Ekonomika preduzea

1.Predmet izuavanja ekonomike preduzea Ekonomika preduzeda je nauna disciplina koja izuava ekonomiju prezudeda. Predstavlja sistem

znanja i shvatanja koja se odnose na ekonomske procese i stanja, kao i ekonomske odnose koji

proizlaze iz ukupnih ekonomskih interesa- ciljeva poslovanja i razvoja preduzede. Cilj ekonomske

preduzeda ja permanentno iznalaenje reenja za probleme koji proizlaze iz ogranienosti resursa za

realizaciju odabranih ciljeva. Izuavajudi konkretnu ekonomsku stvarnost, ekonomika preduzeda

analizira stanja i promenu stanja u ekonomiji preduzeda. Reprodukcija je okvir predmeta izuavanja

ekonomike preduzeda.

1. rezultate reprodukcije

2. ulaganja u reprodukciju

3. odnosa izmeu rezultata i ulaganja

4. faktora ekonomije preduzeda

Ekonomija pita ta, kako, koga, s kakvim uspehom se ostvaruje proizvodnja.

2.Elementi ekonomije preduzea Na primarnoj klasifikaciji faktora na eksterne i interne, objektivne i subjektivne. Grupu objektivnih

faktora ine:

1. drutveni

2. tehniki

3. prirodni

4. objektivizirani ljudski faktori

Subjektvine faktore ine neobjektivizirani ljudski faktor

3.Drutveni faktori ulaganja u reprodukciji Drutveni faktori predstavljaju eksterne faktore ekonomije preduzeda. To su faktori koji su sadrani u

makroekonomiji, ali i u globalnoj ekonomiji. U drutvene faktore ubrajaju se:

1. svi eksterni drutveni faktori sadrani u makroekonomiji

2. trini faktori

3. privredno - sistemski faktori

Makroekonomija predstavlja znaajnu odrednicu optih uslova u kojima se preduzeda osnivaju i rade.

Faktori makroekonomske utiu na ekonomiju preduzeda i na strani ulaganja i na strani rezultata

preko prosenih veliina. Trini faktor, koji naglaeno utiu na poslovanje preduzeda u uslovima

trine privrede. Njihov uticaj na efikasnost preduzeda je odreen dostignutim razvojem trinih

odnosa i karakteristikama trita. Uticaj na ulaganja i na rezultate preduzeda, pa time i na njegov

poslovni usppeh. Odnos ponude i tranje i obim trine ponude i tranje. Uticaj trinih faktora

manifestuje se formiranjem trinih cena proizvoda i usluga, na strani rezultata. Eksterni tinih

faktori imaju karakter objektivnih faktora. Na njihovu promenu preduzeda ne mogu uticati u tekudem

ciklusu reprodukcije. Privredno - sistemski faktor u vidu mera dravne integracije ostvaruje se uticaj

na ekonomiju preduzeda i na starni rezultata. Ove integrencije se mogu znaajno razlikovati po vrsti i

razmerama zahvata nacionalnih ekonomija i sledstveno tome, imati razlitit uticja i implikacije na

ekonomiju preduzeda - pozitivne negativne.

4.Tehniki faktori ulaganja u reprodukciji Grupa tehnikih faktora obuhvata sve inioce materijalne prirode koji uslovljavaju ulaganja i rezultate

preduzeda.U osnovi objektivno odreeni i neizmenjeni za posmatrani period. Postoji mogudnost

izbora, odnosno zamene postojedih tehnikih faktora.

1. Karakteristike proizvoda: odreene su oblikom, dimenzijama, teinom tehnolokim i

funcionalnim kvalitetom. Karakteristike proizvoda znaajno utiu na obim i vreme ali i na

promene u ulaganjima u reprodukciju.

2. Karakteristike sredstva za rad: imaju odreeni kapacitet, reim rada i reim odravanja. Na

njima se ostvaruju stalne promene i unapredenja u vidu inovacija da bi se postigao pizitivan

uticaj na razvoj efikasnosti preduzeda i jaanje ekonomske snage.

3. Karakteristike predmeta rade ( materijal): one su definisane standardima (kvalitetom) i

upotrebnim kvalitetom.

4. Karakteristike tehnolikog procesa: tehnoliki proces predstavlja u tome znaajnu

karakteristiku proizvoda. Drugo, tehnoloki proces, kao i ostali tehnoloki faktori, znaajni su

za ekonomiju preduzeda i mogudnosti izbora naina realizacije proizvoda iste ili sline

namene.

5. Uslovi rada: prirodni i tehniki , bitan su faktor proizvodnje. Definisanje tih uslova i potrebnih

ulaganja za dostignuti nivo tehnolokog razvoja i pri odreenim prirodnim uslovima

predstavlja bitan uslov rada preduzeda. Stalnim unapredivanjem uslova, utie se na

unapreenje ekonomije i rast proizvodnjih snaga preduzeda.

6. Karakteristike proizvodnje: one su odreene posebno prema vidu proizvodnja svaki od njih

ima odreene tehnike karakteristike.

7. Tehniki opremnjenosti rada

5.Prirodni faktori kao faktori ekonomije preduzea Eksterni pripodnih faktora (vremenske prilike) a neki, pak, karakteristike internih faktora ( uslovi

eksploatacije rude u konkretnom rudniku). Preduzeda na njih ne mogu uticati. Preduzeda, praktino,

nemaju uticanja na karakteristike ovih ni u posmatranom periodu ni u dinamici. Prirodni resurse se

mogu podeliti na :

1. prisvojive, kada preduzeda ili potroai mogu iskoristiti njihovu punu ekonomsku vrednost

2. nepristvojive, kao to su riblja ili ptiija jata, kojima je teko odrediti ekonomsku vrednost

3. neobnovljivi resursi ije je koridenje nuno ogranieno zalihama ili se sporo obnavlja, kao to

su fosilna goriva

4. obnovljivi resursi, koji se uvek iznova obnavljaju i koji se mogu koristiti beskonano, ako se

njima pravilno upravlja

6.Obljektivizirani ljudski faktori kao faktori ekonomije preduzea Ljudski faktor ima dvostruku ulogu. Jednom po osnovi neposrednog izvrenja procesa rada i drugi put

po osnovi upravljakog inovativnog rada. Ljudski fakotr je svakako najznaajniji faktor ekonomije

preduzeda. Posmatrano sa stanovita uslovljenosti ekonomije preduzeda, znaajne su sledede

karakteristike ljudskog faktora:

1. prirodne sposobnosti: ljudskog faktora sadrane su u zdravstvenim fizikim intelekutalnim

mogudnostima zaposlenih u preduzedima.

2. Kvalifikovanost: izmeu stepena kvalifikovanosti i kvaliteta ekonomije preduzeda postoji

pozitivna korelativna meuzavisnost. Povedanje kvalifikovanosti ima pozitivan uticaj na

ekonomiju u vidu smanjenja ulaganja. Postoji materijali faktora rada, kada je re o izvrnim

poslovima bitan je tzv. optimalna kvalifikovanost rada pri kojoj su ulaganja pojedinici

rezultata optimalna uslovljena kvalifikovanodu.

3. Kulturne: ove vrednosti predstavljaju faktor organizacije preduzeda i faktor ulaganja,

razultata i funkcionalisanja preduzeda.

4. Verske vrednosti:treba uvaavati i verednosti verskih osobenosti zaposlenih kao elementa za

stav i ponaanje u funcionisanju ekonomije preduzeda.

U makroekonomiji, ljudski faktor menja se sporo, tako da za kradi vremenski period ima karakter

konstatne. Strategija razvoja ljudskog faktora je od kljune vanosti za rast i razvoj preduzeda.

7.Subljektivni faktori ka faktor ekonomije preduzea Re je o posebnoj vrsti faktora iji je nosilac ljudski faktor, a iji se uticaj manifestuje na osnovu

odstupanja u aktivnostima ljudskog faktora od optimuma kao ekonomskog standarda. Uticaj

subjektivnih faktora uslovljava povedanje ulaganja ljudskog fakotra. Pri organizovanju i izvenju

reprodukcije, kao aktivni inilac tog procesa ovaj faktor utie na ulaganja, rezultate i resurse

preduzeda i putem drugih elemenata reprodukcije. To, pak ima za posledicu odstupanje ostvarneog

od optimalnog kvaliteta ekonomije, odnosno odstupanje ostvarene od objektivno mogude stope

rasta i razvoj. S obzirom na razlike pojedinih aktivnosti u reprodukciji i u konceptima njihovog

grupisanja, sledi da je potrebno i mogude pratiti utiaja subljektivnih faktora u fazi proizvodnje i

prometa.

8.Faktori ekonomije preduzea u globalizovanoj ekonomiji Okruenje preduzeda ine svi elementi izvan preduzeda i njihov uticaj na poslovanje preduzeda kao

pristup retkim resursima. Najznaajniji deo okruenja za preduzeda je onaj koji je preduezde izabralo

za neposredno podruje svog poslovanja. Specifino okruenje ine sektori okruenja s kojima je

preduzede u direktnoj interakciji i iji elementi neposredno utiu na poslovanje preduzeda.

Najznaajniji elementi specifinog okruenja su : kupci, dobavljai distributeri, sindikati, konkurencija

i vlada. Opte okruenje obuhvata sektore koji ne utiu direktno na preduzede ali delujudi na

specifino okruenje. Okruenje predstavlja za preduzede neizvesnost koji zavisi od sloenosti

dinaminosti i bogastva okruenja resursima. Preduzeda se prilagoavaju neizvesnostima u okruenju

ili nastoje da utiu na okruenje da bi se povedala stabilnost snabdevanja retkim i vrednim resursima.

Prema teoriji zavistonsti od resursa, cilj preduzeda je da smanji zavisnost od okruenja u podledu

snabdevanja retkim resursima. Transakcioni trokovi, kao trokovi pregovaranja, nadgledanja

upravljanja transakciama, nastaju kada preduzede pribavlja neophodne resurse iz okruenja.

transakcioni trokovi preduzeda su siki kada preduzede razmenjuje nespecifine proizvode ili usluge.

9.Menederska klasifikacija faktora ekonomije preduzea Karakteristike preduzeda kao i preduzeda, menja se i njihovo okruenja. to znai da se menjaju,

meusobni, meuzavosni direktni i indirekti uticaji imeu okruenja i preduzeda. Poslovno i

drutveno okruenje preduzeda sagledava u kontekstu trine privrede i globalnih optevaenih a ne i

specifinih uslova koji definiu okruenje u svakoj pojedinanoj privredi. Elementi eksternog

okruenja:

1. Inputi: Resursi okruenja sirovine i rad koje preduzede uzima iz svoje sredine.

2. Outputi: Transformisani inputi u vidu proizvoda i usluga koje preduzede vrada u okrenje

3. Elementi sa direktnim uticajem: Elementi eksternog okruenja preduzeda koji direktno utiu

na aktivnosti preduzeda i njegovu efikasnost i efektivnost

4. Elementi s indirektnim uticajem: elementi eksternog okrrenja koji utiu na klimu u kojoj se

odvijaju poslovne i razvojne aktivnosti, ali ne utiu direktno na preduzede

Preduzeda nisu sama sebi dovoljna i samostalna. Ona razmenjuju resurse s okruenjem od ega zavisi

njihov opstanak.

10.Elementi direktnog uticaja okruenja na ekonomiju preduzea Uticaj eksternih faktora na preduzede zavisi od uloge zainteresovanih grupa stejkholdera za rezultate

i preduzeda u odreenom trenutku. Tipovi okruenja:

1. Mirno sluajno okruenje: Okruenje je stabilno i nepromenljivo s ravnomerno distriburianim

resursima

2. Mirno okruenje: Okruenje je stabilno ali su resursi koncentrisani na odreenim lokacijama.

3. Uznemireno reaktivno okruenje: Okruenje je nestabilno s koncentrisanim resursima i

velikim brojem konkurenata.

4. Turbulentno okruenje: broj preduzeda i veze izmeu njiih permanentno rastu. Istovremeno

povedavaju se i kontakti izmeu drutvenih, ekonomskih, politikih, i tehnolokih sfera

Preduzede najlakse i efektivno posluje u minrom a najsloenije u turbulentnom okruenju.

1. Uticaj potroaa na ekonomiju preduzeda:Poto trita mogu biti veoma razliita i njihov

uticaj na preduzeda se razlikuje po granama delatnosti. Homogenizacija svetskog trita s

najnovijim trendovima internacionalizovanog biznisa sve vie zahteva svetski atraktivne

proizvode, jer to omogudavaju jeftinije i efikasne nove komunikacione i transportne

tehnologije.

2. Uticaj dobavljaa na ekonomiju preduzeda: Dobavljai putem cena, kvaliteta i rokova

isporuke, sirovina, usluga, energije i opreme kao inputa preduzeda direktno odreuju nivo

njegove ekonomije.

3. Uticaj drave (vlade) na preduzeda i njihovu ekonomiju: Da bi obezbedila uticaj trinog

mehanizma, drava konsekventno sprovodi antitrustovske zakone i regulie preduezda od

javnog interesa.

4. Uticaj specijalnih interesnih gruap: Potroai i advokati okruenja odraavaju trend koji se

zove specijalne interesne grupe koje koriste razne politike procese da ostvare korist.

5. Uticaj medija: Mediji i njihov mod na potroae mogu da deluju vrlo pozitivno, ali i veoma

negativno na ekonomiju preduzeda, reklama ili atireklamama njegovih proizvoda i usluga

6. Uticaj sindikata: Ako preduzede zapoljava lanove sindikata, tada kroz tzv. kolektivno

pregovaranje o platama, uslovima rada, radnom vremenu i slinom biva u jednoj ili drugoj

poziciji.

7. Uticaj finansijskih institucija: U sluaju kada preduzeda nemaju podrku finansijskih

institucija, ne mogu efikasno poslovati zbog nedostatka obrtnog kapitala, niti se razvijati bez

kapitala za investicije. Cena pozajmljenog kapitala, rokovi vradanja kredita i naini

obezbeivanja kreditora znaajno utiu na rezultate preduzeda

8. Uticaj konkurencije: Zavisno od tipa i saturiranosti trita preduzeda mogu bez vedih napora

de efektivno i efikasno posluju, ali njihova ekonomija mie da trpi snane udare konkurentih

preduezda na trit.

11.Elementi indirektnog uticaja okruenja na ekonomiju preduzea Eksterni faktori, koji indirektno utiu na preduzede, to, uglavnom, ine stvarajudi klimu koje moe da

pogoduje ali i da ne odgovara preduzedu te da utiu na stvaranje nove zainteresovane grupe za

rezultate konktretnog preduzeda. Sociokulturen drutvene varijable, demografske i drutvene

vrednosti. Ekonomske varijable ine ekonomsku sredinu i to su : zarade, cene inputa, konkurencija,

mere fiskalne politike koje se odnose na konretno preduzede. Znaajni opti ekonomski indikatori su i

nacionalni dohodak i drutveni proizvod, tednja. te promene ekonomskih varijabli mogu da budu

strukturne i cikline. Politike varijable podrazumevaju prirodu politikih procesa i politike klime.

Tehnoloke varijable tempom i intenzitetom tehnolokog razvoj odreene industrijske grane stvaraju

uslove za direktnije uticaje na tehnoloku osnovu konkretnog preduzeda.

12.Preduzee kao ekonomski poslovni sistem Preduzede je odlik drutvene organizacije reprodukcije. Funcionaiudi preduezede transformie

odreena ulaganja u rezultate. Rezultati privrednih aktivnosti su proizvodi i usluge koji zadovoljavaju

ekonomske potrebe pojedinaca i drutva u celini. Preduzede je osnovni subjekt trine privrede. Da bi

preduede u trinim uslovima uspeno poslovalo, potrebno je da raspolae odgovarajudim resursima,

te da uspeno koristi resurse u ostvarivanju zadataka i ciljeva. Prednosti zajednikog rada u

preduzedu su:

1. Podela rada i specijalizacija zaposlenih

2. Iskoridenje tehnike i tehnologije

3. Upravljanje promenama iz okruenja

4. Smanjenje trasnakcioni trokova koji nastaju pri vrenju transakcija

5. Stimulacija i kotnrola

Preduzeda su osnovi elementi svake privrede i na njima se temelji ekonomski i drutveni razvoj.

Savremena preduzeda:

1. su nosioci proizvodnje i promenta

2. proizvodnjom proizvoda i usluga i kreiranjem novih zadovoljavaju drutvene potrebe

3. izborom asortimana zasnovanog na zahtevima trita , i koristedi rezultate istraivako-

razvojnih aktivnosti, vre alokaciju raspoloivih resursa

4. nosioci su i realizatori nauno-tehnolokog razvoja

13.Ekonomski ciljevi funcionisanja preduzea Ciljevi treba da budu jasni, precizno formulisani, razumljivi, ostvarivi. Prema stepenu merljivosti,

ciljvei mogu biti zatvoreni i otvoreni. Zatvoren ciljevi se mogu precizno definisati i lako periti.

Otvoreni cilje je teko meriti. Ciljevi se, prema vremenu, dele na kratkorone i dugorone. Kratkorni

ciljevi se ostvaruju u periodu od jedne godine, dugoroni su ciljevi iji je horizont ostvarivanja vie od

jedne godine. Smatra se da profit ne treba uzeti kao jedini, ved kao najvaniji motiv poslovanja.

Maksimiranje stope rasta prodaje, trino uede, diverzifikaciju rizika, maskimiranje korisnosti

menadera, maksimiranje trine vrednosti akcija, opstanak na dugi rok. Krucijalni ciljevi preduzeda:

1. ostvarivanje maksimalnog profita

2. ostvarivanje maksimalne profitne stope

3. maksimalno mogud i ekonomski racionalan rast i razvoj preduzeda

4. povedavanje vrednosti preduzeda

14.Elementi preduzea Elementi preduzeda kao oblika drutvene organizacije reprodukcije jesu:

1. kolektiv

2. sredstva

3. organizaciona struktura

Kolektiv ine svi zaposleni nezavisno od radnog mest i aktivnosti koje obavljaju. On treba da je

usklaen kvalitativno, kvantitativno i vremeski s poslovnim zadacima i ekonomskim ciljevima

preduzede. Kvantitativno usklaenost podrazumeva skadan odnos izmeu veliine kolektiva i

proizvodnih i poslovnih zadataka i ekonomski ciljeva preduzeda. Kvalitativna usklaenosti

podrazumeva skladan odnos izmeu kvalifikacione strukture kolektiva i proizvodnih i poslovnih

zadataka i ekonomski ciljeva preduzeda. Vremenska usklaenost pretpostavlja da uspostavljen

skladan odnos izmeu veliine i kvalifikacione strukture kolektiva i proizvodnih i poslovnih zadataka i

ekonomski ciljeva preduzeda.

Sredstva, osnovna i obrtna, treba da se kvantitativno , kvalitativno i vremeski usklaena s

proizvodnim i poslovnim zadacima i ekonomskim ciljevima preduzede. Kvantitativna usklaenost

podrazumeva skladan odnos izmeu veliine sredstava i proizvodnih i poslovnih zadataka i

ekonomskih ciljeva preduzeda. Kvantitativna usklaenost podrazumeva skladan odnos izmeu

pojedinih vrsta sredstava u ukupnim sredstvima preduzeda. Vremenska usklaenost podrazumeva da

uspostavljeni skladan odnos izmeu veliine i strukture sredstava preduzede nije jednom za svagda

dat.

Primenom pricnipa tehnike podele rada, ukupan zadatak preduzeda raspodeljuje se na pojedinane

zadatke lanova kolektiva. U ovom smislu, javljaju se u preduzedu osnovne organizacione i

proizvodne kategorije:

1. proizvoa-pojedinac

2. proizvoa-kolektiv,

3. organizaciona jedinica koje objedinuje poslove proizvoaa- pojedinac u proizvoa- kolektiv

Proizvoa- pojedinac, izvrilac je ukupnog procesa rada, dakle, u pripremmnoj , tehnolokoj i

zavrpnoj fazi. Proizvoad -kolektiv je izvrilac ukupnog zadatka, uz primenu principa tehnike podele

rada.

16.Vrste preduzea-kriterijum klasifikacije Preduzeda se mogu diferencirat prema razliitih kriterijumima. Osnovno diferenciranje preduzeda je

prema:

1. Prema obliku rezultata delatnosti, preduzeda se diferenciraju na proizvodna i usluna

preduzeda. Polazedi od ove podele, u zavisnosti od specifinosti delatnosti preduzeda, ona se

dalje mogu diferencirati na ue grupe.

2. Prema veliini, preduzeda se diferenciraju na mala, srednja i velika. U grupi malih preduzeda

mogu se izdvojiti mikro preduzeda.

3. Pravni oblik preduzeda definiu pozitivni zakonski propisi. Ortako drutvo, komaditno

drutvo, ka drutva lica i drutvo sa ogranienom odgovornodu i akcionarsko drutvo, kao

drutva kapitala

Poseban oblik obavljanja delatnosti od javnog (opteg) interesa predstavljaju javna preduzeda.

17.Vrste preduzea prema obliku rezultata delatnosti Preduzeda se mogu klasifikovati na proizvodna i usluna. Proizvodna predueda primenom

odgovarajudih tehnolokih postupaka upotrebni kvalitet uloenih resursa preobraavaju u nov

kvalitet gotovog proizvoda. Kod proizvodnih preduzeda proces proizvodnje proizvoda je odvojena od

potronje proizvoda. Rezultat proizvodnje je materijalizovan u opipljivom, fizikom proizvodu koji

moe biti predmet potronje ili dalje prerade u proizvodnji. Industrijska preduzeda, graevinska

preduzeda... u okviru svake od navedenih podela moe se vriti dalja klasifikacija.

Veliki broj preduzeda vre usluge prometa robe, transportne usluge, finansijske usluge, turistike

usluge. Osnovna karakteristika preduzeda koja pruaju usluge jeste neodvojivost pruanja usluga i

potronje usluge. Rezultat uslunih preduzeda je nematerijalizovan "proizvod", neopipljiv, dakle

usluge koje ine, uglavnom, znanje i umede ljudi i informacije.

18.Vrste predueza prema veliini Najede se za merilo veliine preduezda koriste: 1)broj zaposlenih 2)godinji ukupan prihod

3)ukupna vrednost imovine preduzeda 4)deoniki kapital

Zakon o raunovodstvu i reviziji Repubilke Srbije. Prema ovom Zakonu, mala preduzeda se ona koja

ispunjaa najmanje dva od tri slededa kriterijuma:

1. prosean broj zaposlenih do 50

2. godinji prohod mnaji od 25 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

3. prosena vrednost imovine manja od milion evra u dinarskoj protivvrednosti

Srednja preduzeda

1. prosean broj zaposleni od 50 do 250

2. godinji prihod od 2.5 do 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

3. prosena vrednost imovine od 1 do 5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

Velika preduzeda su ona koja imaju vede iznose od najvedih u pokazateljima kod najmanje dva od

navedenih kriterijuma za sredna preduzeda.

Neke od prednosti malih i srednjih preduzeda su:

1. mogudnost da u kratkom roku spoznaju specifine ili povremene potrebe potroaa

2. fleksibilnost

3. efikasnije koridenje raspoloivih resursa

4. efikasno koridenje radne snage

5. brzo i efikasno komuniciranje s tritem

6. mala preduzeda prodaju proizvode velikih koompanija

Jedan od najvedih problema malih preduzeda jeste obebeivanje finansijsih sredstava. Velikim

preduzedima su dostupni razliiti izvori finansiranja. Ona su nosioci primenjenih, razvojnih pa i

fundamentalnih istraivanja, rezultatira nove prizvode, nove materijale, nove tehnologije, nove

naine upravljanja. Velika preduzeda nastaju povedanjem obima i irenjem aktivnosti, dakle, internim

ili eksternim rastom preduzeda. Interni i eksterni rast mogu biti horizontalni, vertikalni ili

konglomeratski. Horizontalan rast se ostvarjue u okviru spajanjem dva preduzeda koja proizvode iste

ili sline proizvode. Vertikalan rast nastaje ukljuivanjem u preduzede vie ili nie faze proizvodno-

prometnog procesa. Holding je oblik finansijskog povezivanja pravno samostalnih drutava do koga

dolazi vedinskim uedem jednog drutva.

19.Privredna drutva Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja

delatnosti u cilju sticanja dobiti.

Ortako drutvo je privredno drutvo koje se osniva osnivakim aktom dva ili vie fizikih i/ili pravnih

lica. Karakteriu ga personalna svojstva, poznanstvo i poverenje lanova. Ulog ortaka u ortako

drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama. Dobit i gubitak ortakog

drutva raspodeljuje se ortacima na jednake delove, ako osnivakim aktom ili ugovorom ortaka

ortakog drutva nije drukije odreeno. Ortako drutvo prestaje da funcionie u sluaju likvidacije,

steaja, otkazom, iskljuenjem lana drutva, ako aktom i ugovorom o osnivanju nije drugaije

odreeno. U sluaju likvidacije ortakog drutva obaveze prema poveriocima podmiruju lanovi

drutva na isti nain kao i kod pokrivanja gubitka. Ako neki lan drutva ne plati svoj deo obaveza, to

su duni da urade ostali lanovi drutva

Komanditno drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu

ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovinim imenom, od kojih najmanje

jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice

odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloge (komaditor). Karakteristike dominantno

opredeljuju personalne karaterisitke, poznanstvo i poverenje komplementara, dok lina svostva

komaditora nisu bitna za drutvo. Uloga komaditora u komanditno drutvo moe biti novani i

nenovani, ukljuujudi i izvreni rad i usluge u komanditnom drutvu. Komanditno drutvo za svoje

obaveze odgovara celokupnom imovinom. Jedan ili vie komplementar vode poslove komanditnog

drutva. Komanditor ne moe vriti poslovoenje drutva. Komplementar komanditnog drutva ne

moe preneti ceo ili deo svog udela bez saglaasnosti svih komanditora i komplementara.

Drutvo s ogranienom odgovornodu je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili

fizikih lica radi obavnjanj odreene delatnosti i odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

Drutvo s ogranienom odgovornodu moe imati najvie 50 lanova. Ulog u drutvo s ogranienom

odgovornodu moe biti novani ili nenovani, ukljuujudi i izveni rad i pruene usluge drutva. Ulozi

lanova drutva s ogranienom odgovornodu ne moraju biti jednake vrednosti. Osnovni kapital

drutva s ogranienom odgovornodu moe se odlukom skuptine lanova povedati novim ulozima

lanova ili , pak, smanjiti, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala. lanovi

drutva s ogranienom odgovoronodu ine skuptinu. Skuptina lanova drutva s ogranienom

odgovornodu odluuje o : statusnim pitanjima, zatim pitanjima iz oblasti finansija. Drutvo s

ogranienom odgovornodu moe da ima direktora ili upravni odbor, to se odreuje osnivakim

aktom drutva. Direktora drutva s ogranienom odgovornodu moe biti lan drutva ili lice koje nije

lan drutva.

Akcionasko drutvo je privredno drutvo, drutvo kapitala, koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili

fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti iji je osnovni kapital utvren i

podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Ulog u

akcionarsko drutvo u zamenu za izdavanja akcija moe se uneti u novcu ili u stvarima i pravima.

Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Zatvore akcionarsko drutvo je drutvo ije se

akcije izdaju samo snivaima ili ogranienom broju drugih lica. Ono moe imati najvie 100 akcionara.

Akcionarsko drutvo se smatra otvorenim ako osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija. Na taj

nain se omogudava povedanje osnovnog kapitala drutva. Akcionarsko drutvo moe izdavati:

obine ( redovne) i preferencijalne ( povladene) akcije.Akcionarsko drutvo mora imati bar jednu

obinu akciju. Svaka obina akcija akcionarskog drutva daje akcionaru ista prava te one uvek

predstavljaju jednu klasu akcija. Prava akcionara obinih akcija su pravo glasa u skuptini drutva.

Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili vie klasa, a svaka klasa daje akcionarima razliita

prava, kao to su: pravo prvenstva isplate dividende, prvenstva naplate kod likvidacije drutva.

Dividenda se plada akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti akcija. Vlasnik akcija ima pravo da

proda te akcije. Pri prodaji akcija moe se postidi veda ili manja vrednosti od njihove nominalne

vrednosti.

Javna preduzede osniva drava ili jedinica lokalne samouprave, a obavlja delatnost od opteg

interesa. Delatnosti od opteg interes su delatnosti u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije

elektrine energije, prozvodnje i prerade uglja. Organi javnog preduzeda su: upravni odbor, direktor, i

nadzorni odbor. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzede donosi godinji program poslovanja na

koji osniva daj saglasnost.

20.Reprodukcija - pojam i objanjenje krune eme Kntinuelno ostvarivanje rezultata reprodukcije uslovljeno je neprekidnim ulaganjem za njihovo

ostvarivanje. Neprekidno ulaganje u reprodukciju je mogude samo uz uslov da se zavretkom svakog

procesa proizvodnje upotrebljena sredstva ponovo vrada u proizvodnju u punom iznosu. Ulaganja je

kontinuelno ostvarivanje rezultata, a njihova ekonomska uloga je ostvarivanje dobiti kao konanog i

ciljnog izraza rezultata i stope dobiti kao izraz ekonomske uspenosti reporodukcije.

21.Razlaganje tokova reprodukcije Cilj razlaganja tokova reprodukcije jeste u funciji uspenog upravljanja celinom reprodukcije radi

ostvarivanja optimalnog ekonomskog uspeha.

Uslov otpoinjanja proizvodnje je raspolaganje kapitalom u novanom obliku nameljenom za

angaovanje faktora proizvodnje:

KN=KNm+KNi+KNr

Poetni kapital u novanom obliku namenjen nabavkama sredstava za proizvodnju (KNm, KNi) aktom

kupovine se transfomie u poetni robni oblik kapitala:

KNmBm ; KNiBi

Pri transofrmaciji kapitala iz poetnog novanog oblika u poetni robni oblik (KNB) potrebno je

obezbeivanje materijalnih pretpostavki reprodukcije:

BmM ; BiI

U proizvodnji, kao tehnolokoj fazi reprodukcije, radna snaga, delujudi sredstvima za rad u okviru

primeljenog tehnolokog postupka na materijal kao predmet rada, preobraava odreeni (materijal)

u nov tehnoloki kvalitet (fiziki proizvod):

RIMQ

Iz ostvarenog ukupnog prihoda nadoknauju se trokovi kao monetarni izraz utroenih faktora

proizvodnje i formira se dobit, uz uslov da je ostvareni ukupan prihod vedi od trokova ( Do=C-T):

C=Tm+Ti+Tr+Do.

22.Tipovi tokova reprodukcije Ostvarivanjem ukupnog prihoda omoguduje se otpoinjanje novog toka reprodukcije, koji moe biti

zasnovan na:

1. proirenoj osnovi

2. prostoj osnovi

3. suenoj osnovi

Novi tok reprodukcije je zasnovan na proirenoj osnovi kada se ostvaruje dobit i ako se u raspodeli

preduzimake doboti (neto dobit (Don)) izdvaja kvota za akumulaciju (Da) kao izvor formiranja

sopstvenog novanog kapitala (KNs). Reprodukcija, na proirenoj osnovi, ima svostvo normalih

tokova, jer su zasnovani na ostvarivanju dobiti kao konanom i ciljnom rezultat i uslov rasta

proizvodnje, dakle:

Reprodukcija, na prostoj osnovi , iako su dobit i gubitak ravni nuli (Do=0; G=0) nije zasnovana na

ostvarivanju dobiti. Pri reprodukciji na prostoj osnovi ukupan prihod je jednak trokovima, odnosno

C=T.

Reprodukcija na suenoj osnovi, ima svojstvo dublje, odnosno duboko poremedenih tokova, jer je

zasnovana na ostvarivanju gubitka (G=T-C). Razlikuju se tzv. redovni gubitak i gubitak u supstanci. Kod

tzv. redovnog gubitka ukupan prihod je manjo od ukupnih trokova, pa se naredni ciklus reprodukcije

odvija uz umanjene zarade, dakle:

C

23.Uzroci poremeaja u tokovima reprodukcije Uzroci poremedaja tokova repordukcije jesu u faktorima ostvarivanja rezultata i veliine ulaganja,

dakle u faktorima koji utiudi na sprovoenje pricipa ekonomije, utiu na ostvarivanje ekoomskog

uspeha. Objektivno i subjektivno uslovljeni faktori inioci su poremedaja. Na poremedaje u tokovima

reprodukcije drutveni faktori utiu identino kod svih proizvoaa istih ili funcionalno i komercijalno

slinih proizvoda. Tokovi tekude reprodukcije konkretizuje se putem:

1. smanjenja ukupnog prihoda usled smanjenja ostvarenog i realizovanog obima proizvodnje

2. negativnog odstupanja trine cene po jedinici proizvoda od vrednosti po jedinici proizvoda

3. negativnog odstupanja trine cene faktora proizvodnje po jedinici utroaka od vrednosti po

jedinici utroaka.

24.Ciljevi i naini rehabilitacije poremeenih tokova reprodukcije Gubitak, kao izraz ekonomskog neuspeha nije, naravno, cilj preduzeda, ali smanjivanje gubitka,

odnosno stope gubitka, jeste cilj sa stanovita to bre rehabilitacije poremedenih tokova

repordukcije. Cilj rehabilitacije je uspostavljenje preanjeg stanja, odnosno vradanje poremedenih u

normalne tokove repordukcije.Transformacija gubitak u ostvarenu dobit (GDo) odnsono stope

gubitka (g') u stopu dobiti (do'). Jedna od kvota raspodele preduzimake dobiti (Don) jeste kvota za

rezerve (Dr) . Sanacijom gubitka upotrebom rezevrni (Dr) obezbeuje se kontinuitet odvijanja tokova

tekude reprodukcije, ali se ne eliminiu uzroci gubitka.

25.Ulaganja u reprodukciju, rezultati reprodukcije i ekonomski uspeh kao

predmet izuavanja Ekonomike preduzea Ulaganja u reprodukcij uslov su njenog kontinuiteta radi ostvarivanja rezultata reprodukcije. Vidovi

ulaganja u reprodukciju obuhvataju:

1. troenje faktora proizvodnje

2. angaovani kapital

Ulaganje u obliku angaovanja kapitala je uslov njegovog troenja. Potrebno je angaovati kapital

odgovarajude vrste, obima i kvaliteta da bi se omogudilo troenje. Cilj troenja faktora proizvodnje je

proizvoenje nove upotrebne vrednosti, fizikog proizvoda. Cilj angaovanja kapitala je

obezbeivanje neprekidnosti tokova reprodukcije. Oba vida ulaganja u reprodukciju mogu biti

izraena naturalno i novano

Rezultati reprodukcije tokova tekude reprodukcije, diferenciraju se na: orginalni i izvedene (1) i

prethodne i konane (2). Izrazi orginalnih rezultata reprodukcije jesu: fiziki proizvod (Q) i vrednost

proizvodnje (V), odnsono ukupan prihod (C), kao realan izraz realizovane vrednosti proizvodnje u

trinoj ekonomiji. Izraz izvedenih rezultata su: dohodak (D) i dobit (Do). Fiziki proizvod i ukupan

prihod izraavaju prethodne a dohodak i dobit konane rezultate reprodukcije. Trine cene, ukupan

prihod je finansijski izraz rezultata reprodukcije i atribut je robne prizvodnje. Po svojoj ekonomskoj

sadrini, ukupan prihod predstavlja realizovanu vrednost proizvodnje. Dohodak, kao izraz rezultata

reprodukcije, kvantitativno je razlika izmeu ukupnog prihoda i trokova materijalne reprodukcije:

D=C-Tmi. Kvantitaivno, dobit se utvruje kao razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova

Do=C-T

Ekonomski uspeh, odnos izmeu rezultata i ulaganja za njihvo ostvarivanje kvalifikuje ekonomski

uspeh. Cilj je, pri tome, da odnos izmeu rezultata i ulaganja bude maksimalan. Eu=O/Imax

Ostvariti maximalne rezultate uz minimalan ulaganja.

26. Pojam, vrste i nosioci utroaka faktora proizvodnje Utroci faktora proizvodnje podrazumevaju naturalno troenje materijala, sredstva za rad i radne

snage. Na veliinu utroaka utiu, pre svega, tehniki faktori. Sutina formiranja trokova i njihova

problematika proizlaze iz problematike utvrivanja utroaka faktora proizvodnje i cene tih faktora

Na tehnolokim radnim mestima za najvedi broj utroaka faktora proizvodnje mogu se odrediti

nosioci utroaka. Na tehnolokim radnim mestima se troe i faktori proizvodnje koji se ne mogu

direktno vezati za nosioce, kao na primer, troenje maina, alata, energije, materijala za odravanje

pogona i sl. Za njih se u trenutku nastanka utroka ne mogu odrediti nosioci, s obzirom da se na ovim

radnim mestima smenjuju razliiti proizvodi ili usled toga to se utroci odnose na pogon u celini.

U pripremnoj i zavrnoj fazi proizvoda (tehnika priprema, kontorla kvaliteta, pakovanje, ekspedicija i

sl.) za mali broj utroaka faktora proizvodnje mogu se odrediti nosioci. Meutim, u obe faze se

javljaju utroci koji nisu strogo vezani za proizvode koji su nosioci utroaka.

Na ostalim raijskim radnim mestima ne postoji funcionalna veza izmeu utroaka faktora

proizvodnje na tim radnim mestima i proizvoda koji su ih uzrokovali. Na ovim radnim mestima ne

moe se uspostaviti direktna veza izmeu utroaka i nosilaca. Raspodele utroaka p odabranom

kljuu uvek znai samo pretpostavljene utroke po proizvodima.

27.Utropci materijala Utroci materijala predstavljaju naturalno izraeno troenje materijala nastalo radi proizvodnje nove

upotrebne vrednosti.

1. utroci materijala za izradu

2. utroci pomodnog materijala

3. utroci energije

4. utroci reijskog materijala

Utroci materijala za izradu podrazumevaju troenje materijala koji svojo supstancom ulazi u novi

proizvod. Koliina utroaka materijala za izradu po jedinici proizvoda je fiksna, a u masi ima

proporcionalan karakter u odnosu na promene obima proizvodnje.

Utroci pomodnog materijala, predstavljajudi troenje predmeta rada, ne moraju svojom supstancom

ulaziti u novi proizvod. Funcija pomodnog materijala u priozvodnji jeste da potpomae odvijanje

tehnolokog procesa ili da na nekoj sirovini proizvede odreenu materijalnu promenu. Koliinu

utroaka pomodnog materijala odreuju faktori koji determiniu i potronju materijala za izradu

odreenog proizvoda

Utroci energije predstavljaju troenje priordnih energetskih izvora u reprodukciji. Koridenjem

energije raste proizvodna snaga rada, a to omoguduje vedu proizvodnu efikasnost. Moe biti

pogonska i tehnoloka. Utroci pogonske energije omoguduju realizaciju tehnolokog procesa. Visina

utroaka pogonske energije zavisi, osim faktora koji uslovljavaju utroke materijala izrade, i od

stepena tehnoloke opremljenosti preduzeda. Utroci tehnoloke energije podrazumevaju direktno

troenje energije i utroke indirektne tehnoloke energije radi obezbeivanja uslova rada. U odnosu

na dinamiku obima proizvodnj, utroci pogonske i direktne tehnoloke energije imaju proporcionalan

karakter ili ispoljavjau tendenciju ka proporcionalnosti. Utroci indirektne tehnoloke energije su

fiknog karaktera u odnosu na dinamiku obima.

Utroci reijskog materijala:

1. Utroke reijskog materijala proporcionalnog karaktera ine utroci materijala koji nisu

neposredno vezani za tehnoloki proces. Javljaju se na zavrnim radnim mestima i imaju istu

dinamiku kao i obim proizvodnje. Na primer, utroci ambalae, utroci materijala vezani za

pakovanje

2. Utroci reijskog materijala relativno fiksnog karaktera nastaju u pripremnoj i zavrnoj fazi

proizvodnje i u vezi su s organizacijom rada na tehnolokim radnim mestima. Ovi utroci se

menjaju s promenom obima proizvodnje, ali ne proporcionalni, zato to nisu direktno

uslovljnei obimom proizvodnje.

3. Utroci reijskog materijala fiksnog karaktera nezavisni su u odnosu na dinamiku obima

proizvodnje. Utroci kancelarijskog materijala. Fiksni utroci reijskog materijala po jedinic

proizvoda zavise od obima proizvodnje.

Na koliinu stvarnog utroaka materijala utiu objektivni (tehniki faktori) i organizacioni (subjektivni

) faktori. Objektivno uslovljeni ili potrebni utroci materijala podrazumevaju utvene normative

materijala koji su uslov nastanka novi proizvod. Objektivno uslovljeni utroci materijala, u praksi,

nazivaju se normativom materijala. Organizaciono uslovljeni utroci materijala predstavljaju suvino

troenje materijala pod uticajem subjektivnih faktora. Ovi utroci nisu ulsov za proizvodnju

odreenog proizvoda.To su: povedan otpad i rastur materijal, zbog deadekvatnog rukovanja ili

transporta. Zbir objektivni i organizacion utroaka materiajal predstavlja stvarne utroke materijala:

M=M+m

28.Utroci sredstava za rad Sredstva za rad su instumenti ili orua koja proizvoa koristi u proizvodnji. Klasifikacija sredstava za

rad, prem njihovim funkcionalnim karakteristikama, jeste:

1. maine

2. postrojenja

3. ureaji

4. zgrade

5. alati

6. inventar

Utroci sredstava za rad podrazumevaju njihovo fiziko-naturalno izraeno troenje. Ne utroe

potpunosti u toku jednog proizvodnog ciklusa, nego mogu da se koriste godinama. Poljavni oblici

utroaka sredtava:

1. Fiziko troenje sredstava za rad se javlja u postupku rada. Ono je dirktnoj proporciji s

vremenom aktivnog rada. Odnosno ukoliko je vek sredstava za rad dui, utoliko je

intenzivnije i njihovo troenje. Fiziko troenje sredstava za rad u masi ima proporcionalan

karakter u odnosu na obim proizvodnje, a fiksi po jedinici proizvoda

2. Fiziko starenje sredstava za rad je posledica dejstva prirodnih sila i korozije, bez obizra da li

je sredstvo u proizvodnoj funckiji. Usled fizikog starenja, sredstva za rad imaju ogranien vek

trajanja, zenavisno od toga da li su i koliko u upotrebi. Nema proporionalan karakter.

3. Lomovi i kvarovi uzrokuju delimino ili trajno onesposobljavanje sredstava za rad u smislu

njihove proizvodne funckije. Obim utroka usled loma i kvara zavisi od intenziteta koridenja

sredstva, od reima njihovog odravanja. Obim proizvodnje moe ostati isti i u uslovima

povedanja kvara i loma

Stvarne utrodke sredstava za rad ine objektivni -standardni (I) i organizaciono uslovljeni (i):

I=I+i

Standardni utroci sredstava za rad su deo stvarni utroaka, uzrokovani uticajem objektvnih faktora,

a utvuju se na osnovu:

1. fizikog troenja (habanja)

2. fizikog starenja sredstava za rad

29.Amortizacija sredstava za rad - vremenska amortizacija Troenje sredstva za rad se moe izraziti jedino vrednosno, i to ne kao realna, ved kao

pretpostavljena veliina. Preneta ili utroena vrednost sredstava za rad u ekonomiji se naziva

amoirtizacija.Ovakav metod obrauna prioritet daje vremenskom faktoru i ekonomskom troenju

sredstava za rad. Pretpostavka je da se sredstva z a rad ravnomerno troe u veku trajanja, bez obizra

da li su u upotrebi. U praksi, tana-realna amortizacija se ne moe utvrditi. Otuda je amortizacija veda

ili manja u odnosu na stvarno prenetu vrednosti sredstva za rad u toku rada. Godinji iznos

amortizacije se utvuje kao kolinik nabavne vrednosti odreenog sredstva za rad i njegovog veka

trajanja.

=

; =

100

Vremenska amortizacija kao obraunski postupak utvrivanja prenete vrednosti sredstava za rad

moe biti:

1. ravnomerna vremenska amortizacija pretpostavlja da se sredstva za rad ujednaeno troe u

veku trajanja. Ona je, dakle, konstanta po vremenu, ali se po jedinici proizvoda menja

obrnuto proporcionalno promeni obima proizvodnje u veku trajanja sredstava za rad. Ovaj

metod ima nedostatke kao to su : fiksni karakter amortizacije u vreme, ravnomerno

opteredenje godinje proizvodnja amortizacijom, inflacija koja obezvreduje nabavnu

vrednost sredstava za rad, metod ne uvaava ekonomsko zasterevanje sredstava za rad.

2. Progresivna vremenska amortizacija znadi rast amortizacije iz godinu u godinu. Ovo zbog toga

to je novosredstvo za rad neuhodano, te radnici koji njime poinju da rade ne mogu u

potpunosti da iskoriste njegov kapacitet. Ovaj metod odreivanja amortizacije ne odraava

stvarnu vrednost utroaka sredstava za rad.

3. Degresivna vremenska amortizacija znai opadanje amortizacije iz godine u godinu. Polazi se

od pretpostavke da nova sredstva za rad imaju vedu proizvodnu efikasnosti i da su trokovi

eksploatacije nii, jer su manji trokovi odravanja, rei su zastoji i kvarovi. Degresivna

amortizacija se moe utvrditi na dva naina: 1) primenom degresivne stope na istu osnovicu

2) primenom iste stope na opadajudu vrednost sredstava

30.Amortizacija sredstava za rad - funcionalna amortizacija Kod funckionalne amortizacije osnov za odreivanje amortizacije jeste aktivni radni vek sredstava za

rad. Na osnovu navedenog odnosa, iznos amortizacije po jedinici proizvoda se utvruje kao kolinik

nabavne vrednosti sredstva za rad i mogudeg obima proizvodnje tim sredstvom u radnom veku:

=

Tropkovi sredstava za rad u odreenom vremenskom periodu utvruje se kao proizvod ostvarenog

obima proizvodnje u tom periodu i amortizacije sredstava po jedinici proizvoda:

=

31.Utroci radne snage - pojam radne snage i utroaka radne snage Radna snaga , pojmovno, podrazumeva bioenergiju proizvoaa-pojedinca, koja se troi u

reprodukciji. Troenje fizikog ili intelektualnog rada. Utroena radna snaga u reprodukciji postaje

materijalizovani rad, odnosno javlja se gubitak potencijalne radne snage ukoliko je troenje bilo

drutveno celishodno. Utroak radne snage predstavlja odreenu koliinu ljudske bioenergije utroen

pri radu. Bioenergija proizvoaa-pojedinca se razlikuje od mehanike energije maina ili bilo kojeg

prirodnog energetskog izvora. Ljudska bioenergija, koja se troi u reprodukciji, ne moe se meriti

energetskim jedincama, ved se izraava vremenom trajanja rada.

32.Razliitost utroaka radne snage Razlike u utrocima radne snage u jednakim vremenskim jedinicama istog proizvoa i vremenskim

jedinicama dvaju razliitih proizvoaa javljaju se usled razlika u:

1. Kvalifikovanosti obuhvata skup znanja i umenosti koji su potrebni proizvoaima za

obavljanje poslova odreene sloenosti. Vii stepen kvalifikovanosti podrazumeva sloeniji

rad. Trokovi poboljanja kvalifikovanosti su vedi ako je vii nivo sloenosti rada koja se stie.

Kada se kvalifikovanosti proizvoaa povedava od prostog rada ka sloenijem, trokovi

opadaju sve do izvesnog stepena kvalifikovansoti kada poinje njihov rast.

2. Inteniztet rada znai stepen napora proizvoaa u jedinici vremena. ukoliko je napor

proizvoaa vedi, vedi je i radni uinak. Intenzitet rada se krede izmeu donje i gornje

granice. Na donjoj granici intenziteta trienje bioenergije radnika je minimalno, koje za

rezultata rada nem proizvod. Na gornjoj granici intenziteta rada prestaje dalji rast uinka, bez

obizra na povedane napore. Izmeu donje i gornje granice intenziteta nalaiz se optimalan ili

standardan intezitet, koji obezbeuje minimalne utroke bioenergije radnika po jedinici

proizvoda.

3. Organiczacija rada predstavlja skup metoda organizacije reprodukcije. Za ekvivalentnost

utraka radne snage u vremenskim jedinicaa potrebno je utvrditi standardnu ili optimalnu

organizaciju rada koja obezbeuje najkrade vremensko trajanje rada i minimalne utroke

radne snage po jedinici proizvoda.

4. Uslovi rada podrazumevaju prirodne i tehnike razlike u kojima rade proizvoai. Razliiti

uslovi rad zahtevaju i razliite utroke radne snage. Da bi se postigla ekvivalentnost utroaka

radne snage u jedinici vremena razliitih proizvoaa, potrebno je odrediti standarnde uslove

rada.

5. U sluaju da dva proizvoaa rade s optimalnom kvalifikovanidu, optimalnim intenzitetom

rada, da imaju iptimalnu organizaciju rada i uslove rada, ali uz razliite prekide u radu, njihovi

utroci radne snage u jedinici vremena bide razliite.

33.Potrebni i stvarni utroci radne snage Potrebni utroci radne snage jesu utroci koji nastaju u radu radnika uz optimalnu kvalifikovanosti,

optimalan intenzitet, i organizaciju, optimalne uslove rada i kontinuitet u radu. Oni predstavljaju

minimalne utroke radne snage po jedinici proizvoda i minimalne utroke za odredeni rad. Potrebni

utroci radne snage predstavljaju standardne utroke radne snage konkretnog proizvoaa u

proizvodnji odreenog proizvoda. Stvarni rad vremenski se ne poklapa s objektivnim, odnosno

standarndnim. Stvarni utroci su vedi od objektivno uslovljenih, jer je stvarno trajanje procesa rada

due od potrebnog.

R=R+r

Potrebni utroci radne snage imaju za rezultet proizvod, dok neproizvodni utroci nisu

materijalizovani u proizvodu i drutvo ih ne priznaje. Organizaciono uslovljena tropenja nastaju i zbog

angaovanja a neiskoridenosti radne snage. Angaovana rdna snaga predstavlja ukupan radni

potencijal jednog kolektiva, koji, po pravilu, nije u potpunosti iskoriden.

34.Uticaj nepotpunog iskorienja kapaciteta na utroke radne snage Nepotpuno korienje kapaciteta utie na utroke radne snage putem razlaganja ukupnih fiksih i

relativno fiksnih utroaka radne snage na objektivnu i organizacionu komponentu.

1. Fiksne utroke radne snage karakterie nepromenljivost u ukupnoj masi, bez obzira na

dinamiku obima proizvodnje u okviru tehnikog kapaciteta. Objektvino uslovljenji utroci

radne snage fiksnog karaktera po jedinici proizvoda su:Rq =( )

Q(max )

Stvarni utroci radne snage fiksnog karaktera po jedinici proizvoda utvruju se kao odnos

izmeu stvarnih fiksih utroaka i ostvarenog obima proizvodnje:Rq =( )

Q

Razlika izmeu stavrnih utroaka radne snage fiksnog karaktera po jedinici proizvoda i

objektivno uslovljenih fiksnih utroaka po jedinici proizvoda predstavlja organizacionu

komponentu fiksnih utroaka:rq = Rq

2. Utroke radne snage relativno fiksnog karaktera. Koeficijent promen aovih utroaka moe biti

vedi ili manji od koeficijenta promena obima proizvodnje, pri prelazu iz jedne u drugu zonu

obima

35.Trine i nabavne cene faktora proizvodnje Cene faktora proizvodnje u trinim uslovima, podrazumevaju cene po kojima se faktori proizvodnje

unose u reprodukciju. U proizvodnji faktori proizvodnje ne unose po vrednosti, ved po cenama, odnos

prenete vrednosti i utroene vrednosti nije jednak. Trine cene se formiraju pod uticajem odnosa

ponude i tranje, te, u tom smislu, predstavljaju drutveno priznanje individualnih vrednosti, dnosno,

drutveno priznate cene. Cena po kojima se faktori proizvodnje nabavljaju na tritu su konkretne

nabavne cene koje odstupaju od trinih pod uticajem subjektvinih faktroa u sferi ponude ili tranje.

36.Cena sredstava za proizvodnju U trinim uslovima privreivanja cene sredstava za proizvodnju neposredno utiu na veliinu

trokova poslovanja. Formiraju ih objektvini - drutveni i subjektivni faktori. Nuno je definisati

osnovne kategorije cena sredstava za proizvodnj koje obuhvataju:

1. vrednost sredtava za proizvodnju

2. trine cene sredstava za proizvodnju

3. nabavne cene sredstava za proizvodnju

Sredstva za proizvodnju se na tritu ne realizuju po svojim individualnim vrednostima, ved po

odreenim prosenim vrednostima koje predstavljaju njihovo drutveno priznanje, a na ta presudan

uticaj ima odnos ponude i tranje. U tom sluaju vrednost utroenih sredtava za proizvodnju bi bila:

Tmiv=MVm+IVi

Trine cene sredstava za proizvodnju su cene konkretnog materijala i sredstava za rad, a formiraju se

pod uticajem odnosa ponude i tranje, mera makroekonomske politike i monopolskog ograniavanja

konkurencije na tritu. Polazedi od pretpostavke da se trine cene sredstava za proizvodnju

formiraju iskljuivo pod uticajem trinih faktora. Akor je ponuda jednak tranij:Cmi=Vmi. Kada je

ponuda veda od tradnje, trine cene sredtava za proizvodnju su nie od vreddnosti, i obratno.

Cmi>

Subjektivni faktori de usloviti da se sredstva za proizvodnju nabavljaju po cenama koja su iznad ili

ispod trinih, dakle da se nabavljaju po konkretnim nabavnim cenama. Cmi>

Pojedinane kolektivne ugovore zakljuuju svi radnici kao pojedinci sa svojim poslodavcima o

zasnivanju radnog odnosa, pravima i obavezama.

Osnovna pitanja koja se ureuju kolektivnim ugovorima o radu su slededa:

1. uslovi i nain zasnivanja radnog odnosa

2. stupanje na rad i rasporeivanje radnika

3. odmari, radno vreme, zatita na radu

4. minimalni iznos plate i druge nadoknade i primanja radnika

5. materijalna odgovornost radnika, radna disciplina i uslovi rada kojima moe prestati radni

odnos

6. prava i dunost radnika i poslodavaca u trajku

7. trajanje kolektivnog ugovora

8. higijensko-tehnika zatita na radu

Interesi sindikata su da na osnovu potpisanog i postignutog sporazuma obezbede to povoljniju

poziciju radnika u pojedinanim pregovorima, tj. visinu najmine

40.Pojam trokova i cena kotanja Pojam trokova podrazumeva utroene vrednosti u reprodukciji, a utvuje se kao proizvod utroaka

faktora proizvodnje i njihovih cena po jedinici utroaka, odnosno:

T=U x Cu

Trokove faktora proizvodnje ine:

1. trokovi materijala

2. trokovi sredstava za rad

3. trokovi radne snage

U zavisnosti od faze kojoj se odvija troenje faktora proizvodnje, trokovi mogu biti:

1. trokovi proizvodnje

2. trokovi robnog promenta

3. trokovi finansijskog prometa

irem koncepcijskom smislu trokovi obuhvataju:

1. cenovni izraz utroaka

2. poslovne izdatke koji prositiu iz obaveza preduzeda

3. naknade z aangaovan kapital u reprodukciji

Cena kotanja se definie na dva naina. Moe se posmatrati s aspekta ukupnih novanih izdataka:

T=Tm+Ti+Tr

Drugi pristup definisanju cene kotanja je s aspekta koliine utroenog ukupnog rada za izradu

proizvoda. U ovom sluaju, cena kotanja je ravna vrednosti proizvoda:

Ck=Tm+Ti+Vr

Cena kotanja i vrednosti proizvodnje se ne poklapaju.

41.Karakteristike trokova materijala Tm=M x Cm

Troenjem u proizvodnji materijal svoju vrednost prenosi na nov proizvod. Razlikujemo sledede

osnovne kategorije trokova materijala:

1. Tropkovi materijala za izradu: Na koliinu utroka materijala za izradu utiu karakteristike:

proizvoda, tehnolokog procesa, materijala i uslovi rada. Ako je re o proizvodu koji ima dui

ivotni vek, duu trajnost, on de, svakako, uslovljavati troenje kvalitetnijeg i skupljeg

materijala i obratno. Kod proizvoda nieg kvaliteta od planiranog, trokovi su nii, ali su

potroai uskradeni za odreen stepen kvaliteta proizvoda, a, u izvesnim sluajevima, zbog

slabijeg kvaliteta mora uslediti i sniavanje prodajnih cena.

2. Trokovi pomodnog materijala: podrazumeva trokove predmeta rada koji u proizvdonji

potpomau tehnoloki proces ili sirovinama izazivaju materijaln promen.

3. Trokovi energije: obuhvataju trokove pogonske i tehnoloke energije. Preduzeda visoke

tehnike opremljenosti imaju vede trokove pogonske energije, ali manje trokove radne

snage.

4. Trokovi tuih usluga: preduede ustupa drugom na doradu pojedine delove ili sma proizvod.

5. Reijski trokovi materijala: obuhvata trokove materijala u pripremnoj i zavrnoj fazi

proizvodnj. U zavrnoj fazi proizvodnje, troenje reijskog materijala moe biti

proporcionalno obimu proizvodnje. Na primer, trokovi pakovanja proizvoda, kontrole

kvaliteta. Reijski trokovi materijala imaju relativno fiksni karakter u zavrnoj fazi

proizvodnje i organizacije rada na tehnolokim radnim mestima.

42.Karakteristike trokova sredstava za rad Kvatitativno, trokovi sredstava za rad se utvruju kao proizvod utroaka i cena po jedinici utroaka

Ti=I x Ci

Sredstva za rad, prema fuckionalnim karakteristikama, mogu se grupisati na:

1. maine

2. postrojenja

3. ureaji

4. instalacije

5. alati

6. zgrade

7. inventar

8. transportna sredstva

Troe samo delimino u jednom ciklusu proizvodnje. Razlikujemo sledede grupe ovih trokova:

1. Trokovi fizikog troenja, habana

2. trokovi ekonomskog zastarevanja

3. trokovi generalnog remonta i tekudeg odravanja

43.Karakteristike trokova radne snage Tr=R x Cr

Opta karakteristika radne snage jeste da u procesu rada prenosi vrednost sredstava za proizvodnju

na nov proizvod i istovremeno stvara novu vrednost. Utroena radna snaga se reprodukuje isplatom

zarada, koje predstavljaju njenu reprodukcionu vrednost. Zaradom treba da se obezbedi mogudnost

reprodukcije utroenog rada. Zarada, koja jeste nadoknada za utroenu bioenergiju, predstavlja

ulaganje u reprodukciju, dok je druga komponenta, po osnovi ostvarivanja ekonomskog uspeha,

kvota raspodele preduzimake dobiti.

44.Sistematizacija trokova Sistematizaccija trokova se moe izvriti sa stanovita:

1. Mesta nastanka:trokove izrade, reijske trokove( trokove pogonske reije, trokove uprave

Trokovi izrade: materijala za izradu, pomodnog materijala za izradu, pogonske energije,

sredstava za rad, radne snage izrade.

Trokovi pogonske reije: materijala na organizacionim radnim mestima, tehnoloke energije,

sitnog inventara i alata, sredtava za rad pogona pri vremenskoj amortizaciji, odravanja i

osiguranja sredtava za rad, radne snage na organizacionim radnim mestima, radne snage na

odreenjim pomodnim radnim mestima, radne snage posrednih rukovodilaca, tehnike

kontrole, PTT trokovi.

Trokovi uprave:kancelarijskog materijala, usluga drugih preduzeda, istraivanja trita,

projetovanja, sredstava za rad odreenih slubi, radne snage za finansijske, kadroske, opte

poslove, kamate na tu kapital, putni trokovi i dnevnice za slubena putovanja, odravanja i

idenja

2. Vezanost za nosioce:direktne, indirektne

Direktni trokovi: materijala za izradu, pomodnog materijala za izradu, radne snage, sredstva

za rad.

Indirektni trokovi: reijskog materijala, pomodnog materijala i usluga, unutranjeg

transporta i odravanja, usluga drugih preduzeda, energije, radne snage na reijskim

poslovima, sredstava za rad pri vremenskoj amortizaciji.

3. Vreme nastanka: pojedinane, zajednike

Pojdedinane: aterijala za izradu, pomodnog materijala za izradu, radne snage izrade

Zajedniki: tehnoloke energije, reijski trokovi radne snage, odravanja osnovih sredstava,

sredtsava za rad, materijala i radne snage na komercijalnim, finansijskim, kadrovskim, optim

slinim poslovima.

4. Poslovnih funkcija: uravljanja, nabavke, proizvodnje, prodaje, raunovodstva, plana i analize,

finansijske funckije, opte i kadrovske funcije

5. Sloenosti: jednostavne(orginalne), sloene(kompleksne)

6. Ulaganja u procesu proizvodnje: primarne, sekundarne

45.Dinamika trokova Dinamika trokova podrazumeva promene trokova u nizu uzastopnih perioda koji uslovljavaju

promene obima proizvodnje. Zakonitosti promene u ukupnim i trokovima po jedinici proizvoda.

Utvruje se funcionalni odnos izmeu promena trokova i promena obima proizvodnje. Osnovni cilj

analize dinamike trokova jeste utvrivanje elastinosti trokova na promene obima proizvodnje

=

; =

2 1

1; =

1 2

1

Koeficijent reagibilnosti moe biti ravan nuli, jedinici, vedi ili manji od jedinice. U odnosu na dinamiku

obima proizvodnje, razlikujemo sledede kategorije trokova:

1. proporcionalni trokovi (Tpi)

2. relativno fiksni tropkovi (Tro)

3. fiksni trokovi (Tfi)

46.Proporcionalni trokovi Proporcionalni trokovi su neposredno vezani za izradu proizvoda. Veliina trokova je uslovljena

ostvarenim obimom proizvodnje:

=

= 1

Proporcionalni trokovi su:

1. trokovi materijala za izradu

2. trokovi pomodnog materijala za izradu

3. trokovi pogonske energije

4. trokovi sredstava za rad pri funcionalnoj amortizaciji

5. trokovi radne snage izrade

6. trokovi radne snage i materijala u zavrnoj fazi procesa proizvodnje

47.Relativno fiksni trokovi Svaka grupa proizvoda, organizacioni delovi predueda il smene - zahtevaju posebnu pripremu i

organizaciju, to uslovljava pojavu relativno fiksnih trokova. Relativno fiksni trokovi se menjaju u

masi.

=

>< 1

Relativno fiksne trokove spadaju:

1. trokovi materijala i radne snage na organizacionim radnim mestima

2. trokove radne snage posrednih rukovodilaca proizvodnje

3. trokovi radne snage i materijala tehnike kontrole

4. trokovi radne snage na izvesnim pomodnim mestima

5. trokovi sredstava za rad u funciji pripreme konkretne zone obima

48. Fiksni trokovi Fiksni trokovi su uslovljeni tehnikom opremljenodu predueda. Ne zavise od obima proizvodnje, tj.

nezavisno od stepena koridenja kapaciteta njihova veliina ostaje nepromenjena. Koeficijent

reagibilnosti fiksnih trokova je jednak nuli:

=

= 0

Fiksni trokovi su:

1. trokovi sredstava za rad

2. trokovi radne snage na pripremno-zavrnim poslovima

3. trokovi administracije

4. trokovi poslova projektovanja, konstrucije i probne proizvodnje

49.Dinamika varijabilnih trokova Varijabilnih trokovi se menjaju s promenom obima proizvodnje, jer su u direktnoj zavisnosti od

obima. S rastom obima proizvodnje varijabilnih trokovi se povedaju, a s padom obima i oni opadaju

ali ta promena nije direktno srazmerna promeni obima proizvodnje:

1. proporcionalno varijabilne trokove: u mase se menjaju u istom pravcu i istim intenzitetom

kao i obima proizvodnje. krt=1

2. progresivno varijabilne trokove: se brie menjaju od promene obima proizvodnje. Ako obim

proizvodnje raste, progresivno varijabilni trokovi se povedaju bre. krt>1

3. degresivno varijabilne trokove: se sporije menjaju od promene obima proizvodnje. Ako obim

proizvodnje raste, degresivno varijabilni trokovi rastu sporije. krt

3. Granini trokovi predstavljaju dodatne trokove novog obima proizvodnje, i bratno,

opadajude trokove za opadajudi obim proizvodnje. U zoni degresije granini trokovi po

jedinici proizvoda sadre opadajude varijabilne trokove. Nakon optimalnog stepena

iskoridenosti kapaciteta, granini trokovi po jedinici proizvoda sadre rastude varijabilne

trokove.

52.Granini trokovi i prodajne cene Trokovi i ukupan prihod su determinant dobiti preduzeda. Varijabilni trokovi mogu imati koeficijent

reagibilnosti ravan, vedi ili manji od jedan, to de usloviti razliitu dinamiku trokova po jedinici

proizvoda u sluaju povedanja, odnosno smanjenja obima proizvodnje usled promene prodajnih

cena. Obim proizvodnje utie na cenu kotanja po jedinici proizvoda. Stavrni trokovi se mogu

odrediti tek nakon zavretka proizvodnje. Jedan od metoda je formiranje prodajnih cena na osnovu

graninih trokova. Moraju pokriti prodajnom cenom najmanje proseni varijabilni trokovi.

= ; = +

Granini trokovi se koriste za odreivanje prodajnih cena samo u kratkoronoj politici prodajnih

cena za dodatnu proizvodnju.

53.Zone u dinamici trokova Pojam "zona trokova" podrazumeva raspon izmeu dva stepena uposlenosti kapaciteta u kojem

trokovi ispoljavaju svoje karakteristino kretanje. U dinamici trokova se formiraju tri karakteristine

zone:

1. zona degresije: trokova se prostire od nultog stepena uposlenosti kapaciteta do granice

degresije trokova, koja se, u proseku, nalazi u vie od 3/4 kapaciteta. Razlog ovakve

dinamike je u strukturi ukupnih trokova koji se sastoje iz fiksnih i varijabilnih trokova. Po

jedinici proizvoda ukupni trokovi opadaju. Degresija trokova, tj. opadanje trokova po

jedinici proizvoda. Na granici degresije se postiu najnii trokovi po jedinici proizvoda.

2. zona optimuma: u ovoj zoni ukkupnih trokovi izvesno vreme rastu srazmerno s povedanjem

obima proizvodnje. Najnii trokovi po jedinici proizvda. Optimalan stepen uposlenosti

kapaciteta se ostvaruje pri izjednaenju ukupnih i graninih trokova po jedinici proizvoda.

Zona obuhvata, u proseku, raspon izmeu 80%-90% uposlenosti kapaciteta. Koridenje

kapaciteta ispod tog stepena uposlenosti, po pravilu, dovodi do gubitka.

3. Zona progresije: ukupni trokovi rastu progresivno. Porast trokova po jedinici proizvoda je

vedi to se obimu proizvodnje vie udaljava od zone optimuma. Ukupni trokovi po jedinici

proizvode prelaze u progresiju. Od zone optimuma do maksimalnog stepena iskoridenosti

kapaciteta.

54.Pojam i metode kalkulacije trokova Kalkulacija je raunski postupak kojim se izraunavaju cene i to: cena kotanja, nabavna, prodajna,

interna cena uinaka i druge cene. Osim toga, kalkulacija slui kao osnov za odnoenje poslovnih

odluka, za kontrolu trokova i za kontrolu ekonominosti poslovanja. Slededim principima:

1. kalkulacija treba da je tana i da obuhvata sve trokove

2. trokove je potrebno obuhvatiti - diferencirati po faktorima, mestima nastajanja i po

nosiocima

3. kalkulacija treba da je prilagodljiva nainu poslovanja preduzeda

4. trokovi koji se obuhvataju u kalkulaciji treba da se dokumentovani

5. kalkulacija mora biti pravovremena

6. kalkulacija treba da obezbedi uporedivost podataka s planskim kalkulacijama.

Tekude kalkulacije prate trokove uporedo s odvijanjem proizvodnje. Naknadnim kalkulacijama se

utvruju trokovi po zavretku proizvodnje. Pretkalkulacija ima zadatak da proceni trokove nekog

proizvoda pre poetka njegove proizvodnje.

Metodi kojima se sprovodi obraun nazivaju se kalkulacije. U osnovi, razlikuju se tri osnovna tipa

proizvodnje:

1. pojedinana proizvodnja

2. serijska proizvodnja

3. masovna proizvodnja

Poto se u preduzedima moe odvijati vie tipova proizvodnje, primenjuje se i vie metoda

kalkulacije:

1. diviziona kalkulacija

2. kalkulacija ekvivalntnih brojeva

3. kalkulacija vezanih proizvoda

4. dodatna kalkulacija

5. direct costing

55.Pojam i ciljevi angaovanja kapitala Angaovanje kaptiala predstavlja vid ulaganja u reprodukciju radi ostvarivanja rezultata repordukcije.

Cilj angaovanja kapitala u reprodukciji jeste obezbeivanje kontinuiteta proizvodnje i robnog

prometa. Veliina (obima) angaovanog kapitala u reprodukciji je funcija:

1. sume angaovanog kapitalal

2. vreme njegovog angaovanhja

Angaovanje podrazumeva odreenu sumu kapitala koji je unet u reprodukciju u odreenom

momentu. Vreme angaovanja kapitala u reprodukciji traje od momenta blokiranja do momenta

deblokiranja kapitala iz stanja angaovanosti. Momenat blokiranja nastaje nabavkom sredstava za

proizvodnju i isplatom zarada, a momenat deblokiranja realizacijom proizvodnje i naplatom prodajne

cene gotovih proizvoda. Veliina angaovanosti kapitala zavisi od efikasnosti tokova tekude

reprodukcije.

56. Metamorfoze kapitala angaovanog u reprodukciji Metamorzofe angaovanog kapitala su:

1. prelazak iz poetnog novanog u poetni robni oblik (Kn1B)

2. prelazak iz robnog u prelazni tehnoloki oblik (BU)

3. prelazak iz prelaznih tehnolokih oblika u zavrni robni oblik (UQ)

4. prelazak iz zavrnog robnog oblika u zavrni novani oblik (QCKN2)

Prelazak kapitala iz poetnog novanog u poetni robni oblik nastaje u momentu kupovine sredstava

za proizvodnju (maine, alati, materijal)

Prelazak iz robnog u prelazni tehnoloki oblik nastaja ulaganjem sredstava u proizvodnju. Pri ovom

prelasku neki pojavni oblici sredstava se takoe menjaju, prelazedi iz jednog u drigu fiziki pojavni

oblik.

Prelazak iz prelaznih tehnolokih oblika u zavrni rbni oblik nastaje zavretkom tehnolokog procesa.

Ovaj robni oblik se bitno razlikuje od robnih oblika kojima je zapoeo tehnoloki proces

Prelaz iz zavrnog robnog oblika u zavrni novani oblik predstavlja poslednju metamorfozu kapitala u

reprodukciji. Ovim prelaskom kapital se ponovo transformie u novani oblik.

57.Stanja kapitala angaovanog u reprodukciji Pojavni oblici kapitala se nalaze u odreenim stanjima, a to su:

1. Poetni novani oblik: kapital u poetnom novanom obliku je pretpostavka otpoinjanja

tokova reprodukcije. U tom stanju, ne obedbeuje kontinuitet reprodukcije. Osnovna

karakteristika kapitala u novanom obliku jeste da je on univerzalno raspoliiv. Preduzede

ima iroke mogudnosti njegove upotrebe.

2. Poeni robni oblik: kapital u ovom obliku, u funckiji je reprodukcije, jer je uslov kontinuiteta

proizvodnje. Kapital angaovan u poetnom robnom obliku ima suenu raspoliivost, jer

samo je novac univerzalna roba. Sa stanovita racionalnosti angaovanja kapitala u ovom

obliku treba da se formiraju na nivou optimalnih zaliha.

3. Prelazni tehnoloki oblik: predstavljaju predmeti rada i sredstva za rad. U ovoj funciji, kapital

je uslov otpoinjanja proizvodnje, jer ini dva od tri njena osnovna faktora.

4. Zavrni robni oblik: ine zalihe gotovih proizvoda (roba)

5. Zavrni novani oblik: ima iste karakteristike kao i kapital u poetnom novanom obliku.

Njegova rapoloivost postaje univerzalna.

58.Faze angaovanja kapitala u reprodukciji Vreme koje kapital jednog uloka u reprodukciji provede u materijalnim stanjima ini ciklus

angaovanja. U jednom ciklusu angaovanja postoje sledede faze:

1. Poetna robna faza (H2) obuhvata vremenski raspon od prve isplate prve koliine pa do

putanja u proizvodnju poslednje koliine kapitala koji se angauje u reprodukciji za jedan

izvadak.

2. Prelazna tehnoloka faza (H3) obuhvata vremenski razmak u kojem se kapital jednog uloka

nalazi u prelaznim tehnolokim oblicima.

3. Faza prekrivanja sukcesivnih tehnoloki ciklusa (H4) Pre zavretka operacija na proizvodima

jednog zvatka otpoinju operacija na drugom ili vedem broju izvadaka, to uslovaljava

preklapanje sukcesivnih tehnolokih ciklusa, s vremenom prvog izvatka u njihovom

redosledu, kao i do povedanja angaovanih suma u odnosu na angaovanu sumu prvog

izvatka.

4. Zavrna robna faza (H5) obuhvata vreme od izlaska iz proizvodnje prve koliine pa do

poslednje koliine proizvoda jednog izvatka.

59.Elementi angaovanja kapitala u reprodukciji Kapital u krunom toku reprodukcije moe biti angaovan u:

1. osnovim sredstvima: transformacija osnovnih sredstava iz jednog oblika u drugi je due od

jedne godie. Osnovna sredstva odjednom unose u prvi ciklus reprodukcije, a da se troe u

nizu ciklusa reprodukcije. Angaovan kapital u osnovnim sredstvima angauje se u poetnoj

fazi (H2), prelaznoj tehnolokoj fazi (H3), i zavrnoj robnoj fazi (H5)

2. obrtnim sredstvima: kapital angaovan u obrtnim sredstvima se po svom karakteru bitno

razlikuje od kapitalal angaovanog u osnovnim sredstvima. Angauje se u jednom ciklusu

reprodukcije, a njegovo angaovanje je po pravilu, krade od jedne godine. Ispoljava se kao

angaovan kapital u materijalu i angaovan kapital u zaradama. Angaovan kapital u

materijalu moe biti u svim fazama angaovanja.

60.Globalni koeficijent angaovanja kapitala u reprodukciji Odnos izmeu angaovanog kapitala i objektivno uslovljeni trokova u jednom ciklusu reprodukcije

predstavlja koeficijent angaovanja kapitala:

Koeficijent angaovanja kapitala pokazuje veliinu angaovanog kapitala za odreenu utroenu

vrednost. Pokazatelj intenziteta angaovanja kapitala. Globalni koeficijent angaovanja kapitala

diferencira se na:

1. objektivno uslovljen koeficijent angaovanja kapitala (beta): Objektivno uslovljeni koeficijent

angaovanja kapitala opredeljen je odnosom izmeu objektivno uslovljenog angaovanja

kapitala i objektivno uslovljene cene kotanja:

=K

T

2. stvarni koeficijent angaovanja kapitala (alfa): Stvarni koeficijent angaovanja kapitala

opredeljen je odnosom izmeu stvarno angaovanog kapitala i objektvino uslovljene cene

kotanja:

=

T

3. organizaciono usloveljen koeficijent angaovanja kapitala (gama): Organizaciono uslovljen

koeficijent angaovanja kapitala opredeljen je odnosom izmeu organizaciono uslovljenog

angaovanog kapitala i objektivno uslovljene cene kotanja:

=

T

61.Parcijalni koeficijent angaovanja kapitala Parcijalni koeficijenti angaovanja kapitala izraavaju delimine odnose izmeu angaovanog kapitala

i trokova, odnosno izmeu jednog dela kapitala i odgovarajudih trokova. Parcijalni koeficijenti

angaovanja kapitala se mogu diferencirata na:

1. Parcijalni koeficijent angaovanja po faktorim proizvodnje:

1)koeficijent angaovanja kapitala u materijalu

2)koeficijent angaovanja kapitala u zaradama

3)koeficijent angaovanja kapitala u osnovnim sredstvima

1. m =Km

Tm; m =

Tm ; 2. r =

Kr

Tr; r =

Tr; 3.i =

Ki

Ti; i =

Ti

2. Parcijalni koeficijent angaovanja kapitala po fazama ciklusa reprodukcije. Koeficijenti

angaovanja kapitalal po fazama ciklusa reprodukcije su:

1)koeficijent angaoanja kapitalal u poetnoj robnoj fazi

2)koeficijent angaoanja kapitalal u tehnolokoj fazi

3)koeficijent angaoanja kapitalal u fazi preklapanja sukcesivnih tehnolokih ciklusa

4)koeficijent angaoanja kapitalal u zavrnoj robnoj fazi

1. h2 =Kh2

Tmi; h2 =

2

Tmi ; 2. h3 =

Kh3

Tr; h3 =

3

T; 3. h4 =

Kmrh4

Tmr; h4

=4

Tmr; 4. h5 =

Kh5

T; h5 =

Kh5

T

3. Parcijalni koeficijent angaovanja proizvodnje i po fazama ciklusa reprodukcije

1. 2 =2

; 3 =

3

; 4 =

4

; 5 =

5

2. 2 =3

; 4 =

4

; 5 =

5

3. 2 =2

; 3 =

3

; 5 =

5

62.Koeficijent reprodukcije Koeficijent reprodukcije predstavlja odnos izmeu objektivno uslovljene cene kotanja (T) i prosene

sume angaovanog kapitala (K ili K). Koeficijent reprodukcije izraava brzinu reprodukovanja meren

odreenom utroenom vrednodu, odnosno, obijektivno uslovljenom cenom kotanja.

1. Objektivno uslovljen koeficijent reprodukcije je opredeljen odnosom objektivno uslovljene

cene kotanja (T) i prosene sume okjektivno uslovljenog angaovanja kapitala (K):

=T

K; =

K

T; =

T

K; =

1

2. Stvarni koeficijent reprodukcije je opredeljen odnosom izmeu objektivno uslovljene cene

kotanja (T) i stvarne sume angaovanog kapitala (K):

=

=

1

63.Pojam trokovi kapitala Trokovi kapitala su uslovljeni angaovanjem kapitala u reprodukciji. Kvantitativno, trokovi kapitala

se utvruju kao proizvod cene kapitala i angaovane sume. Razlikujemo trokove kapitala u uem i u

irem smislu. Trokovi kapitala, u uem smislu, obuhvataju trokove nastale angaovanjem tueg

kapitala. Ovi trokovi su element cene kotanja, odnosno struktura cene kotanja je sledda:

= + + +

Kao element cene kotanja i trokovi kapitala podleu osnovom ekonomskom principu reprodukcije

koji glasi: ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja. Trokovi kapitala, u irem smislu,

obuhvataju:

1. trokove kapitalal u uem smislu (kamate na tu kapital)

2. dividendu na akcijski (sopstveni kapital)

= +

64.Trokovi dueg kapitala Tu kapital su svi kratkoroni i dugoroi krediti dobijeni od poslovnih banaka i emitovane korporacije

obveznice. Troak tueg kapitala je ravan proizvodu kamate stope i sume angaovanog kapitala:

=

Trokovi tueg kapitala se pdomiruju iz dobiti preduzeda pre oporezivanja, to donosi preduzedu

odreenu poresku prednost.

65.Trokovi i cena sopstvenog kapitala Sopstveni kapital preduzeda potie iz emisije akcija (eksterni izvor) i dobiti (interni izvor).

Cena akcijskog kapitala se definie kao stopa prinosa koju preduzede treba da ostvari realizacijom

projekata da bi se spreio pad trinih cena akcija.8Poto je dividenda osnova za vredovanje obinih

akcija, cena akcija se ravna diskontovanoj stopi koja izjednaava sadanju vrednost oekivanih

bududih dividendi s vaedim trinim cenama akcija.Oekivana stopa prinosa na akcija nakon godinu

dana, odreuje se slededim izrazom:

= + (1 0)

Cena akumuliranje dobiti trokovi finansiranja reprodukcije iz ovog izvora kapitala odreeni su

visinom dividende od koje su se akcionari odrekli da bi formirali soptvene finansiranja. Stopga je

stopa prinosa na sredstva akumulacije ravna stopi prinosa akcijskog kapitala, odnosno :

=1

+

66.Fiziki proizvod kao rezultat reprodukcije Fiziki proizvod oznaava koliinu proizvedenih novih upotrebnih vrednosti koje svojim svojstvima

zadovoljavaju razliite potrebe ljudi. U trinoj privredi proizvod ima svojstvo robe, a ona se moe

posmatrati sa dva stanovita:

1. upotrebne vrednosti

2. vrednosti

Upotrebna vrednost svake robe sadri materijalizovan koristan rad koji ekonomsko priznanje dobija

na tritu. Vrednosti robe odreuje koliina utroenog drutveno-potrebnog rada. Kvalitet je bitna

odrednica svakog proizvoda. Promene kvaliteta proizvoda nastaju kao:

1. promene funcionalnog i tehnolokog kvaliteta proizvoda

2. promene asortimana

Izmena asortimana u dinamici reprodukcije oznaava promenu u irini i dubini programa proizvodnje.

irina programa prikazuje vrste proizvoda koje sadri nov program proizvodnje, a dubina broj

razliitih tipova i modela svakog proizvoda. Funkcije fizikog proizvodnja kojima se zadovoljavaju

potree kupaca, mogu se svrstati u :

1. osnovne funcije

2. pomodne funcije

Osnovnim funcijama se zadovoljavaju potrebe kupaca i zbog njih se proizvod i kupuje. Pomodne

funcije dopunjuju osnovne funcije proizvoda, kojima se povedava vrednost proizvoda.

67. Vrednost ostvarene proizvodnje kao rezultat reprodukcije Vrednost ostvarene proizvodnje je jednaka je zbiru prenete vrednosti sredstava za proizvodnju i

proizvedene nove vrednosti.

= + +

Radi obnavljanja reprodukcije potrebno je da se sredtva za proizvodnju (M+I) reprodukuju u

proizvodnji u kojoj se troe. Objektivni fakotri, tehniki i prirodni uslovi proizvodnje, uslovaljavaju

odstupanja utroaka konkretnog proizvoaa navie ili nanize od utroaka prosenog proizvaa. S

obzirom da trite kao prenetu vrednost priznaje samo objektivno uslovljene utroke prosenog

proizvoaa , javlja se pozitivna ili negativna razlika izmeu prenete vrednosti i objektivno uslovljene

utroke vrednosti sredstava za proizvodnju. Odnos izmeu vrednosti utroene radne snage i vika

vrednosti determiniu:

1. duina radnog dana

2. intenzitet rada

3. proizvodna snaga rada

Povedanje ili smanjenje vika vrednosti je posledica promena vrednosti utroene radne snage.

68.Pojam i faktori ukupnog prihoda Ukupni prihod predstavlja realizovanu vrednost proizvodnje, a kvantitativno se utvruje kao rezultat

obima realizacije (Q) i trinih cena (Cq):

=

Ukupan prihod direktno uslovljavaju:

1. trine cene

2. obim realizacije

Faktori ukupnog prihoda se grupie u:

1. Objektivni: faktori su drutvenog karaktera i utiu na formiranje trinih cena proizvoda

odnosom ponude i tranje na tritu i merama ekonomske politike.

2. Subjektivni: faktori utiu na odstupanje realizovane od proizvedene vrednosti sprovoenjem

organizacionih mera koje odreuju poloaj u razmeni.

69.Dohodak kao rezultat reprodukcije Dohodak predstavlja realizovanu novostvorenu vrednost, koja se ostvaruje realizacijom proizvedene

vrednosti na tritu.Realizacijom na tritu ostvaruje se ukupan prihod iz kojeg se podmiruju trokovi

materijalne reprodukocije i ostvaruje dohodak. Kvantitativno dohodak se utvuje kao razlika izmeu

ukupnog prihoda i trokova materijalne reprodukcije (Tmi):

=

Ostvarene dohodak konkretnog proizvoaa odstupa od proizvedene novostvorene vrednosti pod

dejstvom objektivnih i subjektivnih faktora. Proizvoa ne moe uticati na drutvene faktore, ali

moe na tehnike. Na subjektivne faktore proizvoa moe uticati boljom organizacijom procesa

reprodukcije i svoenjem utroaka svih faktora proizvodnje na objektivno uslovljena troenja.

70.Pojam i kvantitativno odreenje dobiti kao rezultata reprodukcije Predstavlja realizovan viak vrednosti koji se ostvaruje proizvedenom vrednosti na tritu. Razliiti

objektivni i organizacioni faktori utiu na ukupan ostvaren prihod proizvoaa. Kvantitativno,

ostvarena dobit se utvruju kao razlika ukupnog prihoda i ukupnih trokova:

= ; =

71.Faktori formiranja dobiti Opti faktori-dutveni, tehniki i organizacioni- utiu na formiranje i dinamiku dobiti obimom

realizovane proizvodnje, cenama faktora proizvodnje, cenama fizinog proizvoda konkretnog

proizvoaa i dinamikom trokova. Drutveni faktori utiu na formiranje i dinamiku dobiti merama

makroekonomsek politike. Mere makroekonomske politike deluju putem instrumenata drave.

Makroekonomske politike mogu uticati na formiranje i dinamiku dibiti. Tehniki faktori formiranja i

dinamike dobiti su, takoe, objektivno uslovljeni. Nove tehnologije karakterie vedi obim proizvodnje

uz istu koliinu ilii isti obim proizvodnje ali sa manje inputa. Na tehnike faktore formiranja dinamike

dobit preduzede moe uticat uvodedi promene, odnosno merama razvojne politike. Organizaciono

uslovljeni faktori formiranja i dinamike dobiti su:

1. organizacion uslovljeno smanjenje koridenja kapaciteta (q)

2. odstupanje prodajnih od trinih cena proizvoda (cq)

3. povedano troenje faktora proizvodnje (tu)

4. odstupanje nabavnih od trinih cena faktora proizvodnje (cu)

5. povedanje trokova kamata usled organizaciono uslovljenog angaoanja kapitala (tk)

72.Dinamika dobiti Pod uticajem dinamike ukupnog prihoda i trokova, te faktor koji ih uslovljavaju, dolazi do promene

dobiti. Koeficijent promene dobiti pod uticajem dinamike prihoda i trokova iskazuje se izrazom:

= , ,

Koeficijent promene dobiti, uslovljen dinamikom prihoda (Kdo,c) iskazuje izrazom:

, =

; = ,

Koeficijent promene dobiti, uslovljeni dinamikom trokova (KDo,T) iskazuje se izrazom:

, =

; = ,

73.Formiranje granica dobiti - grafiki prikza i matematika formulacija Dobit predstavlja razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova. U takama gde ukuapn prihod

preseca ukupne trokove nalaze se prelomne take dobiti (x1 i X2). Pri obimu proizvodnje, gde je

vertikalna razlika izmeu trokova i ukupnog prihoda najvia, ostvaruje se i najveda dobit (x3).

=

Minimalan obim, ili obim na donjoj granici dobiti, omoguduje pokride ukupnih trokova ukupnim

prihodom.

=

+ ; =

1

74.Granice marginalne dobiti i stopa sigurnosti Na grafikonu se moe prikazati marginalna dobit, koje se utvruje kao razlika izmeu ukupnog

prihoda i varijabilnih trokova:

= ; =

Marginalna dobit slui za pokride fiksnih trokova, a razlika je dobit. Koncepcija polazi od ekonomske

injenice da se fiksnih trokovi u kratkoronom vremenskom periodu ne mogu menjati, ved njih treba

tretirati kao date veliine. Stopa marginalne dobiti je konstantna, za sve obime realizacije, pod

pretpostavkom da se prodajne cene i varijabilni trokovi po jedinici proizvoda ne menjaju.

Marginalna dobit, u ekonomskoj analizi, slui za predvianje dobiti koja se ostvaruje kao rezultat

promena u obimu realizacije.

=

; = 1

Stopa po jedinici proizvoda se izraunava:

= 1

Stopa sigurnosti pokazuje za koliko procenata se preduzede nalai iznad donje granice dobiti:

=

Na rast dobiti se moe uticati:

1. povedanjem prodajne cene proizvoda

2. sniavanjem varijabilnih trokova po jedinici proizvoda

3. povedanjem obima realizacije

4. sniavanjem fiksnih trokova

75.Promena donje granice dobiti usled promene varijabilnih i fiksnih

trokova Analizirani faktori menja, a svi ostali faktori ostaju nepromenjeni.

Promenu varijabilnih trokova po jedinici proizvoda uslovaljavaju i promene- utroaka i nabavnih

cena faktora proizvodnje. Porast varijabilnih trokova pomera liniju ukupnih trokova navie, uz

istovremeno pomeranje donje granice dobiti ka vedem obimu proizvdonje (x1) Zona dobiti se suava.

Promene fiksih trokova menjaju ukupne trokove i pomeranju donju granicu dobiti. Nove

tehnologije i njihova primena uslovljavaju rasta fiksnih trokova. Rastu fiksnih trokoovi pomera se i

donja granica dobiti ka vedem obimu proizvodnje. Rast fiksnih trokova de smanjiti dobit. Da bi se

izbegao negativan uticaj rasta fiksnih trokova na osvarenu dobit, neophodno je obezbediti vedi obim

realizacije.

76.Promena donje granice dobiti usled promene prodajnih cena Rast prodajnih cena povedava ukupan prihod i pomera donju granicu dobiti ka manjem obimu

proizvodnje. Sniavanje prodajnih cena de pomeriti donju granicu dobiti ka vedem obimu

proizvodnje. Stopa marginalne dobiti menjade se u istom pravcu i istim intenzitetom s promenom

prodajnih cena.

77.Obim proizvodnje i ostvarivanje maksimalne dobiti x1 i x2 formira zona dobiti. Ostvaruju se najnii trokovi i najveda dobit po jedinici proizvoda.

Maksimalina dobit u masi se postie pri obimu proizvodnje kada se izjednae granini trokovi po

jedinici i prodajne cene (taka x3) odnostno ukupni graninih trokovi i ukupan granini prihod.

=

Obim proizvodnje pri kojem se ostvaruje maksimalna dobit u masi je cilj ekonomije obima, odnosno i

cilj preduzeda.

78.Rad preduzea s gubitkom Obim proizvodnje ispod take x1 i iznad take x2 uzrokuje gubitak, s obizrom da su trokovi vedi od

prihoda, odnosno trokovi po jedinici proizvoda vii su od prodajnih cena:

> ; >

Po pravilu, preduzede ne koristi kapaictete ispod ili iznad granice dobiti. Na primer, usled uvoenja

novih proizvoda, koji jo nisu afirmisani na tritu, koridenje kapaciteta moe biti u zoni gubitka. U

ovom sluaju je potrebno doneti odluku o obustavljanju ili nastavljanju proizvodnje uz gubitak. Mogu

se javiti slededi sluajevi:

1. C>Tw

2. C=Tw

3. C ; <

Nastavkom proizvodnje gubitak de biti manji od fiksnih trokova, jer de ukupan prihod pokriti

varijabilne trokove i deo fiksnih trokova

2. Kada je u zoni gubitka ukupan prihod ravan varijabilnim trokovima, s ekonomskog stanovita

nije bitno da li de se proizdvnja nastaviti.

= ; =

Meutim, za preduzede je ipak celishodnije da, i u ovom sluaju nastavi proizvodnju radi

ouvanja radnog potencijala i odraavanja ugraenih kapacitet.

3. Kada je u zoni gubitka ukupan prihod manji od varijabilnih trokova:

<

Ekonomski je pravdano obustaviti proizvodnju. Obustavljanjem proizvodnje gubitak je jednak

fiksnim trokovima, sa nastavkom proizvodnje on se uvedava i za de nepokrivenih varijabilnih

trokova.

80.Mere za izlazak iz zone gubitka Mere usmerene na izlazak preduzeda iz zone gubitka jesu:

1. Integracija i podela rada: preduzede koje se ne moe efikasno i dugorono samostalno

razvijati, te uslove moe ostvariti integracijom s drugim preduzedem. Integracija delova

preduzeda je opravdana ako de to spajanje doprineti racionalnijem poslovanju, povedanju

produktivnosti radne snage, osvajanju nove proizvodnje s viim fazama prerade.

2. Rekonstrukcija tehnikih faktora: Uvoenje u reprodukciju novih nauno-tehnolokih

dostignuda. Rekonstrukcija tehnikih faktora, zahteva i zavisi od novanog kapitala

preduzeda, a on je uslovljen ekonomskim uspehom iz prethodnih perioda. Primena novih

tehnolokih dostignuda doprionsi promeni:

1)proizvodne snage rada

2)trokova

3)sume angaovanog kapitala

4)realizovane vrednosti proizvoda

5)dobiti

Prilikom rekonstrukcije tehnikih faktora moe se vriti proirivanje kapaciteta uz uvoenje

savremene opreme. Proirivanje kapaciteta moe rezultira porast dobiti usled uvoenja

novih proizvoda i sniavanja trokova.

3. Podizanje nivoa organizovanosti: mere sniavanja oraganizaciono uslovljenih trokova treba

da su usmerene na utede u troenju faktora proizvodnje. Smanjenjem trokova, posebno

otklanjanjem organizaciono uslovljene komponente, donja granica dobiti se uspostavlja na

niim stepenima iskoridenosti kapaciteta.

81.Agregati i kvote raspodele dobiti Ostvarena dobit preduzeda raspodeljuje se na:

1. dobit za poreze

2. kamate

3. net- dobiti ili preduzimaku dobit:

= + +

Neto-dobit rasporeuje se na kvote namenjene:

1. akumulaciji (Da)

2. rezervama (Dr)

3. stimulativnom linim dohocima (Dle)

4. dividendi (DIV)

= + + +

82.Ekonomske finckije agregata i kvota raspodele dobiti Dobit za poreze finansiraju se funcije i funcionisanje drave. to je porez na ostvarenu dobit vedi,

manji je deo dobiti za preduzede. Stope poreza na dobit uvodi i r