EKONOMIKA PREDUZECA (ECONOMICS OF THE FIRM)

1. Uvod u ekonomiku preduzeca

Ekonomika preduzeca ili (u svetu) Economics of the Firm, Business Economics, Microeconomics, Die Betriebswirtschaftslehre, Economia Aziendale…

- ekonomika preduzeca je naucno-nastavna disciplina koja se bavi izucavanjem preduzeca, odnosno njegove konkretne ekonomske stvarnosti, bez obzira na njegov organizacioni oblik, karakter vlasnistva, predmet poslovanja ili velicinu.

- poseban doprinos osnivanju ekonomike preduzeca dao je Alfred Marshall u svom poznatom delu Principles of Economics, 1890.

- Osnovni sadrzaj ekonomike preduzeca cine prema slojevitom pristupu preduzeca i trouglu ekonomike preduzeca : proizvodnja, trziste i finansije.

- Ekonomika preduzeca je istovremeno i teorijska i prakticna disciplina. Njen teorijski znacaj je u tome sto nastoji da prosiri postojece i dodje do novih spoznaja, dok je njen prakticni znacaj u tome sto ona polazi od postojecih problema preduzeca i u njihovoj praksi proverava ispravnost sopstvenih pretpostavki i spoznaja.

- Teorijski karakter podrazumeva da je ona istovremeno eksplikativna (explication-objasnjavati, objasnjava ekonomske pojave u preduzecu i njegovom okruzenju) i normativna nauka (normativus-koji sluzi za pravilo, proucava najpovoljnije modalitete za organizaciju proizvodnje, raspodele i potrosnje dobara i usluga).

- Prakticni karakter podrazumeva njenu primenljivost (nastoji primeniti svoje spoznaje u preduzecu) i pozitivizam (iznosi i opisuje cinjenice, okolnosti i odnose u zivotu i poslovanju preduzeca)

- Ekonomika preduzeca je i staticka (bavi se datim odnosima i stanjima u preduzecu) i dinamicka disciplina (zanimaju je promene do kojih u preduzecu dolazi).

- Predmet izucavanja ekonomike preduzeca jeste konkretna ekonomska stvarnost-ekonomija preduzeca kao fenomena imanetnog trzisnoj privredi, cijom analizom se uocavaju njene manifestacije u vidu:a) elemenata rezultata ekonomije preduzeca;b) elemenata ulaganja u ekonomiju preduzeca;c) faktora kojima su uslovljeni obim i vrsta ulaganja, odnosno rezultata;d) odnosa izmedju elemenata rezultata i elemenata ulaganja.

- Osnovni cilj ekonomike preduzeca je da kao naucna disciplina podstice i razvija istrazivacki rad i time usavrsava, odnosno poboljsava kvalitet poslovanja preduzeca.

- Zadaci ekonomike preduzeca su da:a) pruzi osnovna znanja za uspesno poslovanje preduzeca;b) da objasnjava ekonomske pojave u tom poslovanju;c) omoguci delotvornije odlucivanje.

- Savremena ekonomika preduzeca je visestruko usmerena: prvenstveno preduzetnicki , marketinski, sistemski i poslovno-politicki. Istovremeno, relevantno je njeno poslovno-menadzersko, tehnolosko i organizaciono, a potom i biolosko, ekolosko i eticko usmerenje.

- Kao naucna i nastavna disciplina ekonomika preduzeca se, najpre, deli na opstu i posebnu ekonomiku preduzeca (bavi se ekonomskim problemima preduzeca pojedinih vrsta delatnosti ili samo ekonomikom odredjenih funkcija u bilo kojim preduzecima, ili pak ekonomskim problemima preduzeca odredjenog oblika vlasnistva).

- Naucno-istrazivacke metode sluze ekonomici preduzeca kao naucni postupci u traganju za istinom, a baziraju se na razumu (racionalizmu) i iskustvu (empirizmu).

1

- U racionalisticke metode (pomaze da analiza i sinteza dobiju na potpunosti i kvalitetu, a indukcija i dedukcija na snazi i uverljivosti, pa je otuda i korisna i potrebna za ekonomiku pred.) spadaju: analiza i sinteza, indukcija i dedukcija i komparacija.

- Analiza predstavlja metod naucnog istrazivanja, odnosno misaoni postupak rasclanjivanja celine na delove, slozenog na jednostvano, s ciljem sto boljeg upoznavanja i celine i njenih elemenata, sve do faze u kojoj se mogu sagledati veze izmedju pojava-uzroka i pojava-posledica.

- Sinteza je sjedinavanje pojedinacnog u opste, jednostavnog u slozeno, uz istovremeno zanemarivanje pojedinacnog i isticanje zajednickog, bitnog i dominantnog u dinamici odredjene pojave.

- Indukcija je put misli od pojedinacnog ka opstem. To je postupak logickog zakljucivanja u okviru kojeg se najpre polazi od pojedinacnih cinjenica, a zatim se one uopstavaju na temelju medjusobne povezanosti, srodnosti i uslovljenosti.

- Dedukcija je silazni put misli od opsteg ka pojedinacnom.- Komparacija je postupak uporedjivanja pojava u prostornoj odnosno vremenskoj

dimenziji.- Empirijske metode(prikuplja se istrazivacka gradja, oslobadjaju dobijeni podaci i

donose zakljucci o drustvenim i ekonomskim pojavama u preduzecu i njegovom okruzenju) su: anketa, upitnik, intervju, posmatranje i dr.

- Anketa predstavlja ispitivanje veceg broja osoba u ili izvan preduzeca o nekom problemu ili sadrzaju od posebnog znacaja za njegovo poslovanje.

- Upitnik je instrument pismenog ispitivanja, a njegova prednost je da se, uz relativno niske troskove moze ispitivanjem obuhvatiti mnogo veca populacija.

- Intervju se sastoji od unapred pripremljenom i dobro organizovanom razgovoru lica kvalifikovanog za vrsenje ispitivanja sa ispitanikom kako bi se dobili trazeni odgovori i saznalo ispitanikovo misljenje o predmetu istrazivanja.

- Posmatranje predstavlja sistematsko pracenje odredjene pojave na trzistu ili u preduzecu.

- Za prikupljanje empirijske istrazivacke gradje takodje su vrlo bitni: statisticki podaci, racunovodstvene informacije, poslovni izvestaji, investicioni i drugi projekti, razne monografije o preduzecu, trzistu, tehnoloskim postupcima, proizvodi, itd.

- Nastavne metode tumace sve spoznaje do kojh se doslo istrazivackim radom, posebno znacajne su: definicija, deskripcija, eksplikacija i klasifikacija.

- Definicija predstavlja jasno i razumljivo odredjenje nekog sadrzaja i smisla nekog pojma, pri cemu se to ostvaruje odgovarajucim kombinovanjem drugih pojmova.

- Deskripcija je opisivanje neke pojave i sadrzaja.- Eksplikacija-objasnjenje pojmova i odredjenih pojava, s ciljem njihovog potpunijeg

razumevanja i povezivanja sa srodnim pojmovima, ona ukazje na uzroke, posledice i medjuzavisnost odredjenih pojava i sadrzaja.

- Klasifikacija-postupno razvrstavanje nekog pojma ili celine do potpunog i sistematicnog pregleda njegovog celokupnog sadrzaja.

Primjer: ako analiziramo troskove, definicijom odredjujemo njihov pojam, klasifikacijom ih razvrstavamo po odgovarajucim kriterijumima, deskripcijom prikazujemo njihovu dinamiku u odnosu na promene stepena zaposlenosti, a eksplikacijom objasnjavamo odnose, povezanost, uzroke i posledice u vezi sa takvim kretanjem troskova.

2

2. Uloga preduzeca u privrednom sistemu

- Drustvena reprodukcija-obnavljanje procesa proizvodnje s ciljem ocuvanja kontinuiteta potrosnje…sto je uslov zivota i razvoja, odnosno opstanka svake ljudske zajednice.

- Proizvod nastaje kao rezultat procesa privredjivanja, koji se sastoji u pribavljanju materijalnih dobara radi zadovoljenja ljudskih potreba, pri cemu covek u taj proces unosi svoju radnu sposobnost, kao i prethodno proizvedena sredstva za rad i materijal.

- Potrebe su trajnog karaktera, jednom zadovoljene ponovo se javljaju, sto zahteva stalno obnavljanje procesa privredjivanja, odnosno reprodukciju.

- Osnov procesa reprodukcije cine potrebe, koje su mnogobrojne, raznovrsne i stalno obnavljajuce.

- Preduzece je fenomen imanentan trzisnoj privredi, s privatnim vlasnistvom i slobodnim preduzetnistvom , s autonomijom, konkurencijom i rizikom…ili preduzece je samostalna ekonomska, tehnicka i drustvena celina u vlasnistvu odredjenih subjekata, koja proizvodi dobra ili usluge za potrebe trzista, koristeci se odgovarajucim resursima i snoseci poslovni rizik, radi ostvarivanja dobiti i drugih ekonomskih i drustvenih ciljeva.

- Samostalnost preduzeca se ogleda u ekonomskom (pravo izbora predmeta poslovanja, pribavljanja potrebnih resursa, vodjenja poslovne politike…) i pravnom smislu (ono je pravno lice koje na osnovu pravnog subjektiviteta ima odredjena prava i obaveze, snosi odgovornost…i u tom smislu ima svoju firmu, sediste, ziro racun, opste akte, poslovne knjige…).

- Preduzece je deo nacionalne ekonomije, u isto vreme, znaci, i podsistem privrednog sistema, a privredni sistem je podsistem drustvenog sistema i u uskoj je povezanosti sa drugim drustvenim podsistemima: politickim, proizvodno-tehnickim, sociokulturnim i pravnim.

- Podela preduzeca, utemeljena na privatnom i javnom pravu, vrsi se na:1. preduzeca u privatnom vlasnistvu-inokosno (samo jedan vlasnik), porodicno (u vlasnistvu porodice), ortacko (partnersko), zadruzno (veci broj pojedinacnih vlasnika) i korporativno (mnostvo pojedinacnih vlasnika-akcionarska drustva);2. preduzeca u javnom vlasnistvu-javna preduzeca (pripadaju opstini, republici i drugim politicko-teritorijalnim jedinicama) i drustvena preduzeca (u vlasnistvu penzionih fondova, sindikata, crkava, naucnih, obrazovnih, politickih i drugih organizacija).

- Za razliku od privatnog i javnog vlasnistva, kao cvrstih oblika, mesovito vlasnistvo je njihova kombinacija, koja je u razvijenim zemljama postala dominantna (tzv. mesovita ekonomija).

- Zakonom o preduzecima iz 1996. godine osnovni organizacioni oblici preduzeca u trzisnoj privredi, po uzoru na neka zakonodavstva u Evropskoj Uniji, kod nas su:1. privredno drustvo (drustva lica-osniva se kao ortacko ili kao komanditno drustvo, i drustva kapitala-osnivaju se kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu ili kao akcionarsko drustvo)2. javno preduzece3. drustveno preduzece (jedini nepoznat oblik preduzeca u EU)

- Zakonom o preduzecima, preduzetnik je fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti

- Po ovom istom zakonu, povezana preduzeca mogu biti:1. maticno i zavisno preduzece (mesoviti holding, koncern)

3

2. preduzece sa uzajamnim ucescem3. holding

- Prema zakonu iz novembra 2004. godine, privredno drustvo je pravno lice koje osnivaju osnivackim aktom pravna i/ili fizicka lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne forme privrednih drustava u smislu ovog zakona su: ortacko drustvo (dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica, odgovorni celokupnom svojom imovinom, ukoliko sa poveriocem nije drugacije dogovoreno), komanditno drustvo (dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograniceno za njegove obaveze, a najmanje jedno lice odgovara ograniceno do visine svog ugovorenog uloga – komanditor), drustvo sa ogranicenom odgovornoscu (jedno ili vise pravnih/fizickih lica, u svojstvu clanova drustva, gdje d.o.o odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, a clan drustva ne odgovara za njegove obaveze, osim do iznosa neunetog uloga) i akcionarsko drustvo (jedno ili vise fizickih/pravnih lica u svojstvu akcionara, ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije. Odgovara za svoje obaveze do iznosa ugovorenog, a neuplacenog u imovinu drustva)

- Preduzece je izvedeni ekonomski subjekt koji operativno deluje na trzistu, a izvorni ekonomski subjekt je vlasnik kapitala, dominantni akcionar ili drugi oblik organizovanog uticaja, dakle preduzece je zapravo instrument, sredstvo kojim vlasnik ostvaruje svoje interese.

- Vremenom je prevazidjen prvobitni model vlasnickog preduzeca u prilog modela menadzerskog preduzeca u kojem sve poslove umesto vlasnika vode ovlascene osobe.

- Cilj preduzeca u trzisnoj privredi je maksimiziranje blagostanja vlasnika - Pre otpocinjanja bilo kakve aktivnosti neophodno je formulisati ciljeve koji se zele

ostvariti nameravanom akcijom. Jednom kada su formulisani, ciljevi postaju kriterijumi racionalnosti planskih odluka pri izboru alternativnih pravaca akcije, a istovremeno i standard kontrole efikasnosti poslovanja. Oni su osnova za odluke o efektivnosti (da se preduzece bavi pravim stvarima) i efikasnosti (da odnos izmedju ulaganja i efekata bude pozitivan).

- Preduzece je neodvojivo od preduzetnistva i preduzetnika pomocu kojeg ono obavlja pionirsku ulogu kao dinamicki element rasta i razvoja, ekspanzije i promena.

- Preduzetnistvo je aktivnost usmerena na kreativno kombinovanje proizvodnih faktora, kojom se, u procesu upravljanja i rukovodjenja proizvodnjom, adekvatnim inovativnim ponasanjem, uz preuzimanje rizika, ostvaruje odgovarajuci efekat…odnosno, preduzetnistvo je delatnost preduzetnika, usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeca s osnovnom svrhom stvaranja novog trzista.

- Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodecim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlucno i spremno da preuzme rizik upravljanja preduzecem na temelju inovacija i permanentnog razvoja.

- Menadzeri su one osobe koje obavljaju aktivnosti menadzmenta-planiranje, organizovanje, kadrovska politika, vodjenje i kontrolisanje. Postoje tri osnovna zadatka koje menadzment mora da izvrsi da bi omogucio da organizacija funkcionise i daje svoj doprinos:1. odrediti viziju, odnosno specificnu svrhu i misiju institucije;2. uciniti rad produktivnim, a radnika efektivnim, i 3. upravljati drustvenim uticajima i drustvenim odgovornostima.

- ORGANIZACIJA↔MANAGEMENT↔CILJ(EVI)

4

- kao organizacija ljudi, sredstava i tehnologije, preduzece predstavlja jedinstvenu kolekciju upravljackih, finansijskih i materijalnih resursa cijom konverzijom u trzisno prihvatljive output-e ostvaruje dobit .

- Svako preduzece ima 2 obelezja:1. anatomiju (gradja, sastav) → hardver (zgrade, masine)2. fiziologiju (funkcija) → softver (ljudi)

- Preduzetnik, na jednoj i stratezi organizacije, na drugoj strani, proucavaju jake i slabe strane (buduce) organizacije i uporedjuju ih sa sansama i pretnjama iz okruzenja, sa ciljem adekvatnog izbora vizije, misije, ciljeva, politike i strategije.

- Koncept zivotnog ciklusa organizacije (preduzeca, proizvoda, preduzetnika) predstavlja ciklus koji govori da se preduzece ponasa potpuno i prolazi potpuno faze zivotnog ciklusa .

- Def.: to je vreme koje protekne od momenta kada se jedan proizvod uvodi na trziste do momenta kada se on povlaci sa trzista.

- Zivotni ciklus organizacije prolazi kroz cetiri faze:I- pocetna ili inicijalna faza-rizicna faza koja ne moze da traje dugo, pokrece je preduzetnik, menadzer, lider. U ovoj fazi glavne karakteristike su vrlo velika fleksibilnost, mala, gotovo nikakva kontrola, i nema dugorocnog planiranja. Osnovni (kratkorocni) cilj u prvoj fazi je optimizacija CASH FLOW (tokovi novca) pozicije.II-faza rasta i razvoja-u ovoj fazi se pojavljuje management (menadzment), i u njoj se vec nazire vremenski horizont za planiranje. Fleksibilnost je manja a kontrola veca.III-faza zasicenja (saturacije)-prvi znak ove faze je pad prihoda od prodaje. Zadatak menadzmenta kada dodje do ove faze je inovirati proizvod i dalje ga plasirati na postojece ili novo trziste, odnosno stvoriti novi proizvod koji, opet, treba plasirati na postojece ili novo trziste.IV-faza likvidacije-kada menadzmentu stoji na raspolaganju nekoliko strategijskih opcija: zajednicka ulaganja, strategijska alijansa, speen off (otcepljenje), akvizicija i merdzeri, i take over (preuzimanje).

- VIZIJA-MISIJA-CILJEVI-STRATEGIJA-POSLOVNI PLAN - Vizija ( poslovna ideja , sto ne znaci da je istovremeno i trzisna sansa), za onog ko

pokrece sopstveni poslovni poduhvat, predstavlja globalnu predstavu o tome gde u svom biznisu zeli da bude u narednom periodu, i u tom smislu treba da ima inspirativnost, jasnocu, izazovnost, kao i prakticnost realizacije.

- Vizija, za organizaciju koja se vec nalazi u privrednoj strukturi, obuhvata:● korporativnu svrhu, poslovni okvir i konkurentsko liderstvo● (predvidjanje) povezanosti izmedju organizacije i primarnih stejkholdera: zaposlenih, potrosaca, akcionara, dobavljaca i zajednice (okruzenja) sa kojim ce preduzece funkcionisati● set ciljeva firme, iskazanih kroz rast i profitabilnost

- Vizija predstavlja nov nacin reagovanja na razvojne probleme, i opsti iskaz nameravanih pravaca razvoja koji deluju inspirativno i izazovno, kako na interne stejkholdere, koji se oznacavaju kao insajderi, tako i na eksterne-autsajderi.

- Misija predstavlja “ nevidljivu ruku ” koja mobilise u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije. Dakle, misija odredjuje trenutne i buduce poslovne aktivnosti preduzeca i sadrzi grubi (siroki) opis proizvoda, trzista i trzisnog ucesca trenutnih poslovnih aktivnosti, bez njene konkretizacije ne mogu se razviti jasni ciljevi poslovanja i strategije, dok je istovremeno misija vodilja pri odlucivanju na svim nivoima menadzmenta.

5

- Misija preduzeca kao svojevrsna konkretizacija vizije predstavlja osnovni okvir poslovanja i razvoja preduzeca, odredjen:1. svrhom poslovanja-osnova potrebe nastanka i razvoja preduzeca i opravdanja ulaganja u njega2. politikom, principima i kriterijumima kojih ce se drzati preduzece-nacin za ostvarenje svrhe postojanja preduzeca u datom vremenu i datim uslovima okruzenja3. standardima ponasanja u okruzenju-realna osnova opstanka i razvoja u postupku izgradnje standarda ponasanja zaposlenih, njihovog odnosa prema preduzecu i okruzenju4. sistemom vrednosti (vazna varijabla za efikasnost i efektivnost)-filozofija organizacije, kultura kao skup vrednosti i pravila obuhvacenih ideja o tome sta je pravilno i pozeljno za ponasanje organizacije i pojedinaca

- Misija preduzeca treba da odrazi drustveni ili privredni smisao njegovog poslovanja, ona mu daje identitet. Kvalitetno utvrdjena misija obezbedjuje: 1) olaksano usmeravanje ljudskih resursa ka zajednickom dejstvu2) efektivno suprotstavljanje konfliktnim prilazima3) racionalniju alokaciju organizacionih resursa4) olaksano utvrdjivanje radne sposobnosti5) kvalitetno utvrdjivanje ciljeva preduzeca i posebnih ciljeva delova organizacione strukture.

- Ciljevi konkretizuju definisanu misiju organizacije, dakle, oznacavaju se kao stanja ili situacije u koje organizacije zele da dodju, odnosno rezultati koje zele da postignu. Ciljevi su primarna planska odluka prema kojima se vrsi usmeravanje i koordiniranje aktivnosti organizacije, odnosno upravljanje njenim rastom i razvojem.

- Ciljevi mogu biti:a) prema nivou organizacije: strategijski, takticki i operativnib) prema mogucnosti kvantifikacije: opipljivi (kvantitativni) i neopipljivi (kvalitativni)c) prema hijerarhijskom nivou: neposredni i posrednid) prema planskom horizontu: dugi, srednji i kratki roke) prema nivou drustvene odgovornosti: ekonomski (maksimiziranje profita), ciljevi-briga za zaposlene, ciljevi-briga za potrosace, ciljevi-briga za okolinu.

- Ciljevi predstavljaju esencijalnu karakteristiku svakog preduzeca, oni odredjuju strukturu posla, kljucne aktivnosti koje moraju da izvrsavaju i raspodelu ljudi na date zadatke.

- Moraju postojati visestruki ciljevi, a ne jedan cilj, i konkretizovani ciljevi su potrebni u svim oblastima od kojih zavisi opstanak preduzeca. Takve konkretizovane ciljeve treba postaviti u osam kljucnih oblasti: marketing, inoviranje, ljudski resursi, finansijska sredstva, produktivnost, drustvena odgovornost i ostvarivanje profita.

- Razvojni ciljevi se ostvaruju putem adekvatne STRATEGIJE (grc. “strategia”-“kako se postaje general”).

- Strategija predstavlja izbor osnovnih puteva i nacina za ostvarenje ciljeva i misije organizacije.

- Odlucujuci uticaj na modeliranje buduce strategije ima priroda okruzenja organizacije, sopstvene snage i slabosti, kao i sanse i pretnje koje dolaze iz okruzenja.

- Tri opste, osnovne, strategije su:1) opste vodjstvo u troskovima2) diferenciranje proizvoda3) fokusiranje-segmentiranje trzista, cijom se primenom nastoji ostvariti natprosecan

6

prinos na ulozena sredstva u grani, putem usmeravanja (fokusiranja) na troskove ili diferenciranje ili na oboje.

- S obzirom da organizacija ima, po pravilu, set razlicitih ciljeva, tako u konkretnoj ekonomskoj stvarnosti jednog savremenog, trzisno orijentisanog preduzeca, uvek imamo kombinaciju razlicitih strategijskih opcija, u zavisnosti od konkretnih faza zivotnog ciklusa preduzeca.

- Poslovni plan preduzeca sadrzi 4 segmenta:1. analizu trzista2. menadzment i organizaciju3. operativni, tehnicki deo4. finansijski deo

- Procesom organizovanja dolazi se do anatomije i fiziologije buduceg organizacionog sistema, a kao rezultat takvog organizovanja javlja se organizacija, kao dati sistem veza i odnosa izmedju konstitutivnih elemenata. Organizovanost je stepen usmerenosti organizacione strukture prema unapred postavljenim ciljevima.

- Preduzece je, kao otvoren poslovni sistem, brojnim nitima povezano sa okruzenjem u pribavljanju inputa za transformacioni proces, kao i za usmeravanje output-a ka ciljnim trzisnim segmentima. Razumevanje poslovnog okruzenja je od ogromnog znacaja za poslovanje preduzeca, jer je ekonomska sredina osnovni generator sansi i opasnosti, kao i konacni arbitar njegove uspesnosti.

- Analiza i predvidjane sredine preduzeca predstavljaju istrazivacku, kreativnu fazu ciji rezultati su premise (stavovi) o sadasnjim i buducim tokovima dogadjaja i njihovim uticajem na poslovanje i razvoj preduzeca. Danas se za identifikaciju sansi i pretnji iz okruzenja, odnosno snaga i slabosti preduzeca koristi metodoloski okvir tzv. SWOT analize (Strength-snaga, Weaknesses-slabosti, Opportunities-sanse, Threats-pretnje).

- Analiza i predvidjanje faktora sredine preduzeca vrsimo na opstu (posrednu i dalju) sredinu, operativnu (neposrednu ili blizu) i internu sredinu.

- analiza i predvidjanje faktora opste sredine karakteristicna je za krupne nacionalne i multinacionalne kompanije, koje su zbog uspesnosti poslovanja prinudjene na pracenje promena u:ekonomskim, drustvenim, politickim, pravnim, tehnoloskim i drugim komponentama sredine. Od ekonomskih faktora najistaknutiji su: bruto nacionalni proizvod, korporativni profiti, stopa inflacije, produktivnost, stopa zaposlenosti, platni bilansi, kamatne stope, potrosacki dohodak, dug i potrosnja.

- Stepen relativnosti uticaja faktora operativne sredine na preduzece je izuzetno veliki, jer ta sredina predstavlja i radnu sredinu u kojoj preduzece obavlja svoju misiju i ostvaruje svoje ciljeve. Glavni faktori su: potrosacka konkurencija, radna snaga, dobavljaci i medjunarodna komponenta.

- Od faktora koji uticu na internu sredinu preduzeca najvazniji su: marketing, finansije, proizvodni portfolio, tehnologija, organizacija, kadrovi, informacioni sistem…

3. Ekonomska stvarnost preduzeca

- Ukoliko se vise vrednosti javlja na izlasku iz poslovnog sistema, uz istu sumu unesenih vrednosti, utoliko je poslovna efikasnost, odnosno efektivnost preduzeca u datom periodu veca. To istovremeno znaci da okruzenje (trziste) povoljno prihvata kvalitet proizvoda koje preduzece stvara. U tom smislu, ekonomska problematika proucavanja procesa u preduzecu odnosi se na izucavanje tokova trosenja i angazovanja sredstava, formiranja i realizovanja novih vrednosti, izucavanja odnosa

7

izmedju rezultata reprodukcije i ulaganja u reprodukciju, kao i faktora koji uticu na te odnose.

- Proizvodnja je, uopsteno, proces svesnog i organizovanog delovanja na prirodu (predmete rada) pomocu sredstava za rad u svrhu stvaranja materijalnih i drugih dobara za direktno ili indirektno podmirenje njegovih potreba

- Smisao proizvodnje bice drustveno ostvaren ako se tim proizvodom podmire sve potrebe za koje je on namenjen, a te potrebe su mnogobrojne, raznovrsne i stalno obnavljajuce. U tom smilu , obnavljanje procesa proizvodnje s ciljem ocuvanja kontinuiteta potrosnje, predstavlja proces reprodukcije. Ovako shvacena reprodukcija uslov je opstanka bilo kog drustva

- Izabrana i utvrdjena tehnoloska postavka predstavlja opredeljujuci faktor za konceptiranje i konstituisanje svih ostalih postavki strukture i poslovanja preduzeca

- Ekonomika preduzeca posmatra funkciju proizvodnje s aspekta realizacije poslovnog cilja preduzeca, jer bez obzira na to koliko proizvodnja bila vazna funkcija, ona nije sama sebi cilj nego samo sredstvo za ostvarenje definisanog cilja, a to je realizacija (prodaja) rezultata proizvodnje.

- U uslovima trzisne privrede, organizacija koja stvara odredjene upotrebne vrednosti za drustvo, pri cemu te upotrebne vrednosti imaju karakter robe, moraju samostalno organizovati:a) funkciju obezbedjenja svih neophodnih ulaznih elemenata (input)b) funkciju realizacije proizvedenih upotrebnih vrednosti, kao izabranih funkcija (output)

- Ekonomsku stvarnost kao kompleksnost privrednih manifestacija koje se odvijaju kroz proizvodnju, razmenu, raspodelu i potrosnju, kao osnovne faze procesa reprodukcije, cine:● elementi ulaganja u reprodukciju (input) – ulaganja u vidu trosenja (utrosci, odnosno troskovi elemenata proizvodnje) i ulaganja u vidu angazovanja sredstava u reprodukciji koja, svojim kruzenjem kroz reprodukciju obezbedjuju kontinuitet materijalnih i radnih tokova, a time i racionalnost procesa reprodukcije● elementi rezultata reprodukcije (output) – fizicki proizvod, vrednost ostvarene proizvodnje i nova vrednost, odnosno dohodak (dobit)● odnos izmedju elemenata rezultata i ulaganja – govore o rezultativnosti primene elemenata procesa proizvodnje, njihovih kombinacija u funkcionisanju ekonomskog procesa● faktori koji uticu na nivo ulaganja i rezultata – mogu biti objektivne (prirodni, tehnicki i drustveni) i subjektivne (organizacione) kategorije

Ulaganje elemenata proizvodnje u obliku trosenja

- Osnovni elementi procesa proizvodnje – radna snaga, predmeti rada i sredstva za rad, unose se u tehnoloski proces kao odgovarajuci upotrebni kvaliteti, pri cemu je trosenje ovih elemenata (svojevrsna metamorfoza njihovih upotrebnih vrednosti) uslov za dobijanje novog proizvoda. Ovako posmatrano trosenje elemenata proizvodnje oznacava samo naturalni tok (vid) tog oblika ulaganja.

- Naturalni tok cine tokovi rada (linija duz koje se trosi radna snaga i izvrsava radni proces. Diktirani su tokom tehnologije, a cilj organizacije je da iznadje optimalnu kombinaciju pojedinih elemenata procesa, koja ce imati za rezultat minimalno trajanje procesa) i tokovi sredstava za proizvodnju (sredstava za rad i predmeta rada. Zapocinje prvim cinom trosenja i nastavlja daljim trosenjem kroz operacije koje je

8

neophodno izvesti u cilju stvaranja krajnjeg oblika gotovog proizvoda), koji su usmereni tokom tehnoloskog procesa.

- Materijal za rad tece kroz proces proizvodnje (fizicki se krece), dok se sredstva za rad rasporedjuju (lociraju) na razlicitim tackama linije transformacije vrednosti u nov proizvod i vrse uticaj na transformaciju materijala u novi uptrebni oblik,

- Sredstva za rad postepeno prenose svoju vrednost na novi proizvod, dok materijali ulaze cijelom svojom vrednoscu u novi proizvod.

- Cilj preduzeca je da celokupna utrosena vrednost sredstava za proizvodnju bude drustveno-priznata prenesena vrednost.

-

Ulaganje elemenata proizvodnje u obliku angazovanja sredstava

- Tokovi angazovanja finansijskih sredstava, u preduzecu izrazavaju konfiguraciju svih oblika i transformacija koje sredstva mogu imati i pretrpeti na svom kruznom putu u reprodukciji. Tok zapocinje novcanim oblikom sredstava, nastavlja se oblikom sredstava za proizvodnju spremnih za ulazak u proces proizvodnje (pocetni robni oblik angazovanih sredstava), zatim oblika sredstava u tehnoloskoj fazi, da bi odatle presla u zavrsni robni oblik (gotovi proizvodi) i najzad se vratila u novcani oblik.

- Proces proizvodnje, dakle, predstavlja jedinstvo triju tokova: tokova trosenja radne snage, tokova trosenja sredstava za proizvodnju i tokova angazovanja sredstava

- Angazovanje sredstava je prvi uslov da bi se mogla ostvariti tokovi trosenja radne snage i sredstava za proizvodnju

- Pod angazovanjem (franc. Engager-zaloziti, najmiti, zauzeti) podrazumevamo ulaganje sredstva u proces reprodukcije, odnosno blokiranje novcanih vrednosti u naturalnom obliku.

- Posledica angazovanja sredstava u reprodukciji je prestanak raspolozivosti tih sredstava, jer cinom angazovanja ulozena sredstva postaju angazovana sredstva.

- Tek cinom realizacije (prodaje i naplate) proizvoda na trzistu, nastaje deblokiranje odnosno deangazovanje sredstava, sto znaci da ona na taj nacin ponovo prelaze u univerzalno raspolozivi oblik – novac.

→ Sm → Bm → M → → TmS → Si → Bi → I → Q => V ≈ C → Ti → Sl --------→ L → → D → Dl → Ds → Dδ

- S = suma nagazovanih sredstava u reprodukciji - Sm, Si, Sl = suma angazovanih sredstava u materijalu, sredstvima za rad i zaradama

radnika- B = angazovana sredstva u pocetnom robnom obliku - Bm, Bi = blokiranje sredstava (vrednosti) u materijalu i sredstvima za rad - M = utrosci predmeta rada (materijala) - I = utrosci sredstava za rad - L = utrosci radne snage - Q = fizicki izrazen proizvod - V = vrednost ostvarene proizvodnje - C = ukupan prihod - Tm = troskovi materijala

9

- Ti = troskovi sredstava za rad - D = dohodak - Dl = licni dohodak (Dl ≈ Tl) - Ds = deo dohotka za prosirenje reprodukcije - D δ = deo dohotka za opstu i zajednicku potrosnju

Ljudska radna snaga nije istovremeno i rad. Ljudska radna snaga je skup umnih i fizickih sposobnosti pojedinca koji se reprodukciono trosi, dok je rad kontinuiran, svrsishodan proces.Zajednicki imenitelj za M, I, L je kapital (K) ili finansijska sredstva (S)U elemente rezultata spadaju tri kljucna elementa:● proizvod – Q (rezultat ljudskog proizvoda)● proizvodena vrednost – V (vrednost proizvodnje)● dobit – DProizvod ima upotrebnu vrednost i vrednost (cenu)Vrednost proizvodnje (V) je jednaka zbiru vrednosti materijala (Vm), vrednosti sredstava za rad (Vi) i vrednosti ljudske radne snage (Vl), V = Vm + Vi + Vl

- svaki proces reprodukcije zapocinje i zavrsava se novcanim sredstvima- shema koja prikazuje metarmofozu stanja kroz koju prolaze sredstva je sledeca:

S – B – U – Q – C – S- S = pocetni novcani oblik sredstava - B = pocetni robin oblik sredstava - U = prelazni tehnoloski oblik sredstava (utrosci) - Q = zavrsni robin oblik sredstava (proizvod) - C = zavrsni novcani oblik sredstava (ukupni prihod)

- U pocetnom i zavrsnom novcanom obliku sredstva su potpuno raspoloziva i nisu u funkciji procesa reprodukcije.

- Prelaskom sredstava iz novcanog u pocetni robni oblik sredstva gube svoju raspolozivost

- Prelazni tehnoloski oblik sredstava predstavlja ulozena sredstva u predmete rada i sredstva rada koja se trose u procesu rada

- Zavrsetkom poslednje tehnoloske operacije nastaje gotov proizvod a sva sredstva koja su ulozena prelaze u zavrsni robni oblik sredstava

- Realizacijom proizvoda, sredstva, napokon, prelaze u zavrsni novcani oblik- Tokovi angazovanja sredstava u reprodukciji uticu na kvalitet rezultata proizvodnje- Osnovne determinante angazovanja sredstava su suma (kvalitativna) i vreme

angazovanja (kvantitativna).- Teznja svake organizacije je da se reprodukcija odvija uz sto manju sumu angazovanih

sredstava. - Idealna organizacija podrazumeva sto krace zadrzavanje sredstava u naturalnim

oblicima, jer ukoliko su ona krace angazovana (blokirana) utoliko ce biti pre deblokirana, odnosno oslobodjena za novu proizvodnju

- Vreme proizvodnje je vreme trosenja elemenata procesa rada i stvaranja novog proizvoda, a vreme prometa je vreme za koje sredstva moraju stajati u odredjenom stanju i uslovljeno je, uglavnom, trzisnim faktorima koji odredjuju mogucnost sporijeg ili brzeg preobrazaja u novcani oblik

- Vreme trajanja angazovanja sredstava odredjeno je duzinom ciklusa angazovanja i ritmom ulaganja sredstava.

- Pod ciklusom angazovanja podrazumevamo vreme koje sredstva jednog uloska (kolicina elemenata proizvodnje koja se nagazuje pri izradi jednog izvatka-konkretnog

10

proizvoda u pojedinacnoj, ili serije proizvoda u serijskoj proizvodnji) u reprodukciji provedu u naturalnim oblicima. Tj. ciklus angazovanja je vreme koje razdvaja momenat blokiranja od momenta deblokiranja sredstava.

- Ritam ulaganja predstavlja vremenski tok blokiranja sredstava.- Faza ciklusa angazovanja se sastoji od 4 faze:

1. pocetna robna faza – vreme angazovanja koje pocinje sa prvom nabavkom (isplatom) sredstava za proizvodnju, a zavrsava se unosenjem poslednje kolicine nabavljenih sredstava za proizvodnju.2. prelazna tehnoloska faza – otpocinje sa prvom, a zavrsava sa poslednjom tehnoloskom operacijom u izradi jednog proizvoda ili serije proizvoda. U ovoj fazi sredstva su ulozena u M, I i L3. faza prekrivanja sukcesivnih tehnoloskih ciklusa – faza ulaganja u naredne izvatke, odnosno posebna faza ulaganja, jer u toku procesa proizvodnje, nece se cekati potpuni zavrsetak izrade prvog, da bi se pocela izrada drugog proizvoda, odnosno serije proizvoda. U istom vremenskom intervalu, kako odmicu tehnoloske operacije na prvom, otpocinje izrada drugog izvatka koji prolazi kroz iste operacije kao i prethodni, uz izvesno kasnjenje4. zavrsna robna faza – vrednost angazovanja sredstava sadrzanih u gotovim proizvodima na zalihama, pocinje sa zavrsetkom poslednje tehnoloske operacije, a zavrsava se momentom realizacije proizvoda.

- “JUST IN TIME”-momenat zavrsetka jednog proizvoda = momenat zapocinjanja proizvodnje novog proizvoda, u novoj seriji

- S tehnoloskog apsekta, pocetna robna faza prethodi tehnoloskoj fazi i fazi prekrivanja, a tehnoloska i faza prekrivanja prethode zavrsnoj robnoj fazi, dok po okoncanju zavrsne robne faze, sredstva se oslobadjaju i ponovo ulazu u naredni ciklus angazovanja.

- S reprodukcionog aspekta angazovanja sredstava veoma je vazno razlikovati OSNOVNA (sredstva za rad, a osnovna ekonomska karakteristika im je da se postepeno trose, tj. unose samo deo svoje vrednosti u novi proizvod) i OBRTNA (materijal, sitan inventar, akontacije licnog dohotka…osnovna ekonomska karakteristika im je da ulaze celom svojom sumom u reprodukciju, odnosno njihova vrednost se u punom iznosu prenosi na novi proizvod) sredstva

Koeficijent angazovanja sredstava i reprodukovanja

- trosenje je funkcija reprodukovanja, ono nastaje da bi se doslo do nove upotrebne vrednosti koju treba realizovati da bi se utrosena sredstva reprodukovala.

- Angazovanje sredstava je neophodno da bi preduzece obavljalo svoju funkciju u procesu reprodukcije

- Odnos izmedju sume angazovanih sredstava i sume troskova u jednom ciklusu reprodukcije predstavlja koeficijent angazovanja: β = S/T, pri cemu je β – objektivno uslovljen koeficijent angazovanja sredstava, S – objektivno uslovljena suma angazovanih sredstava, i T – suma objektivno uslovljenih troskova

- U konkretnoj ekonomskoj stvarnosti potrebno je razlikovatia) objektivno uslovljen (instrument organizacije, obezbedjenje kontinuiteta procesa proizvodnje)b) realni koeficijent angazovanja sredstava (instrument kontrole poslovne efikasnosti preduzeca)

11

- Odnos izmedju trosenja elemenata proizvodnje i angazovanja sredstava trosenja:1. angazovanje je mnogo sire funkcionalno podrucje nego sto je trosenje elemenata proizvodnje2. angazovanje prethodi trosenju elemenata proizvodnje3. angazovanje je bitan preduzlov za trosenje4. raspoloziva suma angazovanih (novcanih) sredstava ce bitno opredeliti proces reprodukcije

- Sredstva angazovana u obrtnim sredstvima reprodukuju se u kracem vremenu od jedne godine, a sredstva angazovana u osnovnim sredstvima nakon vise godina, pa je zato koeficijent angazovanja obrtnih sredstava manji od jedan, a osnovnih sredstava veci od jedan

- Koeficijent reprodukovanja jednak je reciprocnoj vrednosti koeficijenta angazovanja: 1/β = S/T, on izrazava intenzitet, odnosno brzinu reprodukovanja, meren konstantom objektivno uslovljenih troskova

Pokazatelji uspesnosti poslovanja

- Rezultati reprodukcije javljaju se u tri pojavna oblika – fizicki proizvod, cena proizvodnje, dohodak (dobit), a ulaganja u dva oblika – trosenje i angazovanje, zatim dva vida – naturalni i novcani, i tri elementa proizvodnje – radna snaga, predmeti rada i sredstva rada

- Stavljanjem u odnos elemenata rezultata reprodukcije s odredjenim oblicima ulaganja, formiraju se tri parcijalna pokazatelja uspesnosti poslovanja i to:1) princip produktivnosti – nacelo ili zahtev prema kome treba ostvariti odredjenu proizvodnju (Q) s minimalnim utroscima radne snage (L), P = Q / L, to je dakle izraz proizvodne efikasnosti preduzeca, ali indirektno i pokazatelj potencijala potrosnje2) princip ekonomicnosti – zahtev da se ostvari odredjena vrednost proizvodnje (V) sa sto manjim troskovima (T) za ostvarenje te proizvodnje, E = Q / M+I+L; E = V / T. ekonomicnost je jedan od izuzetno vaznih instrumenata kontrole ekonomske uspesnosti preduzeca 3) princip rentabilnosti – zahtev da se ostvari sto veci dohodak, odnosno dobit (D) sa sto manjim angazovanjem sredstava u reprodukciji (S), predstavlja svodni pokazatelj poslovnog uspeha preduzeca jer sadrzi u sebi komponente produktivnosti i ekonomicnosti. R = D / S (K). Rentabilnost predstavlja pokazatelj reproduktivne sposobnosti konkretnog preduzeca, odnosno izraz mogucnosti reprodukovanja ukupnog ekonomskog rada na nivou procesa reprodukcije.

Faktori ulaganja i rezultata

- Sva specificna dejstva, odnosno pojave ekonomskog ili neekonomskog karaktera, predstavljaju faktore koji svojim delovanjima uslovljavaju velicinu i strukturu ulaganja i rezultate reprodukcije

- Postoje:1) objektivno-uslovljeni faktori, koji se ne mogu menjati pod uticajem tekucih organizacionih mera konkretnog preduzeca. Oni mogu biti drustveni (trzisni, faktori drustvene ekonomije), tehnicki (karakteristike proizvoda, karakteristike tehnoloskog postupka, karakteristike sredstava za rad, karakteristike materijala, vid organizacije rada, prirodni i tehnicki uslovi rada) i svi faktori koji su od prirode dati i koji direktno uticu na izvrsioca procesa rada, odnosno prirodni uslovi rada

12

2) subjektivno (organizaciono) uslovljeni faktori, njihova posledica je subjektivnih slabosti clanova kolektiva, a najcesce se javljaju kao povecanje troskova i povecanje angazovanih sredstava u procesu reprodukcije

Naturalno i finansijsko izrazavanje trosenja

- Pojam trosenja elemenata proizvodnje moze biti: 1. kvantitativni – naturalno izrazeno trosenje (utrosci)2. vrednosni – finansijski izrazeno trosenje (troskovi)

- Utrosci elemenata proizvodnje podrazumevaju naturalno trosenje predmeta rada, sredstava za rad i tekuceg rada, a uslovljeno je tehnickim i organizacionim faktorima

- Troskovi, kao jedan od oblika ulaganja u reprodukciju predstavljaju proizvod utrosaka elemenata proizvodnje i nabavnih cena, odnosno zarade po jedinici utroska tekuceg rada

- Utrosci materijala, odnosno predmeta rada, predstavljaju naturalno izrazeno trosenje ovog elementa proizvodnje, s ciljem dobijanja nove upotrebne vrednosti

- Osnovna karakteristika fizickog trosenja (utrosaka) materijala je jednokratna upotreba

- Objektivno uslovljeni utrosci materijala su one kolicine utrosenog materijala koje nastaju u reprodukciji pod iskljucivim dejstvom tehnickih i prirodnih faktora. Na temelju uticaja objektivnih faktora na proces trosenja materijala moguce je precizno utvrditi kolicine materijala koje je neophodno utrositi radi proizvodnje odredjenog proizvoda – minimalno potrebna kolicina – NORMATIV, ili standard, tehnicki pokazatelj koji govori koliko nam je nekog elementa proizvodnje potrebno reprodukciono utrositi da bismo dobili proizvod zeljenih tehnicko-tehnoloskih karakteristika (trzisno prihvatljiv output), a odredjuje ga organizacija, trziste.

- Sa stanovista karakteristika trosenja materijala i faktora koji uslovljavaju trosenje odredjenih vrsta materijala na pojedinim radnim mestima, utrosci materijala se mogu grupisati na sledeci nacin:1. utrosci materijala za izradu (osnovnog materijala)-podrazumeva trosenje materijala koji svojom supstancom ulazi u novi proizvod, bitno opredeljuje karakteristike buduceg proizvoda i utice na izbor tehnoloskog postupka2. utrosci pomocnog materijala-svi oni predmeti rada koji mogi a i ne moraju svojom supstancom ulaziti u novi proizvod, njegova funkcija je da potpomaze odvijanje tehnoloskog postupka i/ili da na sirovini proizvede odredjenu materijalnu promenu3. utrosci pogonske energije predstavljaju trosenje prirodnih energetskih izvora u procesu reprodukcije4. utrosci rezijskog materijala proporcionalnog karaktera, u koje spadaju utrosci materijala koji nisu neposredno vezani za tehnoloski process5. utrosci rezijskog materijala relativno fiksnog karaktera (utrosci materijala pri konstrukciji proizvoda, utrosci materijala pri razradi tehnoloske recapture, kancelarijskog materijala)

- Utrosci sredstava za rad ( I ) ( masine, postrojenja, uredjaji, zgrade, alati, inventar) su fizicko, odnosno naturalno izrazeno trosenje ovog materijalnog elementa proizvodnje. Osnovna karakteristika im je visestruka upotrebljivost, ne utrose se u potpunosti u toku jednog proizvodnog ciklusa, samo delimicno.

- Stvarno trosenje sredstava za rad nastaje i ispoljava se u obliku:1. fizickog trosenja-javlja se u procesu rada i predstavlja funkciju intenziteta upotrebe

13

sredstava i njihovih tehnickih karakteristika. Ono je u direktnoj proporciji s vremenom njihovog aktivnog rada2. ekonomskog zastarevanja- karakteristicno za uslove naglasenog tehnickog progresa i pojave savremenijih, efikasnijih sredstava za rad.3. moguceg kvara i loma- tehnicki udes koji dovodi do delimicnog ili potupnog onesposobljavanja sredstava za rad za proizvodnu funkciju, nastaju uglavnom usled organizacionih faktora

- Najznacajniji tehnicki faktori trosenja sredstava za rad su karakteristike tehnoloskog procesa, karakteristike sredstava za rad, karakteristike materijala za rad, vidovi organizacije rada, nivo tehnicko-tehnoloske opremljnosti rada

- Utrosci radne snage ( L ) predstavljaju gubljenje covekove bioenergije, a razlikujemo:1. utroske radne snage izrade-proizvodni rad-promena kolicine gotovih proizvoda2. utrosci radne snage na pomocnim poslovima3. utrosci radne snage na pripremno-zavrsnim poslovima

- Trosenje radne snage u procesu rada odvija se pod dejstvom faktora objektivne i subjektivne prirode. Cilj preduzeca je da se taj process odvija na nivou dejstva objektivnih faktora, a da bi se to postiglo potrebno je objektivizirati pojedine subjektivne elemente procesa trosenja radne snage: kvalifikovanost radne snag, intenzitet rada, organizacija rada, uslovi rada i diskontinuitet rada.

- Troskovi predstavljaju cenovni izraz utroska elemenata proizvodnje, pa su otuda troskovi funkcije utrosaka elemenata proizvodnje i cena sredstava za proizvodnju i zarada za izvrseni rad, kao novcanih multiplikatora koji izrazavaju finansijsku nadoknadu za pribavljanje elemenata proizvodnje

- Cena sredstava za proizvodnju su cene po kojima se sredstva za proizvodnju unose u reprodukciju, odnosno cene kojima se mnoze utrosci sredstava za proizvodnju da bi se dobili troskovi

- Cene sredstava za proizvodnju mogu biti:1. vrednost sredstava za proizvodnju-drustveno potrebno radno vreme utroseno u njihovoj proizvodnji i izrazeno u vrednosnim, odnosno novcanim jedinicama2. trzisna cena sredstava za proizvodnju- drustveno priznata cena jer je formirana na trzistu, pod iskljucivim dejstvom ponude i traznje3. konkretna nabavna cena sredstava za proizvodnju-odstupa od trzisne cene usled subjektivnih faktora.

- Zarada za izvrseni rad je reprodukciona vrednost utrosaka radne snage u procesima rada

- U nasoj privrednoj stvarnosti zarada je deo licnog dohotka koji radnik u raspodeli ukupnog licnog dohotka prima kao ekvivalent za izvrseni rad

Pojam i klasifikacija troskova

- Znacaj troskova se ogleda i time sto su instrument odlucivanja u razvojnoj politici

- Svaka promena obima i asortimana proizvodnje izaziva promene u strukturi i visini troskova

- Izbor proizvoda i stepen koriscenja kapaciteta zavisi od rezultata analize troskova- U pripremi buduce proizvodnje, odabrani material visestruko utice na troskove

proizvoda- Modernizacija proizvodnje izaziva promene u strukturi troskova

14

- Troskovi nisu neka stabilna i pretezno nepromenljiva funkcija prodaje i proizvodnje

- Troskovi su, u uzem smislu, cenovni ilinovcani izraz utrosaka elemenata proizvodnje, odnosno materijala, sredstava za rad i predmeta rada

- U kvantitativnom smislu, trosak se izrazava proizvodom-umnoskom utroska i cene po jedinici utroska: T = U x Cu, odnosno Tm = M x Cm; Ti = I x Ci; Tl = L x Cl, pri cemu je:

- T = trosak elemenata proizvodnje- U = utrosak elemenata proizvodnje- Cu = cena po jedinici utroska- Tm = trosak materijala- M = utrosak materijala- Cm = cena po jedinici utroska materijala- Ti = trosak sredstava za rad- I = utrosak sredstava za rad- Tl = trosak radne snage- L = utrosak radne snage- Cl = zarada po jedinici rada- Izdaci su sva placanja koja nastaju radi odvijanja procesa reprodukcije. Izdatak

je placanje materijala koji je (ili ce biti) isporucen, placanje ugovorenih i zakonskih obaveza, isplate licnih dohodaka

- Izdaci i troskovi se razlikuju po kvalitetu i po vremenu nastajanja. Izdaci i troskovi mogu biti:1. ekonomsko medjusobno povezani (trosak moze prethoditi izdatku, trosak i izdatak mogu nastati istovremeno, trosak sledi izdatak), ali i da2. nisu medjusobno povezani (postoji trosak a izdatak mu ne prethodi nit ice uslediti, postoji izdatak a trosak mu ne prethodi niti ce uslediti)

- Svaki trosak, pre ili kasnije, postaje izdatak, mada svaki izdatak ne mora postati trosak

- Troskove klasifikujemo na:● troskove elemenata proizvodnje● troskove prema mestu nastanka● troskove prema njihovoj vezanosti za nosioce● troskove sa stanovista vremena nastajanja● troskove uslovljene dinamikom proizvodnje● troskove po poslovnim funkcijama● ostale podele troskova

- Svi kriterijumi za klasifikaciju roskova utemeljeni su na potrebi upravljanja troskovima, odnosno delovanja na njihovu velicinu, strukturu i dinamiku.

Troskovi elemenata proizvodnje

- Elementi proizvodnje su zastupljeni u proizvodnji svakog proizvoda i pruzanju drustveno - korisnih usluga. Osnovne grupe ovih troskova (po prirodi) su: 1. troskovi materijala (sa uslugama)- cenovni izrazi utroska materijala i troskovi tudjih usluga, Tm = M x Cm, odnosno Tm = ƒ (M, Cm). Oni mogu biti troskovi materijala za izradu, troskovi pomocnog materijala, troskovi energije, troskovi rezijskog materijala i troskovi tudjih materijala. Ukupni troskovi materijala, nastali u procesu proizvodnje, kvantitativno se utvrdjuju na sledeci nacin Tm = M1 x Cm1 + M2 x Cm2 + … Mn x Cmn

15

2. troskovi sredstava za rad – Ti = Ci, odnosno Ti = ƒ (I, Ci), pri cemu su Ti = troskovi sredstava za rad, I = utrosci sredstava za rad, Ci = nabavne cene sredstava za rad po jedinici utroska. Ukupni troskovi sredstava za rad, nastali u procesu proizvodnje, kvantitativno se utvrdjuju na sledeci nacin Ti = I1 x Ci1 + I2 x Ci2 + … + In x Cin. Razlikujemo troskove fizickog trosenja, odnosno habanja, troskove ekonomskog zastarevanja i troskove generalnog remonta i tekuceg odrzavanja. Trosak sredstava za rad, odnosno preneta ili utrosena vrednost sredstava za rad u ekonomiji se naziva amortizacija. Njen iznos se nadoknadjuje iz prodajne cen, tj. prodajom proizvoda ili usluge. Troskovi sredstava za rad po jedinici proizvoda predstavljaju kolicnik nabavne vrednosti sredstava i obima proizvodnje u veku trajanja, Tiq = Si / ∑Q3. troskovi radne snage-vrednost utrosaka radne snag utvrdjuje se kao proizvod utroska radne snage (rada) i zarade po jedinici rada, Tl = L x Cl, pri cemu su Tl = troskovi radne snage, L = utrosci radne snage i Cl = zarade po jedinici rada (novcani izraz). Ukupni troskovi rada se kvantitativno utvrdjuju i na sledeci nacin Tl = L1 x Cl1 + L2 x Cl2 + … + Ln x Cln. Vrednost utrosene radne snage izrazena kroz zaradu radnika reprodukuje se kao deo novostvorene vrednosti u realizovanoj ceni proizvoda. Zarada, koja je motiv reprodukovanja utrosene bioenergije, istovremeno je i element ulaganja u reprodukciju i element rezultata reprodukcije4. troskovi za tudje usluge

- Klasifikacija troskova po njihovoj prirodi nije najprikladnija jer se zanemaruje da se pojedini troskovi mogu svrstati u vise navedenih prirodnih vrsta, i jer se zbog internih obracuna u okviru preduzeca pojedini troskovi pojavljuju vise puta pod razlicitim nazivima, npr: amortizacija patenata, licenci i osnivackih ulaganja; otpis sitnog inventara, zakupnine, troskovi pogonske energije; troskovi tekuceg i investicionog odrzavanja; troskovi odrzavanja cistoce, grejanja, rasvete, ventilacije; troskovi zastitne odece, obuce…

- Troskovi prema mestu nastanka mogu biti troskovi izrade i rezijski troskovi- Troskovi izrade nastaju na poslovima neposredne proizvodnje, odnosno na

tehnoloskim radnim mestima, u neposrednoj su vezi sa obimom proizvodnje, i cesto se nazivaju proizvodnim troskovima, a oni su troskovi materijala za izradu, troskovi pomocnog materijala za izradu, troskovi pogonske energije, troskovi sredstava za rad, troskovi rada izrade.

- Rezijski troskovi obuhvataju troskove koji nastaju u pripremnoj i zavrsnoj fazi procesa proizvodnje, a dele se na troskove pogonske rezije i troskove uprave i prodaje

- Troskovi prema njihovoj vezanosti za nosioce mogubiti pojedinacni i zajednicki- Pojedinacni troskovi predstavljaju ona trosenja koja su nastala kao neposredna

posledica izrade odredjene jedinice proizvoda, a oni su troskovi materijala za izradu, troskovi pomocnog materijala za izradu, troskovi rada izrade, troskovi sredstava za rad pri funkcionalnoj amortizaciji koja se vezuje za odredjenu vrstu i kolicinu proizvoda

- Zajednicki troskovi alociraju na proizvode putem odredjenih metodoloskih postupaka, troskovi rezijskog materijala, troskovi pomocnog materijala i usluga, troskovi unutrasnjeg transporta i odrzavanja, troskovi usluga drugih organizacija, troskovi energije, troskovi rada na rezijskim poslovima…

- Osnovna karakteristika zajednickih troskova je da se ne mogu precizno vezivati za pojedine proizvode i sto se ne mogu normirati po jedinici proizvoda

- Troskovi prema nacinu obracuna po nosiocima su direktni i indirektni. - Osnovna karakteristika direktnih troskova je njihov neposredno vezivanje za pojedine

nosioce-proizvode i usluge, u ove troskove spadaju troskovi materijala za izradu,

16

troskovi pomocnog materijala za izradu, troskovi radne snage na poslovima izrade i troskovi radne snage na pomocnim poslovima u proizvodnji

- Indirektni troskovi se odnose na funkcionisanje preduzeca kao celine i ne mogu se u momentu nastanka vezivati za proizvode, jer nastaju kao posledica pripreme i izrade zajedno vise vrsta i grupa proizvoda, uglavnom su to rezijski troskovi, troskovi tehnoloske energije, rezijski troskovi rada, troskovi oko odrzavanja osnovnih sredstava, troskovi sredstava za rad (amortizacija), troskovi materijala i rada na pripremno-zavrsnim poslovima…

- Troskovi uslovljeni dinamikom obima proizvodnje su fiksni i varijabilni.- Fiksni predstavljaju takvu grupu troskova koji se u ukupnom iznosu ne menjaju s

promenama iskoriscenosti kapaciteta. Njihova visina po jedinici proizvoda menja se obrnuto proporcionalno promenama obima proizvodnje

- Varijabilni (promenljivi) troskovi su svi oni troskovi koji se menjaju u zavisnosti od promene stepena koriscenja kapaciteta. Mogu biti relativno fiksni i proporcionalni

- Troskovi po ostalim podelama mogu biti oportunitetni (korisni), inkrementalni (rastuci), neotklonjivi, otklonjivi

17