Eksplicitne i Implicitne Teorije Inteligencije

8/18/2019 Eksplicitne i Implicitne Teorije Inteligencije

1/37

EKSPLICITNE I IMPLICITNE TEORIJE INTELIGENCIJE

1. Eksplicitne - konstrukti naučnika, psihologa; utemeljeni su na psihološkim podacima2. Implicitne - konstrukti ljudi (laika i psihologa) koji se nalaze u mišljenju

eksplicitne implicitne

status javne/naučne/formalne lične/neformalne/konstrukti pojedinca

temelji aučni podaci (do!ijeni uistra"ivanju) i (donekle)uverenja istra"ivača

#ično iskustvo, uverenjeljudi, opšte informacije

ali!acija naučni podaci (postignu$ena zadacima koji mereintelektualno f%onisanje);mo"e !iti spoljašnja iunutrašnja

ema sistematskevalidacije&

is"#! u idealnom slučaju dajuodgovor na pitanje 'inteligencijazapravo jeste(teorija kao produktistra"ivanja)

jihovim ispitivanjemdolazimo do odgovora na

pitanje šta ljudi *+#- dainteligencija jeste (teorijakao predmet istra"ivanja)

IMPLICITNE TEORIJE INTELIGENCIJE

PODELA1. + EKSPER$T$ -0- 234 +-#+5-6+4-

% !azirane na !ogatom znanju iz psihologije, pose!no psihologije inteligencije7. + L$IK$ #+8 234 +-#+5-6+4-

% proizilaze iz neposrednog iskustva ljudi !ez posredovanja konkretnih znanja

MESTO I ZNAČAJ ITI U NAUČNOM SAZNANJU 9ašto je va"no upoznati laičkekoncepcije ili predstave o +:

1. azumevanje ponašanja koje počiva na ++% na šta ljudi misle kad ka"u . ?efinisanje okvira za istra"ivanje neke pojave (inteligencije)

1


2/37

%redefinisanje okvira eksplicitnih teorija (upu$ivanje na va"ne aspekte inteligencijekoje -+ previ@aju

% mogu$nost uzajamne validacije ++ i -+%implicitne teorije eksperata (istra"ivača/naučnika) su polazna osnova za formulisanje

eksplicitnih teorija

KRITIKE I OGRANIČENJA IZUČAVANJA ITI 1. postojanje razlike izme@u onoga što inteligencija jeste i onoga što ljudi misle da ona jeste7. nedovoljna odre@enost, odnosno promenljivost i kulturna zavisnost predmeta ispitivanja>. pro!lem definisanja normativne grupe

,,KONAČNA PRESUDA”1. ++ i -+ se me@uso!no dopunjuju i kompenzuju7. dok -+ predstavljaju detaljne specifikacije mentalnih struktura i/ili procesa i idu dalje

od operacionalnih definicija, ++ imaju prednost u pogledu ekološke validnosti jer suneposredno izvedene iz konteksta u kome se inteligencija manifestuje

METODOLOGIJA ISPITIVANJA ITI azličiti postupci upitnik, skale procene, procena opisa fiktivnih oso!a, analiza lokalnihizreka, provera konotativnog značenja pojma upotre!om semantičkog diferencijala,analiza razlika izme@u testovnih odgovora koji se smatraju ) 5rupne razlike (m/")C) veza sa ponašanjem ++


3/37

1. tanovnika različitih delova sveta i pripadnika različitih kultura7. Iso!a različitog uzrasta>. Iso!a različitog o!razovanja

+J+34

Dweck & Elliot (1HG>) nalaze dve različite ++ kod dece1) + je zadat i nepromenljiv kapacitet7) + se mo"e pove$ati usled nečijeg truda da pove$a svoja znanja i usvoji nove veštine- ova deca ula"u više napora u svoje o!razovanje, ve$a je njihova motivacija za postignu$em,

atri!uiranje uspeha i neuspeha im je !olje (tj nespeh se pripisuje nedovoljnom trudu a nevlastitoj inteligenciji) Ste!"e# i $% (1HG1) ljudi imaju p%#t#tip#e inteligencije (koji su slični ali ne i identični

kod eksperata i laika) koji odgovaraju različitim vrstama +. 0rototipovi su !ili organizovani u> različita faktora ponašanja

1) 0raktična sposo!nost rešavanja pro!lema (slična taksonu faktora u kome su fluidnainteligencija atela i 3ernonov faktor km)

7) 3er!alna spos ili ) ocijalna kompetencija (slična orndajkovoj socijalnoj +)

D E!titet$ko' + odre@ena genima, ne menja se

I!ke(e!t%l!o gledište% + se menja 0erspektive i konceptualni zadaci istra"ivanja inteligencijetankov govori o tri perspektive u izučavanju inteligencije

1. 0sihometrijska7. Kiološka>. -ksperimentalno%kognitivna

jzenk govori o tri vrste inteligencije1. Kiološka (naju"a)

1. 0sihometrijska7. ocijalna (najšira)

?akle, mogu$e je govoriti o C perspektive kada se sve ovo rezimira1.psihometrijska7. Kiološka>. ogniti3++8C. onceptualno%sistemska

8ime se !ave perspektive (predmet istr):1. 0sihometrijska % strukturu inteligencije

3


4/37

7. Kiološka i kognitivistička % šta le"i u osnovi individualnih razlika koje su do!ijene natestovima intelig.

>. onceptualno sistemska % nastoji da !olje razume vezu izme@u uspeha i inteligencije

&ta !e'ini(e #!%e)enu pe%spektiu u ist%a*ianju inteli+encije, pecifičan skup odgovorana slede$a pitanja INPT (ta uti/e na inteli+enciju,

1. (ta odre@uje nivo intelektualnog funkcionisanja;7. koji su faktori razvoja inteligencije:

(ta je su(tina inteli+encije,● kako $emo definisati ovaj pojam:

OTPT (ta su in!ikat#%i inteli+encije,1. kako $emo prepoznati i meriti inteligenciju:7. koje su odlike inteligentne oso!e ili inteligentnog ponašanja:

K#+nitiisti/ka pe%spektia - ne ekspe%imentaln# k#+nitina00 ognitivistička perspektiva predstavlja spoj kognitivne psihologije i psihometrijskog

pristupa. ?o odre@enog trenutka, ljudi se nisu !avili individualnim razlikama, me@utim, uskorosu se javili istra"ivači koje su zanimale individualne razlike. ?akle, ne zanima nas kakoljudi generalno rešavaju kognitivne zadatke, ve$ postoje li individualne razlike unjihovom rešavanju. +pak, svi su se !avili individualnim razlikama, tako da glavna razlikame@u perspektivama nije u tome.

Psi"#met%ijska pe%spektia kao metod koristi faktorsku analizu, a predmetistra"ivanja je struktura, dakle kada se faktorska struktura, prevodi se na psihološki nivo ionda se govori o sposo!nostima. Laktor zapravo reprezentuje sposo!nost. Iva

perspektiva mo"e da poka"e i opiše individualne razlike na testu inteligencije, ali ne mo"eda ih o!jasni, ne daje nam uvid u pozadinu individualnih razlika. Lunkcioniše tako da sezadaci grupišu u faktore na osnovu korelacija, pa se zatim tumače kao sposo!nosti, ali tifaktori su zapravo jednaki onome što je ušlo u analizu, to je isti imput, samo preure@en,ne idemo MizaN. Iperišemo unutar jednog seta varija!li, nema povezivanja sa nečimdrugim % vršimo prostu redukciju podataka, dakle ostajemo na istom nivou analize.

K#+nitiisti/ka i 1i#l#(ka pe%spektia, pak, te"e da utvrde odakle potičuindividualne razlike. Ine koriste psihometrijsku !azu, dakle oslanjaju se na

psihometrijsku perspektivu, uzimaju operacionalizaciju inteligencije koja potiče iz ove perspektive i to pokušavaju da pove"u sa elementarnijim kognitivnim kao i sa !iloškimvarija!lama. o su korelaciona istra"ivanja jer ne postoji jedna varija!la sa kojom semanipuliše. B njihovoj osnovi nije eksperimentalni nacrt jer se povezuje postignu$e natestu inteligencije sa nečim manje slo"enim. Ino što se na kraju korelira su zapravoindividualne razlike u učinku. 0retpostavka je da su mere u okviru kognitivističke i

!iološke perspektive nešto jednostavnije, i kada ih koreliramo sa nečim slo"enim, logikanam dozvoljava da zaključimo da slo"eno mo"emo o!jasniti jednostavnim. -lementarno

kognitivističko ili !iološko je, dakle, sa jedne strane, a sa druge slo"eno psihometrijsko ikauzalni odnos mo"emo da postavimo tako da se kre$e od !ioloških varija!li ka slo"enim,

4


5/37

psihometrijskim. auzalni odnos mo"e i$i na samo jednu stranu (na ovoj pretpostavci počivaju o!a pristupa).

K#nceptualn#-sistemska 4edno va"no pitanje je, da li je to što merimo testovimainteligencije valjano, dovoljno o!uhvatno, ili to tre!a da proširimo da !i se pri!li"ili

onome što nam je u realno "ivotu relevantno: (retoričko pitanje O?)

ITN$ T$EL$00

ni#anali3e

!ete%minante 4ula3i5 !e'inicije in!ikat#%i4ula3i5

p%ima%ni ciljanali3e

PSI6OMETRIJSK I

PRISTP

!iološki P psihosoc.faktori koji reflektujukoličinu i kvalitet

kognitivnestimulacije(nivoo!razovanja, kulturno i

porodično zale@e, -)

kognitivnasposo!nost kojaučestvuje u

rešavanju 9;


6/37

ličnosti, zdravlje, -,kulturno i porodičnozale@eR)

(tern!erg)

po opštosti

1.konceptualno%sistemska (najšira)7.psihometrijska>. kognitivističkaC.!iološka (naju"a)

Ra3li/it#sti na p#lju psi"#l#+ije inteli+encije:5 Ra3li/iti #1lici !e'inisanja

25 Ra3li/ite pe%spektie;5 Ra3li/ita 3na/enja

:5 Inteli+encija nije uek !e'inisana klasi/nim !e'inicijama. ?ugo nije postojala jednaformalna definicija inteligencije, ve$ se ona definisala preko prototipova.aj pristup podrazumeva da u glavi imamo sliku ili pojam idealno inteligentne oso!e(prototip), znači ne gledamo analitički nekoliko atri!uta, ve$ sve upore@ujemo sa prototipom.Iperacionalne definicije (Koring, 1H7>) % psihometričari ne smatraju da se psihologijaMiscrpljujeN jegova definicija ima rupa, ali se mi ponašamo kao da verujemo u nju. adefinicija je uska i falična.

25 Stank#< :==: %a3li/ite pe%spektie u ist%a*ianju% tern!erg S metafora% ?auning i ?ejvidsonova modeli

S metafora1. 5eografska metaforaIsnovna ideja posmatra um kao teren koji tre!a mapirati. 0o ovoj metafori, spoznatiinteligenciju znači imati mapu kognitivnih sposo!nosti. 3ideti kojim sposo!nostimaraspola"e um i na koji način su one organizovane. Isnovna jedinica analize je faktor koji seo!ično smatra izvorom individualnih razlika me@u ljudima. 0redstavnici pirman, erston,

3ernon, 5ilford, atel, 2orn, erol.7. ačunarska metafora0odrazumeva da je kognitivna o!rada informacija ista kao i o!rada koju o!avljaju računari.+pak, pro!lematična je generalizacija na svakodnevni kontekst.0redstavnici tern!erg, lt, ?ijevič, ?"ensen (on pripada i !iološkoj i kognitivističkoj

perspektivi&&), ?iri>. Kiološka metafora

Kavi se time kako su anatomija, fiziologija i hemija mozga i centralnog nervnogsistema

povezane sa inteligencijom. 2ejer, 3ernon, ?"ensen, jzenk (kasnije, 2e!, #urija)

6


7/37

C. azvojno%epistemološka ako se + razvija kroz razvoj kognitivnih struktura: 0ija"e

T. ociološka Lormiranje mentalnih struktura u interakciji oso!e i sredine. 0odrazumeva dinamičku

procenu sposo!nosti, 3igotski, LorejnštajnU. ntropološka

'ire od sociološle. Id sociološke se razlikuje jer govori o uticaju same kulture i uznačajnim kulturnim razlikama po pitanju toga šta je inteligencija. ociološka se fok

usira na uticaj socijalizacije unutar kulture. Keri, ol, 5rinfildS. istemska

e"i da o!jedini sve prethodne i usmeri se na interakciju

5eološka, računarska, !iološka, sistematska% one su !itne jer u okviru njih ima dovoljni

istra"ivanja koja se !ave individualnim razlikama. *ogu se tretirati kao diferencijalno psihološke. D azvojno%epistemološka, sociološka i antropološka - uzimaju u o!zir ind razlike&

;5 Ra3li/ita 3na/enja inteli+encijejzenk, 1HH1% !iološkai inteligencija% psihometrijska inteligencija

% socijalna inteligencija

uma sumarum

ed re@anja perspektiva1) sistematsko % konceptualni pristup7) psihometrijski pristup>) kognitivistički pristupC) !iološki pristup

a) determinante (šta odre@uje nivo inteligencije) !) definicije (odnose se na konstrukt)c) indikatori (odnose se na ono što je vidljivo)d) primarni cilj i metode analize

1) a) !iološki i širok spektar psihosocijalnih faktora, uključuju$i i nekognitivne (o!razovanje,crte ličnostiR.)

!) sposo!nost adaptacije, sposo!nost da se postigne uspeh u "ivotu % tern!ergc) adaptivno ponašanje

d) ekološka i prediktivna valjanost5ardnerova teorija je izme@u koncept. is i psihometrijske

7


8/37

7) a) !ilološki i psihosocijalni faktori koji reflektuju količinu i kvalitet kognitivne stimulacije(nivo, o!razovanje, kulturno i porodično nasle@e, socioekonomski status)

!) kognitivna sposo!nost koja učestvuje u rešavanju slo"enog kognitivnog zadatka (int je onošto mere testovi int)

c) +Q, postignu$e na slo"enim kognitivnim zadacimad) Btvr@uje se struktura putem faktorske analize, faktori se gledaju kao sposo!nosti?a li je inteligencija jedna ili se sastoji od više elemenata i ako je od više u kakvom su oniodnosu:Ivde se ostaje na nivou deskripcije i klasifikacije. e mo"emo tvrditi da je neko rešiozadatak zato što ima visoku intelektualnu sposo!nost i z!og toga psihometrijska perspektiva iostaje u okviru pomenute definicije.atel%2ornova teorija se nalazi izme@u psihometrijske i kognitivističke perspektive z!og togašto u toj teoriji postoji više od samih faktora, dakle, ne radi se samo o statističkimkonstruktima, ve$ i o psihoškim entitetima; povezuje faktore sa nekim drugim varija!lama.

>) a) !iološki i uzak spektar psihosocijalnih faktora (minimum znanja i iskustva) !) !rzina i efikasnost o!rade informacija, kapacitet radne memorije, pa"njec) postignu$e na elementarnim kognitivnim zadacima, naročito dualnim zadacima (vremereakcije, 3+ (za!oravila sam šta je ovo I), raspon radne memorije)d) korelacije sa psihometrijskom inteligencijomI!jašnjenje konstruktivno % o!jašnjenje nudimo ostaju$i u okviru iste nauke

C) a) !iološki faktori (genetski, fizioločki, !iohemijski) !) neuralna !rzina, neuralna efikasnost i adapti!ilnostc) neurofiziološke mere (-0, K0, --5, meta!olizam glukoze)

d) o!jašnjenje % reduktivno, kada pose"emo za merama druge nauke, ipak u ovoj tra"imoo!jašnjenje

D ko!$t)kti*!o' o!jašnjenje u okviru iste nauke, dok je e+)kti*!o' da !i o!jasnio pojam jedne nauke, pose"e se za terminima i merama druge

ako se još mogu klasifikovati perspektive: ve sem !iološke su psihološke teorije. 4oš jedna klasifik. mogla !i da !ude to što !iol. i kogn. te"e da intelig. svedu na nešto jednostavno, a ove druge dve ne.

oji nivo oda!rati: jzenk ka"e samo ne koncept. sis. jer pojam intelig. tu preširok. 0ojaminteligencije mora da !ude rezervisan za kognitivnu komponentu adapta!ilnosti (i ovo jzenk ka"e)

PSI6OMETRIJSK$ PERSPEKTI7$

Kak# se m#+u p#!eliti te#%ije,1. *I2+4- (samo pirmanova)

7. 2+4-2+4- (iako pirmanova teorija nije !ila prava hijerarhijska, on se mo"e smatratirodonačelnikom hijerarhijskih teorija, razrada njegovog modela dovela je do hijerarhijskih);

8


9/37

prva proširenja pirmanove teorije % 3ernon i Kert; savremena hijerarh. je erolova teorija tristratuma.

>. -2+4-2+4- (erston i 5ilford, savremenih nema)>. 0I#+2+4-2+4 (atel%2ornova V u neku ruku jeste hijerarhijska, jer postoje dva

glavna faktora i ni"i, primarni faktori, me@utim, nedostaje g faktor da !i !ila pravahijerarhijska (fluidna i kristaliz. koreliraju, ali 2orn nikada ne govori o tome da postoji nekinadre@eni faktor, ve$ je statistički R (valjda artefakt, nisam sigurna). 9!og toga je mo"emonazvati poluhijerarhijskom.)

?aje!ni/k# 3a Ke%#la i Katel-6#%n#u te#%ijuLluidnaPkristalizovanaP7 faktora koji se odnose na pam$enjePfaktori za perceptivnuorganizaciju (u zavisnosti od toga koliko smo čulnih modaliteta o!uhvatili testovima)I3I B 3-*-- -I+4-&

P%ima%ne mentalne sp#s#1n#sti (na atel % 2ornovu teoriju se odnosi) V u"i grupnifaktori, ima ih mnogo više od širih. 9ašto ih ne učimo: a"e 2orn, nisu ništa mnogo višenego stavke u katalogu.

azvoj faktorskih teorija sposo!nosti7 glavne struje u shvatanju sposo!nosti pirman (hijerarhija, !ritanska) i erston(nehijerarhijska)

0+*I3 .

A 9ašto dvofaktorska: uspeh na !ilo kom intelektualnom zadatku zavisi od dva činioca 4a5 ošteg ili + %faktora koji učestvuje u svim kognitivnim aktivnostima, 415 specijalnog ili s %faktora, koji je karakterističan za neku datu kognitivnu aktivnost

u svakoj intelekt. aktivnosti mo"e se uočiti dejstvo i g% i s%faktora, a udeo varirazavisno od vrste operacije

ije nastala na testovima +Q.I+W- 5%LI

● -mpirijska pozadina (kako je otkriven +%faktor:) 9načajne pozitivne korelacije me@u svim uzetim merama 0osle L korelacionih matrica uvek se izdvaja opšti f. u kome učestvuju svi testovikoji su ušli u analizu

● 0rvo tumačenje g%faktora (uzrok korelacija, po pirmanu) ko dva testa visoko koreliraju, to je 3at# (t# i jedan i drugi u velikoj meri an+a*uju+-'akt#%; ako imaju nisku korelaciju, to je zato što se te"ište pomerilo na specifične faktoresvakog testa (prvi nivo)

vi testovi, u manjoj ili ve$oj meri, mere je!nu je!instenu< 3aje!ni/ku sp#s#1n#st(drugi nivo)

g%faktor je numerički izraz jedne jedinstvene mentalne funkcije opšte mentalne ene%+ije,

koju u odre@enom stepenu poseduje svaki pojedinac, koja je u%#)ena i neaspitljia;

9


10/37

specifični faktori mogu !iti aktivirani ovom energijom i pod velikim su uticajem vaspitanja ive"!anja (industrijsko do!a)

- (t# je test 3asi@eniji +-'akt#%#m t# je 1#lji in!ikat#% inteli+encije0+*I3 ?3ILI . 0+*I3 0+2I#I' (-LI

-I+4)A 0rincipi kognicije pirman formuliše noegenetičke principe kao osnovne mehanizme inteligencije i ljudskekognicije

Ini stoje u osnovi svakog novog saznanjaT%i n#e+eneti/ka p%incipa 1) edukcija relacija (uvi@anje odnosa)

7) edukcija korelata (izvo@enje korelata) >) shvatanje iskustvaAe postoji savršena korespondencija ili jasna veza izme@u pirmanove faktorske ipirmanove psihološke teorije sposo!nosti nije izvesno da li se g mo"e izjednačiti sa

operacijama shvatanja relacija i izvo@enja korelata9#4B8 + I6-A Lormalno dvofaktorska teorija, suštinski m#na%"ijski m#!el intelekta

teorija nije u pravom smislu hijerarhijska jer izme@u g%a i s%faktora nema me@spratovaA uviše jednostavna slika mentalnog funkcionisanja4a3 izme@u g%a i s%faktora (g jako opšte, s suviše specifični) u tom me)up%#st#%u identifikovani novi faktori.

K-I3 *I?-#

hijerarhijski model (g na vrhu), a slojevi su senzorni, perceptivni,asocijativni i relacioni nivo

3-II3 *I?-#2ijerhijski model, oko CFX varija!iliteta se mo"e pripisatig faktoru.3ed zna$i ver!alne i numeričke sposo!nosti, a kmspacijalne i manuelne sposo!nosti. Ini predstavljajuglavne grupne faktore. lede$i sloj su manji grupni faktorii na kraju specifični faktori.

-II3 -I+4 0+*+2 *-#+2 0IIKI+A 0olazi od pretpostavke da su pojedine kognitivne sposo!nosti me@uso!no nezavisne %

primenjuje multifaktorsku analizu.

- e sposo!nosti su ver!alna sposo!nost, numerička, spacijalna, perceptivna, ver!alnafluentnost, memorija, indukcija.

10


11/37

- +*0#+6+4- 9 0I6-BA Lormiranje nove linije u razvoju mentalnog testiranja % ocena sposo! ispitanika daje

se u vidu p%#'ila ment. sposo!n.Aaglašavanje potre!e za konstruisanjem m#n#'akt#%ski" test#a (faktorski čistih

testova, da !i svaki faktor mogao da !ude procenjen zase!no, !ez kontaminacijedrugim faktorima) !ezuspešan pokušaj (pošto svaki test ima karakterističan sadr"aj itip mentalnih operacija on o!ično zasi$uje dva ili više faktora).

5+#LI?I3 -I+4 ehijerarhijska teorija.17F zase!nih faktora, koji su pore@ani du" tri dimenzije ili ,,kategorije= (C sadr"aja O Toperacija O U produkata)

3-*-+ *I?-#+ atel%2orn i erol

● atelova% 7 opšta faktora, ne 1&

● atel%2ornova%nije samo faktorska, ve$ i psihološka%dokazi van L%osetljiva na empiriju%empiriska osnova%ovine od atela do 2orna

○ Kroj faktora○ Laktor razvoja

○ Idnos 5f i 5e%truktura❖ Laktorska primarni faktor i f drugog reda❖ 0sihološka nivoi delovanja❖ eorija


12/37

• arakteristike testova koje se javljaju kao elementi na osnovu kojih se definišu/psihološkiinterpretiraju faktori su :5 sadr"aj testa, 25 mentalna operacija koju po pretpostavciregistruju, ;5 forma zadataka u njima

• adr"aj se u gotovo svim L prihvata kao kriterijum identifikacije faktora –

omogu$ava relativno o!jektivnu klasifikaciju – pokazalo se da testovi sa sličnim sadr"ajem formiraju zase!ne faktore – orijentacije na input/autput (spoljno), ne na proces (unutrašnje)• *e@u faktoristima postoje neslaganja oko pitanja interakcije sadr"aja i operacija da li

odre@eni sadr"aji idu uz odre@ene operacije ili neke intelektualne operacije stoje iznadsadr"aja:

• Idgovor zavisi od toga koje stanovište faktorista zastupa – 2ijerarhijske t. postoji nekoliko operacija koje su zajedničke svim testovima sposo!n. !ez

o!zira na sadr"aj – eorija primarnih s. naglasak je na onome što jednu sposo!. čini pose!nom i različitom u

odnosu na ostale

BP#sitie mani'#l! ili psi"#met%ijski +-'akt#%• + je psi"#met%ijska /injenica % za sve kognitivne zadatke dosledno je pokazano da su

pozitivno povezani sa nekim (!ilo kojim) drugim kognitivnim zadatkom• pitanje i3#)enja % g%faktor mo"e se izvesti iz korelacionih matrica na nekoliko različitih

načina; !ez o!zira na način, on se uvek pojavljuje• sta1iln#st +-'akt#%a g%faktor je izuzetno sta!ilan u različitim !aterijama testova, i ta

sta!ilnost se pove$ava u funkciji !roja i raznolikosti testova koji ulaze u L (?"ensenov

zaključak na osnovu orndajkovog istra"ivanja)• +-'akt#% ima s#je k#%elate i3an psi"#met%ijsk#+ !#mena % jedno od najupečatljivijih

svojstava g%a – g%faktor je Yaktivni sastojakY u praktičnoj prediktivnoj valjanosti psihometrijskih testova za

kriterijume kao što su akademsko postignu$e, o!razovni nivo, uspeh u poslu, uspeh uarmijskim programima o!uke

– individualne r. u sposo!nosti učenja tako@e odra"avaju g%faktor % onaj isti koji se do!ija naosnovu psihom. testova, tj. na@eno je da je opšti faktor u raznim zadacima učenja isti faktorkao psihometrijski g

– mnoge fizičke varija!le stoje u korelaciji sa g%faktorom – parametri !azičnih procesa I+ 3 na -9• psi"#met%ijski +-'akt#% ne m#*e se #pisati p#m#@u p#%(inski" ka%akte%istika test#a %

specifičnih znanja, veština, ili strategija rešavanja pro!lema koji se njima zahtevaju; on jeinteresantan i značajan !aš zato što nije mera specifičnog znanja, veštine ili strategijerešavanja pro!lema

• test#i naj3asi@eniji +-'akt#%#m su oni koji zahtevaju slo"ene kognitivne operacije (npr.edukcija relacija i korelata, induktivno i deduktivno rezonovanje, ili apstrakcija; konkretnoečnik, os); testovi sa manjim g%zasi$enjima su o!ično testovi koji zahtevaju manje slo"enekognitivne procese (jednostavna senzorna diskriminacija, vreme reakcije na jednostavne

stimuluse, mehaničko pam$enje; konkretno 'ifre, 0am$enje !rojeva)

12


13/37

T# + #% n#t t# +, Tuma/enje +-'akt#%a i k#nst%ukt #p(te inteli+encije• Spi%man# +-'akt#% (podrazumeva postojanje opšte inteligencije) – hipoteza o jedinstvenom procesu• D*ensen# +-'akt#% (podrazumeva postojanje opšte inteligencije) –

hipoteza o višestrukim procesima – D0e!$e!o*% 1kl/)2!% -o*e) 3i-ote4e o /e+i!$t*e!o(5*i6e$t)ki( -oce$i(%78 dokazi podr"avaju tezu da g%f nije jedinstven u smislu mogu$nosti njegovog o!jaš. jednim jedinimsvojstvom mozga, ve$ o!uhvata nezavisne izvore varijanse, koji se vrv moraju o!jašnjavati#+%ani/enim 1% različitih mo"danih procesa

• T#ms#n# +-'akt#% (ne mora da postoji opšta inteligencija) – teorija uzoraka svesti/uzorkovanja veza (preklapanje u procesima) % takav faktor se mo"e

pojaviti i ako zamislimo da se svest sastoji od velikog !roja elementarnih YpotencijalaY(procesa, svojstava) koji se pri rešavanju testova sposo!nosti aktiviraju u manjem ili ve$em

!roju; s o!zirom na to da pojedini testovi aktiviraju iste YpotencijaleY izme@u njih se javljaju

pozitivne korelacije• G ka# met#!#l#(ki a%te'akt (ne postoji opšta inteligencija)

K$TEL 6ORNO7$ TEORIJ$atel%2ornova teorija ima pose!an status me@u faktorskim teorijama

– *ost izme@u psihometrije i ostalih spratova – *ost izme@u hijerarhijskih i nehijerarhijskih teorija – Idnos teorije i podataka teorija u stalnom razvoju

MOST I?ME PSI6OMETRIJE I OST$LI6 SPR$TO7$• Katel# put % udahnuti "ivot faktorima – faktori su realni i me@u njima postoji uzročna veza atelov model organizacije sposo!nosti

ima pretenziju da poka"e i funkcionalne, pa i uzročne veze izme@u pojedinih slojeva ikomponenata modela

• ?a !i teorija zaista mogla da iza@e iz okvira čiste L, potre!no je da sezasniva na dodatnim, nefaktorskim podacima. +dealno !i !ilo da ona uzima u o!zirsve dokaze o pojavi.

• 5f%5c teorija počiva na pet glavnih kate+#%ija !#ka3astrukturalnim dokazima; razvojnim dokazima; neurokognitivnim dokazima;dokazima o postignu$u; naslednim ili !ihejvioralno%genetskim dokazima

• 9aključak 0olo"aj teorije izme@u psihometrijskog i ni"ih spratova

• Katel : te#%ija !e inteli+encije• Horn te#%ija nek#lik# inteli+encija % Zteorija multiplih nivoa sposo!nosti koje nisu u

potpunosti hijerarhijske[

ODNOS G' i Gc PREM$ K$TEL TEORIJ$ IN7ESTICIJE

13


14/37

K%tel 3%#/na e3a izme@u 5f i 5c• Lluidna inteligencija se YinvestiraY u učenje i proizvodi prezentni nivo kristalizovane

inteligencije. (ta $e se 5f investirati zavisi od kultu%e.• orelacija izme@u 5f i 5c varira u f ji uzrasta (vrlo visoka na uzrastu od 7%> god) i kod

odraslih iznosi oko F.> % F.C• *esto u hijerarhiji sposo!nosti – G' i Gc su sp#s#1n#sti 2< %e!aAstepena. reda (g)

FI GRPNI $KTORI PRIM$RNE MENT$LNE SPOSONOSTI• 4edan od glavnih nalaza psihometrijskih istra"ivanja – ve$ina individualnih razlika utvr@enih na psihološkim zadacima mo"e se o!jasniti prilično

malim !rojem nezavisnih parametara koji se tumače se kao primarne mentalne sposo!nosti.• oliko ih ima: Znije !itno[; svakako previše da !i se mogli integrisati

u jednu teoriju koja uzima u o!zir i druge podatke (o razvoju, neuro%osnovi,R)

• 2ornovo mišljenje o značaju primarnih mentalnih sposo!nosti – 4edva su nešto više od stavki u katalogu; njihovo na!rajanje ne znači ništa !ez plana njihovog

ustrojstva.• eki primarni faktori ver!alno razumevanje, figuralno rezonovanje, vizuelizacija, auditivno

shvatanje odnosa, o!im pam$enja, fluentnost idejaR

$KTORI DRGOG RED$

• +dentifikovano je nekih U%1F sposo!nosti drugog reda• sp#s#1n#ste !%u+#+ %e!a spa!aju• G'-#p(ta sp#s#1n#st %e3#n#anja ne3asn#ana na %asp#l#*iim 3nanjima 43nanjima

ste/enim u p%#cesu akultu%acije5• Gc-Op(ta sp#s#1n#st %e3#n#anja 3asn#ana na 3nanjima ste/enim u p%#cesu

akultu%acije.• G 4#p(ta i3ueli3acija5-sp#s#1n#st #%+ani3#anja p%#st#%n#+ mate%ijala• Ga 4#p(ta au!itina #%+ani3acija5 . sp#s#1n#st 3a #%+ani3aciju slu(ni" #pa*aja• S$R 4k%atk#%#/n# sticanje i i3la/enje5 H sp#s#1n#st !a se 3a!%*e in'#%macije t#k#m

k%atk#+ %emensk#+ pe%i#!a i !a se manipuli(e njima p#sle nek#lik# sekun!i.• TSR 4te%cija%n# skla!i(tenje i i3la/enje5 - sp#s#1n#st p#"%anjianja in'#%macija i

nji"##+ i3la/enja i3 !u+#%#/ne mem#%ije.

PIT$NJE 6IJER$R6IJE• psi"#l#(ka< a ne st%uktu%alna anali3a (isti rang sposo!nosti)• faktori predstavljaju ustrojstva na razl. nivoima intelektualnog funkcionisanja• nema jasnih linija razdvajanja me@u nivoima za uspeh o!ično va"ni svi• neki nivoi karakterističniji za odre@ene tipove zadataka

• 8ime je definisan ni# sesn#sti: 0o kojim kriterijumima se jedan nivo razlikuje od drugog:

14


15/37

• kretanje po kontinuumu koji ide od veoma kratkoroč. ikoničkih i ehoičkih svesnosti dodugoročnih svesnosti

• parametri količina vremena u kome se zadr"ava svesnost i količina informacija zadr"anih usvesnosti

•

O! /e+a 3aisi nivo svesnosti:• 3reme u kome se zadr"ava svesnost i količina info. u zadr"anoj svesnosti proizvodi sudubine obrade informacija

• &ta #!%e)uje !u1inu #1%a!e,• ?u!ina o!rade odre@ena je nivoom i kvalitetom funkcionisanja na kom se stupa u odnos sa

informacijama.• ?rugim rečima, da !i postigao ve$u du!inu, čovek mora da koristi više funkcije, 5f i 5c;

du!ina o!rade je umerena na nivou pe%ceptine organizacije (5v i 5a) ume%ena je % ve$anego na nivou sen3#%ne detekcije, ali manja nego na nivou as#cijatine organizacije.

• 'ta znači manja, ve$a, umerenaR du!ina o!rade:• 3eoma uopšteno uzev, pod du!inom o!rade podrazumeva se upravo #smi(ljaanje

in'#%macije % što se nečemu daje više smisla to mu se name$e više du!ine.• ?akle faktori drugog reda ukazuju na različite kapacitete za dubinsku obradu

?$KLJ8CI 6ORNO7E $N$LI?E• ije !rzina o!rade per se ono što se usporava sa god. i dovodi do pada L.+, ve$ procesi koji su

indikovani ne!rzinskim zadacima isto kao i oni koji su indikovani !rzinskim. 4edan od takvih procesa je fokusiranje i odr"avanje koncentrac.

• ?akle #tpa!a "ip#te3a # #p(tem usp#%aanju neu%alni" p%#cesa.

• alazi sugerišu da upornost i pa"ljivost poma"u starijim ispitanicima da posti"u !oljerezultate na zadacima fluidne inteligencije !ez vremenskog ograničenja, nego kada se ovimmehnizmima onemogu$i da deluju.

• 2orn ističe da pa! u G' nije !# k%aja #1ja(njen do sada proučavanim varija!lama.

R$?LI8ITO 8ENJE• okom čitavog intelektualnog razvoja dva o!lika učenja % akulturacioni i incidentalni %

deluju, proizvode$i individualne razlike izme@u različitih sposo!nosti.• Gc #!%a*aa k#! p#je!inca uspe(n#st p%#cesa akultu%acije< 3a %a3#j G' 3na/ajn# je

inci!entaln# u/enje• Ive studije znači dovode do zaključka da se okviri različitih inteligencija mogu videti u

ranom detinjstvu. azličite inteligencije izgleda vode poreklo iz odvojenih genetskih iodvojenih sredinskih uticaja.

K#+nitiisti/ka pe%spektia0ristup proučavanju inteligencije koji integriše diferencijalni i eksperimentalni pristup

u psihologiji, i !avi se potragom za kognitivnim procesima (i njihovim specifičnim slo"ajem)koji se nalaze u osnovi inteligencije. am pristup je ponukan primed!om da se u osnovi

postoje$ih testova sposo!nosti zahvataju samo intelektualni produkti, ali ne i sami procesikoju su doveli do tih produkara. 0ostoje dva pristupa u okviru ovog pravca

15


16/37

1) $nali3a k#+nitini" k#%elata% traganje za korelatima inteligencije prvenstvenome@u elementarnim procesima koji su registrovani u kongitivnim eksperimentimai nalaze se u !rzini o!avljanja ključnih procesa% zastupnici ovog pristupa 6ant<$j3enk< D*ensen. ognitivni korelati inteligencije su vreme reakcije, vreme

inspekcije i kapacitet radne memorije. 7) $nali3a k#+ntiini" k#mp#nenti- traga se za izdvojenim intelektualnim procesima u zadacima testova inteligencije% zastupnik ovog pristupa R#1e%t Ste%n1e%+

?aje!ni/k# 3a #1a p%istupa povezivanje kognitivne o!rade informacija i faktorskog poimanja sposo!nosti merenih testovima u kojima individualne razlike zauzimaju centralnomesto.

P#e3ati in!ii!ualne %a3like u elementa%nim 1a3i/nim k#+nitinim p%#cesimasa in!ii!ualnim %a3likama u inteli+enciji.

6ant koristi !a elementa%na k#+nitina 3a!atka%0oznerov i tern!ergov. 9ašto se

ti elementarni kognitivni zadaci nazivaju elementarnim: 9ato što su laki i svako mo"e da ihreši i razlike postoje samo u !rzini, ali ključni razlog je zato što se podrazumeva da meretačno jedan deo, apsekt o!rade informacija (njega i samo njega). B slučaju 0oznerovogzadatka to je !rzina aktiviranja leksičkog koda, u slučaju tern!ergovog to je !rzina

pretra"ivanja memorije. +spitivao njihovu povezanost, odnos sa ver!alnom sposo!noš$u.ada je koriš$en 0oznerov zadatak pokazano je da je razlika u vremenu reakcije

manja kod grupe sa visokim sposo!nostima što znači da je aktiviranje leksičkog koda !r"e. Btern!ergovom zadatku je pokazano da se dve grupe ispitanika ne razlikuju kada je zadatak

jednostavan, ali što se !roj ajtema pove$ava, to se pove$avaju i razlike izme@u ove dve

grupe% su!jektima sa ni"om ver!alnom sposo!noš$u potre!no je proporcionalno viševremena za prepoznavanje.6ant% ver!alna sposo!nost se manifestuje u ve$em kapacitetu kratkoročne memorije.

9načajne korelacije od %F,>F izme@u ver!alne sposo!nosti i načina o!rade u *. ako@e,multiple korelacije je jednako F,S7 do!ijaju se izme@u +Q merenog avenovim testom (ovo

!i !ila kao inteligencija) s jedne strane i tern!ergovim i 0oznerovim i još jednimkognitivnim zadatkom sa druge.

6ant s. D*ensen- + jedan i drugi su zastupnici pristupa nalize kognitivnih

korelata. od 2anta imamo elementarne kognitivne zadatke (0oznerov i tern!ergov

zadatak) s jedne strane i ver!alnu sposo!nost s druge, dok kod ?"ensena imamo 2ikovzadatak i umesto ver!alne sposo!nosti uzima g faktor. 2ikov zadatak je još jednostavniji uodnosu na zadatke koje je koristio 2ant u njemu nema !rojki, slova, ve$ samo lampice kojese pale i ispitanik tre!a da reaguje pritiskom na taster. B 1. fazi ispitanik zna da $e se upalititačno odre@ena lampa% prosto vreme reakcije, a u 7. fazi% pali se jedna od mogu$e dvelampice, ili jedna od mogu$e četiri, ili jedna od mogu$ih osam% vreme odlučivanja. ?"ensenčak smatra da je u pitanju !iološka !rzina. 2ikov zadatak je ipak i dalje kognitivni zadatak.(jzenk i ?"ensen !ili zainteresovani za glo!alnu mentalnu !rzinu, rezultati istra"ivanja%kognitivne mere iz ve$ine zadataka do!ro razlikuju ispitanike viših, srednjih i ni"ih

sposo!nost i da korelacije su nešto ve$e kod 2anta i iznose < !# < 4u sk%ipti je 1e3

16


17/37

minusa isp%e!< al msm !a t%e1a minus5 % samo da proverimo jel se ovo odnosi na?"ensenova i jznekova istr).

Ste%n1e%+ je u ve$oj meri različit od 2anta dok je ?"ensen sličniji 2antu.

Ste%n1e%+ s. 6ant- terne!erg je zastupnik nalize kognitivnih komponenti, dok je 2antzastupnik nalize kognitivnih korelata. tern!erg ne koristi elementarne zadatke, ve$ slo"enekoji se raz!ijaju na elementarne komponente (ovde je samo uslovno rečeno elementarne) ionda te elementearnije povezuje sa merama fluidne, kristalizovane inteligencije (razne mere

je koristio).Ste%n1e%+< 6ant i D*ensenSte%ne1%+- koristio različite mere% fludinu, kristalizovanu,6ant- ver!alna sposo!nost,D*ensen- g faktor.

&ta je 3aje!ni/k# 3a 6anta. D*ensena i Ste%n1e%+a, Ino što im je zajedničko je tošto sva trojica smatraju da je 1%3ina #1%a!e in'#%macija a*na 3a inteli+enciju. od 2antai ?"ensena imamo vreme reakcije, kod ter!erga imamo npr. !rzinu kodiranja. ?akle, nakraju se sve svodi na !rzinu (vreme reakcije 3 tj reaction time ). 9ato su tohronometrijski parametri.

D*ensen pored hronometrijskog pristupa uvodi i %asp#n %a!ne mem#%ije- kapacitet.+nteligentniji su oni koji mogu više stvari da dr"e u radnoj memoriji.

SFih godina% vaskrsenje kognitističke perspektive% fino$a diskriminacije.

P%e3entacijaEmpi%ijska anali3a3a!aci $nali3a k#%elataK#%ak :- Btvrditi da li postoji značajna povezanost izme@u nekog ustanovljenog

pokazatelja inteligencije (g faktor, fluidna, kristalizovana) i odre@ene kognitivne ili !iološkevarija!le.

K#%ak 2- +spitati uslove u kojima se ta povezanost javlja, odnosno u kojima se njenintenzitet menja,

K#%ak ;- razjasniti šta utvr@ena korelacija zapravo znači i iz čega prostiče% ho$emo

da interpretiramo tu korelaciju. $nali3a k#mp#nenti- koji procesi su anga"ovani prilikom rešavanja odre@enog

kognitivnog zadatka:K#%ak : Lormulisati i empirijski proveriti komponencijalni model.oja komponente izvo@enja zadatka predstavlja značajan, najznačajniji izvor

individualnih razlika u njegovom rešavanju:K#%ak 2 0arametrizacija pretpostavljenih komponenti (iznala"enje načina da se

uhvate individualne razlike u izvo@enju svake komponente ponaoso! naspram merenjaglo!alnog učinka), ispitati koliko je efikasnost izvo@enja date komponente značajna za

predikciju ukupnog učinka na zadatku.

17


18/37

$nali3a k#+nitini" k#%elata p%aci p#t%a+e 1) Sen3#%na !isk%iminacija 4%an#5- #ondonska psihološka škola; 5olton%

pirmanova paradigma oštrina uma% oštrina čula; pirmanova korelaciona psihologija,

7) Mentalna "%#n#met%ija 4sa%emen#5a) +Q i 3 (vreme reakcije) na različitim elementarnim kognitivnim zadacima

-9 (2ik, 0ozner, tern!erg), !) +Q i 3+ (vreme inspekcije) most izme@u istra"ivanja senzorne diskriminacije

i mentalne !rzine% !rzina, a ne fino$a diskriminacije.>) Ra!na mem#%ija 4sa%emen#5- +Q i raspon radne memorije% postignu$e na

dvojnim/ dualnim zadacima (do!ri indikatori kapaciteta * su i zadaci poput ponavljanja !rojeva unazad) anga"uju i aktivnu (transformacija) i pasivnu(skladištenje) komponentu *, javlja se zahtev za deljenjem pa"nje.

$nali3a "%#n#met%ijski" k#%elata I-a< k#%ak : p#!aci # k#%elacijama

?osledna pojava statistički značajnih negativnih korelacija sa 3 (odnosno

standardnom devijacijom vremena reakcije) na -9, kao i sa 3+. orelacije sa 3 se kre$uizme@u %F, 7F i %F, CF (često se korelacija od F,>F uzima kao !arijera koju ne uspevaju da

pro!iju. orelacije sa 3+ (vremenom inspekcije) idu do %F,TF. K#%elacije su+e%i(u !a je!an4manji5 !e# a%ijanse u psi"#met%ijsk#j inteli+enciji m#*e !a se #1jasni 1%3in#mi3#)enja 43a!ataka k#ji 1i m#+li 1iti aljani in!ikat#%i5 elementa%ni" k#+nitini"

p%#cesa. *ere priraštaja u 3 u funkciji rastu$eg informacionog optere$enja (merenagi!a na 2ikovm i tern!ergovom zadatku, odnosno mera razlike na 0oznerovom) nisuopravdale očekivanja njihove korelacije sa psihometrijskom inteligencijom su iznena@uju$esla!og intenziteta, često čak ne dosti"u nivo statističke značajnosti.

$nali3a "%#n#met%ijski" k#%elata I-a tuma/enje

P%etp#staka 0ojedini -9 izolovano anga"uju kognitivne procese, dovoljno suelementarni da isključuju uticaj viših kognitivnih aktivnosti ili motivacionih i socijalnih

faktora. umacenje odozdo nagore% da su razlike u elementarnom uzrok razlika u slo"enom.P%#1lem aljan#sti i je!n#stan#sti EK?% mo"da nije tačno da !rzina o!jašnjavainteligenciju nego o!rnuto.

1) auzalna veza odozdo nagore% palo u vodu ovo o!jašnjenje,7) auzalna veza odozgo nadole% efekti ve"!anja, učenja i automatizacije% oso!e višeg +Q%a

+B !r"e u izvo@enju elementarnih kognitivnih operacija, ve$ !r"e po!oljšavaju svoj učinak na -9 nego oso!e ni"eg +Q%a, !r"e usvajaju zahteve zadatka i pre ostvaruju automatizacijuo!rade. Bticaj strategija ili metakomponencijalnih procesa% oso!e višeg +Q%a !oljenadgledaju i kontrolišu elementarne procese anga"ovane pri odgovaranju na -9. Ino što

nije do!ilo potvrdu je to da inteligentniji ispitanici !olje odr"avaju pa"nju na zamornimhronometrijskim zadacima.

18


19/37

>) socijacija usled dejstva tre$e varija!le (zajedniče odlike hronometrijskih i psihometrijskihzadataka)

a) 3remensko ograničenje% u o!e situacije se radi pod vremenskim ograničenjem, to nije plauzi!ilno ?"ensen pokazuje da korelacija i dalje postoji i kada g faktor merimo testovima

snage. !) 0reklapanje u vrsti materijala,c) *otivaciona hipoteza% ne do!ija potvrdu u situacijama kada smo pokušali da ispitanike

motivišemo nekim nagradama, npr. "etonima. li opet nismo mogli da potpuno kontorlišemomotivaciju.

$nali3a "%#n#met%ijski" k#%elata 3aklju/ak

-9 imaju face valjanost (pojavna valjanost) kao indikatori !azičnih parametarao!rade informacija (koji su po pretpostavci direktno odre@eni parametrima funkcionisanja

nervnog sistema), ali je mogu$e ponuditi niz alternativnih hipoteza o tome šta ovi zadacimere i iz čega proističe njihova korelacija sa +Q%om. ezultati empirijskih provera tihhipoteza uglavnom favorizuju %e!ukci#nisti/k# tuma/enje k#%elacije 7R ili 7I sa I,zasnovano na konstruktu !rzine o!rade, mentalne !rzine ili !rzine neuralne o!rade.

ije sporno da se jedan deo varijanse u psihometrijskoj inteligenciji mo"e svesti na !rzinu i efikasnost !azičnih kognitivnih procesa, ali kada govorimo o redukciji inteligencijena mentalnu !rzinu va"no je imati u vidu nekoliko činjenica

1) i 3 ni 3+ se ne mogu smatrati čistim merama !rzine o!rade informacija,7) Kihejvioralne mere !rzine (3, 3+) ne moraju se svoditi na !rzinu na !iološkom nivou, ve$

mogu !iti determinisane drugim ne%!rzinskim neurološkim parametrima,>) 3 i 3+ umnogme zahvataju različite procese, te korelacije ovih indikatora sa +Q%om neznače da oni mere jednu jedinstvenu !azičnu dimentiju (opšti faktor) !rzine o!radeinformacija,

C) Krzina ni izdaleka ne o!jašnjava svu varijansu u psihometrijskoj inteligenciji, ova je više od !rzine o!rade informacija.

T) azlike u !rzini (tj u !azičnim parametrima o!rade info) mogle !i !iti dovoljne da o!jasnerazlike u inteligenciji izme@u ekstremnih grupa% mentalno zaostalih i natprosečnih, ali ne iindividualne razlike u +Q unutar grupe ispitanika normalne inteligencije.oji drugi faktori su u igri 1) strategije, 7) kapacitet * i resursi pa"nje (u paradigmidualnog zadatka 3 osetljiv indikator kapaciteta *, a ne samo !rzine o!rade info.

I i %asp#n %a!ne mem#%ijeapacitet * je značajno povezan sa !rzinom o!rade informacija, a još tešnje sakapacitetom za kontrolisano usmeravanje pa"nje.

Kapacitet RM ka# k#%elat I-a tuma/enje:5 Ne%e!ukci#nisti/ka tuma/enja. +stovrsnost materijala (neplauzi!ilno). auzalna veza

odozgo%nadole pozitivne korelacije ovih mera potiču od toga što inteligentniji ispitanici !olje

o!avljaju komponentu o!rade čime značajno rastere$uju komponentu skladištenja i posti"u !olji krajnji učinak na zadatku raspona *(neplauzi!ilno).

19


20/37

25 Re!ukci#nisti/ka tuma/enja istinska kau3alna e3a #!#3!#- na+#%e. 3eza izme@ukapaciteta * i psihometrijske inteligencije u velikoj meri se mo"e o!jasniti !rzinom o!rade

podataka. apacitet * u osnovi odra"ava kapacitet (sposo!nost) za kontrolu pa"nje.;5 Re!ukci#nisti/ka, - zadaci raspona * po slo"enosti zahteva se često jedva razlikuju od

standardnih psihometrijskih testova inteligencije. Ino što se na prvi pogled čini kao uspelaredukcija mo"e !iti stvar davanja različitih naziva istom konstruktu (redeskripcija).

$nali3a k#+nitini" k#mp#nentiSte%n1e%+

Ste%n1e%+ u svojoj trojnoj teoriji daje tri ugla gledanja na inteligenciju1) Iskustena su1te#%ija% !avi se načinom ispoljavanja i načinom merenja inteligencije,7) K#ntekstualna su1te#%ija% !avi se razmatranjem uloge inteligencije kao vrhunskog

adaptivnog svojstva u kulturno odre@enom društvenom kontekstu,

>) K#mp#nencijalna su1te#%ija% razmatra intelektualne procese, tj kognitivne komponente.6entralno mesto u tern!ergovoj teoriji ima komponencijalna analiza intelektualnih zadataka.tern!erg je pošao od ?ondersove tehnike oduzimanja 3 potre!nih za o!avljanje zadatakarazličite slo"enosti. Isnovna zavisna varija!la jeste vreme reakcije na svakom ajtemu. vizadaci su izlo"eni u dve etape (podela zadataka u dve etape omogu$ava pra$enje procesa kojise odvijaju i u kom delu rešavanja zadatka). +spitanik se prvo !avi izlo"enim delom analogijedugo koliko "eli, zatim daje signal da je spreman za drugi deo i i rešava analogiju, registrujuse o!a 3. B osnovi ove eksp. procedure je pretpostavka o %+iti*!o$ti VR'% i o!uhva$enih

procesa tako da vreme rešavanja drugog dela analogije o!uhvata sve procese prisutne od

tačke preseka. tern!erg pretpostavlja da se rešavanje analogija mo"e o!jasniti sadejstvomslede$ih komponenti (tern!ergova analiza analoškog rezonovanja)

1) I!enti'ik#anje at%i1uta- k#!i%anje proces identifikovanja karakteristika i vrednosti tihkarakteristika svakog elementa u analogiji,

7) P#%e)enje at%i1uta% zaključivanje/izvo@enje, povezivanje, primena (o!avezna komponenta),sravnjivanje (opciona), kasnije rezonovanje, pore@enje.

>) K#nt%#lni p%#ces% priprema za rešavanje analogije, pra$enje procesa rešavanja i prevo@enjerešenja u odgovor.ezultati identifikacije i pore@enja atri!uta čuvaju se u radnoj memoriji.Metak#mp#nente su nje+#a naje@a te#%ijska n#ina. Ivoj kategoriji procesa pripisao jeključnu ulogu inteligenciji. In metakomponente smatra centralnim procesorom uintelektualnom funkcionisanju, da su one mnogo direktnije odgovorne za g faktor od drugihkomponenti i njihovo merenje se postavlja za glavni cilj mentalnog testiranja. avodi slede$emetakomponente odlučivanje o tome šta je suština pro!lema koji tre!a rešiti, iz!or

podre@enih komponenti, iz!or načina registrovanja informacija, iz!or strategije zakom!inovanje komponenti, iz!or te"išta pa"nje, pra$enje toka rešavanja,osetljivost naspoljašnji fid!ek.000 Da i3nena)uju@a nala3a Ste%n1e%+#i" ist%a*ianja o korelacijama kognitivnihkomponenti sa psihometrijskom inteligencijom su (ter!erg po uzoru na 2anta očekivao da

$e do$i do negativne korelacije izme@u vremena izvo@enja pojedinih komponenti i postignuča na testovima).

20


21/37

1) ?a su sposo!niji ispitanici trošili više vremena na kodiranje stimulusa (dakle kodiranje je pozitivno koreliralo sa referentnim testom rezonovanja, a tern!erg je očekivao sve negativnekorelacije).

7) ?a je kontrolna komponenta pokazala najviše negativne korelacije sa postignu$em na

testovima rezonovanja, a na@ena je i zanemarljivo mala korelacija kontrolnog procesa satestovima !rzine.?odatak sa casa inteligentniji ispitanici su !ili sporiji samo kod kodiranja, ali na ukupnomnivou su !ili !r"i&P#ka3an# je !a k#mp#nenta %e3#n#anja i k#mp#nenta p#%e)enja su imale !#sle!n#is#ke k#%elacije sa G'.Ste%n1e%+ ključni sastojak inteligencije nije !rzina po se!i, nego pre iz!or !rzine, tjraspodela vremena. 0resudnu ulogu u intelektualnom funkcionisanju nemaju komponenteizvo@enja, ve$ kontrolni procesi ili metakomponente.

$nali3a k#+nitini" k#mp#nentiKa%pente%#a< D*ast i &el*odel rešavanja avenovih matrica

- 0erceptivna analiza opis i kodiranje, pore@enje susednih figura, utvr@ivanje(ne)podudarnosti.

- onceptualna analiza indukcija pravila, generalizacija pravila.- Lormulacija i selekcija odgovora.- istem radne memorije- 5ol%monitor

timulacija individualnih razlika $IR$7EN i ETTER$7EN1) K--3- je programiran tako da registruje apstraktnije (ne)podudarnosti me@u

figurama (ovaj program je dozvoljavao da se odre@eni atru!ut pojavljuje sa nultomvrednoš$u), te i da indukuje pravilo koje L+3- nije imao u svom repertoaru.ETTER$7EN je o!uhvatao tzv. gol-monitor ' kategoriju procesa koji planiraju inadgledaju ispunjavanje cilja.

7) 0risustvo gol% monitora koji je diktirao se%ijalnu indukciju pravila ujedno je značlio i ve$uefikasnost radne memorije programa ETTER$7EN, program $IR$7EN je pak vršiopa%alelnu indukciju pravila, pa se dešavalo da iscrpi resurse radne memorije nastoje$isimultano da prati nekoliko razlličitih pravila.?a li programi mogu da imitiraju učinak prosečnih i visokointeligentnijih ispitanika: ?a,

pokazalo se da mo"e. pr. Lairaven do!ro simulira rešavanje avenovih matrica od strane prosečno inteligentnih ispitanika. arpentetrova i saradnici su imali za cilj da otkriju ključneizvore razlika izme@u prosečnih i natprosečnih ispitanika. Itkrili su komponentu koja pravinajve$u razliku, ali ta komponenta je komponenta uvi@anja% indukovanja pravila kojaodgovara pojmu inteligencije% da li smo time !ilo šta do!ili ili je u pitanju redukcionizam:0rofesorkin komm ada sumiramo sve, kod kognitivističke perspektive ili povezujemoslo"eno i jednostavno i do!ijamo niske korelacije ili povezujemo slo"eno i slo"eno ido!ijamo visoke. + mislim da je rekla da slično va"i i za !iološku perspektivu.

KRITIK$ PSI6OMETRIJSKOG PRISTP$ - 6$

21


22/37

ljučne kritike 2au%a merenju inteligencije1. Nisu p%ai test#i< nije p%a# me%enje 4p%#1lem me%enja psi"#l#(ki" k#nst%ukata5

● ema definicije inteligencije, stoga nema ni pravog merenja (iz ove kritike proizilaze slede$e

tri)● u!jektivan iz!or zadataka (delimično tačno jer čak ni kod Kinea nije !io apsolutno proizvoljan iz!or zadataka, ve$ se oslanjao na temeljno posmatranje neke pravilnosti)

● ros%validacija testova (validacija testova starim testovima koji tako@e nisu !azirani nateoriji(:valjda) % postpuno opravdana kritika)

● oja se razlika u postignu$u mo"e smatrati značajnom: (!ez o!zira na to što se do!ijenormalna raspodela, to ne znači da se inteligencija na taj način distri!uira u populaciji;normalna distri!ucija rezultata je umetni proizvod nastao iz pretpostavke izra@ivača testovada je inteligencija normalno distri!uirana normalna distri!ucija je umetni proizvod, a nenešto što postoji u prirodi.)

7. Osi%#ma(ena k#nceptuali3acija 4sa!%*ajna aljan#st5 \ svo@enje inteligencije na jednu dimentiju (isto kao Kar!i u proceni lepote % 2au

navodi primer "enske lepote i ka"e, da je inteligencija previše slo"ena, !aš kao i "enskalepota, da !i mogla da se jednostavno kvantifikuje. Itkri$em prvog testa koji procenjujeodre@ene aspekte inteligencije došlo se do za!oravljanja da test ne uzima u o!zir druge,

jednako va"ne aspkete intelektualnih sposo!nosti, !aš kao što !i pri proceni "enske lepote !ilizanemareni svi drugi načini na koje "ena mo"e !iti lepa. ); ova kritika !i ranije mogla da se

prihvati, ali danas nije !aš tako>. G%e(ka u tuma/enju

\ +Q kao pokazatelj uro@enog potecijala (ishod, a ne uzrok)\ dozvoljena je upotre!a pojma kao

1) opšti krovni termin (npr. neka o!last kao što je psih. inteligencije)7) apstraktna imenica koja označava stanje ,,!iti inteligentan=

(deskriptivan), ka"emo samo da je odre@ena oso!a inteligentnija od drugih, da spada u grupuvisoko inteligentnih.

#+ nikao -mo"e da !ude ekpslanat#%an pojam (ne mo"e da se ka"e da jeneko uspešan 4- ima visoku inteligenciju, ve$ ima visoku inteligenciju ?/I jeuspešn.

\ +Q je pokazatelj vrednosti odo!e ( -& 3e$ samo rezultata na testu)

M#*e li se inteli+encija menjati,● + pored potvrda da se inteligencije kod dece mo"e značajno povisiti, mnogi istrajavaju u tome

da je nivo inteligencije neke oso!e sta!ilan i otporan na promene; neki smatraju da su te promene sasvim skromne

● B knjizi


23/37

● 9%) pokazalo se da +Q nije nep%#menlji) ticaj (k#l#anja istra"ivanja o efektu školovanja, koja su se ispitivala uticajem letnjih

praznika, pokazala su da toko( (e$eci let!/i3 -%4!ik% +ol%4i +o $!i0%*%!/% i!teli#e!ci/e ko+ +ece, -o$e"!o ko+ o!e +ece ko/% +ol%4e i4 -oo+ic% $l%"i/e# eko!o($ko# $t%!/%; novijestudije su pokazale da školovanje ima značajnog uticaja na nivo inteligencije koddesetogodišnjaka, ali da se čak -o6i)/e i !% l)i+!) i!teli#e!ci/) ko/% $e $(%t%!%/ot-o!i/o( !% -o(e!e;C) Gene%acijske p%#mene, lin# e'ekat Llinova istra"ivanja su pokazala da +ol%4i +oi4!e!%.)/):e *eliki3 -o(e!% ) *e4i $% koeici/e!to( i!teli#e!ci/e ko+ #e!e%ci/%, ) $(i$l)+% $e o! $t%l!o -o*e:%*%, ponekad dramatično; po Llinu, izvori ovog fenomena mora da su

povezani sa okoli!o(, !udu$i da nema mogu$nosti da genetički mehanizmi proizvedu tako

primetne razlike izme@u dve generacije; uključuje više faktora rastu$a slo"enost "ivota, !olja komunikacija, viša izlo"enost informacijama, napredak u načinu ishrane itd.T) D%u+i !#ka3i 3a p%#menlji#st inteli+encije istra"ivanja su pokazala da olo*o i %lko3ol mogu imati !e#%ti*!e efekte po promene inteligencije; pokazano je da postoje posledice

-e!%t%l!i3 i -o$t!%t%l!i3 -o"ol/6%!/% -e3%!e po inteligenciju; jzenk je tvrdio da postojedokazi da +o+%t%k *it%(i!% (o0e -o*i$iti i!teli#e!ci/); neki dokazi govore da 2e$te 4%%4e unekim delovima sveta mogu sniziti kognitivni učinak; (oti*%ci/% tako@e mo"e uticati nakoeficijent inteligencije; odre@ene studije pokazuju da se koeficijent inteligenciji mo"e

ponekad poprilično povisiti uvo@enjem %+ek*%t!e o")ke

Sa p%e!aanja MIT ILI 8INJENIC$1. +Q raste u funkciji du"ine školovanja: 8injenica7. +Q zavisi od reda ro@enja prvoro@eni imaju ve$i +Q: 3iše mit nego činjenica>% +Q je povezan sa dojenjm dojena deca imaju ve$i +Q: 3iše mit nego činjenicaC.+Q varira u zavisnosti od datuma ro@enja: *itT. +Q%ovi !lizanaca se tokom godina ujednačavaju: 8injenicaU. +Q odra"ava opštu inteligenciju, odnosno o!uhvata sve !itne intelektualne sposo!nosti.8injenicaS. +Q je povezan sa veličinom glave. 3iše mit nego činjenica

G. +Q predvi@a uspešnost na poslu i druge "ivotne ishode: *it

23


24/37

H. izak +Q znači da oso!a ne mo"e da rešava pro!leme odre@enog nivoa slo"enosti, !ezo!zira na kontekst: *it1F. +Q raste iz generacije u generaciju: 8injenica11. +Q mo"e !iti povezan sa tim šta učenici jedu u školskoj menzi: 8injenica

I? SKRIPTE L$TINIC$:. ije tačno da se rase genetički razlikuju po inteligenciji.2. ije tačno da se inteligencija mlade oso!e ne mo"e promeniti.;. ije tačno da muškarci i "ene sa niskim nivoima inteligencije

nisu sposo!ni za impresivna mentalna dostignu$a.>. e postoji


25/37

>. ) !u*ina u*eta%kolika je du"ina tog o!rasca ako !ismo talase ispravili kao u"e o2ek)/e $e <ko =4"o# +o$le+!o$ti, %li -o"le( /e %(-lit)+%>%zavisi od amplitude i doslednosti u reagovanju ispitanika (što je ve$a doslednost, ve$a jedu"ina u"eta).5 Isim potencijala meri se i !esin"%#ni3acija (predstavlja alfa !lok, tj !lokiranje aktivnostiu alfa pojasu) povezana sa stimulusom%meri se ka!a nastupa%k#lik# t%aje o2ek)/e $e +% /e k%:% -o*e4%!% $% i!tel %meri se %a(i%en#st, tj da li je lokalizovana ili u celom mozgu o2ek)/e $e +% /e lok%li4o*%!o$t

-o*e4%!% $% i!tel =t/ (%!/% %4).e!o$t>

25


26/37

;. $nat#mski.najprostije eli/ina +laeAm#3+a o2ek)/e $e


27/37

2. %3ina ne%ne p%##!lji#stiPe%i'e%na%3ernon i *ori našli značajnu pozitivnu korelaciju izme@u K0 i +Qa (rEF,C7 i F,CG)%kasnije studije%šaroliki nalazi

%prema H istra"ivanja prosečna korelacija izme@u K0 i +Qa je F,1TCent%alna%?"ensen i id usmeravaju pa"nju na K0 u mozgu i nalaze da je u značajnoj pozitivnojkorelaciji sa +Qom%korelacija niskog intenziteta sugeriše da K0 ne o!jašnjava više od 1FXvarijanse;.: Elekt%i/na aktin#st

:5 latencija%egzogena (senzorna) stimulacija rE%F,> izme@u 00 i +Qa, kasnije nije dosledno potvr@en%endogena (kognitivna) stimulacija

#atencija 0>FF negativno korelira sa +Qom i često se tretira kao indikator !rzine

klasifikacije stimulusa i procesa odlučivanja25 amplitu!a%0>FF nije dosledno povezana sa +Qom%neusaglašenost rezultata;5 !u*ina #1%asca%ima vrlo kompleksan o!razac korelacija sa +Qom za!ele"ene i visoke pozitivne,zanemarljive niske/nulte i značajne korelacije suprotnog smera;.2 Desin"%#ni3acija%ispitanik ni"eg +Qa razu@enija i jača aktivnost korteksa nego ispitanici višeg +Qa

%kod ispitanika višeg +Qa !ele"i se specifičnija kortikalna aktivacija, ograničena nanajrelevantnije delove mozga za -9RR..>5 Meta1#li/ka aktin#st

- 2ejer i saradnici stopa razgradnje glukoze, avenove matrice koristili. ?o!ijeno da je%F,CC] r ] %F.,GG. Ivo se potrv@uje i kada se koristi drugačija metodologija.

$nali3a 1i#l#(ki" k#%elata Re3ime nala3a :

:5 7eli/ina +laeA m#3+a- 3rlo niska pozitivna korelacija, pa je sasim u3alu!n# koristiti veličinu glave kao prediktor

inteligencije.- orelacija sa veličinom mozga tako@e nije visoka, a pride podrazumeva *to#l%*i

ek$-l%!%to!i /%4 koji se mora premostiti specifičnijim hipotezama o anatomskim parametrima koji su odgovorni za nivo intelektualnog funkcionisanja.

7) %3ina ne%ne p%##!lji#sti 4NP5- ?okazi o postojanju značajne pozitivne veze izme@u K0 i +Q su sla!i i mešoviti.- ako@e, mo"emo od!aciti hipotezu prema kojoj je K0 fiziološki pandan vremena reakcije

(3), što znači da za ishodištem korelacije 3%+Q tre!a tragati drugde.

>) Elekt%i/na aktin#st

27


28/37

- +zme@u ispitanika različitog nivoa psihometrijske inteligencije postoje neke razlike u parametrima !iolelektrične aktivnosti mozga.

- Ivaj pristup je dao mn#(t# ne!#sle!ni" nala3a što se delimično mo"e o!jasniti niskom pouzdanoš$u elektrofizioloških indikatora i različitoš$u procedura koje se koriste u njihovom

merenju (npr.u rasporedu elektroda, stimulusima ili instrukcijama).- 5ledaju$i samo elektrofiziološke indikatore e#i$to*%!e ) $it)%ci/i k%+% $e o+ i$-it%!ik%i4i2ito 4%3te*% i4*e$t%! ko#!iti*!i %!#%0(%! = rešavanje -9, o!ra$anje pa"nje na stimulus)kao korelati višeg +Q%a izdvajaju se

a) ra$a latencija ili !r"i prelaz izme@u odre@enih komponenti 00, !) *anja du"ina/ kompleksnost o!rasca,c) *anje rasuta i generalno sla!ije izra"ena desinhronizacija --5%a (manja aktivacija mo"dane

kore).>5 Meta1#li/ka aktin#st- dosledni i ohra!ruju$i rezultati&&&

Re3ime nala3a 2

*o"emo da spojimo latenciju i !rzinu nervne provodljivosti u "iolo6ke (ee "4i!e *o"emoda spojimo desinhronizaciju, meta!oličku aktivnost i du"inu u"eta (ako se tra"i kognitivnianga"man) u (ee %kti*%ci/e

:. $nat#mske me%e2. i#l#(ke me%e 1%3ine 4NP< latencija PPS5 4edina !iološka mera !rzine za koju je do sada

utvr@eno da značajno korelira sa +Q%om jeste latencija odre@enih komponenti evociranih potencijala, pre svega latencija komponente 0>FF (s tim što se za ovu meru - mo"e re$i da

predstavlja fiziološki pandan 3 ili 3+).;. Me%e aktiacije B odnosu na ispitanike ni"eg +Q%a, inteligentiniji ispitanici manifestujua) *anju potrošnju resursa u toku kognitivnog anga"mana,

!) la!iju desinhronizaciju povezanu sa stimulusom,c) 0ostoji negativna korelacija izme@u kompleknosti o!rasca 00%a i +Q%a kada se od ispitanika

tra"i o!ra$anje pa"nje na stimulus što tako@e mo"e !iti izraz nivoa aktivacije inteligentnijiispitanici moraju da ulo"e manje napora u identifikaciju u identifikaciju i analizu/ evaluacijustimulusa, što na !ioelektričnom nivou podrazumeva manje amplitude 00%a otuda i kra$udu"inu u"eta.

d) +ako inteligentniji ispitanici pokazuju prilikom rešavanja kognitivnih zadataka generalno ni"uaktivaciju korteksa ili potrošnju resursa, tre!a imati u vidu mogu$nost da su odre@enimehanizmi kontrole pa"nje aktivniji upravo kod ovih ispitanika.

Tuma/enje nala3a eksplanat#%ni k#nst%ukti apuštanjem sfere kognitivnih konstrukata i spuštanjem na čvrsto tlo !ioloških varija!limo"e se uspešno zao!iči pro!lem valjanosti mera koje dovodimo u vezu sa inteligencijom, aline i pro!lem tumačenja utvr@enih korelacija.-ksplanatorni konstrukti koji čine okosnicu ispitivanja i tumačenja korelacija izme@u

parametara mo"danog funkcionisanja i psihometrijske inteligencije

:5 Neu%alna 1%3ina- 3iša psihometrijska inteligencija podrazumeva !r"e odlučivanje na neurofiziološkom nivou.

28


29/37

- naliza !ioloških korelata +Q%a jasno sugeriše da neuralna !rzina +4- najprominentniji !iološki konstituent inteligencije,

25 Ta/n#st 4#!sust# +%e(aka5 neu%alne t%ansmisije- jzenk smatra da odsustvo grešaka u transmisiji informacija jeste fundamentalno svojstvo

6 koje kauzalno odre@uje tri komponente +Q%a mentalnu !rzinu, proveru/kontrolu grešakai postojanost ili istrajnost.;5 Neu%alna e'ikasn#st

% 9a vreme rešavanja kognitivnih zadataka kod ispitanika višeg +Q%a registruje se generalnoni"i nivo koritkalne aktivacije...meni piše u !eleškama hipoteza koja je najprominentnija je ta da je !iol.kor. neuralnaefikasnost.

>5 Neu%alna a!apti1iln#stA 'leksi1iln#st- jumenova i ?"ast zastupaju dinamičko gledište po kome !iološku osnovu individualnih

razlika u psihometrijskoj inteligenciji ne čini samo neuralna efikasnost u smislu ve$eg učinka pri manjem nivou kortikalne aktivacije, ve$ i efikasnost promena u topologiji kortikalneaktivacije. (imaju$i u vidu da se topologija neuralnih mre"a koje aktivira odre@eni zadatakmenja u skladu sa promenama u zahtevima tog zadatka.

Tuma/enje nala3a "ip#te3a # neu%aln#j e'ikasn#sti:5 P%#1lem sme%a #!#3!#- na+#%e ili #!#3+#-na!#le,- onstrukt neuralne efikasnosti isto tako se mo"e zamisliti na mestu posledice u

!ee+)kcio!i$ti2ko( t)(%2e!/) odozgo% nadole.

- *ogu$e je da ispitanici višeg +Q%a (upravo zahvaljujuči svojoj inteligenciji) moraju da ula"umanje napora u rešavanje kognitivnih zadataka što rezultira manjom potrošnjom resursa, tjni"im nivoom kortikalne aktivacije.

7) P%#1lem k%ajnjem u3%#ka 4k%aja %e!ukci#nisti/k#+ lanca5- B o!a slučaja se name$e pitanje šta je to na nivou hardvera ili neuroanatomskih parametara

što jedan mozak čini efikasnijim/ inteligentnijim od drugog.

Tuma/enje nala3a "ip#te3a # anat#mskim #sn#ama inteli+encije4neu%alne e'ikasn#sti5

:5 Mile%#a "ip#te3a # mijelini3aciji - anatomski uzrok individualnih razlika u psihometrijskojinteligenciji krije se u kvalitetu mijelinizacije nervnih vlakana jača mijelinizacija ujednodoprinosi !r"em prenošenju i manjem curenju signala, kao i pove$anju volumena mozga.

25 6eje%#a "ip#te3a # neu%aln#m p#tk%esianju 4neu%al p%unin+5- ni"a inteligencija predstavlja rezultat nedovoljnog, neadekvatnog potkresivanja sinaptičkih veza, dok visokainteligencija (intelektualna darovitost) proishodi iz efikasno sprovedenog procesa eliminacijeredundantnih sinaptičkih veza. Kudu$i da sinaptička aktivnost zahteva potrošnju energije,2ejerova hipoteza saglasna je sa nalazima o ve$oj neuralnoj efikasnosti (manjoj potrošnjiresursa) kod inteligentnijih ispitanika.

;5 6ip#te3a # %astu i %a3+%anat#sti ne%ni" p%#!u*etaka< tj neu%aln#j plasti/n#sti na ni#uaks#na i !en!%ita 4a#nal an! !en!%itic plasticitQ5- Krzina i efikasnost neuralne o!rade

29


30/37

zavisi od jačine i adekvatnosti veza tzv. i!o !%6ti(o*%!% neuralna mre"a po pretpostavciomogu$ava !r"e prenošenje signala i selektivno aktiviranje odgovaraju$ih ogranaka u mozgušto o!jašnjava ve$u neuralnu !rzinu, efikasnost i fleksi!ilnost inteligentnijih ispitanika.$nali3a 1i#l#(ki" k#%elata ?aklju/ak

1) 3erovatno najznačajniji nalaz je da u uslovima kognitivnog anga"mana oso!e višeg +Q%amanifestuju ni"i nivo koritkalne aktivacije (manju potrošnju resursa i topografski fokusiranumo"danu aktivnosti) nego oso!e ni"eg +Q%a.

7) ajčeš$e na@eno i široko prihva$eno tumačenje ovog nalaza je hipoteza o neuralnojefikasnosti.

>) joj se pridru"uje hipoteza o neuralnoj fleksi!ilnosti/adapti!ilnosti koja se odnosi naefikasnost konfigurisanja neuralnih mre"a ili umre"avanja neurona i orkestriranost njihovogdelovanja.?a li se, dakle, neuralna efikasnost i fleksi!ilnost mogu smatrati !iološkim konstituentima

psihometrijske inteligencije: Bprkos tome što smo pouzdano utvrdili neke !iološke korelate

psihometrijske inteligencije, u teorijskom tumačenju ovih korelacija nismo odmakli dalekoniz redukcionističku lestvicu i nadalje !aratamo konstuktima koji su jedva nešto manjemagloviti od konstukta koji te"imo da o!jasnimo. 0okušaji da se inteligencija ve"e za čvrstotlo neuroanatomskih parametara ostaju u sferi spekulativnih analiza, !udu$i da u ovomtrenutku - raspola"emo dovoljnim empirijskim dokazima o korelacijama izme@u +Q%a isvojstava mo"dane strukture kao što su mijelinizacija nervnih vlakana, sinaptička gustina ilirazgranatost nervnih produ"etaka.

KONTEKST$LNO-SISTEM$TSK$ PERSPEKTI7$

Pe%spektia k#ja %a3mat%a inteli+enciju u k#ntekstu u k#jem se isp#ljaa< ka#sp#s#1n#st a!aptacije na s%e!inu.

Neka #! pitanja 4## je p%#'es#%ka i3!ikti%ala ka# neka pitanja< m#*!a 1u!e ne(t#tak#51) ako tern!erg, kako 5ardner tretira g faktor:7) 'ta je empirijska podloga 5ardnerove, šta tern!ergove teorije (kako su došli do njih):>) 'ta su kritike:C) 8emu slu"e: ?a li nude nov način procene inteligencije (da li predla"u nove načine ikoje) :T) 'ta su sličnosti ovih teorija: 5de postoje razlike izme@u njih:

ele(ke sa /asaGa%!ne% +ako pose!an značaj daje intrapersonalnoj inteligenciji, ona +4- isto što i g faktor,nije opšta sposo!nost. 0o 5ardneru ne postoji opšta inteligencija, negira konstrukt opšteinteligencije.In - poriče postojanje g fakotra (ali od!ija da g faktor interpretira kao opštuinteligenciju)% smatra da je metodološki artefakt zato što uvek ispitujemo inteligenciju na istinačin, akcenat se stavlja na lingvističku i logičko% matematičku inteligenciju i papir olovka

formu. matra da ne !i !ilo pozitivne korelacije da drugačije merimo inteligenciju. jegovateorija se naziva 5ardnerova teorija viševrsne inteligencije.

30


31/37

Ste%n1e%+0retpostavio da je suština u metakoponenti. 5ovorio je o tri vrste komponentimetakomponente, izvršne komponente i komponente zaslu"ne za učenje.

0ostulirao je teoriju 7 lica inteligencije gde primenjuje ove > komponente. *etakomponente ikomponente zadu"ene za učenje su zadu"ene za ono što je novo, a izvršne su automatizovane.?na/aj koji se pridaje različitim aspektima inteligencije varira.od njega postoji motivacija da promeni okvir u inteligenciji u dva nalaza%inteligentniji ljudi troše više vremena na kodiranje ( tre!a nam raspodela !rzine %metakomponente tre!a da popune prazninu, odnosno ono što nam nedostaje u analizikognitivnih komponenti).%kontekstualne supteorije su sr"ne

Ga%!ne%a s. Ste%n1e%+

a) 5ardner negira konstrukt opšte inteligencije, dok tern!erg na neki način priznaje opštuinteligenciju preko metakomponenti.!) tern!erg nije toliko revolucionaran kao 5ardner kojine ferma mnogo psihometrijske testove. tern!erg je na pola puta, ne od!acuje potpunotestove. Bzima ih kada validiraRako@e, ter!erg proširuje repertoar, koristi testove

pre$utnog znanjakasnije se pokazalo da je to vrlo slično praktičnoj inteligenciji).

Ga%!ne% s Te%st#n a prvi pogled uočavamo površnu sličnost !roj S u o!a slučaja (S nezavisnih inteligencija i S

primarnih faktora). *e@utim, postoji K+ 9#+% 5ardner ih naziva inteligencijama ,ne faktorima. jegove inteligencije nisu ekstrahovane iz faktorske analize (to na znači da seon uopšte ne poziva na faktorsku analizu).Ga%!ne% s. Katel-6#%n#a te#%ija 4sa na+lask#m na 6#%n##m5% ima više sličnosti 5ardnerove teorije sa atel% 2ornovom teorijom nego sa erstonovom.1) o!e teorije govore o više nezavisnih sposo!nosti,7) + jedna + druga teorija kada govore o nezavisnosti sposo!nosti koriste dokaze o razvojnoj

putanji.>) od atel% 2orna primarni su faktorsko%analitički, kod 5ardnera nisu ali ih tako@e koristi.C) I!e razmatraju razvojne putanje% ako se razvijaju inteligencije tokom vremena:T) I!e razmatraju šta se dešava nakon ošte$enja mozga% ?a li se kompletno narušavafunkcionisanje ili samo neke sposo!nosti:U) 2orn govori o različitim determinantama (za fluidnu% incidentno učenje i odre@eni geni, zakristalizovanu% akulturacija i odre@eni geni), a 5ardnerR.(ovo nisam stigla zapišem, nekadopuni neko ako ima )S) 0ostignu$ea) atel%2ornovaR.(nisam stigla zapišem)

!) 5ardner% analiza završnih stanja pojedinih inteligencija, šta znači !iti ekspert za nekuinteligencija% razvoj svake od ovih inteligencija vodi ka ekspertizi pose!ne vrste (ako

razvijamo muzičku sposo!nost, ne$emo razviti ekspertizu iz npr. logičko%matematičkeinteligencije, ve$ iz muzičke).

31


32/37

G) azlike izme@u atel 2ornovog fakotra auditivne organizacije i 5ardnerove muzičkeinteligencije (ovo dopunitii i malo sistematičnije napisati odo ovog mog)Laktor auditivne organizacije% jezgro, ono što je !azično u muzičkoj inteligenciji, mikroplananalize, npr. izolovano da li mo"emo da razlikujemo npr. neki šum ili muzički o!razac% ne

stavlja akcenat na smisao (a u 5ardnerovoj je !itan smisao) % dakle, ne stavlja akcenat nasposo!nost da se izvede krajnja muzička izved!a.J#( neke in'#%macije5ardner je insistirao na pravednom testiranju% ono na šta se zapravo misli kada se ka"e

pravedno tesiranje je to da tre!a da !udemo pravedni prema različitim inteligencijama. ipami kada koristimo avenove matrice, mi zahvatamo samo logičko%matematičku i deolingvističke% nije okej. re!a dozvoliti da sve inteligencije do@u do izra"aja, zato ne mo"euvek papir olovka forma da se koristi% ne mogu se tako ispitati sve inteligencije.0o 5ardneru nije !itno to što ne postoji !rojčani pokazatelj inteligencije, nego je !itno onošto je relevantno npr. za kasniju edukaciju % npr. ko neko ima razvijenu muzičku sposo!nost

da se dalje muzički edukuje, upiše muzičkiu školu itd.od 5ardnera postoji lingvistička inteligencija, - ver!alna. #ingvistička je šira odver!alne.

0rezentacijaRa3#j Ste%n1e%+##+ 1aljena inteli+encij#m i s%#!nim k#nst%uktima

1) omponencijalna analiza,7) riarhijska teorija,

>) 0raktična inteligencija,C) eorija uspešne inteligencije kreativna, praktična (ne u akademskom kontektstu, nego darešavamo realne pro!lem), analitička (pri!li"no ista kao + psihometrijska),T) -kspertiza u razvoju,U) lasifikacija kognitivnih stilova,S) +nvestiticiona teorija kreativnosti,G) eorija mudrosti kao !alansiranja,H) *+ (^+6) teorija darovitosti.

T%ia%"ijska te#%ija #sn#ne p#stake

1) K#ntekstualna supte#%ija- tern!erg inteligencija definisana u terminima znanja, veštinai ponašanja koje čine adaptivno postignu$e (performance) u odre@enom sociokulturnommiljeu. esirati ponašanje koje je relevantno i prediktivno sa stavnovišta stvarne "ivotnesredine. 0ostoje dva pristupa merenju kontekstualno definisane inteligencije

a) estovi pre$utnog znanja, !) *erenje stepena podudarnosti izme@u ponašanja konkretne oso!e i idealno

inteligentne oso!e. tern!erg verovao da na osnovu tog stepena sličnosti mo"e da se procenikoliko je neko inteligentan. re!alo !i taj stepen sličnosti da korelira sa učinkom na testu

inteligencije.7) Iskustena supte#%ija 4te#%ija # !a lica5koji zadaci mere inteligenciju

32


33/37

a) 4ednostavni la!oratorijski zadaci koji mere različite vrste automatizacije (!rzinakao indirektna mera stepena automatizacije),

!) lo"eniji la!oratorijski zadaci koji mere i stepen automatizaciju i rekaciju nanovinu (ovo moramo da proverimo posto ne vidim do!ro sa slike sta pise).

c) 0sihometrijski zadaci te"i% ve$a novinam izlo"eni u skupinama, anga"ovanjeegzekjutiv funkcija% novena !ez o!zira naR prethodnu automatizaciju (isto ne vidim ovo gdesu tri tačkice)0o"eljno zadaci koji podrazumevaju spoj automatizacije i odgovora na novinu/ ponašanjakoja predstavljaju odgovor na novinu ili gde je u toku automatizacija (proveriti da li samdo!ro nap, ne vidim najjasnije ovo).;5 K#mp#nencijalna supte#%ija0onašanja koja su najrelevantnija za procenu jesu ona koja uključuju komponente, a pose!nometakomponente inteligencije (proveriti da li ispred reci komponente ima jos neka rec).

Te#%ija uspe(ne inteli+encijeBspešna inteligencija jea) poso!nost da se postigne uspeh u "ivotu

!) B skladu sa sopstvenom definicijom uspeha i u okviru svog sociokulturnog konteksta,c) oriš$enjem sopstvenih jakih strana + korigovanjem ili kompenzovanjem sla!ih,d) a ciljem prilago@avanja sredini, o!likovanja ili iz!ora (promene) sredine, ae) om!inovanjem analiti/ki"< k%eatini" i p%akti/ni" sposo!nosti.+nteligencija kao ekspertizaeza +nteligenciju tre!a razumeti kao jedan i! ekspe%ti3e u %a3#ju. -kspertiza u razvoju

podrazumeva proces sta!ilnog sticanja i konsolidovanja skupa veština potre!nih da !i se navisokom ovladalo nekim domenom ili različitim domenima "ivotnih postignu$a.

G$RDNERO7$ TEORIJ$&ta je inteli+encija,Sta%a !e'inicija poso!nost da se rešavaju pro!lem i stvaraju produkti koji su vrednovani uokviru jednog ili nekoliko kulturnih setinga.

aglasak se stavlja 1) a stvaranje produkata, a ne samo na rešavanje pro!lema, 7) 9načajkulturnog konteksta (nisu sve sposo!nosti jednako evidentne i cenjene u svim okru"enjima).N#a !e'inicija Kiopsihološki potencijal pojedinca za o!radu informacija koji mo"e !itiaktiviran u odre@enom kulturnom setingu da !i se rešavali pro!lemi ili kreirali produkti kojisu vrednovani u toj kulturi.?akle, inteligencije nisu stvar koja se mo"e videti ili !rojati , ve$ potencijali po svojoj prilici,neuralno utemeljeni koji mogu ali ne moraju !iti aktivirani u zavisnosti od vrednosti kulture,

prililka koje ta kultura nudi i ličnih odluka koje donoci pojedinac, porodica, škola i drugiakteri.iz !eleški 0rema 5ardneru je mogu$e da je neko inteligentan (ima !iopsihološki potencijal),ali ne stvara produkte. +nteligencija ostaje u sferi hipotetičkih konstrukata, mi mo"emo videtisamo neke njene manifestacije.

D#ka3i 3a 3ase1nu inteli+enciju1) i#l#(ke nauke

33


34/37

D *ogu$a izolacija usled mo"danog ošte$enja,D -voluciona istorija i plauzi!ilnost% 5ardner tvrdi da mo"emo da utvrdimo anticedense irudimente inteligencija.7) L#+i/ka anali3a

D *ogu$nost utvr@ivanja sr"ne operacije ili skupa operacija (koje su va"ne u nekojinteligenciji, a ne u drugoj),>) Ra3#jna psi"#l#+ijaD pecifična razvojna istorija i putanja razvoja, te mogu$nost definisanja završne tačkerazvoja% ekspertskog nivoa postignu$a,D 0ojava savanata, vunderkinda i drugih izuzetnih pojedinaca% ve$ina oso!a koje su darovitesu darovite u jednom domenu, ne u svim.>5 T%a!ici#nalna psi"#l#(ka ist%a*ianjaD 0otvrda u kognitivno%psihološkim istra"ivanjima,D 0otvrda u psihometrijskim istra"ivanjima.

Lista inteli+encija i p#*o"emo re$i da 5ardner razlikuje G i po inteligencija.a) radicionalno vrednovane u školi

1) Lin+iisti/ka<25 L#+i/k# matemati/ka.

!) 0ose!no va"ne u domenu umetnosti (ali ispoljavaju se i drugde)>) Mu3i/ka<>5 Telesn#- kinesteti/ka<5 Spacijalna

c5 Kile pose!no kontroverzne5 Int%ape%s#nalna<5 Inte%pe%s#nalna

d) ?odatne:G) P%i%#!nja/ka 4p%i%#!#sl#na5% dodata kao osma,

D piritualna% od!ačena&00E+3istencijalna-e+3istencijalisti/ka% sposo!nost da se !avimo krajnjim stvarima. Ina je uovih G i po inteligencija predstavlja to i po. ije pridodata.

Implikacije 3a p%#cenu1) +ntelligence fair% procena koja je fer prema različitim vrstama inteligencija,7) 3a"nost posmatranja stvarnih veština u kontekstu,>) 3a"nost iskaza ili svedočanstava onih koji poznaju oso!u,C) 0rocena ne slu"i kvantifikaciji, rangiranju i dijagnostifikovanju nivoa razvoja inteligencije%svrha je da otkrijemo sposo!nosti da !ismo ih unapredili, šta da podstičemo, šta da

po!oljšamo% nije cilj [email protected]%a3#ne implikacije

1) *+ kao oršah (ako neko ima nešto dopuni, nemam !elešku za ovo),

7) trategija, pa tek onda eventualna implementacija% najpre da se razvije strategijao!razovanja, da o!razovni sistem ka"e koji je cilj, kakve ljude "eli da o!razuje% 5ardner ne

34


35/37

"eli da njegova teorija slu"i za kreiranje plana o!razovanja, prvo tre!a da se postave ciljevi, pa tek onda implementacija. Id vrednosnog sistema društva zavisi cilj, kakvu oso!u "elimo.>) +ndividualno skrojeno o!razovanje% imperativ sa stanovišsta *+ teorije% 4edino što jesuštinski povezano sa teorijom je to da o!razovanje *I da poštuje +?+3+?B#I.

Mit#i i i3%tanja Ga%!ne%#e te#%ije

1) 0ravljenje !aterije testova za ispitivanje *+,7) 0oistove$ivanje inteligencije sa domenima ili disciplinama,>) 0oistove$ivanje inteligecnije sa stilom učenja ili rada. +nteligencija +4- stil učenja, ona je

potencijal za o!radu informacija.C) eorija nema empirijsku osnovu. Ivo nije tačno, zato što se 5ardner pozivao na tu@uempirijsku [email protected]) eorija nije kompati!ilna sa konstruktom g faktora, genetskim ili sredinskim o!jašnjenjima

prirode i izvora inteligecnije,U) 'ire$i pojam inteligencije, teorija ga čini !esmislenim.S) 0ostoji jedan pravi o!razovni pristup zasnovan na teoriji.

N#i p%aci p#t%a+e 3a i3+u1ljen#m inteli+encij#m Reitali3acija psi"#met%ijskeinteli+encijeApe%spektie inteli+encija je #n# (t# me%e test#i inteli+encije 1HSFih godina pitanje šta mere testovi inteligencije:6ilj edukcija.

ognitivistička i !iološka perspektiva. 1HGFih godina (tih godina o!javljuju knjige 5ardner i tern!erg) o ka"e: +nteligencija jeviše od toga&6ilj ekspanzija. Islo!a@anje inteligencije iz la!oratorije + proučavanje raznovrsnih + krajnjeslo"enih o!lika njenog ispoljavanja u realnim "ivotnim kontekstima. N#i p%istupi # sta%im

:5 Sta%i p%istupi su uski i %est%iktini<25 G-cent%i/ni.

;5 sme%eni na sp#s#1n#sti- one su povezane sa nečim, nekim kontekstom, stilom,ne mo"emo da govorimo samo o sposo!nosti.

>5 Test#cent%i/ni5 Ekspe%t#centi/ni- naglasak se stavlja na to šta stručnjaci ka"u o inteligenciji, a ne

šta ka"u ljudi. o je !io podsticaj za razvitak imlicitnih teorija.N#i p%istupi 4## nek nek# p%#e%i< p#st# sam i3 1eleski< nisam slikala slaj! pa mi jese u sk%acenicama51) -kološki,7) 9avise od sredine (ovo nek neko proveriiii)

>) ontekstualni,C) ntrop. (R.)

35


36/37

T) +.a.U) istemski.0rema novoj perspektivi% veoma je va"no gde se nalazimo, koji zadatak radimo. ontekst

!itno definiše moju sposo!nost% on je deo sposo!nosti&

Inteli+encija je t%a!ici#nalnim pe%spektiama k#ntekstualn#-sistemsk#j:5 !ek#ntekstuali3#anaAak#ntekstualna :5 k#ntekstualn#-speci'i/na-sadr"inski neodre@ena/apstraktna, domeno%specifična,- nezavisna od situacije, situaciono%specifična,- kulturno invarijantna, univerzalna. kulturno%specifična.25 aka!emskaAanaliti/ka< 25i(e%sna;5 kapacitet 3a sticanje 3nanja ;5 ni# %asp#l#*ii" 3nanja i e(tina >5 a!aptin# %e(aanje p%#1lema ili a!aptin# p#na(anje.

D#men#speci'i/n#st i situaci#na speci'i/n#st inteli+encije

pa%a!i+ma !#jn#+ k#nteksta i i3#m#%'ni p%#1lemi Ivo se odnosi na situaciju kada postoje dva zadatka koja npr. zahtevaju istu matematičkuoperaciju, ali jedna tre!a da se primeni u školi, a druga na tr"ištu. 0rimeri

1) ritmetika u školi i na tr"ištu% ista !razilska deca vrše odre@enu matematičkuoperaciju na pijaci, a ne mogu u školi.

7) +ndukcija pravila na la!oratorijskom zadatku i u video igri% mogu da shvate pravilokada im zadatak predočimo kao video igru, ali ne i u formi la!oratorijskog

zadatka.>) *erenje vremena kod ku$e i u la!oratoriji% eksperiment sa pečenjem kolača.C) ezonovanje na hipodromu i na !erzi.

7i(e%sn#st

- Ga%!ne% lingvistička, logičko%matematička, prostorna, muzička, telesno%kinestetička,interpersonalna, intrapersonalna, prirodnjačka (prirodoslovna) i egzistencijalistička (kao i

po..).- Ste%n1e%+ analitička, praktična, kreativna.- -mocionalna inteligencija,- azne druge vrste (sve mogu$e..) kulturna, inteligencija parenja, moralna, politička,

preduzetničkaRK%itika5ardner6ilj je provu$i se izme@u cile restriktivne psihometrijskekonceptualizacije/operacionalizacije i 2arid!e la!avih koncepcija u kojima sve prolazi i kojeraste"u pojam inteligencije do tačke pucanja.% ?a li je inteligencija znanje eprodukcija vs. ezonovanje,%?a li je inteligencija kom!inovana sposo!nost adaptacije +nteligencija vs. 0raktičkaracionalnost.

36


37/37

Documents

Eksplicitne i Implicitne Teorije Inteligencije