ПРОДАЈА РОБЕ У САМОИЗБОРУ

матурски рад

Предмет: Познавање робе

Шабац, 2010.

САДРЖАЈ

1. Појам и врсте продавнице ..........................................................................

2. Продаја робе у самоизбору .......................................................................

2.1. Текстилна роба – појам и врсте ........................................................

2.2. Електротехничка роба – појам и врсте ............................................

2.3. Обућа – појам и врсте .......................................................................

2.4. Техника самоизборне продаје робе ..................................................

3. Закључак ....................................................................................................

4. Литература ....................................................................................................

2

Фазе малопродаје

припрема непосредна продаја завршна фаза

1. Појам продавнице

Трговина је привредна делатност која се састоји у сталном куповању

различитих врста робе од произвођача, ускладиштењу и чувању залиха потребних

за редовно продавање широког асортимана великом броју потрошача и то у

количинама, на начин, на месту и у времену које одговара потрошачу ( ).

Трговинска предузећа на мало купују робу од велетрговинских предузећа и тако

купљену робу пласирају на тржиште у продавницама на мало.

Продавница је посебан начин уређења просторије у којој се излаже,

приказује и продаје роба. Роба се продаје у продајном простору потрошачима, а

уз њу постоје и помоћне просторије (магицински простор, канцеларије и сл.).

Основна намена продавнице је продаја робе потрошачима. У трговинском

систему разликујемо продавнице у којима се продаја врши на класичан начин и

на савремен начин.

Класичне продавнице су најстарији тип продавница и још увек су веома

бројне. У њима се продаја обавља на традиционалан начин где продавац обавља

већи број услужних радњи по одређеном редоследу, које представљају фазе

класичног начина продаје. Фазе малопродаје су јасно ограничене и састоје се из:

фазе припреме, фазе непосредне продаје и завршне фазе.

3

Шема 1 Фазе малопродаје

Продавнице савременог типа примењују новије начине продаје:

самоуслужни, самоизборни, комбиновани итд.

Произвођачи могу да продају своју робу преко своје малопродајне мреже

или посредно преко трговина на велико, трговина на мало, трговачких

представника и агената.

Подела продавница зависи од критеријума на основу којег их делимо.

Критеријуми могу бити:

Према врсти робе;

Према месту пословања;

Према величини;

Према асортиману;

Према организационом облику продаје.

Према врсти робе делимо продавнице на: прехрамбене у којима се продају

прехрамбене намирнице, непрехрамбене које се баве продајом оних роба које

служе за подмирење свакодневних потреба (изузев хране) и мешовите у којима

се продају прехрамбени и непрехрамбени производи, обућа, текстилна роба и

метална роба (карактеристичне за сеоске средине).

Према месту пословања продавнице смо поделили на непокретне

смештене у згради (самоуслуге, робне куће), полупокретне смештене у

привремене објекте (киосци, монтажни павиљони, аутомати) и покретне које се

смештају у специјално израђена возила (аутобусе, камионе, бродове).

За поделу продавница према величини коришћени су критеријуми: број

запослених, величина продајног простора, обим оствареног промета и сложеност

унутрашње организације. Мале продавнице имају пословни простор до 25м², 1-3

запосленика, мали промет роба и немају извршену поделу рада. Продавнице

средње величине располажу продајним простором површине од 25м² до 50м²,

запошљавају од 4 до 10 радника, имају промет средњег обима и извршену

основну поделу рада (пословођа, продавац, ученик или приправник). Велике

продавнице се налазе на површини већој од 50м², запошљавају више од 10

радника, имају велики промет и потпуно извршену поделу рада (самопослуге,

робне куће, трговински центри, продавнице намештаја и електротехничке робе).

4

Према дубини и ширини асортимана робе која је предмет продаје делимо

продавнице на: универзалне, мешовите робе, самоуслужне (типа супермаркета и

хипермаркета), центри за снабдевање, шире специјализоване продавнице, шире

специјализоване класичне продавнице, шире специјализоване робне куће,

самопослуге, мале градске тржнице, шире специјализоване продавнице типа

самоизбора, уско специјализоване, уско специјализоване класичне и уско

специјализоване продавнице типа самоизбора, уско специјализоване робне куће.

Универзалне продавнице продају разноврсну робу широке потрошње,

ширина асортимана је велика а дубина мала и то су: продавнице мешовите робе,

универзалне робне куће, супермаркети, хипермаркети и центри за снабдевање.

Продавнице мешовите робе стациониране су углавном у мањим насељима

и на периферији градова и задовољавају основне потребе купаца за прехрамбеном

робом, непрехрамбеним артиклима, текстилом, обућом и сл.

Универзалне робне куће продају све врсте прехрамбене и непрехрамбене

робе потребне домаћинству, асортиман је веома широк и креће се у распону од

више хиљада до стотине хиљада артикала.

Самоуслужне продавнице типа супермаркета и хипермаркета разликују

се по величини простора на који су смештени – супермаркети су на 200 – 1000м²,

док су хипермаркети већи од 1000м². Оба типа продавница имају широк

асортиман непрехрамбене робе, у хипемаркетима је тај проценат преко 50%.

Имају детаљну унутрашљу поделу рада.

Трговински центри сем трговинских услуга у свом саставу пружају читав

низ других услуга: занатских, банкарских, угоститељских и др.

Шире специјализоване продавнице имају специјализацију по врсти робе,

навикама и потребама потрошача и обухватају сродне артикле које задовољавају

једну од тих потреба.

Шире специјализоване класичне продавнице су традиционалне продавнице

у којима се продаје одређен тип робе, односно из одређене робне групе: лака и

тешка конфекција, штофови, шешири, позамантерија и сл.

5

Шире специјализоване робне куће продају робу одређене робне групе, али

и сродне артикле, нпр. намештај и предмети за декорацију: завесе, тканине,

лустери, теписи.

Самоуслуге су продавнице које по самоуслужном систему продају

прехрамбене артикле.

Мале градске тржнице су места где се свакодневно или одређеним даном

(у мањим местима) обавља купопродаја прехрамбених артикала од

пољопривредних произвођача.

Шире специјализоване продавнице типа самоизбора продају робу из

одређене групе произвоа и њима комплементарне производе по систему

самоизбора.

Уско специјализоване продавнице продају само робу из одређене групе и

имају узак асортиман.

Уско специјализоване класичне продавнице су продавнице услужног типа и

продају одређене артикле једне робне групе.

Уско специјализоване продавнице типа самоизбора продају производе

једне робне групе по систему самоизбора.

Уско специјализоване робне куће продају робу у најширем асортиману из

једне робне групе.

Према организационом облику, продавнице могу бити класичне и

савремене. Класичне представљају најстарији тип продавница где се роба продаје

на традиционалан начин и веома су заступљене. Савремене продавнице су:

суперете (мини- маркети) продајног простора од 200 – 400м²,

углавном са прехрамбеном робом;

супермаркети на продајном простору од 400 – 1000м² са

прехрамбеном и једним делом непрехрамбене робе;

хипермаркети сразмерно продају прехрамбену и непрехрамбену

робу на простору већем од 1000м²;

6

самоизбор представа комбинацију класичног и самоуслужног

облика продаје;

робна кућа – велика продавница која има више одељења робе

широког асортимана и у њима се роба продаје класично,

самоизбором и самоуслужно;

трговински центар је савремен тип продавнице у којој су сем

продаје робе обезбеђене и различите услуге: птт, банкарске,

угоститељске и др.;

покретна продавница је тип продавнице где се роба продаје

услужно и самоуслужно из покретног објекта;

продавница са коресподентним начином продаје је специјална

врсте продавница где се продаја врши путем каталога и наруџбина

потрошача;

драгстори – продавнице са нон – стоп радним временом;

бутик – врста продавница у којима се роба продаје у ограниченим

серијама или унукатна модна роба;

продавница – изложба је посебан савремен тип продавница и

разликује се од других по високом степену примене хигијенских,

изложбених и декорацијских правила, као и комодитета купаца;

дисконт – продавница продаје одређен тип робе солидног

квалитета у већим паковањима а по нижим ценама;

киоск је посебан тип мале продавнице где се роба за свакодневну

употребу продаје кроз шалтер.

7

2. Продаја робе у самоизбору

8

Врсте продавница

према врсти робе

прехрамбене

непрехра-мбене

мешо-вите

према месту пословања

непокретне

полупо-кретне

покрет-не

према асортиману робе

универза-лне

мешовита

робна

кућа

самоуслужне

хипермаркет и супер-марке

т

трговински центри

специјализова

не

ширекласичнепродавнице

робне куће

градскетржнице

типа само-избора

самоу-слуге

уже

класичне

типа самоизбора

робне куће

према величини

мале

средње

велике

према организационо

м облику продаје

класичне

савремене

суперета

супер-

маркетхипер-марке

тсамоизборроб

на кућа

трговински центар

кореспдентни систем

продаје

дисконт

драгстор

киоскбутик

покретне

продавница - изложба

Шема 2 Врсте продавница

Самоизборни начин продаје је комбинација класичног, услужног, и

самоуслужног начина продаје. У тренутку уласка у продавницу примењује се

самоуслужни начин продаје и то све до одлуке купца о куповини робе. Након

тога примењује се класичан начин продаје када трговац мери , сече, пакује и

врши друге услужне радње у процесу продаје робе. Према организационом

облику продаје, продавнице са продајом робе у самоизбору спадају у савремене

продавнице, а према асортиману робе шире или уже специјализоване.

У припремним фазама самоизборне продаје трговац врши следеће радње:

чисти, дотерује, распакује, класира и означава робу. Тако припремљену робу

доставља у у продајни простор, распоређује и излаже.

У фази непосредне продаје потрошач се креће, разгледа и врши одабир док

је улога трговца да га информише а по избору робе да је измери, обрачуна износ

за продату робу, упакује и прода.

У продавницама са самоизбором робе продаје се текстилна роба, обућа и

електротехничка роба. Свака од ових робних врста има своје карактеристике и

технику продаје.

2.1. Текстилна роба

Текстилни производи се класификују према степену технолошке обраде на:

влакна, пређе, тканине, трикотажу, конфекцију, комадну робу и специјалне

текстилне производе.

Основне сировине за текстилну индустрију су природна и вештачка влакна.

Под појмом влакна подразумева се јединица материје која има одређени однос

дебљине и дужине и карактеристичну молекулску структуру. Процена квалитета

влакна зависи од њихове намене. У физичка и физичко – хемијска својства

спадају: дужина влакна, финоћа, рељеф површине, коврџавост, хигроскопност,

густина, сјај, топлотна својства. Под механичким својствима влакна

9

подразумевамо: јачину, истегљивост, еластичност. Хемијска својства влакна су

хемијски састав и отпорност према хемикалијама.

Шема 3 Текстилни производи

Природна целулозна влакна су лан и памук имају већу заступљеност у

текстилној индустрији, док су јута, лика и конопља претежно сировине у

ужарству. Природна протеинска влакна су вуна (овца), кашмир и мохер (коза),

ангора (зец), свила(свилена буба) и туса (дивља свила).

Вештачка влакна деле се на влакна од природних полимера: вискозна,

ацетатна и триацетатна и влакна од синтетичких полимера: полиестарска,

полиамидна, полиакрилна, полипропиленска, полиуретанска. Сем стандардних

влакана од једног полимера или кополомера, у текстилној индустрији се користе

и влакна хетерогене грађе од два полимера: двокомпонентна, двоконструкциона и

синтетичка влакна нове генерације.

Пређе су текстилни полупроизводи израђени од влакана и од њих се

прерадом добијају тканине. Основне карактеристике пређе су: линијска маса,

равномерност дебљине, упреденост, правац упредаја, прекидна сила,

истегљивост, еластичност, структура површине и могуће грешке и мане пређе.

10

Тканине су ткани, неткани или плетени текстилни производи равних

површина и њихова продаја се врши на метар. На структуру тканине се утиче

избором пређе за основу и потку и преплетајима. Преплетај је начин укрштања

основе и потке и има их више врста: платнени, кепер, атлас, изведени. Поред

класичне производње тканина предењем све више се користе и новији начини

израде тканине директно из влакана. Дорада тканина се врши смушењем, прањем,

чупављењем, шишањем, каландовањем и термофиксирањем. Естетско

обликовање се изводи бојењем и штампањем. Апретирање тканине је њено

натапање у растворе хемијских средстава или њихово површинско наношење, а у

сврху промене њених карактеристика (нпр. скупљање, гужвање, сјај,

импрегнирање).

Класификација тканина се врши на основу сировинског састава (памучне,

ланене, свилене, синтетичке итд.) и на основу намене (за одећу, рубље,

декорацију, радну одећу и сл.).

Трикотажа је заједнички назив за производе добијене плетењем или или

конфекционирањем плетенина равних површина. Петља је основни структурни

елемент трикотаже и од њеног облика и велчине зависи квалитет и својства

плетених производа. Трикотажа се добија од једне жице или паралелно

постављених жица које се уплитањем међусобно укрштају на различите начине.

Сировине за израду трикотаже су различите врсте пређе.трикотажни преплетаји

су кулирни и основни. Дорада трикотаже се врши многобројним физичко –

механичким и хемијским поступцима, од којих је посебно значајан тремички

поступак каландера где се трикотажа третира топлим ваздухом или водом ради

постизања стабилизације трикотажних преплетаја. Физичко – механичка и

хемијска својства трикотаже зависе од својстава употребљене пређе. Механичка

својства трикотаже су: јачина на кидање, истегивост и еластичност, смицање

петљи и стабилност димензије. Трикотажа се у промету може наћи као метражна

роба и обликована (плетењем – чарапе, шалови...; обликовањем појединих делова

и машинско спајање; конфекционирањем метражне – кројење и састављање).

Текстилну конфекцију чине одевни предмети индустријски добијени у

великим серијама. За њену израду користе се различити материјали који се могу

поделити на: основне, поставне, међупоставне, за састављање искројених делова

11

и помоћни прибор. Производња одеће има више фаза: креирање, конструкцију,

кројење, састављање делова и дораду.

Квалитет конфекције чине: естетске карактеристике, експлоатациона

својства, функционалност, стабилност облика, трајност и хигијенска својства.

Конфекцију делимо у пракси на:

конфекцију горње одеће – капути, мантили, панталоне, сукње, сакои,

хаљине, блузе, костими и одела;

конфекцију рубља – пижаме, гаћице, поткошуље, купаћи огртачи,

кошуље, спаваћице, стезници, грудњаци и др.;

конфекцију радне одеће – комбинезони, мантили, униформе.

Систем означавања величина је стандардизован и имамо величине:

за децу до годину дана;

за дечаке од 2 – 16 година;

за девојчице од 2 – 16 година;

за мушкарце;

за жене.

12

Шема 4 Фазе производње одеће

Комадна роба су готови текстилни производи који се добијају кројењем и

шивењем текстила и трикотаже, а нису основна одећа. Комадна роба обухвата:

рубље за домаћинство – пешкири, кухињске крпе, стоно рубље и сл.

постељину – постено рубље, покривачи, јастуци;

текстилну галантерију – марамице, чарапе, мараме и шалови,рукавице,

кравате, позамантерија.

Специјални текстилни производи су подни застирачи машинске и ручне

израде за декорацију ентеријера и екстеријера, топлотну и звучну изолацију.

Теписи су подни застирачи одређених димензија, а таписони се продају на м².

Квалитет подних застирача зависи од: густине, сировинског састава, трајности,

отпорности према прљању и статичком оптерећењу, површинске масе, висине

флора, постојаности обојења, правилности облика, отпорности на труљење и

према мољцима, складности боје и дезена.

2.2. Електротехничка роба – појам и врсте

Електротехничку робу чине производи који се користе за пренос електричне

енергије, омогућавају њено коришћење или је трансформишу у механичку,

топлотну или неки дгуги вид енергије.

Квалитет електротехничке робе се регулише стандардима који се

усаглашавају са прописима Међународне електротехничке комисије. Основна

мерила квалитета ове врсте робе су: функционалност, економичност, поузданост

и еколошка неутралност.

Електроинсталације су систем свих стално уграђених електричних

производа који се постављају у грађевине према пројекту, и у њих спадају:

електрични проводници, инсталациони прибор за прекидање и успостављање

струјног кола и електрична бројила.

13

Према конструкцији, начину употребе и месту проводника, разликујемо

подземне неизоловане, изоловане и каблове које чини више изолованих

проводника обухваћених плаштом.

У инсталациони материјал за успостављање и прекидање струјног кола

спадају:

електрични прекидачи, који се класификују према начину руковања на

окретне, прегибне, потезне и притисне, према месту монтирања на

елекропотрошачке, зидне и гајтанске, према шеми везе на једнополне и

серијске, према функцији на аутоматске, регулаторе осветљења и

пригушиваче осветљења;

осигурачи, који имају задатак да чувају струјно коло од преоптерећења и

према начину функционисања деле се на топљиве, биметалне и

електромагнетне;

прикључни инсталациони прибор су утичнице и утикачи и помоћу

проводника успостављају везу између зидне инсталације и преносних

потрошача.

Електрична бројила су прецизни инструменти који имају задатак да мере

потошњу електричне енергије, које се састоји на мерењу обртаја алуминијумског

диска под дејством индуковане струје. Према врсти инсталације могу бити

монофазна и трофазна, а према тарифи коју мере монотарифна и двотарифна

Електрични извори светлости претварају електричну енергију у светлосну

и функционишу на два принципа: ужањеним влакнима која емитују светлост или

ефектом који се постиже проласком струје кроз гасове под ниским притиском.

Сијалице са ужареним влакнима функционишу по првом принципу где се

нит од волфрама (ређе тантала и осмијума) ужари чак до 2700ºЦ у стакленом

балону из којег је извучен ваздух или се налази неки од инертних гасова. Постоји

широк асортиман сијалица, а основни критеријуми квалитета су трајност и

економичност. По другом принципу функционишу флуоросцентне цеви,

натријумске и живине сијалице, луминисцентне плоче и цеви с племенитим

гасовима. Флуоросцентне цеви су изнутра премазане намазом који има функцију

да невидљиво ултраљубичасто зрачење настало проласком струје кроз гасове у

14

цеви претвори у видљиво светлосно. Дуготрајније су од обичних сијалица, имају

мању потошњу, отпорније су на топлотне и промене напона.

Електротермички апарати су апарати чији се принцип рада заснива на

претварању електричне енергије у топлотну. Основни делови су им: грејачи,

изолација, кућиште, регулатор температуре. Према асотриману се деле на:

Електротермичке апарате за припрему хране – штедњаци, решои,

електричне и микроталасне пећнице, тостери, роштиљи и апарати за

кафу. Основни део им је грејна плоча.

Електротермичке апарате за загревање воде – бојлере, који се састоје од

лименог кућишта, изолационог материјала, резервоара са грејачем и

термостат који онемогућава прегревање воде.

Електричне апарате за загревање ваздуха – грејалице, електрични

радијатори и термо-акумулационе пећи. Основни делови су кућиште,

један или више грејача, изолациони или термо-акумулациони материјал,

тремостат, вентилатор и регулатор снаге.

Електротермичке апарате за пеглање рубља – пегле и машине за пеглање

а заједничко им је присуство грејача на површини за пеглање.

Електромеханички апарати су апарати који електричну енергију

претварају помоћу електромотора у механичку. За ову групу апарата најчешће се

користе колекторски мотори (који остварују велики број обртаја, већу снагу и

веома су бучни) и асинхрони мотори (раде готове бешумно, не изазивајурадио

сметње, немају велик број обртаја).

Усисивачи за прашину имају уграђен колекторски мотор и вентилатор који

избацујући ваздух стварају потпритисак услед чега ваздух улази у усисну цев а

затим у врешицу у којој се задржавају све нечистоће. Могу бити ручни, подни,

усисивачи – тресачи и усисивачи перачи. Усисивач је функционалан уколико

може да му се мења снага мотора и протока, уколико му је функционалан додатни

прибор, ако је мале маса и покретљив и др.

Расхладни уређаји раде на принципу затвореног система пуњеног гасом из

групе фреона који кружи кроз систем хлађења чији су основни делови компресор,

испаривач и кондензатор. Испаривач је најчешће изувијана цев или систем плоча,

15

компресор сабија гас који се при томе загрева и одлази кондензатор у облику дуге

цеви где се поново хлади помоћу циркулације ваздуха.

Електрични хладњаци за употребу у домаћинству имају запремину од 50 –

400л а расхладне карактеристике се обележавају међународно прихваћеним

ознакама где број пахуља означава минималну температуру. Критеријум за

поделу хладњака може бити начин чишћења леда и по томе се деле нахладњаке

са: ручним, полуаутоматским и аутоматским одмрзавањем.

Замрзивачи су апарати за дубоко замрзавање хране, имају запремине од 50 –

510л и могу бити у облику шкриње или усправни са фиокама.

Клима уређаји функционишу по истом принципу као и остали расхлавни

уређаји, с тим да немају изолационе кутије и у свом саставу имају два

вентилатора од којих један избацује ваздух преко кондензатора хладећи га, а

други убацује ваздухпреко система испаривача у просторију. Класификују се

према кубатури.

Комбиновани електрични апарати функционишу претварајући

електричну енергију у топлотну и механичку, које су подједнако значајне за рад

ових апарата.

Машина за рубље је аутоматизован апарат који изводи програмиране

операције. Имају велики број делова и неколико програма од којих зависи њена

функционалност.

Машине за прање посуђа су по систему рада веома сличне са машинама за

рубље, разлика је у томе што се посуђе ређа у решеткасте полице и пере јаким

млазевима, док у машини за прање рубља веш се налази у бубњу који се обрће.

Електроакустични апарати су уређаји за снимање, пренос и репродукцију

звука. Квалитетнији су они који у већој мери сачувају квалитет изворног звука.

Квалитет је одређен међународним стандардом.

Електроакустични претварачи су уређаји који претварају звук у

електрични импулс и обрнуто. У ту групу апарата спадају:

16

микрофон - ради на принципу механичког треперења мембране које

се претвара у нискофреквентне струје;

звучници - последња тачка акустичног система јер електричне

импулсе претварају у звук.

Пренос звука се врши на различитим носиоцима и може бити забележен

магнетно или механички. Компакт диск је један од носиоца звука и са њега се

ласером читају подаци претворени у бинарни код. Капацитет комакт диска је

700- 800МВ, а новија верзија је ДВД диск капацитета 4МВ. Посотје и вишеслојне

варијанте, чиме се капацитет значајно повећава. МР3 формат је заштићен формат

за компримовање звука до 14 пута. Касетофонскетраке су старија варијанта, која

се данас ретко употребљава и на њој се магнетиним таласима бележи звук.

Грамофонске плоче данас користе само заљубљеници у њихов специфичан звук.

Струје из микрофона су се претварале у механичке вибрације, које су усецале

податке на винил. Грамофонска игла је читала запис са плоче и вибрације су се

претварале у звук (са карактеристичним пуцкетањем). Елементи аудио система

или популарно музичких линија су ЦД плејер, касетофон, радио пријемник и

грамофон.

Аудио – визуелни апарати су велика група сложених апарата који служе за

репродукцију слике и звука и чине је:

Телевизијски пријемници – некада је основни део био катодна цев

(аналогни пријемници) док су данас све више у употерби дигитални

телевизијски пријемници, чија слика се састоји од много већег броја

пиксела, чиме је и њен квалитет много бољи;

ДВД плејери – репродукују аудио и видео снимак са ДВД диска;

Видео рикордери – снимају и репродукују звучни и видео запис.

Фотоапарати, филмске камере, апарати за копирање и повећавање

фотографија и пројекциони апарати спадају у групу апарата за фотографско и

филмско снимање и репродукцију. Фотоапарати и камере су оптички уређаји

који праве запис на траци а апарати за копирање преносе фотографију са филма

на папир. Пројектори су оптички уређаји који на платно преносе видео запис.

17

18

електроинсталацијепроводнициинсталациони прибор за прекид и успостављање струјног колаелектрична бројила

електротермички апарати· за припрему хране·за загревање воде· за загревање ваздуха· за пеглање рубља

електрични извори светлости· сијалице с ужареним влакном·извори светлости са електричним пражњењем коз гасове· флуоросцентне цеви

електромеханички апарати· усисивачи· расхладни уређаји

комбиновани електрични апарати· машина за прање рубља· машина за прање посуђа

електроакустични апарати· електроакустични претварачи· пренос звука· аудио - визуелни апарати

апарати за фотографско и филмско снимање и репродукцију снимљеног материјала· фотоапарати и филмске камере· за копирање и повећање фотографија· пројекциони апарати

2.3. Обућа појам и врсте

2.4. Техника самоизборне продаје робе

У самом уводу је наведено које су карактеристике самоизборне продаје и да

она представља комбинацију самоуслужног и класичног начина продаје.

Самоизборна продаја се може организовати за многе врсте робе, а у овом

раду су анализиране карактеристике три велике групе: текстилна,

електротехничка и обућа. Фазе продаје су исте за све врсте робе у самоизбору:

припрема, непосредна продаја и завршна фаза продаје. У свакој од фаза обавља се

одређен низ радњи.

19

Шема 5 Електротехничка роба

Припремна фаза

Шема 6 Техника продаје робе у самоизбору

Фаза припреме обухвата следеће радње:

Припрема робе за продају – припрема артикла зависи од његове

специфичности. Распакивање, чишћење, сортирање класирање и

означавање обавља се у магацину. Након тога роба се допрема у продајни

простор. Сваки артикал има цену по јединици мере (која се опет разликује

од врсте робе) и мора да има основне информативне податке о артиклу

(уколико су ситни, информације стоје на месту где су изложени). На

пример, уколико се продаје обућа, мора да има податке о материјалу од

којег је направљена, за које временске услове је предвиђена и сл.

Распоређивање и означавање робе – у продајном простору се одређују

робна места на којима ће роба бити изложена и та радња се назива

распоређивање робе. Морају бити испоштована три начела распоређивања

робе: сврсисходност, естетски изглед и прегледност и видљивост робе. Пре

излагања робу је потребно означити при чему се стављају ознаке

квалитета, цена, количина, порекло, начин употребе, чување робе итд.

Текстилна метражна роба означава се качењем ознаке за трубу, док

конфекцијска роба има окачену ознаку и ознаку пришивену с унутрашње

стране. Електротехничка роба се означава качењем озанке на производ,

металним плочицама причвршћеним за производ и стављањем привеска са

омотом у којем се налази упутство за руковање. Обућа има ознаку са

унутрашње стране и прикачену ознаку. Означавање артикала може бити

нумеричко и симболичко.

Излагање робе – радња која следи након распоређивања и означавања и

подразумева постављање робе на предвиђена места – гондоле, полице,

рафове. Може бити распоређена у редове, пирамиде, купе, хоризонтално и

вертикално, на луткама, окачена на вешалице регала. Циљ је да на тај

начин роба привуче пажњу купца и повећа његово интересовање чиме

доприноси да овај донесе одлуку о куповини. Правилно осветљења роба

такође привлачи пажњу купца и употпуњава естетски утисак. При

излагању се морају имати у виду специфичности робне групе, односно

артикала, који се ту продају.

Фаза непосредне продаје по систему самоизбора разликује се од продаје на

класичан начин:

20

Кретање потрошача и разгледање робе – у ту сврху веома битни

елементи су изглед и положај улаза и излаза из продавнице, величина

продајног простора, начин излагања артикала, ширина пролаза.

Потрошач се креће и разгледа робу постављену на гондолама, полицама

и другим врстама намештаја. Да би куповина била бржа и успешнија

морају се испунити четири услова: 1. Потребно је остварити визуелни и

непосредни контакт купца са робом; 2. Распоред опреме мора бити

функционалан и мора усмеравати кретање купца чиме се буди његово

интересовање; 3. Потпуно распорешивање робе омогућава купцу брз

увид у све врсте артикала који се нуде; 4. Уочљиво истакнути натписи за

групе артикала и продајна одељења омогућавају купцу брже и лакше

сналажење.

Информисање потрошача о роби – потрошач се информише на основу

постављених ознака и посматрањем робе, али за неке групе, као на

пример електротехничке апарате, може затражити од продавца додатне

информације.

Избор робе – по правилу у самоизбору потрошач самостално бира робу.

Продавац може да утиче на избор робе само уколико потрошач то

затражи. Када потрошач изабере робу на основу личних критеријума и

информација које је добио, позива продавца и обавештава га о избору.

Мерење робе – при продаје конфекције и обуће потрошач проба артикле

жеене величине, при продаји тканина продавац мери дужину која је од

њега затражена. Код продаје електротехничке робе мере се његове

димензије да би потрошач уврдио да ли му одговара производ. Неки

атрикли се мере бројањем, као што су на пр. чарапе и рубље. Дужност

продавца је да потрошачи измери тачно затражену количину.

Обрачун новчаног износа за продату робу – новчани обрачун зависи од

система обрачуна који је прихваћен у тој самоизборној продавници, а

најчешће је на парагон блок.

Наплата новчаног износа за продату робу – финална фаза продаје робе

која се састоји у наплати продате робе од стране благајника на регистар

каси. У савременијим продавницама благајник на основу бар – кода

наплаћује робу. Обавеза благајника је да изда фискални рачун за

наплаћену робу.

21

Паковање и предаја продате робе потрошачу – последња фаза када

продавац на посебном столу пакује робу мањих димензија. Материјал и

начин паковања зависе од врсте робе. Веће комаде робе пакују пакери и

роба се отпрема у стан потрошача.

22