organizacije rada – ono se i organizuje radi ostvarivanja konkretnih ciljeva i zadataka.Preduzece je dinamicki sistem podlozan stalnim promenama. Ono usavrsava tehnoloske procese, razvija veze i odnose sa trzistem, drzavnim podsistemima i poslovnim okruzenjem, razvija i usavrsava kvalifikacionu strukturu zaposlenih, usavrsava i menja svoju organizacionu strukturu. Preduzece se definise i kao relativno stabilan sistem sa upravljanjem, ciji se rad mora regulisati. Dugorocni ciljevi preduzeca su trajni i stabilni: opstanak i razvoj.

12.Preduzece i organizacijaCiljevi preduzeca ne mogu se efikasno ostvariti bez adekvatne organizacije, a sama organizacija nema svrhe bez odgovarajucih rezultata. Organizacija doprinosi ostvarivanju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzeca time sto obezbedjuje skladan odnos i racionalno angazovanje svih komponenata – faktora preduzeca. Kao funkcionalna celina, organizacija obuhvata zaposlene, njihove medjusobne odnose, materijalne cinioce proizvodnje i sistem njihovih medjuodnosa.Organizaciono posmatrano, preduzece predstavlja skup komponenata (materijalnih i ljudskih) izmedju kojih i unutar kojih postoje odnosi organizovani radi postizanja ekonomskih i drugih ciljeva.Drustveni faktori bitno opredeljuju definisanje, strukturu i ciljeve organizacije preduzeca - taj uticaj ogleda se u odnosima ljudi i njihovim medjuodnosima, motivaciji i ulogama u procesu rada u preduzecu.

13.Obelezja i uloge malih i srednjih preduzeca

6

Mala preduzeca, shodno utvrdjenim ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali ulozeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Mala preduzeca, po pravilu, osniva pojedinac-preduzetnik koji je istovremeno vlasnik i menadzer preduzeca.Malo preduzece karakterise relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljackih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeca su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovista trzista i zaposlenosti (broj zaposlenih varira od jedne oblasti do druge).Najveci broj malih preduzeca osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i u sektoru usluga. Visok stepen trzisne fleksibilnosti i niski fiksni troskovi predstavljaju znacajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeca. Bitna prednost malih preduzeca takodje je jednostavnost, brzina i elasticnost u donosenju odluka, koje najcesce zavise od jednog ili nekoliko glavnih menadzera preduzeca.Srednja preduzeca nalaze se na prelazu izmedju malih i velikih i imaju odredjene slicnosti i sa malim i sa velikim preduzecima. Prednosti srednjih preduzeca u odnosu na velika su u vecoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trzisne i tehnoloske promene, kao i bolje i efikasnije koriscenje raspolozivih resursa.Podela rada i kooperacija su znacajno razvijene u ovim vrstama preduzeca. Srednja preduzeca karakterise relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruzenost radnog i tehnoloskog procesa.Primena nauke i savremenih dostignuca tehnike i tehnologije kod ovih preduzeca veca je nego kod malih , ali i znatno manja nego kod velikih preduzeca. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snazno kod malih i srednjih preduzeca kao kod velikih, jer ovu vrstu preduzeca karakterisu niski fiksni troskovi.

*Velika preduzeca raspolazu velikim obimom kapitala i pokrivaju velika trzista.Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni, a proizvodnja ili promet imaju masovan karakter. U okviru grupe velikih preduzeca isticu se tzv.multinacionalna preduzeca i transnacionalne kompanije.Savremeno poslovanje prate svi slozeniji oblici organizacije, povezivanja i udruzivanja kapitala i resursa. U slozenije oblike organizacije i udruzivanja spadaju: koncerni, karteli, trustovi i konglomerati.

7

14.Karakteristike i vrsta korporacijaOsnovni cilj korporacija je trzisno poslovanje i ostvarivanje profita. Vecina korporacija je u privatnom vlasnistvu. U praksi razvijenih trzisnih zemalja korporacije funkcionisu kao dugotrajna i stabilna preduzeca.U korporacijama je razgraniceno vlasnistvo nad kapitalom od upravljanja preduzecem ( korporacije vode dobro placeni menadzeri i eksperti, motivisani visokim zaradama). Vlasnici korporacije (koji poseduju njene akcije) imaju ogranicenu odgovornost. Oni nisu licno odgovorni za poslovanje, obaveze i dugove korporacije. Za to je odgovorna sama korporacija, jer ona predstavlja subjekt poslovanja. Vlasnici akcija odgovornost i uticaj na njeno poslovanje snose samo u visini vrednosti akcija koje poseduju. Prednost korporacije je jednostavna promena vlasnistva .Korporacija ima status pravnog lica, pa time i zakonsko ovlascenje da stupa u pravni promet sa drugim preduzecima i poslovnim partnerima. Ona ima sopstvenu imovinu, odnosno kapital, delatnost, organe upravljanja...Delovi korporacije nemaju sopstvena sredstva, niti kapital – kapital i sredstva sa kojima oni raspolazu , pripadaju korporaciji. Takodje, delovi korporacije nemaju ni sopstvene upravljacke organe – te organe ima korporacija kao celina.Autonomija poslovnih jedinica korporacije je najcesce veoma visoka – ona je izrazena u tzv. diversifikovanim korporacijama i korporacijama konglomeratskog tipa. Profitni centri i poslovne jedinice u ovim korporacijama funkcionisu skoro kao zasebno organizovana preduzeca i cak samostalno obavljaju i takve funkcije kao sto su: istrazivanje i razvoj, planiranje, marketing.Korporacija predstavlja jedinstveni upravljacki sistem u vlasnickom i poslovnom smislu – celokupan kapital je u posedu korporacije, podeljen na akcije pojedinacnih vlasnika koje glase na ime korporacije.Kao upravljacke organe korporacija ima: grupu deonicara, upravni i nadzorni odbor .

15.Holding preduzeca i holding odnosiHolding je preduzece koje ima u svojini akcije ili udele zavisnih preduzeca. On predstavlja slozeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu, ima vise preduzeca od kojih jedno predstavlja maticno ili upravljacko preduzece, a ostala su zavisna ili kontrolisana. Uobicajeni naziv za maticno preduzece je mati-preduzece, a za zavisna preduzeca –kcerke.U okviru holdinga sva preduzeca clanice su potpuno autonomne u poslovanju – njihov rad se ne koordinira i ne usmerava upravljanjem iz holdinga.

8

Holding karakterise vlasnicka objedinjenost preduzeca clanica-kao maticno preduzece holding ima svoj udeo, odnosno sopstveni kapital u osnovnoj glavnici svih preduzeca clanica (taj udeo se moze kretati od 51-100% ukupne osnovne glavnice zavisnog preduzeca). Holding ima upravljacku dominaciju nad preduzecima-kcerkama i nad sistemom kao celinom – ona se ostvaruje preko predstavnika holdinga u upravljackim organima zavisnih preduzeca i u skladu je sa visinom ucesca kapitala u tim clanicama. Osnovni motiv formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasnicke, odnosno upravljacke prevlasti nad postojecim i buducim clanicama ovog sistema – to se najcesce obezbedjuje kupovinom clanica holdinga, otkupom veceg broja akcija u njima ili ulaganjem novog, dodatnog kapitala u njihovo sirenje i razvoj. Preduzeca koja udju u sastav holdinga, gube svoju upravljacku, ali ne i poslovnu autonomiju – u upravljackom pogledu ona postaju zavisna i indirektno se stavljaju pod upravu maticnog preduzeca. Poznate su dve vrste holdinga – cisti i mesoviti.Cist holding je preduzece koje se iskljucivo bavi upravljackim aktivnostima-osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzecima.Ova vrsta holdinga nema drugih posebnih delatnosti.Mesovit holding pored upravljackih poslova, obavlja i druge vrste poslova iz

oblasti proizvodnje,trgovine,istrazivanja, finansija ili usluznih delatnosti. Holding preduzeca se mogu podeliti i na : radijalne, stepenasto-piramidalne i cirkularno-triangularne.

16.Poslovna politika preduzeca Poslovna politika predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzeca, kao i metoda i sredstava za ostvarivanje tih ciljeva u odredjenom vremenskom periodu.Izbor ciljeva predstavlja jedno od kljucnih pitanja sadrzine poslvne politike. Konkretizacijom ciljeva – aktivnosti zaposlenih usmeravaju se u zeljenom pravcu.Eksterni faktori (izvan preduzeca) odredjuju ciljeve i politiku preduzeca prema poslovnom okruzenju (finansiranje preduzeca iz spoljnih izvora, nabavka i prodaja elemenata proizvodnje, dejstvo trzisnih uslova, uticaj inostrane tehnologije i proizvodnje..).Unutrasnji faktori poslovne politike obuhvataju unutrasnje komponente preduzeca kao sto su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, finansijski tokovi u okvoru preduzeca, oblici raspodele i stimulacije zaposlenih...

9

Poslovna politike se moze posmatrati kao politika proizvodnje, politika nabavke, finansijska politika, politika prodaje, razvojna politika, kadrovska politika, politika informisanja, politika zarada...Sa stanovista funkcije upravljanja i definisanja ciljeva preduzeca moze se razlikovati : dugorocna i kratkorocna poslovna politika.Poslovna politika se definise i konkretizuje kroz konkretne ciljeve i zadatke.Ciljevi i zadaci definisani poslovnom politikom treba da su uskladjeni sa mogucnostima i resursima preduzeca.

17.Istorijski razvoj jugoslovenskih preduzeca

18.Oblici i vrste savremenih preduzecaTrzisni uslovi u kojima se savremena preduzeca osnivaju i posluju uslovljavaju raznovrsne pravne oblike organizovanja preduzeca, pa je praksa brojnih zemalja ustrojila brojne oblike i forme:1.inokosno preduzece-preduzetnik2.drustvena lica3.drustva kapitala4.zadruge5.delovi inostranih drustava Aktuelna zakonska regulativa u SCG Zakonom o preduzecima uvodi i razradjuje sledece oblike perduzeca:-privredno drustvo-drustveno preduzece-javno preduzece.Nacrt novog zakona o privrednim drustvima oblike preduzeca posmatra kao privredna drustva, a kao njihove oblike navodi:-ortacko drustvo-komanditno drustvo-drustvo sa ogranicenom odgovornoscu-akcionarsko drustvo *Inokosno preduzece predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetnickog organizovanja u privredi. Osnovne karakteristike su:-preduzece osniva i vodi jedno lice-vlasnik ili preduzetnik-celokupan osnivacki kapital pribavlja vlasnik-osnivac

10

-vlasnik snosi i celokupni rizik poslovanja preduzeca-vlasnik odgovara svojom celokupnom privatnom imovinom za obaveze preduzeca-osnivanje ovog preduzeca, po pravilu, ne podleze oporezivanju-zivotni ciklus ovih preduzeca po pravilu je kraci od drugih preduzeca.Prednosti inokosnih preduzeca su: u visokoj motivisanosti za profit, domacinskom odnosu prema imovini, efikasnosti kontrole i efikasnom menadzmetnu a slabosti se ogledaju u visokom stepenu rizika za vlasnika, jer poslovanje svog preduzeca ne moze da odvoji od svog licnog statusa i imovine.

19.Preduzeca kao drustvena lica – ortakluciOrtakluk je odnos izmedju lica koja obavljaju delatnost u cilju sticanja profita. Ova drustva, ciji clanovi nemaju ogranicenu odgovornost, su ortacka. U praksi se drustva lica javljaju kao: javno trgovacko ili ortacko drustvo i komanditno drustvo.Ortacko drustvo je oblik privrednog drustva koje osnivaju dva ili vise fizickih ili pravnih lica radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom (firmom) u svojstvu ortakluka drustva – ortakluci su sva privredna drustva u kojima clanovi nemaju ogranicenu odgovornost. Osnivaju se najcesce u oblastima trgovine na veliko i na malo, usluznim delatnostima, osiguranju, trgovini nekretninama, zanatstvu...U praksi postoje dve vrste ortackih drustava: javno ortacko drustvo i tajno ortacko drustvo.Javno trgovacko drustvo predstavlja vrstu privrednog preduzeca koje se osniva ugovorom dva ili vise lica radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickom firmom – ugovor predvidja neogranicenu solidarnu odgovornost svih ortaka za obaveze preduzeca prema poveriocima-ugovorom se regulisu pitanja organa ortackog drustva,odnosi clanova, ortaka, kao i druga pitanja od znacaja za rad drustva. Tajno ortacko drustvo nastaje kada jedan ili vise clanova drustva nisu poznati javnosti. Osniva se ugovorom zainteresovanih partnera kojim se regulisu medjusobni odnosi, kao i ucesce tajnih ortaka u profitu ili gubitku ortackog drustva. U privrednoj praksi postoje ortacka drustva sa neogranicenom i ogranicenom odgovornoscu partnera.

11

Komanditno drustvo je drustvo jednog ili vise lica-komplementara i komanditora koji obavljaju odredjenu delatnost pod zajednickom firmom –osnivaju ga dva ili vise fizickih ili pravnih lica.Komanditno drustvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.Komplementari vode poslovanje drustva i odgovaraju za njegove obaveze prema trecim licima neograniceno solidarno, odnosno celokupnom svojom imovinom – shodno zakonu, komplementari imaju status ortaka ortackog drustva.Komanditori ne ucestvuju u vodjenju poslovanja drustva i ograniceno odgovaraju za njegove obaveze prema trecim licima – njihova odgovornost za ove obaveze je samo u visini njihovog uloga u drustvu.Clanovi komanditnog drustva mogu da budu fizicka i pravna lica. Fizicka lica su samo komplementari, sto znaci da oni neograniceno, solidarno odgovaraju za obaveze drustva. Komplementari imaju isti polozaj i ulogu kao i partneri ortackog drustva:rade u drustvu, vode drustvo i odgovaraju neograniceno solidarno za njegove obaveze. Ovo nije slucaj sa komanditorima koji nemaju obavezu da rade u drustvu, niti da odgovaraju za njegove obaveze prema poveriocima-oni su kao ortaci obavezni samo da unesu odgovarajuci ulog u drustvo po kome ucestvuju u raspodelu ostvarene dobiti ili pokrivanju gubitka.

20.Preduzeca kao drustva kapitala Drustva kapitala kao pravni oblik organizovanja preduzeca bitno se

razlikuju od drustva lica. Kod ovih drustava je dominantan kapital pri njihovom osnivanju i poslovanju. Posto ulagaci kapitala nisu bitni za ovu vrstu preduzeca, to su ulozi u ovim drustvima lako prenosivi – oni mogu jednostavno i bez teskoca da menjaju vlasnika i da se prodaju na trzistu kapitala bez saglasnosti ostalih suvlasnika drustva.

U ovim drustvima ne postoji odgovornost osnivaca preduzeca,odnosno ulagaca sredstava za obaveze drustva prema trecim licima (odgovornost postoji samo za drustvo kao privredno preduzeca). Zbog apstrahovanja licnosti osnivaca ova drustva se obicno koriste za

organizovanje vecih i velikih preduzeca . Drustva kapitala se najcesce javljaju u sledecim oblicima: akcionarsko

drustvo, drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i komanditno drustvo na akcije.

21.Karakteristike akcionarskog drustva

12

Akcionarsko drustvo je privredno drustvo fizickih ili pravnih lica koje se osniva u cilju obavljanja privredne delatnosti i ciji je kapital podeljen na akcije .Akcionarsko drustvo se moze definisati kao preduzece koje osniva jedno ili vise pravnih, odnosno fizickih lica, pod zajednickim poslovnim imenom, odnosno firmom, radi obavljanja odredjene delatnosti.Osnovna glavnica (kapital) tog preduzeca unapred je definisana i podeljena na akcije odredjene nominalne vrednosti – zbir utvrdjenih nominalnih vrednosti svih akcija cini osnovni kapital akcionarskog drustva.Ulozi akcionara mogu biti u novcu, stvarima i pravima, koji se izrazavaju u novcanoj vrednosti.Iako, po pravilu, ima vise osnivaca, akcionarsko drustvo moze da osnuje i jedno pravno ili fizicko lice (jednopersonalno akcionarsko drustvo).Akcionarsko drustvo moze biti:-zatvoreno -otvoreno .Kao institucionalni oblik organizovanja preduzeca, akcionarsko drustvo ima sledece karakteristike:-svojstvo privrednog (trgovackog drustva) bez obzira na delatnost kojom se bavi-status pravnog lica-osnovni kapital podeljen na jednake delove – akcije, i -obavezu i odgovornost preduzeca prema trecim licima.Tu obavezu i odgovornost nemaju suvlasnici preduzeca koji poseduju njegove akcije.Akcije predstavljaju hartije od vrednosti koje sluze kao dokaz da je njihov vlasnik ili imalac uneo i uplatio odgovarajuci novcani iznos ili ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog drustva. Akcije izdaju akcionarska drustva, nakon osnivanja, odnosno registracije i upisa akcionarskog drustva u sudski registar.Kao hartije od vrednosti, akcije su nedeljive. Prava koja proizilaze iz vlasnistva i posedovanja akcija ne mogu se deliti na dva ili vise lica.Akcije imaju nominalnu i trzisnu vrednost.U praksi poslovanja postoji veci broj razlicitih vrsta akcija, u zavisnosti od prava koja su u njima sadrzana. Tako se razlikuju:Redovne ili obicne akcije,prioritetne ili povlascene akcije,akcije bez prava glasa i uzitnicke akcije .Pored izdatih akcija, akcionarsko drustvo moze imati i odobrene (neizdate) akcije.

13

Dividenda je prihod ili prinos koji vlasnik ili posednik akcije ostvaruje upisom i posedovanjem akcije. Ona predstavlja udeo jedne akcije u neto profitu preduzeca.

22.Osnivanje akcionarskog drustvaAkcionarsko drustvo se moze organizovati na dva nacina:-sukcesivno – javlja se u slucajevima kada osnivaci upucuju javni poziv za upis i otkup emitovanih akcija drustva, otkup ovih akcija-pored osnivaca- vrse i treca lica, vlasnici kapitala, odnosno zainteresovani pojedinci ili privredni subjekti-simultano – javlja se u slucaju kada osnivaci sami otkupe emitovane akcije drustva i kada se ne upucuje javni poziv za otkup akcija.Osnivanje akcionarskog drustva prati sledeci postupak:-potpisivanje ugovora o osnivanju-usvajanje statuta na osnivackoj skupstini-pribavljanje odobrenja za osnivacku emisiju akcija od odgovarajuce drzavne Komisije, odnosno Agencije za hartije od vrednosti-registracija u nadleznom trgovinskom sudu.Akcionarsko drustvo stice svojstva pravnog lica upisom u odgovarajuci sudski registar.Kao subjekt privredjivanja akcionarsko drustvo ima pravnu i poslovnu samostalnost.

23.Drustvo sa ogranicenom odgovornoscuOvaj oblik drustva kapitala sluzi najcesce za organizovanje malih i srednjih preduzeca. D.O.O. osnivaju pravna ili fizička lica ulaganjem svojih novčanih ili nenovčanih sredstava radi obavljanja određene delatnosti. Ulozi osnivača čine početni kapital društva (novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti).Uplatom duga,odnosno pocetnog kapitala, osnivaci sticu udeo u drustvu, srazmerno velicini njihovih uloga. Zakon o preduzecima definise ovaj oblik preduzeca kao drustvo pravnih ili fizickih lica, koja ne odgovaraju za obaveze drustva, a rizik snose do visine svog uloga, odnosno ugovorenog, a neunetog uloga u drustvo.Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu odgovara za sve svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. D.O.O. se osniva ugovorom ili odlukom o osnivanju. Potpisivanjem ugovora osnivaci postaju clanovi drustva i upisuju svoje udele. Ovo drustvo mora voditi

14

knjigu udela u koju se upisuju clanovi drustva koji uredjuju medjusobne odnose u upravljanju drustvom ugovorom i satutom i donose odluke, saglasno svojim udelima u drustvu.D.O.O. moze birati skupstinu i odbor direktora kao obavezne organe drustva.Skupstina D.O.O. moze da izabere internog revizora ili komitet revizora – ovi organi daju racunovodstvene i finansijske izvestaje i brinu o uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonskim i drugim regulativama i normama.D.O.O. ima status pravnog lica – njegovi osnivaci ucestvuju u osnovnom kapitalu drustva i upravljackim aktivnostima shodno svojim ulozima. Posto osnivaci ne odgovaraju za obaveze drustva, za njih u potpunosti odgovara samo drustvo kao pravni subjekt.

24.Karakteristike i vrste javnih preduzecaJavna preduzeca obavljaju delatnost od posebnog i opsteg drustvenog interesa, pa drzava propisuje uslove koje moraju ispunjavati.Javna preduzeca se formiraju u oblastima infrastrukture i javnih delatnosti, kao sto su npr.komunalne (vodovod, gradsko zelenilo,gradska cistoca, pijaca, gasovodi...).U oblastima velikih privrednih sistema kao sto su: PTT, zeleznica, elektroprivreda, naftna privreda, rudna bogatstva, nuklearna energija i sl. drzava, takodje, osniva javna preduzeca kojima upravljaju njeni organi. Ove delatnosti imaju poseban i vitalan znacaj, kako za drzavu, tako i za siru drustvenu zajednicu.Javna preduzeca koriste i eksploatisana prirodna dobra od opsteg interesa, kao sto su zemljista, sume, vode, rudna i druga bogatstva.Cilj osnivanja javnih preduzeca je obezbedjivanje i zastita interesa drzava u funkcionisanju vitalnih sektora privrednih delatnosti i kontinuitet obavljanja tih delatnosti.Zbog znacaja i uloge ovih preduzeca, njihove organe upravljanja i menadzmet biraju organi i predstavnici drzave.

25.Horizontalno i vertikalno povezivanje preduzeca

15

Povezana privredna drustva cine dva ili vise drustava koja se mogu povezivati putem kapitala, ugovora ili mesovito (kapitala i ugovora).

Najcesci oblici povezivanja su fuzije koje nastaju pripajanjem manjeg preduzeca vecem ili spajanjem vise istorodnih ili raznorodnih preduzeca u jedno. U fuzijama, preduzece koje se pripaja drugom preduzecu gubi svoj identitet, pravnu i poslovnu samostalnost.

Postoje i oblici povezivanja u kojima preduzeca zadrzavaju svoj pravni i poslovni subjektivitet, ali gube deo svoje ekonomske samostalnosti i funkcija.

U povezanim preduzecima dominantno preduzece ili drustvo vrsi kontrolu upravljanja u podredjenim, odnosno kontrolisanim drustvima – sa sticanjem kontrolnog paketa akcija u zavisnom preduzecu , formiraju se razlicite mreze povezanih preduzeca.

Razlicitim nacinima povezivanja preduzeca formiraju se i razliciti oblici privredne saradnje i kooperacije.

Horizontalno povezivanje preduzeca nastaje povezivanjem preduzeca iz iste ili slicne delatnosti.

Vertikalno povezivanje preduzeca vrsi se u reprodukcionom lancu-povezuju se proizvodjac sirovima, finalni proizvodjac i trgovac.

Konglomerate cine razlicita povezana preduzeca, koja cesto nisu u direktnoj medjusobnoj vezi i poslovnoj medjuzavisnosti.

Poseban oblik povezivanja preduzeca ostvaruje se formiranjem tzv.grupacije preduzeca u formi holding drustva, ili one poznate kao koncern .

26.Osnivaci preduzeca i osnivacki aktiOsnivaci preduzeca mogu biti fizicka i pravna lica . Upisom u registar Trgovinskog suda prava i obaveze osnivaca prenose se na preduzece.Fizicka lica mogu osnovati:-ortacko drustvo-komanditno drustvo-akcionarsko drustvo-drustvo sa ogranicenom odgovornoscu.Kao osnivaci se javljaju i lica koja naknadno stupe u ova drustva kupovinom ili dodelom akcija i udela.

16

Pravna lica mogu biti osnivaci:-akcionarskog drustva-drustva sa ogranicenom odgovornoscu-komanditnog drustva (u svojstvu komanditora).Drzava osniva javna preduzeca u oblastima od znacaja za funkcionisanje nacionalne privrede u celini.Prilikom osnivanja preduzeca donosi se osnivacki akt preduzeca. Lica koja osnivaju privredna drustva i druge oblike preduzeca su osnivaci. Svi osnivaci su duzni da potpisu osnivacki akt, a njihovi potpisi se sudski overavaju.Osnivacki akt preduzeca moze biti u obliku:-ugovora o osnivanju-odluke o osnivanju preduzeca (ako je donosi pojedinac)-odluke drzavnog organa (za javna preduzeca i institucije).Osnivacki akt obavezno sadrzi:1.firmu i sediste preduzeca2.podatke o osnivacima3.delatnost preduzeca4.osnivacki ulog svakog osnivaca5.prava, obaveze i odgovornost osnivaca6.nacin utvrdjivanja i raspodele dobiti i gubitka7.zastupanje preduzeca8.zastitu zivotne sredine.Preduzece se osniva na neodredjeno vreme, ako osnivackim aktom nije odredjen rok na koji se ono osniva.

27.Postupak osnivanja i registracija preduzecaZa osnivanje preduzeca potrebno je obezbediti i uplatiti osnivacki ulog i pribaviti odgovarajucu dokumentaciju.Osnivacki ulog je novcani iznos koji osnivaci obezbedjuju i pre registracije preduzeca deponuju kod odgovarajuce poslovne banke. Taj osnivacki ulog predstavlja pocetni, inicijalni kapital preduzeca. On mora biti dovoljan za pocetak njegove delatnosti.Poslovna banka izdaje potvrdu o uplacenom iznosu koji glasi na ime osnivaca i sa nazivom buduce firme. Ta potvrda se prilaze nadleznom Trgovinskom sudu kao dokaz da su od osnivaca obezbedjena i uplacena novcana sredstva na ime osnivackog uloga, kao pocetnog kapitala preduzeca.

17

Visina osnivackog uloga je razlicita za razlicite oblike preduzeca. Zakonom se odredjuje minimalna velicina osnivackog kapitala. Tako, npr.za osnivanje akcionarskog drustva on iznosi 10.000 USA dolara, u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate, a za drustvo sa ogranicenom odgovornoscu 2.500 USA dolara.

28.Pocetak rada i prestanak preduzecaPreduzece moze da otpocne obavljanje delatnosti, kao i da menja uslove njenog obavljanja, tek kada nadlezni drzavni organ donese resenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehnicke opremljenosti, zastite na radu, zastite i unapredjenja zivotne sredine, kao i drugi propisani uslovi obavljanja odredjenih delatnosti.Preduzece obavlja delatnosti, zakljucuje ugovore i obavlja druge poslove samo u okviru delatnosti upisane u registar. Zakonom su predvidjeni uslovi pod kojima preduzece prestaje da radi, odnosno kada se gasi. Medju tim uslovima za prestanak preduzeca su:1.prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delatnosti2.istek vremena na koje je osnovano3.sudski izrecena zabrana obavljanja delatnosti4.odluka vlasnika, odnosno skupstine akcionara o prestanku rada5.odluka suda o nistavosti upisa u registar6.ako se ne obavlja delatnost duze od dve godine7.stecaj preduzeca8.smanjenje osnovnog kapitala drustva kapitala ispod minimalnog iznosa kapitala propisanog zakonom i9.spajanje sa drugim preduzecem ili podela na dva ili vise preduzeca.Svojstvo, odnosno status preduzetnika gubi se brisanjem iz sudskog registra. Uslovi za prestanak preduzetnicke delatnosti su:-odjava obavljanja delatnosti od strane preduzetnika-prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delatnosti-istek vremena registrovane delatnosti-gubitak poslovne sposobnosti i smrt preduzetnika-ako se delatnost ne obavlja duze od dve godine neprekidno-zabrana obavljanja delatnosti i-ponistenje resenja o upisu u sudski registar.

18

29.Obeležja ekonomske i pravne samostalnosti preduzećaEkonomska samostalnost preduzeca , pored slobodnog raspolaganja i upotrebe sredstava, podrazumeva i izbor i promenu delatnosti poslovanja, vodjenje poslovne politike i sl. Samostalnost u oblasti raspodele ostvarenih rezultata krece se u okvirima poslovne politike preduzeca i u skladu sa propisima i regulativom drzave u ovoj oblasti.U procesu donosenja sopstvenih upravljackih i drugih odluka, preduzece mora postovati propise koji regulisu privrednu aktivnost, kao i poslovne obicaje. Ono posluje po pravilima i nacelima poslovnog morala, zavisno od sredine, odnosno okruzenja u kojem radi i posluje.Kao pravni subjekt, preduzece samostalno donosi unutrasnje propise i razvija imovinsko-pravne odnose sa poslovnim i ostalim partnerima. Ono snosi i pravne posledice koje proisticu iz tih odnosa. Pravni subjektivitet obuhvata, kako pravo raspolaganja sredstvima, i imovinom preduzeca – tako i pravo njihovog otudjenja.

30.Proces upravljačkog restrukturisanja preduzeća.

Proces upravljackog restrukturisanja preduzeca, moze se odvijati i u brojnim pratecim oblicima, koji bi se sastojali u specificnim resenjima za pojedine vrste i grupe preduzeca. Ta resenja se primenjuju selektivno, u skladu sa postojecim stanjem u pojedinim preduzecima, kao i prema ciljevima njihovog strateskog razvoja.Oblici upravljackog restrukturisanja preduzeca mogli bi se ostvarivati sledecim aktivnostima:1)razmena paketa akcija i udela izmedju dva i vise zainteresovanih preduzeca .2)preuzimanje menadzmenta uspesnih preduzeca na odredjeno vreme .3)davanje u zakup pravnim i fizickim licima pojedinih delova opreme ili pogona .4)izdavanje na koriscenje opreme ili pogona trecim licima uz orocenu otplatu.5)prodaja manjih i srednjih preduzeca menadzmentu i radnicima, uz visegodisnji kredit, otplatu i sl.

19

31.Definisanje i sadrzaj funkcija preduzecaFunkcija predstavlja skup povezanih poslova i postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju zadaci preduzeca. U teoriji i praksi ekomomike preduzeca postoji veci broj klasifikacija funkcija. Funkcije i poslovi u preduzecu se mogu uspesno obavljati samo uskladjenim i povezanim, komplementarnim delovanjem ljudi i materijalnih komponenata pa je zato njihova povezanost u okviru preduzeca bitan uslov njegovog rada, funkcionisanja i opstanka.Funkcije preduzeca se klasifikuju prema vertikalnoj (upravljanje, rukovodjenje i izvrsavanje poslova) i horizontalnoj dimenziji (istrazivanje i razvoj, tehnicke funkcije, finansije i racunovodstvo, komercijalne, plansko-analiticke, kadrovske, administrativne, funkcije kontrole) .

32.Vertikalna i horizontalna podela funkcijaVertikalna podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizaciju ciljeva i zadataka preduzeca i nadleznosti nosilaca funkcija – prema ovog kriterijumu javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcija preduzeca: upravljanje, rukovodjenje i izvrsavanje poslova.Horizontalna podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u radnom procesu i obavljanju poslova preduzeca. U ovoj klasifikaciji, funkcija obuhvata skup medjusobno povezanih poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja odredjeni posebni zadatak ili deo zadatka preduzeca. Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti funkcije se mogu deliti na: istrazivanje i razvoj, tehnicke funkcije, finansije i racunovodstvo, komercijalne, plansko-analiticke, kadrovse, administrativne, funkcije kontrole i sl.Nezavisno od vrste i nivoa klasifikacije funkcije u preduzecu uvek moraju biti koordinirane i povezane – one predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzeca.

33.Upravljanje i sadrzaj funkcije upravljanjaUpravljanjem se odredjuju ciljevi, strategija i politika preduzeca. U okviru njega projektuju se veze preduzeca sa okruzenjem, formira sistem unutrasnjih medjuodnosa i odredjuje globalna raspodela ostvarenih rezultata preduzeca.

20

Sadrzaj upravljacke funkcije cine predvidjanje, planiranje, usmeravanje i kontrola.Sadrzaj funkcije upravljanja se moze definisati kroz sledece aktivnosti:1.postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike preduzeca .2.postavljanje organizacije preduzeca i njegova reorganizacija .3.postavljanje spoljnih i medjuodnosa u okviru preduzeća.4.upravljanje funkcionisanjem preduzeca i njegovih organizacionih delova .5.upravljanje i raspolaganje sredstvima – kapitalom preduzeca .6.upravljanje rezultatima i raspodelom rezultala poslovanja.7.kontrola poslovanja preduzeca i njegovih delova i8.kontrola nosilaca svih funkcija u preduzecu .9.odlucivanje o svim statusnim promenama preduzeca.

34.Nosioci funkcije upravljanjaOrgani upravljanja u preduzecu su:

1. Skupstina vlasnika (akcionara) .2. Upravni odbor ili odbor direktora .3. Nadzorni odbor .

35.Karakteristike i sadrzaj rukovodjenjaRukovodjenje predstavlja uskladjivanje raznovrsnih poslova i aktivnosti radi vrsenja delatnosti i ostvarivanja ciljeva preduzeca.Osnovu sadrzaja rukovodjenja cine poslovi planiranja, koordinacije i kontrolisanja . U okviru tih poslova rukovodioci razlicitih nivoa u preduzecu konkretizuju i sprovode utvrdjenu poslovnu politiku – oni daju zadatke i izdaju naloge za izvrsavanje poslova, koordiniraju pojedinacne radne zadatke, vremenski i kvalitativno kontrolisu rezultate izvrsenih aktivnosti (kontrola se vrsi uporedjivanjem ostvarenih rezultata sa zadatim i propisanim normama i standardima).

36.Funkcija nosilaca rukovodjenjaFunkciju rukovodjenja obavljaju direktor preduzeca i rukovodioci zavisnih preduzeca, organizacionih delova i funkcija u preduzecu.

21

U okviru klasicne rukovodilacke strukture preduzeca postoji hijerarhija odlucivanja-odluke visih rukovodilaca obavezuju podredjene rukovodioce.Direktor preduzeca ima najveca ovlascenja, ali i najveci stepen odgovornosti. Rukovodioci kao nosioci funkcije rukovodjenja u preduzecu, obavljaju tu funkciju izdavanjem radnih naloga rukovodiocima nizih nivoa ili izvrsiocima. Oni takodje koordiniraju aktivnosti izvrsavanja u svom delokrugu ovlascenja i odgovornosti i kontrolisu izvrsavanje datih naloga, naredbi i uputstava.

37.Struktura menadzmenta preduzecaMenadzment je skup aktivnosti planiranja, organizovanja, vodjenja i kontrolisanja u poslovanju preduzeca, koji se ostvaruje radom i aktivnoscu clanova kolektiva i koriscenju raspolozivih materijalnih resursa, u skladu sa postavljenim ciljevima i zadacima.U vezi sa stepenom nadleznosti i ovlascenja u procesu odlucivanja i odgovornosti za ostvarivanje ciljeva preduzeca, teorija i praksa menadzmenta razlikuju tri osnovna oblika upravljackih aktivnosti menadzera:1.strateski menadzment .2.operativni menadzment .3.menadzment poslovnih funkcija .

38.Sadrzaj i zadaci izvrsavanjaFunkcijama upravljanja i rukovodjenja oblikuje se, organizuje, vodi i kontrolise treca funkcija u vertikalnoj hijerarhiji-funkcija izvrsavanja u preduzecu.Izvrsavanjem se ostvaruju rezultati delatnosti i poslovanja preduzeca –osnovni zadatak funkcije izvrsavanja je izvrsavanje radnih i poslovnih zadataka preduzeca i njihovo pretvaranje u konkretne rezultate.Izvrsavanje kao funkciju preduzeca karakterisu: zadatak,izvrsilac,radno mesto i rezultat.

39.Vrste i sadrzaj horizontalnih funkcija preduzecaPosebni zadaci u preduzecu mogu se rasclaniti na veci broj pojedinacnih zadataka – to rasclanjavanje se postize tzv.horizontalnom podelom rada .

22

Istrazivanje i razvoj – prate se promene u poslovnom okruzenju i sagledavaju mogucnosti primene novih tehnologija i naucnih saznanja u radno-tehnoloskom procesu preduzeca.Tehnicka funkcija – organizacija tehnicke, odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnoloskog procesa i podele rada u preduzecu i u velikoj je meri tehnicki odredjena i uslovljena standardnim resenjima i postupcima obavljanja poslova i procesa.Finansije i racunovodstvo – funkcija je vezana za obezbedjivanje, koriscenje i upotrebu finansijskih sredstava i na toj osnovi je povezna sa procesom poslovanja i reprodukcije preduzeca.Komercijalna funkcija – u cijem se okviru obavljaju poslovi nabavke , prodaje , marketinga , propagande i dr. Plansko-analiticka funkcija –podrazumeva predvidjanje i projektovanje ciljeva preduzeca na odredjeni vremenski period.Kadrovska funkcija-bavi se kadrovima i zaposlenima u preduzecu, njihovom obezbedjivanju, pracenju i usavrsavanju, a takodje vrse se i evidencije o kadrovima, prati njihov rad, edukacija i strucno usavrsavanje, napredovanje na poslu, personalne evidencije i sl.Administrativna funkcija-putem raznovrsnih evidencija podataka i dosijea prati i uredjuje odredjena prava zaposlenih i njihove odnose sa institucijama i ustanovama a takodje i obuhvata odredjene administrativne poslove koji se obavljanju u okviru preduzeca i njegovih organizacionih delova.Funkcija kontrole-omogucava nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija u preduzecu i moze biti tehnicka i ekonomska , a njene se aktivnosti kontrolisanja mogu grupisati u sledece oblike: preventivna kontrola , usmeravajuca kontrola , zastitna kontrola i korektivna kontrola.

40.Ekonomski znacaj i uloga sredstavaFunkcija sredstava preduzeca je u njihovoj namenskoj upotrebi i transformaciji i sastoji se u stalnom kretanju i kruzenju sredstava iz jedne faze reprodukcije preduzeca u sledecu i iz jednog oblika sredstava u drugi.Sredstva preduzeca posmatramo prema njihovoj ulozi i funkcijama u preduzecu, pa se u tom smislu ona javljaju u obliku sredstava za rad i predmeta rada.Ukupni obim sredstava kojima preduzece raspolazene ne reprodukuje se u jedinstvenom ciklusu reprodukcije i poslovanja, vec u vecem broju ciklusa cije su faze vremenski razlicite i ne podudaraju se.

23

Sredstva preduzeca se prvobitno nalaze u novcanom obliku. Ona menjaju svoj oblik kada prelaze u robnu i tehnolosku fazu poslovanja, pretvarajuci se u zgrade, masine, uredjaje, opremu, zemljiste, sirovine, repromaterijal i sl.-sredstva dobijaju materijalizovane oblike, shodno potrebama konkretnog preduzeca i njegovog procesa rada, poslovanja i reprodukcije.U tehnoloskoj fazi sredstva se javljaju u obliku sredstava za rad ipredmeta rada. U toj fazi menja se njihova supstanca, namena i sadrzaj.Iz tehnoloskog procesa sredstva izlaze u novom, kvalitativno promenjenom obliku: u obliku poluproizvoda, gotovih proizvoda ili nedovrsenih prozivoda.Prodajom proizvoda na trzistu, sredstva preduzeca ponovo menjaju oblik pretvarajuci se u novcana sredstva, pa se time zatvara jedan ciklus kruzenja sredstava.

41.Naturalni i ekonomski oblici sredstavaPo funkciji u proizvodnji i pojavnim oblicima, sredstva se mogu deliti na:-osnovni materijal .-pomocni materijal .-sredstva za rad .Sredstva za rad sacinjavaju:-masine, postrojenja i uredjaji (oprema)-alati za obavljanje rucnih i kontrolnih poslova i operacija-gradjevinski objekti i instalacije.Specificna ekonomska karakteristika ove vrste sredstava jeste nacin njihovog trosenja u procesima rada, kao i nacin njihovog obnavljanja. Ova sredstva se trose fizicki, sto je posledica funkcije u procesu rada i ekonomski, sto je funkcija vremena njihovog trosenja i angazovanja.Uporedo sa trosenjem i transformisanjem ovih sredstava proizvodi se nova upotrebna vrednost. Vrednost utrosenih sredstava za proizvodnju u ciklusu poslovanja preduzeca prenosi se u vrednost novog proizvoda.S obzirom na ove karakteristike sredstava koje odredjuju nacin njihovog reprodukovanja u odnosu na ciklus preduzeca, sredstva se dele na:-obrtna sredstva, koja u jednom ciklusu preduzeca potpuno gube svoju upotrebnu vrednost, i -osnovna sredstva, koja u jednom ciklusu reprodukcije proizvoda delimicno prenose svoju vrednost, zadrzavajuci upotrebne karakteristike i funkcije do kraja svog radnog veka.

24

42.Karakteristika i vrste osnovnih (trajnih) sredstavaOsnovna ili stalna sredstva su trajni, materijalni oblik sredstava preduzeca. Ona su deo ukupnih sredstava preduzeca, koja se postepeno trose u procesu poslovanja i to u duzem vremenskom periodu i kroz vise radnih ciklus.Najveci deo osnovnih sredstava preduzeca cini oprema ,odnosno sredstva za rad. Osnovna sredstva sacinjavaju i gradjevinski objekti, sume, zemljiste i druga prirodna bogatstva.U osnovna sredstva spadaju i odredjena prava dugorocnog karaktera: koncesije, patenti, licence, zatim dugorocna finansijska ulaganja, kao i nematerijalna ulaganja.Trosenje osnovnih sredstava (izrazeno u novcanom obliku) naziva se amortizacija. Prema stanju osnovnih sredstava u odnosu na proces poslovanja preduzeca, ona se javljaju u sledecim oblicima:

a) osnovna sredstva u pripremi .b) osnovna sredstva u upotrebi –cine: zemljiste , gradjevinski objekti

privrednog karaktera i sredstva za rad .c) osnovna sredstva izvan upotrebe .

43.Izvori osnovnih sredstavaIzvori finansiranja osnovnih sredstava dele se na:-sopstvene-udruzene-kreditne-izvore solidarnosti.Sopstveni kapital preduzeca sacinjavaju:-osnovni kapital, koji cine: akcijski kapital, udeli, ulozi, drustveni i drzavni kapital i dr.-rezerve, u koje spadaju kapitalne, revalorizacione, zakonske i druge rezerve-nerasporedjena dobit preduzeca.Pozajmljena sredstva mogu se obezbediti kod domacih i stranih banaka ili drugih lica i institucija.Osnovni, pretezni nacin pozajmljivanja sredstava su krediti. Pored njih, sredstva se mogu pozajmiti i udruzivanjem i ulaganjem sredstava drugih lica, izdavanjem obveznica i drugih hartija od vrednosti.

25

44.Kapaciteti osnovnih sredstavaKapacitet podrazumeva proizvodnu moc sredstva za rad u izvrsavanju odredjenog rada u datom vremenskom periodu. Kao pojam, kapacitet je tehnicka i ekonomska kategorija. Na njegovo formiranje i posebno iskoriscavanje deluju, pored tehnickih, drustveni, ekonomski i organizacioni faktori.U praksi preduzeca, u zavisnosti od koriscenja kapacitet se pojavaljuje kao:-ugradjeni, instalirani kapacitet .-radni (moguci) kapacitet .-optimalni kapacitet .-minimalni kapacitet .-ostvareni kapacitet.Kapacitet preduzeca predstavlja zbir i funkciju brojnih konponenata rada u preduzecu (masine, uredjaji, prostor).Stepen koriscenja kapaciteta limitiran je postojanjem uskih grla u poslovanju preduzeca, a takođe imamo i pojavu neiskoriscenih, odnosno slobodnih kapaciteta.Faktori koji uslovljavaju iskoriscavanje kapaciteta u osnovi su: subjektivni tj. faktori koji deluju unutar preduzeca (mogucnosti obezbedjenja predmetima rada, kadrovima, sredstvima i dr.) i objektivni (mere kreditno-monetarne politike , uvozne i carinske politike i dr.).Stepen iskoriscenosti kapaciteta izracunava se stavljanjem u odnos ostvarene kolicine proizvodnje, odnosno ucinka, sa planiranom proizvodnjom.

45.Vrste vrednosti osnovnih sredstavaVrednost osnovnih sredstava pokazuje se kao vrednost osnovne imovine preduzeca. Ona je znacajna ekonomska kategorija preduzeca i predstavlja, kako finansijsko-racunovodstveni izraz sredstava, odnosno imovine, tako i izraz kvaliteta ekonomije poslovanja preduzeca.Ekonomski gledano, razlikuju se sledece vrednosti osnovnih sredstava:

26

-nabavna vrednost-amortizovana vrednost -sadasnja vrednost-revalorizovana vrednost .

46.Pojam i ekonomski znacaj amortizacijeAmortizacija je novcano izrazeno trosenje osnovnih sredstava u procesu rada i poslovanja preduzeca. Postepeno trosenje osnovnih sredstava oznacava i postepeno prenosenje njihove vrednosti na novi proizvod u vidu odredjenog iznosa amortizacije, koja predstavlja novcani iznos smanjene vrednosti osnovnog sredstva u odredjenom vremenskom periodu.Amortizacija je ekonomska kategorija koja kroz smanjenje vrednosti osnovnog sredstva, prenosi deo te smanjene ili otpisane vrednosti na novi proizvod.U toku poslovanja u preduzecu se formira amortizacioni fond u koji se namenski usmeravaju sva novcana sredstva za nabavku novih ili zamenu osnovnih sredstava, investicione popravke, remontovanje masina i opreme i sl.Sredstva amortizacije se mogu koristiti za prostu i prosirenu reprodukcniju osnovnih sredstava.Fizicko trosenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizicka amortizacija. Na fizicko trosenje osnovnih sredstava uticu razliciti faktori: radni uslovi, intenzitet koriscenja, prirodni i klimatski faktori i dr.

47.Nacini obracuna amortizacijeOsnovica za obracun amortizacije jeste nabavna vrednost osnovnih sredstava. Novcani iznos koji se dobije kao trosak odredjenog osnovnog sredstva, odnosno kao rezultat amortizacije, naziva se amortizaciona kvota.Amortizaciona kvota predstavlja iznos amortizacije koji je u odredjenom vremenskom periodu (godina, mesec) prenet na nove proizvode i obracunat u amortizacioni fond preduzeca.

27

Vrmenska amortizacija obracunava trosenje osnovnog sredstva prema vremenskom periodu njegovog trosenja i na osnovu odredjenog i procenjenog veka njegovog trajanja.Ako se amortizacija izracunava u ravnomernim godisnjim iznosima, to je proporcionalna vremenska amortizacija .Pored proporcionalnog koriste se i

1) vremenski-digresivan i2) vremenski-progresivan metod obracuna amortizacije .

Funkcionalna amortizacija predstavlja takav postupak obracuna trosenja osnovnih sredstava, koji polazi od njegove stvarne upotrebe i koriscenja, a ne vremenskog trajanja koriscenja osnovnog sredstva.Ukoliko se osnovno sredstvo vise koristi i eksploatise, obracunava se i veci iznos njegove amortizacije. Vece trosenje podrazumeva i veci ucinak osnovnog sredstva na ukupan rezultat preduzeca.Amortizaciona kvota se odredjuje kao odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva i fizickog obima proizvodnje.Godisnji iznos amortizacije dobija se kada se amortizaciona kvota pomnozi ostvarenom kolicinom proizvoda.

48.Karakteristike i vrste obrtnih sredstavaPod obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama trose u poslovnim procesima preduzeca i cija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godisnje. Njihov vek upotrebe je kraci od jedne godine, a njihova vrednost se obrne u jednom ciklusu reprodukcije.Pretezni deo obrtnih sredstava cine premeti rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novcana sredstva, gotovi proizvodi, poluproizvodi, nedovrseni proizvodi, zalihe, kratkorocna potrazivanja i sl.Obrtna sredstva se mogu klasifikovati:-prema ulozi u ciklusu poslovanja preduzeca-prema izvorima-prema nacinu pribavljanja-prema vremenskom angazovanju i dr.Prema ulozi koju vrse u ciklusu poslovanja preduzeca, obrtna sredstva se mogu podeliti na:-sredstva u materijalnom obliku - pomocni materijal , ambalaza , goriva , poluproizvodi , nedovrseni proizvodi, gotovi proizvodi .-sredstva u novcanom obliku .

28

-sredstva u obliku prava .Prema nacinu pribavljanja i njihovom koriscenju obrtna sredstva mogu biti kreditno trajna tj.sredstva za obavljanje redovnog poslovanja i obrtna sredstva za investiciona ulaganja.

49.Kruzenja (cirkulacija) obrtnih sredstavaObrtna sredstva salno kruze u procesu poslovanja preduzeca.ciklus obrtanja sredstava zapocinje novcem, koji sluzi za kupovinu sirovina, repromaterijala i drugih materijala potrebnih za rad i poslovanje preduzeca. Uz pomoc ostalih faktora reprodukcije (radna snaga i osnovna sredstva) u procesu rada stvara se gotov proizvod ili usluga. Gotovi proizvodi se prodaju-realizuju na trzistu i za to se dobijaju novcana sredstva, koja se ponovo upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje. Na taj nacin se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzeca i to na pocetnoj tacki-novcanim sredstvima kao univerzalno raspolozivih za bilo koju namenu.

50.Koeficijent obrta obrtnih sredstavaSa stanovista ekonomije poslovanja i finansiranja preduzeca, potrebno je da se proces poslovanja odvija kontinualno i sto brze. Zbog toga se prati brzina obrtanja obrtnih sredstava i u tu svrhu se izracunava koeficijent obrta.Odnos izmedju utrosenih i koriscenih obrtnih sredstava predstavlja brzinu obrtanja tih sredstava u odredjenom periodu. Brzina obrtanja ukupnih sredstava preduzeca dobija se uporedjivanjem ostvarenog obima obrtnih sredstava sa prosecnim stanjem koriscenih, odnosno angazovanih obrtnih sredstava.Koeficijent obrta je broj koji pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog vremenskog perioda (najcesce u toku jedne godine). Vreme trajanja obrtanja ukupnih obrtnih sredstava utvrdjuje se deljenjem broja dana u godini sa koeficijentom obrta , sto predstavlja vremenski period u kome je odredjena masa obrtnih sredstava vezana (blokirana) u pojedinim oblicima obrtnih sredstava.Brza cirkulacija obrtnih sredstava obezbedjuje preduzecu kvalitetnije poslovanje.

51.Trosenje i angazovanje sredstava

29

Trosenje je jedan od oblika ulaganja materijalnih i ljudskih komponenata u proces rada i poslovanja preduzeca.Osnovne komponente poslovanja: sredstva za rad, predmeti za rad i radna snaga, unose se u organizaciju i teholoski proces preduzeca kao odgovarajuce upotrebne vrednosti. Trosenje ovih komponenti je uslov stvaranja novog proizvoda ili usluge.Proces trosenja sredstava moze se posmatrati:1)sa stanovista obavljanja reprodukcije preduzeca,2)prema vremenu trosenja , i3)prema uticaju trzista .Angazovanje je ulaganje sredstava radi obavljanja delatnosti preduzeca. Angazovanjem sredstava se obezbedjuje kontinuitet delatnosti i procesa rada svih faza poslovanja i preduzeca u celini.Bitni elementi angazovanih sredstava su:-velicina angazovanih sredstava-vreme angazovanja .Od velikog je znacaja i kategorija objektivno potrebna velicina angazovanih sredstava za datu proizvodnju – reprodukovanje i obnavljanje sredstava je utoliko sporije ukoliko se za isti obim proizvoda angazuje veca suma sredstava.

52.Odnos angazovanja i trosenja sredstavaCilj trosenja sredstava jeste proizvodnja novih upotrebnih vrednosti ili usluga, a cilj angazovanja je omogucavanje kontinuiteta koriscenja angazovanih sredstava.Angazovanje sredstava u preduzecu prethodi njihovom trosenju. Preduzece najpre kupuje potrebna sredstva da bi ih moglo staviti u proces rada, odnosno trositi. U tom smislu, angazovanje predstavlja uslov njihovog trosenja. Ne mogu se trositi sredstva koja nisu obezbedjena, odnosno angazovana i raspoloziva za trosenje.Novcana sredstva su univerzalno raspoloziva i mogu se koristiti za razne svrhe i namene-u svim fazama procesa rada i delovima preduzeca.Materijalna sredstva imaju cikluse angazovanja koji vremenski razlicito traju. Obrtna sredstva se po karakteru angazovanja i trosenja bitno razlikuju. Ona se angazuju i utrose u jednom ciklusu poslovanja.Cilj procesa trosenja u preduzecu jeste proizvodnja odredjenih upotrebnih vrednosti – proizvoda ili usluga.Angazovana sredstva se ne menjaju tokom perioda blokiranja, odnosno procesa angazovanja – ona su ista i na pocetku i na kraju tog procesa.

30

Obim angazovanih sredstava u jednom ciklusu preduzeca uvek je veci od obima utrosenih sredstava, jer se osnovna sredstva ne utrose odjednom, niti u jednom ciklusu, vec postepeno u odredjenom vremenskom periodu.

53.Pojam i kategorizacija troskovaTroskovi predstavljaju novcani izraz utrosenih komponenata proizvodnje i to sredstava za rad, predmeta rada (materijala) i radne snage. Kvantitativno posmatrano trosak je proizvod utroska ovih elemenata i cene po jedinici utroska. Postoji brojne klasifikacije troskova, u zavisnosti od svrhe i cilja istrazivanja :

1. prema poreklu (komponenatama procesa rada): -troskovi rada -troskovi predmeta rada -troskovi sredstava za rad -troskovi tudjih usluga .2. prema funkcijama u preduzecu:-troskovi nabavke-proizvodnje-prodaje-upravljanja3. prema uracunavanju u cenu kostanja:-direktni-indirektni4. prema stepenu reagovanja na promene obima prozivodnje:-varijabilni – mogu biti: proporcionalno varijabilni troskovi , progresivno varijabilni troskovi i degresivno varijabilni troškovi.-fiksni –mogu biti: apsolutno fiksni troskovi i relativno fiksni troskovi .5. prema mogucnosti vezivanja za jedinicu proizvoda:-pojedinacni -zajednicki6. prema nacinu evidentiranja:-ukupni-prosecni7. prema potrebama upravljanja:-stvarni-planski-standardni8. prema mogucnostima otklanjanja:-otklonjivi-neotklonjivi.

31

54.Troskovi, utrosci i izdaciTroskovi predstavljaju vrednosni izraz utrosenih elemenata procesa prozivodnje u preduzecu – troskovi preduzeca se definisu kao novcani izraz trosenja faktora procea rada u vezi stvaranja ucinka preduzeca.Na visinu troskova preduzeca deluju mnogobrojni unutrasnji i spoljasnji faktori. Unutrasnji faktori , koji mogu biti objektivni i subjektivni, deluju na velicinu ukupnih i pojedinacnih troskova. Spolji faktori deluju na velicinu ukupnih troskova preduzeca preko trzista, zakonskih i ugovornihobaveza itd. Troskovi preduzeca predstavljaju vrednost svih utrosaka i izdataka koji su prouzrokovani stvaranjem proizvoda ili pruzanjem usluga u konkretnom preduzecu. Na osnovu ove definicije mozemo izdvojiti osnovne karakteristike troskova: troskovi se izrazavaju vrednosno (novcano), rezultat su ostvarenih utrosaka i njihovih cena i direktno su vezani za odgovarajuci ucinak (proizvod ili uslugu).Utrosci predstavljaju naturalni izraz utrosenih elemenata procesa proizvodnje. Izdatak oznacava svako izdavanje novca, materijala, inventara i sl.u okviru preduzeca, a koji nastaje radi procesa reprodukcije.Izdaci ne moraju biti uslovljeni trosenjem raspolozivih komponenata reprodukcije preduzeca – izdatak je i svaki novcani iznos koji preduzece isplacuje trecim licima ili drustvu ( izvrsenje finansijske obaveze preduzeca nastale u vezi sa izvrsavanjem njegovih zadataka, bez obzira na karakter te obaveze).

55.Ukupni, marginalni i prosecni troskoviUkupni troskovi su zbir svih troskova komponenata proizvodnje koji se odnose na odredjenu kolicinu proizvodnje. Ukupna masa troskova je znacajni pokazatelj ekonomike poslovanja preduzeca i direktno utice na finansijski rezultat.Veci ukupni troskovi, pri istom obimu ostvarivanja prihoda, smanjuju finansijski rezultat i obrnuto.Prosecni troskovi predstavljaju troskove po jedinici proizvoda. Ukupna masa proizvoda, odnosno ucinaka se deli brojem proizvedenih jedinica proizvoda ili uslovnih, ekvivalentnih jedinica ako je u pitanju raznovrsna i

32

disperzivna proizvodnja i dobija se iznos prosecnih troskova po jedinici proizvoda.Iznos troskova koji je uslovljen dodatnom proizvodnjom, u odnosu na dati stepen kapaciteta, predstavlja marginalne troskove. Oni predstavljaju dodatne troskove za novoproizvedenu kolicinu proizvoda, odnosno prosecne troskove proizvoda izmedju dva sukcesivna stepena zaposlenosti.

56.Fiksni troskoviFiksni troskovi predstavljaju vrstu troskova koji se ne menjaju sa promenama obima proizvodnje (obima zdataka).Po svojoj prirodi ovi troskovi spadaju u troskove pripravnosti ili nuzne troskove. Troskovi pripravnosti su svi troskovi koje preduzece ima bez obzira na to da li funkcionise ili ne, da li manje ili vise koristi svoje radne kapacitete.Fiksne troskove mozemo podeliti na:-apsolutno fiksne troskove-relativno fiksne troskove.Apsolutno fiksni troskovi se ne menjaju u masi sa promenama obima proizvodnje ili prometa. Oni su u okviru datog kapaciteta uvek isti.U apsolutno fiksne troskove ubrajamo: troskove amortizacije (obracunate vremenskom metodom), osnivacke troskove, troskove upravno-prodajne rezije, kamate na kredite za osnovna sredstva, troskove osiguranja i zakupnine, troskove istrazivanja i razvoja, troskove rada i materijala pripreme proizvodnje

57.Relativno fiksni troskoviRelativno fiksni troskovi imaju karakter fiksnih troskova samo u okviru pojedinih zona zaposlenosti. Oni su nepromenljivi u okviru iste zone zaposlenosti, dok sa pomeranjem iz nize u visu zonu, ovi troskovi skokovito rastu.U relativno fiksne troskove ubrajamo: troskove materijala za odrzavanje, troskove zarada zaposlenih na poslovima odrzavanja i pomocnim radnim mestima, troskove tehnicke kontrole, troskove rada i pripreme i zavrsne faze procesa proizvodnje.

33

Bitnu karakteristiku relativno fiksnih troskova predstavlja nacin njihovog reagovanja napromene obima proizvodnje.Degresija relativno fiksnih troskova se moze javiti pri porastu, kao i pri smanjenju obima proizvodnje – prilikom porasta obima proizvodnje troskovi se sporije povecavaju od obima proizvodnje.Progresija relativno fiksnih troskova javlja se kod porasta,kao i kod smanjenja obima proizvodnje – kod porasta proizvodnje troskovi rastu brze od obima proizvodnje .

58.Vrste i karakteristike varijabilnih troskovaVarijabilni su oni troskovi koji se menjaju pod uticajem promena obima proizvodnje (npr.troskovi materijala za izradu ili zarade radnika na poslovima izrade).Varijabilni ili promenljivi troskovi u svom ukupnom iznosu uslovljeni su stepenom koriscenja kapaciteta. Na osnovu kretanja varijabilnih troskova u odnosu na koriscenje kapaciteta, imamo podelu na:-proporcionalne ,-ispodproporcionalne ili degresivne varijabilne ,-iznadproporcionalne ili progresivne varijabilne troskove .Ukupni varijabilni troskovi u odredjenom vremenskom periodu predstavljaju zbir proporcionalno varijabilnih , degresivno varijabilnih i progresivno varijabilnih troskova.

59.Remanentnost troskovaKada se dinamika troskova posmatra u funkciji smanjenja stepena koriscenja kapaciteta i snizavanja obima poslovanja i zaposlenosti, uocavamo pojavu remanentnosti troskova.Kada se obim proizvodnje smanjuje u odnosu na prethodno dostignuti nivo i troskovi se smanjuju. To smanjenje je srazmerno nize u odnosu na njihovo povecanje prilikom prethodnog povecanja obima proizvodnje. Ukupni troskovi se u ovom slucaju sporije menjaju nego sto su se menjali na svojoj uzlaznoj liniji – remanentni su.

34

Pojava remanentnosti vezana je za ponasanje relativno fiksnih troskova. Posto su relativno fiksni troskovi u stvari troskovi organizovanja kapaciteta, oni ne mogu naprosto nestati kada preduzece odluci da smanji obim proizvodnje, odnosno zaposlenosti.

60.Progresija i degresija troskovaBitnu karakteristiku relativno fiksnih troskova predstavlja nacin njihovog reagovanja na promene obima proizvodnje.Degresija relativno fiksnih troskova se moze javiti pri porastu, kao i pri smanjenju obima proizvodnje. Prilikom porasta obima proizvodnje degresija ovih troskova je pojava gde se oni sporije povecavaju od obima proizvodnje, dok kod smanjenja obima proizvodnje sporije opadaju od opadanja obima proizvodnje. Ovo vremensko zakasnjenje naziva se remanentnost relativno fiksnih troskova. Progresija relativno fiksnih troskova javlja se kod porasta, kao i kod smanjenja obima proizvodnje. Kod porasta proizvodnje progresija ovih troskova oznacava pojavu gde relativno fiksni troskovi rastu brze od obima proizvodnje. Nasuprot tome, kod smanjenja obima proizvodnje ovi troskovi brze opadaju od smanjenja obima proizvodnje.

61.Marginalni troskoviIznos troskova koji je uslovljen dodatnom proizvodnjom, u odnosu na dati stepen kapaciteta, predstavlja marginalne troskove. Oni predstavljaju dodatne troskove za novoproizvedenu kolicinu proizvoda, odnosno prosecne troskove proizvoda izmedju dva sukcesivna stepena zaposlenosti.Posto se marginalni troskovi javljaju u funkciji razlike izmedju dva razlicita stepena koriscenja kapaciteta, nazivamo ih jos i diferencijalnim troskovima.Marginalni troskovi prdstavljaju dodatne troskove dodatnog obima proizvodnje u okviru datog stepena koriscenja kapaciteta. Ako se iznos ukupnih marginalnih troskova podeli brojem jedinica dodatnog stepena proizvodnje , dobija se velicina prosecnih marginalnih ili granicnih troskova.Pri porastu obima proizvodnje u zoni degresije , granicni troskovi su nizi od prosecnih troskova po jedinici proizvoda, bilo zatecenog, bilo novog obima proizvodnje. To znaci da ce cena kostanja dodatnog obima proizvodnje biti niza od cene kostanja proizvoda za obim proizvodnje pre povecanja koriscenja kapaciteta.

35

62.Ukupni troskovi i njihove karakteristikeUkupni troskovi su zbir svih troskova nastalih u jednom obracunskom periodu u preduzecu. Prosecni ukupni troskovi nastali u odredjenom vremenskom periodu predstavljaju cenu kostanja proizvoda , a izracunavaju se tako sto se ukupni troskovi podele odgovarajucim obimom proizvodnje .Pri promeni obima proizvodnje i zaposlenosti, ukupni troskovi se menjaju – rastu ili se smanjuju. Intenzitet promena troskova zavisi od kvantitativnog ucesca pojedinih vrsta troskova u ukupnim troskovima.Ukupni troskovi imaju tri razlicite zone razvoja: zonu degresije, proporcionalnosti i progresije.Velicina fiksnih troskova uslovljena je najvecim delom kapacitetom preduzeca i neotklonjivi su cak i u slucaju kada se kapaciteti uopste ne koriste. Zonu degresije karakterise degresivnost ukupnih troskova , odnosno njihov sporiji rast od tempa rasta stepena zaposlenosti.Zona proporcionalnosti ukupnih troskova oznacava njihov rast u skladu sa stepenom i intenzitetom zaposlenosti u preduzecu. Sa porastom stepena zaposlenosti jaca progresija varijabilnih, a slabi degresija fiksnih troskova . Ove tendencije vode u zonu progresije u dinamici ukupnih troskova.Progresija ukupnih troskova nastaje uglavnom na visem stepenu iskoriscenja kapaciteta i to kao posledica razlicitih organizacionih postupaka i ogranicenja (prekomerno izostajanje sa posla zaposlene radne snage,prekidi u radu masina, nemogucnost plasiranja proizvoda na trzistu i sl.).

63.Kalkulacija troskovaKalkulacija troskova oznacava obracunski postupak utvrdjivanja troskova po nosiocima ili proizvodima i prema jedinici proizvoda. Na ovaj nacin se utvrdjuje cena kostanja proizvoda i usluge kao zbir svih troskova elemenata proizvodnje i izdataka uslovljenih tim trosenjima, a koji su nastali u vezi sa datom proizvodnjom, odnosno procesom poslovanja.Da bi ostvarila svoju svrhu kalkulacija mora da ispuni sledece zahteve:-da obuhvati troskove po mestima njihovog nastajanja-da izvrsi pravilan raspored troskova na njihove nosioce.

36

Kalkulacijom se ocenjuje svrsishodnost trosenja u preduzecu, sagledava povezanost troskova i proizvoda i vrsi raspored troskova prema mestu nastajanja, nosiocima i sl. Kalkulacijom se obuhvataju i rasporedjuju troskovi preduzeca.Ekonomska literatura i praksa razlikuju vise vrsta i metoda kalkulacija, u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Tako npr. prema vremenu izrade razlikujemo sledece vrste kalkulacija:-pretkalkulaciju ili prethodnu kalkulaciju-naknadnu ili obracunsku kalkulaciju-medjukalkulaciju.Metode kalkulacije se razliku prema nacinu obracuna i prenosenja troskova na proizvod, kao i nacinu izracunavanja i mogu se svrstati u tri osnovne grupe:1.kalkulacija cene kostanja2.kalkulacija cene proizvodnje3.kalkulacija granicnih troskova.

64.Metode kalkulacije cene kostanjaPrenosenje troskova na nosioce, odnosno ucinke se vrsi jednostavno u slucaju troskova osnovnog i pomocnog materijala, kao i troskova radne snage, koja obavlja poslove izrade proizvoda. Ovi troskovi se vezuju direktno za odredjeni proizvod kao rezultat proizvodnje.Najcesce primenjivane metode obracuna cene kostatnja su:1.diviziona kalkulacija2.kalkulacija pomocu ekvivalentnih brojeva3.kalkulacija vezanih proizvoda4.dodatna kalkulacija.

65.Troskovi trgovinskog preduzecaU trgovinskim preduzecima ključni element je obim prometa, odnosno prodaje.Obim prodaje je direktno povezan sa profitabilnoscu trgovinskog preduzeca. Bruto marza (bruto profit) u trgovinskom preduzecu predstavlja meru njegove efikasnosti – predstavlja razliku izmedju ostvarenog prometa i troskova nabavke.Stopa bruto marze zavisi od veceg broja faktora, a pre svega od asortimana robe u trgovinskom preduzecu.

37

Tipicni troskovi za trgovinska preduzeca su troskovi nabavke robe, troskovi promocije, troskovi zarada zaposlenih, troskovi servisiranja itdProfitna marza obuhvata vise varijabli, kao sto su: jedinicna cena proizvoda, broj komada datog proizvoda, nabavna cena po jedinici proizvoda i operativni troskovi.Jedinicna cena predstavlja cenu po kojoj preduzece prodaje neki proizvod-ona se utvrdjuje kalkulacijom i odraz je politike cena, asportimana i ukupne prodajne politike nekog preduzeca.Nabavna cena predstavlja cenu proizvoda po kojoj je trgovinsko preduzece izvrsilo nabavku datog proizvoda sa pripadajucim zavisnim troskovima. Operativni troskovi mogu imati karakter: fiksnih, varijabilnih i relativno fiksnih troskova. Zakupnine i amortizacija spadaju u fiksne operativne troskove. Troskovi propagande i promocije spadaju u troskove varijabilnog karaktera. U relativno fiksne troskove spadaju troskovi: zaposlenih u prodaji, administrativnog osoblja, odrzavanja i dr.

66.Diviziona kalkulacijaDiviziona kalkulacija se primenjuje u slucajevima proizvodnje samo jedne vrste proizvoda, masovne ili homogene proizvodnje. Troskovi za citavu proizvedenu kolicinu se dobijaju jednostavnim sabiranjem svih troskova preduzeca, koji se zatim podele proizvedenom kolicinom proizvoda. Tako se dobija cena kostanja preduzecaDiviziona kalkulacija se primenjuje kod industrijskih preduzeca sa masovnom proizvodnjom jednog proizvoda (rudnici, cementare, topionice, pivare i sl.). Ova kalkulacija ima primenu i u poljoprivredi kod proizvodnje ratarskih, stocarskih, vocarskih i drugih kultura.S obzirom na to da u praksi retko postoji potpuno homogena proizvodnja, primena ove vrste kalkulacija u praksi je ogranicena i ona se uglavnom upotrebljava kao pomocni metod kod ostalih vrsta kalkulacije.

67.Kalkulacija vezanih proizvodaOvu kalkulaciju primenjujemo kada se iz jedne sirovine dobija vise proizvoda kao rezultat jedinstvenog tehnoloskog procesa. U takvim uslovima nije moguce razdvojiti cak ni troskove materijala po pojedinim vrstama proizvoda. Resenje je u tome da jedan noseci proizvod odredimo kao glavni tj. kao cilj proizvodnje ciju cenu kostanja treba izracunati, a zatim procenjujemo vrednost sporednih proizvoda po trzisnim cenama. Ovako dobijeni iznos vrednosti sporednih

38

proizvoda oduzmemo od ukupnih troskova elemenata proizvodnje, a preostali iznos troskova se rasporedjuje deljenjem kolicine glavnog proizvoda.Ovaj metod kalkulacije nije precizan , a primenjuje se u rafinerijama nafte, industriji secera, jestivog ulja, mlinarstvu i sl.

68.Dodatna kalkulacijaDodatna kalkulacija se primenjuje kod proizvodnje koju karakterise raznovrsnost asortimana, koja ima pojedinacnu i serijsku proizvodnju tj. kada se ne mogu utvrditi svi troskovi po nosiocima. Polazeci od podele troskova na direktne i indirektne , posebno se utvrdjuju direktni troskovi za svaku vrstu i jedinicu proizvoda, a posebno indirektni troskovi u ukupnom iznosu. Na iznos direktnih troskova za svaku jedinicu dodaje se alikvotni deo zajednickih tj. indirektnih troskova utvrdjenih prema odredjenom kljucu za raspodelu. Kljuc raspodele troskova predstavlja procenjeni odnos ucesca pojedinih proizvoda u zajednickim troskovima.Ovu metodu koristimo samo kada su u pitanju zajednicki troskovi pogonske, upravne i prometne rezije.Indirektni troskovi sa obracunavaju u istoj srazmeri u kojoj stoje direktni troskovi pojedinih proizvoda. Dodavanjem obracunatih indirektnih troskova direktnim troskovima , dolazi se do iznosa ukupnih troskova, pa se stoga ovaj obracunski postupak i naziva dodatna kalkulacija.

69.Kalkulacija ekvivalentnih brojevaOvaj metod obracuna primenjuje se u uslovima proizvodnje vise proizvoda koji su medjusobno srodni, jer su npr.izradjeni od iste sirovine ili poticu iz istog tehnoloskog postupka.U praksi se ovaj metod obracuna troskova primenjuje u proizvodnji odece, obuce, limova, alata, motora, cigle, crepa i sl. – primena je siroko rasprostranjena.Zajednički troškovi izrade javljaju se u slučajevima kada iz istog tehnološkog procesa izlazi niz srodnih proizvoda. Za svaki od ovih proizvoda postoje normativi pojedinačnih utrošaka neophodnih za izradu pojedinih proizvoda. Ako ukupan iznos troškova podelimo srazmerno ovim normativima, kao i srazmerno proizvedenim količinama, dobićemo za svaki proizvod ekvivalentan iznos troškova.

39

Sustina ove metode kalkulacije sastoji se u tome da troskovi pojedinih proizvoda zbog njihove srodnosti i povezanosti stoje u odredjenom odnosu.

70.Ekonomski znacaj troskovaTroskovi i trosenje predstavljaju kljucne ekonomske odrednice kvaliteta ekonomike poslovanja svakog preduzeca. Troskovi oznacavaju slozenu ekonomsku kategoriju. Oni su jedna od najvitalnijih i najdinamicnijih oblasti kategorije preduzeca u svakoj privredi. Cesto se i pojam »ekonomija« identifikuje sa racionalnim trosenjem ili ustedama u trosenju, odnosno smanjivanjem troskova.U koncepciju preduzeca kao ekonomskog subjekta ugradjen je princip ostvarivanja maksimalnih rezultata uz minimalne troskove.

71.Principi efikasnosti poslovanjaEfikasnost poslovanja svakog preduzeca meri se kroz osnovni ekonomski princip: da su postignuti rezultati maksimalno moguci i da su ostvareni uz minimalna ulaganja raspolozivih faktora u procesu njegovog rada i poslovanja.Efektivnost je princip ili zahtev koji polazi od unapred definisanih i utvrdjenih ciljeva preduzeca i raspolozivosti neophodnih komponenata faktora, odnosno resursa za njihovo ostvarivanje. Cilj efektivnosti je da se koriscenjem raspolozivih resursa ostvare maksimalno moguci rezultati u skladu sa postavljenim planskim ciljevima. Efektivnost preduzeca oznacava stepen uspesnosti u ostvarivanju njegovih ciljeva.Efikasnost poslovanja preduzeca je upravo proporcionalna njegovim ostvarenim rezultatima. Veci rezultati podrazumevaju i veci stepen efikasnosti, pod uslovom da su ulaganja za te rezultate ostala ista ili nisu povecana u vecem obimu od obima rezultata.Najznacajniji parcijalni principi i merila efikasnosti su: produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost. Stepen ostvarivanja ovih ekonomskih principa funkcionisanja preduzeca predstavlja izraz ekonomskog kvaliteta ekonomije svakog preduzeca.Efikasnost je princip ili zahtev za realizacijom postavljenih ciljeva preduzeca uz najmanje koriscenje i trosenje raspolozivih resursa i komponenata preduzeca. Merila efikasnosti poslovanja preduzeca mogu biti kvalitativno i kvantitativno izrazena. Medju merilima efikasnosti su najznacajniji:ljudi (zaposleni) ,rast

40

preduzeca ,predvidjanje trzisnih - uslova i zahteva ,planiranje promena i upravljanje promenama i zadovoljstvo zaposlenih .

72.Pojam i ekonomski znacaj produktivnosti radaProduktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati poslovanja preduzeća uz minimalno trošenje radne snage.Efikasnost drustva i svakog ljudskog rada meri se nivoom njihove produktivnosti. Drustveni znacaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na zivotni standard stanovnistva. Povecanjem produktivnosti povecava se masa ukupno proizvedenih materijalnih dobara, cime se stvaraju uslovi za potpunije zadovoljenje potreba ljudi i trzista.Povecanje zivotnog standarda i drustvenih potreba za potrosnjom moze se ostvariti:-povecanjem ukupne proizvodnje i-povecanjem radnog ucinka postojece radne snage.Povecanje ukupne mase proizvoda omogucava povecanje njihove potrosnje. Povecanje proizvodnje, bez povecanja radnog ucinka zaposlenih, moguce je jedino povecanjem broja zaposlenih.Druga mogucnost povecanja potrosnje je povecanje radnog ucinka zaposlenih po jedinici rada. Tako se povecava kolicina proizvoda koju moze da proizvede postojeca radna snaga.Sa stanovista kvaliteta ekonomije pojedinacnog preduzeca, produktivnost izrazava racionalnost trosenja radne snage. Ona pokazuje njenu sposobnost da po jedinici rada ostvari odredjenu kolicinu i kvalitet proizvodnje.

73.Faktori produktivnostiSa stanovista ekonomike i poslovanja preduzeca, faktore produktivnosti delimo na:-objektivne ili spoljne, na koje preduzece ne moze da utice i-subjektivne ili unutrasnje, na koje se utice organizacionim merama preduzeca.Objektivni faktori su oni koji deluju izvan i nezavisno od preduzeca i mogucnosti da zaposleni na njih uticu. To su, po pravilu, faktori izvan

41

preduzeca, vezani za tehnologiju, naucna dostignuca, trziste, prirodne uslove i mere drzave.a)Tehnicke faktore sacinjavaju sva materijalna i tehnicka sredstva (sredstva za rad) koja sluze obavljanju delatnosti preduzeca. b)Drustvene faktore sacinjavaju sve drustvene institucije, kao i mere drzave, koja preko instrumenata i odluka ekonomske politike, deluje na uslove rada i poslovanja preduzeca. c)Prirodne faktore sacinjavaju prirodni faktori vezani za zemljiste (kvalitet, sastav, svojstva),prirodne sirovine (npr.rude i sadrzaj metala u njima), klimatski uslovi (koji npr.zahtevaju vece ili manje kolicine voda, energije i sl.). ..Subjektivni faktori su oni faktori koji prevashodno uticu na produktivnost i kvalitet ekonomije poslovanja preduzeca. Oni deluju unutar organizacionih delova, funkcija i u okviru celine svakog preduzeca i odnose se na:-Radnu snagu – ljudske faktore-Organizacione faktore.U faktore vezane za radnu snagu spadaju:struktura radnog kolektiva ,radno iskustvo i kadrovska politika preduzeca .Dejstvo organizacionih faktora u okviru preduzeca je visestruko. Oni direktno uticu na vremensko trajanje rada, a preko toga na produktivnost. Neodgovarajucom podelom rada u preduzecu, neadekvatnim metodama rada, losim upravljackim odlukama i drugim organizacionim slabostima organizacije – produktivnost rada moze da se pogorsa i opada.

74.Iskazivanje rezultata (ucinka) i kolicine rada u obrascu produktivnostiAko preduzece proizvodi jednu vrstu proizvoda ili grupu slicnih koji se iskazuju istom jedinicom mere i imaju iste normative rada, ta se proizvodnja moze sabrati u ukupnom iznosu. U tom slucaju ne postoje problemi iskazivanja ucinka rada kao elementa produktivnosti. Problem iskazivanja proizvodnje javlja se i u slucaju ako postoji nedovrsena proizvodnja ili ako je proizvod slozen iz vise komponenata i delova. U tom slucaju javljaju se metodoloske teskoce izrazavanja proizvodnje, odnosno radnih efekata u poslovanju preduzeca.Svaki proizvod ili usluga se iskazuju odredjenom jedinicom mere. Ako konkretno preduzece proizvodi samo jednu vrstu proizvoda, ta istorodna proizvodnja, upravo zato sto je homogena , moze se sabrati i iskazati u naturalnim jedinicama (ostvareni rezultati se iskazuju u kilogramima, tonama, mertima, komadima i sl.).

42

Sa stanovista merenja produktivnosti rada naturalno iskazivanje rezultata proizvodnje predstavlja najpogodniji nacin za realno iskazivanje produktivnosti.U preduzecima koja proizvode razlicit asortiman proizvoda, gde dolazi do promene kvaliteta proizvoda, gde se koristi kooperacija u proizvodnji ili ako postoji nedovrsena proizvodnja i dr. – koriste se drugi oblici iskazivanja rezultata rada, odnosno proizvodnje.U te, posredne i izvedene metode spada naturalno-uslovni metod, koji predstavlja slozeniji oblik naturalnog iskazivanja proizvoda. Naturalno-uslovnim nacinom svi proizvodi iz asortimana preduzeca privremeno se uslovno preracunavaju u jednu vrstu proizvoda.Kao uslovni proizvod uzima se onaj koji je reprezentativan za preduzece i koji je najvise ili najduze zastupljen u njegovom proizvodnom programu. Ostale vrste proizvoda iz proizvodnog asortimana preduzeca preracunavaju se u uslovni proizvod pomocu koeficijenta ekvivalencije , koji se izracunava na bazi utroska vremena za proizvodnju pojedinog proizvoda.U preduzecima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u mogucnosti da naturalno ili uslovno naturalno iskazu svoj fizicki obim proizvodnje – za potrebe iskazivanja produktivnosti rada mogu da se koriste norma casovi rada.Iskazivanje kolicine rada u praksi merenja i utvrdjivanja produktivnosti, nailazi na brojne probleme – poslove i radne zadatke razlicite slozenosti obavljaju izvrsioci razlicitih stepena kvalifikovanosti, sa razlicitim stepenom intenziteta rada. Kod kolicine utrosenog rada se postavlja pitanje jedinice mere koje najadekvatnije iskazuje masu utrosenog rada.Problemi izrazavanja ukupne mase utrosenog rada resavaju se svodjenjem radova razlicitih stepena slozenosti na rad odredjene vrste i stepena slozenosti, primenom koeficijenta slozenosti. Kao konstanta u odredjivanju slozenosti rada obicno se uzima najjednostavniji ili prost rad, odnosno rad nekvalifikovanih radnika -ovom metodom sve vrste utrosenih radova u datom periodu svode se na jedinice prostog rada.

75.Metode merenja produktivnostiProduktivnost rada se meri odnosom obima proizvodnje i utrosene radne snage. Promena produktivnosti iz jednog perioda u drugi naziva se dinamika produktivnosti.Kao najcece metode merenja produktivnosti upotrebljavaju se metode u kojima se proizvod, odnosno ucinci izrazavaju:1.fizičkim (naturalnim) jedinicama mere

43

2)trzisnom cenom proizvoda 3)cenom kostanja .4)norma casovima.

76.Iskazivanja i merenje dinamike produktivnostiDinamika produktivnosti predstavlja njene promene u vremenskoj sukcesiji. Promene se utvrdjuju pracenjem i merenjem produktivnosti u planiranim vremenskim razmacima. Dinamicki te promene se izrazavaju kao promene obima proizvodnje i promene utrosenog rada.Kao relativan izraz promena produktivnosti koristi se indeks produktivnosti.Lancani indeks izrazava godisnju stopu promena produktivnosti, na taj nacin sto se produktivnost tekuce godine stavlja u odnos sa produktivnoscu prethodne godine.Bazni indeks pokazuje promene produktivnosti u odnosu na produktivnost neke odredjene godine (bazni period).

77.Ekonomicnost poslovanja – pojam i znacajEkonomicnost izrazava stepen efikasnosti trosenja ili racionalnost trosenja u preduzecu , kroz zahtev da se sa utrosenim sredstvima ostvari sto veci proizvodni ucinak. Sustina principa ekonomicnosti je u stednji i ekonomisanju komponentama proizvodnje i poslovanja preduzeca.Ekonomski cilj poslovanja preduzeca je da obezbedi pozitivnu razliku izmedju ostvarene vrednosti, u vidu rezultata poslovanja i utrosenih vrednosti (troskova) za dati obim proizvodnje i usluga.Ekonomicnost predstavlja jedan od sirih instrumenata kontrole ekonomske uspesnosti poslovanja preduzeca, jer se kroz nju odrazava i iskazuje odnos preduzeca prema ukupnim troskovima. Smisao kontrole putem ekonomicnosti jeste – identifikovanje mesta u preduzecu na kojem dolazi do povecanih troskova u odnosu na normative, nesprovodjenja propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja.Znacaj ekonomicnosti ogleda se i u smanjivanju troskova preduzeca. Time se smanjuje i cena kostanja proizvoda ili usluga.

78.Faktori ekonomicnosti

44

Na sve elemente ekonomicnosti deluju brojni faktori, ponekad sa razlicitim i suprotnim dejstvom. To su faktori koji deluju na rezultat (proizvodnju) kao i komponente poslovanja:sredstva za rad, predmete rada i radnu snagu.Sa stanovista uslovljenosti trosenje i dinamike ekonomicnosti, osnovni uticajni faktori su:a)prirodni b)drustveni c)tehnicko tehnoloskid)organizacioni .

79.Metode utvrdjivanja i merenja ekonomicnostiEkonomicnost se izrazava kao odnos ostvarenih rezultata i trosenja u procesu rada – ona se moze utvrdjivati naturalno i finansijski (vrednosno), ali se iskazuje posebno i za svaki elemenat odnosno komponentu preduzeca.Naturalno utvrdjivanje ekonomicnosti uzima za osnovu fizicki obim proizvodnje i njen odnos prema fizickim utroscima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage. Naturalni izraz ekonomicnosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje u fizickim pokazateljima i fizickih utrosaka elemenata proizvodnje.Diferenciranje naturalne i finansijske ekonomicnosti ima znacaj sa stanovista preduzimanja organizacionih mera u cilju povecanja ekonomicnosti, pri cemu je narocito znacajno pracenje ekonomicnosti predmeta rada, odnosno utrosenog materijala. Vrednosno iskazivanje ekonomicnosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje i troskova komponenata proizvodnje. Vrednosni izrazi proizvodnje i utrosaka omogucuju kvantitativno izrazavanje ekonomicnosti, kako globalno, tako i u parcijalnim velicinama.Novcani izraz ostvarenih rezultata (vrednosti) moze se razlicito iskazati. Kod modela produktivnosti iskazan je trzisnom cenom proizvoda, cenom kostanja i norma casovima. Dinamika ekonomicnosti izrazava kretanje nivoa ekonomicnosti u vremenskoj sukcesiji. Izrazava se, kao i produktivnost, na bazi lancanog i baznog indeksa ekonomicnosti.

45

80.Ekonomski znacaj principa rentabilnosti – profitabilnostiRentabilnost oznacava ekonomski princip poslovanja preduzeca cijom se primenom –sa manjom masom angazovanih sredstava-ostvaruje veca dobit. Ona pokazuje i izrazava efikasnost angazovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzeca, odnosno odredjenog posla.Rentabilno poslovanje ima ekonomsku svrhu i smisao u stalnom stvaranju i povecanju profita. Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzeca jeste da ostvare sto vece rezultate. Ekonomski smisao rentabilnosti jeste teznja preduzeca da ostvari sto vecu dobit sa sto manje angazovanih materijalnih sredstava.Na drugoj strani profitabilnosti preduzeca su ulaganja, kao nuzni faktor njegovog poslovanja, ekonomskih aktivnosti i stvaranja rezultata. Vremenski faktor znacajan je u merenju i efektima rentabilnosti jer formira velicinu ulaganja, odnosno angazovanja sredstava. Po tom, vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih principa poslovanja preduzeca – produktivnosti i ekonomicnosti.

81.Faktori rentabilnostiKompleks rentabilnosti obuhvata odnos izmedju rezultata i ulaganja – odnosno dobiti i angazovanih sredstava.Na visinu dobiti uticu: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, cena i utrosci sredstava za proizvodnju i radne snage, stepen koriscenja kapaciteta, kao i sklop organizacionih mera kojima se povecava ili smanjuje kvalitet rada i poslovanja preduzeca.Trzisni faktori deluju preko prodajnih cena proizvoda ili usluga, ali i ulaznih elemenata, odnosno cena sredstava za rad i predmeta rada.Prodajne cene uticu direktno na visinu dobiti, a time i direktno na nivo rentabilnosti poslovanja. Prodajne cene su rezultanta velikog broja eksternih faktora na koje preduzece ne moze uticati.Obim ostvarene proizvodnje, takodje, direktno deluje na nivo rentabilnosti. Veci obim proizvodnje, pri ostalim nepromenjenim uslovima, povecava rentabilnost i obrnuto.Visina troskova sredstava, materijala i radne snage utice na rentabilnost, preko visine angazovanih sredstava. Ovde je potrebno pratiti kolicine utrosaka, odstupanja od prosecnih i standardnih velicina, i preduzimati organizacione mere kontrole tih utrosaka.

46

Angazovana sredstva zavise od:1)velicine sredstava i2)vremena angazovanja.

82.Merenje i iskazivanje rentabilnosti – profitabilnostiNajrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko cistog finasijskog (krajnjeg) rezultata. To je dobit ili gubitak preduzeca.Velicina dobiti se moze kod utvrdjivanja rentabilnosti razloziti na:-bruto dobit koja predstavlja razliku izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i predstavlja cist finansijski rezultat poslovanja preduzeca.-neto dobit koja se javlja kao ostatak dobitipreduzeca po izmirenju obaveza prema drzavi u vidu: doprinosa, poreza na dobit, taksa i dr. Neto dobit je velicina koja preduzecu ostaje za sopstvenu upotrebu i raspodelu.Posto se neto dobit deli na akumulaciju i potrosnju , odnosno, raznovrsne fondove preduzeca, to se i ove kategorije mogu meriti u kompleksu rentabilnosti. Kvalitet rentabilnosti se moze pratiti i analizirati, samo posmatranjem u vremenskoj dinamici. Uporedjivanjem vremenskih pokazatelja rentabilnosti, preduzece dobija informacije o kvalitativnim pokazateljima svog poslovanja.Dinamika rentabilnosti, kao i produktivnosti i ekonomicnosti moze se pratiti preko lancanog indeksa rentabilnosti:

83.Sadrzaj i ekonomski znacaj principa likvidnostiLikvidnost je princip poslovanja cijom primenom se obezbedjuje placanje u ugovorenom roku dospelih obaveza preduzeca. U stustini to je princip ostvarivanja i sprovodjenja rentabilnosti.Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeca da u odredjenom roku izvrsi obaveze placanja drugim poslovnim subjektima i poslovnim partnerima. Nelikvidnost predstavlja takvo stanje preduzeca u kojem ono nije u mogucnosti da izvrsava dospele obaveze placanja u roku. Nelikvidnost jednog preduzeca moze izazvati lancanu reakciju nelikvidnosti kod veceg broja preduzeca koja su sa njim direktno poslovno povezana. Za stanje i stepen likvidnosti preduzeca znacajna je struktura sredstava, odnosno stepen ucesca najlikvidnijih, novcanih sredstava u toj strukturi. Smanjivanje novcanih sredstava na racunima preduzeca, u vidu depozitnog

47

novca, dovodi do povecanja stepena medjusobnog kreditiranja, a time i smanjenja likvidnosti preduzeca.Obim likvidnih sredstava preduzeca, s jedne i obim dospelih obaveza u istom roku, s druge strane – opredeljuju nivo i stepen likvidnosti preduzeca. Likvidna sredstva preduzeca pored depozitnog novca predstavljaju i hartije od vrednosti, unovcive u roku dospeca, kao i gotovina u blagajni preduzeca.

84.Sta predstavlja i zasto je znacajan poslovni – biznis plan85.Kada se (u kojim situacijama) donosi biznis plan86.Sta obavezno sadrzi biznis plan87.Uzi i siri koncept izrade biznis plana88.Metodoloski pristup izradi biznis plana89.Objasnite vas pristup izradi biznis plana90.Sadrzaj uputstva za izradu biznis plana

91.Šta predstavljaju i kako se iskazuju rezultati poslovanjaRezultati poslovanja su odredjeni materijalni, finansijski i drugi efekti, odnosno ucinci koje preduzece ostvari u odredjenom vremenskom periodu.Rezultat poslovanja nije jednostavno zbirno kvantitativno izraziti uporedivim pokazateljima. U praksi preduzeca rezultati se izrazavaju odredjenim merilima i pokazateljima. Uobicajena merila izrazavanja rezultata poslovanja su:-fizicki proizvod, kao izraz proizvedenih upotrebnih vrednosti-ukupan prihod, kao izraz realizovane i ostvarene vrednosti-dobit (profit), kao konacni, finansijski rezultat poslovanja preduzeca.

92.Izrazavanje rezultata poslovanja preko fizickog proizvodaFizicki proizvod se javlja kao rezultat obavljanja delatnosti u procesu poslovanja preduzeca i svojim nastajanjem stice odredjenu upotrebnu vrednost. Sa upotrebnom vrednoscu fizicki proizvod postaje ekonomska kategorija.Fizicki proizvod je izvorno merilo ostvarenih rezultata poslovanja i izrazava se kolicinom proizvoda ili usluga u odredjenom vremenskom periodu. To iskazivanje vrsi se u naturalnim jedinicama mere.

48

Primena fizickog obima kao merila rezultata poslovanja jednostavna je u preduzecima koja proizvode jednu vrstu proizvoda ili pak istovrsne i homogene proizvode (proizvodnja el.energije, sirovina, prevoz robe i putika i sl.).Izrazavanje fizickog obima proizvoda u naturalnim jedinicama uvek predstavlja problem kod preduzeca koja proizvode vise od jednog proizvoda. U takvim slucajevima proizvodi se mogu iskazivati u istim jedinicama mere, ali se ne mogu sabirati, jer razlicite vrste i kvaliteti nose i predstavljaju i razlicitu upotrebnu vrednost jednice proizvoda.Obim proizvoda u heterogenoj proizvodnji moze se izraziti potrebnim radom ili normativom rada.Potreban rad je ona kolicina rada koja je neophodna za proizvodnju jedinice proizvoda u datim uslovima proizvodnje. Izrazava se u vremenskim jedinicama njegovog trajanja. Metod potrebnog rada se moze koristiti za izrazavanje kolicine jednog ili vise razlicitih proizvoda, a sastoji se u mnozenju kolicine proizvoda potrebnim radom po jedinici proizvoda.Ukupni potrebni rad se menja sa promenama fizickog obima proizvoda. Da bi se ovaj metod mogao primeniti, potrebno je imati:-podatke o ostvarenoj kolicini proizvoda, koji se utvrdjuje evidencijom preduzeca-normative rada po jedinici proizvoda, koji se utvrdjuju normiranjem razlicitih vrsta radova potrebnih za proizvodnju odredjenog proizvoda.Za svaki posao ili vrstu posla neophodno je poznavati i projektovati potrebno radno vreme, odnosno norma casove rada.Mnozenjem ostvarenih asortimana sa norma casovima po jedinici proizvoda ili usluga, dobija se ukupno potrebno radno vreme za odredjenu vrstu posla.Fizicki obim poslovanja raznovrsnog asortimana moguce je svesti na jedinstven merni izraz i preko standardnih ili stalnih prodajnih cena. To je nepromenjena cena koja se koristi za izrazavanje obima proizvodnje za jedan duzi period, bez obzira na to sto su se u tom periodu prodajne cene menjale.

93.Ukupan prihod i komponente ukupnog prihoda preduzecaUkupni prihod izrazava realizovanu vrednost rezultata poslovanja preduzeca. On predstavlja finansijski izraz ostvarenih prihoda preduzeca u odredjenom vremenskom periodu.Na velicinu i dinamiku ukupnog prihoda preduzeca deluju mnogobrojni faktori, koji se mogu svrstati na interne i eksterne. Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi, ukupan prihod preduzeca cine:-poslovni prihodi-prihodi od finansiranja

49

-vanredni prihodi.U poslovne prihode spadaju:-prihodi od prodaje proizvoda i usluga-prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povracanja dazbina po osnovu prodaje roba i usluga-prihode iz kooperacije ili poslovno-tehnicke saradnje-prihodi od prodaje materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i sl.-prihodi od zakupnina i dr.Medju stavkama poslovnih prihoda najznacajniji je prihod od prodaje proizvoda i usluga , iskazuje se na osnovu prodajnih cena i funkcija je:-fizickog obima proizvodnje ili usluga, naturalno iskazanih-prodajnih cena proizvoda ili usluga-trzisnih i komercijalnih uslova vezanih za prodaju odredjenih proizvoda ili usluga.Prihodi od finansiranja su rezultat finansijskih transakcija preduzeca. Vanredni prihodi ne poticu iz redovnog poslovanja preduzeca, vec su rezultat vanrednih i nepredvidjenih okolnosti. Oni se odnose na:-prihode od prodaje osnovnih sredstava-prihode od osiguranja-viskove materijala, gotovih proizvoda, rezervnih delova i dr. utvrdjenih inventarisanjem-nagrade na sajmovima i izlozbama-naplate steta i otpisanih potrazivanja iz ranijih godina-naplate po sudskim resenjima i odlukama i dr.

94.Ukupan rashod i komponente ukupnog rashodaUkupni rashodi predstavljaju sve materijalne izdatke i trosenja koje je preduzece ostvarilo u poslovanju u odredjenom vremenskom periodu. Prema zakonskoj regulativi ove rashode cine:-poslovni rashodi-rashodi finansiranja-vanredni rashodi.Najvaznije stavke poslovnih rashoda cine:-materijalni troskovi i amortizacija-ukalkulisane zarade -nematerijalni troskovi .Rashodi finansiranja nastaju iz finansijskih transakcija preduzeca, koriscenjem sredstava drugih preduzeca,poslovnih-partnera, fondova ili banaka.

50

Vanredni rashodi nisu rezultat redovnog poslovanja preduzeca i oni nastaju zbog nepredvidjenih okolnosti , pa uticu na umanjenje planiranih i mogucih rezultata poslovanja. Cine ih:-neamortizovani deo osnovnih sredstava koja su otpisana zbog zastarelosti, loma ili kvarova-manjkovi materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, gotovih proizvoda, robe i novca-placene kazne, penali i naknade stete-rashodi iz ranijih godina i dr. (kazne, penali i sl.)-placanje po osnovu sudskih resenja i odluka i dr.

95.Finansijski rezultati poslovanja preduzecaRezultati poslovanja su odredjeni materijalni, finansijski i drugi efekti, odnosno ucinci koje preduzece ostvari u odredjenom vremenskom periodu.U praksi preduzeca rezultati se izrazavaju odredjenim merilima i pokazateljima. Uobicajena i najcesce primenjivana merila izrazavanja rezultata poslovanja su:-fizicki proizvod, kao izraz proizvedenih upotrebnih vrednosti-ukupan prihod, kao izraz realizovane i ostvarene vrednosti-dobit (profit) – kao konacni, finansijski rezultat poslovanja preduzeca.Poslovni rezultat poslovanja preduzeca predstavlja razliku iznosa ukupnog prihoda i ukupnog rashoda, a utvrdjuje se racunom dobiti ili gubitka.Poslovni rezultat preduzeca se uvek izrazava vrednosno i moze biti pozitivan i negativan.Dobit ili dobitak predstavlja neto ekonomski rezultat poslovanja preduzeca. Po svojoj ekonomskoj sustini, dobit oznacava cist rezultat obavljenih ekonomskih aktivnosti i delatnosti preduzeca u odredjenom vremenskom i obracunskom periodu.Ukoliko preduzece u tekucem poslovanju ostvaruje vece ukupne rashode od ukupnih prihoda – tada posluje sa gubitkom.Ukupni rashodi predstavljaju sve materijalne izdatke i trosenja koje je preduzece ostvarilo u poslovanju u odredjenom vremenskom periodu.

51

96.Bruto dobitak kao rezultat poslovanjaKvantitativno izrazena dobit predstavlja razliku svih prihoda (ucinaka) i rashoda, odnosno utrosenih vrednosti.Racunski posmatrano dobit, izrazava visak prihoda nad rashodima u odredjenom obracunskom periodu.Pokrivanjem ostvarenih rashoda preduzeca omogucuje se njegova prosta reprodukcija.

97.Neto dobitak kao rezultat poslovanjaDeo iskazanog finansijskog rezultata poslovanja koji ostaje preduzecu na raspolaganju je neto dobit. Neto dobit je limitirana velicina odredjena zakonski propisanim obavezama od strane drustvene zajednice, kao i formiranim obavezama preduzeca.Ukoliko se povecava deo dobiti u vidu obaveznih izdvajanja putem poreza i doprinosa – smanjuje se deo koji ostaje preduzecu za sopstvene razvojne i druge potrebe.Neto dobit predstavlja razliku izmedju ukupne (bruto) dobiti i obaveznih izdvajanja iz dobiti.

98.Gubitak kao rezultat poslovanjaUkoliko preduzece u tekucem poslovanju ostvaruje vece ukupne rashode od ukupnih prihoda – tada posluje sa gubitkom.Gubitak moze da bude uslovljen vecim brojem faktora: drustvenim (visoki porezi, takse), tehnickim (zastarela i nedovoljno koriscena oprema), organizacionim (viskovi zaposlenih u preduzecu), subjektivnim (nedostatak i izostanak motivacije za rad, cesti prekidi rada) i sl.

99.Faktori dobiti i gubitakaMedju drustvenim faktorima koji uticu na velicinu dobiti su: ekonomska politika drzave, monetarna politika, politika zivotnog standarda, politika izvoza i uvoza i politika cena.Odstupanje prodajnih cena od vrednosti proizvoda ili usluga moze biti uslovljeno:-neuskladjenim odnosima ponude i potraznje-uticajem drzave na formiranje cena (maksimiranje i kontrola cena i sl.).

52

Odstupanje trzisnih cena materijalnih komponenata sredstava za proizvodnju od njihove vrednosti moze nastati usled:-trzisnih faktora ili neskladnim odnosima ponude i potraznje-obezvredjivanja sredstava za rad u duzem vremenskom periodu njihovim ekonomskim i moralnim zastarevanjem-organizacionih mera u okviru preduzeca.Prirodni uslovi rada imaju direktni uticaj na velicinu nastalih troskova i ostvarene dobiti. Posto sva preduzeca nemaju iste prirodne uslove poslovanja, dolazi do odstupanja trzisnih cena i utrosaka konkretnog proizvoda od prosecnih uslova proizvodnje u privrednoj grani ili grupaciji.Razvojem i primenom nauke i tehnike dolazi do promena uslova poslovanja svih privrednih subjekata. Uticaj ovog faktora izrazava se putem promene tehnologije i promene proizvodnog programa.Pod organizacionim ili subjektivnim faktorima podrazumevamo neposredni uticaj menadzmenta zaposlenih u preduzeca na rezultate poslovanja. Taj uticaj se moze vrsiti preko:-trzista-procesa rada i poslovanja-koriscenja sredstava u procesu rada i poslovanja-procesa kruzenja sredstava u reprodukciji.Organizacioni uticaj kolektiva na trosenje u procesu poslovanja moze se ispoljiti kroz:-utroske predmeta rada i sredstava za rad kao komponente procesa rada-izbor optimalnih utrosaka u proizvodnji, odnosno procesu rada-nacin i intenzitet trosenja radne snage zaposlenih.Organizacioni uticaj menadzmenta i radnog kolektiva preduzeca na koriscenje angazovanih sredstava ogleda se u:-stepenu koriscenja raspolozivih kapaciteta-izboru odgovarajuce tehnologije i radnih procesa-izboru odgovarajuceg asortimana proizvodnje.

100.Raspodela obracunatih i iskazanih rezultata poslovanja Raspodela rezultata poslovanja u ekonomskom i finansijskom pogledu predstavlja raspodelu dobiti preduzeca.Ukupan prihod je obracunska kategorija i njime se pokrivaju rashodi preduzeca. Stoga ukupan prihod ne predstavlja predmet raspodele. On samo sluzi kao sredstvo i obracunski mehanizam raspodele.Raspodelom se dobit preduzeca usmerava za razlicite namene:

53

-opstu i zajednicku postrosnju drustva u vidu poreza i doprinosa iz ostvarene dobiti-razvoj preduzeca – po osnovu izdvajanja za akumulaciju-povecanje standarda zaposlenih u preduzecu – po osnovu povecanja izdvajanja za zarade i sredstva zajednicke potrosnje.

101.Raspodela bruto i neto dobitiUkupna bruto dobit se deli na:1.obavezna izdvajanja iz dobiti2.neto dobit.U obavezna izdvajanja iz bruto dobiti spadaju:porezi i doprinosi za finansiranje opste i zajednicke potrosnje drustva:drzavne administracije, skolstva, zdravstva, nauke, kulture i dr.Deo iskazanog finansijskog rezultata poslovanja koji ostaje preduzecu na raspolaganju je neto dobit. Neto dobit predstavlja razliku izmedju ukupne (bruto) dobiti i obaveznih izdvajanja iz dobiti.Racunski utvrdjena neto dobit preduzeca se deli na:1)akumulaciju-deo za razvoj i rezerve preduzeca2)potrosnju-za zarade zaposlenih i njihove zajednicke potrebe.Izdvajanjem za akumulaciju preduzece prosiruje svoje materijalne mogucnosti i ekonomske potencijale za brzi razvoj i sirenje delatnosti.Akumulativnu sposobnost preduzeca mozemo posmatrati preko stope akumulativnosti koja predstavlja odnos izmedju velicine akumulacije i dobiti.Potrosnja je deo dobiti koja sluzi za:-zarade zaposlenih-zajednicku potrosnju zaposlenih u preduzecu.Povecanje zarade iz dobiti utice na povecanje zivotnog standarda i vecu motivisanost za rad, a time i na buduce rezultate poslovanja preduzeca. Vecim izdvajanjem za zajednicku potrosnju povecava se standard zaposlenih u pogledu uslova rada (drustvena ishrana, odmaralista) i resavanja odredjenih socijalnih pitanja zaposlenih.

102.Pokrivanje gubitaka

54

Gubitak moze da bude uslovljen vecim brojem faktora:drustvenim (visoki porezi, takse), tehnickim (zastarela i nedovoljno koriscena oprema), organizacionim (viskovi zaposlenih u preduzecu), subjektivnim (nedostatak i izostanak motivacije za rad, cesti prekidi rada) i sl.Ostvareni gubitak preduzeca moze se pokriti:-otpisom potrazivanja od strane poverilaca-dotacijama drugih preduzeca koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad-dotacijama od strane drzave preko raznovrsnih fondova-smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava i sredstava zajednicke potrosnje-smanjenjem imovine ili kapitala preduzeca njenom prodajom i dr.

103.Uloga kolektivnih ugovora u raspodeli rezultata poslovanjaKolektivni ugovori imaju u primeni snagu zakonske regulative i zakljucuju se izmedju strukovne sindikalne organizacije i poslodavaca.Ugovorom se regulise: radno vreme, visina i isplata zarade, postupak prijema na posao i otkaza, kao i osnovni uslovi rada. Ugovorne klauzule obavezuju sve zaposlene koji pripadaju sindikalnoj organizaciji potpisniku ugovora. On obavezuje cak i ona lica koja stupe u radni odnos posle potpisivanja kolektivnog ugovora.Kolektivni ugovor predstavlja ugovor o pravima i obavezama radnika i poslodavaca s tim sto ga ne potpisuje pojedinacno svaki zaposleni, vec ga u ime zaposlenih potpisuje njihova strukovna sindikalna organizacija.Kolektivnim ugovorom uredjuju se prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca po sledecim pitanjima:-cena rada i zarade-deo zarade iz dobiti-ostala primanja (regres za godisnji odmor, otpremnina prilikom odlaska radnika u penziju, pomoc, solidarni fond sindikata, naknade troskova prevoza, dnevnice za sluzbena putovanja i dr.)-naknada za inovacije, racionalizacije i druge oblike stvaralastva-rasporedjivanje radnika na rad-pripravnicki staz i strucno usavrsavanje-odmori i odsustva sa rada-zastita zaposlenih na radu

55

-disciplinska i materijalna odgovornost i dr.Kolektivni ugovori, pored zarada, regulisu i odredjena socijalna, kadrovska i razvojna pitanja, zastitu na radu i dr.U pogledu primene kolektivnih ugovora, oni se svrstavaju u sledece grupe:-opsti kolektivni ugovor –zakljucuje se izmedju predstavnika sindikata, privredne komore i vlade a njime se uredjuje radno vreme, najniza cena rada za najjednostavniji rad, osnovna cena rada, primanja zaposlenih i neka pitanja na osnovu rada.-posebni kolektivni ugovor – zakljucuju za preduzeca ili druge poslodavce: organizacija sindikata ili odgovarajuce komorsko udruzenje preduzeca, a za ustanove i drzavne organe: reprezentativna organizacija sindikata i predstavnici vlade, odnosno nadlezni drzavni organ.-pojedinacni ugovor – zakljucuje se za pojedinacno preduzece, instituciju ili ustanovu.

104.Pojam i ekonomski znacaj investicijaInvesticije predstavljaju ulaganja dugorocnog karaktera u poslovna sredstva preduzeca, u cilju prosirenja i unapredjenja njegove materijalne osnove. Ta ulaganja se vrse u:-zamenu dotrajalih i istrosenih sredstava za rad-nabavku novih i savremenijih sredstava-prosirenje postojecih kapaciteta i osvajanje novih proizvoda-razvoj naucnih istrazivanja i uvodjenje savremenih tehnoloskih procesa-nabavku patenta i licenci-usavrsavanje kadrova.Kao ekonomska i razvojna kategorija investicije su bitna odrednica kvaliteta ekonomije poslovanja svakog privrednog subjekta, odnosno preduzeca. Investitor je preduzece, odnosno privredni ili pravni subjekt, po cijem nalogu i za ciji racun se izvode investicioni radovi, odnosno vrse ulaganja u prosirenje delatnosti ili kapaciteta preduzeca.Izvodjac radova je onaj subjekt kome je povereno izvodjenje investicionih radova (na jednom objektu moze postojati jedan ili vise izvodjaca radova). To su obicno gradjevinska, zanatska i druga usluzna preduzeca.

56

105.Vrste i oblici investicijaU praksi preduzeca je uobicajena sledeca podela i grupisanje investicija:-prema nameni-prema tehnickoj strukturi-prema ekonomskim kriterijumima-prema funkcijama u procesu reprodukcije i sl.1)Prema osnovnoj nameni investicije se dele na privredne i neprivredne.Privredne investicije su investicije u gradjevinske objekte, sredstva za rad, transportna sredstva,opremu, patente, licence itd. To su investicije u komponente rada i poslovanja, koje sluze za obavljanje i prosirenje delatnosti privrednih preduzeca.Neprivredne investicije predstavljaju ulaganja u razlicite komunalne objekte, stanove, skole, administrativne zgrade, opremu za socijalnu zastitu i sl. Ove investicije sluze za pratece, infrastrukturne delatnosti, kao i socijalne namene i drustvenu nadgradnju.2)Prema tehnickoj strukturi karakteristicna je podela na investicije u:-gradjevinske radove i objekte-opremu i montazu opreme (masine, alati, postrojenja i uredjaji)-studije i istrazivanja-obuku kadrova.

3)Prema ekonomskim kriterijumima i sa aspekta ulozenih finansijskih sredstava investicije mogu biti:-bruto investicije – su ukupna ulaganja preduzeca u privredne i neprivredne svrhe, prostu i prosirenu reprodukciju, osnovna i obrtna sredstva-bez obzira na namenu i izvore finansiranja-neto investicije –predstavljaju ulaganja u prosirenu reprodukciju preduzeca i sluze za prosirenja materijalne osnove, odnosno razvojne potrebe preduzeca.Iznos neto investicija se utvrdjuje kada se od bruto investicija oduzme obracunata i uplacena amortizacija.4)Prema funkcijama u procesu reprodukcije investicije se dele na:-investicije u prostu i-investicije u prosirenu reprodukciju.Cilj investiranja u prostu reprodukciju je odrzavanje osnovne delatnosti i sredstava preduzeca na postojecem nivou. One sluze za zamenu dotrajalih i istrosenih sredstava za rad novim, modernijim i savremenijim sredstvima.Investicije u prosirenu reprodukciju cine ulaganja u izgradnju novih i prosirenje postojecih privrednih i drugih objekata, sredstava, opreme i sl. To su

57

razvojne investicije i sa stanovista preduzeca sluze za prosirenje njegove delatnosti i kapaciteta.

106.Kriterijumi za donosenje investicionih odlukaOsnovni kriterijum kod donosenja investicionih odluka predstavlja izbor one alternative koja ce doneti najvece ekonomske i ukupne efekte.Efekti investicija mogu biti ekonomski i neekonomski, pozitivni i negativni.Ekonomski efekti su materijalne koristi i prinosi koje od investicije ostvaruje preduzece-investitor-kao i sira drustvena zajednica.Neekonomski efekti se odnose na socijalnu, drustvenu i ekolosku dimenziju i prinose od investicionog ulaganja.Stopa rentabilnosti investicija, kao kriterijum i pokazatelj efikasnosti investiranja izracunava se na sledeci nacin:Stopa rentabilnosti investicija prikazuje prinos koji se ocekuje od ulozenih sredstava za konkretnu investiciju. Ukoliko je ova stopa veca, to je investicija isplativija.Da bi se doneo zakljucak o isplativosti, dobijena stopa rentabilnosti mora se uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama.Ako je stopa rentabilnosti investicija veca od kamatne stope, investicija je ekonomski isplativa. Likvidnost investicija u toku izvodjenja i koriscenja-eksploatacija investicije. Sposobnost investitora da omoguci finansiranje investicionih radova u odredjenom vremenu i po odredjenoj strukturi predstavlja likvidnost investicija u toku izvodjenja investicionih radova.Prilikom koriscenja i eksploatacije investicije likvidnost se meri odnosom potrebnih ulaganja i priliva prihoda od investicije. Za utvrdjivanje likvidnosti i rentabilnosti investicija u praksi se koriste staticki i dinamicki pristup.Staticki pristup prilikom procene efikasnosti projekta investiranja koristi podatke iz samo jedne (reprezentativne) godine koriscenja projekta.Ocena efikasnosti se vrsi u odnosu na prosecne vrednosti koje se ostvare u odgovarajucoj grupaciji i privredi.Dinamicki princip likvidnosti i rentabilnosti investicije koristi podatke i pokazatelje celokupnog veka eksploatacije projekta, odnosno investicije.U praksi se koriste sledece dinamicke metode procene efikasnosti investicija:-metod neto sadasnje vrednosti-metod interne stope prinosa.

58

Metod neto sadasnje vrednosti oznacava prihvatanje onog projekta koji maksimizira sadasnju vrednost proizvodnih rezultata i ucinaka, odnosno dostignutog nivoa proizvodnje preduzeca donosioca odluke o investiciji. Metod interne stope prinosa pociva na funkcionalnoj zavisnosti izmedju sadasnje vrednosti investicija i kamatne stope kao diskontnog faktora. Ovaj metod se svodi na utvrdjivanje kamatne stope kojom je sadasnja vrednost projekta jednaka nuli.I neekonomski, spoljasnji faktori imaju dejstvo na investicionu odluku. To su: mere ekonomske politike drzave (carinska politika, porezi, takse), ekoloski faktori (zastita zivotne sredine) i sl.

107.Finansiranje investicijaZa finansiranje investicija neophodno je obezbediti odgovarajuca finansijska sredstva, a izvori finansiranja mogu biti u okviru i izvan preduzeca.Za finansiranje investicija mogu se koristiti sredstva iz dobiti i amortizacije preduzeca.Od spoljih izvora koriste se: kreditna sredstva banaka, fondova za razvoj i drugih drzavnih fondova, sredstva trzisnog kapitala, inostrana sredstva i donacije, udruzena sredstva veceg broja vezanih preduzeca i sl.Prema vremenskoj dinamici ulaganja, investiranje moze biti kratkorocno, srednjerocno i dugorocno.Kratkorocno investiranje se svodi na ulaganja za poboljsanje uslova rada i poslovanja u okviru postojecih kapaciteta i delatnosti preduzeca.Srednjerocno investiranje ima za cilj prosirenje postojecih kapaciteta i materijalne osnove poslovanja preduzeca.Dugorocno investiranje predstavlja ulaganje u dugorocni razvoj i vrsi se po odredjenim vremenskim etapama i u skladu sa faktorima i zahtevima okruzenja (trziste, tehnoloski razvoj, sirovinska osnova i sl.).Efekti investicionih ulaganja mogu biti visestruki i uslovljeni su brojnim faktorima:potrebama trzista,sirovinskim i kadrovskim potrebama, uslovima poslovanja, mogucnostima finansiranja i sl.Ekonomsko i tehnicko-tehnolosko sagledavanje i analiziranje finansiranja i izrgradnje investicionih objekata u osnovi obuhvata sledece pokazatelje:-analizu sirovinske osnove i kapaciteta-analizu trzista ( sirovina i gotovih proizvoda)-analizu kadrova i kadrovskih kapaciteta-analizu energetskih izvora i kapaciteta-analizu transporta i transportnih uslova

59

-analizu tehnoloskog procesa-predracun potrebnih osnovnih i obrtnih sredstava-strukturu cene kostanja predvidjene proizvodnje-sire efekte ulaganja na privredu regiona, grane, drzave.Pitanje lokacije investicija potrebno je sagledati sa stanovista visine troskova izgradnje, raspolozivosti sirovinske osnove, mogucnosti buducih prosirenja kapaciteta, osiguranja i bezbednosti, kapaciteta energenata, putne i druge infrastrukture, klimatskih uslova i dr.Na efekte ucinjenog investiranja utice veliki broj faktora, medju kojima su:-raspolozivost sirovinama-sredstva i troskovi spoljnog transporta-asorpciona moc trzista-lokacija kapaciteta preduzeca-velicina postojecih kapaciteta-troskovi odrzavanja masina i opreme-kvalitet i asortiman gotovih proizvoda-sredstva i kapaciteti unutrasnjeg transporta i sl.Amortizacija je postala skoro osnovni izvor finansiranja velikog broja savremenih korporacija, narocito u granama koje brzo menjaju svoju tehnicko-tehnolosku osnovu.

108.Podsticajni i ogranicavajuci faktori rasta i razvoja1)Prema prirodi delovanja faktore delimo na :trzisne, tehnicko-tehnoloske, drustvene i kadrovsko-organizacione.2)Prema izvesnosti faktori se dele na: faktore stanja i faktore razvoja.Faktori stanja su: dostignuti obim poslovanja, polozaj preduzeca na trzistu, struktura proizvodnje i tehnologije, postojeca lokacija, raspoloziva sredstva (kapital) itd.U faktore razvoja ubrajaju se: perspektive razvoja trzista, komunikacije, tehnologije, istrazivanja, sirovinska baza,instrumenti ekonomske politike drzave i sl.3)Interni i eksterni faktoriU interne faktore rasta preduzeca ubrajamo: raspoloziva finansijska sredstva, porebu uskladjivanja kapaciteta radi njihovog optimiziranja, razvijenost postojecih istrazivanja, potrebu kompletiranja asortimana, ciljeve postavljane u planovima razvoja i drugo.

60

Eksterni faktori se odnose na izazove , pretnje i sanse koje nastaju kao posledica drustvenih, trzisnih i tehnoloskih faktora privredjivanja. U ove faktore ubrajamo razvoj nauke i tehnike, razvoj trzista, mere drzavne politike (stimulativna ekonomska politika), razvijenost ekonomskih odnosa sa inostranim partnerima i dr.Ogranicavajuce faktore rasta i razvoja preduzeca delimo na eksterne i interne.a)U eksterne faktore se ubrajaju:-postojanje zakonskih ogranicenja daljem rastu (antimonopolski propisi i sl.)-nemogucnost nabavke dovoljne kolicine materijalnih komponenti i resursa-nemogucnost obezbedjenja potrebnih dodatnih finansijskih sredstava-nedovoljna razvijenost saobracaja i trgovine-nemogucnost osvajanja novih trzista usled jake konkurencije na trzistu-smanjenje traznje i suzavanje trzisnih mogucnosti-destimulativne mere drzavne ekonomske politike (ogranicavanje uvoza i izvoza, promena kursa i sl.)b)U interne ogranicavajuce faktore ubrajamo:-neadekvatan kadrovski i radni potencijal u pogledu broja zaposlenih, njihove strucnosti, motivacije za rad i dr.-dosadasnja strategija rasta preduzeca koja moze biti pogresna-tehnicko-tehnoloska resenja u obavljanju delatnosti preduzeca (na odredjenom stepenu iskoriscenosti kapaciteta njihovo dalje sirenje moze da postane preskupo i kosta vise nego izgradnja novih kapaciteta).

109.Razvojna politika preduzecaRazvojna politika se definise kao skup principa i kriterijuma koje preduzece primenjuje u procesu upravljanja svojim dugorocnim poslovanjem. Ona se zasniva na dugorocnom predvidjanju trzisnih, tehnoloskih i drustvenih kretanja. Putem razvojne politike preduzece utvrdjuje buduce smernice o:-nacinima finansiranja razvoja-trzistima na koja ce konkurentno delovati-tehnologiji i proizvodnom programu-odnosu prema ocekivanim promenama okruzenja-razvoju svojih delova i podsistema, kao i njihovim medjusobnim odnosima-pravcima i disperziji svoje buduce delatnosti poslovnih aktivnosti itd.

61

Razvojna politika zapocinje dugorocnim predvidjanjima, da bi kroz strategiju rasta i konkretne razvojne projekte dozivela svoju realizaciju i primenu u praksi poslovanja preduzeca.Strategiju definisemo kao nacine ostvarivanja buducih ciljeva preduzeca. Kada preduzece utvrdi ciljeve i poslovnu politiku kojom ce se rukovoditi u ostvarivanju ciljeva, pristupa definisanju strategije.

110.Pravci rastaIzbor odgovarajuce strategije razvoja podrazumeva i donosenje odluka o pravcima i tempu rasta preduzeca.Polazeci od karakteristika trzista i proizvoda kao osnovnih komponenti izvora rasta, uocava se postojanje cetiri alternativna pravca rasta preduzeca:1)povecanje prodaje postojeceg proizvoda na postojecem trzistu (penetracija)2)povecanje prodaje postojecih proizvoda na novim trzistima (razvoj trzista)3)uvodjenje novih proizvoda na postojeca trzista (razvoj proizvoda)4)uvodjenje novih proizvoda na nova trzista (diversifikacija).Na osnovu toga, mogu se uociti dva moguca pravca rasta preduzeca:(1)Ekspanzija koja se zasniva na postojecoj delatnosti preduzeca i koja se bazira na strategijama:-penetracije trzista-razvoja trzista-razvoja proizvoda.(2)Drugi pravac rasta je diversifikacija, koja moze biti:-horizontalna-vertikalna-konglomeratska.Ekspanzija kao pravac rasta preduzeca zasniva se na razvoju postojeceg trzista i poboljsanju postojecih asortimana i proizvoda preduzeca. Ona se zasniva na sledecim strategijama:1)Strategija penetracije trzista – podrazumeva razvoj preduzeca na bazi postojeceg proizvoda u okviru postojeceg trzista i zasniva se na povecanju obima prodaje preduzeca na postojecem trzistu i u postojecoj trzisnoj strukturi.2)Strategija razvoja trzista – koja se zasniva na uvodjenju postojeceg proizvoda na nova trzista, koja mogu biti: regionalna, nacionalna ili internacionalna. 3)Strategija razvoja proizvoda – u okviru koje preduzece nastoji da poveca dobit na postojecem trzistu, oslanjanjem na inovacije u postojecem proizvodnom

62

programu i podrucju delatnosti. Inovacije podrazumevaju: promenu stila, dimenzija, dizajna, kvaliteta ili drugih komponenti postojeceg proizvoda ili asortimana.4)Strategija sirenja proizvodnih linija i asortimana- zasniva se na dodavanju novih proizvoda i modela u okviru postojeceg asortimana i proizvodnog programa preduzeca.Diversifikacija kao pravac rasta podrazumeva povecanje broja proizvoda u postojecem proizvodnom asortimanu preduzeca. Oni sadrze tehnoloski i trzisni disparitet medju proizvodima, a kao posledica toga povecava se velicina preduzeca.Diversifikacija moze biti:-horizontalna –podrazumeva da proizvodni program preduzeca obuhvata proizvode koji se medjusobno razlikuju po tehnoloskoj osnovi i trzisnoj nameni, ali pripadaju istoj grani delatnosti.-vertikalna – obuhvata vise sukcesivnih, tehnoloski odvojenih faza proizvodnje i plasmana odredjenog proizvoda, pa preduzece pocinje samo da proizvodi neke materijale, sirovine, energiju i poluproizvode koje je ranije kupovalo od dobavljaca, da bi ih kasnije ugradilo u svoj finalni proizvod.-konglomeratska – podrazumeva da preduzece proizvodi proizvode koji pripadaju razlicitim vrstama i granama delatnosti. U praksi je prisutna tehnoloska, trzisna i proizvodna diversifikacija.

111.Metodi rastaMetod rasta je nacin na koji preduzece realizuje svoje definisane razvojne potrebe i ciljeve.Kao moguci metodi rasta izdvajaju se:-metod internog rasta –podrazumeva da se preduzece opredeljuje da radi sopstvene nove kapacitete i da razvije nove proizvode (izgradnja novih kapaciteta i novih materijalnih ulaganja se takodje podrazumeva).-metod eksternog rasta – svodi se na integraciju, odnosno spajanje sa drugim preduzecima koja vec poseduju odgovarajuce kapacitete i proizvode odredjene vrste i asortimane proizvoda-integracija kao metod rasta preduzeca pruza brojne pozitivne efekte: koriscenje postojece prodajne mreze, kao i postojecih izvora snabdevanja, ostvarivanje vece ukupne mase dobiti, ustede u zajednickim troskovima, koriscenje efekata postojece pozitivne trzisne pozicije proizvoda, mogucnost koriscenja patenta, tajne formule itd.

63

-kombinovani metod rasta –ostvaruje se kombinacijom internog i eksternog metoda i kombinuje unutrasnje mogucnosti preduzeca i zainteresovanih poslovnih partnera pa predstavlja najefikasniji nacin da se optimizuje velicina i struktura preduzeca, kao i poslovanje odredjene privredne grane.-zajednicko ulaganje (eng.joint venture)- predstavlja saradnju izmedju preduzeca iz razlicitih zemalja koja se zasniva na zajednickom ulaganju u odredjeni projekt,odnosno osnivanje zajednickog preduzeca, zajednicku proizvodnju i nastup na trzistu sto optimalizuje prednosti domacih i inostranih preduzeca na odredjenim trzistima.Tempo rasta je brzina kojom preduzece povecava odnosno menja svoju velicinu i obim poslovanja. Utvrdjuje se:preko ekonomskih parametara i broja zaposlenih radnika, snage instaliranih kapaciteta, ukupnog prihoda i sl.

64

65