Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJAPOAREVAC

Ekonomski instrumenti zatite ivotne sredine

PRAVNI ASPEKT ZATITE IVOTNE SREDINE Mr. Ben Mladenovi

Student : Koji Nenad 70079/09

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJAPOAREVAC 2013

2 | S t r a n a E k o n o m s k i i n s t r u m e n t i z a t i t e i v o t n e s r e d i n e

Sadaj

(Uvod) Strana 3 Povezanost ekonomske i pravne politike Strana 4 Osnovni ekonomski Ii pravni instrumenti za zatitu ivotne sredine

Strana 5

Izbori instrumenata zatite i njihovo kombinovanje Strana 6 Ekonomska i pravna politika republike Srbije Strana 7 Uloga i znaaj ekonomskih instrumenata Strana 8 Zakljuak Strana 11 Literatura Strana 13


UVOD

Interesantno je na poetku istai dve definicije koje se odnose na ivotnu sredinu: Pod ivotnom sredinom podrazumeva se kompleks svih uticaja koji djeluju na iva bia na mestu na kojem ona ive i U najirem smislu, ivotna sredina je geobiosfera, koja obuhvata itav ivi svet i sa njime naseljeni prostor na zemlji. Smatramo bitnim da navedemo ove dve definicije iz prostog razloga poimanja irine, sveobuhvatnosti i povezanosti problema koji se tiu ivotne sredine, i negativnih uticaja tih problema na na svakodnevni ivot.

Od velikog znaaja treba naglasiti da je napredak ka odrivom razvoju mogue ostvariti tek kada ekoloki, drutveni i ekonomski aspekti ivota dobiju jednak znaaj i panju u svim oblastima rada i delovanja ljudi, a samim tim, ili ak na prvom mestu u proizvodnji hrane.

U svim sferama ljudskih aktivnosti, pa i u poljoprivredi i oblasti zatite ivotne sredine, svakim danom sve vie i vie, sazreva svest o ogranienjima koja naa planeta ima i o potrebi da se uticaj oveka svede na razumn i tolerantn nivo.

Politika u oblasti ivotne sredine predstavlja skup principa i aktivnosti koje neka drava, zajednica, pa i kompanija usvaja radi zatite ili ouvanja komponenti ivotne sredine i odrivog korienja prirodnih resursa. Vremenom su se razvili razliiti instrumenti koji doprinose politici u oblasti ivotne sredine; na pr. zakon o ouvanju prirodnih resursa ili procena uticaja na ivotnu sredinu. Neka osnovna podela instrumenata moe biti na one koji se zatitom ivotne sredine bave direktno, a i izvesan broj instrumenata koji se ovim pitanjem bave indirektno (na pr. sektorski instrumenti u oblasti poljoprivrede, energetike ili turizma). Ove instrumente moemo, okvirno, svrstati u sledee kategorije: planski instrumenti, zakonski instrumenti, ekonomski instrumenti, instrumenti za procenu uticaja na ivotnu sredinu, instrumenti za monitoring i analizu realizacije i instrumenti upravljanja ivotnom sredinom koji se primjenjuju u organizacijama.


Povezanost ekonomske i pravne politike

Svaka drava, bez obzira koliko joj nedostaju sredstva, ima dravni interes da ostvari javnu kontrolu nad odnosima koji se uspostavljaju izmeu, s jedne strane ekonomskih aktivnosti, i s druge strane stanja ivotne sredine. U najsiromanijim dravama ova kontrola e se ograniiti na najurgentnije probleme kao to je na primer nastojanje da se obezbedi stanovnicima dostupnost vode za pie prihvatljivog kvaliteta, da bi se na taj nain predupredilo izbijanje endemskih bolesti, pre svega kod dece. Ili na primer spreavanje unitavanja uma da bi se sauvalo zemljite, spreila erozija i obezbedila odgovarajua minimalna vlanost zemljita. Ekoloka politika i ciljevi na razliitim nivoima dohotka po glavi stanovnika, zavise, ne samo od nacionalnog dohotka zemlje, nego su determinisani i politikim odlukama koje su u veoj ili manjoj meri zasnovane na naunim, ininjerskim i ekonomskim analizama i ocenama. Veina ekonomista kao poeljno smatra da mere ekoloke politike treba da budu zasnovane na principima cost-benefit analize. Odnosno da mere ekoloke politike osim to doprinose zatiti i ouvanju ovekove okoline treba da doprinesu i poveanju dohotka. Prema tome ekonomisti bi, to im uostalom nalae i profesija, eleli da odgovarajue mere ekoloke politike u sebi sadre i ekonomsku racionalnost. Poneki idu i tako daleko da cost-benefit princip uzdiu na nivo nunog preduslova za donoenje odgovarajue mere. Meutim, ovu raunicu prilikom donoenja svake mere ekoloke politike je teko sprovesti ak i u najrazvijenijim zemljama koje imaju razvijenu statistiku i metodoloku infrastrukturu. Npr. ak je i u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u zemljama Evropske unije teko predvideti sve direktne i indirektne trokove koje moe da prouzrokuje neki ekoloki incident, a kamoli katastrofa. Stoga je to jo tee za oekivati u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji u koje, za sada, spada i Srbija. Cost-benefit analiza znai da se na jednu stranu stavljaju trokovi koje prouzrokuje neka mera, a na drugoj, ekonomske koristi, pre svega u poveanju dohotka, koja ta mera proizvodi. Zato nije razumno oekivati da e zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji biti u stanju da uine ono to ne uspeva ni razvijenim zemljama. Drugim reima, nije za oekivati da e takve zemlje biti u stanju da se opredele za cost-benefi princip. Meutim, na drugoj strani zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, ako to ele, imaju pristup informacijama o nainima donoenja mera ekoloke politike u razvijenim zemljama. Osim toga one raspolau i informacijama o moguim ekonomskim posledicama eventualnih ekolokih incidenata na svojoj teritoriji. Te informacije su izmeu ostalog sadrane u:

1.statistikama o zdravlju stanovnitva; 2. podacima o lokaciji i veliini najznaajnijih industrijskih postrojenja; 3.nainima korienja zemljita u urbanim regionima; 4.turistikim destinacijama i aktivnostima i sl.


Osnovni ekonomski i pravni instrumenti za zatitu ivotne sredine

Postoje dva osnovna tipa mera na planu zatite ivotne sredine:

1. mere zasnovane na ekonomskim podsticajima-market-based, i

2. komandne mere, tj. mere zasnovane na primeni prinude od strane dravnog aparata.

Prema OECD-u postoje sledei ekonomski instrumenti:

1. naknade i porezi za emisije zagaenja;

2. korisnike nakande i porezi;

3. kazne;

4. naknade za proizvode;

5. garancije izvrenja i,

6. odtete.

Naknade i porezi za emisije zagadjenja - Naknade za emisije su direktne uplate bazirane na procenama i konkretnim merenjima koncentracije i vrste zagaenja. Ove mere naroito u zemljama tranzcije pogaaju veliki broj proizvoaa i u najveem broju sluajeva se kombinuju sa kaznama. Korisnike naknade i porezi - Ovaj instrument ekoloke politike ima obino lokalni karakter, tj. primenjuje se na nivoima lokalnih zajednica: komuna, regija i sl. Sredstva prikupljena na ovaj nain koriste se za finansiranje konkretnih ekolokih problema na odreenim lokalitetima kao to su: odlaganje i prikupljanje otpada, poboljanje kvaliteta pijae vode u mestu/komuni, eksploatacija sirovina, lovita, ribnjaka i slino.

Kazne - Porezi i kazne su najjednostavniji i najlake primenjivi mehanizmi, to ne znai da su i najpoeljniji, niti pak za zatitu ivotne sredine najdelotvorniji. Kada je neka proizvodnja za posledicu imala neki negativni eksterni efekat i kada postoji razlika izmeu drutvenih i privatnih trokova, pravilno utvrena visina kazne ili poreza, suoavaju proizvoaa sa drutvenim posledicama privreivanja koje ne potuje ekoloke standarde. Smisao ovog insrumenta je da izjednai privatne i drutvene trokove i koristi. Kada se proizvoau naplati kazna u iznosu graninih trokova zagaenja, granini privatni i drutveni trokovi e se izjednaiti. Proizvoa moe da smanji zagaenje smanjenjem obima ili promenom naina proizvodnje. Promene u nainu proizvodnje mogu prouzrokovati izdatke za ureaje za kontrolu zagaenja ili poveati trokove usled prelaska na drugu vrstu, ekoloki prihvatljivije sirovine.


Naknade za proizvode - Proizvodi ija proizvodnja prouzrokuje zagaenje okoline tokom proizvodnje, potronje ili u obliku otpada, optereuju se procenjenim drutvenim trokovima. Cilj je prilagoditi relativne cene proizvoda, u cilju smanjenja njihove tranje. Tako prikupljena sredstva slue finansiranju izmenjenog naina proizvodnje, koji je ekoloki prihvatljiviji. Naknade za proizvode se mogu primeniti npr. na vetako ubrivo, pesticide, plastinu ambalau, baterije i slino1. Garancije izvrenja - Proizvoai ili korisnici prirodnih resursa su u obavezi da poloe garanciju, ime garantuju potovanje uslova zatite ivotne sredine. Po izvrenju obaveza, garancija se vraa proizvoau. Odtete - Za funkcionisanje ovog ekonomskog instrumenta neophodna je uloga drave, koja ima obavezu kreiranja i garantovanja graanskog prava na nadoknadu tete ili ima regulativu kroz propise za odtetu kroz fondove (fondovi za odtetu za zagaenje voda, fondovi za tetu od naftnih mrlja i slino). Prikupljena sredstava kroz ove fondove mogu se dati na raspolaganje oteenima od hroninog zagaenja i/ili dravi.

Izbor instrumenata zatite i njihovo kombinovanje

Svaki od navedenih ekonomskih i pravnih instrumenata ima svoje prednosti i nedostatke. To ih ini manje ili vie podesnim u primeni. Od konkretne situacije i okolnosti zavisi koji pojedinani instrumenat ili koju kombinaciju instrumenata treba primeniti. Izbor ekonomskih instrumenata zavisi i od prioritetnog cilja koji se eli postii. Tako na primer, ako postoji zabrana zagaenja reke do odreenog nivoa, onda je krajnji nivo zagaenja najverovatnije poznat. Maksimalno do nivoa zabrane. Ako se pak primenjuju novane kazne, nivo zagaenja e biti u direktnoj zavisnosti od visine s jedne strane kazni, i s druge strane trokova zatite. Ako je nivo kazni vii od visine trokova zatite, za oekivati je da e se ekonomski subjekti (preduzea, preduzetnici i dr.) ekonomski racionalno ponaati i odluiti se da obezbede odgovarajui nivo zatite okoline. I obrnuto, u sluaju da je troak kazne nii od troka ouvanja okoline, kroz sredstva zatite ili skuplje sirovine i postupke, preduzea e se verovatno opredeliti za to da plate kaznu. Na drugoj strani kazna e znaiti prihod za budet koji drava, kao to je istaknuto, moe koristiti i za druge svrhe, a okolina e postati zagaena. Specifini problemi zatite se najbolje reavaju kombinacijom ekonomskih i ostalih instrumenata. Sami ekonomski instrumenti primenjeni izolovano nee dati oekivane optimalne rezultate. Koliko e biti uspeha u primeni razliitih instrumenata zavisie od pratee kombinacije pojedinih politika. Ekonomski i pravni instrumenti i druge mere kojima se obezbeuje finansiranje i podstie investiranje u ekoloki prihvatljivo ponaanje industrije mogu se klasifikovati u etiri grupe: 1. Mere koje su trino direktno isplative. Npr. uvoenje nove modernije maine koja jeftinije, a osim toga ona istovremeno omoguuje i ekoloki prihvatljiviju proizvodnju. 2. Mere koje su trino indirektno isplative. Npr. jeftinije je investirati u filtere nego plaati visoke ekoloke takse. 3. Mere koje su isplative na dugi rok, ali se za sada se ne mogu valorizovati na tritu. Npr. razvoj obnovljivih izvora energije.

4. Mere koje nikad nee biti trino isplative, ali se radi zatite okoline uvode na raun drave i paradravnih institucija.2 Pravna regulativa zemalja OECD, pravi strogu distinkciju izmeu pojmova naknade i porezi, u smislu upotrebe sredstava prikupljenih kroz naknade i


poreze. Za dravu, oba instrumenta donose prihode, ali je pitanje alokacije prihoda drugaije izvedeno. Naknada se odnosi na sluajeve kada je dominantan deo prihoda namenjen pokrivanju trokova i zatiti ivotne sredine (na primer, sredstva su prikupljena kroz fondove za zatitu voda i ivotne sredine). Centralizovani prihod koji prevashodno nije namenjen zatiti ivotne sredine, ve poveava lokalne i dravne prihode, je porez.

Ekonomska i pravna politika Republike Srbije u oblasti prava ivotne sredine

Ciljevi Pri definisanju i izboru instrumenata treba imati u vidu injenicu da ekonomska i pravna

politika drave na podruju zatite ivotne sredine ostvaruje svoju svrhu samo ako daje vidljive i kontinuirane rezultate na podruju ostvarivanja sledeih ciljeva:

1. Racionalna upotreba obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa. 2. Uvoenje tehologije i sprovoenje mera za poveanje energetske efikasnosti. 3. Prevencija i smanjenje zagaenja. 4. Obnova od postojeeg zagaenja i tete nanete ivotnoj sredini. 5. Uvoenje standarda kao odgovor na zahteve eko-zdravstvene svesti i ekonomske moi

trita. U Srbiji e nadleni dravni organi morati da stvore preduslove da privatni i javni sektor

dovoljno brzo i efektivno uhvate korak s razvijenih tritima sveta, bar u onim elementima integralnog sistema zatite ivotne sredine za koje je to nuno. Ovo je nuno iz sledeih razloga:

1. Da bi se u Srbiji sprovelo uspeno restrukturiranje i saniranje privrede i obezbedila na srednji i dugi rok njena kompetitivnost na zapadnim tritima, koja u procesu proizvodnje uzimaju u obzir odrivo korienje prirodnih resursa, energetsku efikasnost i trokove koji mogu da proisteknu od ogovornosti industrije za zagaenje

2. Da bi bili ispunjeni standardi koji vae na tritima razvijenih zemalja i koji su neophodni za trgovinu i promet proizvodima, primarnim i sekundarnim sirovinama.

3. Da bi se manjili trokovi leenja bolesti nastalih usled zagaenja ivotne sredine

4. Da bi se Srbija osposobila za ispunjavanje preuzetih meunarodnih obaveza na podruju zatite ivotne sredine.


Uloga i znaaj ekonomskih instrumenata

U cilju konkretizacije zatite ivotne sredine i realizacije koncepta odrivog razvoja, neminovno se namee pitanje ekonomskih instrumenata. Instrumenti koji usmeravanju ekonomske subjekate kroz internalizaciju trokova ivotne sredine ili trokova iscrpljivanja prirodnih izvora, su ekonomski. Upotrebom ovih instrumenata ne deluje se direktno na primenu drugaije tehnologije ili ekolokih standarda, ve se nepravilnosti (uzrokovane imprefektonu trita i pojavom reziduala), nastoje ispraviti ekonomskim intrumentima. Tranja odraava granine koristi koje pojedinac ostvaruje od proizvodnje granine (dodatne) jedinice robe, a ponuda odraava granine trokove proizvodnje te dodatne jedinice. U preseku krive tranje i krive ponude, granine koristi su identine graninim trokovima proizvodnje. U sluaju kada je proizvodnja uzrokovala pojavu eksternih efekata, kriva ponude ne odraava drutvene trokove, nego trokove koje direktno snose proizvoai. Ako proizvodnja poveava i nivo zagaenosti, poveanje takve proizvodnje (npr. proizvodnja elika), stvara i realne trokove izvan onih koji se odnose na konkretnu proizvodnju. Meutim, konkretna industrija obino ne uzima u obzir trokove zagaenja. Stoga je kod procene korisnosti poveanja proizvodnje, neophodno uzeti u obzir ukupne dodatne trokove: i privatne i drutvene (zagaenje). Obino je u takvoj kalkulaciji drutveno efikasan nivo proizvodnje, nii od privatno optimalnog nivoa proizvodnje, na kojem se ostvaruje trina ravnotea. Za otklanjanje ovakvih posledica privreivanja koji stvaraju pratee efekte, postoje tri vrste trinih reenja: 1. Novane kazne i porezi 2. Subvencije za smanjenje zagaenja 3. Transferabilne dozvole

1. Novane kazne i porezi. Kada postoji razlika izmeu privatnih i drutvenih koristi, tada postoji i razlika izmeu privatnih i drutvenih trokova. U tom sluaju postoji neki eksterni efekat. Najbolji nain trinog ureenja pitanja eksternih efekata, je preko naplaivanja kazni i poreza. Objektivno utvrena visina kazne ili poreza, ima za cilj izjednaavanje privatnih i drutvenih koristi i trokova. Korektivni porezi (piguovski porezi), treba da izjednae granine privatne trokove sa graninim drutvenim trokovima. U sluaju naplate iznosa koji odgovara visini graninih trokova zagaenja, granini privatni i drutveni trokovi se izjednauju. Promena naina proizvodnje ili smanjenje obima, mogu zameniti novane kazne. U tom sluaju, promena inputa ili naina proizvodnje, izazivaju pojavu novih direktnih trokova, koji se tiu kontrole zagaenja, jer granini trokovi kontrole zagaenja rastu. U tome jeste sutina postojanja kazni i poreza: da ex ante utiu na nivo zagaenja.

2. Subvencionisanje smanjenja zagaenja. Aktivniji nain uea drave u smanjenju zagaenja je kroz subvencionisanje smanjenja zagaenja. Umesto da oporezuje zagaenje, drava je u mogunosti da subvencionie izdatke na smanjenju zagaenja. Ukoliko nee imati direktnu korist od smanjenja zagaenja, preduzee nije motivisano da investira u kontrolu i redukciju zagaenja, u sluaju nepostojanja kazni. Sa drutvenog gledita, investiranja sa ekolokom pozadinom su relativno mala u odnosu na drutvenu iru korist. U sluaju mogunosti izbora, zagaivai se radije opredeljuju za subvencionisanje smanjenja zagaenja, nego za kazne, jer subvencije su trokovi koji idu na teret drave, sa jedne strane, a omoguavaju veu dobit preduzeima, sa druge strane. Ako se primeni sistem kazni, cene konkretne proizvodnje e biti vee, te e biti ugroeni i potroai, jer se ekoloki troak indirektno prevaljuje na njih. Poreski obveznici, iz ijeg poreza se finansira subvencioniranje, bie vie zainteresovani za sistem kazni. Prema konceptu subvencionisanja smanjenja zagaenja, proizvoai se ne suoavaju sa stvarnim drutvenim trokovima sopstvene proizvodnje, kao u sluaju sistema kazni kada to jeste sluaj.


3. Transferabilne dozvole. Ovaj ekonomski instrument je sve popularniji, jer omoguuje promet dozvolama izmeu uesnika u trinoj utakmici. U ovom sluaju, drava je prevashodno zainteresovana za smanjenje opteg nivoa zagaenja, ali ne i koji je proizvoa konkretno svojom aktivnou to uzrokovao. Ukoliko iz nekih razloga preduzee smanji obim proizvodnje, i ne potroi svoju kvotu u zagaenju, postoji mogunost da proda, svoje neiskorieno pravo zagaenja, kroz prodaju transferabilne dozvole preduzeu koje proiruje proizvodnju (i ima potrebu za dodatnim zagaenjem, preko dozvoljene visine zagaenja). Preduzea e biti zainteresovana za prodaju dozvola u skladu sa trinim cenama. Dok je trina cena dozvole (kao i bilo koje druge robe) vea od graninih trokova smanjenja zagaenja, preduzea su zainteresovana za prodaju dozvola, tj. dok su granini trokovi smanjenja zagaenja vei od trine cene dozvole, preduzea e biti zainteresovana za kupovinu dozvola (jer im to omoguava da povea obim proizvodnje, uprokos poveanom zagaenju). U praksi su se pokazala dva problema kao znaajna za trinu regulaciju putem dozvola. 7

Prvi problem se odnosi na pravinost u vezi poetnog izdavanja dozvola. Diskutabilno je ta treba da se postavi kao osnova za izdavanje dozvola:

obim proizvodnje (korien kod kontrole kiselih kia u Los Anelesu 1994.), uloena sredstva u kontrolu smanjenja zagaenja (praksa je utvrdila da takva

preduzea, po pravilu dobiju manje dozvola, to je krajnje destimulativno) uvoenje savremene tehnologije (u tom sluaju je najee tee smanjiti zagaenje, jer

je uvoenje tehnologije iziskivalo velika investiranja). Drugi problem se odnosi na lokaciju zagaivaa. Sistem transferabilnih dozvola daje

dobre rezultate u sluaju irelevantnosti lokacije zagaivaa. Meutim, zagaenje vazduha je mnogo osetljiviji problem u blizini velikih gradova. Svojevremeno uvedene transferabilne dozvole za kontrolu kiselih kia, nisu dovoljno razmotrile ovaj problem. Dominantno shvatanje ekonomista, jeste da bi mehanizmi slini trinim mogli da obezbede efikasno privatno i drutveno ponaanje. Za otklanjanje ovakvih posledica, postoji vie vrsta reenja. Prema OECD podeli, postoje sledei ekonomski instrumenti:

Naknade i porezi za emisije. Naknade ze emisije su direktne uplate bazirane na procenama ili konkretnim merenjima koncentracije i vrste emisije. U zemljama jugoistone Evrope i zemljama u tranziciji, se najee tiu velii broj proizvoaa i esto se kombinuju sa kaznama.

Korisnike naknade i porezi. Ovaj istrument ima lokalni karakter. Sredstva prikupljena na ovaj nain, slue za finansiranje konkretnih ekolokih problema lokaliteta: odlaganje i prikupljanje otpada, obrada komunalnih voda, eksploatacija sirovina, lovita, parkova, ribnjaka i slino.

Kazne. Porezi i kazne su najjednostavniji mehanizami. Kada je proizvodnja uzrokovala negativni eksterni efekat, i kada postoji razlika izmeu drutvenih i privatnih trokova, pravilno utvrena kazna ili porez, suoavaju proizvoaa sa drutvenim posledicama svog privreivanja. Smisao ovog instrumenta je da izjednai privatne i drutvene trokove i koristi. Kada se proizvoau naplati kazna u iznosu graninih trokova zagaenja, granini privatni i drutveni trokovi e se izjednaiti. Proizvoa moe da smanji zagaenje smanjenjem obima ili naina proizvodnje. Promene u nainu proizvodnje mogu uzrokovati izdatke za ureaje za kontrolu kontaminacije, ili da promene input (sirovinu).

7 Hanemann, M (1991) Willingness to pay and willingness to accept: how much can they differ? American Economic Review 81 (3) : 633


Naknade za proizvode. Proizvodi koji uzrokuju zagaenje okoline tokom proizvodnje, potronje ili u obliku otpada, optereuju se procenjenim drutvenim trokovima. Cilj je prilagoditi relativne cene proizvoda, u cilju smanjenja njihove tranje, a tako prikupljenja sredstva slue finansiranju izmenjenog naina proizvodnje, koji je ekoloki prihvatljiviji. Naknade za proizvode se mogu primeniti na vetako ubrivo, pesticide, plastinu ambalau, baterije i slino.

Garancija izvrenja (Performance bonds). Proizvoai ili korisnici prirodnih resursa, su u obavezi da poloe garanciju, ime garantuju potovanje uslova zatite ivotne sredine. Po izvrenju obaveza, garancija se vraa proizvoau.

Odtete (Liability payments). Za funkcionisanje ovog ekonomskog instrumenta, neophodna je uloga drave, koja ima obavezu kreiranja i garantovanja nagraanskog prava na nadoknadu tete ili regulisati propisima odtetu kroz fondove (fondovi za zagaenje voda, fondovi za ugroavanja biodiverziteta, fondovi za naftne mrlje i slino). Prikupljena sredstva kroz fondove mogu koristiti oteenima od hroninog emitovanja zagaenja ili dravi.

Pravna regulativa OECD zemalja, pravi strogu distinkciju izmeu pojmova naknade i porezi, u smislu upotrebe sredstava prikupljenih kroz naknade i poreze. Za dravu, oba instrumenta donose prihode, ali je pitanje alokacije prihoda drugaije izvedeno. Nadnada se odnosi na sluajeve kada je dominantan deo prihoda namenjen pokrivanju trokova i zatiti ivotne sredine (na primer, sredstva su prikupljena kroz fondove za zatitu voda i ivotne sredine). Centralizovan prihod, koji prevashodno nije namenjen zatiti ivotne sredine, ve poveava lokalne i dravne prihode, je porez.8

Porezi na emisije zagaenja est su i rado prihvaen instrument namenjen ostvarivanju ekolokih ciljeva, koji su prethodno definisani. Sami po sebi ovi porezi eliminiu razliku izmeu drutvenih i privatnih cena. Da bi se postigao ekonomski prihvatljiv nivo zagaenja, porez na svaku jedinicu emitovanog zagaenja mora biti jednak graninom iznosu tete pri optimalnom nivou zagaivanja. Na taj nain se, zapravo, internalizuju eksterni efekti, te se zagaiva stavlja u poziciju da vodi rauna ne samo o trokovima ekoloki nepodobne aktivnosti, ili proizvodnje, tj. njegovim privatnim trokovima, ve i o drutvenim tetama, tj. trokovima. Zato uvoenje eko-poreza ima za cilj da se ekonomska aktivnost koja remeti ivotnu sredinu svede na drutveno efikasan nivo. Na slici 1 prikazan je efekat uvoenja eko-poreza po jedinici zagaenja.

Slika1 Efekat uvoenja eko-poreza

8 Hanemann, M (1991) Willingness to pay and willingness to accept: how much can they differ? American Economic Review 81 (3) : 647


Zakljuak

Imajui u vidu sloenost Eko-Eko odnosa, specifini problemi zatite se najbolje reavaju kombinacijom ekonomskih i ostalih instrumenata. Izolovano posmatrani, ekonomski instrumenti nee dati optimalne razultate, a uspeh u primeni zavisi od pratee kombinacije politika. Meutim, ekonomski instrumenti sa trinim elementima koje nose u sebi, su razlog postupnog prelaska sa politike zatite ivotne sredine na politiku pojaane upotrebe ekonomskih instrumenata.

Svaki od navedenih ekonomskih instrumenata ima svoje prednosti i nedostatke, to ih ini vie ili manje podesnim u primeni, odnosno prikladnim za kombinovanje u pojedinim i konkretnim situacijama. Dobar deo strune javnosti stoji na stanovitu da najvie benefita moe da se ostvari u sluaju smanjenja ekolokih eksternih efekata. Ako postoji zabrana zagaenja reke do odreenog nivoa, onda je krajnji ishod nivoa zagaenja, najverovatnije i poznat (maksimalan nivo). Ako se radi o novanim kaznama, nivo zagaenja e biti u direktoj zavisnosti od trokova zagaenja. Ekonomisti koji se zalau za novane kazne, imaju stav da se poveanjem novanih kazni utie na smanjenje nivoa zagaenja na eljeni nivo. Subvencije za smanjenje zagaenja e verovatno dovesti do prekomerne proizvodnje proizvoda koji uzrokuju zagaenje iako omoguavaju efikasno smanjivanje zagaenja. Meutim, dravna regulativa ostavlja malo prostora da preduzea dobrovoljno smanje zagaenje ispod odreenog nivoa ili standarda, bez obzira sa koliko niskim trokovima bi se suoili, jer postoji razlika izmeu poimanja privatne i drutvene koristi i troka, dok god se blagodeti iste vode, vazduha, biodiverziteta i slino, posmatraju bez ekonomske vrednosti, ve kao neto to dolazi samo po sebi. Kontinuiran proces dutvene reprodukcije, zahteva adekvatno treitranje prirodnog okruenja. Kreiranje zajednike politike koja uvaava principe ekonomje i odrivog razvoja, upuuje na nunost dinamikog ukrtanja ekonomskog, socijalno, ekolokog i institucionalnog podsistema. U ovom radu akcenat je dat na Eco-Eco model, odnosno na vezu izmeu ekonomskih odnosa i okoline. U smislu odrivog razvoja, odnosa ekonomije i ekologije (Eco-Eco), akcenat je dat na osnovu percepcije ivotne sredine kao izvora resursa za ekonomske aktivnosti ali i kao primaoca otpada (uzimajui u obzir prag tolerancije zagaenja). Obzirom da ekonomska aktivnost u velikom broju sluajeva za posledicu ima razliite reziduale, u savremenim uslovima masovne proizvodnje pitanje negativnih eksternih efekata se namee samo od sebe. Naalost, efikasan drutveni nivo proizvodnje je esto nii od efikasnog privatnog nivoa proizvodnje, jer se sa drutvenog stanovita u efiksanost ukljuuju i trokovi kontaminacije ivotne sredine. Dravne mere u vezi sa zatitom ivotne sredine, kroz elaborirane ekonomske intrumente, neosporno imaju izvesne pozitivne efekte. Trita, zbog svoje imperfektonsti, esto nisu u mogunosti da izvre efikasnu alokaciju prirodnih resursa. To su svi sluajevi kada nastaju eksterni efekti. Dominantno shvatanje ekonomista jeste da bi mehanizmi slini trinim mogli da obezbede efikasno privatno i drutveno ponaanje. Zadatak ekolokog poreza i ostalih mehanizama sa trinim efektom je da ukoloni nesavrenost trita, naplatom dabina, ime bi se smanjila proizvodnja i potronja ekoloki tetnih proizvoda, odnosno smanjilo zagaenje do nivoa koji se smatra odrivim. U sluaju naplate dabine u visini graninih trokova zagaenja, granini i privatni trokovi bi se izjednaili. U cilju konkretizacije zatite ivotne sredine i realizacije koncepta odrivog razvoja, neminovno se namee pitanje ekonomskih instrumenata. Instrumenti koji usmeravanju ekonomske subjekate kroz internalizaciju trokova


ivotne sredine ili trokova iscrpljivanja prirodnih izvora, su ekonomski. Upotrebom ovih instrumenata ne deluje se direktno na primenu drugaije tehnologije ili ekolokih standarda, ve se nepravilnosti (uzrokovane imprefektonu trita i pojavom reziduala), nastoje ispraviti ekonomskim intrumentima. Tranja odraava granine koristi koje pojedinac ostvaruje od proizvodnje granine (dodatne) jedinice robe, a ponuda odraava granine trokove proizvodnje te dodatne jedinice.

Stanje finansiranja ivotne sredine u Srbiji

Najvei izazov pred donosiocima odluka je u obezbeivanju adekvatnih i odrivih izvora finansiranja investicija u ivotnu sredinu, koje su u ovom trenutku u Srbiji na niskom nivou. Udeo drave i nain finansiranja projekata ne zadovoljavaju potrebe, nivo kvaliteta ivotne sredine nije znaajno promenjen, a ukljuivanje privatnog sektora nije u izgledu. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti ivotne sredine je pretpristupni proces Evropskoj uniji, ali ne postoji tana procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva.

Zakonski okvir u zatiti ivotne sredine prua neophodnu osnovu za primenu ekonomskih instrumenata kao to su: naknada za korienje prirodnih vrednosti, naknada za zagaivanje ivotne sredine, subvencije, poreske podsticajne mere izuzea od plaanja naknada, novane kazne za neispunjavanje ekolokih standarda i naknade jedinica lokalne samouprave. Primena instrumenata nije na zadovoljavajuem nivou u Srbiji, usled sveopte neefikasnosti rada dravnih organa, na prvom mestu inspekcijskih i pravosudnih (tuilatvo i sudovi). eljeni kazneni efekat se ne postie ne samo zbog neodgovarajue primene postojeih normi, ve i zato to su i propisane nadoknade i kazne za krenje zakonskih propisa generalno ispod podsticajnog nivoa.

Usled nedostatka jasnih strategija razvoja, politike nestabilnosti, nezrelih trinih uslova i zanemarivanja osnovnih postulata odrivog razvoja, u Srbiji se ne moe smatrati uspenom primena principa zagaiva plaa. Odsustvo adekvatnih naknada za zagaivanje i korienje prirodnih resusa, domai izvori finansiranja nisu dovoljno razvijeni da se nose sa nagomilanim problemima. Lokalne zajednice, usled malih sopstvenih budetskih sredstava, oslanjanju se na pomo drave i meunarodne donacije.


Literatura

Olja Munitlak Ivanovi - Nenad D. Penezi, Ekonomski instrumenti u funkciji eksternih efekata,

Zbornik: ivotna sredina ka Evropi, Upitnik OECD, Izvrno telo EAP-a, Survey on the Use of Economic Instruments for Polution Control and Natural Resources

Lidija Udoviki - Goran Radosavljevi, Uticaj privatizacije na zatitu ivotne sredine u Republici Srbiji, Kvartalni Monitor, br. 6, 2006.

Miroslav Prokopijevi, Evropska Unija, Beograd, 2005

ore Popov - Fuada Stankovi, Osnovi ekonomije, Novi Sad, 2007

Management in the New Independent States, Mimeo, EAP Task Force 1999.

Hanemann, M (1991) Willingness to pay and willingness to accept: how much can they differ? American Economic Review 81

Documents

Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine