Ekonomski rast i međunarodna trgovina

06.04.2020.

Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

SažetakDrage koleginice i kolege,Pred vama je materijal koji će vam, nadamo se, pomoći da u ovim vanrednim okolnostima lakše

savladate gradivo u 7. poglavlju udžbenika, koje se odnosi na ekonomski rast i međunarodnu trgo-vinu. U ovom materijalu nastojali smo da opišemo ključne aspekte ekonomske teorije potrebne zarazumevanje uticaja ekonomskog rasta na međunarodnu trgovinu i blagostanje, pri čemu je u analiziefekata korišćen metod komparativne statike i Hekšer-Olinov teorijski okvir. Nakon što smo obja-snili izvore ekonomskog rasta i posebno značajnu teoremu Ribčinjskog, opisali smo osnovne slučajeveefekata ekonomskog rasta na trgovinu u maloj i velikoj zemlji. Korišćenjem teorijske osnove predsta-vljene u prvih šest odeljaka ovog materijala, data su rešenja svih praktičnih problema u udžbenikukoji se odnose na ovo poglavlje.

1 UvodU dosadašnjoj analizi međunarodne trgovine pretpostavljalo se da su ukusi, tehnologija i raspoloživost

faktora proizvodnje po zemljama dati (što je rezultiralo različitim komparativnim prednostima za različiteproizvode u analiziranim zemljama), kao i da su konstantni. Međutim šta ako se, što u praksi i jeste slučaj,ukusi, tehnologija i raspoloživost faktora menjaju, odnosno šta ukoliko dolazi do ekonomskog rasta?1 Ovepromene, odnosno ekonomski rast, takođe imaju važne implikacije za komparativne prednosti i trgovinui one će biti u središtu našeg interesovanja ove nedelje.

U analizi će se primenjivati metod komparativne statike. Ovaj metod podrazumeva da se prati štase dešava sa ravnotežom na tržištu u slučaju promena različitih faktora (u našem slučaju raspoloživostifaktora proizvodnje, ukusa i tehnologije). Praktično, interesuje nas da li sa rastom ili smanjenjemraspoloživosti faktora proizvodnje, preferencija prema određenom proizvodu ili nivoa tehnologije dolazido povećanja ili smanjenja cena, izvoza i uvoza proizvoda u novoj ravnoteži u odnosu na prethodnu. Pritome, zanemaruje na koji način se prelazi iz jedne ravnoteže u drugu. Odgovor na ovo drugo pitanje dajedinamička analiza.

2 Rast faktora proizvodnjeKao i u dosadašnjoj primeni Hekšer-Olinovog teorijskog okvira, u ovoj analizi takođe ćemo poći

od pretpostavke da imamo samo dva homogena faktora proizvodnje: rad i kapital. Kako dolazi donjihovog rasta? Pozitivan prirodni priraštaj vremenom dovodi do povećanja broj stanovnika u zemlji,što, ukoliko zanemarimo starosnu strukturu i stopu izdržavanog stanovništva, znači da u toj zemlji dolazido rasta raspoloživosti rada. Slično, ukoliko se u zemlji investira u unapređenje proizvodnje (na primeru mašine) dolazi do rasta raspoloživosti kapitala u zemlji. Takođe, isto kao i u prethodnim primerima,pretpostavićemo da postoje dva proizvoda: X, koji je radno-intenzivan i Y, koji je kapitalno-intenzivan.

Pretpostavimo da dolazi do rasta raspoloživosti rada i kapitala. Na koju komponentu u Hekšer-Olinovom modelu će se ova promena odraziti? Odgovor je na granicu proizvodnih mogućnosti. Razlog je

1Izvorima ekonomskog rasta mogu se smatrati upravo promene u ukusima i povećanje raspoložvosti faktora proizvodnjei tehnološkog nivoa u zemlji.

1

to što povećanje raspoloživosti faktora omogućava proizvodnju veće količine proizvoda u čijoj se proizvod-nji ti faktori koriste (pod pretpostavkom da tehnologija ostaje nepromenjena). Povećanje raspoloživostifaktora dovodi do pomeranja granice proizvodnih mogućnosti ka spolja, odnosno ona se udaljava od koor-dinatnog početka. Ovo pomeranje može se još detaljnije opisati. granica proizvodnih mogućnosti pomerase više, što je veći rast raspoloživosti faktora proizvodnje. Takođe, granica proizvodnih mogućnosti po-mera se više ka onom proizvodu čijem je faktoru proizvodnje koji se u njegovoj proizvodnji intenzivnokoristi relativno više porasla raspoloživost. Iako komplikovano zvuči, to jednostavno znači da ako jeviše porasla raspoloživost rada nego kapitala, granica proizvodnih mogućnosti će se pomeriti više kaproizvodu X (radno-intenzivnom, po polaznoj pretpostavci) nego ka proizvodu Y, odnosno povećaće seodsečak granice proizvodnih mogućnosti na X-osi.

Šta ukoliko rad i kapital rastu po istoj stopi? Tada se granica proizvodnih mogućnosti pomeraravnomerno odnosno podjednako i u pravcu X i u pravcu Y. Ovaj slučaj nazivamo uravnoteženimrastom.

Šta se događa sa prinosima faktora u slučaju rasta? Ukoliko pretpostavimo da je ekonomija obimakonstantna i da oba faktora rastu po istoj stopi, tada njihova proporcija ostaje ista i njihova produk-tivnost ostaje ista, pa zato i prinosi na rad i kapital ostaju isti posle rasta u odnosu na situaciju prerasta. Međutim, ukoliko pretpostavimo sa samo raste raspoloživost rada, dok je raspoloživost kapitalakonstantna, tada opada produktivnost rada, prinosi na rad pa i realan dohodak radnika. S druge strane,ukoliko raste samo raspoloživost kapitala bez rasta raspoloživosti rada, padaju prinosi na kapital, štodovodi do smanjenja realnih dohodaka vlasnika kapitala.

Teorema Ribčinjskog tvrdi da uz konstantnost cena proizvoda, porast raspoloživosti jednog faktoraproizvodnje dovodi do većeg proporcionalnog porasta autputa proizvoda koji je intenzivan tom faktoru ida će smanjiti autput drugog proizvoda. Praktično, ukoliko se nadovežemo na do sada korišćeni primer,ukoliko dođe do rasta raspoloživosti rada, porašće autput proizvoda X (koji je radno-intenzivan), a autputproizvoda Y (koji je kapitalno intenzivan će se smanjiti).

Dokaz: Teorema Ribčinjskog polazi od pretpostavke o konstantnosti cena proizvoda. Ukoliko sucene proizvoda konstantne, u Hekšer-Olinovom teorijskom okviru, cene faktora proizvodnje takođe nu-žno moraju biti konstantne (jer cene faktora opredeljuju cene finalnih proizvoda). Dakle nakon rastaraspoloživosti rada, cena rada (w) ostaje ista. Međutim rast raspoloživosti rada, znači da se u proizvodnjikoristi više rada i da se proizvodi više radno-intenzivnog proizvoda X. Ukoliko cene ne mogu da reagujuna ove promene, preostaje jedino da se prilagođavanje dogodi kroz količine. Potrebno je da odnos rada ikapitala koji se koristi u proizvodnji X ostane isti posle povećanja raspoloživosti rada, kako bi se ispunilapolazna pretpostavka da ne dolazi do promena cena proizvoda (a samim tim ni cena faktora. Odnos radai kapitala u proizvodnji X, ostaće nepromenjen po rastu raspoloživosti rada jedino ako se poveća i količinakapitala koja se koristi. Ovo je moguće jedino ukoliko se kapital oslobodi iz proizvodnje Y. Međutim,samo oslobađanje kapitala narušilo bi odnos količina rada i kapitala koji se koriste u proizvodnji Y (štobi dovelo do promena cena), tako da, kako bi se zadržao isti odnos, sa prelaskom kapitala iz proizvodnjeY u proizvodnju X, mora preći i određena količina rada. Iz tog razloga rast autputa X proporcionalnoje veći od rasta raspoloživosti rada, jer ne samo da dolazi do rasta raspoloživosti rada zbog egzogenogšoka, već dolazi i do dodatnog rasta zbog prelaska rada iz sektora proizvodnje Y. Ova se naziva efektompojačanja. Takođe zbog smanjenja količine kapitala i rada u sektoru proizvodnje Y, nužno dolazi dosmanjenje autputa Y.

3 Tehnički progresTehnički progres, prema Hiksu, podrazumeva da se povećava efikasnost upotrebe faktora proizvod-

nje, odnosno da dolazi do rasta produktivnosti upotrebe rada i (ili) kapitala. Praktično, tehničkimzahvaljujući tehničkom progresu, uz iste količine faktora možemo proizvesti više proizvoda X i Y. Uzavisnosti toga da li se relativno više povećava produktivnost rada ili produktivnost kapitala ili se, pak,produktivnost rada i kapitala povećava podjednako, razlikujemo sledeće vrste tehničkog progresa:

1. Neutralan tehnički progres - povećava produktivnost rada i kapitala u istoj proporciji. U tomslučaju relativna cena rada r/w se ne menja, kao ni relativne količine K/R.

2. Radno štedni tehnički progres - povećava produktivnost kapitala proporcionalno više nego produk-tivnost rada. Pošto uvek pretpostavljamo da cene ostaju iste, ovakva promena mora se manifesto-

2

vati promenama u količinama, tako da će se K/R povećati.

3. Kapitalno štedni tehnički progres - povećava produktivnost rada proporcionalno više nego produk-tivnost kapitala., tako da uz konstantnost relativnih cena faktora, dolazi do upotrebe veće količinerada, pa se K/R smanjuje.

Kako se tehnički progres manifestuje u Hekšer-Olinovom modelu? S obzirom da zahvaljujući tehničkomprogresu možemo proizvesti više finalnih proizvoda nego pre progresa, tehnički progres utiče na granicuproizvodnih mogućnosti. Analiza tehničkog radno štednog i kapitalno štednog tehničkog progresa jeizuzetno komplikovana, tako da ćemo se na ovom predmetu baviti samo neutralnim tehničkim progresom.U slučaju neutralnog progresa, promene granice proizvodnih mogućnosti zavise od toga na proizvodnjukog proizvoda odnosi tehnički progres. Ukoliko se neutralni tehnički progres odnosi na proizvodnju obaproizvoda, dolazi do ravnomernog pomeranja granice proizvodnih mogućnosti ka spolja u oba pravca (istokao u slučaju uravnoteženog rasta faktora proizvodnje). Ukoliko se neutralni tehnički progres odnosi samona proizvodnju proizvoda X, tada će se povećati samo odsečak granice proizvodnih mogućnosti na X-osi.Isto važi i za neutralni tehnički progres u sektoru Y, gde se povećava samo odsečak granice proizvodnihmogućnosti na Y-osi.

Na kraju, treba pomenuti da bez obzira na tip tehničkog progresa, u odsustvu trgovine nakontehničkog progresa dolazi do povećanja blagostanja, jer se u zemlji mogu trošiti veće količine oba proi-zvoda.

4 Ekonomski rast i međunarodna trgovina - slučaj male zemljeUkoliko je zemlja mala, ona ne utiče na svetske cene. Tada uzimamo da su cene konstantne, bez

obzira na povećanje proizvodnje ove zemlje usled ekonomskog rasta. Pretpostavimo da je došlo dorelativno većeg povećanja raspoloživosti radne snage u odnosu na raspoloživost kapitala. Tada se granicaproizvodnih mogućnosti udaljava od koordinatnog početka proporcionalno više za radno-intenzivni uodnosu na kapitalno-intenzivni proizvod. S obzirom da je u pitanju mala zemlja, odnosno da su cenekonstantne, možemo primeniti teoremu Ribčinjskog i zaključiti da ovo povećanje raspoloživosti radnesnage dovodi do povećanja proizvodnje radno-intenzivnog proizvoda, kao i do smanjenja proizvodnjekapitalno-intenzivnog proizvoda. Ukoliko mala zemlja trguje, njena potrošnja ne mora nužno da sepodudara sa njenom proizvodnjom, već može da troši sve kombinacije količina dva proizvoda koje možeda priušti. Te kombinacije količina predstavljene su linijom cena, koja je tangentna na novu granicuproizvodnih mogućnosti koja opisuje situaciju posle ekonomskog rasta. Ta linija je udaljenija od linijepre ekonomskog rasta, što znači da zemlja usled ekonomskog rasta može da priušti potrošnju veće količinaoba proizvoda u odnosu na pređašnju situaciju. Ukoliko su u pitanju normalna dobra (tražnja za njimaraste sa rastom dohotka), tada će se u zemlji trošiti više oba proizvoda u odnosu na situaciju preekonomskog rasta. Ukoliko je jedno od dobara inferiorno, tada će se nakon ekonomskog rasta trošitimanje tog dobra, a više drugog dobra.

Kakav je uticaj rasta na trgovinu? To zavisi od toga šta je zemlja izvozila pre rasta. Ukoliko je,u pređašnjem primeru, zemlja imala komparativnu prednost u proizvodnji radno-intenzivnog proizvodai izvozila ga, rast dovodi do još veće proizvodnje tog proizvoda, što znači da se povećava potencijalza izvoz. Da li će se taj potencijal i ostvariti zavisi od toga na koji način se menja potrošnja. Ako jepotrošnja izvoznog proizvoda raste manje od potrošnje uvoznog proizvoda, zasigurno će se povećati izvozradno-intenzivnog proizvoda, a samim tim i uvoz kapitalno-intenzivnog proizvoda, odnosno ekonomskirast će dovesti do povećanja trgovine. Međutim, ukoliko usled rasta potrošnja izvoznog proizvoda rasteviše od potrošnje uvoznog proizvoda, tada povećanje proizvodnje izvoznog proizvoda deluje u suprotnomsmeru od povećanjem proizvodnje istog proizvoda, tako da se izvoz može povećati, smanjiti ili ostati istiu zavisnosti od konkretnih parametara.

U opštem slučaju, ako proizvodnja izvoznog proizvoda raste više nego proizvodnja uvoznog proi-zvoda, pri konstantnim cenama dolazi do rasta trgovine koji je veći od proporcionalnog, pa se za takavrast proizvodnje kaže da je protrgovinski. Ukoliko se situacija suprotna, odnosno proizvodnja uvoznogproizvoda raste više nego proizvodnja izvoznog proizvoda, pri konstantnim cenama dolazi do smanjenjatrgovine, pa je takav rast antitrgovinski. Na kraju, ukoliko proizvodnja izvoznog i uvoznog proizvodajednako rastu, takav rast je neutralan, odnosno ne dovodi do promena u obimu trgovine.

3

Potrošnja takođe može biti protrgovinska, antitrgovinska ili neutralna, u zavisnosti od toga da lisa povećanjem dohotka potrošnja izvoznog proizvoda raste manje, više odnosno jednako kao potrošnjauvoznog proizvoda. Ukoliko su i potrošnja i proizvodnja protrgovinske, ekonomski rast zasigurno dovodido rasta trgovine koji je brži od rasta autputa. Ukoliko je su i proizvodnja i potrošnja antitrgovinske,ekonomski rast rezultira proporcionalno manjim povećanjem trgovine u odnosu na autput, pri čemu setrgovina može i smanjiti u odnosu na situaciju pre ekonomskog rasta. Ukoliko su proizvodnja i potrošnjaneutralne, trgovina raste po istoj stopi kao i autput. Na kraju, ukoliko je proizvodnja protrgovinska, apotrošnja antitrgovinska ili obratno, rezultat zavisi od neto efekta suprotstavljenih sila.

Treba imati u vidu da u slučaju rasta raspoloživosti radne snage veća potrošnja oba proizvoda nemora, kao u opštem slučaju, da nužno znači veće blagostanje, jer se mora voditi računa o potrošnjipojedinaca, a povećanja potrošnja se posle ovakvog rasta deli na veći broj ljudi. Tako je moguće da rastpotrošnje bude manji od rasta radne snage, što znači da pojedinac u zemlji nakon rasta troši manje negopre rasta, tako da je blagostanje pojedinaca u zemlji u tom slučaju smanjeno.

Što se tiče tehničkog progresa, razmatraćemo samo neutralni tehnički progres. Ovakav progres uvekrezultira povećanjem blagostanja uz konstantne cene i raspoloživost faktora, jer dovodi kao i u pret-hodnom slučaju do veće potrošnje oba proizvoda, ali bez povećanja broja ljudi u zemlji. On možepovećati ili smanjiti trgovinu u zavisnosti od toga da li se odnosi na proizvodnju izvoznog ili uvoznogproizvoda. Naime, tehnički progres u proizvodnji izvoznog proizvoda je protrgovinski, odnosno dolazido većeg povećanja izvoza proizvoda od autputa. Tehnički progres u proizvodnji uvoznog proizvoda jeantitrgovinski, odnosno obim trgovine će se smanjiti, jer se proizvodi više uvoznog proizvoda u odnosuna izvozni.

5 Ekonomski rast i međunarodna trgovina - slučaj velike zemljeOsnovna karakteristika velike zemlje koja nam je od značaja u analizi je to da velika zemlja svojom

proizvodnjom utiče na svetske cene. Tada promena blagostanja zavisi ne samo od promene dohotka usledpovećanja proizvodnih mogućnosti, već i od promene odnosa razmene do kojih dolazi usled promena uproizvodnji zemlje. Ukoliko rast povećava obim trgovine po konstantnim cenama, odnosi razmene težeda se pogoršaju. Ukoliko rast smanjuje obim trgovine po konstantnim cenama, odnosi razmene teže dase poboljšaju. To je efekat rasta na odnose razmene. Efektat bogatstva ekonomskog rasta na blagostanjeodnosi se na promenu autputa po radniku do koga dolazi usled ekonomskog rasta.

Ukoliko je efekat bogatstva pozitivan i odnosi razmene se poboljšaju usled ekonomskog rasta, tada ćese blagostanje zasigurno poboljšati. Ako su oba efekta negativna – blagostanje će se pogoršati. Ako efektideluju u suprotnim pravcima, neto efekat na blagostanje zavisi od relativne snage dve suprotstavljene sile.Specifičan primer ovakve situacije, kada je neto efekat na blagostanje negativan je osiromašujući rast. Uslučaju osiromašujućeg rasta, dolazi do rasta dohotka usled ekonomskog rasta, ali i do pogoršanja odnosarazmene, koje je toliko veliko da više nego potpuno poništava pozitivan efekat bogatstva. Osiromašujućirast je posebno verovatan ukoliko je dohodna elastičnost tražnje za izvoznim proizvodom zemlje kojaostvaruje ekonomski rast izuzetno niska, ukoliko je zemlja veoma zavisna od trgovine i ukoliko dolazi dovelikog povećanja izvoza uz konstantne odnose razmene ili ukoliko je zemlja izuzetno velika pa se rastnjene proizvodnje jako odražava na svetske cene i, time, odnos razmene.

6 Ekonomski rast, promena u ukusima i trgovina u obe zemljeUticaj ekonomskog rasta na svetske relativne cene i trgovinu obe zemlje najintuitivnije se može

sagledati korišćenjem krivih relativne ponude. Tu je od ključnog značaja shvatiti kako se ekonomski rastodražava na krivu relativne ponude. Ukoliko se povećava raspoloživost rada, tada kriva relativne ponudepostaje više ispupčena prema osi koja opisuje količine radno-intenzivnog proizvoda, odnosno, ukoliko jeta osa horizontalna, dolazi do rotiranja krive relativne ponude udesno. Ukoliko se povećava raspoloživostkapitala, kriva se rotira ulevo, odnosno postaje više ispupčena prema kapitalno-intenzivnom proizvodu.To je prikazano za slici 1. Sa slike 1 jasno se može uočiti da povećanje raspoloživosti rada u Zemlji 1(koja ima komparativnu prednost u proizvodnji X, radno-intenzivnog proizvoda) dovodi do smanjenjarelativnih cena proizvoda X i povećanja trgovine (pomeranje krive relativne ponude Zemlje 1 iz 1 u 1*u nepromenjenu krivu relativne ponude Zemlje 2 označenu sa 2). Isto tako, povećanje raspoloživosti

4

Slika 1: Rast i trgovina u obe zemlje

kapitala u Zemlji 2 (pomeranje krive relativne ponude iz 2 u 2*) dovodi do povećanja trgovine, s timšto se relativna cena X povećava (linija cena postaje strmija), što znači da se relativna cena kapitalno-intenzivnog proizvoda Y smanjuje. Ovde je opisan protrgovinski rast obe zemlje

U slučaju antitrgovinskog rasta, povećava se raspoloživost onog faktora koji se intenzivno koristiu proizvodnji uvoznog proizvoda u zemlji. Tako, na primer, ukoliko u Zemlji 1 dođe do povećanjaraspoloživosti kapitala (pomeranje krive relativne ponude iz 1 u 1’, uz nepromenjenu krivu relativneponude druge zemlje, označenu sa 2), dolazi do povećanja relativnih cena proizvoda X i smanjenjatrgovine. Isto tako, do smanjenja trgovine dolazi i ukoliko u Zemlji 2 dođe do rasta raspoloživostirada (što menja krivu relativne ponude iz 2 u 2’), s tim što se smanjuje cena proizvoda X, a povećavacena proizvoda Y. Ukoliko istovremeno u obe zemlje dođe do istovetnog rasta raspoloživosti faktoraproizvodnje i to u Zemlji 1 rada, a u Zemlji 2 kapitala, rezultat su nepromenjene cene i povećan obimtrgovine. Nasuprot tome, ukoliko dođe do istovetnog rasta raspoloživosti faktora proizvodnje, ali takoda se u Zemlji 2 poveća raspoloživost rada, a u Zemlji 1 kapitala, cene će opet ostati nepromenjene aliće se obim trgovine smanjiti.

Ista slika može se upotrebiti i kako bi se objasnio uticaj promena u ukusima na trgovinu u obe zemlje.Ključno je razumeti kako se promene u ukusima manifestuju na oblik krive relativne ponude. Ukolikoraste preferencija neke zemlje prema određenom proizvodu, kriva relativne ponude rotira se prema osina kojoj je predstavljen drugi proizvod. Imajući to u vidu, jednostavno je sagledati uticaj promena uukusima na trgovinu i svetske relativne cene, prateći prethodno opisani princip. Recimo da u Zemlji1 dolazi do rasta preferencija prema Y proizvodu. Tada se njena kriva relativne ponude rotira premasuprotnom proizvodu, odnosno prema X (jer to oslikava činjenicu da je zemlja usled povećane preferencijeprema Y, spremna da se odrekne više X). To je oslikano na slici 1 pomeranjem krive relativne ponude iz1 u 1*. Tada dolazi do smanjenja relativne cene X (što je i logično, s obzirom da, posle promene, manjepreferiran odnosno tražen), a ukupna trgovina se povećava. Ukoliko se povećava preferencija prema X,tada se kriva relativne ponude rotira prema Y (iz 1 u 1’), što povećava relativnu cenu X, a smanjujetrgovinu. Slični zaključci se mogu izvesti i za Zemlju 2, prateći isti način rezonovanja.

7 Praktični problemi7.1 Problem 1

Polazeći od granice proizvodnje Zemlje 2 pre rasta iz prethodnih poglavlja nacrtajte novu granicuproizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje:

(A) Udvostručenu količinu kapitala i rada koja stoji na raspolaganju Zemlji 2.

5

Slika 2: Uravnotežen rast u kapitalno-obilnoj zemlji

Slika 3: Povećanje raspoloživosti kapitala

(B) Udvostručenu količinu samo kapitala.

(C) Udvostručenu količinu samo rada.

Odgovori:

(A) Zemlja 2 je u prethodnim poglavljima bila kapitalno-obilna zemlja. To se se odražava na izgled njenegranice proizvodnih mogućnosti, koja ima veći odsečak na osi na kojoj je predstavljen kapitalno-intenzivan proizvod (Y) nego na drugoj osi (X). Udvostručen rast raspoloživosti kapitala i radaje zapravo slučaj uravnoteženog rasta o kome smo govorili u odeljku 2. Ovu situaciju možemopredstaviti slikom 2. Granica proizvodnih mogućnosti ravnomerno se pomera ka spolja, a odsečcina obe ose se udvostručuju u odnosu na početne, tako da oblik nove granice proizvodnih mogućnostiostaje nepromenjen.To odražava činjenicu da usled uravnoteženog rasta, udvostručene količinekapitala i rada dovode do povećanja proizvodnje oba proizvoda dva puta (pomeranje iz tačke B’ uB*).

(B) Ukoliko se udvostruči samo raspoloživost kapitala, granica proizvodnih mogućnosti se pomera premakapitalno-intenzivnom proizvodu, na način prikazan slikom 3. Ovde možemo primetiti da duplira-nje kapitala ne dovodi do dupliranja odsečka koji se odnosi na kapitalno-intenzivan proizvod (Y).Razlog je to što je za proizvodnju Y potreban i rad, čija raspoloživost nije povećana. Dakle, dodupliranja proizvodnje dolazi isključivo ukoliko se duplira količina oba faktora proizvodnje. Toovde nije slučaj.

(C) Ukoliko se udvostruči samo količina rada, granica proizvodnih mogućnosti pomeriće se više duž osena kojoj je predstavljen radno-intenzivni proizvod (X), kao što je predstavljeno slikom 4.

6

Slika 4: Povećanje raspoloživosti rada

7.2 Problem 2Polazeći od granice proizvodnje Zemlje 2 pre rasta iz prethodnih poglavlja, nacrtajte novu granicu

proizvodnje koja prikazuje teoremu Ribčinjskog za udvostručenu količinu kapitala.

Odgovor: Kao i u prethodnom slučaju polazimo od pretpostavke da je Zemlja 2 kapitalno obilna, štoznači da njena granica proizvodnih mogućnosti ima veći odsečak na Y nego na X osi, kao što jeprikazano na slici 5. U odnosu na date cene (PB) zemlja bira optimalan nivo proizvodnje za datugranicu proizvodnih mogućnosti. Taj optimum je tačka B’, gde je linija cene PB tangentna na gra-nicu proizvodnih mogućnosti. Rast raspoloživosti kapitala pomera granicu proizvodnih mogućnostiviše duž Y-ose, na način prikazan slikom 5. Po pretpostavci teoreme Ribčinjskog cene ostaju iste,što znači da nagib linije cena ostaje isti. Međutim, zbog povećanja proizvodnih mogućnosti, ze-mlja bira novi optimalni nivo proizvodnje, gde će linija cena biti istog nagiba odnosno paralelnasa prethodnom, ali tangentna na novu granicu proizvodnih mogućnosti. Takav novi optimum sepostiže u tački M’. Za ovu tačku je karakteristično da je više nego udvostručena proizvodnja Y, aproizvodnja X je smanjena, što oslikava teoremu Ribčinjskog. Naime, teorema Ribčinjskog tvrdida uz konstantnost cena proizvoda, porast raspoloživosti jednog faktora proizvodnje dovodi dovećeg proporcionalnog porasta autputa proizvoda koji je intenzivan tom faktoru i da će smanjitiautput drugog proizvoda. U ovom slučaju, dupliranje raspoloživosti kapitala dovelo je do više negodvostrukog povećanja proizvodnje kapitalno-intenzivnog proizvoda (Y), dok je proizvodnja drugogproizvoda (X) smanjena. Ovo je posledica pretpostavke o konstantnosti cena finalnih proizvoda.Ukoliko su te cene konstantne, cene faktora proizvodnje takođe nužno moraju biti konstantne (jercene faktora opredeljuju cene finalnih proizvoda). Dakle nakon rasta raspoloživosti rada, cena rada(w) i kapitala (r) ostaju iste Međutim rast raspoloživosti kapitala, znači da se u proizvodnji kori-sti više kapitala i da se proizvodi više kapitalno-intenzivnog proizvoda Y. Ukoliko cene ne moguda reaguju na ove promene (zbog polazne pretpostavke), preostaje jedino da se prilagođavanjedogodi kroz količine. Da bi cene ostale nepromenjene, potrebno je da promene količina faktorakoje se koriste budu takve da ne dođe do promene odnosa K/R u proizvodnji. Ovaj odnos ostaćenepromenjen po rastu raspoloživosti kapitala jedino ako se poveća i količina rada koja se koristiu proizvodnji Y. Takvo povećanje količine rada u proizvodnji Y je moguće jedino ukoliko se radoslobodi iz proizvodnje X. Međutim, samo oslobađanje rada promenilo bi odnos količina K/R uproizvodnji Y (što bi dovelo do promena cena), tako da, kako bi se zadržao isti odnos, sa prelaskomrada iz proizvodnje Y u proizvodnju X, mora preći i određena količina kapitala. Iz tog razloga rastautputa Y proporcionalno je veći od rasta raspoloživosti kapitala, jer ne samo da dolazi do rastaraspoloživosti rada zbog dupliranja raspoloživosti kapitala, već dolazi i do dodatnog rasta zbogprelaska faktora proizvodnje iz sektora proizvodnje X u proizvodnju Y, odnosno dolazi do efektapojačanja. Takođe zbog smanjenja količine kapitala i rada u sektoru proizvodnje X, nužno dolazido smanjenje autputa X.

7.3 Problem 3Polazeći od granice proizvodnje Zemlje 2, nacrtajte granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje

neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji:

7

Slika 5: Grafički prikaz teoreme Ribčinjskog

Slika 6: Neutralan tehnički progres u proizvodnji oba proizvoda

(A) Oba proizvoda, i X i Y.

(B) Samo proizvoda X.

(C) Samo proizvoda Y.

Odgovori:

(A) Neutralan tehnički progres povećava produktivnost rada i kapitala u istoj proporciji. Praktično, saistim količinama faktora proizvodnje, zemlja sada može proizvesti više, što pomera njenu granicuproizvodnih mogućnosti ka spolja. Pošto je rečeno da dolazi do neutralnog tehničkog progresa uproizvodnji oba proizvoda, to znači da se granica proizvodnih mogućnosti udaljava od koordinatnogpočetka ravnomerno duž obe ose, kao što je prikazano na slici 6. Ova situacija korespondirauravnoteženom rastu, predstavljenom u problemu 1A.

(B) Ukoliko dolazi do tehničkog progresa samo u proizvodnji X, udvostručenje produktivnosti rada ikapitala u ovom sektoru praktično znači da zemlja može proizvesti maksimalno duplo više ovogproizvoda (pri tome, ne menja se maksimalna količina proizvoda Y koji se može proizvesti). Ovoje prikazano pomeranjem granice proizvodnih mogućnosti na slici 7.

(C) Ukoliko dolazi do tehničkog progresa samo u proizvodnji Y, udvostručenje produktivnosti rada ikapitala u ovom sektoru znači da zemlja može proizvesti maksimalno duplo više proizvoda Y (pričemu se ne menja maksimalna količina proizvoda X koja se može proizvesti). Ovo je prikazanopomeranjem granice proizvodnih mogućnosti na slici 8.

8

Slika 7: Neutralan tehnički progres u proizvodnji X

Slika 8: Neutralan tehnički progres u proizvodnji Y

7.4 Problem 4Uporedite crtež iz problema 3 sa onim u problemima 1 i 2.

Odgovor: Može se primetiti da su crteži u problemu 3 slični crtežima u problemima 1 i 2. Šta više, slike2 i 6 su identične, što pokazuje neutralni tehnički progres u oba sektora ima isti uticaj na granicuproizvodnih mogućnosti zemlje kao i istovetno povećanje raspoloživosti oba faktora proizvodnje.U ostalim slučajevima, razlika je u tome što neutralni tehnički progres dovodi do proporcionalnogpovećanja maksimalne količine proizvoda u čijem sektoru je došlo do progresa, dok povećanjeraspoloživosti faktora koji se intenzivno koristi u istom sektoru dovodi do povećanja maksimalnekoličine koje je manje nego proporcionalno (što je posledica nepromenjene količine drugog faktora,koji se takođe koristi u proizvodnji). Takođe, povećanje raspoloživosti faktora donekle povećavamaksimalnu količinu proizvoda u čijoj proizvodnji se taj faktor ne koristi intenzivno, dok to nijeslučaj kod povećanja produktivnosti usled neutralnog tehničkog progresa.

7.5 Problem 5Za Zemlju 2 nacrtajte sliku koja je analogna gornjem delu Slike 7.4 pod sledećim pretpostavkama:

(A) Udvostručuje se samo količina kapitala u Zemlji 2.

(B) U slobodnu trgovinu, ravnotežne relativne cene proizvoda su PX/PY = 1.

(C) Zemlja 2 je suviše mala da bi uticala na relativne cene po kojima se odvija trgovina pre i poslerasta.

(D) Zemlja 2 posle rasta izvozi 150Y.

Odgovor: U ovom problemu potrebno je da se razmotri slučaj male zemlje koja se suočava sa povećanjemraspoloživosti kapitala, za šta ćemo koristiti sliku 9. Polazimo od unapred zadate granice proizvod-

9

Slika 9: Povećanje raspoloživosti kapitala u maloj zemlji

nih mogućnosti koja ima veći odsečak na Y-osi, zato što je Zemlja 2 kapitalno obilna. Cene suunapred zadate kao P

′

B = 1, što se grafički interpretira kao niz linija koje sa X i Y osama zaklapajuugao od 45. Zemlja pre promene nastoji da maksimizira vrednost svoje proizvodnje uz ograničenjezadato granicom proizvodnih mogućnosti. To se grafički interpretira kao transliranje linije cene svedok ne dostigne najveću moguću udaljenost od koordinatnog početka, a da pri tome i dalje buduzadovoljeni uslovi zadati granicom proizvodnih mogućnosti. Na ovaj način dolazimo do tačke B’, ukojoj je linija cena tangentna na granicu proizvodnih mogućnosti, odnosno u kojoj Zemlja 2 ostva-ruje maksimalnu vrednost proizvodnje. S obzirom da zemlja trguje, ona u potrošnji nije ograničenaonim što može da proizvede, već onim što može da priušti, a to što može da priušti opisano je li-nijom cena P

′

B = 1 koja je tangentna na granicu proizvodnih mogućnosti. Izvozom određenekoličine proizvoda Y i uvozom određene količine proizvoda X zemlja dolazi u tačku potrošnje E’,u kojoj ostvaruje maksimalan nivo korisnosti, opisan krivom indiferentnosti.2Sada pretpostavimoda dolazi do dvostrukog povećanja raspoloživosti kapitala. Zemlja sada može da proizvede višeoba proizvode, pri čemu je maksimalna količina kapitalno-intenzivnog proizvoda (Y) koju može daproizvede manje nego duplirana (konkretno, na slici, zemlja posle povećanja raspoloživosti kapitalamože proizvesti maksimalno 270 Y, a pre je mogla proizvesti 140). Ovo je opisano novom granicomproizvodnih mogućnosti. Pošto je zemlja mala, ove promene nisu rezultirale promenama cena,tako da linija cena ostaje istog nagiba. To znači da zemlja, prilikom nove maksimizacije vrednostisvoje proizvodnje nastavlja da paralelno translira liniju cena dok ta linija ne postane tangentnana granicu proizvodnih mogućnosti. Ovo se događa u tački M’, koja predstavlja optimalan nivoproizvodnje zemlje nakon povećanja raspoloživosti kapitala. Zahvaljujući trgovini, tačka potrošnjei proizvodnje ne moraju da se poklapaju. Zemlja bira tačku potrošnje maksimizujući korisnostopisanu mapom krivih indiferentnosti uz ograničenje opisano linijom cena koja je tangentna nagranicu proizvodnih mogućnosti. Na ovaj način zemlja dolazi do optimalne tačke potrošnje Z’, ukojoj zemlja ostvaruje najvišu moguću korisnost koju može da priušti. Da bi iz tačke proizvodnjeM’ prešla u tačku proizvodnje Z’, zemlja izvozi 150 Y, a uvozi određenu količinu X. S obzirom daje broj ljudi u zemlji ostao isti, veća potrošnja oba dobra nakon povećanja raspoloživosti kapitala(odnosno dostizanje više krive indiferentnosti) znači da je svaki pojedinac u boljem položaju nakonrasta raspoloživosti kapitala, tako da se može zaključiti da je blagostanje u zemlji povećano.

7.6 Problem 6Za zemlju 2 nacrtajte sliku koja je analogna onoj na donjem delu Slike 7.4. uz iste pretpostavke koje

su navedene u problemu 5.

Odgovor: Suština problema je u razumevanju kako promene raspoloživosti faktora proizvodnje utiču nakrivu relativne ponude. S obzirom da je povećana raspoloživost kapitala, kriva relativne ponude

2Ovo takođe predstavlja problem maksimizacije, gde zemlja nastoji da u okviru svoje mape krivih indiferentnosti izaberenajvišu moguću u odnosu na svoje budžetsko ograničenje, koje je opisano linijom cena koja je tangentna na granicuproizvodnih mogućnosti.

10

Slika 10: Rast raspoloživosti kapitala u maloj zemlji i krive relativne ponude

Slika 11: Uticaj povećanja raspoloživosti kapitala u velikoj zemlji na trgovinu

rotira se prema Y-osi (odnosno postaje više ispupčena prema njoj). Ovo odražava činjenicu daje zemlja, usled sposobnosti da proizvede više proizvoda Y, sada spremna da odustane od većihkoličina Y kako bi došla do različitih određenih količina X. Pri tome, linija cena ostaje ista (P ′

B = 1),jer je zemlja mala, pa promene u njenoj proizvodnji i potrošnji ne utiču na svetske cene. Linija cinaseče krive relativne ponude u tačkama E’ i Z’. koje odražavaju potrošnju Zemlje 2 pre, odnosnoposle povećanja raspoloživosti kapitala. Prethodno opisane promene, grafički su predstavljene naslici 10.

7.7 Problem 7Za Zemlju 2 nacrtajte sliku sliku koja je analogna onoj na gornjem delu Slike 7.5 uz sledeće pretpo-

stavke:

(A) Zemlja 2 je sada dovoljno velika da utiče na relativne cene proizvoda po kojima se odvija trgovina.

(B) Odnosi razmene Zemlje 2 se pogoršavaju sa PY /PX = 1, uz slobodnu trgovinu pre rasta, naPY /PX = 1/2, posle rasta i uz slobodnu trgovinu.

(C) Posle rasta i uz slobodnu trgovinu, Zemlja 2 izvozi 140Y.

Odgovor: Ukratko, u ovom problemu potrebno je sagledati efekte povećanja raspoloživosti kapitala uvelikoj zemlji, što je opisano slikom 11. Situacija je slična kao u problemu 5. Zemlja u počet-noj situaciji ima zadatu granicu proizvodnih mogućnosti koja ima veći odsečak na Y-osi, jer jekapitalno-obilna. Ona maksimizira vrednost proizvodnje u odnosu na cene PY /PX = 1, čime do-lazi u tačku proizvodnje B’. Zatim, ona maksimizira korisnost, ostvarivanjem potrošnje na najvišojmogućoj krivoj indiferentnosti, uz zadovoljenje uslova postavljenog linijom cena koja je tangentna

11

na granicu proizvodnih mogućnosti (P ′

B = 1). Ova optimalna tačka potrošnje označena je sa E’.Zemlja prelazi iz tačke proizvodnje B’ u tačku potrošnje E’, tako što izvozi određenu količinu Y, auvozi određenu količinu Y. Povećanje raspoloživosti kapitala omogućava Zemlji 2 da proizvede višeoba proizvoda, posebno proizvoda Y. S obzirom da je u pitanju velika zemlja, povećanje količineY na svetsko tržištu dovodi do smanjenja cena Y, što se grafički manifestuje smanjenjem nagibalinije cena (P ′

M = 2). Zemlja sada pri tim novim cenama i novom granicom proizvodnih mogućnostimaksimizira vrednost svoje proizvodnje, odnosno bira tačku proizvodnje na novoj granici proizvod-nih mogućnosti u kojoj je nova linija cena tangenta. Takva je tačka N’. Zemlja bira i potrošnju, naosnovu svoje mape krivih indiferentnosti i linije cena koja je tangentna na novu granicu proizvod-nih mogućnosti. Na ovaj način ona bira potrošnju u tački T’, u kojoj ostvaruje najveću korisnostpri datoj (maksimiziranoj) vrednosti proizvodnje. Može se primetiti da je zemlja na višoj krivojindiferentnosti u odnosu na slučaj pre rasta raspoloživosti kapitala, a, imajuću u vidu da se ukupnakoličina rada nije povećala, to znači da je blagostanje u zemlji poraslo. Ukoliko ispratimo dužinena X i Y osi koje se odnose na razliku proizvodnje i potrošnje pre i posle povećanja raspoloživostikapitala, takođe možemo primetiti da je obim trgovine povećan, odnosno da posmatrana zemljauvozi i izvozi više nakon povećanja raspoloživosti kapitala. Ovo je i očekivano, imajući u vidu dasu i promene u proizvodnji i promene u potrošnji protrgovinske.3

Napomena: Kada je u pitanju slučaj velike zemlje, važno je da se prilikom rešavanja zadataka uvek prvoproveri o kom tipu rasta je reč. Dakle, potrebno je prvo utvrditi da li je u pitanju rast faktorskeraspoloživosti ili neutralni tehnički progres. Nakon toga, potrebno je odrediti efekat na bogatstvo iodnose razmene, što zavisi od toga da li je zemlja radno ili kapitalno obilna, odnosno da li neutralnitehnički progres nastao u proizvodnji izvoznog ili uvoznog dobra. Efekat na bogatstvo je pozitivanukoliko raste raspoloživost kapitala, a negativan ukoliko raste raspoloživost rada. Efekat na odnoserazmene je pozitivan ako raste raspoloživost faktora kojim zemlja oskudeva, a negativan ako rasteraspoloživost faktora koji zemlja ima u izobilju. Što se tiče neutralnog tehničkog progresa, ondovodi do pozitivnih efekata na bogatstvo i odnose razmene ukoliko se odnosi na uvozni proizvod.Ukoliko se neutralan tehnički progres, pak, odnosi na izvozni proizvod, tada su efekti na bogatstvopozitivni, a odnosi razmene se pogoršavaju. Ukoliko se efekat na bogatstvo i odnose razmene krećeu istom smeru, efekat na blagostanje će biti jasan (pozitivan ili negativan) i u zavisnosti od toga sepozicionira nova kriva indiferentnosti (iznad ili ispod prvobitne). Ako se efekti kreću u različitomsmeru onda neto efekat nije jednoznačan ali će u tom slučaju biti eksplicitno navedeno da li se radio osiromašujućem rastu.

7.8 Problem 8Za Zemlju 2 nacrtajte sliku analognu onoj na donjem delu Slike 7.5 pod istim pretpostavkama kao u

problemu 7.

Odgovor: U prethodnom problemu smo samo pretpostavili da zbog povećane ponude proizvoda Y nasvetskom tržištu dolazi do pada cena. Sada ćemo grafički predstaviti kako zapravo do toga dolazi,koristeći sliku 12. Polazna situacija je da Zemlja 2 i Zemlja 1 imaju određene, unapred zadatekrive relativne ponude. Njihov presek definiše nivo svetskih ravnotežnih relativnih cena (PX/PY ).Ravnotežne cene predstavljene su nagibom linije koja spaja koordinati početak sa pomenutomtačkom preseka krivih relativne ponude.Kriva relativne ponude Zemlje 2 ispupčena je prema Y-osi, što odražava njenu komparativnu prednost u proizvodnji Y, koja je posledica relativnog obiljakapitala u ovoj zemlji. Ključno pitanje za rešavanje ovog problema je kako povećanje raspoloživostikapitala utiče na krive relativne ponude. Prvo, s obzirom da samo u Zemlji 2 dolazi do povećanjaraspoloživosti kapitala, samo njena kriva relativne ponude će se promeniti. Drugo, povećanjeraspoloživosti kapitala omogućava zemlji da proizvede više Y, što joj, posledično, omogućava dabude spremna da razmenjuje više Y za zadate količine proizvoda X. Ovo se manifestuje rotiranjemkrive relativne ponude Zemlje 2 prema Y-osi (odnosno kriva relativne ponude postaje više ispupčenaprema Y-osi). Nov presek ove rotirane krive relativne ponude i nepromenjene krive relativne ponude

3Ovo znamo za proizvodnju na osnovu teorije, jer je došlo do rasta raspoloživosti onog faktora (kapitala) koji zemljaintenzivno koristi u proizvodnji svog izvoznog proizvoda (Y, kapitalno-intenzivan proizvod). Za potrošnju znamo da jeprotrgovinska na osnovu oblika krive indiferencije, koji je više orijentisan prema uvoznom proizvodu, odnosno sa rastomdohotka, raste tražnja za uvoznim proizvodom brže nego tražnja za izvoznim proizvodom.

12

Slika 12: Povećanje raspoloživosti kapitala u velikoj zemlji, krive relativne ponude i svetskeravnotežne cene

Slika 13: Osiromašujući rast usled neutralnog tehničkog progresa u proizvodnji kapitalno-intenzivnogdobra

Zemlje 1, zajedno sa koordinatnim početkom daje nam nov nivo ravnotežnih svetskih cena PX/PY .Vidimo da je nagib viši, što znači da su relativne cene proizvoda X više, što implicira da su relativnecene proizvoda Y niže (što je i za očekivati s obzirom na povećanu ponudu ovog proizvoda nasvetskom tržištu). Takođe, sa ove slike se jasnije nego u prethodnom primeru može sagledati kakorast raspoloživosti kapitala utiče na međunarodnu trgovinu. Potrebno je uporediti tačke potrošnjeE’ i T’ Zemlje 2 (koje opisuju izvoz proizvoda Y i uvoz proizvoda X ove zemlje, odnosno uvozproizvoda Y i izvoz proizvoda X Zemlje 1). Očigledno je da su odsečci na obe ose za 10 veći zatačku T’ u odnosu na tačku E’, odnosno da se povećava izvoz Y za 10 i uvoz X za 10 u Zemlji2 nakon povećanja raspoloživosti kapitala u ovoj zemlji. Drugim rečima, povećanje raspoloživostikapitala u Zemlji 2 dovelo je do rasta obima trgovine.

7.9 Problem 9Nacrtajte sliku analognu slici 7.6 koja prikazuje osiromašujući rast za Zemlju 2 kada se produktivnost

rada i kapitala udvostručuje samo u proizvodnji Y u Zemlji 2.

Odgovor: U ovom problemu potrebno je prikazati neutralan tehnološki progres koji dovodi do osi-romašujućeg rasta. Dakle, Zemlja 2 je velika zemlja čije će povećanje proizvodnje Y dovesti dotolikog pada relativnih cena ovog proizvoda, da će najviša kriva indiferentnosti koju može da do-stigne pri novim cenama na nižem nivou od krive indiferentnosti koju je mogla da dostigne pretehnološkog progresa. Ovo je prikazano na slici 13. Kao i u prethodnim slučajevima, polazimood situacije gde kapitalno-obilna Zemlja dva ima unapred zadatu granicu proizvodnih mogućno-sti u odnosu na koju bira optimalnu tačku proizvodnje (B’), tako da maksimizira vrednost svoje

13

Slika 14: Osiromašujući rast usled rasta raspoloživosti radne snage

proizvodnje pri datim cenama P′

B = 1. Zatim, ona bira optimalnu potrošnju maksimizujući svojukorisnost uz dato ograničenje definisano linijom cena P

′

B = 1 koja je tangentna na granicu proi-zvodnih mogućnosti u tački B’. Takva je tačka potrošnje E’ i u njoj Zemlja 2 dostiže najvišu krivuindiferentnosti, na koju je linija cena tangentna. Nakon tehničkog progresa, duplira se maksimalnakoličina proizvoda Y koja se može proizvesti, što se odražava na granicu proizvodnih mogućnosti,čiji je odsečak na Y-osi dupliran. Povećanje količine proizvoda Y smanjuje njegovu relativnu cenu,što znači da relativna cena X raste. Ovo dovodi do rasta nagiba linije cena, i tako dobijamo novuliniju cena P

′

C = 5. Cene izvoznog proizvoda zemlje su smanjene odnosno njeni odnosi razmenesu pogoršani, što se na osnovu teorije i očekuje, s obzirom da je tehnički progres u ovom slučajuprotrgovinski (jer se odnosi na izvozni sektor zemlje). Zemlja sada ponovo bira optimalnu tačkuproizvodnje, pri novim cenama i novoj granici proizvodnih mogućnosti. U toj tački proizvodnje (C’),nova linija cena tangentna je na novu liniju granice proizvodnih mogućnosti. Međutim, sada, kadazemlja prati svoju mapu krivih indiferentnosti, ona maksimalno može da dostigne tačku potrošnjeG’, koja je na nižoj krivoj indiferentnosti u odnosu na pređašnju tačku potrošnje E’. Praktično,tehnički progres u sektoru proizvodnje Y (koji je izvozni proizvod zemlje) doveo je do tolikog sma-njenja cena, da je blagostanje zemlje nakon tehničkog progresa smanjeno. Drugim rečima, efektipogoršanja odnosa razmene nadjačali su efekte bogatstva tehničkog progresa.

7.10 Problem 10Nacrtajte sliku sličnu Slici 7.6, ali koja pokazuje osiromašujući rast u slučaju porasta radne snage u

nekoj zemlji.

Odgovor: Na osnovu teorije prezentovane u odeljku 5, znamo da je za osiromašujući rast potrebno dadođe do pogoršanja odnosa razmene, kao i da do ovog pogoršanja dolazi ukoliko ekonomski rastpovećava obim trgovine. Ekonomski rast će povećati obim trgovine u ovom konkretnom slučaju uko-liko zemlja prvobitno ima komparativnu prednost u proizvodnji radno-intenzivnog proizvoda. Zatopolazimo od situacije gde granica proizvodnih mogućnosti oslikava ovakvu komparativnu prednost,odnosno, čiji je odsečak veći na X u odnosu na Y-osu. To je predstavljeno na slici 14. Pri početnimcenama i granicom proizvodnih mogućnosti, zemlja optimalnu tačku proizvodnje (B) i potrošnje(E), na način opisan u prethodnim problemima. Povećanje raspoloživosti radne snage udaljavagranicu proizvodnih mogućnosti od koordinatnog početka, pri čemu se ova granica više pomeraduž X-ose nego duž Y-ose. Ovo rezultira povećanjem količina proizvoda X na svetskom tržištu, štodovodi do smanjenja relativnih cena ovog proizvoda. Kako je proizvod X izvozni proizvod anali-zirane zemlje, ovo smanjenje cena znači da se odnosi razmene za ovu zemlju pogoršavaju. Zemljabira optimalnu tačku proizvodnje (F) i potrošnje (G) pri novim cenama i granicom proizvodnihmogućnosti. Može se primetiti da je nova tačka potrošnje (G) na nižoj krivoj indiferentnosti uodnosu na polaznu tačku potrošnje (E), odnosno da je blagostanje u zemlji smanjeno usled rastaraspoloživosti radne snage. Dakle, slično prethodnom problemu, imamo situaciju gde je efekat

14

Slika 15: Povećanje raspoloživosti rada i poboljšanje odnosa razmene

pogoršanja odnosa razmene nadjačao efekat bogatstva usled povećanja raspoloživosti radne snage,što je rezultiralo smanjenjem blagostanja zemlje, odnosno osiromašujućim rastom.

7.11 Problem 11Za Zemlju 2 nacrtajte sliku analognu gornjem delu Slike 7.7 pod sledećim pretpostavkama:

(A) Udvostručuje se samo količina rada u Zemlji 2

(B) Odnosi razmene Zemlje 2 poboljšavaju se sa PY /PX = 1, uz slobodnu trgovinu pre rasta, naPY /PX = 2, posle rasta i uz slobodnu trgovinu.

(C) Posle rasta i uz slobodnu trgovinu, Zemlja 2 izvozi 20Y.

Odgovor: U ovom primeru imamo rast raspoloživosti rada koji dovodi do poboljšanja odnosa razmenekapitalno-intenzivne zemlje, što se može predstaviti slikom 15. Kao i u prethodnim slučajevimapolazimo o početne situacije kapitalno-obilne zemlje, čija granica proizvodnih mogućnosti ima većiodsečak prema Y nego prema X-osi. Pri datim početnim cenama PY /PX = 1, zemlja bira optimalnutačku proizvodnje (B’) i potrošnje (E’). Nakon rasta raspoloživosti rada, njena granica proizvodnihmogućnosti se udaljava od koordinatnog početka, ali više duž X-osu, koja označava količine radno-intenzivnog proizvoda. Veće količine proizvoda X na svetskom tržištu smanjuju mu relativnu cenu,što implicira da relativna cena proizvoda Y raste. Kako je proizvod Y izvozni proizvod Zemlje2, ovaj rast relativne cene Y znači da dolazi do poboljšanja u odnosima razmene. Pri novimcenama i novom granicom proizvodnih mogućnosti, Zemlja 2 na uobičajen način dolazi do noveoptimalne proizvodnje (S’) i potrošnje (W’). Međutim, sada ne možemo zaključiti da je blagostanjeu zemlji poraslo na osnovu više krive indiferentnosti. Iako, ukupno posmatrano, zemlja troši višeoba proizvoda posle rasta, reprezentativni pojedinac u zemlji troši manje i u lošijem je položajunego pre rasta količine rada. Razlog je to što je količina rada (pa time i broj stanovnika, akozanemarimo stopu radno aktivnog stanovništva) duplirana, a potrošnja je manje nego duplirana,tako da je pojedinačna potrošnja smanjena. Možemo zaključiti da poboljšanje odnosa razmenene mora uvek i nužno da znači povećanje blagostanja - potrebno je proveriti i zbog čega je dopoboljšanja odnosa razmene došlo.

7.12 Problem 12Za Zemlju 2 nacrtajte sliku koja je analogna donjem delu Slike 7.7 pod istim pretpostavkama kao u

Problemu 11.

Odgovor: Potrebno je, dakle, korišćenjem krivih relativne ponude predstaviti kako povećanje raspo-loživosti raza u Zemlji 2 dovodi do smanjenja relativnih cena radno intenzivnog proizvoda (X).U tu svrhu koristićemo sliku 16. Povećanje raspoloživosti rada omogućava Zemlji 2 da proizvedeviše proizvoda X. To smanjuje spremnost ove zemlje da odustane od proizvoda Y radi pribavljanja

15

Slika 16: Krive relativne ponude i rast raspoloživosti rada u Zemlji 2

proizvoda X. Ovu situaciju grafički predstavljamo kao rotiranje krive relativne ponude zemlje 2prema X-osi. S obzirom da u Zemlji 1 nije došlo ni do kakve promene, njena kriva relativne ponudeostaje takođe nepromenjena. Presek nove krive relativne ponude Zemlje 2 i nepromenjene ponudeZemlje 1 zajedno sa koordinatnim početkom opredeljuje nov nivo ravnotežnih svetskih relativnihcena proizvoda X. Manji nagib cena oslikava smanjenje ravnotežne cene proizvoda X. Dakle naosnovu krivih relativne ponude možemo zaključiti da povećanje raspoloživosti rada u Zemlji 2 do-vodi do smanjenja relativne cene radno-intenzivnog proizvoda. Osim toga, kada se uporede tačkepreseka krivih relativne ponude pre i posle povećanja raspoloživosti rada, sa grafikona je očiglednoi da dolazi do smanjenja obima trgovine. Ovo je i očekivano, s obzirom da se ekonomski rast odno-sio na uvozni proizvod, odnosno da je rezultirao povećanjem proizvodnje proizvoda koji je zemljaprethodno uvozila.

7.13 Problem 13Podaci u Tabeli 7.3 ukazuju da su SAD imale najmanji porast autputa po radniku, da nisu imale

poboljšanja u efikasnosti i da su imale malo poboljšanje tehnologije u poređenju sa drugim zemljama iztabele. Čini se da je ovo kontradiktorno sa informacijama iz Tabele 6.3. Kako razrešiti ovu prividnukontradikciju?

Odgovor: Podaci nisu kontradiktorni, jer se odnose na različite vremenske periode. Naime, SAD jeoznačena kao najkonkurentnija zemlja u 2006. godini, dok se podaci o promenama u autputu poradniku i uzrocima ovih promena odnose na period od 1965. do 1990. godine.

7.14 Problem 14Podaci za 1973. u Tabeli 7.5 čine se kontradiktornim sa onim šta očekujemo da budu otkrivene

komparativne prednosti Kine. Objasnite zbog čega je to tako.

Odgovor: Podaci za 1973. godinu pokazuju da Kina ima komparativne prednosti za proizvodnjukapitalno-intenzivnih proizvoda, a da zaostaje u proizvodnji radno-intenzivnih proizvoda, što jeu suprotnosti sa zaključcima koji bi se na osnovu Hekšer-Olinove teorije mogli izvesti za Kinu(koja bi kao zemlja sa velikom populacijom, a time i relativnim obiljem rada, i oskudicom kapi-tala, trebalo da ima komparativnu prednost u proizvodnji radno-intenzivnih proizvoda). Ovakavneočekivani rezultat posledica je distorzije do koje je dovela ekonomska politika Kine 1970-ih go-dina, koja je bila restriktivna i predviđala velike subvencije za njene proizvođače. To je veštačkipodiglo konkurentnost proizvođača kapitalno-intenzivnih proizvoda što je iskrivilo podatke o ot-krivenim komparativnim prednostima. Iz iste tabele, na osnovu podataka za 1993. godinu, kada jeKina počela da napušta restriktivnu trgovinsku politiku, možemo primetiti da Kina ima otkrivenekomparativne prednosti kakve bi se i očekivale za radno-obilnu zemlju.

16