EMUNSKA NASELJA zemun/10-Zemun polje.pdf · 2016-03-23 · stanovnika naselja Ni{ta se jo{ uvek nije promenilo po pitanju statusa mesne zajednice “Zemun polje”. Op{tina i ZIPS

175

ZEMUN POLJE

177 Op{tina i dalje ne priznaje mesnu zajednicu “Zemun polje”NEOPHODNO PRONA]I KOMPROMIS (Br. 26/ 10. mart 2001.)

180 Na nestrana~kom zboru gra|ana u MZ "Zemun Polje" istaknuti zahtevi op{tinarima

VRATITE MESNE ZAJEDNICE NJIHOVIM STANOVNICIMA (Br. 28/ 7. april 2001.)

183 Imenovani predsednici mesnih zajednica dobili re{enjaNOVE BRAVE - KLJU^ ZA ZEMUN POLJE(Br. 28/ 7. april 2001.)

184 Kome je palo na pamet da na teritoriji Zemuna gradi nova naselja za ìtelje nehigijenskih naselja"KAMENDIN" OKO VRATA ZEMUNA (Br. 62/ 5.o ktobar 2002)

186 Sukob interesa gra|ana Zemun Polja i gradske vlade oko KamendinaZVI@DUCI ZA VISOKE GOSTE (Br. 72/ 8. mart 2003)

189 Zemun polje je i bukvalno gorelo u nedelju 9. marta, kao opomena za sveSAMO DOGOVOROM DO RE[ENJA ( Br. 73/ 22. mart 2003)

192 Zemun polje pre dve godine izgubilo donaciju [vajcarskih humanitaracaLICITIRANJE OKO POMO]I ROMIMA (Br. 75/ 26. april 2003)

194 OO Demokratske stranke ZemunaRA@NATOVI] NEVIN - STOJKOVI] "RASISTA"(Br. 74/ 5. april 2003.)

ZEMUNSKA NASELJA

194 POVODOM izjave Nenada Bogdanovi}a CRVENA OLOVKA ZA RASIZAM"(Br. 75/ 26. april 2003.)

195 Radionica Foruma za etni~ke odnose i „Hronike” radi smirivanja strasti u Zemun PoljuKAMENDIN - PROBNI KAMEN(Br. 77/ 13.septembar 2003.)

176

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 26/ 10. mart 2001.

Op{tina i dalje ne priznaje mesnu zajednicu “Zemun polje”

NEOPHODNO PRONA]I KOMPROMISSaradnja je osnovni uslov za re{avanje problemastanovnika naselja

Ni{ta se jo{ uvek nije promenilo po pitanju statusa mesnezajednice “Zemun polje”. Op{tina i ZIPS i dalje ne priznajusamoinicijativno organizovane gra|ane ovog naselja, smatraju}injihovo postojanje neligitimnim, a za to vreme oni i dalje vr{esvoje aktivnosti, bez kontakta sa neposredno nadre|enimnivoom vlasti. Jedino re{enje je o~igledno popu{tanje obejustrana, ali umesto dogovora, one za sada uglavnom razmenjujuoptu`be i te{ke re~i. Nazire li se uskoro rasplet ovog spora?

U Zemun polju su se bacili na posao. Pokrenute su mnoge ini-cijative koje bi trebalo da pobolj{aju uslove ìvota stanovnikanaselja. Na optu`be iz ZIPS i Skup{tine op{tine odgovaraju pro-tivoptu`bama, ali priznaju da im nedostaje njihova pomo} ipodr{ka. Bez obzira na to, oni ~vrsto ostaju pri svom stavu.

- Podr{ka stanovnika Zemun polja je osnovni razlog {to i daljepostojimo. Tvrdnja da peticija koju su oni potpisali nema zna~aja,jer nemamo potpise svih gra|ana je sme{na, po{to nema te peti-cije koja je obuhvatila sve gra|ane. Sa druge strane, tvrdim daZIPS nema nijedan dokument kojim moè dokazati da je vlasnikzgrade mesne zajednice. Uostalom, ako im je stalo do nje, za{tosu je ostavili u onakvom stanju. Sam gospodin Simonovi} nam senedavno obratio ispred Demokratske stranke sa zahtevom da imobezbedimo prostor za rad, ~ime nas je prakti~no priznao. Ali ufunkciji direktora ZIPS, on negira na{e postojanje – kaèpredsednik mesne zajednice Dragan Radusinovi}.

Upu}ena je optu`ba da ste uzurpirali lokalnu pijacu.- Mesna zajednica je izgradila tu pijacu i napla}ivala zakup

tezgi i pre nego {to su je radikali ukinuli. Sav novac koji smoprikupili od izdavanja uloìli smo u renoviranje zgrade mesnezajednice, a za svaki napla}eni i potom uloèni dinar postojeuredni ra~uni. Mi smo uputili poziv svim prodavcima da svojurobu, umesto na zemlji, prodaju na tezgama i u tome smo uspe-vali, sve dok nisu do{li predstavnici op{tine. Kad su videli danemamo podr{ku op{tinske vlasti, prodavci su se ponovo vratili

177

ZEMUNSKA NASELJA - ZEMUN POLJE

na ulicu – tvrde Dragan Radusinovi} i Predrag Mi{ljen, kojiobavlja posao pija~ara, pokazuju}i nam urednu dokumentaciju ozakupu tezgi i kasnijem ulaganju tog novca.

Ipak, bez pomo}i op{tine, ne}ete mo}i da re{ite sve problemeZemun polja.

- Sredstva su nam preko potrebna, a podr{ka op{tine bi nam dalai sigurnost u radu. Spremni smo na svaki razuman kompromis iapsolutno nije ta~no da odbijamo razgovor sa SO i ZIPS. Na{ pred-log je da stanovnici Zemun polja sami odlu~e ko }e upravljati nji-hovom mesnom zajednicom, jer mislimo da je to u skladu sademokratskim principima za koje se nova vlast zalaè. To bi bilonajpravednije re{enje ovog spora – poru~uju Radusinovi} i Mi{ljen.

IVAN \UR|EVI}

USKORO IZGRADNJA AMBULANTE

Ve} duè vreme stanovnici Zemun polja upu}uju apel nadle`nimaza izgradnju pedijatrijske ambulante. Kako niko nije reagovao,oni se spremaju da sopstvenim sredstvima finansiraju izgradnjuambulante i dovedu doktora u naselje. Tako stanovnici ovognaselja ne bi morali da svoju decu vode ~ak u Dom zdravlja u[ilerovoj ulici.

178


Centar Zemun polja u privremenim objektima

DOS Zemun ve} dva meseca bez dogovora SVE JE STALO ZBOG „VEZANE” TRGOVINE

Ni za dva meseca pregovora unutar koalicije DOS na nivouop{tine Zemun, nije postignut dogovor oko formiranja i povratkaMesnih zajednica. Na sastanku odr`nom 7. marta 2001. godineu zgradi SO Zemun, i do sada postignute „polazne osnove za pre-govore“ pale su u vodu. U novonastaloj pat poziciji, doneto je naj-gore mogu}e re{enje – odlaganje sastanka za novi datum. On jeodràn kroz dva dana, neposredno pred zaklju~enje ovog broja.Da li je i na njemu postignut bilo kakav napredak? Mo`da to sadai nije toliko va`no. U ~emu je bio toliki spor pa da i posle sto dana nove vlastinemamo Mesne zajednice. Najve}i spor bio je izme|u dve vode}epartije, Demokratske stranke s jedne i Demokratske strankeSrbije sa druge strane, oko predsedavaju}eg Saveta Mesne zajed-nice u Batajnici. I jedni i drugi èleli su ve}i deo poga~e. Mesta zakompromis izgleda da nema. Stav DS je da ljudi u savetima M.Z.treba da budu od ugleda i autoriteta i sa dugim opozicionim poli-ti~kim staòm. Iz DSS opet kaù da se treba striktno dràti rani-jeg dogovora o procentualnoj raspodeli funkcija, i da se niko nesme me{ati u njihovu unutra{nju kadrovsku politiku. Manje stranke se tu ni{ta ne pitaju. Istina je da Demokratskaalternativa ima jednog ~lana u Jakovu, ali kako kaù procenti -njima pripada mesto predsednika u ovom mestu. Na red dolazi ipauza. Vreme je i za trgovinu: DS nudi Petrov~i} i Progar zaBatajnicu i Jakovo. Ali ne vredi. DSS ne}e ni da ~uje, kaù malo.

B. SIMI}

179


180


"Hronika" broj 28/ 7. april 2001.

Na nestrana~kom zboru gra|ana u MZ "ZemunPolje" istaknuti zahtevi op{tinarima

VRATITE MESNE ZAJEDNICENJIHOVIM STANOVNICIMA

Probleme naselja moraju re{avati oni koji su sanjima upoznati, a ne ljudi sa strane odre|eniodlukom op{tine

Odluka IO SO Zemun o imenovanju saveta mesnih zajed-nica najglasnije se kritikuje u Zemun Polju. Naselje koje ve}nekoliko meseci ima svoju mesnu zajednicu, izabranu naredovnom zboru gra|ana, dobilo je novi savet u kojem senalazi i dosta onih, koji ne samo da nisu upoznati sa prob-lemima Zemun Polja, ve} su retko kad u njemu i boravili. Sveovo podstaklo je stanovnike ovog naselja da organizuju nes-trana~ki zbor na kojem su se jasno usprotivili odluci op{tin-skih vlasti i postavili im niz zahteva, ~ije ispunjenje o~ekuju u{to kra}em roku.

U prepunoj sali mesne zajednice istaknuto je sve {to jesavet izabran od strane gra|ana za kratko vreme uradio, kaoi gomila problema ~ije re{avanje tek predstoji, {to }e biti te{koizvodljivo bez podr{ke Op{tine. Jo{ jednom je ponovljen apelza kompromisom sa op{tinskim vlastima, koji su ove upornoizbegavale, iako se on name}e kao jedino logi~no i ispravnore{enje.

Predsednik od strane gra|ana izabranog Saveta Mesnezajednice Dragan Radusinovi} upoznao je prisutne sa svimte{ko}ama na koje se nailazilo u kontaktima sa op{tinskimstrukturama, kao i sa predstoje}im planovima Saveta:

- Odlukom Izvr{nog odbora o imenovanju saveta mesnihzajednica dogodio se nesvakida{nji paradoks. Umesto dagra|ani biraju one koji }e re{avati njihove problema, to jeumesto njih u~inila Op{tina, koja ni sama nije upoznata sa timproblemima. Svedoci smo pritisaka na gra|ane, neki suizba~eni iz sopstvenih stanova, prema drugima se primenjujenasilni~ko pona{anje. Jednostavno, sve se ~ini kako bi se neu-

tralisala volja gra|ana. Bojim se da }emo ponovo morati dablokiramo puteve i uklju~imo bagere, kako bismo ostvarilisopstvena prava - istakao je Dragan Radusinovi}.

Gosti na ovom skupu bili su i stanovnici naselja "Altina",koji su u potpunosti podràli svoje kom{ije u njihovim zahte-vima. @eljko Ra|enovi}, predsednik privremenog savetamesne zajednice "Vidovdan-Altina", upoznao je okupljene sagotovo identi~nim problemima koje mu~e stanovnike obanaselja:

- Svako ko je bio na "Altini" video je kakvi su tamo uslovi zaìvot. Nedostatak vode, struje i puteva u~inio nas jeodse~enim od ostatka grada. Deca pe{a~e pet kilometara krozblato do prve {kole. Tek kada smo blokirali auto-put, u op{tinisu se zainteresovali za na{e probleme. Tu`no je {to je izlazakna ulice, izgleda jedini na~in da vlast ozbiljno shvati gra|ane.Mi smo bili spremni sve sami da uradimo, ali smo nemo}ni dabilo {ta u~inimo bez saglasnosti op{tine. Sve {to traìmo je, daako nisu u stanju da na valjan na~in re{e na{e probleme, pustenas da sami to uradimo - zatraìo je Ra|enovi}.

Potom su se za re~ javljali gra|ani koji su iznosili svojeprobleme i komentarisali rad aktuelne op{tinske vlasti. Nekiod njih su iskoristili skup za nametanje strana~kih interesa,ali su gra|ani takvima vrlo brzo oduzimali re~, dokazuju}i dase radi o skupu koji nema veze sa politi~kim strankama ve}isklju~ivo sa interesima samih gra|ana. Na kraju je nagla{enoda je ovo samo jedno u nizu okupljanja, koja }e biti organizo-vana sve dok op{tinska vlast ne pristane na kompromis sastanovnicima Zemun Polja.

IVAN \UR|EVI}

181


I BE^MEN IMA SVOJ SAVET MZ

Kako "Hronika" saznaje nezadovoljstvo na~inom formiranja novihsaveta MZ postoji i u Be~menu. U telefonskom razgovoru saZoranom Risti}em, predsednikom Saveta koji je izabran na Zborugra|ana 1993. godine dobili smo slede}u izjavu:"Smatram da je imenovanje dekretom velika gre{ka. Nemamoni{ta protiv da DOS predloì samo jednu, svoju listu kandidata zasavet od kojih bi gra|ani mogli da biraju one u koje imaju pove-renje. Ovako, nemamo poverenje, i ne èlimo da imovinu sela imesne zajednice predamo u ruke bilo kome koga mi nismo birali."

SEDAM ZAHTEVA NADLE@NIMAMilan Zdjelar, odbornik u SO Zemun iz Zemun Polja, istakao jesedam osnovnih zahteva stanovnika ovog naselja koji je upu}enop{tinskim vlastima i na ~ije }e se ispunjenje ~ekati do po~etkamaja: - bolje uskla|ivanje linija GSP, naro~ito u ve~ernjim satima;- izgradnja pedijatrijske ambulante u kojoj bi radila dva lekara idve medicinske sestre;- izgradnja stanice milicije radi za{tite sve ugroènijih prava ibezbednosti stanovnika naselja;- asfaltiranje oronulih ulica;- zahtev "Elektrodistribuciji" za pobolj{anje uli~nog osvetljenja;- zahtev "Gradskoj ~isto}i" za pobolj{anje odràvanja ~isto}e i~e{}e pra`njenje kontejnera;- zahtev gradskoj kafileriji za uklanjanje sve ve}eg broja pasalutalica koje napadaju stanovnike naselja, naro~ito decu.

SAOP[TENJE UPU]ENO OP[TINIPro~itano je i aplauzom usvojeno saop{tenje upu}eno SO Zemun,koje bi bilo i neka vrsta zaklju~ka ovog skupa.U njemu je istaknuto pet osnovnih stavki:

- Zahtav op{tini da preispita svoju odluku o obrazovanju savetamesnih zajednica- Podr{ka stanovnicima naselja "Altina" u ispunjenju njihovihzahteva- Apel op{tini da ne spre~ava aktivnost gra|ana usmerenu nasamostalno re{avanje sopstvenih problema- Prekid nasilni~kog pona{anja predstavnika op{tinske vlasti- Poziv na pona{anje u duhu petooktobarskih promena

182



Imenovani predsednici mesnih zajednica dobilire{enja od Op{tine ZemunNOVE BRAVE - KLJU^ ZA ZEMUN POLJE

Novopostavljeni predsednici saveta mesnih zajednicadobili su u ponedeljak 2. aprila u SO Zemun re{enja, kojimaim je omogu}eno da preuzmu svoje funkcije, a najniìmorganima lokalne samouprave - da zvani~no otpo~nu saradom.

Sastanku u kancelariji predsednika Op{tine dr VladanaJani}ijevi}a, koji je vodio njegov zamenik AndrijaMladenovi}, prisustvovalo je svih 11 predsednika savetaobnovljenih mesnih zajednica - Batajnica, Be~men, Boljevci,Dobanovci, Jakovo, Petrov~i}, Progar, Sur~in, Ugrinovci,Zemun Polje i Nova Galenika. Oni su ukratko izneli najos-novnije probleme sa kojima su suo~eni gra|ani ovih naselja, anajvi{e se razgovaralo o obezbe|ivanju adekvatnih prostorijaza normalan rad mesnih zajednica.

Novog predsednika MZ Zemun Polje Esada Nerecaja,izvr{ni direktor ZIPS êdomir Stankovi} obavestio je da jeovo preduze}e preuzelo naplatu zakupa na lokalnoj pijaci ipodnelo krivi~ne prijave protiv dvojice gra|ana, koji, kako jerekao "u~estvuju u paralelnoj vlasti". Potpredsednik SOAndrija Mladenovi} otkrio je jedan od na~ina za razre{enjekrize u Zemun Polju.

- Kad se imenuje sekretar Mesne zajednice, uz asistencijupolicije u}i}emo u prostorije i promeniti brave. Posle toga, koprovali, po~ini}e krivi~no delo - upozorio je Mladenovi}, na{ta je predsednik MZ Esad Nerecaj dodao da bi "u ZemunPolju mo`da ponovo trebalo otvoriti policijsku stanicu".

Za "Hroniku", Nerecaj je izjavio da do sada zbog postav-ljenja na ovu funkciju u svom naselju nije imao neprijatnosti,i istakao da je ovakav izbor ~lanova saveta mesnih zajednicasamo privremeno re{enje, dok se ne donese novi Zakon olokalnoj samoupravi.

Na sastanku je iznet i problem u vezi sa postojanjem jo{jedne "paralelne" Mesne zajednice - u Be~menu.

M. R.

183


"Hronika" broj 62/ 5. oktobar 2002.

Kome je palo na pamet da na teritoriji Zemuna gradinova naselje za ìtelje nehigijenskih naselja

"KAMENDIN" OKO VRATA ZEMUNA

Gradska vlada je ovih dana ovlastila Direkciju za gra|evinskozemlji{te i izgradnju Beograda da obezbedi zemlji{te za stam-beno naselje na lokaciji "Kamendin", na teritoriji op{tine Zemun.Ovo naselje predvi|eno je za raseljavanje lica romske nacional-nosti, koja ìve u nehigijenskim naseljima, a imaju prijavljenoprebivali{te u Beogradu.

Prema re~ima Nenada Bogdanovi}a, predsednika gradskevlade, novim generalnim urbanisti~kim planom predvi|eno jejo{ (pet do {est) lokacija za reseljavanje oko 60 hiljada ljudi iz110 beogradskih nehigijenskih naselja.

- Do 2005. godine pojam "nehigijensko naselje" u Beogradubi}e van upotrebe, jer ih ne}e biti. Cilj nam je da sredstvima izbudèta grada i stranih donacija ovaj problem re{imo - istakao jeBogdanovi}.

Informacija o ovom poduhvatu i izjava gradskog premijeraobjavljeni su u biltenu Skup{tine grada Beograda "Beoinfo".

U Zemunu postoje privremena, uglavnom nehigijenska,naselja za prinudni sme{taj koja datiraju od sredine pro{logveka, sa niz nere{enih urbanisti~kih i komunalnih problema("Kolonija Zmaj", naselje kod Instituta za sto~arstvo, "13. maj","Vila Vukoj~i}"…), pa bi ve} sama namera da se "raskrsti" sa ovimpojmom zasluìvala pa`nju.

Od po~etka {ezdesetih, posle zemljotresa u Skoplju,sme{tajem postradalih romskih porodica stvoreno je divljenehigijensko naselje ("Ciganske rupe"), ~iji problemi do dandanas nisu re{eni.

Od po~etka osamdesetih do{lo je do neplanske stambeneizgradnje i stvaranja ~itavih naselja bez urbanisti~kog reda sanizom problema - saobra}aja, komunalne infrastrukture, ("Vojniput", "Altina"), a u periodu vlasti radikala do rasprodaje op{tin-skog zemlji{ta i formiranja satelitskih naselja bez osnovnih uslo-va za ìvot - struja, voda, kanalizacija, put - ("Busije", "Plavi hori-zont", "Grmovac").

I kao kap u prepunoj ~a{i problema, kao s neba pada odlukaGradske vlade da se na teritoriji op{tine Zemun gradi najnovijenaselje - i to za raseljavanje lica iz nehigijenskih naselja sa teri-torije drugih op{tina, koja su do{la u prestonicu Beograd prenekoliko godina!

184


185

Sva ova pitanja imaju ogromnu teìnu i dugoro~ne poslediceza razvoj op{tine Zemun i njenih stanovnika. Nepromi{ljenostgradske vlasti, olako "re{avanje" problema tako {to se oni utrapedrugom, zahteva otvoren i jasan stav Skup{tine op{tine Zemun.

Do sada se "Slu`ba za informisanje", koja se u ime op{tinskih~elnika ogla{avala u nekim drugim, manje zna~ajnim situacija-ma, o ovom pitanju nije izjasnila.

H.Z.Z.

ZVUÎ LEPO, ZNAÎ - GETOOva odluka ima i jednu veoma neugodnu konotaciju - rasne iekonomske segregacije u prostoru. Preme{tanjem pripadnikaromske populacije u izolovano naselje vr{i se njihova getoizacija,a na teret zemunske op{tine svaljuje novi teret socijalnougroènih stanovnika. Pa ~ak i kad bi nasle|eni problemi bilire{eni, postavlja se pitanje od ~ega }e ti ljudi da ìve, koja privre-da u op{tini Zemun moè da ih zaposli kako bi oni od svojih zara-da pla}ali sve komunalne da`bine.


Zemun polje traì da se re{avaju problemi njihovih stanovnika, a neda se u njemu “zbrinjavaju” problemi drugih op{tina


Sukob interesa gra|ana Zemun Polja i gradske vladeoko KamendinaZVI@DUCI ZA VISOKE GOSTE

Gra|ani su, u saradnji sa Savetom Mesne zajednice ZemunPolje, formirali Krizni {tab, revoltirani {to njih prethodno nikoni{ta nije pitao u vezi sa namerom da se na lokaciji Kamendingrade stanovi za tzv. "socijalno stanovanje". Njihov osnovnizahtev je: "Nemojte nam dovoditi nove ìtelje sa drugih lokaci-ja u gradu i op{tini. Prihvati}emo va{ plan izgradnje objekataza "socijalno stanovanje" pod dva uslova. Prvi je da on budelociran na podru~ju postoje}eg nehigijenskog naselja. Drugije da u njemu budu sme{teni prvenstveno najugroènijistanovnici na{eg nehigijenskog naselja". Predstavnici Kriznog{taba se ogra|uju od nacionalisti~kih letaka, isti~u da sume|u pobunjenim gra|anima predstavnici svih nacionalnosti,a aktivno u~e{}e u javnim istupima uzeli su i Romi koji ìve uZemun Polju.

SASTANAK o ovom problemu odràn je u prostorijamaMesne zajednice u utorak 18. februara u ve~ernjim satima. Ugoste su do{li predsednik Skup{tine grada Beograda RadmilaHrustanovi}, potpredsednik Izvr{nog odbora LjubomirAn|elkovi} i ministar za manjinske zajednice Rasim Ljaji}.Naravno, sa op{tinskim rukovodstvom koje je predvodio drVladan Jani}ijevi}, predsednik SO Zemun. Gosti tako nisupokazali interesovanje da u prepodnevnim satima obi|u ceoteren o kome je re~ i sami se uvere o ~injenicama. Okupljenigra|ani, kojih je bilo oko hiljadu, sa transparentima izvi`ducima do~ekali su i ispratili visoke goste. U prisustvunovinara, skoro dva sata vo|en je dijalog. Na àlost, bezrazumevanja i dogovora. Gradski ~elnici su stalno isticalisvoje najbolje namere i uverevali su da }e sigurno ostvaritisvoj naum, jer su oni vlast od re~i. Oti{li su sa sastankarazo~arani {to ih gra|ani nisu razumeli, a i sami ne razumeva-ju}i {ta gra|ani zapravo èle. U jednom trenutku, se ~inilo dapostoji saglasnost - kada su se obe strane saglasile da trebaure|ivati nehigijenska naselja. Me|utim, ve} u slede}emtrenutku, na pitanje gra|ana za{to se "ba{ tu" gradi, a ne na

186


mestu postoje}eg nehigijenskog naselja, odgovor LjubeAn|elkovi}a je bio "Ne}ete nam vi valjda odre|ivati lokaciju".I tako je ponovo prekinuta mogu}nost me|usobnog razu-mevanja i iznalaènja re{enja.

INTERESI su ti koji stoje iza raznih postupaka. U ovomslu~aju je o~igledno da to nisu ni ljubav ni mr`nja. Gra|ani susvoje interese formulisali u zahtevu da im se pobolj{aju uslovi

187


Nepotrebno gubljenje vremena i zame-ranje oko tako o~iglednih ~injenica

ìvota u naselju, a ne da se na ovaj na~in, pove}anjem brojastanovnika, i dalje pogor{avaju. Osnovna {kola "Ilija Bir~anin"je jedna od najve}ih u Srbiji. Nemaju adekvatnu zdravstvenuza{titu. @ale se na saobra}ajne veze sa gradom, okruèni suindustrijskom zonom, a urbanisti~kim planom nisu predvi|e-ne zelene povr{ine, prostori za rekreaciju i odmor. Pove}a-njem broja stanovnika, sa postoje}om infrastrukturom usloviìvota bi samo bili pogor{ani.

Interes gradske vlade je da izvr{i zadatak prihvata oko50.000 Roma povratnika iz inostranstva. Tako|e, potrebno je,kako kaù, "osloboditi" mnoge lokacije na kojima se nalazedivlja, nehigijenska naselja, da bi se na njima realizovalagradnja od ogromnog interesa za gradsku kasu. Sukob ovadva interesa, dakle, odvija se samo preko le|a nedu`nihRoma, koji su se nesre}nom sudbinom zatekli na pogre{nommestu. Ako su interesi gradske vlade tako humani postavlja sepitanje za{to su humaniji prema Romima na atraktivnimlokacijama nego prema Romima na periferiji.

DRAGAN STOJKOVI}

PREVAZI\ENI PLANOVISvoju odluku da gradi objekte socijalnog stanovanja ba{ na tojlokaciji gradske vlasti zasnivaju na Detaljnom urbanisti~komplanu iz 1985. godine kojim je predvi|eno naselje Kamendin, sadve {kole, bioskopom, Domom zdravlja, Domom kulture i ostalimobe}anjima… Planovi su jedno, a ìvot drugo. Na podru~juZemuna i u neposrednoj blizini Zemun Polja samo u poslednjihpet godina nikla su neplanirana naselja sa velikim brojemstanovnika. Da li }e se gradske vlasti i urbanisti i dalje slepo dràtiplana koji nije ostvaren i da li }e se prilagoditi stanju na terenukoje je ìvot nametnuo sazna}e se na kraju javne rasprave u GUP.

NASTAVAK PROTESTAU nedelju 9. marta za 13 ~asova Krizni {tab stanovnika ZemunPolja zakazao je novo protestno okupljanje gra|ana u centrunaselja, a govori se o mogu}nosti da u ponedeljak 10. marta budeod strane roditelja organizovan bojkot nastave u O[ "IlijaBir~anin".

188



Zemun polje je i bukvalno gorelo u nedelju 9. marta, kao opomena za sveSAMO DOGOVOROM DO RE[ENJA

Posle 9. marta u Zemun polju vlada zati{je. Te nedelje, kojusu neki hteli da uporede sa nekim drugim devetim martom,izraèn je do sada najve}i protest vi{e hiljada stanovnika kojise ne slaù sa odlukom gradske vlade da nastavi stambenuizgradnju u njihovom naselju. Posle nekoliko vatrenih govorasa stepenica ulaza u Mesnu zajednicu, duga~ka kolona jekrenula prema dve va`ne saobra}ajnice - Novosadskom auto-putu i Batajni~kom drumu.

Vi{e od sat vremena gra|ani su zaustavili saobra}aj, {etalise po raskrsnici i na taj na~in izraàvali ve} ~uvenu gra|anskuneposlu{nost, kojoj su se nau~ili za vreme prethodnog reìma.U jednom momentu do{lo je do incidenta kad se automobil"reno 4", vlasnika piljarnice u Ulici Tomice Popovi}a, zaleteo upe{ake u nameri da probije blokadu. To je izazvalo revoltprisutnih, pa je policija morala da spre~i prevrtanje automo-bila i za{titi od lin~a njegovog voza~a.

Kad je blokada obustavljena, i kad su se gra|ani vratili svo-jim ku}ama, jedna grupa je u~inila potez vi{e - oti{li su donjive oglednog dobra Instituta za kukuruz na kojoj sugeometri ve} postavili stubi}e za obeleàvanje parcelabudu}ih zgrada. Ko~i}i su pova|eni, a neko je zapalio visokusuvu travu, tako da je buknuo poàr koji su morale da gasevatrogasne ekipe. U tom momentu, iz daljine gledano, goreloje Zemun Polje, Ovaj "poàr upozorenja" je zabrinuo mnoge -a pre svega Krizni {tab i Gradsku upravu, jer je pokazao daceo tok doga|aja moè oti}i u neèljenom pravcu.

Shvataju}i te opasnosti, i jedna i druga strana je u sredu 12.marta na~elno prihvatila inicijativu predsednika Skup{tineop{tine Zemun dr Vladana Jani}ijevi}a da se odrì jo{ jedanradni sastanak bez prisustva javnosti, i poku{a da se na|eracionalno re{enje koje bi zadovoljilo sve interese, i spre~ilopogor{avanje situacije. Naàlost, istog tog dana, posle samonekoliko sati, dogodio se atentat na primijera Zorana \in|i}a,pa je taj tragi~ni doga|aj zamrznuo sve aktivnosti vezane za"slu~aj Zemun Polje".

189


Uvo|enje vanrednog stanja i zabrana okupljanja gra|ana,u protestima i {trajkovima, je obavezuju}a za sve, pa i zastanovnike Zemun Polja. Zbog toga, u ovoj situaciji, bilo biveoma mudro od gradske vlade kada ne bi iskoristili prilikuda zapo~nu planirane radove i kada bi ipak jo{ jednom razgo-varali sa predstavnicima gra|ana Zemun Polja. Pou~eniiskustvom prethodnog sastanka, koji na àlost nije uspeo,ovog puta treba biti mnogo prakti~niji, poslovniji - razgovaratiiznad karte naselja, a govoriti brojevima i ~injenicama.

Novina u slu~aju Zemun Polja jeste pove}ano angaòvanjesamih Roma i njihovih organizacija. Oni jasno izraàvaju stavda je koncept "socijalnog stanovanja" sa zajedni~kim sani-tarnim ~vorovima za vi{e porodica neprimeren vremenu, auvredljiv za Rome. Smatraju da je to upravo izolacija poetni~kom osnovu - oni èle da imaju iste stambene uslove kaoi svi drugi gra|ani, bez obzira na etni~ku pripadnost.

Tako do izraàja dolazi su{tina problema koja je u ZemunPolju urbanisti~ka i komunalna, a ne etni~ka i politi~ka. Ze-mun Polje je 18 godina urbanisti~ki zaboravljeno naselje. Pos-le usvajanja detaljnog urbanisti~kog plana 1985. godine ni{tanije ostvareno od mnogobrojnih obe}anja. Osnovna {kola jepretrpana, snabdevanje na mizernom nivou, zdravstvena za{-tita simboli~na, uslovi za odmor i rekreaciju nikakvi. Stano-vnici Zemun Polja se zato ne protive izgradnji novog Rom-skog naselja nego bilo kakvog naselja. Kako neko re~e, ne tre-baju im ni "bra}a Rusi". Zemun Polje je prenaseljeno, ne tre-baju mu novi stambeni objekti i pove}anje broja stanovnika -potrebno je pobolj{anje infrastrukture kako bi se pobolj{aokvalitet ìvota postoje}oj populaciji.

U tu postoje}u populaciju spada i sirotinjsko naselje prekopruge, nastalo u velikoj rupi nekada{nje ciglane u koju je docni-je odlagan {ut iz FOB-a, u neposrednoj blizini naselja Institutza sto~arstvo. Na ̀ alost, u pomenutoj rupi su skoncentrisani naj-siroma{niji, a oni su upravo Romi. êsto bez struje, vode, kana-lizacije... Udaljeni od prvog asfalta nekoliko stotina metara, ublatu i divljoj deponiji. Ne zna se koliko ih ima. Po nekim pro-cenama par hiljada. Prava slika izlazi na povr{inu kada seotkrije da ima slu~ajeva da deca polaze u prvi razred sa 12godina, a bilo je pojava da nisu ni prijavljena ro|enja deteta.

Obaveza ovog grada i èlja svih stanovnika Zemun Polja jeda se tim njihovim kom{ijama pomogne. Romi ne èle da ìveizolovani, u rupi divljeg naselja. @ele da ìve me|u svojim

190


najbliìm kom{ijama Srbima, tu, u blizini @elezni~ke stanice.Objekte za njihovo stanovanje mogu}e je, uz privremenedozvole, sagraditi u okviru postoje}eg naselja. Simbol najve}ebede, rupu-deponiju u kojoj sada ìve treba zatrpati, pokritihumusom i napraviti park sa igrali{tem za decu. Autobuskuliniju 704 treba produìti do @elezni~ke stanice. Otvoriti ode-lenje obdani{ta i jaslica tu, preko pruge, u naselju u kojem ve}decenijama ìve zajedno Romi i Srbi. Otvoriti prodavnicu.Obezbediti prostor, igrali{te za male sportove i prostoriju zaokupljanje zimi…

Sve, samo ne i}i slepo na nepotreban sukob sa gra|anima,Romima i Srbima, a podmetati im politiku, razdor i "etni~kumr`nju".

D.S.

SVE PO ZAKONUU telefonskom razgovoru sa potpredsednikom gradske vladeLjubom An|elkovi}em saznali smo da gradska vlada to i èli - daraseli divlje naselje iz pomenute rupe i da nema govora o doselja-vanju raseljenih iz nehigijenskih naselja iz drugih op{tina. Ali,po{to podru~je preko pruge, iako je Generalnim urbanisti~kimplanom predvi|eno za stanovanje, jo{ uvek nema Regulacioniplan, vlada se opredelila za teren koji je obuhva}en DUP-om i nakome se odmah mogu izdati sve potrebne dozvole za gradnju. - Tu je sve po zakonu, kaè An|elkovi}.

DVA NASELJA UMESTO JEDNOGDragan Radusinovi}, predsednik Kriznog {taba smatra da binameravanom izgradnjom objekata "socijalnog sme{taja" tistanovnici bili izolovani od svog okruènja, da bi se taj sme{tajbrzo pretvorio u novo "nehigijensko naselje", a da bi se u njihovenapu{tene stra}are kod @elezni~ke stanice odmah ubacili novistanovnici iz drugih delova grada, pa bi tako postoje}e divljenaselje nastavilo da ìvi sa novim stanovnicima.

191



Zemun polje pre dve godine izgubilo donaciju {vajcarskih humanitaracaLICITIRANJE OKO POMO]I ROMIMA

Novo svetlo na doga|aje u Zemun polju daje otkri}e"Hronike" da je pre dve godine propu{tena prilika da sepomogne stanovnicima Zemun polja "preko pruge".Predsednik Kriznog {taba Dragan Radusinovi} dostavio namje dokument od 22. marta 2001. godine upu}en Institutu zakukuruz Zemun polje sa zahtevom za ustupanje zemlji{ta.Prenosimo u celini tekst ovog zahteva:

Savet mesne zajednice "Zemun polje" podnosi zahtev zaustupanje zamlji{ta na pravo kori{}enja u povr{ini od 5 ari nalokaciji "Divlje naselje" - Zemun polje ZKUL-218 deo parcele.Gore navedeno zemlji{te potrebno je za postavljanjemonta`nog objekta u povr{ini od oko 70 kvm za potrebenevladine organizacije Centar za ène i decu DAE sa sedi{temu Zemun Polju Pere Kosori}a br. 15/2 koji bi postavila, finan-sirala i stavila u upotrebu [vajcarska humanitarna organi-zacija za pomo} pri katastrofama, sa sedi{tem u Beogradu ul.Petra Mrkonji}a br. 11 ~iji je predsednik Ernesto Morosin.Objekat bi sluìo za vi{e funkcija a prvenstveno za pred{kol-sko obrazovanje dece, pomo} u radu {kolskoj deci uzdravstvene svrhe kao i kulturolo{ke za emancipacijustanovni{tva na lokaciji "Divlje naselje u Zemun Polju."

U svojstvu tada{njeg predsednika Saveta Mesne zajednicekoji su izabrali gra|ani, Dragan Radusinovi} je prihvatio ovuinicijativu a Institut je na ovo pismo odgovorio pozitivno. Ipak,plan nije realizovan. Prona{li smo Nadu \uri~kovi} predsed-nika romske organizaceje DEA, koja sada radi u RomskomDe~ijem centru u Beogradu, koja je bila inicijator ovog pro-jekta, koja nam je dala obja{njenje zbog ~ega nije realizovan.

- [vajcarci su odobrili projekat i imali nameru da ga finan-siraju jo{ godinu dana. Jedini njihov uslov bila je brzina reali-zacije. Vodili smo bezuspe{ne razgovore u Skup{tini op{tineZemun koja je samo trebala da da komunalne uslove - struju,vodu i kanalizaciju. [vajcarci su pristali i na septi~ku jamu.Na àlost, nismo nai{li na razumevanje i ekspeditivnostop{tine Zemun, [vajcarci nisu navikli na to, pa su donaciju

192


193

realizovali na nekom drugom mestu. Zahvalna sam DraganuRadusinovi}u na podr{ci koju nam je tada pruìo, a i sada smou kontaktu i poku{avamo da ostvarimo neki projekat koji bipomogao Romima iz divljeg naselja da postanu ravnopravnistanovnici Zemun polja, izjavila je za "Hroniku" Nada\uri~kovi}.

Ubrzo posle ovoga Savet mesne zajednice koji su posle 5.oktobra izabrali gra|ani je zamenjen Savetom koji je imeno-vao Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Zemun, a dana{njipredsednik Kriznog {taba Dragan Radusinovi} i gra|aniZemun polja su u izjavama nekih politi~ara ozna~eni kao"rasisti". Ko se tu zaista zalagao za pomo} Romima iz Zemunpolja, a ko pod izgovorom "pomo}i Romima" ostvaruje nekedruge interese, moè se slikovito videti i iz ovog primera.

D.S.


Na 16 strana su objavljeni najva`niji tekstovi koje je “Hronika”objavila na temu socijalnog stanobvanja u Zemun polju.

Ovaj Dosije “Hronike” je posluìo kao materijal za okrugli stoForuma za eti~ke odnose na kojem je demantovana tvrdnja o

navodnom “rasizmu” za koji su bili optuèni gra|ani Zemun polja.


OO Demokratske stranke ZemunaRA@NATOVI] NEVIN STOJKOVI] "RASISTA"

Op{tinski odbor Demokratske stranke odrào sastanak u ~etvrtak3. aprila. Sastanku je prisustvovao Nenad Bogdanovi}, predsed-nik Gradskog odbora ove stranke. Osim teku}ih strana~kih poslo-va, verifikacije prijema u ~lanstvo, na pitanje prisutnih da li imapojava povezanosti ~lanova DS sa pripadnicima kriminalnogklana, odgovoreno je da za sada takvih saznanja nema. O~ekivalo se da }e kriti~ki naboj jednog dela ~lanstva izazvati baro{triju diskusiju, {to je donedavno krasilo ovu stranku.Na pitanje o stanju u Zemun polju Bogdanovi} je odgovornostsvalio na novinare za koje je rekao da su nepismeni, a posebno jeapostrofirao urednika "Hronike" Dragana Stojkovi}a, za koga jepred ovim skupom izjavio da je "Najve}i rasista". - To }u i li~no damu kaèm, obe}ao je Bogdanovi} svojim demokratama.


Povodom izjave Nenada Bogdanovi}a CRVENA OLOVKA ZA RASIZAM"

Povodom izjave Nenada Bogdanovi}a, predsednika Izvr{nog odb-ora Skup{tine grada Beograda da je Dragan Stojkovi}, urednik"Hronike" - veliki "rasista" jer se angaòvao protiv na~ina gradnje"socijalnog stanovanja" u Zemun Polju, Dragan Stojkovi} je dostaviofotokopije svih objavljenih tekstova u "Hronici" na ovu temu u pro-teklih {est meseci Jugoslovenskom komitetu pravnika i Forumu zaetni~ke odnose, a jedan komplet tekstova i Nenadu Bogdanovi}u.

U pismu u prilogu Stojkovi} je od Bogdanovi}a zahtevao da mucrvenom olovkom obeleì sva mesta u priloènim tekstovima za kojasmatra da su "rasisti~ka".

"Ukoliko mi u najskorije vreme na ovaj na~in ne dostavite dokazeove Va{e tvrdnje, smatra}u da ste time postali svesni svoje pogre{neizjave. U tom slu~aju bih izuzetno cenio Va{ gest izvinjenja - ako mepozovete da mi to saop{tite. Ukoliko pak ovu klevetu ponovite, javnoili na nekom skupu, bi}u prinu|en da Vas tuìm i na sudu odbranimsvoju li~nost" - kaè se na kraju ovog pisma predatog u pisarnicuSkup{tine grada 8. aprila.

Do zaklju~enja ovog broja odgovor od Nenada Bogdanovi}a nijestigao.

194


"Hronika" broj 77/ 13. septembar 2003.

Radionica Foruma za etni~ke odnose i „Hronike” radismirivanja strasti u Zemun PoljuKAMENDIN probni kamen

Suo~avanje svih aktera zbrinjavanja Roma iz nehigijenskihnaselja u Zemun Polju u budu}em naselju Kamendin, prven-cu socijalne stanogradnje po novom GUP Beograda - za okru-glim stolom Radionice Foruma za etni~ke odnose i “Hronikeza Zemun”, u beogradskom Me|unarodnom pres centru - uro-dilo je plodom, ako ni{ta drugo ono zbog zajedni~kog stava darasizam i netrpeljivost prema Romima nisu izvor pobune sta-rosedelaca periferije Zemuna, ve} nesipunjeni urbanisti~kiplanovi, zajedni~ko siroma{tvo i sve gori ìvot oko 13 hiljadaìtelja Zemun Polja.

Ova dijagnoza pomo}i }e svima koji su se okupili u Radio-nici da doprinesu {to skorijoj izradi projekta, koji }e u najve-}oj meri zadovoljiti potrebe i interese svih ugroènih katego-rija koriste}i spremnost Skup{tine grada Beograda da finansi-ra veliki poduhvat kao {to je izgradnja pet hiljada stanova - naoko 60 lokacija - namenjenih najsiroma{nijim Beogra|animame|u kojima su najbrojniji Romi.

Dobru volju da na|u odgovore na mnogobrojna nerazja{nje-na pitanja koje sobom nosi ovaj mega projekat pokazali su drDu{an Janji}, direktor Foruma za etni~ke odnose, Jelena Mar-kovi}, savetnik ministra za ljudska i manjinska prava dràvnezajednice SCG, Dragan Stojkovi} vlasnik i glavni urednik “Hro-nike za Zemun”, Ljubomir An|elkovi}, potpredsednik Izvr{nogodbora Skup{tine Beograda, arh. Vladimir Macura, direktorUrbanisti~kog zavoda Beograda, Dragan Radusinovi} i Veljko[ljubara iz [taba nezavisnih gra|ana Zemun Polja, Zoran Kaj{-nikovi} iz Romskog centra “Jedinstvo”, Dejan Markovi} gradskiodbornik, Nada \uri~kovi} iz ̀ enske romske organizacije DAE…

Preduslov planske socijalne stanogradnje je najpre registro-vanje svih ugroènih gra|ana Beograda, zatim opismenjavanje izapo{ljavanje romske populacije, {to se podudara sa programimahumanitarnih i romskih organizacija i {to je najbitnije - istovetnoje ̀ eljama mnogobrojnih besku}nika sa legitimacijom stanovnikaBeograda, na àlost, na adresi u nekoj od 102 beogradske ma-hale.

195


196


Svi u~esnici Radionice podràli su predlog Dejana Marko-vi}a da se u Skup{tini grada Beograda osnuje komisija koja binadzirala izvo|enje ovog projekta i koja bi bila sastavljena odkompetentnih ~lanova i predstavnika gra|ana ~ije se koè ti-~e raseljavanje odnosno naseljavanje budu}ih stambenih rejo-na namenjenih za socijalno zbrinjavanje. Iako je sasvim sigur-no da }e novoizgra|eni stanovi ostati u vlasni{tvu Skup{tinegrada, dakle ne}e biti otkupa i tim povodom mogu}ih manipu-lacija, mnogo je nepoznanica zbog kojih strahuju i ljudi koji-ma Grad èli da pomogne, ali i stanovnici naselja u ~ijemokruènju treba da se grade nove ku}e, stanovi i paviljoni.

Prvo suo~avanje u Radionici Foruma za etni~ke odnose i“Hronike za Zemun” obe}ava da }e svi akteri ~iji je cilj dosti-zanje evropskih standarda ljudskih i manjinskih prava iubudu}e uspe{no koordinirati uspostavljanje sloènog meha-nizma za re{avanje urbanih egzistencijalnih problema kako biprobni kamen Kamendin bio pun pogodak, a ne proma{aj.

LJILJANA ZORKI}

Okrugli sto radionice Foruma zaetni~ke odnose je pokazao kakomoè i treba da se razgovara oproblemima

197

ZEMUN POLJE

EPILOG

U Zemun Polju je tokom 2007. godinezavr{eno preko 1.000 stanova za takoz-vano socijalno stanovanje. Kapaciteti{kole, zdravstvene za{tite ostali su isti.Romsko naselje preko pruge se i daljeuve}ava, u blatu, i siroma{tvu.Naselje koji broji preko 12.000 stanovni-ka ve}e je od mnogih op{tina u Srbiji nemoè da bira svoju lokalnu samoupravu,nema svoje prihode. Nema ~ak ni stanicumilicije, a sve administrativne poslove -porezi, sud, overe i prepisi, mati~neknjige... gra|ani obavljaju u centruZemuna, na Novom Beogradu, uBeogradu.

Jedino, autobuska linija je sredinom2007. godine produèna do èlezni~kestanice.

Documents

EMUNSKA NASELJA zemun/10-Zemun polje.pdf · 2016-03-23 · stanovnika naselja Ni{ta se jo{ uvek nije promenilo po pitanju statusa mesne zajednice “Zemun polje”. Op{tina i ZIPS