S A D R A J:

1. U V O D22. O FILMU32.1 Kratka istorija filma3PINHOLE- SLIKE3MAGINA LAMPA3TRAJNOST VIZIJE (SLIKE)3FOTOGRAFIJA42.2. Osvrt na prolost42.3 Eksploatacija i nastanak filma52.4. Prvi film62.5. Doba nemog filma i dolazak zvuka62.6.Zvuni kino-projektori72.7. Unapredenje filmske industrije82.8. Film u boji83.1 Obrtne igrake i prve ideje93.2. Filmska traka93.3. Kamere103.4.Kadar103.5.Kompozicija104.Filmski anrovi10ZAKLJUAK12LITERATURA13

1. U V O D

Film, kao najmodernija umetnost u velikoj meri zavisi od nauke i tehnologije. Nastaje i razvija se u uskoj vezi sa razvojem industrijske tehnologije, optike iluzije i tenjom za predstavljanje pokreta. Praistorija filma je lavirint otkria, izuma, parcijalnih reenja i mnogih neuspeha. Neka od njih su bili sluajna, druga su dola kao rezultat paralelnih istraivanja u nauci i tehnologiji, ali vrlo malo reenja je stiglo iz namenskih istraivanja u cilju predstavljanja pokretne slike. Poeci filma se odvijaju po zakonu evolucije, gde svaki novi mehanizam ili otkrie pokree novi talas pokuaja u eksperimentima, u nekim sluajevima radi se o rekreativnoj nameri, a u drugim ciljevi i namere su isto naune prirode. Veina istraivaa i zaetnika filma su posmatrali pokretnu sliku kao nauni instrument, koji e pomoi naunicima da lake shvate svoja nauna istraivanja. Luj Limijer je jednom izjavio: Moje delo je uvek bilo orijentisano prema naunim istraivanjima. Nikada se nisam identifikovao sa onim to se zove produkcija.Specifian jezik filma kao medija,otvara mu vrata u teorijske okvire umetnosti,ime dobija poasno mesto sedme umetnosti,ali isti jezik razliitog dijalekta koji on uspostavlja na televiziji,uslovljava i izuavanje filma sa stanovita medija kao posebnog anra masovnih komunikacija.Film se tako prvo bori za priznanje u umetnosti,a danas za svrstavanje u okvire modernih komunikacija i novih medija.Od nastanka prvih pokretnih slika do danas sa usavravanjem filmske tehnike ova se umetnost sve bre razvijala,od nemog do zvunog filma,od crno-belog do filma u boji. Film je totalna umetnost koja omoguava svom tvorcu da pokretnim slikama i zvucima, kao to su govor,muzika i um,u potpunosti izrazi ideje,oseanja i pogled na svet.

2. O FILMU 2.1 Kratka istorija filma Kinematografija je definisana kao iluzija pokreta projektovanih brzom izradom nemog filma. Takodje poznata kao slika na filmu, filmovi ili pokretne slike, kinematografija je proizvod orijentalnosti i eksperimentata XIX veka. Slike na filmu proizale su iz brojnih pronalazaka. Veliki doprinos otkriima dala je fotografija, a veliku ulogu imali su i oni koji su radili sa arobnom lampom. Neki su bili zainteresovani za projektovanje slika, a drugi su prouavali kako se slike mogu snimiti na razliitim materijalima kao sto su koa ili papir. Ali oni nisu bili jedini ljudi zainteresovani za prikaz stvarnog zivota koji se odvijao na filmu pred njihovim oima. Oliver Wendall Holmes eleo je da pojaa zatitu za posleratne invalide. Jules Marey je prouavao slike ivotinja i posebnih ptica u letu. Ameriki fotograf Eadweard Muybridge, poreklom Britanac takoe je poruavao slike ivotinja, ali i ljudi.PINHOLE- SLIKENastale su jo u vreme Aristotela. Ono to je on video bile su slike i oblici koji su treperili kroz rupicu napravljenu izmeu nekoliko preklopnica. Rupice su zamenile soiva. Svetlost prolazi kroz rupicu i formira sliku na zadnjem zidu kamere. Lik je okrenut naopako.MAGINA LAMPA Pretea dijaskopa u svakom sluaju nije imala slike na filmu. Originalna arobna lampa nastala je u XVII veku. Athanaluj Kircher je prvi koristio efekat lampe sa sveom ili fenjerom.TRAJNOST VIZIJE (SLIKE)Prvi moderni koraci ka slici na filmu su oni koji su snimljeni u direkciji trajnosti vizije. 1824. Peter Mark Roget predstavio je naune studije i nazvao ih trajnou vizije sa podseanjem na pokretne objekte. Ova optika igraka postala je popularna u XIX vijeku.

FOTOGRAFIJA Jedan od najvanijih konstituenata u otkriu pokretnih slika. Rezultat je znanja tehnike. Efekat svetla na srebrnoj smesi poznat je jo od 1727. kada je otkriveno da srebro postaje crno pri izlaganju suncu. Ali razvoj fotografije je bio u zastoju do pojave celuloida. Film je nazvan tehnikim otkriem za postizanje iluzije slike na filmu uz pomo fotografije.

2.2. Osvrt na prolost Predistorija filma poinje davno u praktino nama ne znanim vremenima. Naime, u doba kada je ovek iz elje za imitiranjem, za igrom iz znatielje izradio crtee i kamene reljefe u kojima ima tragova ne svesne potrebe da se reprodukuje pokret, da se oivi mrtva slika.Kao danas na filmskoj traci ili na crteima crtanog filma, nai daleki preci su prikazivali faze pokreta elei tako prikazati odreenu radnju, odnosno vremensko trajanje dogaaja. U elji za to vernijim prikazivanjem, ovek je tragao za slinou sa predmetima i likovima. Slike u Altamiri i Sahari nedvosmisleno pokazuju da je peinski ovek koristio pokret kao jedan od vanijih elemenata svog izraajnog jezika prikazujui ivotinje sa vie pari nogu kao simbol pokreta. Drugo svedoanstvo nalazimo u grobnici Beri Hasan gde su prikazana dva rvaa u deset slika koje reprodukovane u nizu odaju prikaz borbe. U V veku nove ere pojavljuju se u Kini takozvane *kineske senke*. Nastale su u doba procvata budizma i imale su verski i mistian karakter. Pozorite senki se prenelo i u Tursku gde je nastao i uveni lik Karadjoz. Sve ove navedene faze svrstavamo u prednauni period koji se zavrava otkriem Leonarda da Vinija pronalaskom kamere opskure. Pomou te kamere, mogue je dobiti vernu sliku predmeta. Sliku dobivenu optikim putem, precrtavao je i na taj nain se pribliio slinosti predmeta i likova iz ivota. Izumitelj fotografije Nizefor Nijeps 1826. je zabeleio prvu fotografiju pod nazivom *Postavljeni sto* ije eksponovanje je trajalo 14 sati. 1838. Parianin Dager usavrava eksponiranje na samo desetinu sekunde i iste godine se pojavljuje fotografija na kojoj je prikazan i prvi ljudski lik. Osim ove dvojice pionira, u otkrivanju i usavravanju fotografije sudelovao je niz znanih i ne znanih istraivaa koji su na taj nain posredno sudelovali u otkrivanju filma. Istraivanje oivljavanja fotografije je nastavljeno. elja je bila da se pokae pokret koji u stvarnosti postoji a koji je na alost ne vidljiv na fotografiji. Stvoren je tako niz fotografija koje predstavljaju niz pokreta. Bilo je to jedno od kljunih otkria za oivljavanje fotografije. 1878. godine Amerikanac Majbrid snimio je u Kaliforniji prve trenutne snimke koji su prikazivali pojedine faze kretanja. Postavio je 24 fotografska aparata na odreenim razmacima. Okidai kamera bili su vezani kanapima nad stazom, kada je konj trao, kidao je kanape i sam sebe fotografisao. Na taj nain dobivene su 24 faze pokreta. Projecirane jedna iza druge, stvarale su dojam kretanja. Va pre Majbrida je bilo pokuaja raznih sistema da se crtei pokrenu i oive. Ti razni aparati su se zvali taumatrop, stroboskop, praksinoskop, zootrop. Otkrili su ih razni znani i ne znani istraivai na raznim stranama sveta gotovo istovremeno. 1878. godine Amerikanac Majbrid snimio je u Kaliforniji prve trenutne snimke koji su prikazivali pojedine faze kretanja. Postavio je 24 fotografska aparata na odreenim razmacima. Okidai kamera bili su vezani kanapima nad stazom, kada je konj trao, kidao je kanape i sam sebe fotografisao. Na taj nain dobivene su 24 faze pokreta. Projecirane jedna iza druge, stvarale su dojam kretanja. Va pre Majbrida je bilo pokuaja raznih sistema da se crtei pokrenu i oive. Ti razni aparati su se zvali taumatrop, stroboskop, praksinoskop, zootrop. Otkrili su ih razni znani i ne znani istraivai na raznim stranama sveta gotovo istovremeno.

2.3 Ekspoloatacija i nastanak filmaPojam "cinema" je nastao od grke rei to znai pokret i oznaava film,filmsku umetnost i filmski medij.Termin simbolizuje pokrete slike kao posebnu vrstu izraajnog sredstva.Kraj 19 veka obeleio je mnoge pronalaske za razvoj filma,najznaajniji su realistiki i impresionistiki pokreti u slikarstvu i teorija o umetnosti kao verna reprodukcija stvarnosti koja rezultira nastankom fotografije.Tomas Edison i Wiliam Dickinson su izumeli kinematograf i zabeleili prve pokretne slike.Braa Skladanowski su izumela projektor,a Robert Paul tetrograf.Roenjem filma smatra se decembar 1895 godine u Parizu,kada su braa Lumiere prikazali "Polivenog polivaa".Braa Lumiere su snimali egzotine kadrove i posvetili se filmskom realizmu.Oni postaju utemeljivai sedme umetnosti uvodei pokretne kadrove ulaska voza u stanicu i izlaska radnika iz fabrike.Maioniar Melies se smatra utemeljivaem naune fantastike.Edwin Porter u filmu "ivot amerikog policajca" kameru pomera iz statikog poloaja te montira prve delove filmske trake.

2.4. Prvi filmPrvi film nastao je pre vie od sto godina. Njegovi tvorci su braa Limijer. Prvi film prikazan je u Parizu, 24. decembra 1895. godine. Trajao je svega nekoliko minuta i predstavljao je dolazak voza na elezniku stanicu. Prilikom projekcije ljudi su, videvi da im voz ide u susret, poeli da vrite i bee po sali, ne znajui da je to samo projektovano na platnu. Isti film je u Srbiji prikazan est meseci kasnije, u kafani brae Savi kod zgrade Albanije.Za prvo srpsko filmsko ostvarenje proglaen je film pod nazivom ivot i delo Besmrtnog Voda Karaora u reiji ia Ilije Stanojevia 2.5. Doba nemog filma i dolazak zvukaIzum pokretnih slika potpuno je opinio ljude koji su plaali samo da gledaju glumce na platnu kako se kreu ili igraju. Kada se novotarija ustalila, filmska preduzea u Njujorku i Filadelfiji podigla su velike i prostrane studije u kojima su snimane kratke i jeftine drame-filmovi koji su priali priu, po ugledu na pozorine predstave. Meutim, za snimanje je bilo potrebno lepo i sunano vreme, a istonom obalom SAD-a najee su promicali tmurni oblaci. Zato su se 1910. godine filmadije uputile ka Kaliforniji. Nadomak Los Anelesa nali su mirno mestace po imenu Holivud. Zemljiste je bilo jeftino, trokovi mali, vreme sunano bez prestanka, a priroda je pruala ivopisne i raznovrsne motive za fimske prie. Holivud je brzo rastao - od 5000 ljudi 1910. godine do 35000, nepunih 10 godina kasnije. Filmadije su pravile studija, a studija su pravila filmske zvezde, a zvezde su pravile velelepne vile, i ubrzo se naziv "Holivud" izjednaio sa pojmom "film".

"Biografova" devojkaPrva holivudska zvezda bila je Florens Lorens. Do 1910. godine igrala je glavne uloge koje je pravio "Biograf" studio, ali je svuda potpisivana samo sa "Biografova devojka". Meutim, suparniki studio ju je preoteo ponudom da bude potpisivana imenom i prezimenom pod kojim se posle i proslavila.Zvezde nemih filmova su umele da se izraavaju bez reci, koristei ruke i izraze lica na pomalo prenaglaen nain.Razumevanje filmskog zapleta bez ijedne rei gotovo je nemogue. Zato su u nemim filmovima korieni kartonski meunatpisi kojima je publici objanjavano ta se zbiva (Alfred Hichkok je filmsku karijeru zapoeo ispisujui takve meunatpise). Nekim natpisima samo je objanjavan protok vremena, dok je na drugima bilo mnogo teksta. Nepismeni ljudi obino su u bioskop ili sa nekim pismenim, pa se salom pronosilo mnogo aputanja. Neprikosnoven u nemim filmovima je bio arli aplin-koji je uz neverovatnu pantomimu i gestikulacije dovodio gledaoce do suza.Naravno,od sree i zabave.U doba nemog filma muziku pratnju izvodio je klavirista u sali uporedo sa projekcijom, prilagoavajuci se deavanjima na platnu. Kako su bioskopi rasli tako su klavire zamenjivale orgulje. Do 1929. godine, kada ih je pojava zvunog filma uinila nepotrebnim, bioskopske orgulje razvile su se u predstavu za sebe.Otkriem zvunih filmova 1927. godine sve se promenilo. Mnogi glumci koji su imali izraen strani naglasak ili piskave glasove ostali su bez posla, kao na primer Dzon Gilbert (1899 1936), neprikosnovena zvezda nemog filma ili Poljakinja Pola Negri (1894 1987). Mnogi filmski umetnici snimali su prvo sliku, a zvuk dodavali naknadno. Kasnije su se dosetili da mikrofone sakriju u dekoru, ali je i ta ideja imala jedan propust, glumci nisu smeli mnogo da se pomeraju. Tek kad su mikrofone okaili o naroite pecaljke koje mikromani pomeraju, kao to se i danas radi, zvuni filmi su snimani bez tekoca. 2.6.Zvuni kino-projektoriDanasnji filmovi imaju zvanini zapis na samoj traci. Meutim, kod prvih zvunih filmova zvuk je bio snimljen na odvojenim ploama, a kino-projektor je imao ugraeni gramofon. Kino-operater je morao da usklauje rolnu filma i gramofonsku plou. Greke su dovodile do urnebesnog smeha u publici, kada se uo enski glas dok muki junak otvara usta.Za uspeno projektovan zvuni film, slika i ton moraju biti sinhronizovani. Jedan od prvih sistema koji je to omoguavao bio je "vitaphone", sa zvukom na ploi. Njegov uspeh ohrabrio je ostale i do 1929. godine u upotrebi je bilo oko 200 razliitih sistema koji meusobno nisu bili usklaeni. To je izazivalo velike tekoe, pa su filmski stvaraoci ustanovili jedan standard po kom su ujednaeni svi kinoprojektori. Tako su ve 1930. godine svi sistemi sa zvukom na ploi izbaeni iz upotrebe. 2.7. Unapredenje filmske industrijeU poetku, filmovi su bili kratki, nemi (bezvuni) i crno-beli. Unapredjenjem tehnologije, unapredjen je i film. Prvi zvuni filmovi pojavili su se oko 1900. godine, meutim dugometrani celoveernji filmovi poeli su da se snimaju nakon 1927. godine. U njemu je Al Jolson (1886-1950) otpevao nekoliko pesama i kratko priao u dve scene, ali je ostatak filma i dalje bio nem. Godinu dana kasnije pojavio se " Light of New York", prvi potpuno govorni zvuni film, a od 1929. godine zvuni filmovi se masovno proizvode.U tekim i opasnim scenama angazovani su kaskaderi, a eksplozije su nametene pomou specijalnih efekata. Tako je film unapredjen i modernizovan. Jedan od prvih ovakvih filmova je "King Kong" (1933.) u kome je lutka gorile velicine 60 centimetara animacija ispecijalnim efektimaizgledala vea odNjujorskih solitera.Inace ovaj film je je rezirao Willis O' Brien majsor i pionir "lutkarskih animacija".On je prvikoristio montau preklapajui fragmente ivih snimaka i animiranih fragmenataime je postizao da se u jednom kadru vide i ivi likovi i animacije iz lutaka. 2.8. Film u bojiSvet bez boje i zvuka bio bi prilino dosadno mesto za ivot, a upravo to su publici nudili prvi filmovi. Filmski stvaraoci odmah su uvideli da bi njihova dela bolje izgledala u boji, i preduzimali su svakojake naine da to ostvare. Prvi filmovi u boji bili su runo bojeni etkicama. Svaka sliica filma, veliine potanske marke, morala je da se boji pod lupom. Prirodno, boje su morale da budu iste od sliice do sliice. Ovaj postupak bio je izuzetno spor, pa se uskoro prelo na bojenje pomou matrica. One su, dodue, omoguavale samo 6 boja po kadru, a konani rezultat dosta je zavisio od umenosti tehniara. Od 1900. godine razni izumitelji traili su naine da kamera zabelei stvarne, prirodne boje tokom snimanja. Meutim, filmovi u boji nisu naroito dobro izgledali sve do 1932. godine kada je kompanija "Technicolor" prizvela istoimeni sistem trokomponentnog kolor filma. I pored toga, snimanje filma u boji bilo je izrazito naporno i skupo. Do 1954. godine, polovina filmske industrije je i dalje bila crno-bela. Film u boji sporije je potiskivao crno-beli, nego to je zvuni potisnuo nemi... 3. Karakteristike filmaFilm je sveukupnost onoga to gledaoci vide i uju, stoga svaki film ima: -sinopsijsku strukturu (temu)-scenarijsku strukturu (kompozicija, fabula, dijalozi...)-prezentacijsku strukturu (gluma, montaa, kadar, muzika...) 3.1 Obrtne igrake i prve idejeKada gledamo film, neprekidni pokreti koje vidimo na ekranu samo su veta iluzija. Film ne ini jedna ne prekinuta slika, ve hiljade fotograma, pojedinanih sliica. Zbog tromosti ljudskog oka jedna slika nam ostaje u svesti neto due nego to je bila na ekranu, taman toliko je potrebno da je zameni sledea. Francuz Shevalije De Arsi je 1765. godine vrteo u krug uareni komad uglja na kraju kanapa i zakljuio da on stvara utisak narandastog prstena u mraku zato to taj prizor ostaje u oku. Meutim, niko nije mario za njegovo otkrie sve do dvadesetih godina 19. veka kada su ljudi na osnovu toga poeli da prave igrake i druge zabavne naprave: fenakistoskop, taumatrop, praksinoskop, filoskop, mutoskop. 3.2. Filmska trakaTokom svake bioskopske projekcije stotine metara filma protie pred oima gledalaca. Za minut projekcije potrebno je 27 metara filmske trake, dok je za prosean celoveernji film potrebno priblino 2.5 kilometra. U prolosti je korieno mnogo razliitih formata filmske trake, meutim 35 mm se nametnulo kao svetski priznat standard. Traka te irine koristi se i za foto-aparate (lajka format). Nju je napravio Dord Istmen iz amerikog grada Rochestera. Prvo je koristio staklene fotografske ploe koje su bile u upotrebi pre filmske trake. Uzeo je najvei komad stakla koji je mogao da nae, pa ga je prepolovio, i tako dalje sekao na pola dok nije dobio veliinu koja mu odgova3.3. KamereIzumitelji prvih kamera su imali tekoa. Slika se trzala a traka pomerala neujednaeno. Proboj na ovom polju nastao je 1889. godine kada su Amerikanac Tomas Edison i njegov britanski saradnik Vilijem Dikson usavrili svoju kameru. Njome su snimili kratku scenu u kojoj se nepoznati ovek "naklonio i nasmeio, skidajui svoj eir potpuno prirodno i otmeno", kako je zabeleeno u tadanjim novinama. Diksonov snimak oduevio je sve koji su ga videli, a bezimeni oveuljak je tako postao prva filmska zvezda u istoriji. 3.4.KadarOsnovna jedinica filmskog izraza je kadar.Kadrovima se snimaju scene,a niz scena daje sekvence,odnosno manje celine,koje se povezuju u zaokruenu temu.Takoe se komponuje slika koja je ograniena okvirom.Razlika izmeu slike i kadra je u reenju pokreta.U kadru se figure stalno kreu.Svaki kadar ima svoju vizuelnu sadrinu koja se mora komponovati.Kadar je uokviren etverougaonom povrinom kojom objektiv kamere obuhvata realni sadrzaj.Taj sadraj ini strukturu slike stvorene snimanjem.Da se vaan detalj istakao treba dobro i na odgovarajui nain postaviti kamere.Dobro snimljeni kadrovi stvorie scene,a scene e stvoriti sekvence,koje e se ukomponovati u celinu. Kompozicija kadrova odreuje kompoziciju celog filma. 3.5.Kompozicija Vrste kompozicije u filmu su horizontalna,vertikalna,dijagonalna i kompozicija geometrijskih oblika. Filmu su budui da je on totalna umetnost potrebni scenografija,kostimi i maske.U tome se film dodiruje sa pozorinom umetnou.Zvuk u filmu moze da se snimi u prirodi,a moze i vetaki da se stvori i snimi u studiju.Posle svega i na kraju dolazi montaza.To je postupak kojim se postize kontinuitet projekcije od diskontinuiranih prostorno vremenskih iseaka spoljneg sveta. 4.Filmski anroviVrste filmova su: Umetniki,dokumenterni,nauni,eksperimentalni i animirani. Filmski anrovi su kategorije, klasifikacije ili grupe filmova koji su po odreenim osobinama slini, bliski ili prepoznatljivih obrazaca, sadraja, tema, zapleta, struktura, situacija, karaktera (ili karakterizacija), lako prepoznatljivih konvencija ili tehnika, kao sto su npr. vesterni, gangsterski filmovi, muziki, komedije i tako dalje. anrovske kategorije su dovoljno jasne da se u njih moe smestiti gotovo svaki film koji je do sada napravljen od poetka postojanja ove umetnosti ak i ako se kategorije u njemu ne mogu ba najpreciznije odrediti. Svi filmovi pripadaju najmanje jednom osnovnom anru, mada ima puno filmova u kojima se anrovi ukrtaju ili koji cine hibrid tri ili etiri anra na osnovu kojih moete identifikovati film. Izdvajanjem razliitih elemenata u filmu i njihovim svrstavanjem u anrove mogue je lako oceniti film i omoguiti potpunu komparaciju i neke procene njegovog kvaliteta. anrovski sitem moe biti suprotstavljen autorskom sistemu u kome se filmovi procenjuju na bazi izraajnosti osobe, obino reditelja.Primeri podanrova javljaju se u filmovima o avijaciji, biografskim filmovima, filmovima o dvojici drugara, filmovima ija radnja obiluje skokovitou, dokumentarnim, pijunskim, eksperimentalnim filmovima, filmovima koji govore o posrnulim enama, filmovima koji se deavaju u dungli, filmovima koji govore o nekom pravnom sluaju, ratnim umetnikim filmovima, medicinskim, vojnim filmovima, parodijama, policijskim, politikim filmovima, filmovima koji se deavaju u zatvoru, religioznim filmovima, road filmovima, filmovima katastrofe, sportskim filmovima i mnogim drugim. Primeri razliitih formi ili tipova filmova ukljuuju, animaciju, crtane, serijske ili kratke forme.Neki anrovi se bave ili su odreeni vremenskim periodima. Najbolji primer je "film noir" koji svoj svoj vrhunac i zlatno doba dostie kasnih etrdesetih i ranih pedesetih godina. Ipak film noir nije tvrdo ogranien na odreeni vremenski period ili eru i ponovo se pojavljuje u ciklinoj formi i u drugim godinama. Jasno, kategorija raznovrsnih filmova je autorska kreacija za zbirku filmova kojoj se moe dodati i Engleski filmovi koji nisu vrsto anrovski odreeni. Kategorija filmskih klasika identifikuje mnoge filmove koji pripadaju zlatnoj eri Holivuda, a ostali klasici e morati da saekaju da ih overi vreme.Odreeni reditelji i glumci poznati su po odreenim tipovima filmova. Na primer, ime Vudi Alena se vezuje za komedije, Alfreda Hickoka za trilere i filmove strave, Dona Forda za vesterne a ime Erola Flina za avanturistike klasike.Filmski anrovi:Biografski,Istorijski,Komedija,Kriminalistiki,Vestern,Ljubavni Mjuzikl,Drama,Avanturistiki,Triler,Znanstveno-fantastini,Horor,Dokumentarni Eksperimentalni ,Kratkometrani,Jednominutni.Filmske nagrade:OSCARje popularno ime za godinju filmsku nagradu koju dodeljuje amerika Akademija filmskih umetnosti.Ovo je najpoznatija filmska nagrada koja se danas dodjeljuje,a datira jo od 1929 godine.SATURN dodeljuje amerika Akademija naune-fantastike i horora.ZLATNI MEDVED je nagrada za najbolji filmkoja se dodeljuje na Berlinskom filmskom festivalu.ZLATNA MALINA je "nagrada" kojom se ni jedno filmsko ostvarenje ne ponosi.Dodeljuje se najgorim holivudskim radovima.ZAKLJUAK

Film je vreme uprostoru. Film je literatura, fotografija, pokret, drama, pa tako teorija filma smatra film eklekticizmom, ali samostalnom umetnou. Ono to jezikfilma i sredstva kojima se izraava stvaraju, jeste medij televizije, medij krupnog plana koji pripada treoj fazi ovekovog komuniciranja, prema McLuhanu. Film se razvija kao umetnost,ali u sferi novih medija,interaktivnosti, virtuelnih komunikacija i potpuno nove postavke razmene poruka, sa komunikolokog stanovita film se vie nego ikada udaljio od svojih umetnikih aspekata. Danas ameriki mainsteram nije nita vie od postmodernistikog medija, prenosnika propagandnih poruka.Postmodernizam nastao 60-tih godina kao filozofski i umetniki pravac,odlikuje se meavinom stilova, manira, formi, kao i ukidanjem klasine granice: scena i iza scene (to komparaciju nalazi u novim medijima), a kako dolazi do erozije hijerarhije, postmodernizam raa savremene metodepropagande preko jezika filma, tj.clipova, spotova ili reklama,jer je osnovna karakteristika ovog pravca:montano suprotstavljanje , brzi rezovi,diskontinuitet, prekidi panje (Babac & Klajn: 1995). Tako jezik filmapostaje medij za sebe, razvijajui se u marketinko-propagandnoj umetnosti kraja veka.Medij, u leksikografskom znaenju, podrazumeva svaku vrstu prenosnikaporuke, medijatora, posrednika, sredstva za transmisiju komunikacije, onogpomagala kroz koje se prenosi neko dejstvo i sl. (Klaji: 1978,)

LITERATURA

R. Arnhajm, Film kao umetnost, Kultura, Beograd 1962. Tereza iro, Film i tehnologija, Clio, Beograd 2003. Dejvid A. Kuk, Istorija filma I, Clio, Beograd 2004. Babac, Marko & Klajn, Rihard ,Novo lice televizije, Beograd: Katedra za filmsku i televizijsku montau,1995.

6