Top of Form

Bottom of Form

LOGOUT | ENGLISH | FAQ | KONTAKT | PRODAJNA MESTA | NAPREDNA PRETRAGAkorisnik danapretraga

HTMLCONTROL Forms.HTML:Hidden.1

HTMLCONTROL Forms.HTML:Hidden.1

HTMLCONTROL Forms.HTML:Text.1

HTMLCONTROL Forms.HTML:Submitbutton.1

HOME | MAGAZIN | BROJ 240 | TEMA

EKONOMIST MAGAZINSTARI BROJEVI PERSPEKTIVEEBITSPECIJALNE PUBLIKACIJEPRETPLATAMARKETING

tema

Danica Popovi:

2004: Ne, nismo napredovali

Zakoni se samo donose, a ne sprovode - Zablude vlasti i zablude opozicije - Privatizovano je mnogo firmi, ali malo kapitala - Kupujete li domae? - Ulaganje u rast spoljnotrgovinskog deficita

Danica Popovi: Preostao je samo jedan mali problem - a to je da "razmontiramo" socijalizam. skoncentrisan skoro u potpunosti u 70 velikih preduzea, za iju privatizaciju, pod idealnim okolnostima, treba 2-4 godine

Evo, zavrava se godina u kojoj je Srbija nedvosmisleno ostvarila znaajnu stopu privrednog rasta. Jedini, ali zaista jedini komentar na to moe biti - estitamo! Samo, ostaje jedno pitanje: kome treba da uputimo estitke? Najpre, prethodnoj vladi, na uspenoj privatizaciji iz 2003. godine, na ijim se rezultatima uglavnom zasnivao rast ovogodinje industrijske proizvodnje. Nadalje, Svetom Iliji, na obilnoj etvi i dobrim rezultatima u poljoprivredi. Tree i etvrto mesto zauzee Svetska Banka i MMF: Banka je, naime, uspela da natera Vladu da izglasa vane reformske zakone, a MMF je, faktikim ukidanjem skuptinske odluke o budetskom deficitu od 43 milijarde dinara, spasao Srbiju od povratka visoke inflacije. Peto mesto bi mogao da zauzme Savezni zavod za statistiku, koji je od januara 2004. godine izmenio obraun industrijske proizvodnje: poveao obuhvat, uveo novi ponderacioni sistem i usvojio novu nomenklaturu industrijskih proizvoda; oni, zvanino, ipak odbijaju bilo kakvu sopstvenu ulogu u rastu industrijske proizvodnje, a mi im, naravno, verujemo.

Da budemo potpuno otvoreni - od ove vlade na ekonomskom planu retko ko da je neto i oekivao, pa je i ovo, dakle esto mesto u redu za estitanje, njihov ipak veliki uspeh. Dakle, to se dogodilo: (1) uprkos svim naporima Ministarstva za privatizaciju koje je, timskim radom, u jednom trenutku uspelo da u potpunosti zaustavi privatizaciju, to se ni do dan-danas nije normalizovalo; (2) uprkos celom letu provedenom u "trajkovanju"; (3) uprkos snanom rastu plata koji je otiao na uvoz i obesmislio tranziciju; (4) uprkos porukama stranim investitorima da mogu da idu Afriku, kao i (5) uprkos tome to se zakoni samo donose, a ne sprovode, jer se ne grade institucije i ne reformie pravosue.

Privatizacija: jo samo 88 odsto posla ...Ovde lee dve zablude, od kojih jednu zagovara vlast, a drugu opozicija (mislim na onaj njen pismeni deo, naravno). Prva zabluda kae da je privatizacija u Srbiji pri kraju, da su preostale samo loe firme, da se stoga ove godine bolje i nije moglo. A druga zabluda kae da je prethodna vlada na ovom planu bila veoma, veoma uspena, to je takoe veoma daleko od istine.

Hajde prvo da govorimo o proloj vladi. Oni su uspeli da samo prole, dakle 2003. godine, privatizuju oko 1.000 preduzea, to i jeste senzacionalan rezultat, pogotovo kada se ima u vidu ta su sve uspeli da upropaste njihovi naslednici. No, ako se vratimo na kraj mandata te uspene, prethodne vlade, videemo da je privatizovano mnogo firmi, ali malo kapitala. Ne biste verovali, ali od ukupne sume, privatizovano je svega 11,72 odsto osnovnih sredstava!

Nemojte da vas zavede ona stavka - meovita preduzea, jer da bi dobilo taj status, bilo je dovoljno da preduzee privatizuje svega 1odsto svog kapitala. Tu je stvar laka jedino utoliko to su ova preduzea manja i to e se lake privatizovati, to bi u naelu bilo mogue uraditi ve sledee godine. Time smo odgovorili i na pitanje - da li su preostale samo loe firme? Ne, naravno da ne. Preostao je samo jedan mali problem - a to je da "razmontiramo" socijalizam. skoncentrisan skoro u potpunosti u 70 velikih preduzea, za iju privatizaciju, pod idealnim okolnostima, treba 2-4 godine. Ovo je ve teak, preteak zadatak: ovde je veliki politiki plen, a malo ko od aktuelnih politiara na vlasti ima predstavu ta bi tranzicija uopte i mogla da znai. Ovi pre njih su znali, ali se nisu usudili. No sada preostaje jedino da se uzdamo u MMF i Svetsku banku, ija e re ovde jo dugo biti zakon. Njima su stvari jasne, lekovi su oprobani, a konsekvence po njih same - nikakve, to garantuje da e oni na svojim zahtevima istrajati. Dakle, svakoj razumnoj vladi ostaje samo to - da igra ulogu dobrog policajca i da odgovornost za surove tranzicione zahvate okrivi upravo - loeg policajca.

Ima li nekoga da letos nije trajkovao?Teko. Jedino oni radnici koji i dalje ive u socijalizmu - nisu trajkovali. Za nagradu, plate su ima porasle za oko 26 odsto, dok po najhrabrijim procenama domai proizvod nee porasti za vie od 6-7 odsto. trajkovali su samo oni (Bor, recimo) kojima Vlada inicijalno nije ukazala dunu panju, ali svi su izgleda poneto i dobili. No, pitanje je - odakle? Iz rasta industrijske proizvodnje - nije. Iz rasta produktivnosti - nije. Ostaje samo jedan odgovor - iz budeta.

Industrijska proizvodnja Prosene nominalne neto zaradeIzvor: SZS, Meseni statistiki pregled, XI 2004: 2003=100, ....... desezonirana serija orig. serija

Ako neko postavi pitanje - zato su ovde prikazane nominalne, a ne realne zarade, dakle, zato se ne vodi rauna koliko su ti ljudi zaista dobili novca, sam je dao i odgovor. Naravno, rast realnih zarada bio je manji, jer je inflacija "pojela" skoro polovinu tog prirasta: ako pustite u opticaj vie novca nego to zahteva privredna aktivnost, inflacija raste i realne zarade se smanjuju. Ali, ta se drugo i moglo desiti pri tom, oprobanom socijalistikom metodu upravljanja privredom! Tako smo iveli oduvek, astili se nezaraenim novcem, a kukali kada krene inflacija! Eto, to isto se desilo i ove godine.

Simptomatino je i to da se ove godine samo eksperti ale to je inflacija prela granicu 10 odsto, stanovnitvo se ba neto i ne ali. Kao da je to neka granica! Kao da mi nemamo iskustvo sa milionskom inflacijom. Ovoga puta, po cenu inflacije od svega 12-13 odsto, svi su ostali na poslu, plate su rasle, socijalni mir ouvan. Uz to, privredni rast bio je nesumnjiv i preko oekivanja. Kada bi ovakav scenario bio odriv, mislim da bi ga primenjivale sve vlade sveta. Jedini je problem - to se to ne moe ponoviti, jer je ova vlada samo troila to je prethodna zaradila.

ta onda moemo oekivati naredne godine? Ako bude trajkova, hoe li vlada i dalje poputati? Odakle e da im daju plate, kada je MMF, znajui s kim ima posla, ve stegao budet za narednu godinu? A tek - ta e biti sa poviicama? Sve to ostaje nejasno, jer su rei i dela elnih ljudi srpske vlade - u apsolutnom neskladu. Ministar Dinki najavljuje smanjenje zaposlenih u administraciji za 10 odsto, ministar Lalovi govori o viku zaposlenih od oko 50 odsto. Za sada, niko im ne veruje. Ruka koja ih je hranila, najavljuje otputanja. Ako ih zaista bude, revolt e biti estok - jer, setimo se, upravo je ova vlada sve uinila da od radnika napravi vrsto jezgro radikala, koji e sve uiniti, samo da ostanu na poslu na kome niti ta rade, niti imaju ta da rade. Poznaete ih po tome to neprestano i na sav glas priaju da im nikada nije bilo gore, to se pokazalo kao finansijski veoma isplativa taktika. Tako e i biti: upravo e oni biti najvei problem svake istinske reformske vlade.

A deficit raste ... Upravo je ova vlada sve uinila da od radnika napravi vrsto jezgro radikala, koji e sve uiniti, samo da ostanu na poslu na kome niti ta rade, niti imaju ta da rade. Poznaete ih po tome to neprestano i na sav glas priaju da im nikada nije bilo gore, to se pokazalo kao finansijski veoma isplativa taktika. Tako e i biti: upravo e oni biti najvei problem svake istinske reformske vlade

Kada jednom ve dobijete platu, zaraenu ili ne, svejedno, kupujete li domae? Cipele? Tanjire? Dezodoranse? Zavese? Rolere? Ima li, uopte, ieg domaeg u ovoj zemlji, to bi ovek pristao da kupi? Teko. Zato? Zato to ovde malo ko proizvodi, a niko nee da ulae. Ambijent, naime, deluje suvie prevarantski: mnogo je altera na kojima treba dati mito; ukoliko nastane spor, trebae vam 1.028 dana da se razrei, tako da vam je bolje da se, recimo, odselite u Kinu ili Indiju i da otvorite preduzee u mnogo zdravijem privrednom ambijentu. I tako, ko ima novca, ne investira. Domae proizvodnje zato niti ima, niti e je biti. Ako jo na sve to isplaujete nezaraene plate, dakle poveavate ljudima kupovnu mo, to nee biti razvojna politika, kako su govorila gospoda iz Vlade, ve e to biti ulaganje u rast spoljnotrgovinskog deficita, to se i desilo. Konano, ako se to pokua reiti zabranama, recimo, uvoza polovnih automobila, desie se da uvoznici prevare po definiciji tupavu administraciju i pre nego to zabrana stupi na snagu - uvezu sebi zalihe skoro za itavu narednu godinu! Dakle, uvoz vei nego ranije, a mi sa veim deficitom i sa vladom koja i dalje vodi kampanju - kupujte domae!

Da sadite papriku ...I tako, znai, mi svi poneto uvozimo: ko vake, ko friidere, ko automobile, a deficit - raste li, raste. Pokriva li ga neko? Ne. Misli li neko da treba stvarati izvozni ambijent? Ne. Je li neko odleteo sa poloaja zato to kvari sliku o Srbiji, iji je imid u svetu ionako straan, i gde nas pre svega vezuju za Srebrenicu, Karadia i Mladia, na emu, inae, i sami ponosno insistiramo. Naravno da niko zbog toga nije sleteo. Ovde je sasvim legitimno stranom investitoru rei - ako traite afrike uslove poslovanja - idite u Afriku. Ili im se moe rei - neu da ti kaem, rekao sam to to si uo! Ma to jeste divno, ja sam ak sigurna da su ove izjave potpuno iskrene, iz srca, kakve nee u drugim zemljama uti. Samo je jedan problem: a kome se oni to obraaju? Da li svome dosadnom detetu, koje trai deparac, ili investitorima, kod kojih e to nae dete - zaposliti? Izgleda da imaju suvie briga, mnogo vie nego to su im uopte dorasli.

Zakoni, pravosue i skandali ...I tako, ova vlada cele godine zakone donosi li donosi, a u ovom tekstu o tome ni rei pohvale. E pa jeste, nije red. Zakoni se zaista donose, vie se ne gleda na to je li ih sastavila prethodna ili ova vlada. I to je, bez sumnje, jako dobro. No, je li Srbija postala pravna drava ili je makar stanje na ovom planu bolje nego pre? Svetski izvetaji, dakle oni od kojih zavisi hoe li investitori doi ili ne, nisu preterano blagonakloni. Kau - u Srbiji procedura steaja traje 7 godina, tamo ne moete kupiti gradsko zemljite, u Srbiji sudovi rade tako to sudija diktira zapisnik, kao da je 1945. godina, kao da je stari vek. Da li je neko to primetio, vidi li neko da pravosue vie ne funkcionie, da je sve to valja pobeglo u advokate, jer su plate sudija poniavajue niske? Pre neki dan je u novinama izala "tarifa" sudijskih usluga, u kojoj moemo videti da oslobaanje od kaucije "kota" 300 evra. I tu dolazimo do pravog pitanja - ako je na poetku mandata ove vlade kaucija stvarno i kotala 300 evra, a na kraju mandata bude - 30.000 evra, tek onda im treba estitati, jer su uvrstili sistem, suzbili i proredili korupciju, gde se sudije nee vie prodavati jeftinije od poslovne pratnje. Sve dotle, nita nee izmeniti sliku Srbije, ni u naim oima, niti u oima sveta. Nismo napredovali.

Komentar na tekst[ vrh strane ]

em 240,27. decembar 2004.

Zaboravi ako moeEkonomska politika 2005.(Ne)realnoSporazum o tekstiluNespremni za olakiceDanica Popovi2004-Ne, nismo napredovaliVladimir Gligorov: 2005: Bez urbi u reformeNikola SamardiSrpska antiistorijaPrivatizacija aanskih preduzeaIzneverena oekivanjaNovogodinji izlogAntikoncepcijski konceptFenomeniLutke u glavi2004.Odvrnuto uvrnutoPotroako drutvoUpotrebi pa baci!PokusPoetak nove ere poslovanjaNaftaOPEK se nije opekao

2004 Ekonomist Magazin | Kneza Mihaila 2-4, V sprat, Beograd| +381 11 632 893, 328 4034, 635 762, 633 128| office@ekonomist.co.yu

_1181918849.unknown

_1181918850.bin

_1181918847.unknown

_1181918848.unknown

_1181918846.unknown

_1181918844.unknown