20 Jun 2010.

I Z K O N Z U L A T A

Generalni Konzulat R. Srbije -^ikago, obave{tava sve gra|ane da }e

se 27. juna, 2010. godine u crkvi SvetiSava u San Gabrijelu, odmah nakon slu`be,odr`ati konzularni dan.

Tom prilikom }e predstavniciKonzulata upoznati gra|ane sa aktivnostimakojima se bavi Konzulat, kao i svim usluga-ma koje pru`a. Tako|e, predstavniciKonzulata }e odgovarati na pitanja gradjana.

Pozivamo sve zainteresovane da27. juna, dodju u crvku Sv. Sava i udirektnom kontaktu sa predstavnicimaGeneralnog konzulata saznaju vi{e infor-macija o novim paso{ima, carinskoj regu-

lativi, sticanju dr`avljanstva R. Srbije,vojnoj obavezi, overi dokumenata idrugim poslovima iz nadle`nosti GK^ikago.

Ukoliko imate potrebu, pred-stavnici GK }e na licu mesta overavatipotpise na punomo}ima i izjavama(potrebno je da donesete dokument koji`elite da overite i va`e}i paso{ R. Srbije).Ukoliko `elite da predate zahtev za dobi-janje carinske potvrde ili podnesete zahtevza sticanje dr`avljanstva R. Srbije, to }etebiti u prilici takodje da uradite (uputstvoza ove radnje mo`ete prona}i na na{emsajtu).

STUPANJE NASNAGU NOVOG

VIZNOG RE@IMAOD 01. JUNA

2010. GODINE

Obave{tavamo sve potencijalne podno-sioce zahteva za vize da posle 01.

juna, ne}e biti mogu}e pribaviti vizu ukonzulatu Republike Srbije istog dana kadase zahtev podnese. Za sve vrste viza odnavedenog datuma, potrebna je predhodnasaglasnost nadle`nih organa u RepubliciSrbiji. Molimo sve zainteresovane da seblagovremeno obrate za vizu, u skladu saplaniranim putovanjem.

KONZULARNI DAN U LOS AN\ELESU 27. JUNA 2010. GODINE

vanja. Navija~i su uz nas na svakommestu, od do~eka na aerodromu, pa doispra}aja i to stvarno budi emocije.”

Medju prisutnima bio je i BrankoIli}, predsednik Fudbalskog saveza Ilinoisa,koji nam prenosi svoje utiske:

“Svi Srbi u ^ikagu ve} dugo `elejedno gostovanje na{eg sportskog tima, asigurni smo da }e imid` sa ovih susreta iZvezdine pobede uticati i na sliku Srbije,koju u Americi imaju. Divna su ta sports-ka dru`enja, averujem da }eovakvih gostovanjabiti i ubudu}e.”

Savio izBrazila je odu{evl-jen gostovanjem irado govori o svo-jim utiscima:

“Sve {toradim i u `ivotu ina terenu radim saverom da }u pobe-diti. A pogotovu uZvezdi, za menene postoje pri-jateljske igre, ve} samo igra i `elja zapobedom. I svaki put kada udjem na tereni ja i svi zvezdini igra~i ulazimo samo saciljem da pobedimo, nezavisno da liigramo u ^ikagu, Beogradu, Atini iliKini.”

Gosti iz Beograda su sa svojimdoma}inima posetili Generalni konzulatSrbije i generalnog konzula, DeskaNikitovi}a, obi{li su manastir “Sveti Savau Libertivilu, u kome je sahranjen kralj

Petar II Karadjordjevi}, i pored koga senalazi spomenik Dra`i Mihailovi}u. Potomsu svratili i do imanja na Tre}em jezeru,posetili manastir “Nova Gra~anica”, a namanastirskom groblju polo`ili su venac nagrob Nine Bjedova, preminulog vodjeDelija iz Knina. Usledilo je potomdru`enje sa sunarodnicima na imanjuSrpske bratske pomo}i.

“I za nas je veoma va`no da sunam fudbaleri i uprava Zvezde dragigosti, ali je takodje veoma va`no za na{e

mlade u ^ikagu, za njih koji treba davide da iz na{e zemlje dolaze vredni iuspe{ni, ovoga puta sportisti, na kojemo`emo biti ponosni. Dobro je to zasliku Srbije i na{u ljubav prema Srbiji”-

ka`e Sini{a Marinkovi}, predsednik SBP.Skupu je prisustvovao preosve{eni

Vladika Longin, kao i generalni konzulSrbije, Desko Nikitovi}, predsednikFudbalskog zaveza Ilinoisa, Branko Ili},biznismen Branko Tupanjac i mnogobrojniSrbi iz ^ikaga. Igra~i su mali{animadavali autograme i uz ve~eru se dru`ili sasvojim navija~ima. Bili su i u sportskombaru “Tesla”, a veliko opro{tajno ve~epriredjeno je u diskoteci “Sports Zone” uMelros Parku.

“Navijanje na{ih ljudi u ^ikagu jefenomenalno, i uveren sam da smo pobedevelikim delom osvojili ba{ zahvaljuju}injima. Zato u ime svih igra~a ove pobedei pehar poklanjamo na{im ljudima na ovom

kontinentu, koji su uskra}eni da nas gleda-ju na na{em terenu, ali smo svuda i uveku njihovim srcima “- ka`e Stanko Perovi}.

“Odu{evljen sam prijemom na{ihnavija~a koji su nam priredili do~ek zapam}enje. Nije mi optere}enje {to sam sinpoznatog fudbalera, dovoljno sam jak iborim se za svoj uspeh kao Vujadin Savi},a ne kao sin Du{ana Savi}a, i smatram da tomo`e samo da bude olak{avaju}a okolnost,jer od svog oca, za razliku od drugih, moguda dobijem koristan savet. Na{a pobeda mi

mnogo zna~i, kao ipodr{ka na{ih nav-ihja~a i zato je ipripisujem i `elimda je poklonimna{im navija~ima”,ka`e Vujadin, sin~uvenog Du{anaSavi}a.

Na utak-mice protiv Legijei Pari Sen @ermenastigli su i navija~iiz Montreala,Toronta, Arizone,Vindzora, Los

Andjelesa, Njujorka, orilo se “Zvezda,Zvezda” u Toyota Park-u, i vijorili transpar-enti “Delije ^ikago”, Daleko od o~iju –Zauvek u srcu, Kosovo je Srbija i mnogidrugi.

Zvezdino gostovanje i osvajanjetrofeja na prvom Medjunarodnom turnirubratskih gradova pokazalo je da sport zaistane poznaje granice i da ubudu}e mo`e bitiva`na spona saradnje i najbolji na~in pro-mocije na{e zemlje.

nastavak sa str. 17

U poluvremenu finalne utakmice, podr{ku igra~ima je svojim nastupomdala grupa "Oplenac" i "Kolo " i time do~arali duh Srbije

Doma}ini turnira su organizovali posetu “Sister City Communityu Soccer Clinic” u

Linkoln Parku. Po 5 igra~a iz svakog tima – u~esnika turnira dru`ilo se sa 500 igra~a

od 7-14 godina, govore}i im o tehni~kim elementima fudbala i fizi~koj spremnosti,

zdravlju i dobroj sportskoj formi. Zvezdu su predstavljali Marko Mugo{a, Darko

Lazovi}, Cadu, Savio i Sa{a Stamenkovi}.

Foto

- D

ejan J

ovanovi}

21Jun 2010.

I S T O R I J A

www.serbianmirror.com

Feljton (2. deo)

Demokratija u Srba, sad i nekad

UDRI PO VLADIDOK NE U\E[ U

VLADU

Po ~emu su li~ili^umi}ev Beograd i [e{eljevZemun? Kada je, na “slobodnimizborima” vlast protiv opozicijena ulice izvela artiljeriju? Za{tosu seljaci, vola koji ne}e dapovu~e, psovali re~ima: “J... te^umi}!” Kako je najlju}i opozi-cionar postao najlju}i {ef policije?

Beogradski kandidatopozicije, A}im ^umi}, va`io jeza ljutog protivnika Namesni{tva.Bio je pravnik, {kolovan u Parizui profesor Velike {kole, vrstanpoznavalac krivi~nog prava idarovit, temperamentan govornik– pravi narodni tribun i selja~kidemagog. Beograd ga je birao zakmeta, tj. gradona~elnika {to sesmatralo otvorenim otporom pre-stonice prema vlasti, a kao kmetbio je “policijski smenjen” pa sekandiduje za poslanika. Tih dana,na Velikoj {koli, iz koje }e izni}idana{nji univerzitet, pobunili suse |aci, i ta buna ugu{ena je, neod {kolskih vlasti nego od polici-je, u ~ijim izve{tajima stoji kakoje tu “A}im ume{ao svoje prste”.Kao propali kmet i propaliposlanik ^umi} je otvorioadvokatsku kancelariju uBeogradu, i na su|enjima {iromSrbije sti~e jo{ ve}u popularnost.

“U buntovnoj [umadiji”,po pisanju jednog njegovog savre-menika, “njegova popularnost jetolika da seljak kad psuje vola,psuje ga ^umi}em”.

Udarao je po vlasti, svedok nije u{ao u vlast! ^umi} jebio ministar policije od 1873. do1875. a predsednik Vlade od1874. do 1875. godine.

Ministar je postao uVladi Jovana Marinovi}a, prvogsrpskog premijera koji je lo{egovorio srpski.

^im je Knez MilanObrenovi} postao punoletanokrenuo je le|a MilivojuPetrovi}u Blaznavcu, koji ga jedoveo na presto, i prvu vladupoverio liberalu Jovanu Risti}u.

Risti}ev kabinet zameni-}e Vlada premijera JovanaMarinovi}a, Srbina iz Bosne, kojije ~ak imao i nadimak – Bo{njo.Bo{njo je bio o`enjen }erkom poz-natog bogata{a i dobrotvora, Mi{eAnastasijevi}a, koji }e pokolenji-ma, izme|u ostalih, kao svoju

zadu`binu ostavitiKapetan Mi{ino zdanje.Kapetan Mi{in zet `iveoje na visokoj nozi, u jed-noj od najlep{ih ku}a uBeogradu, govorio je srp-ski kroz nos, sa akcentomkao da je stranac, i –kako ga opisuje istori~arSlobodan Jovanovi} – bioje najsli~niji onim ruskimzapadnjacima, koji suopisani u Turgenjevljevimknjigama. Robovao jejednoj strasti – u`ivao jeda se kocka u velikimevropskim kockarnicama,a kockarski je ulagaovelike kapitale na svet-skim berzama.“Fizionomija mu je bila fizionomi-ja meku{nog Sarajlije”.

Kada je Marinovi}, kojije va`io za konzervativca,privr`enog dinastiji i vlasti,objavio sastav vlade, za sve jebilo veliko iznena|enje kada je zaministra unutra{njih dela postavioA}ima ^umi}a. Gospodin

Marinovi} je izgleda shvatio kakoje “levi~arstvo” A}ima ^umi}aobi~na demagogija, i postavljanjeovog najgrlatijeg srpskog opozi-cionara za ministra policije, jed-nostavno je objasni:

“Za ministra unutra{njihdela potreban je ~ovek koji imapoznanstva i koji ima ve{tine dase s narodom i na~elnicima razgo-vara. ^umi} je sa sela, nije salon-ski ~ovek, ima veliku rodbinu,ogromna poznanstva. Bio je profe-sor Velike [kole, dakle ~ovek jeod nauke. Bio je kmet beogradski,zna dakle ne{to i administracije.Ima dara govora, a ima sve za sra-zli~ne boje ljudima, od svakeklase!”

Oktobra 1874. raspisanisu novi izbori za Skup{tinu.Izborima je rukovodio A}im^umi}. Uo~i izbora uveo je novupraksu koja }e postati redovna uSrbiji: promenio je gotovo kom-pletno policijsko osoblje. Od 18okru`nih na~elnika 16 jepreme{teno ili penzionisano. Sli~noje uradio i sa sreskim na~elnicimai pisarima. Pred izbore je hteo pot-

puno da se osigura, da na svimklju~nim mestima budu – njegoviljudi. Ali, nije se uzdao samo upolicijski teror, uveo je i drugena~ine pridobijanja bira~a.

[TA DA KA@E[KAD TI @A-

NDARI DUVAJU ZA VRAT

Troji~ki ustav, donet uKragujevcu, 1869. u doba kad sunamesnici Risti}, Blaznavac iGavrilovi} vladali Srbijom u imemaloletnog Milana Obrenovi}a,uvo|enjem op{teg bira~kog pravaza sve poreske obveznike, zna~ioje ulazak Kne`evine u kakvutakvu parlamentarnu demokratiju.Kakvu-takvu, zato {to je ostavl-jeno pravo Gospodaru da imenujesvoje poslanike, zatim {to je pred-vidao da se u gradovima glasaneposredno, a u selima prekopoverenika, i najzad {to jeograni~io da za poslanika nemo`e biti izabrana “svakafukara”, nego samo onaj kodr`avi pla}a porez ve}i od 6 tali-ra, a ni “deca” nisu mogla uskup{tinu, sve do navr{enetridesete godine.

Prvi izbori “po novompravilu” organizovani su 6. avgus-ta 1871. godine, a ve} naslede}im, birali{ta su se pretvorilau prva “strana~ka” bojna polja,koja }e se zavr{iti ~ak i –ubistvom jednog poslanika, samotri sata po{to je njegov izbor“ogla{en”.

Troji~kim ustavom zapo-~eo je u Srbiji parlamentarni `ivot,jer su sve Narodne skup{tine prenjega – po~ev od one koja sesmatra prvom, od Sabora u Ora{cu

– imala saborski karakter. Evokako A}im ^umi} opisujeSkup{tinu koja je proglasilaMilana Obrenovi}a za kneza:

- Nije, verujte, bilo tu nipomena o Skup{tini, nego poter-

ala policija ove na{e bedne sel-jake u Beograd, kao {to ih je,nekad, Sulejman – pa{a na kulukterao.

Odavde ih onaj ~assprovedo{e u Top~ider, sabi{e tuu gomilu, opasa{e odsvud`andarima, i onda Blaznavacizvede jedno deri{te, i re~e: “Eto,bra}o, to nam je knez!” Ovigre{ni ljudi i rekli bi ne{to, alikud smeju od pustih `andara kojiim duvaju u vrat – nego se samopogleda{e, onako ispod oka, paudari{e svi u glas: “@iveo Knez!@iveo!” I derali su se, toliko, daje ve} i samome Blaznavcudosadilo, pa je mahnuo rukom daprestanu.

Osnovao je tajni, dis-pozicioni fond, i za izborepotro{io preko 3.000 dukata, {toje za ono vreme bila velika suma.Pored toga, primenio je i novuvrstu korupcije: nemilice je davaodozvole za otvaranje novihmehana, {to bi se reklo – umeo jes poslovnim prostorima. Svakinovi mehand`ija postajao je nje-gov izborni korte{.

Otvorio je toliko novihkafana, da se po Beogradu pri~alokako se pobo`ni ljudi pla{e da }ejednog jutra i Saborna crkvaosvanuti kao mehana prve klase!

U Srbiji tada jo{ nisubile jasno iznijansirane razlikeizme|u konzervativaca i liberala.Do 1881. politi~kih stranaka nijebilo, ali se jasno znalo ko je zavladu, a ko protiv vlade.^umi}eva policija dobila je jasnouputstvo kako ne smeju bitiizabrani ljudi koji najvi{e smeta-ju. Na primer, po`areva~kiposlanik Aleksandar Nikolajevi},Jovan Bo{kovi} iz Loznice, i dvabiv{a oficira, Sava Gruji} izValjeva i Jevrem Markovi} (bratSvetozara Markovi}a) iz Jagodine.

nastavi}e se

Izvor: Srpsko nasledje

A}im ^umi} nije bio opozi-cionar u Srbiji samo kad jebio ministar policije ipredsednik Vlade, a na poli-ti~ku scenu Srbije uveo je"ru{enje" i bla}enje protivnika

HRVAT U SKUPŠTINISKUPŠTINA izabrana 1871.

godine, predlo`ila je šest lica, aNamesništvo je, po Ustavu, odnjih imenovalo za predsednika�ivka Karabiberovi}a, a za pot-predsednika Josifa Pan~i}a,prvog Hrvata srpskog poslanika.

]ORAVE KUTIJE - SVE SRPSKE IZBORNE KRA\E I PODVALE

22 Jun 2010.

S A ^ U V A J M O O D Z A B O R A V A

^UVENE @ENE SRBIJE

Anica Savi} Rebac(1892-1953).

Knji`evnica, istori~ar filozofije, bril-jantni helenista, profesorUniverziteta u Beogradu. Rodjena

u Novom Sadu, kao jedino dete knji`evni-ka Milana Savi}a, jo{ kao gimnazijalka~itala je u originalu anti~ke i moderne

pisce, prevodila, s trinaest godina objavilaprve pesme u Brankovom kolu, a sasedamnaest napisala prvi esej. “Ceo je NoviSad govorio o njenom daru i inteligenciji,i tome da ~ita na nema~kom, engleskom,francuskom, latinskom, gr~kom...” zapisaoje Milan Ka{anin.

Po{to ju je od najranije mladostiprivla~ila antika, 1910. upisuje klasi~nufilologiju na Filozofskom fakultetu uBe~u, a diplomira, posle rata, uBeogradu, gde i doktorira. Drugovala je sIsidorom Sekuli}, Desankom Maksi-movi}, Andri}em, Vinaverom, aCrnjanski u okviru ~udesne Lirike Itakeobjavljuje i pesmu “Reljef sa likomDanta” posve}enu Anici. A u jednompismu ka`e: “Radovao bih se kad bistemi dopustili da sa Vama sa Kalemegdanagledam na daleke {ume”. Na nema~ki iengleski prevodi zahtevnu Njego{evuLu~u mikrokozma, sa latinskog na srpskiLukrecijeve stihove, a s nema~kog delaTomasa Mana (s kojim vodi i zanimljivuprepisku).

Nakon smrti svog mu`a HasanaRepca, posle godina ljubavi o kojoj je bru-jala zemlja, sela je na kanabe, prekrilaglavu jorganom i ispalila sebi metak u srce.U putopisu iz Jugoslavije Crno jagnje i sivisoko, engleska knji`evnica i njena prijatelji-ca Rebeka Vest jedno poglavlje posve}ujeAnici i Hasanu, daju}i im imena Milica i

Mehmed. Do`ivljava ih kao “stubove nakojima po~iva ku}a koja nam je neophod-na da se u nju sklonimo ukoliko ne `elimoda nas vetrovi prirode oduvaju.”

Desanka Maksimovi}(1898-1993).

Njene pesme su ~itale, volele ipamtile generacije ~italaca.Akademik (dopisni 1959, redovni

1965). Jo{ za `ivota dobila je spomenik uValjevu, 1990. Njeno osnovno pesni~kogeslo bilo je da poezija treba da buderazumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema~oveku i `ivotu.

Prve stihove objavila je 1920. u~asopisu Misao, a potom za sobomostavila pedesetak knjiga poezija, kao ipesama i proze za decu i omladinu,pripoveda~kih, romansijerskih i putopis-nih redaka. Me|u pesmama ~iji se stihovii danas govore i slu{aju su, izme|u ostal-ih, i Predose}anje, Strepnja, Prole}napesma, Opomena, Na buri, Tra`impomilovanje, Nemam vi{e vremena,Poko{ena livada... Njena Krvava bajka,poetsko svedo~enje o stradanju |aka uKragujevcu 21. oktobra 1941, neizostavnije deo {kolske lektire.

Dugogodi{nja profesorkaknji`evnosti, do poslednjih dana dru`ilase sa svojim ~itaocima, i malim iodraslim. Dan posle njene smrti, 11. feb-

ruara 1993, Vlada Srbije donela je odlukuda se njeno ime i delo trajno obele`iosnivanjem Zadu`bine Desanke Maksi-movi}, koja dodeljuje istoimenu nagradu.

Milena Pavlovi} Barili(1909-1945).

Najzna~ajnija srpska slikarkaizme|u dva svetska rata. Srpkinjapo majci (Danica Pavlovi}), po

ocu italijanske krvi (Bruno Barili). Majkaje “u detinjstvu odlu~uju}e uticala naMilenino vaspitanje”. Kasnije, “kada je

otvorena, Memorijalna galerija, MilenaPavlovi} Barili’ u Po`arevcu doprinela jestvaranju njene pomalo bajkolikosti ~udaod deteta, uspe{ne slikarke koja je puto-vala po svetu, dru`ila se s poznatimli~nostima, sre}no se udala za jednogAmerikanca i umrla od posledica pada skonja”.

Milena je slikarstvo studirala uBeogradu i Minhenu, prvu izlo`bu priredi-

la u srpskom i ju`noslovenskom glavnomgradu, zatim u (rodnom) Po`arevcu,Londonu, Parizu, Rimu, Njujorku.Vi{estruko obdarena, pisala je i stihovekoje je prvi put objavila 1934. u italijan-skom listu Kvadrino. Opisivali su je kaoradoznalu, privla~nu, {armantnu osobu`ivog duha, dubokog alta, tamnoputu,visoku, uvek elegantnu, ektravagantnu, uzlatnim sandalama s visokim potpeticamai cigaretom u ruci. Govorili da je gra-cioznija i lep{a od svojih slika. Bila jeumetnik celim bi}em, a pripada stvaraoci-ma ovog podneblja koji su dali zna~ajandoprinos i ameri~koj kulturi, pre svegakao modni dizajner rade}i za poznatemodne ~asopise, kozmeti~ke i tekstilnefirme.

Umrla je u Njujorku, a urna snjenim pepelom pohranjena je na grobljuza strance Festa~io u Rimu. U Po`arevcu,u njenoj rodnoj ku}i, 1962. otvorena jeSpomen-galerija “Milena Pavlovi} Barili”,u kojoj se ~uva oko 800 njenih umetni~kihradova. U organizaciji te Galerije, bijenal-no (svake druge godine) odr`avaju se dvezna~ajne likovne manifestacije: “San ima{ta” i “U svetlosti Milene”.

Ljubica Mari}(1909-2003).

Obele`avanje stogodi{njice njenogro|enja Unesko je uvrstio u svojkalendar zna~ajnih kulturnih

doga|aja. Time je potvrdio da ona nijesamo veliki kompozitor, ve} i jedna odnajzanimljivijih umetni~kih li~nosti XXveka, koja se - pored muzike i dirigovan-ja - bavila i pisanjem, slikanjem i vajan-jem.

Bila je, dakle, ne samo jedan od

najve}ih umetnika u srpskoj istoriji, ve} istvaralac ~ije je delo odmah prepoznato kaodeo svetske kulturne ba{tine. Njena muzikase i danas rado izvodi u velikim evropskimmuzi~kim centrima, naro~ito u Holandiji,Nema~koj i Velikoj Britaniji. Istra`uju}isrpsku narodnu i crkvenu muziku, u svojimkompozicijama primenjivala je nekeprincipe narodnog muzi~kog stvarala{tva ivizantijske crkvene muzike, koju je prva u

istoriji upotrebila za stvaranjeneliturgijskih dela.

Ro|ena u Kragu-jevcu, jo{ nije po{la u {kolukad je u Drugom balkanskomratu izgubila oca Pavla,zubara. @ivela je s majkomKatarinom. Njenu posve-}enost i odlu~nost da k}erkiomogu}i da se bavi onim~ime `eli, kompozitorka jetokom celog svog vekado`ivljavala kao ne{tonajuzvi{enije. Svako njenomuzi~ko delo nosilo je posve-tu “Mojoj majci”, a posle

maj~ine smrti (1964) dvadeset godina nijekomponovala... Prva je, 1929, poneladiplomu kompozicije ste~enu {kolovanjemu Srbiji, potom se usavr{ila u Pragu. Prvukompoziciju napisala je s devetnaest godi-na (Tuga za |evojkom), prva je `ena kojaje dirigovala Simfonijskim orkestrom

^e{kog radija (dok joj majka radila poku}ama imu}nih ^eha da bi joj omogu}iladalje usavr{avanje), napisala je, 1931, prvusrpsku atonalnu kompoziciju u Muzika zaorkestar, Bila je dugogodi{nji profesorMuzi~ke akademije u Beogradu i redovni~lan SANU.

krajpreneto iz Politikine edicije

Dragi ~itaoci, ovu pri~u bi trebalo shvatiti kao mali oma` i na{ duboki naklon znamenitim `enama Srbije. Bile su svetice, vladarke, ratnice, umetnice,nau~nice, prosvetiteljke, predvodnice. Velike i u pobedi i u porazu. Neke su zlatom svoje ljubavi bile stub dr`ava, naroda, dvorova i dinastija, druge ih svojim li~nom kobi nepovratno ru{ile. Neke su obele`ile epohu u kojoj su `ivele, ve}ina drugih shva}ena je mnogo kasnije, u slu~aju tre}ih ni to.

Anica Savi} Rebac

Desanka Maksimovi}

Milena Pavlovi} Barili

Ljubica Mari}

23www.serbianmirror.com

B I O G R A F I J E

Jun 2010.

Selo [titar u Ma~vi, izmedju [apca iBogati}a iznedrilo je jo{ jednognadarenog srpskog pisca koji je kao

i mnogi na{i literati toga vremena bolovaood tuberkuloze i pisao izme|u dva naletaka{lja. Na romanu “Poko{eno polje” radioje oko {est godina, pod temperaturomtokom neizvesnih i besanih no}i.

Branimir Brana ]osi}, rodio se13. septembra 1903. u u~iteljskoj porodici,od oca Dragutina i majke Darinke. Vrlorano, ve} u tre}oj godini ostaje bez oca,tako da ga je jedva i zapamtio. Samohranojmajci nije bilo nimalo lako. U~iteljicaDarinka je potra`ila posao u Kraljevu, alipo{to je i tamo veoma te{ko sastavljala krajs krajem izmolila je preme{taj u Beograd.Tako je u glavnom gradu Srbije, Brana]osi} zavr{io ~etvrti razred, ba{ naVidovdan 1914. kada se odvijao dramati~andoga|aj u Sarajevu koji je poslu`io kaopovod za po~etak I svetskog rata. Te jeseniu~iteljica Darinka ]osi} se obrela u Ni{usa sinom Branom, oboje u izbegli{tvu.

Sestra Janka Veselinovi}a je u tovreme bila udata i `ivela je u Ni{u, a njenak}er Dara Marjanovi} je svojevremenosvedo~ila o tome kakav je Brana ]osi} biomladi} i prijatelj. Dru`io se sa vr{njacimakoji su se okupljali na svetonikolskombrdu, ali uglavnom je sedeo po strani i~itao knjige. Suvonjav i bled. Svi su volelida se dru`e sa njim.

Okupacija u Beogradu je i daljetrajala, a kada su kona~no do~ekali slobo-du, gladan znanja mogao je da upi{e petirazred Tre}e gimnazije. Tamo nalazi divneprijatelje i srodne du{e, tako|e mlade liter-ate ~ija se dru`ina zove “Novi nara{taj”, aokupljala je odabrane i talentovane u~enikei iz drugih {kola. Brana ]osi} tada ozbiljnopo~inje da poboljeva. Bolest mu vi{e ne}edati mira. Iz zdravstvenih razloga odlazi uDubrovnik. Prijatna zimska morska klimadeluje lekovito. Po povratku, maturira uDrugoj mu{koj gimnaziji i upisuje pravnifakultet. Ipak, malo zbog bolesti, a malo izmaterijalnih razloga, studije napu{ta inalazi posao korektora u beogradskimredakcijama. Tako nastaju i njegove prvepripovetke “Ubica senke gospo|e Marije” i“O~ajanje Vladimira ]oki}a”. Radi ne{tede}i sebe, od ujutru do uve~e, za listove“Pravda” i “Politika”, a njegovo zdravlje idalje jenjava.

1922. godine odlazi u bolnicu nale~enje, u sanatorijum Topol{ica uSloveniji. Naredne godine uspeva da seoporavi, pa u leto 1924. godine, zavr{avaroman “Vrzino kolo”. Me|utim, nada uoporavak bila je kratkotrajna, bolest sevra}a i na{eg mladog pisca ponovo obara,ali on ne posustaje u radu. Ipak, poku{avada ozdravi i odlazi u poznata [vajcarskaklimatska mesta na le~enje. I tamo su mumisao i pero najbolji prijatelji. Iz tog peri-

oda nastala je zbirka pripovedaka“Egip}anka” i po~etak romana “Dva carst-va”. Upisuje se na Univerzitet u Lozani.

1926. godine, zale~en, Brana sevra}a u Beograd i po~inje da intervjui{epoznate knji`evnike. Priprema njihoveportrete za knjigu “Deset pisaca-deset raz-govora”. Intervjui{e Boru Stankovi}a,Veljka Petrovi}a, Milo{a Crnjanskog,Gustava Krkleca, a onda i Milana Raki}a iStanislava Vinavera. Ipak, po~etkom 1927.godine, priznaje sebida nije zadovoljanonim {to je napisao.Tako odlu~uje davodi “Dnevnik rada”smatraju}i da }e mutakav pristup radubiti od koristi ipomo}i da korigujenedostatke.

I upravo satim, “Dnevnikomrada”, marta istegodine, odlazi uPariz, gde kona~nouspeva da ostvarisvoju najve}u `elju iupisuje filozofiju naSorboni. Pored studiranja, dao je sebizadatak da svakodnevno mora da napi{e poosam stranica. Tada je uveliko radio naromanu “Dva carstva”. Bolest se tihpariskih dana podmuklo pritajila. Ali nezadugo, jer je slede}i lekarski pregled jasnopokazao da se tuberkuloza ponovo vratila.Vi{e nema {etanja i u`ivanja po Luvru igradu svetlosti. Napu{ta Pariz i opet odlaziu [vajcarsku. I opet ga ~eka bolni~ka sobai {etnja kroz zelenilo, ali ovoga putapojavljuje se i ljubav. Dodu{e kratkotrajna,kao {to je i njegov `ivot bio, alimarkantnog prido{licu iz Pariza, prime}ujeTijana Lienar, tako|e pacijent u sanatoriju-

mu Dej. Brana je bio prijatan sagovornik ipitom ~ovek. Govorio je Tijani: “Ja vasvolim…to moram da vam ka`em i molimvas da mi se ne podsmevate. Kada se bude-mo za koji dan videli, ni~im ne poka`itepred ostalima da to znate. Ovo spaliteodmah.”

Dok se Brana le~i u Deju, Srpskaknji`evna zadruga u Beogradu izdajeroman “Dva carstva”. Iako knjiga i samautor dobijaju pohvale i pregr{t pozitivne

kritike, pisac nijez a d o v o l j a n .Polovinom septem-bra, te 1928. godineu svoj “Dnevnikrada” bele`i: “Ja jo{uvek nisam na{aosvoj izraz. Radije }uza}utati, nego nas-taviti lutanja i potu-canja. Do dvadeset ipete godine moglo bise jo{ {to{ta i opros-titi. Od danas, jatreba da te`im punojmeri, a ne samopoku{ajima.”

Po povratkuiz [vajcarske, Brana zav{rava, odnosnodora|uje zapo~etu knjigu “Deset pisaca –deset razgovora” u kojoj je izneobja{njivih razloga {tampano “Devetpisaca – devet razgovora”. Nakon toga,zapo~inje stalan i temeljan rad na romanu“Poko{eno polje”. Prinu|en je da pravipauze, jer slomljen i malaksao od temper-ature gubi snagu i radni elan. Svestansvoje bolesti, svaki novi dan do~ekuje saneizmernom rado{}u i strasno nastavlja sapisanjem `ivotnog dela.

Nastanak romana “Poko{enopolje”, odvija se na relaciji Beograd-Topol{ica. U to vreme najbolji prijatelj mu

je sudija Zoran, sin Radoja Domanovi}a.Prole}a i leta provodi u Sloveniji, a jesenii zime u Beogradu. I tako tri godine.

Ba{ nekako u to vreme, upoznajei devojku o kojoj je ~itavog `ivota sanjao.Devojku sa divnim osmehom, ne`nogpogleda. Zra~ila je toplinom. Kada je biladaleko od njega pisao joj je: “…I voleo bihda ti ka`em kako te volim na jedan sasvimnov na~in, kako do sada nisam voleonikog. Ti si potpuno deo mene, moje brige,moga `ivota. Shvata{ li i ti sve takoozbiljno?”

Ljubav je bila sre}na i uzvra}ena,krunisana veridbom. A nekako, ba{ tada jei grudobolji do{ao kraj. U jesen 1933.godine dobio je otpusnu listu koja je bilapokazatelj da je potpuno izle~en. Vratio seu Beograd i nastavio da doteruje roman“Poko{eno polje” do detalja. Tada najpoz-natiji izdava~, Geca Kon je ve} po~eo daovaj roman reklamira i u novinama.

Brana je veoma diskretno, samajkom i verenicom, proslavio izlazakknjige na Avali u hotelu za ru~kom.Intimno i sve~ano. Bila je zima i malosnega, ali posle {etnje po Avali, po`alio seda ga je uhvatila groznica. Po~eo je daka{lje.

Stara boljka mu nije davala mira.Ponovo je vrebala i za samo nekoliko danaje skrhala na{eg pisca. Prevezen je isme{ten u bolnicu. Dobio je zasebnu sobusa sto~i}em i foteljama. Najbli`i prijateljisu ga obilazili, ali boljitka na`alost, nijebilo. Zdravstveno stanje se samopogor{avalo, iako su svi brinuli za njega.Umro je 29. januara 1934. godine, ka`u,ta~no u podne. Tek {to je bio za{ao utrideset prvu godinu…

A sutradan su se primerci romana“Poko{eno polje” pojavili u izlozima iknji`arama… ovoga puta Brana je biozadovoljan.

BRANIMIR ]OSI]

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Rubriku priprema: Aleksandra Maksimovi}

ZVALI SU GA "DEVOJA^KI PISAC"

Branimir ]osi}

24 Jun 2010.

SRPSKA

POSLA

Kako je kod vas? Ovdekriza jo{ traje, novca

nema, svako svakom duguje.^ak je i Boris Tadi} morao odsvojih tajkuna da tra`i pare,koje su sakrili na Kipru.Na{ao je predsednik tamoneke 3 milijarde, ali nikako da ih doteraku}i. Milo \ukanovi} svoju lovu dr`i uPodgorici. Englezi su ga stavili na listu 20najbogatijih predsednika, jer ima 12 mil-iona evra u svojoj banci.

D`aba im lova, kad su se kaopravi Srbi zavadili. Milo se boji izbora, paotpu`uje Tadi}a da mu podme}e opakuopoziciju. Tako je to na Balkanu ve} dvedecenije, za sve je kriva Srbija i Srbi iznje. Sve zemlje oko nas napravi{e dr`avetako {to pljuju i napadaju Srbiju i nas uBeogradu. Mora}u i ja da ogradim neko

par~e zemlje, pa da proglasimdr`avu Markovina.

Dinar je stra{no pao,benzin je 120 dinara, a dolarnikad ja~i. ^ekam ameri~kepenzionere da do|u da naskite zelemba}ima. AmbasadaSAD nam poklanja turisti~kevize na 10 godina, u nadi dasvi emigriramo u Ameriku.

Kad bi Srbi naselili SAD predsednikBarak Obama bi ili morao da se odseli, ilida osnuje orkestar, pa da `ivi od trube itambure.

Otkrili smo novu po{ast u Srbiji– pedofiliju. Profesori, taksisti i novinaripipkaju i slikaju golu decu. Panika jetakva, da su sakuplja~i sli~ica za albumfudbalera koji idu na Mundijal u Afriku,prestali to da rade u strahu da ih policijane uhapsi da su pedofili.

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACI

dvogodi{wi pomen

Na{oj dragoj i nikada pre`aqenoj

ZZ dd ee nn kk ii @@ii vv kk oo vv ii }}

11 99 77 00 -- 22 000088

Draga na{a Zdenka,

Tuga i bol nikada ne}e iz~eznuti iz na{ih srca.

Ostavila si svoje najmilije da ve~no tuguju za tobom

i da te se uvek se}aju. Sudbina je htela da nas razdvoji

i da ostanemo `eqni i mi tebe i ti nas.

Tvoj dragi lik je u na{im srcima i nikada se izbrisati ne}e.

Neka ti je laka zemqa i po~ivaj u miru Bo`ijem.

Sa velikom tugom i bolom, ve~no o`alo{}eni:

Otac Matija, mama Jozefina, brat Zvonko sa porodicom,

suprug Sa{a, tvoj dragi sin Aleksandar, svekrva Slavica

i mnogobrojna rodbina i prijateqi u inostranstvu i otaxbini.

D R U [ T V O

25Jun 2010.

P O R U K E

www.serbianmirror.com

Postovani ~itaoci, u ovoj rubrici bi}e obra|ene sveaktuelne teme koje bude pa`nju, kao i kratki mali savetiu vezi sa preventivnim zdravljem, ali i kako se pona{ati

u datoj situaciji. Stru~ne savete za na{ list pi{e Dr. Milan Najdanovi}

SAVETI LEKARA

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCTDO[LO JE VREME DA VRATITE SVOJU IMOVINU

ODUZETU U HRVATSKOJ, BOSNI I HERCEGOVINI

I NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA ZA

KONSULTACIJE, PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

Lumboishialgia

(I{ijas)

I{ijas je je oboljenje koje nastajeo{te}enjem ki~menih pr{ljenova u don-jem delu ki~menog stuba. Veliki socio

– medicinski zna~aj i{ijasa proisti~e iz~injenice da je to jedan od veoma ~estihuzroka radne nesposobnosti, odnosno bolo-vanja.

Uzrok nastankaPrerano starenje i degenerativne

promene intervertebralnog (me|upr{ljen-skog) diskusa su svakako osnovni razlogove bolesti. Naj~e{}e pri podizanju tereta iznezgodnog polo`aja tela (pogre{an pokret)dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusai prolapsa njegovog sredi{njeg dela-nukleuspulpozusa koji vr{i kompresiju na odgo-varaju}i ki~meni koren (mesto odaklepolaze nervi).

Klini~ka slikaU anamnezi ima vi{e nastupa bolo-

va u lumbalnom delu ki~me (lumbago),obi~no posle naprezanja. Aktuelni bol jelokalizovan u istom predelu i {iri se ka

zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge svedo prstiju. Parestezije (izmenjeni ose}aj,ose}aj mravinjanja), nekad i hipestezija(smanjen ose}aj za dodir) u palcu noge,smetnje na spoljnoj strani stopala i malomprstu. Bolovi se poja~avaju pokretima inaprezanjem (ka{alj, kijanje, smeh).Istezanje i{ijadi~nog `ivca (podizanjemispru`ene noge) dovodi do poja~avanja bola.

DijagnozaOsim klini~ke slike za dijagnos-

tiku su zna~ajni EMG. Suverena metodakoja pokazuje nivo i veli~inu prolapsa jeNMR (nuklearna magnetna rezonanca).Odli~an prikaz prolapsa u ovoj regijiobezbe|uje i lumbalna radikulografija.

Le~enjeAkutna bolna faza zahteva hitnu

terapiju zbog te`ine bolova, koji su uvelikom broju slu~ajeva nepodno{ljivi.Najefikasnija mera je infiltracija paraverte-bralne muskulature u blizini bolnih ta~akaanalgeticima i kortikosteroidima.

Posle infiltracije treba grejati lum-balni predeo toplim termoforom. Korisna jeprimena i miorelaksantnih sredstava sasedativnim dejstvom. ^esto se daju i injek-cije vitamina B1, B6 i B12.

U akutnoj fazi najkorisnije jepostavljanje u polo`aj na le|ima sanatkolenicama u vertikalnom i potkoleni-cama u horizontalnom polo`aju –Williamsov polo`aj. Po smirivanju bolovaprimenjuje se fizikalna terapija sa ciljemja~anja paravertebralne muskulature.Bolesnika treba savetovati da spava naravnoj postelji, da izbegava podizanjetereta pri ispravljanju, da ne pravi naglepokrete i da sam sprovodi odgovaraju}eve`be.

26 Jun 2010.

D E [ A V A N J A U B U B A M A R I

Jun 2010.

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

27www.serbianmirror.com

Slobodanki Bubi}, Tanji Mileti},

Milanu Laudanovi}u - Lakiju------------------------------------

I Z B E O G R A D A Z A ^ I K A G OMateji Niketi}u od prabake Savke iz Beograda.

------------------------------------Stanku Niketi}u

Dragi deda "Na{o" neka ti je sre}an rodjendan, da nam bude{ `iv i zdrav i sre}an!

Vole te tvoji Mia, Danica i Mateja Niketi}

Mateji Niketi}u`ele mama Anita, tata Mi{a i sestre

Mia i Danica

D R U [ T V O

Bilo je zadovoljstvo prisustvovati kon-

certu Kulturno-umetni~kog dru{tva

“Oplenac” iz Toronta i njihovih

gostiju iz beogradskog “Kola”, koji su pred

prepunom salom ~ika{kog “Harris Theatre”

zabavljali prisutne i na najbolji na~in pred-

stavili deo kulturnog nasledja Srbije.

Zanimljive koreografije, izuzetno

osvetljenje i scenografija upotpunjavale su

pri~e o igrama, o krajevima, o ljudima,

bude}i najdublje emocije nostalgije.

U programu pod naslovom “A

Serbian Story” videli smo najlep{e igra~ke

fantazije kroz spletove igara iz zavi~aja.

Odu{evljena nastupom “Oplenca” i nji-

hovih gostiju Andjelke Petrovi}, Gorana

Mitrovi}a i Biljane Marinkovi}, publika je

skandirala tokom celog programa.

Bila je ovo prilika da se i

ameri~ki auditorium uveri u lepotu i

kvalitet igara koje dolaze sa na{eg podnebl-

ja i izuzetnu nadarenost i entuzijazam

kojim “Oplenac” sti~e slavu na ameri~kom

i kanadskom kontinentu.

OPLENAC I KOLO U SRPSKOJ PRI^I

28 Jun 2010.

A S T R O L O G I J A

HOROSKOP ZA JUN 2010.

^ESTITAMO RO\ENDAN

BLIZANCIOVOG MESECA O^EKUJTE:

DRU@ENJE!

Vi pripadate grupi znakova, koji vole kretan-je, putovanja i dru{tvo, tako da ne trebateispustiti ni jedan trenutak, koji poznanstvopretvara u prijateljstvo. Kao i lahor prole}a,tako i vi, u`ivate u prijateljima, izlascima,promenama, novinama, komunikaciji, pri~i isvemu onome {to pokre}e va{ mentalni deokaraktera.[ta pokloniti Blizancima za rodjendan?Njoj: Knjigu, kompjuter, telefon, putovanje,sve delove ode}e, minjdu{e, rukavice,e{arpe, narukvice, ta{ne, {minku, bi`uteriju.Njemu: torbe, kofere, fotoaparat, li~ne pred-mete, dvogled, priveske za klju~eve, kamere,knjige.U ~emu preteruju?Oni su vrlo racionalni i prakti~ni, pa se lakomogu udaljiti od emocija i ose}anja, {tomo`e biti jedna od prepreka u emotivnom iintimnom `ivotu. Komunikacija i informaci-je imaju va`no mesto u njihovom `ivotu, aliponekad mogu i preterati, tako da ih drugiprozivaju „brbljivcima” ili spletkaro{ima.Potrebne su im promene i novine da bi bilizadovoljni, {to ih ne}e dugo zadr`ati na jed-nom mestu, a onda mogu biti nestalni.^ega se boje?Njihovi najve}i strahovi su povezani sadosadom i prazninom, a to zna~i da jepotrebno svaki dan da bude aktivan i ener-gi~an. Pripadnici ovog znaka te`eprakti~nom intelektu i razumevanju, tako danekada imaju strah od ma{te i snova.Nagla{en je strah i od starog, tradicionalnog,ve} vidjenog, jer je potreba za stalnim nov-inama ono {to ih motivi{e. Pla{e se starosti.[ta ih usre}uje?Blizance usre}uje mladala~ko raspolo`enje iigra, {to ih ostavlja u vezi sa detinjstvom imladosti, jer imaju strah od zrelijih godina.Sve {to se mo`e do~arati re~ima, govorom,mislima, idejama i pisanjem usre}uje ih i ~inizadovoljnim. Mnogo pisaca, knji`evnika, pro-fesora i govornika je rodjeno u ovom znaku.[to o~ekuju u ljubavi?Ona: @ena sa Suncem u Blizancima o~ekujeu braku da bude ravnopravna sa svojim part-nerom. Ona o~ekuje da nastavi svoje aktivnos-ti koje je upra`njavala i pre braka, naro~itoako se istakla na nekom polju. Tra`i partnerakoji je oslobodjen svih predrasuda i ako naid-je na pravog ne `eli da ga lako izgubi.On: Nije mnogo ose}ajan, mada umekvalitetno da prenese re~ima i kroz razgov-or svoja ose}anja ili ono {to u datommomentu ose}a. On tra`i bra~nog druga kojimo`e da deli njegove interese, koji nijevezan za ku}u i koji rado pristaje da krenekud god ka`e ili po`eli.

Ovan(21. 3 – 20. 4)

Posao: Akcije i poduhvati trebaju bitiusmereni samo prema krupnim i velikimplanovima, {to zna~i da ne trebate u nared-nom periodu da igrate na sitno ili na malo.Ljubav: Voljena osoba se ponekad ose}a

nesre}no i tu`no, jer ste previ{e okrenutisebi i sopstvenim potrebama, koje stavljatena prvo mesto.Savet: Razmislite da li mo`da previ{enagla{avate ego, ~ast i ponos.

Bik(21. 4 – 20. 5)

Posao: Pripadnici ovog znaka koji se baveprivatnim biznisom ima}e povoljne poslovneprilike u narednom periodu, a ostali }e imatiposlovne prepreke zbog porodi~nih obaveza.Ljubav: Vreme je da se posvetite bli`emokru`enju, odnosno onima koji su vam blis-ki, porodici, tako da }ete vi{e vremenaprovoditi sa njima.Savet: Nemojte preterivati u svojoj tvr-doglavosti.

Blizanci(21. 5 – 21. 6)

Posao: Odluke koje trebate doneti, a kojeniste doneli iz bilo kojeg razloga, kona~nodolaze na dnevni red i vrlo brzo }ete ihdoneti i predo~iti drugima.Ljubav: Imate problem u komunikaciji sapartnerom, {to vas ~ini nemirnim i nervozn-im, a uzrok je odbijanje partera ili strah dase suo~i sa problemima koji su zajedni~ki.Savet: Nau~ite malo da budete sami sasobom.

Rak(22. 6 – 22. 7)

Posao: Do{lo je vreme da jasno iznesetesvoje ambiciozne poslovne planove i daistaknete li~nost kroz poslovne aktivnosti, a{to }e vam vratiti samopouzdanje, vitalnosti `ivotnu energiju.Ljubav: U periodu ste kada mo`ete lakoizra`avati ne`nost, bri`nost i toplinu, {to }eobradovati va{e najbli`e ili va{eg partnera.Spremni ste kako da dajete ljubav, tako i daje primate.Savet: Obratite pa`nju na ishranu iupra`njavajte vi{e fizi~ke aktivnosti.

Lav(23. 7 – 23. 8)

Posao: Period ispred vas ne donosi zna~ajni-je ili krupnije povoljnosti, jer vi kada io~ekujete, to je uvek veliko i krupno, pa}ete biti neraspolo`eni. Kao da vas napu{tasamopouzdanje i `ivotna energija, {to }e vasudaljiti i od uspeha.Ljubav: Me{ate emocije i racionalnost i kaoda poku{avate da spojite korisno i emotivno,{to }e vam i po}i za rukom.Savet: Ne ulazite previ{e u nepotrebnekomunikacije.

Devica(24. 8 – 23. 9)

Posao: Polako izlazite iz perioda koji je biozbunjuju}i, jer niste mogli da u~inite ni{ta naposlovnom planu, bez obzira koliko stepri`eljkivali. Va{a sumnji~ava priroda, jo{ jed-nom je potvrdila da je postojao razlog za tim.Ljubav: O~ekujte poziv do jedne osobe,koju ste videli i ~uli jako davno ili koja jetrebala ve} da vam se javi, ali je iz nekihrazloga kasnila.Savet: Ne donosite nikakve odluke koje su

vezane za va{ novac i finansije.

Vaga(24. 9 – 23. 10)

Posao: Me{ate posao i emocije, {to vam ~akna poslu mo`e aktivirati neku ljubavnuavanturu, medjutim posao u ovom trenutkune mo`e da napreduje, jer jo{ niste sami sasobom odlu~ili {ta `elite.Ljubav: Mogu}a je avantura na poslu.Slobodne Vage mogu o~ekivati iznenadnisusret sa osobom koju su poslednji putodbili, ali sada }e biti sasvim druga~ije.Savet: Nemojte biti previ{e popustljiviprema partneru.

[korpija(24. 10 – 22. 11)

Posao: Previ{e ste ponosni i gordi, a oveosobine mogu naru{iti i upropastiti povoljneposlovne prilike. Popustite malo i buditevi{e spremni na saradnju, jer jedino takomo`ete imati rezultat poslovni uspeh.Ljubav: U ljubavi nemojte previ{e pokazi-vati ponos koji ide uz tvrdoglavost, jer }etena taj na~in povrediti partnera, a on }e seonda okrenuti i oti}i.Savet: Iskoristite pronicljivost i istra`iva~kitalenat, {to }e vas odvesti do uspe{nog posla.

Strelac(23. 11 – 21. 12)

Posao: Pomalo ste naivni i previ{e ulazite saoptimizmom i entuzijazmom u poslovneaktivnost, {to lako mo`e doneti vremenomrazo~arenje. Budite oprezniji i svesniji grani-ca i mogu}nosti.Ljubav: Ljubav tra`i od vas `rtvovavnje ibezuslovno davanje, jer jedino na taj na~in ivi mo`ete uzeti emotivan i unutra{nji mir.Savet: Okrenite se duhovnosti.

Jarac(22. 12 – 20. 1)

Posao: Od vas se tra`e konkretni i stabilnirezultati na poslu i vi ste spremni da ulo`itenapor i disciplinu, {to mo`e doneti vre-menom i trajnu poslovnu poziciju.Ljubav: Partner je nezadovoljan jer steokupirani poslom, ali ne umete da budeteotvoreniji u komunikaciji sa njim i ~estonagla{avate sumnju i odgovornost.Savet: Obratite pa`nju na organe za varenjei donji deo stomaka.

Vodolija(21. 1 – 19. 2)

Posao: Ose}ate da vas drugi iskori{tavaju naposlu, ali jo{ uvek ne odgovarate ovakvimokolnostima, {to ide protiv va{e prirode,koja ne voli da se uzdr`ava od bilo ~ega.Ljubav: Ne prenosite nervozu sa posla iradnog okru`enja u partnerski odnos, jer jeperiod ispred vas je veoma kriti~an i mo`edoneti emotivne krize.Savet: Poku{ajte da napunite baterije, tako{to }ete se izdvajati iz gu`ve, ali samopovremeno.

Ribe(20. 2 – 20. 3)

Posao: Mogu} je iznenadni poslovni dobitak,koji uop{te niste o~ekivali i koji }e vas izne-

naditi, tako da u prvi mah ne}ete ni biti sves-ni toga. Prijatelj }e vas poslovno savetovati.Ljubav: Previ{e idealizujete partnera i stvaratesliku koja ne odgovara stvarnom stanju.Poku{ajte realnije da sagledate va{ emotivni`ivot, jer }ete u suprotnom imati razo~arenja.Savet: Iskoristite ma{tu i fantaziju za nekekreativne aktivnosti ili talente.

Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com, e-mail: jelenavojvodic@eunet.yu

Zbog trenutne opozicije Saturna u Devicii Urana u Ribama, da se malo osvrnemo

na ovaj aspekt, jer }e 28. maja Uran u}i uznak Ovna. To }e biti po~etak perioda, kadavi{e ne}e biti strpljenja u potrebi za prome-nama, jer kod Ovna ne postoji re~ – „~ekaj”.I, ne samo strpljenja, ve} ne}e biti ni sprem-nosti na kompromis ili saradnju u okolnosti-ma koje nas o~ekuju, jer je Uran ipak posled-njih sedam godina u svojoj te`nji za menjan-jem i promenama bio i susretljiviji i kopera-tivniji, jer je prolazio kroz znak Ribe. Od 28.maja, pa narednih sedam godina, bi}emo sve-doci va`nih i krupnih promena, koje }e bitiiznenadjuju}e, nagle, silovite, ~ak grube iagresivne, jer }e Uran boraviti u odlu~nom,direktnom, ali i militantnom i agresivnomznaku Ovna. Ali, o Uranu u Ovnu }u tekpisati... nego da se vratim na trenutni aspektSaturna i Urana. Odavno sam prestala daverujem u slu~ajnosti, tako da nije slu~ajnost{to se Saturn okrenuo u jednom momenturetrogradno i {to formira jo{ jednom opozici-ju sa Uranom i to pre nego {to Uran udje uznak Ovna i tamo najavi „po~etak iznenadju-ju}eg i nenadanog”. Sva ova de{avnja oko iu Gr~koj upravo se de{avaju u periodu kadaje prisutna opozicija Saturna i Urana, dakleonaj pobunjeni ~ovek – Uran i onaj koji ho}eda nametne stroga pravila i ograni~enja –Saturn, stoje jedan nasparm drugog uvelikom problemu i bi}e ovoga jo{, a poseb-no kada Uran bude zauzeo poziciju u Ovnu,a Saturn u Vagi, ali }e tada pobunjeni ~ovek– Uran, biti mnogo odlu~niji, direktniji, nestr-pljiviji i ja~i, nego {to je to bio pre toga.^esto i sve vi{e, danas mo`emo ~uti sa jednestrane – „menjajte se ljudi” ili „prihvatimopromenu, jer nas svaki dan sve vi{e upozo-rava na nu`nost toga”, ali postoji i drugastrana, a to je sumnja i strah od promene,strah od slobode, od izra`avanja bez ustezan-ja, na ~ega nas upravo podse}a Saturn opozi-cija Uran. Dakle, pre ulaska Urana u znakOvna, ovaj aspekt govori slede}e – „S onestrane vam je sve {to je bilo, ceo va{ `ivotod rodjenja do ovog trenutka, gde smo dobiliiskustvo kroz napor, trud, posao i rad,sl`enje, pokornost, korisnost, pa i bolesti. Sove ili druge strane je ono {to }e tek biti ilimo`e da bude od ovog trenutka, pa nadalje,preko promene trenutnog stanja i radioslobadjanja od svega {to nas fizi~ki i mater-ijalno ograni~ava. Ali, promena kroz emoci-je, ose}anja, kosmi~ku ljubav, `rtvu, davanjei duhovno, kroz prisustvo ideala sa kojim setreba stopiti”. Razmislimo... uskoro }e semnogo toga promeniti.

PO^ETAK IZNENADJUJU]EG

NENADANOG

cell phone+381(0)63/777-50-16phone: +381 (0)25/777-632

29Jun 2010. www.serbianmirror.com

N U M E R O L O G I J A

Bioritamski broj se izra~unava kada

se saberu dan i mesec ro|enja i

svedu se na jedan od brojeva u

nizu od 1 do 9.

Npr. - Ako je neko ro|en 15.02.

bilo koje godine, njegov biritamski broj }e

biti 15 + 2 = 17 = 1 + 7 = 8. Izra~unajte

Va{ bioritamski broj i broj Va{eg partnera,

me|usobno ih saberite i vide}ete kakav je

Va{ ljubavni odnos. Ponekad se mo`e desi-

ti da partneri imaju isti bioritamski broj, pa

zato postoje dva zna~enja u ljubavnoj

sinastriji sa istim i sa razli~itim bioritam-

skim brojevima.

ISTI BIORITAMSKI BROJEVI

Ako partneri u ljubavi imaju isti

bioritamski broj onda je to ote`avaju}a

okolnost za obe strane, a da bi opstala

veza ili brak potrebno je da jedan od njih

dvoje stalno popu{ta. U jednom trenutku

ili lo{oj `ivotnoj situaciji sli~no reaguju i

onda su u isto vreme ili raspolo`eni ili

neraspolo`eni. U ovakvoj kombinaciji pos-

toje samo dve krajnosti, dobro ili lo{e.

Sredina ne postoji, i nikada ne}e postojati

jer to je sudbina svih onih sa istim biori-

tamskim brojem.

1 + 1 = 2Kada dve osobe imaju jedinice za

bioritamske brojeve one su izuzetno

pametne i duhovno obrazovane. Njihova

veza je mirna i la`no harmoni~na, sve do

vremena dok jedan od partnera neshvati da

je iskori{}avan i da je morao mnogo ~ega

da se odrekne u svome `ivotu radi mira u

ku}i. Na kraju njihova veza postaje pasiv-

na, i do`ivljava krah.

2 + 2 = 4Ako se na|u dve osobe sa dvojka-

ma u bioritamskim brojevima one mogu

biti samo dobri poslovni partneri. Me|utim,

ako je veza zasnovana na emocijama ubrzo

}e do`iveti krah ili ako opstane bi}e

optere}uju}a za oba partnera.

3 + 3 = 6Sa trojkama u bioritmu dve osobe

mogu bra~no dobro da funkcioni{u, ali pod

odredenim uslovima. Moraju da nau~e kako

da kontroli{u svoju impulsivnost odnosno

da jedan popusti u trenutku kada je druga

osoba u najve}oj tenziji. Ako se partneri

usaglase ovakava veza mo`e biti i veoma

duga.

4 + 4 = 8Ako su partneri sa ~etvorkama u

bioritmu njihov zajedni~ki broj osam je

broj dobrog me|usobnog razumevanja.

Ovakava veza je finansijski uvek stabilna i

u njoj postoji savr{eni sklad. Partnerima se

mo`e dogoditi da boluju ~ak i od istih

bolesti, kako fizi~kih tako i mentalnih, i

oni vremenom po~inju da li~e jedno na

drugo.

5 + 5 = 10 odnosno 1Osobe s peticama u bioritmu

imaju racionalnu vezu koja se vi{e zasniva

na prijateljstvu i razumevanju nego na

strasti i ljubomori. Kroz ovakvu vezu oni

mogu posti}i fini sklad samo ako jedan

partner drugom ne ograni~ava slobodu. U

suprotnom veza }e do`iveti krah a partneri

}e postati gubitnici.

6 + 6 = 3Ako se u zajednici na|u osobe sa

{esticama u bioritmu one }e se dobro sla-

gati i maksimalno se posvetiti porodici.

Svaka od ove dve osobe te`i }e dominaci-

ji ali }e ih emocije navesti da se prilagode

partnerovom temperamentu, i na taj na~in

}e vezu u~initi stabilnom.

U ljubavi }e dobro funkcionisati,

a u drugim stvarima samo ako jedan

popusti.

7 + 7 = 5Ova kombinacija bioritamskih

brojeva daje dve duhovno veoma jake

osobe. U ljubavi one }e se dobro razumeti,

a u ostalim oblastima posti}i}e harmoniju

samo ako budu popustljive i tolerantne. U

suprotnom sva|e su im neizbe`ne. Savet im

je da puno rade na sebi i poku{aju da

pomognu svome partneru da se sna|e u

neprijatnim `ivotnim situacijama na najbolji

moguci na~in.

8 + 8 = 7Kada se u bra~noj ili ljubavnoj

vezi na|u osobe koje imaju osmice u

bioritmu onda imamo situaciju da }e dve

le`erne osobe jedna drugu da nerviraju i

da optu`uju za sve neuspehe. Ovo su

pasivne osobe od kojih }e jedna

poku{avati da stvari vu~e napred, ali bez

ve}eg uspeha.

Ovakva veza ima lo{u prognozu, i

na kraju dolazi do razlaza.

9 + 9 = 9Kada se na|u u emotivnoj kom-

binaciji osobe koje imaju devetke u bior-

itmu, tada imamo situaciju koja ozna~ava

sudbinsku vezu. One su morale da se sret-

nu, i da odrade u `ivotu ne{to zajedno

bilo da je to dobro ili lo{e, kako bi izbe-

gle ponavljanje. Ako i do|e do raskida

onda ga kod sudbinskih veza treba plani-

rati u godini ~i{}enja, a to je u godini

broja devet.

RAZLI^ITI BIORITAMSKI BROJEVI

Osobe sa razli~itim bioritamskim

brojevima dobro se me|usobno sla`u i dop-

unjuju. Sa lako}om prevazilaze sve krizne

situacije u toku svoga zajedni~kog `ivota.

Pomo}u prikazane formule

prona|ite kome zbiru bioritamskih brojeva

pripadate, Vi i Va{ partner i pro~itajte {ta

u Va{em slu~aju taj broj zna~i.

D + G = zbir bioritamskih brojeva

D = `enski bioritamski broj

G = mu{ki bioritamski broj

D + G = 1Ovo je jaka veza koja ima sve

predispozicije da dobro funkcioni{e.

Jedinica predstavlja, snagu, istrajnost,

privr`enost, iskrenost i ona mo`e biti

uspe{na ukoliko se partneri me|usobno

dopunjuju.

Prevelika analiti~nost i sitni~aren-

je su jedine mane koje mogu da opterete

ovako jaku vezu.

Npr. 4 + 6 = 10 = 1

D + G = 2Kombinacija je takva da jedna

osoba mo`e biti mimo svoje volje

iskori{}avana od strane druge osobe. U

ovakvoj vezi uvek }e bolje pro}i osoba sa

neparnim bioritamskim brojem, dok }e

druga sa parnim brojem izvla~iti finansijsku

korist.

Npr. 7 + 4 = 11 = 2

D + G = 3Ovo je kombinacija razli~itih

bioritamskih brojeva koja daje izuzetno

jaku vezu, prepunu emocija, ljubavi i

topline, u kojoj su oba partnera ispunila

svoja o~ekivanja.

Npr. 1 + 2 = 3

D + G = 4Ovo je veza koja daje dobru

poslovnu saradnju, ali je za emocije veoma

te{ka. Dok su partneri u fazi zaljubljenosti

ona mo`e da izgleda i veoma uspe{na, ali

kada emocije zataje, a nestane i strast,

osu|ena je na propast.

Npr. 9 + 5 = 13 = 4

D + G = 5Parovi sa bioritamskim brojevima

koji u zbiru imaju peticu, dosta dobro

funkcioni{u. Veza im je stabilna, i sa puno

slobode za oba partnera. Ona im daje

velike mogu}nosti da dugo opstane, i ako

ne podlegnu bespotrebnoj ljubomori, mogu

da budu veoma sre}ni.

Npr. 3 + 2 = 5

D + G = 6Ova veza je predodre|ena da se

zavr{i brakom, i zavisno od partnera mo`e

biti dosta uspe{na i dugotrajna. U ovakvoj

vezi porodica je na prvom mestu i malo ko

mo`e da naru{i njenu harmoniju.

Npr. 9 + 6 = 15 = 6

D + G = 7Kombinacija razli~itih bioritam-

snih brojeva koja u zbiru ima sedmicu,

upozorava partnere na oprez. Ovakva veza

mo`e biti duhovno dobra ali i veoma

naporna i te{ka. Ove veze su naj~e{}e

optere}ene patolo{kom ljubomorom i

predstavljaju veliki problem za oba part-

nera.

Npr. 4 + 3 = 7

D + G = 8Ovo je jedna mirna i harmoni~na

veza, u kojoj nema velikih strasti, i koja u

finansijskom pogledu mo`e biti dosta jako.

Ona predstavlja opu{tanje za oba partnera.

Npr, ako imamo 7 + 1 = 8. Jedinica ce

uvek smirivati impulsivnu sedmicu, a ako

imamo neku drugu kombinaciju brojeva

uvek }e dominantniji broj da uskladi odnos

sa pasivnijim brojem.

Npr. 5 + 3 = 8

D + G = 9Evo i sudbinske veze kroz koju

mora da se pro|e bez obzira na karakter

partnera, i na njen ishod.

U ovoj kombinaciji brojeva

osobe su morale da se sretnu kao

poslovni ili kao ljubavni partneri. Koliko

}e veza da traje i da li }e da opstane

zavisi od mnogih okolnosti, ali ako se

na|u ljudi koji su tolerantni, blage nar-

avi, i porodi~no opredeljeni sudbinska

veza mo`e da traje i do kraja `ivota.

Suprotno ovoj, ako veza nije uspe{na,

sa~ekajte, nemojte burno da reagujete,

ve} na jedan fini i kulturan na~in iza|ite

iz nje i nastavite dalje svojim `ivotnim

putem.

Npr. 4 + 5 = 9.

VVVVEEEESSSSNNNNAAAA SSSS .... TTTTOOOOMMMMAAAASSSSMastes of the Pfonetical Chaldean Numerology

Mail. vesnatomas@sezampro.rs

Kontakt telefon +38163228828 za izradu va{ePROFESIONALNA IZRADA NUMEROLO[KE KARTELJUBAV POSAO ZDRAVLJE PARTNERSKI ODNOSI

PROFESIONALNA ORIJENTACIJA DECEPRECIZNO ODRE\IVANJE GODINE ZA BRAK, BIZNIS,

MEROLOGIJA, KARMI^KA NUMEROLOGIJA ITD.

Pripremila: Vesna S. Tomas

Numerolo{ka sinastrija predstavlja primarnu intuiciju broja koja prepoznaje uzro~no posledi~ne odnose kako kod fizi~kog tako i kodduhovnog spajanja dveju osoba.

LLJJUUBBAAVV KKRROOZZ BBIIOORRIITTAAMMSSKKII BBRROOJJ

P O R O D I C A

30 Jun 2010.

Ako imate problema sakamenom u `u~i, zaboravite namasla~ak. Njegovi sastojci

pokrenu}e uspavane `u~ne kamence.Masla~ak je vrlo rasprostranjena

biljka i prava je riznica vitamina i miner-ala. Raste po livadama, travnjacima,pa{njacima, bre`uljcima, ba{tama… Cvetau prole}e kada je na{em organizmunajpotrebnija vitaminska bomba, a mnogiga, zbog aromati~no-gorkog ukusa, zovu igorko zelje, `utenica ili mle~njak…

Masla~ak je pun kalijuma,eteri~nih ulja, inulina i raznih drugihsupstanci neophodnih organizmu zanormalno funkcionisanje… Listovi ovedragocene biljke sadr`e 16 – 18 odstovitamina C i oko tri odsto gvo`|a,mnogo vi{e nego spana}.

Svi delovi masla~ka su lekovi-ti – i cvetovi i listovi i koren. Cvetovise beru od aprila do maja, listovi prenego {to masla~ak po~ne da cveta, akoren se vadi u rano prole}e ili ranujesen. Listovi i koren se su{e na hlad-nom i prozra~nom mestu ili u rerni natemperaturi od 40 stepeni Celzijusa.

Za {ta se koristiIako je donedavno kori{}en

prvenstveno kao diuretik, dokazano jeda masla~ak ima i druga lekovita svo-jstva. Osim {to pospe{uje rad bubrega,jetre i `eluca, masla~ak pro~i{}ava krv,sni`ava nivo holesterola, le~i ~ireve,ekceme i ko`ne bolesti.

Od mladog li{}a masla~kapravi se salata koja pro~i{}ava krv, pod-sti~e mokrenje i ubla`ava bolove kodoboljenja jetre i `u~i, dok ~aj od mladogli{}a poma`e kod urinarnih infekcija.

Koren masla~ka pro~i{}ava ija~a telo, pospe{uje znojenje, ~isti slu-zoko`u disajnih organa i vra}a snagu.

Osim toga, koristi se za le~enje ko`nihbolesti, alergija, ~ireva i malokrvnosti,sni`avanje nivoa holesterola u krvi iregulaciju menstrualnog ciklusa.

Od cvetova masla~ka pravi sesirup koji le~i prehlade, bronhitis, upaledesnih…

SOK: Najlekovitiji i najde-lotvorniji je sve`e isce|en sok odmasla~ka, koji se preporu~uje zaubla`avanje stoma~nih tegoba i le~enjehemoroida.

Sameljite listove i koren tekubranog masla~ka i iscedite sok. U~a{u mleka sipajte dve ka{i~ice soka,zasladite medom i pijte dvadeset dana,ujutro na prazan `eludac.

SIRUP: Sirup od masla~kapravi se brzo i lako, i koristi se zaja~anje organizma, ~i{}enje krvnihsudova i regulaciju varenja. U dva litravode prokuvajte dve {oljice cvetovamasla~ka, procedite, dodajte kilogrammeda i sok od dva limuna, pa kuvajtena tihoj vatri, neprestano me{aju}i, dokne dobijete sirup. Sipajte ga u fla{u izatvorite. Uzimajte po jednu ka{iku dvado tri puta u toku dana.

^AJ: ^aj od masla~kaubla`ava bolove pri mokrenju i ubrza-va izbacivanje vi{ka vode iz organizma.Pome{ajte ka{i~icu osu{enih listovamasla~ka, ka{i~icu cvetova i ka{i~icusitno seckanog korena masla~ka, staviteu posudu, prelijte {oljom klju~ale vode,poklopite i ostavite da odstoji. Posle 20minuta procedite ~aj i zasladite gaka{i~icom meda. Dnevno pijte dve dotri {oljice caja.

SALATA: Listove masla~kadobro operite i ocedite. Maslinovo uljepome{ajte s jabukovim sir}etom i belimlukom. Dodajte so i biber. Sve dobroizme{ajte i neka odstoji pola sata.

MASLA^AK~isti krvne sudove

Hemoterapija: Ja~ina i koli~inaTaheebo ~aja nisu strogo odre|eni.Koristite koli~inski koliko `elite. Kolitis:Preporu~uje se 4-5 {oljica dnevno,mesecima. Kada nastupi pobolj{anjesmanjiti na 2 {oljice dnevno. Tako|e, kli-stir od Taheeba je jako delotvoran.

Malarija: Pola litre ~ajadnevno. Koristiti hladne obloge.

Migrena: Piti 3-4 {oljiceTaheebo ~aja dnevno, {to du`e vremena,a zatim smanjiti na 2 {oljice dnevno.

Opekotine: Piti 1 litru ~ajadnevno i stavljati hladne obloge odTaheeba nekoliko puta dnevno. Obloziprilikom prvog stavljanja mogu izazvatijake bolove, ali to ne traje dugo.

Paraziti (u crevima): Piti

mesecima 1 litru ~aja dnevno.Psorijaza i ostale ko`ne

bolesti: Piti 1 litru ~aja dnevno.Koristiti kupke i obloge.

Rak: Vidi iskustva kodle~enja raka. Piti ve}e koli~ine ~ajaja~e koncentracije (do 5 vrhom punihsupenih ka{ika Taheebo ~aja).

Siva mrena: Piti 2-5 {oljicaTaheeba dnevno du`e vreme. Tako|e,ispirati o~i s ~ajem nekoliko puta dnevno.

Vaginalne infekcije: Pitinekoliko {oljica ~aja dnevno.Preporu~uju se kupke pre spavanja,nekoliko puta dnevno vr{iti unutra{njaispiranja. Tako|e i skuvati malo ja~i~aj, u njega namo~iti tampon i menjatiga svakih 8 sati..

Nastavak iz pro{log broja: Lekovite biljke TAHEEBO

Osim {to pospe{uje rad bubrega, jetre i `eluca, masla~ak sni`avanivo holesterola, le~i ~ireve, ekceme i ko`ne bolesti.

Biftek s pe~urkamaPotrebno je:1kg tele}eg bifteka u komadu, 3 ka{ike ulja, so,biber, glavica luka, 2 ~ena belog luka, 150gdimljene slanine, 500g {ampinjona, 2dl belogvina, 400ml instant supe, 200ml neutralnepavlake, ka{ika gustinaPriprema Uklju~ite rernu na 170 stepeni. Zagrevajte najve}uringlu na {poretu, pa na nju stavite pleh s uljem.Kada se ulje dobro zagreje, stavite meso u pleh ipr`ite ga s obe strane oko tri minuta dok ne poru-meni. Nakon toga meso posolite i pobiberite, pastavite u zagrejanu rernu da se pe~e jo{ 40 minuta.Kada se ispe~e, izvadite ga iz rerne i ostavite natoplom mestu da se odmori. Ulje i sokove preostaleod pe~enja mesa prespite u tiganj, dodajte seckanicrni i beli luk, slaninicu, pe~urke, belo vino, supu idinstajte sve dok te~nost ne ispari. Kada povr}eomek{a, prelijte ga neutralnom pavlakom, dodajtegustin i kr~kajte jo{ nekoliko minuta. Meso isecitena krupnije komade, pa prelijte toplim sokom.Slu`ite uz pirina~ ili krompir pire.

UKR[TENICA LETO Pripremio:Cvijan Hercegovac

VODORAVNO: 16. MESTO GDE SE PROVODI GODI[NJI ODMOR, 17.VELIKI VODENI PROS-TOR, DEO OKEANA UVU^EN U KOPNO, POGODAN ZA KUPANJE, 18.Okupiranost, 19.Brdo iznadTrebinja; istoimeni sportski klub iz Trebinja, 20.LETNJE OSVE@AVANJE U VODI, 21.Grad u Banatu,22.Amirova imenjakinja, 24.Obmana, podvala, 25.Ilija Garasanin, 26.NAJTOPLIJE GODI[NJE DOBA(mn.), 28.Najizabraniji sloj ljudi u dru{tvu, 29.Sastavni veznik u odri~noj re~enici, 30.Stanovnik Kine,31.Simbol bizmuta, 32.Istok - Sever (skr.), 33.Hemijski elemenat, znak N, 35.Pozadi, 36.Kelvin,42.Aleksandar Kosti}, 43.Dinar, 44.LETNJI BORAVAK U PRIRODI POD SATOROM, 45.TanjaBoskovi}, 46.Engleska lordovska titula, 47.Vlasnici, posednici, imatelji, 49.Biti uveren, 51. Sibol azota;takodje: North, 52.Ponovno biranje, ponovni izbor, 53.Glavni grad Jermenije, Jerevan, 54.Ime glumca ipeva~a Bekjareva, 55.Jedinica za merenje pritiska; takodje: sredina, prilike, 56.Amper.USPRAVNO: 1.Poslovna prostorija razli~ite namene, radnja, kafana, 2.Projekat, zamisao ujedinjenjasvih hri{}anskih crkvi, 3.^initi tupim, zatupljivati, 4.Paranjem {ava rastaviti ne{to sa{iveno, odvojitine{to pri{iveno, 5.@ensko ili mu{ko ime, 6.Makedonsko mu{ko ime, 7.Ime glumca Marvina, 11.Rekau Nema~koj, poznata iz drugog svetskog rata po susretu armija SSSR i SAD , 12.Cuveno umetnickodelo Leonarda da Vin~ija, 13.Kra}e ime za Otiliju, 14.Retkost (lat.), 15.Eva Ras, 17.Zabavno - enig-matski magazin iz Gornjeg Milanovca, 19.Rimski broj: 4, 21.Piano, 22.Dubina do koje brod uroni uvodu, 25.Autor srpskog bukvara iz 1579. godine, 27.Skokovi napolje 29.DVODELNI @ENSKI KUPA]IKOSTIM MINIMALNIH DIMENZIJA, 32.Vrsta likera (mn.), 34.Granicna reka Srbije i RepublikeSrpske, 36.Bod u igri, 37.Dozvola boravka u drugoj zemlji, 38.Prvo slovo azbuke, 39.Slovo iza N,40.Zajedni~ka evropska valuta, 41.Pogodak, dobitak, 42.O`iljci `ivota, nabori, 43.Gr~ko slovo,45.Energija, 46.Prole}e (lat.), veris, 48.Bora Todorovi}, 49. Mera za el. otpor, 52.Rimski broj: 5,53.Sumpor.

RESENJE:Vodoravno - Letovaliste, more, okupacija, leotar, kupanje, Alibunar, amira, prevara, IG,leta, elita, niti, Kinez, BI, IS, azot, iza, k, AK. D, kampovanje, TB, ser, imaoci, verovati, N, reiz-bor, Erevan, Ivan, atmosfera, A.

31

B I Z N I S

Jun 2010. www.serbianmirror.com

Rezervacije se moraju izvr{iti {to pre na tel: 773.744.0373