Energoprojekt 2012-3, jul-septembar

Енергопројект • година XLIX • ЈУЛ-СЕПТЕМБАР 2012.

ЗГРАДА ЕНЕРГОПРОЈЕКТА - БЕОГРАД

„ЗЕЛЕНА“ ЕНЕРГИЈА СА КРОВА

ЈУЛ-СЕПТЕМБАР 2012.

2

Редакциони одборЗоран Радосављевић, председник,

др Радослав Раковић, Здравко Милошевић, Марина Букатаревић и Биљана Свичевић

(Представник ЈСО-а)Редакција

Главни и одговорни уредник Зоран Радосављевић,

Милосава Милановић, новинар.Припрема за штампу и штампа: Енергопројект Енергодата а.д.

Излази тромесечнотираж 1500

Телефон редакције: 310-1908, 310-1935e-mail:[email protected]

При ход и до бит из над пла на

стра на 7

Гра ди се ам ба са да у Ни ге ри ји

стра на 8

У Бо ру, го ди ну да на од по чет ка ра до ва

стра не 9-11

Ин тер вју: мр Бра ти слав Сти шо вић

Са мо уре ђе но тр жи ште га ран ту је пра ву

кон ку рен ци ју

стра не 12-13

Ни ско град ња ин те гри са ла м енаџ мент

си сте ме

Стра на 15

Енер го про јект – про из во ђач „зе ле не“

енер ги је

стра на 17

Кон цепт па рт нер ства, уз про ме ну

вла снич ке струк ту ре

стра на 14

Ре а ли зо ва на од лу ка о рас по де ли

до би тистра на 5

УНАПРЕЂЕЊЕ

ПОСЛОВНИХ

ПРОЦЕСАГо то во сва пред у зе ћа у си сте му Енер-

го про јект ове го ди не су убр за ла рад на уво ђе њу ин те гри са них ме наџ мент си сте ма (ИМС). Кон цепт ко ји је ини ци јал но по ста-вљен си сте мом ква ли те та и стан дар ди ма ИСО 9000 у не ким АД је бр же, у дру гим не што ка сни је при хва ћен. За све ком па ни-је Енер го про јек та за јед нич ка су че ти ри ме наџ мент си сте ма: си стем ква ли те та (као основ ни), ме наџ мент заштитом жи вот не сре ди не, без бед но шћу и здра вљем на ра ду и за шти том ин фор ма ци ја. По сто је и дру ги ме наџ мент си сте ми, спе ци фич ни за по је ди не де лат но сти. Ен тел је, ре ци мо, увео стан дар-де енер гет ске ефи ка сно сти, а Ни ско град ња за ла бо ра то риј ска ис пи ти ва ња.

Ин те гри са њем ових си сте ма уре ђу ју се сви по слов ни про це си, та ко да све функ-ци о ни ше на уса гла шен на чин, а ефек ти су ра ци о нал ни је и ефи кас ни је по сло ва ње. Успостављање система менаџмента само је први корак, а систем се касније стално унапређује и побољшава.

Тре ба ре ћи и то да су ови си сте ми ме наџ-мен та и сво је вр сна над град ња за кон ских про пи са ко ји ре гу ли шу по је ди не обла сти и по др шка за ко ни ма. Док за ко ни да ју „ми ни-мал ни оквир“ и на ме ћу ми ни мум оба ве за ко је се у прак си че сто не ис пу ња ва ју, или фор мал но схва та ју, ИМС под сти че и оба-ве зу је пред у зе ћа и за по сле не, над ле жне за по је ди не обла сти, да до след но при ме не за кон ску ре гу ла ти ву.


3

Пр ву по ло ви ну ове го ди не обе ле жи ла је ин тен зив на тр го ви на ак ци ја ма Енер-го про јект Хол дин га на Бе о град ској бер зи. Мо ли мо вас за ко мен тар.

Ту ма че ње до га ђа ја на бер зи, по себ-но то ком ове 2012. го ди не ко ја се мо же убро ји ти ме ђу нај те же по слов не го ди не у но ви јој исто ри ји Ср би је и Енер го про јек та, не за хва лан је по сао. Из вр шни од бор Енер-го про јект Хол динг а.д. пра ти ку по про да ју ак ци ја Хол динга на Бе о град ској бер зи и то ком ове го ди не су уоче не тран сак ци је са зна чај ним „па ке ти ма“ ак ци ја.

Ко је про да вао, а ко је ку по вао ак ци је Хол дин га?

Ми пра ти мо про ме не на ак циј ском ка пи та лу пр вих сто ак ци о на ра ко ји укуп но по се ду ју око се дам ми ли о на ак ци ја, или ви ше од две тре ћи не еми то ва них ак ци ја. Ин те ре сант но је да су се тран сак ци је зна-

чај них па ке та ак ци ја пре те жно од ви ја ле из ме ђу ра зних кастоди ра чу на и по је ди-них ак ци о на ра прав них ли ца, пре те жно ак ци о на ра На пред Раз вој а.д.. Та ко ђе је уоче но да је и је дан број прав них ли ца – ак ци о на ра про дао сво је па ке те или де ло-ве па ке та ак ци ја на бер зи. По себ но се

из два ја га ше ње кастоди ра чу на Хипо Ал пе Адриа Банке, Бе о град у чи јем вла сни штву се по чет ком 2012. го ди не на ла зи ло 5,04% ак циј ског ка пи та ла, као и пре ла зак East Ca pi tal As set Ma na ge ment у чи јем по се ду се на ла зи ло 4,63% еми то ва них ак ци ја у кастоди ре жим упра вља ња ак ци ја ма. При ме тан је по раст ак циј ског ка пи та ла ак ци о на ра На пред Раз вој а.д. са 3,53% на 12,18%.

Чи ње ни ца је да су и за по сле ни у Си сте-му Енер го про јек та ку по ва ли ак ци је?

Као пр во, мој лич ни став је да ме наџ-мент ко ји ру ко во ди по сло ва њем Си сте ма Енер го про јект сво ју по све ће ност раз во ју и на прет ку фир ме тре ба да ис ка же и кроз ак ци о нар ство у сво јој фир ми.

Стране 4 и 5

ИН ТЕР ВЈУ СА ГЕ НЕ РАЛ НИМ ДИ РЕК ТО РОМ ВЛАДИМИРОМ МИЛОВАНОВИЋЕМ

ГО ДИ НА ИЗ БО РА, ЕКО НОМ СКЕ КРИ ЗЕ

И БУР НИХ ДО ГА ЂА ЈА НА БЕР ЗИ

НА ЗАХ ТЕВ АК ЦИ О НА РА „НА ПРЕД РАЗ ВОЈ“

ВАН РЕД НА СКУП ШТИ НА

ХОЛ ДИН ГА 11. ОК ТО БРАНад зор ни од бор са звао је ван ред ну сед ни цу скуп шти не Хол-

дин га за 11. ок то бар. На днев ном ре ду су две тач ке: до но ше ње од лу ке о ван ред ној ре ви зи ји фи нан сиј ског из ве шта ја Хол дин га и кон со ли до ва ног фи нан сиј ског из ве шта ја си сте ма Енер го про-јект и из бор ре ви зо ра за та кву, ван ред ну ре ви зи ју.

Ван ред на сед ни ца са зва на је на осно ву пред ло га ко ји је упу-тио ак ци о нар На пред Раз вој АД ко ји по се ду је 11,9 од сто ак ци ја Хол дин га. Зах тев за ван ред ном ре ви зи јом под нео је из ра жа ва-ју ћи сум њу да „из вр ше на ре ви зи ја фи нан сиј ских изве шта ја за 2011. го ди ну ни је спро ве де на у скла ду са за ко ном и про пи са ним ра чу но вод стве ним стан дар ди ма и по ступ ци ма“.

Пре ма За ко ну о при вред ним дру штви ма (члан 456), ак ци о-на ри ко ји по се ду ју нај ма ње де сет од сто ак ци ја мо гу зах те ва ти по себ ну, од но сно ван ред ну ре ви зи ју, уз из но ше ње раз ло га за то. Над зор ни од бор ду жан је да пред лог ста ви на днев ни ред ре дов не сед ни це – ако до ње ног одр жа ва ња има ма ње од шест ме се ци, или да са зо ве ван ред ну сед ни цу, уко ли ко је до ре дов не остао пе ри од ду жи од по ла го ди не.

Зна чај но уче шће у ка пи та лу, од но сно бро ју гла со ва (пре ко де сет од сто) овај ак ци о нар је сте као по ло ви ном ав гу ста. Оба ве-ште ње о то ме об ја ви ла је Бе о град ска бер за 16. ав гу ста.

На сед ни ци Над зор ног од бо ра, ге не рал ни ди рек тор Вла ди мир Ми ло ва но вић ис та као је да су струч не слу жбе на рас по ла га њу свим ак ци о на ри ма, да сви има ју пра во уви да у по слов не књи ге и до ку мен та цин ју, али да овај ак ци о нар то пра во ни је ко ри стио. Из ра зио је уве ре ње да је би ланс ве ро до сто јан и да ре ви зор и струч не слу жбе има ју про тив ар гу мен те ко ји ма мо гу оспо ри ти на во де из обра зло же ња пред ла га ча (да тог у 11 та ча ка). „Уве рен сам да на лаз ван ред не ре ви зи је не мо же би ти бит но дру га чи ји“, ре као је Ми ло ва но вић, до дав ши да ће се по што ва ти све што за кон на ла же.

НА 39. СЕД НИ ЦИ СКУП ШТИ НЕ ХОЛ ДИН ГА

УСВО ЈЕ НИ ФИ НАН СИЈ СКИ

ИЗ ВЕ ШТА ЈИ И РАС ПО ДЕ ЛА

ДО БИ ТИ

Ре дов на го ди шња сед ни ца скуп шти не Хол дин га (39. по ре ду), одр жа на је 29. ју на, у ки но са ли по слов не згра де. У пр во бит но за ка за ном тер ми ну, 21. ју на, ни је би ло кво ру ма, па је, као и она прет ход на, мо ра ла по но во да се са зи ва.

На сед ни ци су усво је не све од лу ке ко је је, по но вом Ста ту ту, пред ло жио Над зор ни од бор Хол дин га. Го то во све тач ке днев ног ре да би ле су из еко ном ско-фи нан сиј ске сфе ре – кон со ли до ва ни фи нан сиј ски из ве шта ји си сте ма Енер го про јект и фи нан сиј ски из ве штај Хол дин га за 2011. го ди ну, рас по де ла до би ти, из бор ре ви зо ра...

Кон со ли до ва ни фи нан сиј ски из ве штај си сте ма Енер го про јект и фи нан сиј ски из ве штај Хол дин га обра зло жио је др Ди ми тра ки Зи пов ски, из вр шни ди рек тор за фи нан си је у Хол дин гу.

Страна 6


4

Ја ве ру јем у ово што са да ра дим, у оства ре ње по слов них пла но ва и бу дућ ност Си сте ма Енер го про јект, и сход но мо гућ но-сти ма ку пу јем ак ци је Хол дин га. О то ме сам раз го ва рао и са це ло куп ним ме наџ-мен том и сви смо са гла сни да ку пу је мо ак ци је фир ме у ко јој ра ди мо, сва ко пре ма сво јим мо гућ но сти ма. Та ко ђе сма трам да тре ба под сти ца ти и оста ле за по сле не да сход но сво јим мо гућ но сти ма на сто је да по ста ну ак ци о на ри фир ме у ко јој ра де. Је дан део за по сле них већ је ре а ли зо вао ку по ви ну ак ци ја на бер зи и по себ но ми је дра го да се на ли сти сто нај ве ћих ак ци о на-ра на ла зи све ви ше ак ци о на ра из ре до ва за по сле них. Под се ти ћу да је то ком ви ше го ди на иза нас бит но из ме ње на струк ту ра ак ци о на ра фи зич ких ли ца и да да нас око 1.100 ак ци о на ра за по сле них у Си сте му Енер го про јект рас по ла же са око 7-8% ак циј ског ка пи та ла, око 2.600 бив ших за по сле них и пен зи о не ра рас по ла же са око 12-14% ак циј ског ка пи та ла, ко ли ко је и у по се ду око 4.000 оста лих ак ци о на ра фи зич ких ли ца. Дру ги аспект укљу чи ва ња ме наџ мен та и за по сле них Си сте ма Енер-го про јект у ак ци о нар ство Енер го про јект Хол динг а.д. је то што ку по ви на ак ци ја по це ни ко ја је са да ак ту ел на на Бе о град ској бер зи пред ста вља до бро уло жен ка пи тал сва ког по је дин ца, а ути че на спре ча ва ње мо гу ћих на ме ра да се вред ност стал но ума њу је. Док запослени у Енергопројекту нису у значајнијем обиму почели да купују акције Холдинга, њихова вред ност је не рет ко оба ра на у то ку днев не тр го ви не или је бла го и си сте мат ски снижавана.

Да ли је ис пла та ди и ви ден де за 2011. го ди ну у ак ци ја ма има ла ути цај на вред-ност ак ци ја?

Сма трам да су по стиг ну ти по слов ни ре зул та ти и ста бил на по слов на по зи ци ја Енер го про јек та до при не ли да ак ци о на ри има ју по ве ре ње у сво ју ин ве сти ци ју. На кон еми си је ак ци ја и ис пла те ди ви ден де у ак ци ја ма, су прот но не ким оче ки ва њи ма, ни је до шло до ве ли ког по ве ћа ња по ну де ни ти па да вред но сти ак ци ја.

Ка ко је Бер за ре а го ва ла на об ја ву ве сти о но вим уго во ри ма ко ји су скло пље ни и по слов ним ре зул та ти ма?

Из о ста ла је аде кват на ре ак ци ја ин ве-сти то ра на бер зи на све по вољ не по слов не ве сти ко је је ЕП Хол динг а.д. као еми тент

об ја вио. Ско ро по пра ви лу, по сле сва ке об ја ве ве сти о пот пи са ном уго во ру или об ја ве по слов них до га ђа ја и пе ри о дич них ре зул та та, вред ност ак ци је је или оба ра на или оста ја ла не про мењена. Та до га ђа ња го во ре о са мој бер зи и ве о ма ни ској ин ве-сти ци о ној ак тив но сти на бер зи. Ина че, ми оства ру је мо, и у не ким еле мен ти ма пре ва-зи ла зи мо пла ни ра не по слов не ре зул та те, ма да сло же ни еко ном ски усло ви у зе мљи и све ту са со бом но се до ста ри зи ка ко ји угро жа ва ју ре а ли за ци ју на ших пла но ва. За илу стра ци ју, на ранг ли сти 200 нај ве ћих свет ских про јек тант ско-кон сул тант ских ком па ни ја, по осно ву оства ре них ре зул та та у 2011. го ди ни, са 127. ме ста смо до спе ли на 123. ме сто, док смо на кон ис па да ња са ли сте 250 нај ве ћих из во ђач ких ком па ни ја по осно ву оства ре них ре зул та та то ком 2010., из о ста ли са ли сте. Оства ре ни по слов ни ре зул та ти за 2011. го ди ну су Енер го про јект вра ти ли на ли сту и то на 222. ме сто.

Ка ква су ва ша оче ки ва ња ка да је вред ност ак ци ја у пи та њу?

Иако на пред на ве де не чи ње ни це мо гу да на го ве сте не ке не же ље не сто ха стич ке про ме не це не ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д., ми шље ња сам да ће са кон со ли да ци јом по ли тич ке вла сти и усва ја њем про гра ма еко ном ске ста би ли за ци је и опо рав ка од стра не Вла де Ре пу бли ке Ср би је, кра јем 2012. и то ком 2013. го ди не би ти не што по вољ ни ји усло ви по сло ва ња не го то ком ове го ди не. За бла ги оп ти ми зам упо ри ште на ла зим у пла но ви ма ин ве сти ци о них ула-га ња Ре пу бли ке Ср би је у ка пи тал не енер-гет ске и пут не ин фра струк тур не про јек те, што је упра во област по сло ва ња у ко јој је Енер го про јект нај ква ли фи ко ва ни ја и нај-ве ћа фир ма у Ср би ји, ре ги о ну, а и ши ре. Да кле, зна чај ним ра стом уче шћа Енер го-про јек та у ре а ли за ци ји ин фра струк тур них про је ка та у Ср би ји, и по себ но по ве ћа њем уго ва ра ња и ре а ли за ци је на ино стра ним тр жи шти ма, на че му се ак тив но ра ди,

ве ру јем да ће ак ци је Енер го про јек та има ти тренд ра ста. Од из ван ред ног је зна ча ја да се у Ср би ји ус по ста ви по ли тич ка ста бил-ност и оства ри пред ви ди вост еко ном ских усло ва по сло ва ња. Уоста лом и еко ном ски ана ли ти ча ри ко ји се ба ве свет ском еко-но ми јом пред ви ђа ју стаг на ци ју кри зе и по сте пе ни опо ра вак свет ске еко но ми је од сре ди не 2013. го ди не.

На дан 31.08.2012. го ди не, у од но су на крај прет ход не го ди не, тр жи шна це на ак ци-ја Енер го про јект Хол динг а.д. је по ра сла за +20,41%. У истом пе ри о ду ре фе рент ни ин дек си Бе о град ске бер зе за бе ле жи ли су пад (БЕЛЕX15 пад од -11,95%; БЕЛЕXлине пад од -10,37%). Од свих ли сти ра них ком па ни ја на Бе о град ској бер зи (5 на Pri me ли стин гу и 3 на Стан дард ли стин гу) тр жи шна це на ак ци ја ЕНХЛ је за бе ле жи ла нај ве ћи раст у 2012. го ди ни. При то ме је остварен уку пан про мет на ших ак ци ја ко ји нас свр ста ва на 4. ме сто нај тр го ва ни јих ак ци ја на Бе о-град ској бер зи у 2012. го ди ни.

Да ли све ово зна чи да Енер го про јект по слу је ста бил но?

За 2012. го ди ну пла ни ран је уку пан кон со ли до ва ни при ход Си сте ма Енер го про-јект (у зе мљи и ино стран ству) у из но су од 249 ми ли о на евра, а за прво полу го ди ште 2012. го ди не у из но су од 112,7 ми ли о на евра. Оства ре ни збир ни кон со ли до ва ни при ход у из ве штај ном пе ри о ду из но сио је 127,9 ми ли о на евра, што је око 14% ви ше од пла ни ра ног, док је план по лу го ди шње до би ти пре ба чен за 19%. Пред у слов ста-бил но сти це лог Си сте ма Енер го про јект је ста бил на Ви со ко град ња и оче ку јем до ста до брих ве сти из Ви со ко град ње у на ред ним ме се ци ма. Крат ко трај на по слов на кри за у Енер го про јект Ин ду стри ја а.д. се пре ва-зи ла зи из ла ском на ино стра но тр жи ште, док је про цес ре ша ва ња аку му ли ра них по слов них про бле ма у Енер го про јект Ур ба ни зам и Ар хи тек ту ра а.д. у то ку и ве о ма оте жа но се тра си ра пут из ла ска из по слов не кри зе. Ка да је Енер го про јект Ур ба ни зам и Ар хи тек ту ра а.д. у пи та њу, оче ку јем да ће акви зи ци ја но вих по сло ва на ра зним тр жи шти ма до ве сти до уго ва-ра ња не ких зна чај ни јих про је ка та ко ји ће омо гу ћи ти пот пу ну по слов ну кон со ли да-ци ју. По треб но је до ста вре ме на да се у усло ви ма кри зе ин ве сти ци ја и оштре и не ло јал не кон ку рен ци је, од акви зи ци је и по ну де до спе до уго во ра. Оче ку јем да ре зул та ти не ће из о ста ти.

ГО ДИ НА ИЗ БО РА, ЕКО НОМ СКЕ КРИ ЗЕ

И БУР НИХ ДО ГА ЂА ЈА НА БЕР ЗИ


5

Ка ко оце њу је те зах тев ак ци о на ра На пред Раз вој а.д. да се из вр ши ван ред-на ре ви зи ја фи на нисјког из ве шта ја за 2011. го ди ну?

На пред Раз вој а.д. као ак ци о нар ко ји по се ду је ви ше од 10% ак ци ја Енер го про-јек та (12,18%) има сва ле ги тим на пра ва ко ја про пи су је За кон и по том осно ву је и за тра жио ван ред ну ре ви зи ју. Са дру ге стра не ја сам си гу ран да све што ра ди мо у Енер го про јек ту, ра ди мо уз по што ва ње За ко на и уз стрикт ну при ме ну свих про-пи са, а то би тре ба ло да је до бро по зна то и На пре ду ко ји је до из бо ра Над зор ног Од бо ра Енер го про јект Хол динг а.д. имао свог пред став ни ка у Управ ном Од бо ру Енер го про јект Хол динг а.д.. Оче ку јем да ван ред на ре ви зи ја по твр ди ве ро до-стој ност фи нан сиј ског из ве шта ја за 2011. го ди ну.

Ка кав је зна чај На пред Раз во ја а.д. као ак ци о на ра

Под јед на ко ува жа ва мо све ак ци о на ре Енер го про јект Хол динг а.д. и не ми слим да ак ци о нар На пред Раз вој а.д. тре ба да ужи ва по се бан ста тус. По себ на пра ва ко ја За кон да је ак ци о на ри ма са ви ше од 10% ак ци ја ни ко не оспо ра ва. Ре пу бли ка Ср би ја по се ду је 33,58% ак ци ја и вр ло па жљи во пре ко сво јих пред став ни ка у Над зор ном од бо ру пра ти по сло ва ње Си сте ма Енер-го про јект и рад ме наџ мен та, а то чи не и оста ли зна чај ни ак ци о на ри Енер го про јек та. Увек смо спрем ни да пре зен ти ра мо све што ра ди мо и све ре зул та те.

Ра ни је се На пред по ми њао и као фир ма ко ја има ам би ци ју да пре у зме Енер го про-јект. Ка кав је ваш став?

Енер го про јект је фир ма ли сти ра на на А ли стин гу Бе о град ске бер зе и на шим ак ци ја ма се сло бод но тр гу је на бер зи. Ка да је реч о На преду као ак ци о на ру чи ње ни ца је да је овај ак ци о нар ку пу ју ћи ак ци је на бер зи сте као зна чај но уче шће у вла сни штву Енер го про јек та. Са дру ге стра не, фир ма На пред је 80-тих и 90-тих го ди на би ла до бар парт нер Енер го про јек ту. За јед но смо гра ди ли Аре ну спор то ва на Но вом Бе о гра ду и мно ге дру ге про јек те и за јед нич ки раз ви ја ли мно ге ло ка ци је на Но вом Бе о гра ду. На жа лост, по сле при-ва ти за ци је На пре да ни је би ло по слов не са рад ње, јер се про ме ни ла и по слов на ори јен та ци ја но вих вла сни ка На пре да. Ка да је реч о ам би ци ја ма ко је по ми ње те, сма трам да је то те шко из во дљи во, нај пре

за то што све по ли тич ке струк ту ре Ре пу-бли ке Ср би је ко ја по се ду је 33,4% ак ци ја Енер го про јек та ја ко до бро зна ју ка кав је зна чај Енер го про јек та у ре а ли за ци ји ин фра-струк тур них про је ка та у зе мљи и ко ли ко је за Ре пу бли ку Ср би ју зна ча јан из во зни ка па ци тет Енер го про јек та ко ји се ре а ли зу је кроз по сло ва ње у ино стран ству.

Од јек ну ла је вест да је ММФ (Ме ђу-на род ни Мо не тар ни Фонд) пре по ру чио Вла ди Ре пу бли ке Ср би је да про да сво је уче шће у Енер го про јект Хол динг а.д.

У од су ству зва нич них ин фор ма ци ја, не тре ба при да ва ти зна чај но ви нар ским на пи си ма. Мо ја са зна ња су упра во су прот-на. На Енер го про јект се ве о ма ра чу на ка да је у пи та њу ин ве сти ци о ни ци клус у ин фра струк ту ру Ср би је. Мо жда би не ким ин те ре си ма и од го ва ра ло да Енер-го про јект не ста не са при вред не сце не Ср би је, али си гу ран сам да су рад на ме ста за по сле них ко ји до при но се ре а ли за ци ји про је ка та у Енер го про јек ту си гур на, као и да је це ло ку пан ме наџ мент, са м ном на че лу, ве о ма по све ћен уго ва ра њу но вих

по сло ва и оства ре њу по слов них ре зул-та та, ко ји ће омо гу ћи ти да сви за по сле ни има ју ре дов не за ра де, да се пер спек тив но ства ра ју усло ви да за ра де бу ду и веће, да пре ва зи ђе мо од ре ђе не по слов не про бле-ме на ста ле у про шло сти, да по слу је мо про фи та бил но, да и на ши ак ци о на ри оства ру ју сво је ин те ре се и на да све, да се Енер го про јект да ље раз ви ја.

За крај, ка ко про це њу је те не по сред ну бу дућ ност Енер го про јек та

Сви смо све до ци ве ли ке еко ном ске кри зе ко ја по тре са све свет ске еко ном ске си ле, а поготово мање развијене земље, па и Ср би ју. У зе мљи, ефек те кри зе до дат но по ја ча ва ју и зна чај не по ли тич ке про ме не. Енер го про јект ре ал ни оп ти ми зам за сво ју бу дућ ност цр пи упра во из иза зо ва ко ји су пред срп ском при вре дом, про је ка та у ино-стран ству и ан га жо ва ња на ших за по сле них. У по сло ви ма ко ји ма се ми ба ви мо увек има осци ла ци ја, али да нас је нај зна чај ни је да са би ра њем по је ди нач них ре сур са сва ког а.д. у ин те гри са ни на ступ Енер го про јек та оства ри мо ве ли ке по ду хва те.

ТО КОМ ЈУ ЛА

РЕ А ЛИ ЗО ВА НА ОД ЛУ КА

О РАС ПО ДЕ ЛИ ДО БИ ТИ

Ак ци је до би је не по осно ву ди ви ден де упи са не у Цен трал ни ре ги стар и

њи ма се мо же рас по ла га ти

Од лу ку Скуп шти не ак ци о на ра о рас-по де ли го ди шње до би ти Хол динг је то ком ју ла ре а ли зо вао. Пре ма тој од лу ци, ак ци-о на ри ма је за ди ви ден де при па ло 241,4 ми ли о на ди на ра (што је ре а ли зо ва но у ак ци ја ма, пу тем но ве, де се те еми си је, без јав не по ну де, ра ди пре тва ра ња аку му ли-ра не до би ти у основ ни ка пи тал дру штва, и ис пла том при па да ју ћег из но са у нов-цу). Еми то ва но је 469.728 ак ци ја, исте но ми нал не вред но сти као и по сто је ће, 510 ди на ра.

Ди ви ден да је при па ла свим ак ци о-на ри ма, сра змер но уче шћу у по сто је ћем основ ном ка пи та лу, та ко што су на сва ких 20 по сто је ћих ак ци ја до би ли по јед ну из но ве еми си је (пре ма књи зи ак ци о на ра у Цен трал ном ре ги стру хар ти ја од вред но-сти, на дан ди ви ден де, 11. јун).

Струч не слу жбе Хол дин га ефи-ка сно су оба ви ле све ак тив но сти на спро во ђе њу ове од лу ке. Ак ци је из но ве еми си је упи са не су у Цен трал ни ре ги стар, и сва ки ак ци о нар мо же (ако то већ ни је учи нио) да их пре не се на

свој вла снич ки ра чун ко ји има код иза бра не бро кер ске ку ће. За пре нос је нео п ход но да ти од го ва ра ју ћи на лог свом бро ке ру. За то не ма ни ка ка вих ро ко ва, и не мо ра се жу ри ти, је ди но у слу ча ју да ак ци о нар же ли да овим ак ци ја ма тр гу је – мо ра их прет ход но пре не ти на вла снич ки ра чун.

Сва ком ак ци о на ру је на кућ ну адре су до ста вље но оба ве ште ње о спро во ђе њу ове скуп штин ске од лу ке, уз по себ но ис так нут број ак ци ја ко је му при па да ју из но ве еми-си је, нов ча ни из нос за упла ту (ако уку пан број ак ци ја не ког ак ци о на ра ни је де љив са 20), и до ку мен та ци ја ко ја се мо ра до ста-ви ти да би упла та би ла из вр ше на.

Хол динг је про шле го ди не оства рио до бит од 277,6 ми ли о на ди на ра. Имао је и не рас по ре ђе ну до бит из ра ни јих го ди-на од 248,6 ми ли о на, па је укуп на су ма до би ти за 2011. из но си ла 526,3 ми ли о на ди на ра.

Од лу ком Скуп шти не, зна тан део до би-ти (284,8 ми ли о на ди на ра) и да ље оста је не рас по ре ђен.


6

У ди ску-си ји је уче-ство ва ло не ко ли ко ак ци о на-ра ко ји су т р а ж и л и д о д а т н а об ја шње ња о по тра жи-в а њ и м а , о на пла ти ду го ва од

др жа ве, о за ра да ма ... Из не те су оце не да Енер го про јект мо ра да се ре ор га ни зу је, јер Хол динг, ова ко кон ци пи ран, не пру жа мо гућ ност по де ле ди ви ден де ак ци о на ри ма. На то тре ба пред став ник др жа ве да ука-же, ка ко би се Енер го про јек ту по све ти ла ве ћа па жња. Без бо љег би лан са Хол дин га не ма ни озбиљ них ин ве сти то ра, ула га ча, ни мо ти ва за по ште не куп це ак ци ја, већ са мо за шпе ку лан те, а бо љег би лан са не ма без про ме не ор га ни за ци је, украт ко су за кљу чи ли ак ци о на ри.

На сва пи та ња од го во ре је дао из ве сти-лац, др Зи пов ски, на гла сив ши да се сви по да ци мо гу на ћи у обим ним на по ме на ма уз би ланс, (око сто ти ну стра на), на ин тер нет стра ни ци Енер го про јект Хол дин га.

По је ди ни ак ци о на ри по но во су се освр ну ли на не дав но усво јен Ста тут, из ра зив ши бо ја зан да и на бу ду ћим сед ни ца ма не ће би ти кво ру ма и да ће се сва ка сед ни ца по на вља ти, јер ма ли ак ци о на ри не ма ју мо тив да уче ству ју у ра ду скуп шти не.

По усва ја њу оба би лан са (кон со ли до-ва ног и би лан са Хол дин га), пред лог за рас по де лу до би ти обра зло жио је мр Дра ган Алек сић, члан Над зор ног од бо ра.

По ње го вим ре чи ма, пред лог по де ле ди ви ден де у ак ци ја ма (јед на из но ве еми си је на 20 по сто је ћих) је оп ти мал на ва ри јан та, за сно ва на на стра те шком до ку мен ту – че тво-ро го ди шњем про гра му по слов не по ли ти ке и по ли ти ци ди ви ден де. Пред ла гач је имао у ви ду ко рист и за Хол динг и за ак ци о на ре.

Ни су сви ак ци о на ри би ли уве ре ни да је та кав пред лог у њи хо вом ин те ре су, из но се ћи као ар гу мент чи ње ни цу да је це на по ко јој се по след њих ме се ци ак ци је Хол дин га про да ју на бер зи ис под но ми нал не вред но сти (510 ди на ра). Пред став ник ма лих ак ци о на ра, пен-зи о не ра ре као је да он лич но „ни мр тав не би гла сао за та кав пред лог“, али ће гла са ти ЗА, по на ло гу ак ци о на ра ко ји су му да ли пу но моћ је. Ду го роч но не би ва ља ло сле ди ти ова кву по ли ти ку ди ви ден ди, су ге ри са ли су пред став ни ци ма лих ак ци о на ра.

У до дат ном об ја шње њу мр Алек сић је ре као да Хол динг оства ру је сво је при хо де на пла том услу га ко је оба вља за за ви сна дру штва и на пла том ди ви ден де из њи хо ве до би ти. На жа лост, са мо три ак ци о нар ска дру штва у си сте му ис пла ћу ју ди ви ден-ду, а то ни је до вољ но. Не ка АД, по пут Ни ско град ње, има ла су, пре ма би лан су, мо гућ но сти да по де ле ди ви ден ду, али би то угро зи ло њи хо ву ли квид ност и нор мал-но по сло ва ње, ре као је Алек сић.

Пред лог рас по де ле до би ти при хва ћен је ве ли ком ве ћи ном гла со ва, на кон че га је до не та и од лу ка о из да ва њу обич них

ак ци ја д е с е т е еми си је, ра ди пре-тва ра ња не рас по-ре ђе не до би ти у основ-ни ка пи-тал.

При хва ћен је и пред лог да ре ви зи ју фи нан сиј ских из ве шта ја за 2012. го ди ну оба ви ре ви зор ска ку ћа БДО ко ји је та ко ђе обра зло жио члан НО мр Дра ган Алек сић. У од но су на до са да шњу прак су про ме њен је по сту пак из бо ра ре ви зо ра. То је, пре ма но вом За ко ну, у над ле жно сти ко ми си је за ре ви зи ју ко ју има сва ко АД. Она раз ма тра по ну де ре ви зор ских ку ћа и да је свој пред лог Скуп шти ни, пре ко Над зор ног од бо ра.

Но ви на у ра ду Скуп шти не је сте и то што се са да из ве штај Над зор ног од бо ра усва ја; ра ни је се ин фор ма ци ја о ра ду УО са мо раз ма тра ла, али се о њој ни је гла са ло.

Из ве штај ко ји је под нео пред сед ник НО Ивар Бер гер са др жао је из ве штај о ра чу но вод стве ној прак си и прак си фи нан сиј ског из ве шта ва ња Хол дин га и за ви сних дру шта ва, за тим о ускла ђе но сти по сло ва ња са за ко ном и дру гим про пи си-ма, о ква ли фи ко ва но сти и не за ви сно сти ре ви зо ра, као и о уго во ри ма за кљу че ним из ме ђу Хол дин га и чла но ва Над зор ног од бо ра.

УСВО ЈЕ НИ ФИ НАН СИЈ СКИ ИЗ ВЕ ШТА ЈИ

И РАС ПО ДЕ ЛА ДО БИ ТИ

ПРА ВО ГЛА СА ЊА У ОД СУ СТВУ – НЕ ИС КО РИ ШЋЕ НО

Пра во да лич но уче ству је у ра ду скуп шти не има ло је 38 ак ци о на ра – фи зич ких и прав них ли ца. Оста ли ак ци о на ри, пре ма од ред ба ма Ста ту та, мо гли су да гла са ју у од су су тву. То пра во да не по сред но гла са ју (али без при су ства сед ни ци) ис ко ри стио је вр ло ма ли број ак ци о на ра, све га 39.

Уку пан број гла со ва у Скуп шти ни из но си 9.467.810; за њен рад по треб но је при су ство ак ци о на ра са нај ма ње 51 од сто од тог бро ја. Не до ста ја ло је око ми ли он гла со ва да би се сед ни ца одр жа ла у пр во бит но за ка за ном тер ми ну.

За по но вље ну сед ни цу кво рум из но си тре ћи ну од укуп ног бро ја гла со ва, или 3.155.837, а ак ци о на ри ко ји су до шли на сед ни цу има ли су знат но ви ше, 4.722.087 гла со ва.

ОДР ЖА НЕ СКУП ШТИ НЕ

ЗА ВИ СНИХ ДРУ ШТА ВА Од 15. до 20. ју на одр жа не су и ре дов не го ди шње скуп шти не свих за ви сних дру-

шта ва у си сте му Енер го про јект.Днев ни ред је био го то во исто ве тан као за скуп шти ну Хол дин га. Усво је ни су кон-

со ли до ва ни и не кон со ли до ва ни го ди шњи из ве шта ји пред у зе ћа, од лу ка о рас по де ли до би ти, из ве штај Од бо ра ди рек то ра АД, иза бран ре ви зор. Осим тих ма ње-ви ше стан дард них те ма, на днев ном ре ду је ове го ди не био и пред лог о сти ца њу и про да ји (оту ђе њу) соп стве них ак ци ја.

Скуп шти не свих АД при хва ти ле су овај пред лог и до не ле од лу ку ко ја је на чел ног ка рак те ра. Од лу ком се пре но си овла шће ње на Од бор ди рек то ра да од лу чи о сти ца њу, од но сно про да ји ак ци ја АД, уко ли ко се за тим ука же по тре ба, ка ко би се спре чи ла евен ту ал на ште та за АД.

У скла ду са но вим ста ту ти ма, у свим дру штви ма је дру га чи ји цен зус за лич но уче-ство ва ње у ра ду скуп шти не, а све оста ло што се ти че ор га ни зо ва ња и ра да скуп шти не - исто је. По зи ви, оба ве ште ња, ма те ри ја ли об ја вље ни су на ин тер нет стра ни ца ма свих АД. Ак ци о на ри ко ји не ма ју пра во лич ног уче шћа мо гли су да гла са ју у од су ству (у пе ри о ду од 11. до 14. ју на, у са ла ма 3 и 4 по слов не згра де). Мо гли су – али ни су. На пр сте јед не ру ке мо гу се из бро ја ти они ко ји су гла са ли на тај на чин.

Др Ди ми тра ки Зи пов ски

Мр Дра ган Алек сић


7

Пре ма кон со ли до ва ном из ве шта ју о ше сто ме сеч ном по сло ва њу, си стем

Енер го про јект је у пр вом по лу го-ди шту оства рио уку пан при ход од 124 ми ли о на евра. То је де сет од сто ви ше у од но су на пла ни ра не при хо де за овај пе ри од (112,7 ми ли о на евра). Исто-вре ме но је оства ре на бру то до бит од 6,9 ми ли о на евра, док је пла ни ра на би ла два ми ли о на.

Од укуп них при-хо да 45 од сто је ре а-ли зо ва но на до ма ћем тр жи шту, а 55 од сто у ино стран ству. У укуп-ном из но су знат но је уче шће фи нан сиј-ских при хо да, го то во 16 про це на та. Удео по је ди них тр жи шта у при хо ду је ма ње-ви ше не про ме њен у од но су на прет ход ну го ди ну: у ре ги о ну ЗНД (Ру си ја и Ка зах-

стан) оста вре но је 21,4 од сто при хо да, у Афри ци (Уган да, Ни ге ри ја, Га на, Ал жир,

Зим баб ве, Гви не ја) 19,5 про це на та, на Бли-ском ис то ку (Ка тар, Еми ра ти, Оман) 9,2 од сто, у Ла тин ској Аме ри ци 4,4 од сто.

У укуп ној бру то до би ти нај ве ћи део чи ни до бит ма тич ног дру штва, Хол дин га, у из но су од 4,8 ми ли о на евра.

У уго ва ра њу но вих по сло ва ре зул та ти ни су та ко до бри. За шест ме се ци укуп но је уго во ре но по сла за 80,4 ми ли о на евра, што из но си 32 од сто од го ди шње пла ни ра не вред но сти. У зе мљи су за кљу че ни уго во-ри у вред но сти од 25,1 ми ли он евра, а у ино стран ству 55,3 ми ли о на. План за це лу го ди ну из но си 253,9 ми ли о на евра, од че га 47,7 ми ли о на у зе мљи и 206,2 ми ли о на у ино стран ству. Ста бил ност по сло ва ња обез-бе ђу ју уго во ри чи ја је ре а ли за ци ја у то ку. На тим те ку ћим по сло ви ма пре о ста ло је за ре а ли за ци ју још 279 ми ли о на евра.

На кра ју из ве штај ног пе ри о да си стем Енер го про јект имао је 2.303 за по сле на (од ко јих 155 на од ре ђе но вре ме). Про сеч на не то при ма ња за рад у зе мљи из но си ла су 63.832 ди на ра, од но сно 576 евра. Од про сеч-не срп ске пла те то је 66 од сто ви ше, а од про се ка Бе о гра да 32 од сто. Не то при ма ња у ино-ком па ни ја ма би ла су 1.761 евро, а на ино-за кључ ци ма 1.815 евра.

За раз ли ку од до са да шње прак се, пр ви пут је ове го ди не и за ше сто ме сеч но по сло-ва ње ура ђен ком пле тан кон со ли до ва ни из ве штај, са би лан сом ста ња и успе ха и до ста вљен Бер зи и Ко ми си ји за хар ти је од вред но сти. Ту оба ве зу има ју сва ак ци-о нар ска дру штва, пре ма но вом За ко ну о тр жи шту ка пи та ла и Пра вил ни ку о са др жи ни, фор ми и на чи ну об ја вљи ва ња го ди шњих, по лу го ди шњих и квар тал них из ве шта ја јав них дру шта ва.

У ПР ВИХ ШЕСТ МЕ СЕ ЦИ

ПРИ ХОД И ДО БИТ ИЗ НАД ПЛА НАУ скла ду са но вим про пи си ма, пр ви пут ура ђен кон со ли до ва ни из ве штај и

за по лу го ди шње по сло ва ње

У КАМ ПА ЛИ

РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА

СА О БРА ЋАЈ НИ ЦА АД Ни ско град ња је у ју лу до би ла но ви

по сао на ме ђу на род ном тен де ру у Кам па ли. При хва ће на је ње на по ну да за ре кон струк-ци ју град ских са о бра ћај ни ца, у ду жи ни од 6,7 ки ло ме та ра. Вред ност ра до ва је 7,3 ми ли о на до ла ра. Уско ро се оче ку је и фор мал но пот пи си ва ње уго во ра.

Ово је дру ги по сао до би јен ове го ди-не ко ји ће се из во ди ти за Град ску упра ву Кам па ле. По чет ком ове го ди не уго во ре на је ре кон струк ци ја три са о бра ћај ни це, укуп-не ду жи не де вет ки ло ме та ра. Ра до ви се од ви ја ју пре ма пла ни ра ним ро ко ви ма и тре ба да се за вр ше до кра ја го ди не.

НО ВИ ПО САО У КА ТА РУ

КОН СУЛ ТАНТ СКЕ УСЛУ ГЕ НА

ПРО ШИ РЕ ЊУ

ДИ СТРИ БУ ТИВ НЕ МРЕ ЖЕ

По сле зна чај них по сло ва у обла сти пре но сних си сте ма, Ен тел је у Ка та ру ан га жо ван и на из град њи но вих и одр жа-ва њу по сто је ћих обје ка та за ди стри бу ци ју елек трич не енер ги је.

На ме ђу на род ном тен де ру иза бран је за кон сул тан та на про ши ре њу ди стри бу тив-не мре же. Ан га жо ва ње Ен те ла об у хва та упра вља ње про јек том, над зор над из во ђе-њем, по моћ у пла ни ра њу и про јек то ва њу про ши ре ња ди стри бу тив не мре же.

Вред ност по сла је око пет ми ли о на евра, а рок ре а ли за ци је три го ди не. Ин ве сти тор је др жав на ком па ни ја за про из вод њу, пре-нос и ди стри бу ци ју елек трич не енер ги је и во де - КAHRAMAA.

Ка ко нам је ре као Мом чи ло Мр вић, ди рек тор ре ги о на Бли ски ис ток, но ви по сао омо гу ћа ва Ен те лу кон ти ну и тет по сло ва ња на овом тр жи шту, где се оче ку ју зна чај ни про јек ти, по пут но ве фа зе раз во ја пре но-сног си сте ма (фа за 11), ме троа, број них обје ка та за свет ско фуд бал ско пр вен ство 2022... Ен тел је ове го ди не ан га жо ван на фа зи де вет пре но сног си сте ма ко ја би, пре ма оче ки ва њу, тре ба ло да се за вр ши до кра ја иду ће го ди не, као и на ви ше про је ка та за нафт ну ком па ни ју Qa tar Pe tro le um.

Пре ма Мр ви ће вом ре чи ма, у Ка та ру ни је до шло до па да ин ве сти ци о них ак тив но сти, али се ути цај гло бал не кри зе од ра жа ва кроз из у зет но по ја ча ну кон ку рен ци ју.

Темељ објекта нове топионице у Бору

Стамбени комплекс у Сифивкару


8

ПРЕ МА УГО ВО РУ СА МИ НИ СТАР СТВОМ СПОЉ НИХ ПО СЛО ВА

ГРА ДИ СЕ АМ БА СА ДА СР БИ ЈЕ У НИ ГЕ РИ ЈИУ Абу џи, глав ном гра ду Ни ге ри је, у

то ку су при прем ни ра до ви на згра ди ам ба-са де Ср би је. Обје кат се гра ди по прин ци пу кључ у ру ке. Пре ма уго во ру ко ји је овог ле та пот пи сан са Ми ни стар ством спољ них по сло ва, ре пре зен та тив но зда ње тре ба да се за вр ши до кра ја иду ће го ди не.

Уго вор са Ми ни стар ством је сло жен аран жман о ко ме се ду го пре го ва ра ло и ко јим се, из ме ђу оста лог, ре ша ва и део пре о ста лог по тра жи ва ња Енер го про јек та за стам бе ни про стор ко ји је МИП ку пио за по тре бе кон зу ла та Ре пу бли ке Ср би је у Хер цег Но вом (377 хи ља да евра).

На име ових ду го ва ња и за про јек-то ва ње и из во ђе ње ра до ва на бу ду ћој ам ба са ди Ми ни стар ство Енер го про јек ту усту па део пла ца у Абу џи, за тим објек те ам ба са де у Кам па ли (Уган да) и ам ба са де и ре зи ден ци је у Ли ми (Пе ру) ко ји су на кон сук це си је при па ли Ср би ји, али их не ко ри сти, бу ду ћи дa у тим зе мља ма не ма ди пло мат ске ми си је.

Ова кав аран жман из ну ђен је еко ном-ском си туа ци јом и де фи ци том бу џе та, због

че га је на пла та Енер го про јек то вих по тра-жи ва ња по ста ла не из ве сна, а ло ка ци ја ко ју је Ср би ја до би ла у Абу џи мо гла је би ти од у зе та због од ла га ња из град ње.

У овај по сао са Ми ни стар ством укљу че но је ви ше пред у зе ћа из си сте ма Енер го про јект – Хол динг, Опре ма, Ни ско-град ња, Ви со ко град ња и Ар хи тек ту ра. Њи хо ви ме ђу соб ни од но си ре гу ли са ће се по себ ним уго во ри ма ко је при пре ма прав ни сек тор Хол дин га.

Пре ма ин фор ма ци ји под не тој Над зор-ном од бо ру, из град ња ам ба са де у Абу џи фи нан си ра ће се у нај ве ћој ме ри сред стви ма

Хол дин га, за тим Ни ско град ње и Опре ме. Под нет је и план рас по ла га ња имо ви ном ко ја се от ку пљу је од Ре пу бли ке Ср би је у ино стран ству. На пла цу у Абу џи Опре ма ће гра ди ти по слов но-стам бе ни про стор за сво је по тре бе. У Кам па ли ће Ни ско град ња гра ди ти сли чан обје кат, ка ко би сма њи ла тро шко ве из најм љи ва ња про сто ра. У Ли ми, на пла цу згра де ам ба са де Хол динг пла ни ра real esta te про је кат по слов не згра де, а на пла цу ре зи ден ци је – стам бе ни обје кат, за тр жи ште, и соп стве не по тре бе. Опре ма и Ни ско град ња су у оба ве зи да Хол дин гу до ста ве на одо бре ње ин ве сти ци о ни план из град ње ових обје ка та, а Хол динг да при пре ми фи зи би ли ти сту ди ју и са гле-да и ана ли зи ра тр жи ште не крет ни на у Ли ми. Идеј ни и глав ни про јек ти свих ових пла ни ра них обје ка та би ће по ве ре ни Ар хи тек ту ри.

За све про јек тант ске и из во ђач ке ра до-ве мак си мал но ће се ко ри сти ти ре сур си Енер го про јек та, од но сно Ар хи тек ту ре – за про јек то ва ње, а Опре ме и Ви со ко град ње за из во ђе ње.

АД ИН ДУ СТРИ ЈА

ПРО ЈЕК ТИ ЗА СО ЈА ПРО ТЕ ИН, ЈАТ ТЕХ НИ КУ И РТБ БОРАД Ин ду стри ја је то ком ле та уго во ри-

ла ви ше по сло ва на до ма ћем тр жи шту. Са ком па ни јом Со ја про те ин, за кљу чи ла је уго вор о ком плет ном про јек то ва њу за по гон функ ци о нал них кон цен тра та, ка па ци те та 20 хи ља да то на го ди шње. Рок за из ра ду идеј ног про јек та је ме сец и по да на, а за глав ни три ме се ца. Уго во ре на вред ност про јек тант ских услу га је 170 хи ља да евра.

За овај по сао до би јен је аванс и оче ку ју се још под ло ге од ис по ру чи о ца опре ме и тех но ло ги је из САД, да би за по че ла из ра да

идеј ног про јек та. За ру ко во ди о ца про јек та по ста вљен је ин же њер Вла ди мир Кр га.

ЈАТ тех ни ка ан га жо ва ла је Ин ду стри-ју за про јек то ва ње и из во ђе ње анек са за ра ди о ни це. Рок за ре а ли за ци ју уго во ра је 50 да на, а вред ност 38 ми ли о на ди на ра.

Про ши ре на је и са рад ња са РТБ у Бо ру. Осим про јек тант ских услу га за но ви по гон то пи о ни це и фа бри ке сум пор не ки се ли не, струч ња ци Ин ду стри је, ка ко је ле тос уго во ре но, ура ди ће три сту ди је. То су: сту ди ја оправ да но сти са идеј ним про јек том ре кон струк ци је по го на за

про из вод њу ба кар не жи це и про фи ла; прет ход на сту ди ја оправ да но сти са ге не-рал ним про јек том ре кон струк ци је по го на син тер ме та лур ги је у ци љу про из вод ње кон такт них ма те ри ја ла на ба зи сре бра и сту ди ја оправ да но сти са идеј ним про јек том за из град њу по стро је ња за ис ко ри шће ње то плот не енер ги је во де не па ре, про из ве-де не у но вим по стро је њи ма то пи о ни це и фа бри ке сум пор не ки се ли не. Укуп на уго во ре на вред ност ових сту ди ја и још не ко ли ко ма њих про је ка та из но си 140 хи ља да евра.

ЗА ОБЈЕ КАТ У УЛИЦИ ЦА РА НИ КО ЛА ЈА

ЗА ВР ШЕН

ГЛАВ НИ ПРО ЈЕ КАТИз град ња стам бе но-по слов ног објек та у ули ци ца ра Ни ко ла ја

мо гла би по че ти пр вих да на ок то бра, ако не бу де нео че ки ва них ад ми ни стар тив них успо ра ва ња. То ком сеп тем бра до би је на је ло ка циј ска до зво ла. АД Ар хи тек ту ра је за вр ши ла глав ни про-је кат ко ји је пре дат ко му нал ним ор га ни за ци ја ма од ко јих се ових да на оче ку је да да ју са гла сност.

Овај обје кат Ви со ко град ња ће ре а ли зо ва ти као соп стве ну ин ве сти ци ју.

Про јек ти су ура ђе ни пре ма идеј ном ре ше њу арх. Зо ра на Ра до ји чи ћа.


9

У БО РУ, ПО СЛЕ ГО ДИ НУ ДА НА

ЗА ВР ША ВА ЈУ СЕ БЕ ТО НИ, ПО ЧИ ЊУ РА ДО ВИ

НА ЧЕ ЛИЧ НИМ КОН СТРУК ЦИ ЈА МАНо ва то пи о ни ца и фа бри ка сум пор не

ки се ли не у Бо ру, го ди ну да на од по чет ка ра до ва, кре ћу увис. До са да је из ве де но пре ко 80 од сто гра ђе вин ских ра до ва. Ура ђе ни су сви те ме љи. За вр ша ва ју се ар ми ра но-бе тон ски ра до ви из над зе мље. За по че та је из ра да, ис по ру ка и мон та жа че лич них кон струк ци ја. Кре ну ла је и мон-

та жа опре ме. „Ов де ни је мо гу ћа кла сич на тех но ло ги ја из во ђе ња, тј, да са гра ди те обје кат, па он да у ње му мон ти ра те опре-му. У овој ин ду стри ји опре ма је та квих ди мен зи ја да се зах те ва па ра ле лан рад гра ђе ви на ца и ма ши на ца. Исто вре ме но са че лич ном кон струк ци јом обје ка та по чи ње и мон та жа тех но ло шке опре ме. То ком сеп тем бра нај ва жни ји за да так нам је био да пре ци зно утвр ди мо ди на ми ку и ро ко ве по је ди них ак тив но сти. Про стор је те сан, из во ђа ча пу но, па је нео п ход на из у зет но до бра ко ор ди на ци ја и до бро пла ни ра ње“, ка же ди рек тор ра до ва Жељ-ко Ре бер шак.

И то пи о ни ца и фа бри ка сум пор не ки се ли не са сто је се од ви ше обје ка та у ко ји ма се од ви ја ју ра зно вр сни про це си; то су два тех но ло шки по ве за на, а фи зич ки одво је на ком плек са, и за њи хо во из во ђе ње ор га ни зо ва не су по себ не еки пе. По ред по сто је ћих, тех но ло шки за ста ре лих по стро-је ња (из вор ве ли ких еко ло шких про бле ма Бо ра на), и ти пич ног ру дар ског ам би јен та ко ји по зна је мо са сли ка и фил мо ва, гра ди-ли ште де лу је „ушу шка но“, не ви дљи во за спољ ни свет. Да се ту не што гра ди ука зу је са мо кран, ко ји штр чи из над те ру дар ске па но ра ме.

А чим се кро чи у згра ду где су кан це-ла ри је фир ми ко је уче ству ју у из град њи

па да у очи да је то ин тер на ци о нал ни про је кат: сва оба ве ште ња и ин фор ма ци-је на ен гле ском и срп ском, од ко јих не ка из гле да ју са свим су ви шно. Из бег ни те пад, др жи те се огра де! - чи та мо упо зо ре ње на зи ду крај сте пе ни шта. Ту је и Про то кол кон тро ле кри тич них ри зи ка – за рад на ви си ни. Стан дар ди без бед но сти и здра вља

на ра ду су из у зет но ви со ки и до след но се по шту ју. О то ме бри-не не ко ли ко ин же-ње ра за без бед ност, са глав ним ко ор ди-на то ром Љу би шом Јо ва но ви ћем. Он је пр ва осо ба ко ју по се ти лац ни ка ко не мо же да за о би ђе; он ће се по бри ну ти да на гра ди ли ште ни ко не кро чи без про пи са не за штит не опре ме (шлем, на о ча-ре, ци пе ле, пр слук).

„Не мо же ни ге не рал ни ди рек тор РТБ-а“, твр ди Мар тин Фрид ман, сајт ме на џер Ла ва ли на, глав ног из во ђа ча. Про це ду ре се стро го по шту ју.

На то пи о ни ци ра ди око 50 љу ди из Ви со ко град ње. Глав ни ин же њер гра ђе вин-ских ра до ва Мла ден Мир ко вић ка же да су до сад из ве де ни сви те ме љи и 80 од сто ар ми ра но-бе тон ских ра до ва из над зе мље. Нај им по зант ни ја је пло ча на 17 ме та ра ви си не, де бљи не 2,2 ме тра, осло ње на на че ти ри ар ми ра но-бе тон ска сту ба, на

ко ју ће се мон ти ра ти ва жан део опре ме. По ње го вим ре чи ма, по сао је та ко ор га-ни зо ван да иде ред кон струк ци је згра де, ред кон струк ци је за опре му, „да не би смо бло ки ра ли јед ни дру ге“. У на ред на че ти-ри ме се ца тре ба да се за вр ши ком плет на че лич на кон струк ци ја, а на кон то га сле ди ње но об ла га ње ли ме ним па не ли ма. Мла ден има пет го ди на рад ног ис ку ства, углав ном про јек тант ског, а ов де су му пр ва из во-ђач ка ис ку ства. У Енер го про јек ту ради од мар та про шле го ди не.

Кра јем ав гу ста за по че та је мон та жа но ве то пи о нич ке пе ћи ко ја тре ба да се за вр ши до кра ја ове го ди не. Про из вод ња и мон та жа че лич них еле ме на та за пећ по ве ре на је фир ми Ми коМ из Но вог Са да. Пре ма ре чи ма Ни ко ле Ми ло је ви ћа, глав-ног ин же ње ра ма шин ских ра до ва, до са да је ис по ру че но 120 то на че ли ка, од укуп но

ПРЕ МА РА ДО ВИ МА И КРАН

За из во ђе ње гра ђе вин ских ра до ва на но вој то пи о ни ци као и мон та жу опре ме ве ли ке те жи не, Ви со ко град ња је у Бор до пре ми ла спе ци јал ни кран ко ји је ра дио на Бло ку 26. Ви сок је 61 ме тар, но си во сти 3,4 то не - при ду жи-ни стре ле 60 ме та ра. Еки па из сек то ра ме ха ни за ци је Ви со ко град ње, ко јом је ру ко во дио ма шин ски тех ни чар Дра ган Ка тић, шеф слу жбе за кра но ве, оба ви ла је ње го ву мон та жу.

Опе ра ци ја је тра ја ла око ме сец да на, с пре ки ди ма, због сум пор-ди ок си да.

У еки пи су, по ред Ка ти ћа, би ли: Жи ван Јо ва но вић, Сте во Јо ва но вић, Ми ро-слав Си мић, Ђор ђе Мом чи ло вић.

Жељ ко Ре бер шак


10

хи ља ду, ко ли-ко ће се угра-ди ти у но ву пећ.

На гра ди-ли шту се ра ди као и на ино-стра ним про-јек ти ма, де сет са ти днев но, а рад на не де ља је ше сто днев-

на. На то су на ши гра ђе вин ци на ви кли, као и на раз ли чи те кли мат ске усло ве, вру ћи ну, зи му, ве тар. Оно на шта ни су на ви кли је сте сум пор-ди ок сид, је дан од нај ве ћих за га ђи ва ча ва зду ха у ин ду стриј-ским ме сти ма по пут Бо ра. С об зи ром да ста ра то пи о ни ца ра ди без пре ки да, да су и тех но ло ги ја и по стро је ња за ста ре ли – гас у ва зду ху је ре дов на по ја ва, а че сто у пре ко мер ним ко ли чи на ма. За то су и пре ки ди ра да ско ро сва ко днев ни. По сло-во ђа Ра до је Ву че лић, гра ђе ви нац са 39 го ди на ста жа, ка же да ова ко ниг де ни је би ло.Кад је ви сок ва зду шни при ти сак, гас се спу сти као ма гла, не ви диш кран, об ја-шња ва. Пред ла же да се на гра ди ли шту ме ња ју еки пе на 3-4 ме се ца, а да се по сле ра да у Бо ру љу ди по ша љу у не ку ба њу на опо ра вак. Ма да би мно ги ра ди је оти шли на гра ди ли ште по ред мо ра. „На рав но, увек је на мо ру леп ше“ при зна је Зла тан Пе рић, шеф гра ди ли шта, ко ји се не дав но вра тио са гра ди ли шта у Ак та уу, на оба ли Ка спиј ског мо ра.

При су ство сум пор-ди ок си да у ва зду-ху ме ри се руч ним уре ђа ји ма и бе ле жи на сва ки сат. Ако кон цен тра ци ја пре ђе два пи пи е ма ста вља ју се ма ске, ако пре ђе пет – об у ста вља мо рад, об ја шња ва глав-ни ко ор ди на тор за без бед ност на ра ду Љу би ша Јо ва но вић.

Бо ље је на су сед ном гра ди ли шту, ком плек су сум пор не ки се ли не. Ве ли ки је

„фронт ра да“, па сум пор-ди ок си да ни је мно го оме тао гра ди те ље. Има ли смо са мо је дан пре кид, ка же Игор Пе рић, главни инжењер конструкција. И ов де су за вр ше ни сви те ме љи,осим за ре зер во а ре сум пор не ки се ли не , та ко да је пр вог ав гу ста по че ла и мон та жа тех но ло шке опре ме. Глав ни ин же њер гра ђе вин ских ра до ва је Ни ко ла Па вло вић, ко ме је ово пр во гра ди ли-ште. У Ви со ко град-њи се за по слио пре го ди ну и по да на, од мах по ди пло-ми ра њу. У бор ску еки пу укљу чен је од пр во г рад ног да на, на при пре ми по ну-де. „Мно го зна чи рад са стран ци ма. Пу но се на у чи, не са мо из обла сти тех ни ке, не го и ор га-ни за ци је, и ен гле ски уса вра ша ваш. За до во љан сам што на по чет ку ка ри је ре имам та кву при ли ку“, ка же Ни ко ла.

Ње гов ко ле га из Опре ме, глав ни ин же њер ма шин ских ра до ва, Алек сан-дар Ко ва че вић об ја шња ва да се фа бри ка са сто ји из че ти ри објек та, па су и ра до ви та ко по де ље ни, у че ти ри зо не. Обје кат за хла ђе ње и пре чи шћа ва ње га са из то пи о ни-це, за тим за хла ђе ње га са из кон вер тор ске пе ћи, про из вод ни по гон за про из вод њу тзв, ја ке ки се ли не и обје кат за скла ди ште ње, од но сно ре зер во а ри. Мон та жа опре ме за по-че та је у про из вод ном де лу. Ан га жо ва но је око 20 рад ни ка фир ме ФОД (фа бри ка опре ме и де ло ва) из Бо ра, а би ће их ви ше кад поч ну за ва ри вач ки ра до ви. Мон та жа опре ме у објек ту за хла ђе ње пла ни ра на је у на ред ној го ди ни; у објек ту за хла ђе ње га са из кон вер тор ске пе ћи – по чи ње у ок то бру. За скла ди ште – још су у то ку гра ђе вин ски

ра до ви, и че ка се по че так из ра де и мон та же ре зер во а-ра ко ји су преч ни ка 30 ме та ра, пра ви их Опре ма.

Уго вор о ре а ли-заци ји овог про јек та је ве о ма ком плек-сан, са не ко ли ко до ма ћих и стра них уче сни ка, у раз ли чи-тим уло га ма. Глав ни из во ђач оба објек та је Ла ва лин, фин ски Ауто тек је но си лац и

ис по ру чи лац тех но ло шке опре ме за то пи о-ни цу, Енер го про јект из во ди гра ђе вин ско-за нат ске ра до ве и че лич ну кон струк ци ју (Ви со ко град ња), ра ди глав ни про је кат за то пи о ни цу и но стри фи ка ци ју про је ка-та за ком плекс сум пор не ки се ли не (АД Ин ду стри ја) и елек тро-ма шин ске ра до ве (Опре ма). До го во ром сва три на ша пред у-

зе ћа и Хол дин га, ру ко во ђе ње про јек том и ко ор ди на ци ја по ве ре на је Опре ми.

Ре ал ни жи вот је још сло же ни ји од уго вор них став ки, па је до бра ко ор ди-на ци ја нео п хо дан услов за успе шну ре а-ли за ци ју, пре ма уго во ре ним ро ко ви ма. Тај део по сла оба вља струч ни тим на чи јем је че лу ди рек тор про јек та Ве сна Про да но вић. Ко ор ди на тор је од го во ран за све жи во, па и за про бле ме по ди зво-ђа ча: да ли је на ба вио ма те ри јал, да ли је све де та ље уса гла сио са про јек тан том, има ли до вољ но љу ди... И на нај ма њи знак да ра до ви не иду по пла ну, глав-ни из во ђач ди же „уз бу ну“. Почетком септембра организован је састанак на коме су присуствовали сви одговорни инжењери Енергопројекта и подизвођача да би се сагледале неопходне мере у вези израде, испоруке и монтаже челичне конструкције.

ДО ВАР НЕ И ПРА ХО ВА

До са да је гра ди ли шту ис по ру че на тре ћи на укуп не опре ме бу ду ће то пи о ни-це, и око по ло ви не за фа бри ку сум пор не ки се ли не. Сти же са ра зних стра на, из Ка на де, Ин ди је, Не мач ке, Фин ске... Из пре ко о ке ан ских зе ма ља опре ма се бро-дом до пре ма до Вар не, где се уто ва ра у ка ми о не, па у Бор. Опре ма из Евро пе до ла зи Ду на вом, до Пра хо ва, ода кле је пре у зи ма ју ка ми о ни. За кон тро лу и ор га ни за ци ју ис то ва ра и скла ди ште ња опре ме за ду жен је ин же њер Опре ме Алек сан дар Јо ва но вић.

Мла ден Ми р ко вић


11

И дру ги по ди зво ђач, ФОД ко ји је за по чео мон та жу опре ме за фа бри ку сум-пор не ки се ли не, има те шко ћа у стар ту. Њи хов по сло во ђа твр ди да „не ма шта не мо гу да мон ти ра ју“, али да опре ма, про из ве де на у ино стран ству, на вод но, има гре шку. Глав ни ин же њер гра ђе вин-ских ра до ва Ни ко ла Па вло вић с по но сом из ја вљу је: „Не мо же све да бу де пре ци зно као на ши ан ке ри“. Енер гич на ди рек тор ка про јек та, да би пред у пре ди ла евен ту ал на

за ка шње ња, зах те ва од свих по ди зво ђа ча пре ци зне, ја сне ин фор ма ци је, ка ко би на вре ме пред у зе ла од го ва ра ју ће ко ра ке. „Ако не ма ју ва ри о це, ми ће мо их на ћи, па ће мо им од би ти од це не. Ка ко глав ни из во ђач нас при ти ска, та ко мо ра мо и ми њих“, од луч на је В. Про да но вић. Глав ни из во ђач про ве ра ва оспо со бље ност и ква ли тет свих по ди зво ђа ча, и по ње го-вим про це ду ра ма сва ки ва ри лац мо ра

да има сер ти фи кат, као и опре ма ко ју ко ри сте у ра ду.

ФОД је иза бра ни по ди зво ђач из Бо ра, ње го во ан га жо ва ње је са свим у скла ду са кор по ра тив ном по ли ти ком Ла ва ли на да где год ра ди по др жа ва и по ма же ло кал ну за јед ни цу, а је дан од на чи на је и упо шља ва-ње ло кал не рад не сна ге, пре нос ис ку ста ва и до бре прак се.

До бру са рад њу и раз ме ну ис ку ста ва ис ти че и ди рек тор ра до ва Ре бер шак: „Љу ди из Ла ва ли на и Ауто те ка ко ји су ан га жо ва ни у Бо ру ве о ма су ис ку сни у овом по слу, ра ди ли су на мно гим слич ним објек ти ма. И за и ста та сво ја ис ку ства де ле са на ма (јер ни смо мно го ра ди ли у обла сти про це сне ин ду стри је ове вр сте), ука зу ју нам на бо ља ре ше ња, да се по сао бр же и лак ше оба ви. Мак си мал но су ан га жо ва ни да се про је кат ре а ли зу је на оп ти ма лан и ефи ка сан на чин“.

М. Ми ла но вић

АНГАЖОВАНА ВЕЛИКА ЕКИПА ПРОЈЕКТАНАТА

На про јек ти ма то пи о ни це и фа бри ке сум пор не ки се ли не укљу че на је ве ли ка еки па про јек та на та, свих стру ка, го то во по ло ви на за по сле них у АД Ин ду стри ја. По сао ко ји оба вља ју мо же се по де ли ти у три гру пе. Про јект на до ку мен та ци ја за гра ди ли ште ко ју ове ра ва ју но си о ци тех но ло ги је (Ла ва лин и Ауто тек); про јек ти за Ми ни стар ство гра ђе ви нар ства и ур ба ни зма, на осно ву ко јих из да је гра ђе вин ске до зво ле (с об зи ром да се ра ди о објек ти ма од ре пу блич ког зна ча ја), и из ра да глав них про је ка та. А на са мом по чет ку, про шле го ди не ура ђе ни су про јек ти при прем них ра до ва, на ба зи ко јих су до би је не до зво ле за те ме ље свих обје ка та.

Пре ма ре чи ма Ми ре Ја њић ко ја ру ко во ди ти мом за из ра ду про је ка та то пи о ни-це, сви објек ти (има их шест) ви со ки су из ме ђу 35 и 45 ме та ра, сви има ју че лич ну но се ћу кон струк ци ју. До са да је ура ђе но пре ко 90 од сто про јек тант ског по сла. Упо-ре до се про јек ту је и гра ди, па про јек тан ти има ју од го вор ност да гра ђе вин ци ма омо гу ће да ис пу не сво је ро ко ве.

Објек ти фа бри ке сум пор не ки се ли не ни су кла сич ни, јер су по стро је ња на по љу, ни су у за тво ре ном про сто ру. Ра ди се но стри фи ка ци ја стра них про је ка та, што ни је ни шта лак ше, ни јед но став ни је од про јек то ва ња. Са мо је дру га чи је. Про ве ра ва се ускла ђе ност са на шим за кон ским про пи си ма, тех нич ким нор ма ма и стан дар ди ма из обла сти гра ђе ви нар ства, кон тро ли шу се пред ра чу ни, до пу ња ва ју се про јек ти не ким сег мен ти ма ко је на ши про пи си зах те ва ју...

ШТА ЈЕ ФЛЕШ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА

Тех но ло шки про цес до би ја ња ба кра у Бо ру про јек то ван је још по чет ком 70-их го ди на про шлог ве ка. Ко ри сти се пла ме на пећ за то пље ње ру де, а сум пор-ди ок сид као нус про из вод ко ји на ста је при ли ком то пље ња од ла зи у ат мос фе ру.

У са вре ме ној ин ду стри ји го то во све то пи о ни це пре шле су на тех но ло ги ју по зна ту као флеш смел тинг тех но ло ги ја ко јом се све ко ли чи не сум пор-ди ок си да из про це са про из вод ње ба кра ску пља-ју и ко ри сте за про из вод њу сум пор не ки се ли не.

Но ва тех но ло ги ја омо гу ћа ва и ве ћу ис ко ри шће ност ру де, тј. ве ћу про из в од њу ба кра, али нај ва жни ја ње на пред ност је што се за га ђе ње ва зду ха сво ди на европ-ске стан дар де. Но ва то пи о ни ца про јек-то ва на је за еми си је од 120 ми кро гра ма по куб ном ме тру ва зду ха.

ПО ГОН ЗА ПРО ИЗ ВОД ЊУ ФИ БЕР ГЛА СА

У РТБ Бор Ла ва лин је отво рио по гон за про из вод њу де ло ва за фа бри ку сум пор-не ки се ли не од фи бер гла са, ре ла тив но но вог ма те ри ја ла, от пор ног на ко ро зи ју и хе ми ка ли је. То је за пра во ста кло пла-сти ка, пра ви се од ста кле них вла ка на и смо ле. Упо сле но је 20 ло ка ла ца, шест Ка на ђа на и пе то ро Ру са. Ру ко во ди лац про из вод ње Дан кан Ла јон ис ти че да им је РТБ обез бе дио од ли чан про стор (бив ша фа бри ка ба кар не жи це), да су љу ди ве шти и бр зо су на у чи ли по сао. Ру се су до ве ли јер су већ ра ди ли за Ла ва лин, а и због слич но сти је зи ка – да се лак ше пре не се ис ку ство. Си ро ви на за про из вод њу сти же из Ка на де, Ки не, Шпа ни је.


12

ИН ТЕР ВЈУ: МР БРА ТИ СЛАВ СТИ ШО ВИЋ, ДИ РЕК ТОР АД ХИ ДРО ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ

СА МО УРЕ ЂЕ НО ТР ЖИ ШТЕ

ГА РАН ТУ ЈЕ ПРА ВУ КОН КУ РЕН ЦИ ЈУ

Ка ко се кри за од ра жа ва на гло бал но тр жи ште про јек тант ско-кон сул тант-ских услу га? Ако се ана ли зи ра ли ста нај ве-ћих свет ских ком па ни ја мо же се уочи ти да ра сту при хо ди де сет пр во пла си ра них. Зна чи ли то да су се ин ве сти то ри, про јек тан ти, из во ђа чи, при ла го ди ли но вим окол но сти ма? Ка ко се Хи дро ин-же ње ринг при ла го дио кри зи?

Про це не по ве ћа ња инве сти ци о них ак тив но сти на осно ву ра ста по сло ва ња ТОП 10 мо гу ла ко да за ве ду. У усло ви ма гло ба ли за ци је тр жи шта и кри зе, нај ве ро-ват ни је до ла зи до „пре у зи ма ња“ тр жи шта од стра не ма њег бро ја нај ве ћих ком па ни ја, а да ак тив но сти ре ла тив но ма њих ком па-ни ја знат но па да ју.

Кри за с ко јом се да нас су о ча ва Евро па, сва ка ко и Ср би ја, огле да се пре све га у ма њој ак тив но сти на про јек ти ма у зе мљи и ре ги о ну. А на ино стра ним тр жи шти ма где смо ан га жо ва ни, све до ци смо по ве ћа-не кон ку рен ци је и па да це не услу га; то ме смо по след њих пар го ди на и ми мо ра ли да се при ла го ди мо – зна ча јан број но вих уго во ра из овог пе ри о да уве ра ва нас да смо у то ме би ли успе шни. Исто вре ме но, при ана ли зи тр жи шта на ко ји ма је ан га жо ван Хи дро ин же ње ринг и си стем Енер го про јект, во ди ли смо ра чу на да ди вер си фи ка ци јом тр жи шта и вр ста услу га што је ви ше мо гу-ће ума њи мо уку пан ри зик по по сло ва ње пред у зе ћа.

Зна чај но, по зи тив но ис ку ство има-мо у са рад њи са стра ним ком па ни ја ма, од европ ских, ка над ских, аме рич ких, до ло кал них ко мпа ни ја с ко ји ма ра ди мо у Јор да ну, Пе руу и Ал жи ру. У на ред ном пе ри о ду оче ку је мо још ве ћу са рад њу са до са да шњим, али и но вим парт не ри ма а, с тим у ве зи, и про ши ре ње тр жи шта, од но-сно по вра так на не ка где смо ра ни је већ би ли при сут ни, по себ но у Афри ци.

Хи дро ин же ње ринг је по след њих го ди на на ју спе шни ји на тр жи шту Ал жи ра. Ове го ди не уго во ре но је нај ви ше по сла от ка-да је ЕП при су тан у тој зе мљи. Шта је омо гу ћи ло та ко до бар ре зул тат?

И на овом тр жи шту, где је Хи дро ин же-ње ринг не пре кид но при су тан ду же од по ла ве ка, по след њих го ди на по сло ве до би ја мо у вр ло ја кој кон ку рен ци ји во де ћих ком па ни ја из Фран цу ске, Ка на де, Шпа ни је, Не мач ке, Пор ту га ли је, Ита ли је… Ак тив но сти Хи дро-ин же ње рин га су по ја ча не у про те клих 7-8 го ди на, а на ро чи то кра јем прет ход не и то ком ове го ди не, ка да смо на ли ци та ци ја ма у ор га ни-за ци ји Аген ци је за бра не и тран сфе ре (АНБТ) Ми ни стар ства во да, у оштрој кон ку рен ци ји ви ше од 20 свет ских ком па ни ја, до би ли по сло-ве про јек то ва ња за бра не Bo u zi na и Таrzout као и услу ге над зо ра, тех нич ке по мо ћи и из ра де из во ђач ких пла но ва за бра не Se kla fa, Be ni Sli ma ne, So u bel la, а у то ку је из да ва ње на ло га за рад за исти па кет услу га на бра ни Dje dra. Ра ди се о ка пи тал ним про јек ти ма укуп не вред но сти 15,3 ми ли о на евра, чи ме је Хи дро ин же ње ринг обез бе дио усло ве за ду го роч ни раст и ста бил ност.

Пред у сло ви за ова кву екс пан зи ју при-пре ма ни су у прет ход ном пе ри о ду, по чев од успе шне ре а ли за ци је по сло ва, до бре ко му ни ка ци је и по ве ре ња ус по ста вље ног ви ше го ди шњим уче шћем у ра ду срп ско-ал жир ског Ме шо ви тог ко ми те та. Пре ва гу су сва ка ко има ле ква ли тет но при пре мље не по ну де, до бро про це ње на кон ку рен ци ја, си ту а ци ја на овом тр жи шту и од ме ре не це не на ших услу га.

За уго во ре ова ко ве ли ких из но са би ло је те шко обез бе ди ти га ран ци је. Уз

раз у ме ва ње ал жир ске стра не и по моћ ЕП Хол дин га за по сло ве про јек то ва ња га ран-ци је су обез бе ђе не , а у то ку је по сту пак за по сло ве у над зо ру.

Ка кве су пер спек ти ве по врат ка на тр жи ште Ира ка?

Ирач ко тр жи ште је за нас би ло и оста ло од из у зет ног зна ча ја и пра ви мо пла но ве за успе шан по вра так.

Па жљи во пра ти мо раз вој про је ка та на ко ји ма смо не ка да ак тив но уче ство ва ли, као и пла но ве за но ве про јек те.

У ме ђу вре ме ну смо уче ство ва ли, са ми или са ино-парт не ри ма, на из ра ди по ну да за не ко ли ко ра ни је от по че тих про је ка та (бра не и хи дро е лек тра не Bek hme, Ba dush и Man da wa), али ни смо по сти гли успех. И по ред ја сних тен дер ских зах те ва ко је смо ис пу ња ва ли, од лу ке су до не те на ба зи дру гих кри те ри ју ма.

Има ли смо низ ак тив но сти на са гле да-ва њу мо гућ но сти за уче шће на про јек ти ма на вод ња ва ња и уре ђе ња зе мљи шта, али ни смо пред у зи ма ли кон крет не ко ра ке због по тре ба за те рен ским ра до ви ма, што је у те сној ве зи са без бед но сним усло ви ма.

Оства ри ли смо кон так те са не ким на шим ра ни јим парт не ри ма и ин ве сти то-ри ма и они ће би ти ин тен зи ви ра ни на кон ства ра ња усло ва за без бе дан бо ра вак и рад у Ира ку.

Ка кве су пер спек ти ве да љег анг жо ва ња у Пе руу, с об зи ром на за кон ску ре гу ла ти ву ко ја фа во ри зу је ло кал не фир ме?

Хи дро ин же ње ринг је кра јем 90-тих и по чет ком овог ве ка ус пео да на ли ци та ци-ја ма са мо стал но уго во ри ви ше по сло ва и тај пе ри од се мо же сма тра ти но вим про бо-јем на овом тр жи шту, на кон прет ход ног ан га жо ва ња ко је је углав ном би ло ве за но за пра ће ње ак тив но сти Ни ско град ње на ме ли о ра ци о ном си сте му Chi ra - Pi u ra.

На кон то га, до 2008. го ди не, ло кал ни за кон је фа во ри зо вао до ма ће ком па ни-је, па смо би ли при ну ђе ни да по сло ве ну ди мо са ло кал ним, пе ру ан ским ком па ни ја ма. По том, то ком про те кле 3-4 го ди не уго во ри ли смо два зна чај на ду го роч на по сла, у кон зор ци ју му са свет ским ком па ни ја ма (шпан ска Tup sa и не мач ки Lah meyer).

Овим смо обез бе ди ли ста бил ност на овом ра сту ћем тр жи шту, ме ђу тим, пер ма-нент но се ан га жу је мо на уго ва ра њу но вих по сло ва, кроз раз ма тра ње уче шћа на но вим ли ци та ци ја ма, до до го ва ра ња с при ват ним

Хи дро ин же ње ринг, са ши ро ким спек тром услу га и мул ти ди сци пли нар-

ним ти мо ви ма струч ња ка, спо соб но шћу при ла го ђа ва ња усло ви ма свет ског

тр жи шта, успе шно одо ле ва ути ца ји ма гло бал не кри зе. Ове го ди не уго во рио

је но вих по сло ва као у „злат ним осам де се тим“, и то нај ви ше у ино стран-

ству. Уку пан обим по сла ко ји тре ба да ре а ли зу је у на ред ном пе ри о ду пре ма-

шу је 20 ми ли о на евра. О по зи ци ји и кон ку рент но сти Хи дро ин же ње рин га на

тр жи шту, о (не)уре ђе но сти срп ског при вред ног ам би јен та, и дру гим те ма ма

раз го ва ра мо са ди рек то ром АД, мр Бра ти сла вом Сти шо ви ћем.


13

ин ве сти то ри ма за про јек то ва ње/кон сал-тинг у обла сти хи дро е нер ге ти ке.

Ка ква је по зи ци ја Хи дро ин же ње рин га на до ма ћем тр жи шту? Не спор но је да не ма про јек тант ско-кон сул тант ске фир ме ко ја има ви ше зна ња и ис ку ства у обла сти во да, а ути сак је да др жа ва, дру штво то не ко ри сти до вољ но. Да ли је узрок то ме бес па ри ца, по ја ча на кон ку-рен ци ја, не у ре ђе ност на шег при вред ног си сте ма?...

Убе ђен сам да ве ћи на уче сни ка на срп ском тр жи шту ни је за до вољ на си ту а-ци јом и ме ха ни зми ма ко ји се при ме њу ју, осим не ких др жав них ин сти ту та ко ји су у ве ћем бро ју слу ча је ва из у зе ти из за кон-ских про це ду ра из бо ра нај по вољ ни јег по ну ђа ча. Уз уре ђе не про це ду ре и по што-ва ње прин ци па ко ји на ру чи о цу обез бе ђу ју нај ква ли тет ни је услу ге уз аде кват ну це ну – Хи дро ин же ње ринг би био до ми нан тан на до ма ћем тр жи шту. Про це ду ре до де ле по сла у Ср би ји, ме ђу тим, омо гу ћа ва ју да се ком плек сни про јек ти ко ји зах те ва ју тим ски рад, мул ти ди сци ли нар ни спе ци ја-ли зо ва ни пер со нал, ис ку ство, ре фе рен це и си стем ски при ступ, до де љу ју ком па ни ја ма без ми ни мал ног нео п ход ног ка дра, ре фе-рен ци и зна ња. Хи дро ин же ње ринг не гу је по ли ти ку ин те гри са ног си сте ма ме наџ мен та, об је ди њу ју ћи нај но ви је стан дар де се ри је 9000, 14000 и 18000, што ни јед на срп ска ком па ни ја из обла сти ко јом се Хи дро ин же-ње ринг ба ви не по се ду је. Че сто смо све до-ци до де ле по сла за услу ге ко је не по сто је у За ко ну о пла ни ра њу и из град њи. По не кад је оправ да ње за ова кве по ступ ке бес па ри ца и одр жа ва ње ни воа ак тив но сти (бив ших) на уч но-ис тра жи вач ких ин сти ту та.

Бес па ри ца је че сто са мо из го вор за од су ство стра те ги је и ло ше пла ни ра ње.

Из гле да да су стра на тр жи шта по мно го че му уре ђе ни ја од тр жи шта Ср би-је. Шта је то што је у све ту бо ље не го у на шем до ма ћем ам би јен ту?

На стра ним тр жи шти ма на ко јим ра ди мо, сред ства за из град њу ка пи тал них

обје ка та уна пред се де фи ни шу и бу џет ски ре зер ви шу за пе ри од из град ње, био он 4, 5 или 10 го ди на. Тек на кон ре зер ва ци је сред ста ва, кре ће се у про це ду ре до де ле по сла из во ђа чу, ан га жо ва ње над зо ра и кон сул тан та. Код нас то ни је слу чај, а ре зул тат су објек ти за по че ти 90-тих го ди на про шлог ве ка (Се ло ва, Ров ни, …) ко ји још ни су за вр ше ни, или ни су ушли у функ ци ју. Сва ка ко да су ква ли тет, по у-зда ност, уса гла ше ност по је ди них це ли на про јек та ко ји се гра де 3-5 пу та ду же од пла ни ра ног пе ри о да ис под до зво ље ног ни воа. Ло гич но да је та да и це на из град-ње знат но ве ћа.

Укуп ни ам би јент у Ср би ји сва ка ко се мо же бо ље уре ди ти, јер са мо уре ђе но тр жи ште га ран ту је пра ву кон ку рен ци ју и за шти ту ин те ре са ин ве сти то ра, био он Ре пу бли ка Ср би ја, при ват ник или ино-парт нер, од но сно ино-кре ди тор (у крај њем је то опет др жа ва Ср би ја ко ја кре дит от пла ћу је).

Не ка пра ви ла су уни вер зал на, при ме њу ју се на ра зним свет ским тр жи шти ма. Кон крет-но и украт ко, у слу ча ју услу га про јек то ва ња, кон сал тин га или над зо ра, при ева лу а ци ји по ну ђа ча на ино стра ним ли ци та ци ја ма знат но ве ћа те жи на се да је кри те ри ју ми ма укуп ног ква ли те та по ну де, по чев од ис ку ства ком па ни је и укуп ног ка дров ског по тен ци ја-ла, пер со на ла ан га жо ва ног на по слу ко ји се ну ди, до пред ло га ме то до ло ги је и ор га ни за-ци је за ре а ли за ци ју про јек та. Овај при ступ се ускла ђу је с бу џе том за сва ку ли ци та ци ју, што под ра зу ме ва да се он мо ра по што ва ти, уз ис кљу че ње по ну да ко је од сту па ју ви ше од де сет од сто.

По но во се ак ту е ли зу је про јека т Ве ли ка Мо ра ва, тј. плов ни пут Ду нав – Мо ра ва – Вар дар. Ко ли ка је ре ал ност да се Хидроинжењеринг укључи у тај пројекат?

Раз ви ја ју ћи иде ју Ан те Алек си ћа из 1866. го ди не, про јект на ре ше ња проф. Ни ко ле Ста мен ко ви ћа из 1909. го ди не и Кон стан ти на Бо бро ва из сре ди не 60-тих

го ди на, Хи дро ин же ње ринг је 90-тих го ди на про шлог ве ка ура дио про јек те ви ше на-мен ског ис ко ри шће ња по тен ци ја ла сли ва Ве ли ке Мо ра ве као јед ног од нај зна чај ни јих при род них ре сур са Ср би је.

Си стем Ве ли ка Мо ра ва са сво јим при то ка ма пред ста вља из у зет но зна ча јан во до при вред ни по тен ци јал за Ср би ју и из град њом тог си сте ма оства ри ла би се зна чај на до бит у хи дро е нер ге ти ци, пло вид би, за шти ти при о ба ља, ме ли о ра-ци ја ма, по љо при вре ди, во до снаб де ва њу, ту ри зму, ре кре а ци ји, ри бар ству и за шти ти жи вот не сре ди не.

На жа лост, од сту пи ло се од иде је ин те-грал ног уре ђе ња и па жња је усме ре на на спро-во ђе ње са мо хи дро е нер гет ских ци ље ва.

Пра ти мо раз вој овог про јек та и пред у зи-ма мо од ре ђе не ко ра ке ра ди на шег мо гу ћег уче шћа у ње го вој ре а ли за ци ји.

Хи дро ин же ње ринг је сво је вре ме но пред ња чио у струч ном уса вр ша ва њу ка дра и уна пре ђе њу ор га ни за ци је ра да, упра вља ња про јек ти ма, осва ја њу но вих тех но ло ги ја... Да ли се та тра ди ци ја одр жа ла?

Тра ди ци ја Енер го про јек та и Хи дро ин-же ње рин га је си сте мат ско обра зо ва ње и струч но уса вр ша ва ње за по сле них са ци љем по ве ћа ња њи хо ве ком пе тент но сти. У том сми-слу охра бру је мо пре све га мла ђе стрч ња ке, за спе ци ја ли стич ко уса вр ша ва ње, пост ди плом-ске сту ди је и ку р се ве. На ста вља мо с прак сом сти пен ди ра ња нај бо љих сту де на та.

Та ко ђе, зна чај ну па жњу по све ћу је мо зна њи ма из обла сти са вре ме них ин фор-ма тич ких тех но ло ги ја и уса вр ша ва њу из обла сти упра вља ња про јек ти ма.

У то ку про те кле го ди не ше сто ро мла дих ин же ње ра и ше фо ва про је ка та сте кло je ме ђу на род ну ре фе рент ну ли цен цу за про-јект не ме на џе ре ко ју из да је ПМИ (Pro ject Me na ge ment In sti tu te).

У обла сти уна пре ђе ња пла ни ра ња и пра ће ња ре а ли за ци је про јек та, у то ку су ак тив но сти на де фи ни са њу оп ти мал ног мо де ла си сте ма упра вља ња и из бо ра аде-кват них про гра ма.

Уса вр ша ва ње за по сле них и уна пре ђе-ње ор га ни за ци о не струк ту ре пра ти ће и но ви кон цепт тр жи шног пред ста вља ња и ко р по ра тив не ко му ни ка ци је. Убр за но при пре ма мо но ву WЕБ пре зен та ци ју ко ја ће се са сто ја ти од ди на мич ког и ин тер ак-тив ног WЕБ по р та ла, ком па ниј ског бло га и пре зен та ци је на со ци јал ним мре жа ма. Ово ће би ти део но вог ко р по ра тив ног иден ти-те та ко ји ће уна пре ди ти ко му ни ка ци ју са кли јен ти ма, по тен ци јал ним па рт не ри ма и окру же њем на ци ља ним тр жи шти ма.

М. Ми ла но вић

Шта се тражи од страних фирми

Да би има ла пра во да уче ству ју на ли ци та ци ја ма у ино стран ству, ре ци мо у Пе руу, на ша пред став ни штва мо ра ју би ти не са мо ре ги стро ва на, већ и ли цен ци ра на. У Пе руу се ли цен ца до би ја уз ком пли ко ва ну про це ду ру и обим ну до ку мен та ци ју, и об на вља сва ке го ди не, уз зна тан тро шак. Та ко ђе, оба ве зно се мо ра ан га жо ва ти пер со нал ко ји је по ну ђен на ли ци та ци ји, или се тра жи одо бре ње за за ме ну, уз ове-ру уго во ра о ра ду сва ког по је дин ца, у ре сор ним ми ни стар стви ма, пла ћа ње свих по ре за и до при но са на пла те...

Кад стра на ком па ни ја на сту па ди рект но, без фи ли ја ле, у по ну ду се укљу чују по ре зи ко ји из но се, за ви сно од зе мље, се дам до 15 од сто. Да ли се ови зах те ви ста вља ју пред стра не фир ме ко је се ан га жу ју у Ср би ји?

До дат но, на на ве де ним тр жи шти ма по сто је и по себ ни ме ха ни зми за шти те до ма ћих по ну ђа ча, у окви ру ли ци та ци о них усло ва.


14

Про је кат „Де фи ни са ње ква ли фи ка ци о-них кри те ри ју ма за по тен ци јал не стра те шке парт не ре си сте ма Енер го про јект“ за вр шен је и ускоро ће бити раз ма тран на Из вр шном од бо ру ди рек то ра Хол дин га.

Про је кат је за сно ван је на Сред њо роч-ном про гра му по слов не по ли ти ке. Ура дио га је тим струч них и ком пе тент них љу ди, а ру ко во ди лац про јек та био је Ни ко ла Бре ка, са вет ник ге не рал ног ди рек то ра. То ком ра да оба вље не су кон сул та ци је

са пред став ни ци ма удру же ња ма лих ак ци о на ра, Је дин стве ном ор га ни за ци јом син ди ка та и Аген ци јом за при ва ти за ци-ју, с об зи ром да је по тре ба за ова квим про јек том про ис те кла из на ме ре др жа ве (не по твр ђе не) да свој па кет ак ци ја про да ком па ни ји ко ја би, кроз стра те шко парт нер-ство, омо гу ћи ла да љи раз вој де лат но сти Енер го про јек та.

На кон свих кон сул та ци ја, рад ни тим је де фи ни сао кон цепт стра те шког парт-

нер ства за цео си стем Енер го про јект, уз про ме ну вла снич ке струк ту ре.

Про јек том су де фи ни са ни ци ље-ви про да је др жав ног па ке та ак ци ја: убр зан раз вој си сте ма ЕП, вла снич ко по ве зи ва ње са стра те шким парт не ром чи је је по сло ва ње ком па ти бил но са де лат но сти ма Енер го про јек та, у ци љу да ље вла снич ке кон со ли да ци је, као и „за шти та ин те ре са свих са да шњих ак ци-о на ра си сте ма ЕП, кроз мо дел ко ји би омо гу ћио нај бо љи фи нан сиј ски ефе кат ма лим ак ци о на ри ма, а то је да се оба ве-же стра те шки парт нер ко ји би по стао ак ци о нар Енер го про јек та, да у од ре ђе-ном ро ку да по ну ду за от куп ак ци ја ма лих ак ци о на ра, нај ма ње по оној це ни по ко јој је ку пио ак ци је од Ре пу бли ке Ср би је“. Осим то га, као ду го ро чан циљ по ста вљен је из ла зак ак ци ја Енер го про-јек та на ино стра не бер зе.

Про јек том су за тим утвр ђе ни оп шти усло ви ко је по тен ци јал ни стра те шки парт нер тре ба да ис пу ни: да има сли-чан спек тар де лат но сти и мо дел ор га-ни зо ва но сти као Енер го про јект, да пред ста вља бренд у сво јој де лат но сти, да по се ду је ква ли тет не ре фе рен це, да при ме њу је са вре ме не тех но ло ги је и до стиг ну ћа, да је спре ман за ула га ња у тран сфер зна ња из обла сти ко ји ма се Енер го про јект ба ви, да при хва та от куп па ке та ак ци ја др жа ве Ср би је, да при пре ми и ре а ли зу је од го ва ра ју-ћи со ци јал ни про грам за за по сле не у си сте му...

Осим тих оп штих усло ва, де фи ни са не су три гру пе кри те ри ју ма. У фи нан сиј ске спа да ју ни во ли квид но сти, кре дит ни и га ран циј ски по тен ци јал, уче шће ка пи та-ла у укуп ним из во ри ма сред ста ва, трен-до ви оства ри ва ња и ви си на при хо да и про фи та. Дру гу гру пу чи не кри те ри ју ми ве за ни за де лат ност и раз вој (очу ва ње по сто је ћих де лат но сти и тр жи шта и сти ца ње но вих тр жи шта, по бољ ша ње ма те ри јал не ба зе и ка дров ске струк ту-ре, по бољ ша ње усло ва ра да, обез бе ђе ње но вих по сло ва), а тре ћу кри те ри ју ми тр жи шне за сту пље но сти.

Уко ли ко овај кон цепт бу де при хва-ћен, уз са гла сност др жа ве и у са рад њи са др жав ним ин сти ту ци ја ма и екс пер ти ма, раз ра ди ће се и уоб ли чи ти оп ти мал на ре ше ња ко ја би до ве ла до оства ри ва ња пред ви ђе них ци ље ва.

ДЕ ФИ НИ СА НИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ИЗ БОР ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НОГ СТРА ТЕ ШКОГ ПАРТ НЕ РА

КОН ЦЕПТ ПАРТ НЕР СТВА, УЗ ПРО МЕ НУ

ВЛА СНИЧ КЕ СТРУК ТУ РЕ

ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТА НА ВИВАЛДИ ФОРУМУ

НЕ МА РАЗ ВО ЈА

БЕЗ ВЕ ЛИ КИХ ПРЕД У ЗЕ ЋАМе ђу број ним при вред ни ци ма ко ји су

уче ство ва ли на Тре ћем лет њем Ви вал ди фо ру му на Мо крој Го ри, за па же но је би ло и уче шће ге не рал ног ди рек то ра Енер го про-ејк та Вла ди ми ра Ми ло ва но ви ћа. „Вла да тре ба да про мо ви ше Ср би ју као тр жи ште са по вољ ним усло ви ма за по сло ва ње и да суб вен ци о ни ше са мо оне про јек те ко ји има ју ду го роч ну пер спек ти ву и отва ра ју но ва рад на ме ста“, ис та као је, из ме ђу оста лог В. Ми ло ва но вић.

По ње го вим ре чи ма, при о ри тет у раз во ју тре ба да има ју грин филд ин ве сти ци је, јер оне отва ра ју но ва рад на ме ста. Др жа ва је и да ље нај ве ћи ин ве сти тор у Ср би ји, али исто-вре ме но и нај не ли квид ни ји, а но ва рад на ме ста мо гу се отва ра ти је ди но ако по сто је пла но ви за по ве ћа ње про из вод ње.

Што се ти че ма лих и сред њих пред-у зе ћа, као шан си за раз вој при вре де, Ми ло ва но вић је ре као да она не мо гу да оп ста ну и до бро по слу ју ако не ма ве ли ких пред у зе ћа ко ја су ге не ра то ри по сло ва на тр жи шту. Енер го про јект је је ди на од до ма ћих фир ми у гра ђе-ви нар ству оста ла на но га ма, што, по ње го вој оце ни, ни је до бро ни за др жа ву, ни за фир му, јер је оста ла без кон ку рен ци је.

Лет њи Ви вал ди фо рум под на сло-вом „Шта и ка ко да ље“ био је по све ћен ма кро е ко ном ским кре та њи ма, бит ним за пла ни ра ње по сло ва ња у на ред ном пе ри о ду. Ор га ни за то ри су Еко ном ски ин сти тут из Бе о гра да и Мо кро гор ска шко ла ме наџ мен та.

ЗА НА СТУП У ИНО СТРАН СТВУ

SI E PA ОДО БРИ ЛА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУ

ДВА МИ ЛИ О НА ДИ НА РА

Аген ци ја за стра на ула га ња и про мо ци ју из во за (SI E PA) одо бри ла је Енер го про-јек ту бес по врат на сред ства у из но су од 2,1 ми ли он ди на ра. Сред ства се до де љу ју у окви ру про гра ма под сти ца ња и ја ча ња срп ске при вре де на стра ном тр жи шту ко јим су, пр ви пут ове го ди не, об у хва ће на и ве ли ка пред у зе ћа. До са да су за ову вр сту фи нан сиј ске по мо ћи мо гла кон ку ри са ти са мо ма ла и сред ња пред у зе ћа.

На кон курс ко ји је био отво рен то ком ма ја при ја ви ло се пет пред у зе ћа из си сте-ма Енер го про јект, а сред ства су до би ла че ти ри: Ви со ко град ња, Ен тел, Ин ду стри ја и Енер го да та.

Сред ства су тра же на за раз ли чи те на ме не и ак тив но сти у ино стран ству, а ко је су ја сно де фи ни са не про гра мом SIEPA-е. Та ко је Ви со ко град ња тра жи ла (и до би ла) сред ства за на ступ ком па ни ја у окви ру ор га ни зо ва них при вред них ми си ја на ино-стра ним тр жи шти ма, за сер ти фи ка ци ју си сте ма упра вља ња ква ли те том и из ра ду про мо тив ног ма те ри ја ла. Ин ду стри ја ће сред ства ко ри сти ти за сер ти фи ка ци ју си сте ма ква ли те та (као и Ен тел) и про мо тив ни ма те ри јал, док је Енер го да ти по моћ одо бре на за на ступ на ино стра ним сај мо ви ма.


15

НИ СКО ГРАД ЊА ИН ТЕ ГРИ СА ЛА

МЕ НАЏ МЕНТ СИ СТЕ МЕПо сле обим них и ви ше ме сеч них ак тив-

но сти, Ни ско град ња је по чет ком ју ла до би ла сер ти фи ка те за си стем ме наџ мен та заштитом жи вот не сре ди не (ISO 14001) и си стем ме наџ мен та без бед ношћу и здра вљем на ра ду (OH SAS 18001). Сер ти фи ка те је из да ло сер ти фи ка ци о но те ло SGS, по сле оба вље них фи нал них про ве ра.

Ни ско град ња је, под се ћа мо, си стем упра вља ња ква ли те том, по стан дар ду ISO 9001 уве ла 2001. го ди не. Та ко ђе по се ду је и сер ти фи кат о акре ди та ци ји ла бо ра то ри је за бе тон, ас фалт и ге о ме ха ни ку ко јим је об у хва ће но 90 ме то да ис пи ти ва ња ма те-ри ја ла. Овај сер ти фи кат до би ла је 2008. Из да је га Акре ди та ци о но те ло Ср би је, је ди на зва нич но при зна та ин сти ту ци ја у Ср би ји за ову вр сту акре ди та ци је.

Са уво ђе њем ова два но ва ме наџ мент си сте ма Ни ско град ња је прак тич но ре а ли-зо ва ла про је кат ин те гри са ног ме наџ мент си сте ма. Про јек том је ру ко во дио Ра до мир Па вло вић, ру ко во ди лац сек то ра за ква ли-тет, раз вој и ин фор ма ци о ни си стем.

- Овај по сао је оба вио тим у ко ме су би ли за по сле ни из свих тех нич ких сек то ра, у са рад њи и уз кон сул та ци је са ко ле га ма из АД Опре ма ко ји су пре нас

сер ти фи ко ва ли ове си сте ме. Има ли смо и ве ли ки број обу ка, за за по сле не, за сва три си сте ма. Исто вре ме но смо ор га ни зо ва ли и до пу ну обу ке за ин тер не про ве ра ва че да би мо гли да оба вља ју и про ве ре ових но вих сер ти фи ко ва них си сте ма, об ја шња-ва Па вло вић.

По ње го вим ре чи ма, Ни ско град ња на овај на чин уре ђу је сво је ком плет но по сло ва-ње пре ма нај ви шим свет ским стан дар ди ма, а по се до ва ње ових сер тиф ка та је по твр да по тен ци јал ним ин ве сти то ри ма да се ра ди о ком па ни ји ко ја мо же да га ран ту је ви сок ква ли тет ра до ва. Ин ди рект но, по ве ћа ва кон ку рент ност на ли ци та ци ја ма, пр вен-стве но у слу ча је ви ма ка да ин ве сти то ри тра же и до ка зе да фир ме по ну ђа чи има ју и при ме њу ју си сте ме ква ли те та.

Да би се за по сле ни ма олак ша ла при-ме на, на web стра ни ци Ни ско град ње пре зен ти ра на су сва до ку мен та ме наџ-ме нт си сте ма да би им би ла до ступ на у сва ко днев ном ра ду.

На при ме ни ин те гри са ног ме наџ мент си сте ма ра ди се, са ма ње или ви ше успе-ха, и у оста лим пред у зе ћи ма у си сте му Енер го про јект. Нај да ље су у то ме оти шли Ен тел и Опре ма, ко ји ма је оста ло још да сер ти фи ку ју си стем за без бед ност ин фор ма ци ја. У Ен те лу је пла ни ра но да тај по сту пак за вр ше до кра ја ове го ди не, а у Опре ми до кра ја 2013.

Хи дро ин же ње ринг је по чет ком ју ла сер ти фи ко вао си сте ме за упра вља ње заштитом жи вот не сре ди не и упра вља ње без бед но шћу и здра вљем на ра ду. По се ду је и сер ти фи кат за си стем ква ли те та пре ма стан дар ду ISO 9001. У Ви со ко град њи у то ку је при пре ма за сер ти фи ка ци ју два ме наџ мент си сте ма (жи вот на сре ди на и без бед ност и здра вље на ра ду). Кра јем ав гу ста одр жа на је тро днев на обу ка за ин тер не про ве ра ва че у ко јој је уче ство ва ло 25 за по сле них, из свих ор га ни за ци о них це ли на пред у зе ћа. Обу ку је из ве ла фир ма SGS ко ја је сер ти фи ко ва ла и си стем ме наџ-мен та ква ли те том у Ви со ко град њи.

У Ин ду стри ји је у то ку успостављање си сте ма упра вља ња ква ли те том пре ма стан дар ду ISO 9001. Оче ку је се сер ти фи-ка ци ја до кра ја ове го ди не.

АД АР ХИ ТЕК ТУ РА – НА ПУ ТУ КА СТА БИЛ НИ ЈЕМ ПО СЛО ВА ЊУ

МАР КЕ ТИН ШКЕ АК ТИВ НО СТИ ПО ЧЕ ЛЕ ДА ДА ЈУ РЕ ЗУЛ ТА ТЕУ по след њих шест ме се ци пре да-

то 58 по ну да, за кљу че но де вет уго-

во ра

За јед нич ким на по ри ма ме наџ мен та и за по сле них на ин тен зи ви ра њу мар ке тин-шких ак тив но сти, уз по моћ и по др шку Хол дин га, АД Ар хи тек ту ра по ла ко, али си гур но иде пу тем ста бил ни јег и успе шни-јег по сло ва ња.

За по след њих шест ме се ци ура ђе но је и пре да то 58 по ну да, од ко јих 14 об у хва та и из ра ду ва ри јант них идеј них ре ше ња. Спе ци фич ност мар ке тин шког на сту па су вр ло ра зно вр сна тр жи шта: Ср би ја, Ка зах-стан, Турк ме ни стан, Мон го ли ја, Ан го ла... По ну де су у ве ћи ни да ва не са мо стал но, а зна тан је и број оних, при пре ма них у окви-ру за јед нич ког на сту па са Ви со ко град њом, Опре мом и Хол дин гом. Ин тен зи ван рад на акви зи ци ји до нео је и ре зул та те: за кљу че-но је де вет уго во ра, за по че та је и њи хо ва ре а ли за ци ја. По оби му и вред но сти, за пред-у зе ће су нај зна чај ни ји про јек ти стам бе ног ком плек са у Сик тив ка ру, ам ба са да Ср би је у Абу џи, а у зе мљи стам бе но-по слов ни обје кат у ули ци Ца ра Ни ко ла ја, стам бе ни

ком плекс у бло ку 11а на Но вом Бе о-гра ду и по слов ни обје кат ком па ни-је „Не стле“.

У овом пе ри-о ду Ар хи тек ту-ра је ус пе ла да до би је и ре пу-блич ку ли цен цу за про јек то ва ње ди пло мат ско-кон-зу лар них обје ка-та и ка зне но-по прав них уста но ва. Ти ме је ство ри ла усло ве да на тр жи шту на сту па и кон ку ри ше ну де ћи ши ри спек тар услу га, од но сно про је ка та.

Пре ма ре чи ма ди рек то ра АД, арх. Зо ра на Ра до ји чи ћа, пред у зе те су и ме ре за ре ор га ни за ци ју про це са про јек то ва ња, са иде јом да се флек си бил ни је ор га ни зу ју ар хи тек тон ски би рои; ра ди се на но вој ор га ни за ци о ној ше ми и си сте ма ти за ци ји рад них ме ста.

Кон со ли да ци ја по сло ва ња, ис ти че Ра до ји чић, те жак је и ду го тра јан про цес, с

об зи ром на тре нут не усло ве у окру же њу, као и ду го го ди шње про бле ме с ко ји ма се пред у зе ће су о ча ва ло: ве ли ка ин тер на и спољ на ду го ва ња, а не до вољ но уго во ре-них по сло ва. За хва љу ју ћи фи нан сиј ској по др шци Хол дин га зна тан део оба ве за је из ми рен. Ра до ји чић ис ти че да до при нос фи нан сиј ском опо рав ку Ар хи тек ту ре да ју сви за по сле ни, ис ка за ним стр пље њем и ло јал но шћу, као и при хва та њем при вре-ме ног сма ње ња за ра да, у за јед нич ким на по ри ма да се ума ње тро шко ви пред у зе ћа и убла же ефек ти еко ном ске кри зе.

Идејно решење музеја у Монголији

Про је кат уво ђе ња ин те гри са них

ме наџ мент си сте ма ре а ли зу је се и

у оста лим пред у зе ћи ма у Енер го про-

јек ту


16

У до ли ни Ја бла ни це, 15 ки ло ме та ра уз вод но од Ва ље ва, кон зор ци јум Ни ско-град ње и Хи дро тех ни ке из гра дио је бра ну Ров ни, у скло пу исто и ме ног ре ги о нал ног во до при вред ног си сте ма. Пу ње ње аку му-ла ци је пла ни ра но је за иду ћу го ди ну, с об зи ром да још ни је за вр ше на ком плет на са ни тар на за шти та – чи шће ње аку му ла ци-о ног про сто ра и ин ста ли ра ње те ле мер не ста ни це (за огла ша ва ње и уз бу њи ва ње у слу ча ју по плав ног та ла са). Сви гра ђе вин ски ра до ви на бра ни су за вр ше ни, а из во ђа чи до би ли и сер ти фи кат да су из ве ли ра до ве пре ма уго во ру.

Пре ма про јек ту ко ји је ура дио Хи дро-ин же ње ринг, бра на је са гли не ним је згром, на су та ка ме ним ма те ри ја лом, ду га је 430

ме та ра, ши ро ка осам, а ви со ка 75 ме та ра. За пре ми на аку му ла ци је из но си 49,5 ми ли о на ку би ка.

Бра на и аку му ла ци ја пред-ста вља ју дру гу фа зу во до при-вред ног си сте ма Ров ни, чи ја је на ме на ви ше стру ка. Слу жи ће за снаб де ва ње пи ја ћом во дом пет оп шти на ва љев ског ре ги о на (Ва ље во, Лај ко вац, Ми о ни ца,

Уб и Ла за ре вац), за за шти ту од по пла ва (јер мо же да при хва ти по плав не та ла се) и снаб де ва ње во дом бу ду ће тер мо е лек тра не Ко лу ба ра Б.

Си стем Ров ни је дан је од про је ка та са ду гом исто ри јом ко ја за по чи ње 1979. го ди не, из ра дом сту ди је о ду го роч ном снаб де ва њу во дом. Од са мог по чет ка, на про јек ту је ан га жо ван Енер го про јект. По сле сту ди је, Хи дро ин же ње ринг је 1985. ура дио идеј ни про је кат, а по том и глав не про јек те бра не, аку му ла ци је, це во во да и по стро је ња за пре ра ду во де. У пр вој фа зи, до 1992. Хи дро тех ни ка је из ве ла оп точ ни ту нел и во до за хват ну гра ђе ви ну, а Енер го-про јект Опре ма, по си сте му кључ у ру ке, из ве ла по стро је ње за пре ра ду си ро ве во де

„Пе ћи на“, ка па ци те та 600 ли та ра во де у се кун ди. Пу ште но је у рад сеп тем бра 1996. го ди не.

Из град ња обје ка та дру ге фа зе (бра на и аку му ла ци ја) до де ље на је Ни ско град њи и Хи дро тех ни ци, пре ма уго во ру ко ји је пот пи сан ше стог ав гу ста 1992. го ди не. Због про бле ма у фи нан си ра њу ра до ви су пре ки ну ти кра јем 1994, а на ста вље ни тек по ло ви ном 2003. И на кон то га сред ства су при сти за ла „на ка ши чи цу“, па се ра ди ло ве о ма успо ре но.

Ни ско град ња је по сао ре а ли зо ва ла по ин же ње ринг прин ци пу, са спе ци ја-ли зо ва ним по ди зво ђа чи ма за по је ди не вр сте ра до ва.

У КЛИ НИЧ КОМ ЦЕН ТРУ НИШ

РЕ КОН СТРУ И САН

СИ СТЕМ ГРЕ ЈА ЊА АД Опре ма за вр ши ла је ра до ве на

ре кон струк ци ји си сте ма гре ја ња Кли-нич ког цен тра Ниш. У то ку су проб на ис пи ти ва ња ин ста ла ци ја и пу шта ње у проб ни по гон ко тлар ни це и под ста ни ца у 13 кли ни ка у са ста ву Кли нич ког цен тра. Ком пле тан си стем гре ја ња би ће спре ман за пред сто је ћу греј ну се зо ну.

По сао је уго во рен са Ми ни стар ством здра вља, по ло ви ном про шле го ди не, до би-јен на тен де ру, по усло ви ма Свет ске бан ке ко ја фи нан си ра про јек те за по бољ ша ње енер гет ске ефи ка сно сти у здрав стве ним уста но ва ма у Ср би ји.

Вред ност ра до ва је око че ти ри ми ли-о на евра.

Пре ма уго во ру, из гра ђе на је но ва ко тлар ни ца ко ја ће уме сто угља ко ри сти ти гас, за тим це во вод (то пло вод на мре жа) и за ме ње не уну тра шње ин ста ла ци је у кли ни ка ма. Је ди но још на Ги не ко ло шкој кли ни ци ни су обез бе ђе ни усло ви за мон та жу то плот не под ста ни це и ње но по ве зи ва ње у си стем.

На ор га ни за ци ји и ко ор ди на ци ји овог по сла ан га жо ван је тим у ко ме су би ли ди рек тор ра до ва Сре тен Об ра до вић, Гор да-на Гор дић ко ја је ру ко во ди ла гра ђе вин ским ра до ви ма, Ду шан Ана ста си је вић, ру ко во ди-лац ма шин ских ра до ва и Зо ран Жив ко вић, ру ко во ди лац елек тро ра до ва.

По сле Кли нич ког цен тра Ср би је, ово је дру ги успе шно ре а ли зо ван про је кат из обла сти по бољ ша ња енер гет ске ефи-ка сно сти у здрав стве ним уста но ва ма у Ср би ји.

НА ОБЈЕК ТУ У НА СЕ ЉУ СТЕ ПА СТЕ ПА НО ВИЋ

У ТО КУ ЈЕ ТЕХ НИЧ КИ ПРИ ЈЕМ

ДВЕ ДЕ ЦЕ НИ ЈЕ ОД ПО ЧЕТ КА РА ДО ВА

ЗА ВР ШЕ НА БРА НА РОВ НИ

Стам бе на згра да, по вр ши не 12.000 ква дра-та, у на се љу „Сте па Сте па но вић“ за вр ше на је пре ма уго во ре ним ро ко ви ма. У то ку је тех нич ки при јем и при кљу че ње објек та на ко му нал ну мре жу, на кон че га ће се до би ти упо треб на до зво ла и по че ти усе ља ва ње.

Обје кат је из гра ђен за Гра ђе вин ску ди рек ци ју Ср би је, ко ја је ин ве сти тор тзв. јев ти них ста но ва ко ји се гра де пре ма про гра-му Вла де за по моћ гра ђе вин ској ин ду стри-ји. Ви со ко град ња је ра ди ла пре ма сво јим уоби ча је ним стан-дар ди ма у из во ђе њу стам бе них обје ка та, и све ра до ве из ве-ла ква ли тет но. С об зи ром на то, као и чи ње ни цу да су гра ди те љи Енер го-про јек та афир ми-са ни на тр жи шту не крет ни на, ста но ви у овој згра ди су нај-пре про да ти. До дај-

мо и то да је Ви со ко град ња овај обје кат гра ди ла без аван са.

Из град њом објек та у на се љу Сте па Сте па но вић по ка за ли смо да мо же мо да ра ди мо по тр жи шним це на ма, ис ти че ди рек тор Ви со ко град ње Де јан Јо ви ће вић.То ис ку ство, до да је он, тре ба да ис ко ри сти-мо и при ли ком ре а ли за ци је соп стве них ин ве сти ци ја, ка ко би смо би ли мно го ефи ка сни ји и ра ци о нал ни ји.

У то ку су ра до ви на са ни тар ној за шти ти аку му ла ци је и са о бра ћај ни це

пре ма но вој цр кви у Ту бра ви ћу


17

АД ХИ ДРО ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ

ПРО ЈЕК ТИ ЗА ЧИ СТИ ЈЕ РЕ КЕ

УСКО РО

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ – ПРО ИЗ ВО ЂАЧ

„ЗЕ ЛЕ НЕ“ ЕНЕР ГИ ЈЕ

АД Хи дро ин же ње ринг је ове го ди не ан га жо ван на број ним еко ло шким про-јек ти ма за раз не ин ве сти то ре, а нај ви ше за Елек тро при вре ду Ср би је. Не дав но су за вр ше ни идеј ни про јек ти пре чи шћа ва ња от пад них во да у тер мо е лек тра на ма Ни ко ла Те сла А и Б, а у то ку је про је кат и за ТЕ Ко сто лац Б. Пре ма ре чи ма Ире не Га врић, ру ко во ди о ца про јек та за Ко сто лац Б, то су сло же ни тех но ло шки си сте ми ко ји ће об у хва ти ти ви ше ме ђу соб но по ве за них по стро је ња и је ди ни ца. У све три елек тра-не си сте ми за пре чи шћа ва ње су слич них ка рак те ри сти ка и од ли ку ју се де цен тра-ли зо ва ном струк ту ром. „Та кав при ступ у скла ду је са нај бо љим тех ни ка ма у тој обла сти ко је под ра зу ме ва ју да се от пад не во де тре ти ра ју на ме сту на стан ка, у ве ћем бро ју ма њих је ди ни ца, уме сто из град ње ве ли ких цен трал них по стро је ња, где би се са ку пља ле ве ли ке ко ли чи не от пад не во де. Ова кав при ступ је еко но мич ни ји, ра ци о нал ни ји, а за сно ван је на пре по ру-ка ма из Ди рек ти ва ЕУ о за шти ти во да и Пра вил ни ку о гра нич ним вред но сти ма за ис пу шта ње от пад них во да, об ја шња ва И. Га врић.

Осим про јек та за трет ман тех но ло шких от пад них во да, за ТЕ Ни ко ла Те сла Б ура ђен је и про је кат трет ма на от пад них кон ден за та (во де за пр ља не уљи ма, ма зу том, и дру гим за га ђу ју ћим ма те ри ја ма ко је се по ја вљу ју у про це су про из вод ње, во де ко је се ко ри сте у тран спор ту пе пе ла на де по-

ни ју). Ње го вом ре а ли за ци јом омо гу ћа ва се ре ци кла жа, тј. по нов но ко ри шће ње во де, а ти ме и уште де во де, као и за шти та жи вот не сре ди не од за га ђе ња.

Осим ових, у Хи дро ин же ње рин гу је у то ку и из ра да Ге не рал ног про јек та ка на-ли са ња и пре чи шћа ва ња от пад них во да у ТЕ Ко лу ба ра, са сту ди јом оправ да но сти За пад но по ље Д – Там на ва.

Зна чај но је и ан га жо ва ње на ших струч-ња ка на сту ди ји Де гра да ци о ни про це си у аку му ла ци ји ХЕ Ђер дап I и II и би лан-си ра ње за га ђе ња. Сту ди ја тре ба да оце ни ква ли тет во де и на но са у ре ка ма Ду нав, Са ва, Ти са и аку му ла ци ји Ђер дап. По ред

би лан си ра ња во де, на но са и за га ђу ју ћих ма те ри ја, у скло пу сту ди је ура ди ће се и ана ли за та ло же ња и аку му ли ра ња за га-ђи ва ча и опа сних ма те ри ја, као и ма те ма-тич ки мо дел за прог но зу ква ли те та во де и реч ног на но са.

Струч ња ци Хи дро ин же ње рин га за вр-ши ли су не дав но и Сту ди ју о про це ни ути ца ја из град ње ХЕ Бро да ре во 1 и 2 на жи вот ну сре ди ну.Ура ђе не су ана ли зе свих чи ни ла ца жи вот не сре ди не, у пе ри-о ду од го ди ну да на. Сту ди ја са др жи опис по сто је ћег ста ња, по зи тив не и не га тив не ути ца је ко ји се мо гу ја ви ти на око ли ну, ме ре за от кла ња ње или ми ни ми зи ра ње не га тив них ути ца ја.. Ура ђен је та ко ђе и де та љан План упра вља ња жи вот ном сре-ди ном. По све му то ме хи дро е нер гет ски си стем Бро да ре во 1 и 2 из два ја се као про је кат ура ђен пре ма нај са вре ме ни јим са зна њи ма и при сту пи ма.

За по је ди не де ло ве Сту ди је Хи дро-ин же ње ринг је ан га жо вао екс пер те са стра не, из ре но ми ра них уста но ва, као што су Ин сти тут за ин тер ди сци пли нар-на ис тра жи ва ња „Си ни ша Стан ко вић“, Град ски за вод за јав но здра вље Бе о гра-да, Ин сти тут за зе мљи ште, Гра ђе вин ски фа кул тет у Бе о гра ду...

Сту ди ја о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ура ђе на је и у скло пу тех нич ке до ку мен та ци је за хи дро тех нич ке ра до ве на ре ци Ду нав ко ју Хи дро ин же ње ринг ра ди у кон зор ци ју му са фир мом „Wit te ve-en Bos“ из Хо лан ди је и Хи дро тех нич ким ин сти ту том из Дан ске. Про је кат се ра ди у те сној са рад њи са Ди рек ци јом за вод ни тран спорт и уз по што ва ње пре по ру ка Ду нав ске ко ми си је.

Ако се све ад ми ни стра тив не про це-ду ре оба ве на вре ме, Енер го про јект би ових да на мо гао да по чне са ис по руком енер ги је елек тро е нер гет ском си сте му Ср би је. То ком лет њих ме се ци АД Ен тел је ре а ли зо вао соп стве ну ин ве сти ци ју, из град њу ма ле со лар не елек тра не, сна ге 120 kW, на кро ву по слов не згра де. Про јект ну до ку ме нат ци ју ура дио је тим Ен те ло вих струч ња ка, гра ђе вин ске ра до ве из ве ла је Ви со ко град ња, а елек тро ма шин ске Опре-ма. Про јек то ва ни ка па ци тет је 250 хи ља да ки ло ват са ти го ди шње.

Ка ко нам је ре кла Ја сна Гру јић, шеф про јек та, у то ку су функ ци о нал на ис пи ти-ва ња и тех нич ки при јем. Оче ку је се да тај по сту пак бу де го тов по чет ком ок то бра, на кон че га би се до би ла упо треб на до зво ла

и пот пи сао уго вор са Елек тро при вре дом Ср би је о ис по ру ци еле ке трич не енер ги је. Сле де ћи ко рак је при кљу че ње на елек тро-е нер гет ску мре жу.

Ен тел се на овај ко рак од лу чио има ју-ћи у ви ду Уред бу Вла де Ср би је ко јом се под сти че про из вод ња „зе ле не“ енер ги је - енер ги је из об но вљи вих из во ра, га ран-ту ју сти му ла тив не та ри фе и оба ве зу ју енер гет ске ком па ни је да пре у зму стру ју из ових из во ра.

Ре а ли за ци јом овог про јек та оства ру ју се ви ше стру ки ефек ти, не са мо ма те ри јал ни: Енер го про јект се овим свр ста ва у гру пу ком па ни ја ко је про из во де зе ле ну енер ги ју, овла дао је јед ном но вом тех но ло ги јом и оспо со био ка дар ко ји мо же да ре а ли зу је слич не про јек те за дру ге ин ве сти то ре.


18

Сиктивкар (Русија, република Коми) – стамбени комплекс завршен и предат инвеститору

СА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТО ВИХ МЕ РИ ДИ ЈА НА

За нови стамбени објекат „Хоризонт“, 19000 квадрата, 220 станова, раде

се главни пројекти. Ангажован је архитектонски тим на челу са арх.

Драганом Манасијевићем који је аутор идејног решења

Недавно завршен хотел Caspian Riviere Grand palace - АктауУлазни хол

Интензивирају се активности на пројекту бране Soubellа (Алжир). На локацији представници

инвеститора, извођача, пројектаната


19

СА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТО ВИХ МЕ РИ ДИ ЈА НА

Дробилишно постројење у Актобеу (Казахстан): испоруци технолошке опреме присуствовала екипа АД Индустрије. Током 2013. настављају се уговорене активности – надзор над монтажом и доказивање пројектованих параметара

Локација будуће бране

На брани Seklafа (Алжир) почели и грађевински радови – ископ деривационог довода

Ток Лима, између локација будућих ХЕ Бродарево 1 и 2. Годину дана анализирани могући утицаји изградње на околину

Клинички центар Ниш - реконструисан систем грејања у свих 14 клиника


20

Енер го про јект је про шле го ди не у про-јек тант ско-кон сул тант ској де лат но сти у ино стран ству оства рио је 52 ми ли о на до ла-ра, што је осам ми ли о на ви ше не го у 2010. Та кав ре зул тат до нео му је и бо љи реј тинг ме ђу нај у спе шни јим свет ским ком па ни ја ма. На ранг ли сти углед ног аме рич ког ча со пи са En gi ne e ring News Re cord (ENR) за у зео је 124. ме сто, док је прет ход не го ди не био 127.

Ли сту Топ 200 ин тер на ци о нал них про-јек тант ских фир ми oвај ча со пис об ја вљу је сва ке го ди не у ју лу; на ша ком па ни ја се ран ги ра од 1985.

У гру пи нај ве ћих на ла зе се ком па ни је из 36 зе ма ља. При мат, као и до сад, има ју аме рич ке фир ме, ко јих је 70 на овој ли сти. Сле ди Ки на (20 ком па ни ја), Ја пан, Аустра-ли ја и Шпа ни ја са по де вет фир ми, Ка на да,

Фран цу ска и Ита ли ја са по осам, Ју жна Ко ре ја и Ве ли ка Бри та ни ја са се дам...

Пр ва де се тор ка на ли сти иста је као и прет ход не го ди не, уз ма ле из ме не у по је ди нач-ном ре до сле ду. (про шло го ди шњи шам пи он је, ре ци мо, са да на тре ћем ме сту, дру ги и пе ти су за др жа ли сво је по зи ци је, че твр ти је на сед мом, а сед ми се по пео на во де ћу по зи ци ју... ). Сва ка од ових фир ми оства ри ла је про шле го ди не при ход од 1,6 ми ли јар ди (ко ли ко је оства ри ла еги пат ска ком па ни ја Dar Al-Han da sah Con sul tants), до 3,4 ми ли јар де до ла ра, ко ли ко је ре а ли зо вао пр во пла си ра ни – аме рич ки Flu or Corp. Ir ving.

Ка над ски Ла ва лин је на овој ли сти за у зео ви со ко- де ве то ме сто. Мот Мек до-налд из Ве ли ке Бри та ни је, наш кон ку рент на Бли ском ис то ку, на ла зи се на 14. ме сту

(као и прет ход не го ди не); Фихт нер и Ла ма јер, ком па ни је с ко ји ма Енер го про-јект че сто на сту па у ра зним фор ма ма парт нер ства, на ла зе се на 66. и 69. ме сту. (На прет ход ној ли сти за у зи ма ле су 65. и 78. по зи ци ју).

Аме рич ки ча со пис ЕНР об ја вио је кра јем ав гу ста и ли сту 225 нај ве ћих свет-ских из во ђа ча, са чи ње ну пре ма при хо ду ко ји ком па ни је оства ру ју на ино стра ном тр жи шту. Енер го про јект се, по сле јед но го-ди шњег од су ства вра тио у дру штво нај ве-ћих: на ла зи се на 222. ме сту, са при хо дом од 168,5 ми ли о на до ла ра.

На ли сти се на ла зе ком па ни је из 32 зе мље. Као го ди на ма уна зад, нај ви ше је ки не ских ком па ни ја ран ги ра но ме ђу нај ве-ћи ма, 53. Иза Ки не је Тур ска са 32 фир ме на овој ли сти, САД са 25 ком па ни ја, Ита-ли ја са 19, Ја пан са 14, Ко ре ја и Шпа ни ја са по 12... Укуп но је 167 нај ве ћих из во ђа ча кон цен три са но у ових се дам др жа ва.

Ако се ана ли зи ра ви си на при хо да, нај ве ће гра ђе вин ске ве ле си ле су у Евро-пи. Ме ђу пр вих де сет пла си ра них чак је се дам европ ских ком па ни ја.

Че ти ри пр во ран ги ра не – HOC HTI EF из Не мач ке, Gru po ACS из Шпа ни је, Vin ci из Фран цу ске и Stra bag из Аустри је за јед-но су оства ри ле уку пан при ход од 98,7 ми ли јар ди до ла ра! .

Oсим Енер го про јек та, на ли сти не ма ни јед не ком па ни је из ре ги о на ју го и сточ не Евро пе, ни у из во ђач кој, ни ти у про ејк тант-ско-кон сул тант ској де лат но сти.

НА ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НОЈ ЛИ СТИ ЧА СО ПИ СА ЕНР

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ НА СВЕТСКИМ ЛИСТАМА

У СТРУЧ НИМ ЧА СО ПИ СИ МА И НА СКУ ПО ВИ МА

РА ДО ВИ НА ШИХ СТРУЧ ЊА КАУ по себ ном, ен гле ском из да њу струч-

ног ча со пи са Тех ни ка ко ји из да је Са вез гра ђе вин ских ин же ње ра и тех ни ча ра Ср би је, об ја вљен је рад Алек сан дра Са ше Бо жо ви ћа, пен зи о не ра Енер го про јек та, свет ски по зна тог струч ња ка за ви со ке бра на, под на зи вом „Ути цај са вре ме них тек тон ских кре та ња на ви со ке бра не“ (In flu en ce of con tem po ra ne o us tec to nic mo uv ments on lar ge dams).

У по себ ним из да њи ма овог ча со пи са на ен гле ском је зи ку ко ја из ла зе го ди шње или јед ном у две го ди не, об ја вљу ју се на уч ним и струч ни ра до ви од по себ ног зна ча ја, об ја вље ни у од ре ђе ном пе ри о ду овог ча со пи са.

У ра ду А. Бо жо ви ћа раз ма тра ју се нео-тек тон ска кре та ња при од ре ђи ва њу си гур-но сти бра на на слу ча ју бра не Ба ји на Ба шта. По ја ва је де таљ но опи са на и пред ста вља је дин стве но об ја вље ну ана ли зу ути ца ја кре та ња тек тон ских је ди ни ца ко ја су зах-те ва ла и од ре ђе не са на ци о не ме ре.

На тре ћем ме ђу на род ном на уч но-струч-ном ску пу ко ји је одр жан на Див чи ба ра ма, под на зи вом „Зе мљо тре сно ин же њер ство и ин же њер ска се и змо ло ги ја“, ин же ње ри Хи дро ин же ње рин га Ми лан Ми тро вић и Ми лан Бо јо вић пред ста ви ли су рад „Про-це на се и змич ког ха зар да за те ри то ри ју се ве ро и стич ног Ал жи ра“. Ово под руч је би ло је ин те ре сант но за на ше струч ња-

ке по то ме што је се и змич ки ак тив но, а у про шлом ве ку на ње му је би ло ви ше зе мљо тре са, са ви ше хи ља да жр та ва.

Ана ли за се и змич ког ха зар да вр ше на је за 28 бра на у цен трал ном и ис точ ном ре ги о ну се вер ног Ал жи ра, у скло пу уго во ра за про је кат OR SEC. На осно ву до би је них ре зул та та, ко ри шће њем ГИС тех но ло ги је, ура ђе не су ма пе се и змич ког ха зар да.

Ме ђу 200 про јек тант ско-кон сул тант ских фир ми на ша ком па ни ја

налази се на 124. месту (ла не би ла 127). -Поново смо на листи у извођачкој

делатности на 222. ме сту на свету

ХЕ Ба ји на Ба шта – до бар при мер за ана ли зу но вих тек тон ских кре та ња


21

ФОР МИ РАН ТИМ ЗА ЕНЕР ГЕТ СКУ ЕФИ КА СНОСТ

И ОДРЖИВУ - ЗЕ ЛЕ НУ ГРАД ЊУ

У СА РАД ЊИ ЕН ТЕ ЛА И ДРУ ШТВА ТЕР МИ ЧА РА

У ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУ ОДР ЖАН ДАН ЕНЕР ГИ ЈЕ СР БИ ЈЕ

Од лу ком Из вр шног од бо ра Хол дин га фор ми ран је ко ор ди на ци о ни тим за енер-гет ску ефи ка сност и одр жи ву – тзв. зе ле ну град њу. У ње му су пред став ни ци ра зних стру ка, ар хи тек те, гра ђе вин ски, ма шин ски и елек тро ин же ње ри из про јек тант ских и из во ђач ких пред у зе ћа: Ви со ко град ња, Опре ма, Ен тел, Ин ду стри ја и Ар хи тек-ту ра. Тим ће ра ди ти на уна пре ђе њу и раз во ју тех но ло ги је град ње и при ме ни тех нич ко-тех но ло шких ре ше ња у скла ду са стан дар ди ма енер гет ске ефи ка сно сти и одр жи ве град ње.

Је дан од раз ло га за фор ми ра ње овог ти ма је су из ме не За ко на о из град њи, као и но ви Пра вил ник о енер гет ској ефи ка-сно сти згра да , ко ји пред ви ђа да од 30. ок то бра ва же но ва пра ви ла и усло ви за про јек то ва ње, из да ва ње гра ђе вин ских до зво ла, тех нич ки при јем и књи же ње обје ка та, што зна чај но ме ња и оба ве зе про јек та на та и из во ђа ча обје ка та ви со ко-град ње у Ср би ји. Осим то га, у све ту је све

ви ше ком па ни ја ко је при ли ком град ње, или из најм љи ва ња по слов ног про сто ра зах те ва ју да објек ти бу ду сер ти фи ко ва ни (про јек то ва ни, из гра ђе ни и ко ри шће ни) по стан дар ди ма одрживе - зе ле не град ње као што су (LEED, BREEAM, DGNB...).

У скла ду с тим су пред ви ђе не и кон-крет не ак тив но сти ти ма: пра ће ње про пи са и тех нич ких ре ше ња ко ја се од но се на енер гет ску ефи ка сност и одр жи ву град-њу, пра ће ње ак тив но сти стру ков них и др жав них ор га ни за ци ја и удру же ња ко ја се овим пи та њи ма ба ве, ши ре ње зна ња о ефи ка сним прак са ма град ње ко је су одр жи ве и ис пла ти ве (пу тем ор га ни зо-ва ња пре да ва ња и обу ке, пр вен стве но за ин же њер ски ка дар, али и оста ле уче-сни ке у про це су ре а ли за ци је обје ка та), раз ме на ин фор ма ци ја и ко ор ди на ци ја ак тив но сти у си сте му Енер го про јект, кроз ре а ли за ци ју про је ка та на ко ји ма су АД ан га жо ва на, за раз не ин ве сти то ре у зе мљи и ино стран ству....

У јуну 2012. Енер го про јек т је приступио независном, непрофитном удружењу „Са вет зе ле не град ње Ср би је”. Савет је фор ми ран 2010. го ди не, под по кро ви-тељ ством Свет ског са ве та зе ле не град ње (World Green Bu il ding Co un cil), са ци љем по ди за ња све сти струч не и ши ре јав но-сти по питању одрживе градње, уна пре-ђе ња за кон ске ре гу ла ти ве, еду ка ци је... Члан ством у Са ве ту, свим пред у зе ћи ма у си сте му Енер го про јект омо гу ћу је се уче шће у ње го вим ак тив но сти ма, за тим, по пуст на услу ге ко је Са вет ор га ни зу је (обу ке, се ми на ре, ко ри шће ње пу бли ка-ци ја, на уч них ра до ва и слич но).

На кон сти ту тив ној сед ни ци ко ор-ди на ци о ног ти ма за пред се да ва ју ћег је иза бра на Ма ри ја на Ва сић, ру ко во-ди лац сек то ра за мар ке тинг и кор по ра-тив не ко му ни ка ци је у Хол дин гу. Она ће исто вре ме но би ти и пред став ник Енер го про јек та у Са ве ту зе ле не град-ње Ср би је.

У ор га ни за ци ји Дру штва тер ми ча ра Ср би је и Ен те ла у Енер го про јек ту је кра јем ју на одр жан Дан енер ги је Ср би је. Ма ни фе-ста ци ја је оку пи ла мно го број не уче сни ке, углав ном из пред у зе ћа и ин сти ту ци ја ко је се са ра зних аспе ка та ба ве енер гет ским пи та њи ма, а ор га ни зо ва на је у окви ру Европ ске не де ље енер ги је.

„Енер ги ја је фо кус на шег ин те ре са. За то је на ше здо вољ ство још ве ће да бу де мо ов де за јед но и да у обла сти ко ји ма се ба ви мо раз ме ни мо зна ња и ис ку ства и да мо свој до при нос да љем раз во ју. Ен тел као део при вре де у ко јој сва зна ња тре ба да се при ме не и по ве жу, да је ре ше ња ко ја во де ра чу на о нај ма њем утро шку енер ги је и на

соп стве ном при ме ру ра ди на об но вљи вим из во ри ма и укљу чу је се у но ве трен до ве и то ко ве“, ис та као је Мла ден Си мо вић, ди рек тор Ен те ла, по здра вља ју ћи уче-сни ке.

У свој ству са вет-ни ка за енер ге ти ку пред сед ни ка Вла де Ср би је, уче сни ци-ма се обра тио и Пе тар Шкун дрић,

ис та кав ши да је за да так сва ког дру штва да обез бе ди си гур но снаб де ва ње, али и нај е фи ка сни је, с об зи ром на по тре бе ра ци о нал ног по сло ва ња и за шти те пла не-те зе мље. Ни јед на дру га област, на гла сио је Шкун дрић, ни је та ко фун да мен тал но уче ство ва ла у раз во ју и ути ца ла на све дру ге обла сти и ква ли тет жи во та као енер ге ти ка.

Он је под се тио да смо не ка да пред ња чи-ли у из на ла же њу тех нич ко-тех но ло шких ре ше ња у енер ге ти ци, да је до шло до све оп штег за сто ја дру штва он да кад су пре ста ла ула га ња у раз вој енер ге ти ке, и да су на ши по тен ци ја ли ве ћи не го што их ми са ми це ни мо.

За одр-жи ви раз-вој мо ра-мо во ди ти ра чу на о енр гет ској ефи ка сно-сти. Кон-зор ци јум око Енер-го про јек та по ка зао је шта мо же. Мо ра мо да ти по др шку на шим до ма ћим ка па ци-те ти ма, да би нас и у све ту бо ље при хва-та ли, до дао је он.

Енер гет ска ефи ка сност је упра во би ла и те ма ра до ва ко ји су на ску пу пре зен ти-ра ни. Ре гу ла ти ва у обла сти енер гет ске ефи ка сно сти; Ефек ти ре ви та ли за ци је про из вод них ка па ци те та ЕПС-а; на црт За ко на о ра ци о нал ној упо тре би енер ги-је; енер гет ска ефи ка сност у згра дар ству у Ср би ји... са мо су не ки од из ло же них те ма. Ме ђу ауто ри ма је био и др Ми о драг Ме са ро вић ко ји је го во рио о ко ге не ра ци ји то плот не и елек трич не енер ги је за ефи ка-сни ју по тро шњу при мар не енер ги је.

Ску пу је при су ство вао и пред став ник де ле га ци је Европ ске уни је у Ср би ји.


22

У ле га ту Ми ли це Зо рић и Ро до љу ба Чо ла ко ви ћа одр жа на је 18. сеп тем бра из ло-жба „Три тач ке ослон ца – Зо ран Бо јо вић“ . Из ло жбу је ор га ни зо вао Му зеј са вр ме не умет но сти Бе о гра да, а оку пи ла је број не ко ле ге, при ја те ље, са рад ни ке Зо ра на Бо јо ви ћа, нај и стак ну ти јег ар хи тек те у пле ја ди афир ми са них Енер го про јек то вих ар хи те ка та.

Ње гов рад и на ро чи то при ступ ар хи-тек ту ри при ка зан је кроз че ти ри ве ли ка про јек та: др жав ни се кре та ри јат у Ка ноу, у Ни ге ри ји (ком плекс од 11 ми ни стар ста ва, про јек то ван у ти му Ми ли це Ште трић), ге не рал ни ур ба ни стич ки план за се дам гра до ва у др жа ви Ка но, са јам у Ла го су и Ал Ку ла фа у Баг да ду.

Ка ко је на отва ра њу из ло жбе ис та кла ди рек тор ка му зе ја Бра ни сла ва Ан ђел-ко вић, је дан од ци ље ва ор га ни за то ра био је да пред ста ви свет над ме та ња у гло бал ној гра ђе вин ској ин ду стри ји, где је Енер го про јект играо ва жну уло гу. На

јед ном од из ло же них па ноа при ка зан је раз вој ни пут и ства ра ла штво Зо ра на Бо јо ви ћа, ко ји се не ми нов но пре пли ће са раз во јем Енер го про јек та и ње го вим до при но сом из град њи тзв. не свр ста ног све та и не раз ви је них зе ма ља Афри ке, Ази је, Бли ског ис то ка.

Ци ти ра ју ћи са мог Бо јо ви ћа, Ан ђел ко-ви ће ва је ис та кла ње гов спе ци фи чан при-ступ ар хи тек ту ри: Не мо же те да одво ји те ар хи тек ту ру од дру гих ди сци пли на. Све

је ар хи тек ту ра. Ве ли ки гра ђе вин ски про-јек ти, по себ но бра не и хи дро е лек тра не, ути чу на про ме ну жи вот не сре ди не, ме ња ју кли му. То је све об ли ко ва ње про сто ра, а об ли ко ва ње про сто ра је ар хи тек ту ра.

О Бо јо ви ћу је на из ло жби го во рио и Ан ђел ко Ко ва че вић, „хро но лог јед ног од нај ве ћих гра ђе вин ских пред у зе ћа“, ка ко га је пред ста ви ла ди рек тор ка му зе ја, али пре све га као Бо јо ви ћев са рад ник и при ја тељ. На рав но, би ло је нео п ход но да се по ме не и Ми ли ца Ште рић, јер се за хва љу ју ћи ње ном ен ту зи ја зму ар хи тек-ту ра из бо ри ла за рав но прав но ме сто са дру гим де лат но сти ма Енер го про јек та и да ла ве ли ки до при нос раз во ју срп ске ар хи тек ту ре. „Оно што Зо ра на одва ја од дру гих је сте то што он про је кат са гле да-ва у це ли ни, иде ју др жи у гла ви, а поч не да про јек ту је од де та ља (јер де та љи че сто упро па сте ле пу иде ју, кон цепт)“, ис та као је Ко ва че вић. По знат по сво јој ре чи то сти, за ни мљи во је ис при чао и не ке де та ље из Зо ра но вог жи во та ко ји су ма ло ко ме по зна ти. Зо ра на је, ка же, Енер го про јект мо рао тај но да из ве де из Кам бо џе, јер се у ње га за љу би ла та мо-шња прин це за.

Из ло жба ће би ти отво ре на до 22. ок то бра.

ИЗ ЛО ЖБА У ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ МУ ЗЕ ЈА СА ВРЕ МЕ НЕ УМЕТ НО СТИ

АР ХИ ТЕК ТУ РА ЗО РА НА БО ЈО ВИ ЋА

ЕН ТЕЛ

НА ГРА ЂЕ НИ СТА РИ И НО ВИ

ОД ЛИ КА ШИАД Ен тел ство рио је ле пу тра ди ци ју

– го ди на ма на гра ђу је де цу сво јих за по сле-них ко ји у основ ној и сред њој шко ли има ју од ли чан успех. Од лич них је ове го ди не би ло 17 осно ва ца и сред њо шко ла ца, ме ђу ко ји ма су не ки већ „афир ми са ни“ од ли ка ши, дру ги су но ви у том „зве зда ном ја ту“.

Кра јем ју на за њих је у Енер го про-јек ту при ре ђен ма ли кок тел, а ди рек тор Ен те ла Мла ден Си мо-вић уру чио им је на гра де – ДВД пле јер или фо то апа рат, пре ма опре де ље њу сва ког ђа ка.

„Дра го нам је што це ни те на по ре и же ље ро ди те ља да што ви ше учи те, али ви то чи ни те због

се бе, а на по нос нас, ва ших ро ди те ља. Ве ру је мо да ће те би ти бо љи од нас, и да ће те ра ди ти са ви ше зна ња и ен ту зи ја зма. Ра ду је нас што има но вих од ли ка ша, као и то што ста ри од ли ка ши ни су по су ста ли, не го су по но во ме ђу нај бо љи ма“, ре као је том при ли ком Си мо вић.Ан ђел ко Ко ва че вић, Зо ран Бо јо вић и

Бра ни сла ва Ан ђел ко вић

Окупио се велики број поштовалаца архитектонског дела Зорана Бојовића


23

ПО ЗИВ СТА РИМ И „МЛА ДИМ“ ПЕН ЗИ О НЕ РИ МА

СКУП ШТИ НА УДРУ ЖЕ ЊА

ПЕН ЗИ О НЕ РА 20. НО ВЕМ БРАНа са стан ку одр жа ном 11. сеп тем бра

Из вр шни од бор Удру же ња пен зи о не ра од лу чио је да се скуп шти на Удру же ња одр жи 20. но вем бра. С тим у ве зи, по зи ва сво је чла но ве да се ак ти ви ра ју, а „мла де“ пен зи о не ре да се учла не и по мог ну бо љем и ак тив ни јем ра ду Удру же ња.

Исто вре ме но је раз ма тра но ка ко се оства ру ју за кључ ци са го ди шње скуп шти не одр жа не пр вог ју на. Вр ло са мо кри тич ки, чла но ви Из вр шног од бо ра су кон ста то-ва ли да је ма ло учи ње но. Ни је се ус пе ло у ома со вље њу Удру же ња, ве о ма је ма ло но вих пен зи о не ра при сту пи ло Удру же њу. Шта ви ше, чак и ста ри ји чла но ви Удру же ња ни су мно го ак тив ни, ни за ин те ре со ва ни, ни го ди шња чла на ри на ко ја из но си са мо 150 ди на ра не пла ћа се ре дов но. Но ви и мла ди пен зи о не ри би ли би по жељ на сна га у ожи вља ва њу ра да Удру же ња, оце ње но је на са стан ку.

Та ко ђе, ни шта ни је учи ње но у по гле-ду по мо ћи ма те ри јал но угро же ним пен зи о не ри ма. На јун ској Скуп шти ни би ло је за кљу че но да Удру же ње при ку пи

ин фор ма ци је о то ме ко ји су пен зи о не ри ма те ри јал но угро же ни и да се за њих тра-жи по моћ. Ути сак да Удру же њу не до ста ју кри те ри ју ма по ко ји ма би се утвр ди ло ко ји су то пен зи о не ри ма те ри јал но угро же ни. Оце ње но је да ни ска пен зи ја не мо же би ти је ди но ме ри ло.

Ко ми си је Удру же ња та ко ђе су сла бо ра ди ле, кон ста то ва но је овом при ли ком. Из о ста ле су ко лек тив не по се те кул тур ним при ред ба ма, ту ри стич ке по се те и оби ла-зак на ших гра ди ли шта. Ус пут ре че но, ни са ми пен зи о не ри ни су по ка за ли мно го за ни ма ња за ова кве ак тив но сти.

Ис пу ње но је обе ћа ње упра ве пред у зе ћа да ће се по ве ћа ти број при ме ра ка ли ста Енер го про јек та ко ји ће се до ста вља ти пен зи о не ри ма, та ко да са да ско ро дво-стру ко ви ше њих до би ја лист. Они ко ји га не при ма ју, а то же ле, тре ба да до ста ве сво ју адре су Ре дак ци ји ли ста.

Но ва скуп шти на удру же ња, за ка за на за 20. но вем бар у ки но са ли, у 11 са ти, би ће из бор на. Би ра ће се из вр шни и над зор ни од бор Удру же ња.

АД ХИ ДРО ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ

НО ВИ ПРЕД СЕД НИК

СИН ДИ КА ТА МИ ЛАН

МИ ТРО ВИЋДи пло ми-

ра ни ин же њер ге о ло ги је Ми лан Ми тро вић иза-бран је за но вог пред сед ни ка син-ди ка та у Хи дро-ин же ње рин гу. Он је зва нич но

пре у зео ду жност од Дра го ми ра Бар јак та-ро ви ћа ко ји је оти шао у пен зи ју.

Ми тро вић је иза бран на ван ред ним из бо ри ма 29. ав гу ста, као је дан од тро ји це кан ди да та. Пре у зи ма ју ћи ду жност он се за хва лио на по ве ре њу ко је му је ука за но, нај пре са мим пред ла га њем за кан ди да та, а по том и из бо ром на ову, за за по сле не, ва жну син ди кал ну функ ци ју. Бар јак та ро вић ни је про пу стио при ли ку да ко ле ги ука же да син ди кал ни по сао по не кад до но си и не при јат но сти, под ра зу ме ва до ста ра да и на по ра, и да зах те ва, осим зна ња, и во љу и енер ги ју. Из нео је и не ке за кон ске прет по-став ке за син ди кал ни рад: 40 са ти ме сеч но од свог рад ног вре ме на пред сед ник мо же да по тро ши на син ди кал не ак тив но сти, уз оба ве зу по сло дав ца да и за те са те пла-ћа на до кан ду; ако си ту а ци ја и про бле ми зах те ва ју ве ће ан га жо ва ње, то не сме би ти на уштрб рад ног вре ме на.

Осим пред сед ни ка ООС иза бра на су исто вре ме но и два чла на Од бо ра за без бед ност и здра вље на ра ду. По ве ре ње су до би ли Ми лан Ла ки ће вић и Је ле на Јо ва но вић Јо ви чић.

У КОМ ПЛЕК СУ ПА ВИ ЉО НИ У ЗЕ МУ НУ

ОСИМ ГРА ЂЕ ВИ НА ЦА БО РА ВИ ЋЕ И ТУ РИ СТИУ скла ду с опре де ље њем да ви шак

сво јих ка па ци те та у ком плек су Па ви љо ни у Зе му ну по ну ди ту ри стич ком тр жи шту Бе о гра да, Ви со ко град ња је у ју ну ове го ди-не за вр ши ла ре кон струк ци ју и адап та ци ју јед ног од че ти ри објек та (обје кат Ц).

Ком плекс је еви ден ти ран у Ту ри стич-кој ор га ни за ци ји Бе о гра да – Ту ри стич ки цен тар Зе му на, као и у Ре ги стру ту ри зма (АПР) као Сме штај ни ком плекс Па ви љо-ни – пре но ћи ште са ис хра ном. Обје кат ко ји је адап ти ран мо же да при ми 158 го сти ју, у 57 со ба.

Да под се ти мо, ком плекс је са гра ђен са пре вас ход ном иде јом да обез бе ди сме штај за по сле них у Енер го про јек ту са пре би ва ли штем ван се ди шта пред у зе ћа, као и да пру жа услу ге сме шта ја и ис хра-не рад ни ка ко о пе ра на та и по ди зво ђа ча. У са ста ву ком плек са на ла зе се ку хи ња и ре сто ран. Стан дард но опре мље не дво кре-вет не, тро кре вет не и че тво ро кре вет не со бе са ку па ти лом, чај ном ку хи њом и цен трал ним гре ја њем пру жа ју удо бан сме-штај ко ри сни ци ма. Ком плекс се на ла зи у при јат ном окру же њу пу ном зе ле ни ла, има соп стве ни пар кинг и спорт ски те рен.

Од из град ње ком плек са вр ше но је ис кљу чи во те ку ће одр жа ва ње обје ка та, без ве ћих ин ве сти ци о них ула га ња. С об зи ром да се за сме штај за по сле них и рад ни ка ко о-пе ра на та ко ри сти са мо ма њи део ка па ци те та, ру ко вод ство пред у зе ћа је до не ло од лу ку да се из дво је сред ства за при-пре му ком плек са за тр жи шну екс пло а та ци ју, од но сно за пру жа ње услу га сме шта ја и ис хра не ту ри сти ма.

У про те клих го ди ну да на из ве де ни су нео п ход ни гра ђе вин ски, за нат ски и ин ста ла тер ски ра до ви, као и ком плет но опре ма ње објек та на ме шта јем, стан дард-ном хо тел ском опре мом и га лан те ри јом. Уве де не су и но ви не фор ми ра њем ре цеп ци је и ње ним опре ма њем (ра чу на ри, спе ци јал-ни про гра ми за хо тел ско-ре сто ран ско по сло ва ње, фи скал не ка се и ПОС тер ми-на ли), ме ђу спра то ви су опре мље ни ЛЦД те ле ви зо ри ма са ка блов ским про гра мом и гар ни ту ра ма за се де ње, као и про сто ри ја снек ба ра.

Сви ра до ви су из ве де ни соп стве ним сред стви ма и рад ном сна гом, уз по моћ и по др шку Енер го про јект Хол динг а.д.

Documents

Energoprojekt 2012-3, jul-septembar