ElektrostatikaU prirodi postoje materijali kroz koja naelektrisanja mogu lako da prolaze ali postoje i m. kroz koje n. ne mogu da se krecu. 1. Provodnici metali slobodna naelektrisanja2. Izolatori guma vezana naelektrisanjaUkoliko se centri pozitivnog i negativnog naelek. poklapaju rec je o nepolarizovanju, a ako se ne poklapaju onda su polarizovani. U prirodi postoje kako polarizovani tako i ne polarizovani atomi molekula. Ako se nepolarizovni molekuli (atomi) nadju u spoljnom elektricnom polju oni se polarizuju. Siljak zbog velike povrsinske gustine naele. stvara jako polje oko sebe koje ima sposobnost da jonizuje svezi vazduh. Sistem od 2 provodnika naelektrisani u jednakim iznosima, ali razliciti po znaku je kondezator.1. Plocast2. Valjkast } KONDEZATOR3. Loptast Kolicina naelektrisanja koje treba dati nekom telu da bi mu se elek. potencijal promenio za jedinicnu vrednost je elek. Kapacitet. Jednosmerna struja Pojam elektricne strujeUsmereno kretanje naelektrisanja je el. struja. Metali sadrze slobodna naelektrisanja. Kretanje pozitivnih naelektrisanja odredjuje fizicki smer struje, a kretanje negativnih naelek. (elektrona) je tehnicki smer struje. F. i t. smer struje su suprotni po smeru. Kolicina naelektrisanja koja prodje kroz poprecni presek provodnika u jedinici vremena je jacina el. struje. Tok struje odredjen je oblikom provodnika. Elektricni napon je merljiva velicina. U = 1VAko na krajevima provodnika postoji napon (razlika el. potencijala) struja protice kroz provodnik. 1. Toplotno2. Magnetno3. Svetlosno 4. HemijskoJacina el. struje moze da se meri, uredjaj za merenje se zove amper metar. Ampermetar se pri merenju jacine s. uvek vezuje redno. Mesto gde se ukrstaju 2 ili vise strujnih provodnika se zove strujni cvor. Zbir jacina el. struja koje uticu u jedan strujni cvor jednak je zbiru jacina el struja koje izlaze ili isticu iz jednog strujnog cvora. Algebarski zbir u svakom strujnom cvoru je jednak 0. Omov zakon

Odnos 3 fizicke velicine koje karakteriju struju. U/R=I U elektricni naponR elektricni otporI jacina el strujeVezivanje otpornika

1. Redno vezivanje2. Paralelno vezivanje3. Kombinovano vezivanje (mesovito)U slucaju velikog broja otpornika treba ih zameniti jednim otpornikom ali koji ce imati istu vrednost otpora i on se zove ekvivalentni otpornik. Ekvivalentna otpornost kod redno vezanih otpornika je jednaka zbiru otpora redno vezanih otpora. Reciprocna vrednost ekvivalentnog otpora kod paraleln vezanih otpornika je jednaka zbiru reciprocnih vrednosti otpora paralelno vezanih otpornika. Merenje otpora1. Direktno2. IndirektnoDirektno merenje elektricnog otpora se pravi pomocu instrumenta koji zove om-metar. U sustini ommetar je ampermetar cija je skala izbazdarena u omima. Rad elektricne strujeIz iskustva je poznato da elektricna struja zagreva strujni provodnik toplotno dejstvo elek. str. Engleski fizicar Dzul je merenjem utvrdio od cega zavisi oslobodjena toplota na potrosacu merenjem tplote kalorijemetrom.Oslobodjena toplota je srazmerna kvadratu jacine str. I vremenu proticanja struje. Naelek. deo svoje kineticke energije predaju jonima kristalne resetke koji svoju dobijenu energiju koriste za _____oscilovane___________ sa povecanom amplitudom sto se u makrosvetu vidi kao zagrevanje provodnika. Naelek. u provodniku se krecu pod dejstvom elek. polja elek. napona. Rad je brojna mera utroska bilo kog (oblika) energije. U idealnom slucaju (bez gubitka) elek. energija se pretvara u toplotnu. Snaga elektricne struje na delu strujnog rovodnika jednaka je proizvodu napona koja vlada na tom delu provodnika i jacine struje koja kroz njega protice.Snaga elek. struje na nekom potrosacu moze da se meri direktno pomocu mernog instrumenta koji se zove vatmetar i indirektno mereci napon i jacinu struje.Vatmetar sadrzi dva para prikljucaa jedan je strujni,a drugi je naponski jer on objedinjuje i voltmetar i ampermetar,strujni prikljucci se vezuju redno,a naponski paraleleno.!

Elektricni generatorUredjaj koji omogucuje da kroz provodnik protice stalna jacina struje se zove elektricni izvor ili generator. Glavni problem generatora je razdvajanje naelek. u samom izvoru i njohovo dovodjenje u polove izvora. Elek. polje koje postoji u generatoru a potice od polova izvora sprecava kretanje pozitivnih nael prema pozitivnom, a negativnih ka negativnom. Da bi se nael razdvajala u generatoru neophodno je da to radi neelektricna sila strana sila. Strana sila vrsi razdvajanje nael u generatoru. Rad strane sile pri premestanju pozitivnih nael u izvoru je elek. motorna sila izvora. Napon na polovima generatora je brojno jednak elek motornoj sili generatora. Kada kroz kolo protice elek struja ne samo da se zagreva potrosac nego i sam izvor, sto znaci da sam izvor u sebi sadrzi elek otpor. U idealnom slucaju elek energija se pretvara samo u toplotnu energiju i na osnovu ________________________________________________________________? Kirkof ovo pravilo za napon Zbir svih elektromotornih sila jednak je zbiru padova napona u zatvorenoj konturi.

Galvanski elementi Leklansev primarni Akumulatorni sekundarniPrimarni izvori struje ne mogu da se primenjuju, a sekundarni mogu. Elektricni kapacitet akumulatora je kolicina naelektrisanja koju poseduje akumulator koja mu daje mogucnosti da za neko vreme daje stalnu jacinu elek struje. Hemijski izvor elek struje koji se sastoji od 2 razlicita metala uronjena u elektrolit. ElektromagnetizamEksperimentalno je utvrdjeno da el struja ima i magnetno dejstvo stvara magnetno polje. Magnetno polje elek struje se ni pocemu ne razlikuje od magnetnog polja stalnog magneta. Mag. polje je nevidljivo za cula, ali ga graficki predstavljamo pomocu linija. Linije mag. polja su uvek zatvorene (bez pocetka i kraja).