ennnRrnv o MESTU ruLozrRUSIJE U SVETSKOJ ISTORIJIinstifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/1996/05/milan_subotic-1996.pdf · * Studi.ia jc deo autorovog rada u okviru teme ,,Ruska ideia

=)<

(L

zU))al"rlJ

irrclcvant. Also internal dilficulties implied in an attempt to constitute a collcctivcidcntity at the abstract lcvel of,,high culturc", rcmote from the everyday lilt of themasses, are pointcd to. In thc concluding part, the author poses the key question:could supranational Europeanism establish thc bond betwsen past, present andfuturc generations of Europeans, so a.s to ground a permanent sense of commonality'l

Key words: Europc, identity, supranationality, cultural heritagc.

Milan Suboti6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 930.1:329.11(d70\Orisinalni naudni rad

ennnRrnv o MESTU ruLozrRUSIJEU SVETSKOJ ISTORIJI *

Apstrakt: Studija je pon etena analiz.i clela P . Ja. aaadajeva ( 1 794 - 1 856)i predstavlia deo autorovog istraliva4ja razlitilih tu.maienja ,,ruske ide.ie" . Nakonizlaganja hiografskih podataka o eaadujevu i sudhini niegovog dela, srediini deorada sadrii interpretaciju pnthlemu mesta i uloge Rusije u njegovoj Jilozofiji istoriie.Analizirajufi Filozofska pisma i Apologiju ludaka, auror i,vtiie dva razlitita natinttna koja eaada.iev tematizuje odnos Rusije i Evrope. Interpretacija razvo.ia iunutrainje ktgike aaadaievlievih pog,leda na tnesto i ulogu Rusiie u svetskoi istoriiiomoguiava raz.umevanje njegove ubge u rusko.j intelektualnoj istoriji (uticaja nazapad4iake i slovenofile.), kao i trajne oktuelnosti njegovih stavova u sporovima o,,rusko.i ideji" . Na Krilju, autor zukljuiuje da raznovrsrut kombinovanje elemenatadva stanoviita o odnisu Rusi.ie i Evrope kojaJbrmuliie Cuadajev, nezavisno odpromena sadri.inskom oclreden.ju ovih. pojmova, predstavljaiu trajno obeleljeglavnog toka ruske socijalne i istoriosofske misli.

Kl.iuinc reti: Rusi.ja, Evropa,filozofija istorije, tradicija, slovenolil,rtvo,zapadnj ai tvo, me sij anstvo, ko nzerv at iv izam

Napominjudi da su mnogi u Rusiji duli za eaaclajeva, ali dasamo malobrojni o njemu zaista neSto i znaju, Viktor Jerofejev je1987. godine tvrdio da je eaadajev ,,ostao najmanje poznat meduduvenim ruskim misliocima i dru5tvenim radnicima XIX veka"(Jerofejev, 1988:71). Ova ocena, izredena povodom objavljivanjajedne biografije Caadajeva I i Stampanja, po prvi put, nakon Okto-barske revolucije, eaadajevljevih ehnaka i pisama,trebala je da,u okviru tada proklamovane politike ,,glasnosti", podstakne interes

* Studi.ia jc deo autorovog rada u okviru teme ,,Ruska ideia u kontckstukizc postkomunistidkog idcntiteta", u sklopu proiekta Instituta za lilozofiju i druStvc-nu teoriju koji finansira Ministarstvo z,a nauku i tehnokrgiju Republikc Srbilc.

I R.I.1" o knjizi: Eopuc Tapacon, Vaadaee, Mocxua, 1986. kojaie ob-javljena u poznatoj seriji biografi.ia znada.jnih lidnosti (Xu:ur, 3aMelralrrru{br J.rro-[9fr). B. Tarasov jc urednik i pisac prcdgovora i izdania faadajcvljevih Clanaktt iPisama (laagaes, 1987)

Tx

{)(l

;at!

N

tJ-

3 5 0 3 5 1

za reinterpretaciju decenijama ideologizovane ruske dorevolucio-narne misaone tradicije. Tada zapodeti proces ponovnog otkrivanjasopswene pro5losti u Rusiji je doveo do istraZivanja mnogobrojnihzanemarenih autora i stanovi5ta koja se nisu uklapala u dotada5njuusredsredenost teorijske misli na demokratsko-revolucionarnu i na-rodnjadku tradiciju socijalnog miSljenja. Teorijsko proudavanje iobjavljivanje klasika slovenofilskog pokreta, kao i stvarala5tva emi-grantske Rusije, istovremeno je praieno reaktualizacijom tog boga-tog nasledstva u tekuiim sporovima o prodlosti i bududnosti Rusije.Proces oZivljavanja filozofske i ideolo5ke tradicije ruskog mi5ljenjaprerastao je danas okvire akademskog interesa i postao deo aktualnihtokova redefinisanja i formiranja nacionalne i politidke samosvestiruskog dru5tva. U tom procesu, zarazlikl od mnogih devetnaesto-vekovnih mislilaca, eaadajev je ostao po strani - njegovo deloizvan akademskih krugova, u ruskoj javnosti, biva kori5ieno samokao ilustracija i dokaz dubokih korena,,rusofobije" u nacionalnojwesti. Ali, upravo zbog ove funkcije ,,negativnog junaka" kojuCaadajev ima u preteZnom delu ,,patriotske" naudne i publicistidkeprodukcije, njegovo delo zasluZuje interpretativni napor i paZljivurekonstrukciju. Tim pre, Sto je znalaj i mesto eaadajeva u okviruruske intelektualne tradicije, kako od strane njegovih savremenika,tako i akademskih krugova koji se bave istorijom ruske misli, visokovrednovan. Ako i zanemarimo brojne stihove Pu5kina posveieneeaadajevu kao plod prijateljskog ,,preterivanja", dovoljno je da sesetimo Hercena koji je objavljivanje eaaclajevljevog prvog ,,Filo-zofskog pisma" (1836.) uporedio sa ,,pucnjem koji je odjeknuo utamnoj noii",,,kamenom meda5em" koji razdvaja epohe u razvitkuruske socijalne misli (Hercen, 1951: 181). Takode, moZemo sepozvati i na Berdajeva koji u eaadajevu vidi ,jednu od najznadajnijihfigura ruskog XIX veka", a celokupnu rusku filozofiju istorije in-terpretira kao ,,odgovor na Pismo eaadajeva" (Bertlajev, 1987:38; 0). Ili, na A. Valickog, jednog od najpouzdanijih savremenihpoznavalaca ruske misli, po kome, ,,iako Caadajev izgleda kaoizolovan mislilac koji stoji po strani od glavnih tokova ruskogintelektualnog Zivota, ipak je on bio prvi koji je formulisao brojnetemeljne probleme kojima su posvetili paZnju tako razliditi mislilocikao Sto su slovenofili i zapadnjaci, Dostojevski i eerni5evski, na-rodnjaci i Vladimir Solovjov" (A.Walicki, 1975: 83).

Ovde moZemo navesti, pozivaju6i se na neosporne autoritete,mno5tvo slidnih ocena vrednosti i vaZnosti Caadajevljeve misli za

,,rusku filozofiju".2 Ali, hegelijanski rede.no, ono Sto je ,,poznato,,nije jod i ,,saznato" - za raz\mevanje eaadaj"ua neophoilna jeinterpretacija njegovog dela u okviru koje 6e navedene ocene tekdobiti svoje pravo znadenje. Tim pre, Sto je, po redimay. Zenj_kovskog, ,,neobidna sudbina Caadajeva, kao i neobidnost njegovelidnosti uop5te, dovela do toga da je, jo5 za njegovog Livota,.azdunulegenda o njemu" (3eurxoncxnft,Iggl: 16l). Ako dodamo da iepogodno tlo za stvaranje ,,legende", pored ,,sudbine., i ,,lidnostl.,Caadajeva, predstavljalo i samo njegovo delo koje je svojom frag-mentarnom dostupno5iu omoguiavalo razlidita, pa i meclusobnosuprotstavljena tumadenja, onda je jasno da se danas moramo vratitiinterpretaciji koja se, u prvom red,u, zadriava na analizi namadostupne celine izvornih tekstova.r ova interpretacija moZe bitikoncipirana na dva predmetno i metodski razlitita nadina. prvi biobuhvatao,,istorijsko-filolosku" rekonstrukciju razliditih stavovaCaadajeva - njegovu antropologiju, filozofiju istorije, reorijusaznanja i filozofiju religije - elemente ,,filozofskog sistema,. kojise moZe interpreli.rati u monografskom, istorijsko-filozofskomsmislu. Drugi, pak, nadin, koji mi se dini primerenijim, polazio biod izdvajanja onog eroblemskog sklopa za koji je moguie pokazatida je bio u sredi5ru iaadajevljevog miStjenla, Oa Ul, zitim, nlegovoresenje tog problema bilo interpretirano s obzirom na njegov oirettniili indirektni uticaj na kasniji razvitak ruske misli. oiugim redima,problemskim pristupom iz celine iaadajevljeve misli moZe se iz_dvojiti jedan njen aspekt koji nam ne sluZi samo kao ,,interpretativniklju:'. za razumev_anje i rekonstrukciju te celine, ve6 predstavljaonaj element koji caadajeva dini ,,zivimmisliocem" ruJke intelei-tualne tradicije. Taj problem, savremenim jezikom formulisan kao

Moguic 1" euu.tu,.uu smatruri . .prvim ruskim I i lozol i lm,,, kao Sto todini M. B. Zcldin u raclu u k.mc ukazujc cra.ic eaada.icv prvi Jiloz.J u Rusi ji.lcr usvom dclu da.ic cclovito, kritidki-racionalno razmatranic glavnih aspckata rcalnostii,istovremcno, prvi ruski filozol',.icr.ic n jcgovo crcro,,u.icitiniu.ic gravnc karaktcristikcfilozol.sk-og stvaralalrva ko.jc nasta.lc nakon njcga u Rusiji., (Zcldin,197g.,4:.4)

h x . 3.Saurc,n"no

izdania tckstova (ilanaka, alirrizama, (iagmcnata i pisama)r. uaada.lcva, za lazliku od starog, Gcrlcnzonovog izdanja, omoguiava.ju uvid ucclinu njcgovog stvaralaStva i, istovrcmcno, izosiavl.ianjcm ,,Dncvnika,, iijc .icuutgtf jyu pogrcino pripisivano eaada.jcvu, menia. ju uvrcZena tumaicnla o;Tj l id-\"1.

karakrcru" n. icgovc misl i (Npr.: fcpurcHsoH; 1908: 127-1371 Kojrc,rvJJ:61-641 Sto-ianovif, r932: l4-18). ova turnadcnla zasnivala su sc na analizitcksta ',Dncvnika" ko.li ic naarcn u zaostavitini eaaaaicva, ari .ic kasnijc d.kazanooaJe autor tih dncvnidkih zapisa sa snai,no izrai.enim opisima mistidkog iskustvabio njcgov prilatcli, D. Oblcuhov.

F

(I)

az=

)<I

X

Fa:o

=u-oN

J

I

J52 3 5 3

za reinterpretaciju decenijama ideologizovane ruske dorevolucio-narne misaone tradicije. Tada zapodeti proces ponovnog otkrivanjasopswene pro5losti u Rusiji je doveo do istraZivanja mnogobrojnihzanemarenih autora i stanovi5ta koja se nisu uklapala u dotada5njuusredsredenost teorijske misli na demokratsko-revolucionarnu i na-rodnjadku tradiciju socijalnog miSljenja. Teorijsko proudavanje iobjavljivanje klasika slovenofilskog pokreta, kao i stvarala5tva emi-grantske Rusije, istovremeno je praieno reaktualizacijom tog boga-tog nasledstva u tekuiim sporovima o prodlosti i bududnosti Rusije.Proces oZivljavanja filozofske i ideolo5ke tradicije ruskog mi5ljenjaprerastao je danas okvire akademskog interesa i postao deo aktualnihtokova redefinisanja i formiranja nacionalne i politidke samosvestiruskog dru5tva. U tom procesu, zarazlikl od mnogih devetnaesto-vekovnih mislilaca, eaadajev je ostao po strani - njegovo deloizvan akademskih krugova, u ruskoj javnosti, biva kori5ieno samokao ilustracija i dokaz dubokih korena,,rusofobije" u nacionalnojwesti. Ali, upravo zbog ove funkcije ,,negativnog junaka" kojuCaadajev ima u preteZnom delu ,,patriotske" naudne i publicistidkeprodukcije, njegovo delo zasluZuje interpretativni napor i paZljivurekonstrukciju. Tim pre, Sto je znalaj i mesto eaadajeva u okviruruske intelektualne tradicije, kako od strane njegovih savremenika,tako i akademskih krugova koji se bave istorijom ruske misli, visokovrednovan. Ako i zanemarimo brojne stihove Pu5kina posveieneeaadajevu kao plod prijateljskog ,,preterivanja", dovoljno je da sesetimo Hercena koji je objavljivanje eaaclajevljevog prvog ,,Filo-zofskog pisma" (1836.) uporedio sa ,,pucnjem koji je odjeknuo utamnoj noii",,,kamenom meda5em" koji razdvaja epohe u razvitkuruske socijalne misli (Hercen, 1951: 181). Takode, moZemo sepozvati i na Berdajeva koji u eaadajevu vidi ,jednu od najznadajnijihfigura ruskog XIX veka", a celokupnu rusku filozofiju istorije in-terpretira kao ,,odgovor na Pismo eaadajeva" (Bertlajev, 1987:38; 0). Ili, na A. Valickog, jednog od najpouzdanijih savremenihpoznavalaca ruske misli, po kome, ,,iako Caadajev izgleda kaoizolovan mislilac koji stoji po strani od glavnih tokova ruskogintelektualnog Zivota, ipak je on bio prvi koji je formulisao brojnetemeljne probleme kojima su posvetili paZnju tako razliditi mislilocikao Sto su slovenofili i zapadnjaci, Dostojevski i eerni5evski, na-rodnjaci i Vladimir Solovjov" (A.Walicki, 1975: 83).

Ovde moZemo navesti, pozivaju6i se na neosporne autoritete,mno5tvo slidnih ocena vrednosti i vaZnosti Caadajevljeve misli za

,,rusku filozofiju".2 Ali, hegelijanski rede.no, ono Sto je ,,poznato,,nije jod i ,,saznato" - za raz\mevanje eaadaj"ua neophoilna jeinterpretacija njegovog dela u okviru koje 6e navedene ocene tekdobiti svoje pravo znadenje. Tim pre, Sto je, po redimay. Zenj_kovskog, ,,neobidna sudbina Caadajeva, kao i neobidnost njegovelidnosti uop5te, dovela do toga da je, jo5 za njegovog Livota,.azdunulegenda o njemu" (3eurxoncxnft,Iggl: 16l). Ako dodamo da iepogodno tlo za stvaranje ,,legende", pored ,,sudbine., i ,,lidnostl.,Caadajeva, predstavljalo i samo njegovo delo koje je svojom frag-mentarnom dostupno5iu omoguiavalo razlidita, pa i meclusobnosuprotstavljena tumadenja, onda je jasno da se danas moramo vratitiinterpretaciji koja se, u prvom red,u, zadriava na analizi namadostupne celine izvornih tekstova.r ova interpretacija moZe bitikoncipirana na dva predmetno i metodski razlitita nadina. prvi biobuhvatao,,istorijsko-filolosku" rekonstrukciju razliditih stavovaCaadajeva - njegovu antropologiju, filozofiju istorije, reorijusaznanja i filozofiju religije - elemente ,,filozofskog sistema,. kojise moZe interpreli.rati u monografskom, istorijsko-filozofskomsmislu. Drugi, pak, nadin, koji mi se dini primerenijim, polazio biod izdvajanja onog eroblemskog sklopa za koji je moguie pokazatida je bio u sredi5ru iaadajevljevog miStjenla, Oa Ul, zitim, nlegovoresenje tog problema bilo interpretirano s obzirom na njegov oirettniili indirektni uticaj na kasniji razvitak ruske misli. oiugim redima,problemskim pristupom iz celine iaadajevljeve misli moZe se iz_dvojiti jedan njen aspekt koji nam ne sluZi samo kao ,,interpretativniklju:'. za razumev_anje i rekonstrukciju te celine, ve6 predstavljaonaj element koji caadajeva dini ,,zivimmisliocem" ruJke intelei-tualne tradicije. Taj problem, savremenim jezikom formulisan kao

Moguic 1" euu.tu,.uu smatruri . .prvim ruskim I i lozol i lm,,, kao Sto todini M. B. Zcldin u raclu u k.mc ukazujc cra.ic eaada.icv prvi Jiloz.J u Rusi ji.lcr usvom dclu da.ic cclovito, kritidki-racionalno razmatranic glavnih aspckata rcalnostii,istovremcno, prvi ruski filozol',.icr.ic n jcgovo crcro,,u.icitiniu.ic gravnc karaktcristikcfilozol.sk-og stvaralalrva ko.jc nasta.lc nakon njcga u Rusiji., (Zcldin,197g.,4:.4)

h x . 3.Saurc,n"no

izdania tckstova (ilanaka, alirrizama, (iagmcnata i pisama)r. uaada.lcva, za lazliku od starog, Gcrlcnzonovog izdanja, omoguiava.ju uvid ucclinu njcgovog stvaralaStva i, istovrcmcno, izosiavl.ianjcm ,,Dncvnika,, iijc .icuutgtf jyu pogrcino pripisivano eaada.jcvu, menia. ju uvrcZena tumaicnla o;Tj l id-\"1.

karakrcru" n. icgovc misl i (Npr.: fcpurcHsoH; 1908: 127-1371 Kojrc,rvJJ:61-641 Sto-ianovif, r932: l4-18). ova turnadcnla zasnivala su sc na analizitcksta ',Dncvnika" ko.li ic naarcn u zaostavitini eaaaaicva, ari .ic kasnijc d.kazanooaJe autor tih dncvnidkih zapisa sa snai,no izrai.enim opisima mistidkog iskustvabio njcgov prilatcli, D. Oblcuhov.

F

(I)

az=

)<I

X

Fa:o

=u-oN

J

I

J52 3 5 3

i

l

,,problem identiteta Rusije", tradicionalno je ozniidavan sintagmom

,,ruska ideja". S ohzirom da je Caadajev bio Llveren da,,prut'uistori.iu neko44 narodtt potinie samo otl orutg duna kadr on biruproi.et ide.jom koja mu.ie prn'erena, ko.iu,ie on P(tl,vutt da o,sttturi rkuda potne du.ie i:;pol.iavu sa onim uprtrnim, iako skriveni.m, irrstinktom ko.ji t,otli narotle ka nihovoi misi.ii" ( tlaalaen ' 1987: l-19)'sma{ram cia inteqrretacija Caadajevljeve misli treba da bude cen'trirana oko tra5lanja za niegovim tumadenjima te.,ideje-'' Tim pre,

Xto jc u svetlu ovog problerna koji se, od Caada.ieva, pa do danaSnjegdana. ,,pojavljuje kar; centralno pitanje za rusku fllozofsku tradiciju.za rusku literaturu i krrlturu u celini", moguie interpretirati njegovumisao kao ,,poietak originalnog ruskog filozofskog diskursa"(lpoirc, 1992;52-53).Zata (rt. u ovom radu pokulati da, polazeiiod formulacije problema mesta i uloge Rusije, tj. smisla ,.ruskeicleje" u filozofiti istorije eaadajeva, rekonstruiiem dva razlii itamodel a njegovog re(atv anj a. Pol azeii_od pred loT.ene interpretac ije,u zavrinorn delu cu naznaiiti znadaj Caadajeva za kasnije raspraveo ,.rurikoj idejf'. Ali, s obzitom da je, uprkos desto isticanom interesuza rusku *iou.r, Caarlajev u nas gotovo nepoznat mislilac,+ rrprvom delu rada izloii1u biografske i bibliograf,ske podatke kojinrogu pomoii ri razumevanju njegove misli.

It -

Petar Jako.vljevii faadajev je roden u Moskvi, 27 ' n,4al?94. gociine.5 Ostav5i rano bez roditelja, Ziveo !e, zaje,dno sastarijim bratonr. kril rodaka, ugledne kneZcvske porodice Sierba-tr.rv. litudirao je filozoliju i isk-rri-iu na Moskovskotn univerzitetu(i tt0S- 181 I ), da bi nakon zavr5etka studija, sledeii porodidnu tradi-ciiur, zapodeo vojnidku kariieru u elitnr:m garciijskom Semjonov'skom Duku. Udestvovao je u ,"otadZbittskom ratu" protiv Napoleonit

o Ako se izrr. ,mu radovi dr Duiana Stojanovi ia koj i su posvcicni in-

tcrprctaci j i ruskc l ' i lozo[sl lc i tcl igioznc misl i ikoi i su, t lartas, nc<tpravdantr

zaboravljeni, na srpskotn.icziku o Caadajcvu sc moic iitati .iedino u prcvcdt:nim

rarlovinta Masarika, I(oirea, Zenikovskog, Koplstona) Biograliskc prxlatkc navodim prcnra knjizi B. Tarasova (T'apacon, l9tlti)'

krro r ptenta zepistnra e:radl.lcvl.lcyog daljcg rotlaka i ui'cnika. duvara 1.ieg'vog

kn jilcvnog naslcda, M. l. 2iharcva (Xrrxa'err, l9ti9), na diji sc ,,Pismcni izvcita.i

p.'t,rrnrt,'.u,l P. Car.la.icvu", napisan 1865-, poziva.iu svi kar;ni.it turnae i Caadalcva

i sa svojim pukom u5ao u Pariz da bi mu, u proleie 1920. godineod strane samog Aleksandra I, bilo namenjeno mesto ,,carskogadutanta". AJi, usred uspe5ne vojne karijere, nakon susreta sa Caremkogaje trebao da izvesti o pobuni u Semjonovskom puku, eaadajeviznenada daje ostavku i oslobada se ,,okova carske sluZbe" (februara,1821). Time, kao da se pobunio protiv sudbine po kojoj je, premaredima njegovog prijatelja Pu5kina,,,on, koji bi u Rimu bio Brut, au Atini Perikle, ovde - samo husarski oficir."n

JoS pre napudtanja sluZbe, eaaclajev je bio u vezi sa neza-dovoljnop mladom oficir"skom elitom okupljenom u tajna udruZenjaod kojih nastaje prvi organizovani anticaristidki pokret u modernojRusiji i ,,prva ruska revolucija" - ,,dekabristidki ustanak" (1825).Poraz dekabrista nije zatekao eaaclajeva u Rusrji - 1823. godineon je oti5ao na trogodi5nje putovanje po Evropi. Boravak u Engle-skoj,Francuskoj,Italiji i Nemadkoj (gde je upoznao Selinga), spasac)je Caadajeva od uieiia u nemirima i od progona kojima su biliizloLeni dekabristi- ,,Na sveZem vazduhu tude, 'obeiane' zemlje..,daleko od Rusije, eaadajev je, pored bolesti, okupiran fiiozofsiinri religioznim temama. Vradajudi se u Rusiju u prvoj godini vladavineNikolaja I (1826), eaaciajev je zbog ranijih veza sa dekabrisrimabio zadrZan i ispitivan Sest nedelja na granici. po dolasku u Moskvuon se povladi ujednu vrstu ,,dobrovoljnog zatvora" i naredne detirigodine Zivi usamljenidki. U rom periodu (1828 - 1830) nastajunjegova ,,Filozofska pisma" - 17. .juna 1831. Caadajev pi5e puSkinu:,,Zavr5io sam, prijatelju, sve Sto sam imao da uradim, rekao samsve Sto sam imao da kaZem" (gaagaen, 1987: 201).

_ ,,Filozofska pisma" predstavljaju zbirku eseja u kdimaCaadajev, obraiajuii se na francuskom jeziku svojoj sabesednici,g-di Panovoj, u epistolarnoj formi izlaZe svoje poglede na istoriju,religiju, umetnost, ljudsko saznanje i, pre svega, na mesto i poloZajRusije u svetskoj istoriji. Saduvano je osarn pisama za koja se premoZe reii da dine zbirku eseja ili dlanaka nego sistematsko i celovi-to delo. U nastojanju da neka od ovih pisama objavi, iaadajev ihJe slao prijateljima, tako da su ona i pre Stampanjam, anticipiraju-ii kasniji sovjetski obidaj ,,samizdath", u rukopisnom oUtiku bitadostupna Sirem krugu i bila predmet cliskusija po moskovskim

Tx

P4)lE

:

uoN

=I

!-lf-a)

:)a

5H

. " ,,Za istori.ju ruskc misli, za njcnu ncrcgulamost, karakteristitino jc da.jc

lli *fk fikrzof ist.rijc. eaatlajcv, bio husarski olicir, kao i prvi originalni bog.slov,nomlakov" (Bcrilaicv, l9t<7: 37)

:15 4 3 5 5

i

l

,,problem identiteta Rusije", tradicionalno je ozniidavan sintagmom

,,ruska ideja". S ohzirom da je Caadajev bio Llveren da,,prut'uistori.iu neko44 narodtt potinie samo otl orutg duna kadr on biruproi.et ide.jom koja mu.ie prn'erena, ko.iu,ie on P(tl,vutt da o,sttturi rkuda potne du.ie i:;pol.iavu sa onim uprtrnim, iako skriveni.m, irrstinktom ko.ji t,otli narotle ka nihovoi misi.ii" ( tlaalaen ' 1987: l-19)'sma{ram cia inteqrretacija Caadajevljeve misli treba da bude cen'trirana oko tra5lanja za niegovim tumadenjima te.,ideje-'' Tim pre,

Xto jc u svetlu ovog problerna koji se, od Caada.ieva, pa do danaSnjegdana. ,,pojavljuje kar; centralno pitanje za rusku fllozofsku tradiciju.za rusku literaturu i krrlturu u celini", moguie interpretirati njegovumisao kao ,,poietak originalnog ruskog filozofskog diskursa"(lpoirc, 1992;52-53).Zata (rt. u ovom radu pokulati da, polazeiiod formulacije problema mesta i uloge Rusije, tj. smisla ,.ruskeicleje" u filozofiti istorije eaadajeva, rekonstruiiem dva razlii itamodel a njegovog re(atv anj a. Pol azeii_od pred loT.ene interpretac ije,u zavrinorn delu cu naznaiiti znadaj Caadajeva za kasnije raspraveo ,.rurikoj idejf'. Ali, s obzitom da je, uprkos desto isticanom interesuza rusku *iou.r, Caarlajev u nas gotovo nepoznat mislilac,+ rrprvom delu rada izloii1u biografske i bibliograf,ske podatke kojinrogu pomoii ri razumevanju njegove misli.

It -

Petar Jako.vljevii faadajev je roden u Moskvi, 27 ' n,4al?94. gociine.5 Ostav5i rano bez roditelja, Ziveo !e, zaje,dno sastarijim bratonr. kril rodaka, ugledne kneZcvske porodice Sierba-tr.rv. litudirao je filozoliju i isk-rri-iu na Moskovskotn univerzitetu(i tt0S- 181 I ), da bi nakon zavr5etka studija, sledeii porodidnu tradi-ciiur, zapodeo vojnidku kariieru u elitnr:m garciijskom Semjonov'skom Duku. Udestvovao je u ,"otadZbittskom ratu" protiv Napoleonit

o Ako se izrr. ,mu radovi dr Duiana Stojanovi ia koj i su posvcicni in-

tcrprctaci j i ruskc l ' i lozo[sl lc i tcl igioznc misl i ikoi i su, t lartas, nc<tpravdantr

zaboravljeni, na srpskotn.icziku o Caadajcvu sc moic iitati .iedino u prcvcdt:nim

rarlovinta Masarika, I(oirea, Zenikovskog, Koplstona) Biograliskc prxlatkc navodim prcnra knjizi B. Tarasova (T'apacon, l9tlti)'

krro r ptenta zepistnra e:radl.lcvl.lcyog daljcg rotlaka i ui'cnika. duvara 1.ieg'vog

kn jilcvnog naslcda, M. l. 2iharcva (Xrrxa'err, l9ti9), na diji sc ,,Pismcni izvcita.i

p.'t,rrnrt,'.u,l P. Car.la.icvu", napisan 1865-, poziva.iu svi kar;ni.it turnae i Caadalcva

i sa svojim pukom u5ao u Pariz da bi mu, u proleie 1920. godineod strane samog Aleksandra I, bilo namenjeno mesto ,,carskogadutanta". AJi, usred uspe5ne vojne karijere, nakon susreta sa Caremkogaje trebao da izvesti o pobuni u Semjonovskom puku, eaadajeviznenada daje ostavku i oslobada se ,,okova carske sluZbe" (februara,1821). Time, kao da se pobunio protiv sudbine po kojoj je, premaredima njegovog prijatelja Pu5kina,,,on, koji bi u Rimu bio Brut, au Atini Perikle, ovde - samo husarski oficir."n

JoS pre napudtanja sluZbe, eaaclajev je bio u vezi sa neza-dovoljnop mladom oficir"skom elitom okupljenom u tajna udruZenjaod kojih nastaje prvi organizovani anticaristidki pokret u modernojRusiji i ,,prva ruska revolucija" - ,,dekabristidki ustanak" (1825).Poraz dekabrista nije zatekao eaaclajeva u Rusrji - 1823. godineon je oti5ao na trogodi5nje putovanje po Evropi. Boravak u Engle-skoj,Francuskoj,Italiji i Nemadkoj (gde je upoznao Selinga), spasac)je Caadajeva od uieiia u nemirima i od progona kojima su biliizloLeni dekabristi- ,,Na sveZem vazduhu tude, 'obeiane' zemlje..,daleko od Rusije, eaadajev je, pored bolesti, okupiran fiiozofsiinri religioznim temama. Vradajudi se u Rusiju u prvoj godini vladavineNikolaja I (1826), eaaciajev je zbog ranijih veza sa dekabrisrimabio zadrZan i ispitivan Sest nedelja na granici. po dolasku u Moskvuon se povladi ujednu vrstu ,,dobrovoljnog zatvora" i naredne detirigodine Zivi usamljenidki. U rom periodu (1828 - 1830) nastajunjegova ,,Filozofska pisma" - 17. .juna 1831. Caadajev pi5e puSkinu:,,Zavr5io sam, prijatelju, sve Sto sam imao da uradim, rekao samsve Sto sam imao da kaZem" (gaagaen, 1987: 201).

_ ,,Filozofska pisma" predstavljaju zbirku eseja u kdimaCaadajev, obraiajuii se na francuskom jeziku svojoj sabesednici,g-di Panovoj, u epistolarnoj formi izlaZe svoje poglede na istoriju,religiju, umetnost, ljudsko saznanje i, pre svega, na mesto i poloZajRusije u svetskoj istoriji. Saduvano je osarn pisama za koja se premoZe reii da dine zbirku eseja ili dlanaka nego sistematsko i celovi-to delo. U nastojanju da neka od ovih pisama objavi, iaadajev ihJe slao prijateljima, tako da su ona i pre Stampanjam, anticipiraju-ii kasniji sovjetski obidaj ,,samizdath", u rukopisnom oUtiku bitadostupna Sirem krugu i bila predmet cliskusija po moskovskim

Tx

P4)lE

:

uoN

=I

!-lf-a)

:)a

5H

. " ,,Za istori.ju ruskc misli, za njcnu ncrcgulamost, karakteristitino jc da.jc

lli *fk fikrzof ist.rijc. eaatlajcv, bio husarski olicir, kao i prvi originalni bog.slov,nomlakov" (Bcrilaicv, l9t<7: 37)

:15 4 3 5 5

salonima i kruZocima. lZaLivotaCaadajeva Stampano je na ruskomjeziku, u moskovskom dasopisu Telesktp,l936. godine, samo jedno(prvo) ,,Filozofsko pismo" (napisano jo5 1. XII 1929. godine).Reakcije ditaladke publike su bile takve da posle njega Caadajevni5ta vi5e nije mogao publikovati." Opisujuii reagovanje ruskogjavnog mnjenja Ziharev je tvrdio da ,,nikada, od kada se u Rusijipi5e i dita, od vremena kada je u njoj otpodela pismenost i knji-Zevnost, nijedan literalni ili naudni dogatlaj, ni pre ni posle (neiskljudujuii dak ni smrt Pu5kina), nije proizveo tako veliki uticaj itako velki udinak i niie se Sirio sa takvom brzinom i bio pradentakvom neizmerliivom bukom" (Xraxapen, 1989: 99).Bez obzirakoliko ouu o""nu"eaadajevljevog biografa sadrZi izvesnu dozu pre-terivanja, reakcije na ,,Pismo" su bile zaista burne i obuhvatale suSiroki krug moskovskog obrazovanog dru5tva dija su nacionalna ipatriotska osedanja bila povredena stavovima eaadajeva. Tako, naprimer, studenti Moskovskog univerziteta su se, povodom obja-vljivanja eaadajevljevog dlanka, obratili pismom predsednikuKomiteta za cenn)ru i izrazil\ svoju re5enost da ,,sa oruZjem urukama zaitite poniZenu Rusiju" (r{aagaen ,1987: 33Of Negodo-vanje javnog mnjenja je izazvalo sluZbenu reakciju vlasti: dasopisje zabranjen, njegov urednik prognan iz Moskve, a nepaZljivi cenzorkoji je dozvolio Stampanje prvog ,,Filozofskog pisma" je otpu5teniz sluZbe i li5en penzije. eaadajev je pozvan u policiju i upoznat saodlukom da se, zbog ispoljenog ludila, stavlja pod lekarski nadzori u kuini pritvor. U sluZbenom aktuje obja5njeno daje Caadajevljevdlanak ,,izazvao kod svih Rusa, bez iztzetka, oseianja gneva, od-vratnosti i uZasa" koja su, kada se saznalo da ,,saZaljenja dostojansunarodnik, autor dlanka, pati od rastrojstva i ludila", zamenjena,,osedanjem saude5ia" (Xuxapea, 1989: 102).r') eaadajev je bio

7 ,,Nj"guuu tlcla, prcpisivana sa grclkama i propustima od stranc raznih

l.iudi, poicla su 5c iiriti od rukc do rukc..." (Xnxapor, l9t{9: 92).n Hcrccn, koii .ie tada bio u progonstvu, nijc mogao da vcruic da takav

tckst uopltc moZc biti Stampan u Rusiii: ,,Uplaiio sam sc da nisam moTda poludctf'- zapisao je kasni.jc u svojim mcmoarima, opisu.iuii svo.ic izncnadenie sadrZa.icm

Caadajcvljcvog tcksta (Herccn, 1951: ltt2).e S obzirom na ovakvc reakciic, nc dudi Sto .ic N. NadcTdin, urcdnik

Teleskopa,pisao tih dana B.lclinskom: ,,Ja sam u vclikom strahu. Pismo eaada.lcva,ob.javljcno u 15. knjizi dasopisa, izatvalo.ic strainu galamu u Moskvi....Ulasno lcSta se prida" (nav. prcma: Haalacu, 1987: 336).

l0 Optuzba za ludilo kao srcdstvo vlasti za uiutkivanja ncistomiSl.jcnika,prvi put isprobana na eaadaicvu, u sov.ictskom pcriodu ruskc istoriicic dtlvcdcna

pod svakodnevnim policijskim i lekarskim nadzorom, da bi munakon godinu dana, povodom proslave dana stupanja na prestoNikolaja I, bila vraiena sloboda, ali ne i mogudnost objavljivanjadrugih ,,Pisama". Osuden na spisateljsko iutanje, eaadajev je bioograniden na diskusije u moskovskim salonima i klubovima: ,,T12-na i originalna Cadajevljeva figura o5tro se isticala na olinjaloj iteikoj pozadini moskovskog high liJb" (Hercen, 1951: 184). Pod-staknut sporovima koje su tih godina podeli da vode ,,slovenofili"i ,,zapadnjaci", potrebom da iznova objasni svoje stanoviSte iz,,Pisma", kao i da naglasi promene koje je to stanoviSte pretrpelotokom poslednjih osam godine, eaadajev je napisao tekst samoi-ronidnog naslova - ,,Apologija ludaka" (1837. godine). Ali, niovaj nezavr5eni rad nije objavljen - prvi put je Stampan, zajednosa tri ,,Filozofska pisama", u okviru lzctbrunih dela Petra Caadaievakoja je 1862. godine u Parizu, na francuskom jeziku, izdao ruskijgzu\ta I. S. Gagarin.'r U onda5njim ruskim kulturnim krugovimaCaadajev je bio ,,predavad sa pokretne katedre" koji svoje idejeizlaLe t privatnim salonima, ,,Engleskom klubu" ili u pismimaprijateljima. Njegbva slava i uticaj na intelektualna strujanja nisubili zasnivani na objavljenim tekstovima, ve6 na usmenoj komuni-kaciji i prepis.ci sa najznadajnijim akterima ondaSnjeg kulturnogZivota Rusije.'2

Blizak Hercenu ali, istovremeno, i u tesnim vezarna sa Hom-jakovim, Kirejevskim i Aksakovim, eaadajev je uticao \ na ,,za-padnjake" i na ,,slovenofile", dve intelektualne grupacije diji susporovi obeleZili 40-te godine pro5log veka. O njegovom stavuprema tim sporovima, kao i o njegovoj eventualnoj pripadnostijednom ili drugom ,,taboru", ne moZemo suditi na osnovu samihbiografskih podataka. Jer, iako je tadno da se iaadajev vremenompribliZio svojim slovenofilskim kritidarima i pred vlaiiu distanci-rao od Hercenove pohvale ,,Pisma" t Razvoju revolucionarnih ide-

do savrScnstva - u ,,ludilu" eaaclajcva anticipirana.jc kasnija surJbina brojnih,disidcnata". Naravno, bitna razlika.le u kasni.icm izostanku ,,saoscCanja.. vlasti,kao i u zamcni ,,kuinog pritvora" ustanovama spccijalnc namenc- ,,psihuikama,,.

tt O"rrru choisies de Pierre Tchauclaie.l', publiis pour la prcmicrc foispar le p. Gagarinc dc la compagnic dc J6sus, paris, I 862.

^ ". .Kako objasnit i njegovu slavu'1" - pitao se Homjakov, nakon smrtiuaadajcva. Jcr, ,, mada on nijc bio ni knliZcvnik, ni pokrctad poliridkog Zivota, nifinansilska sila, njegovo imc.jc bilo poznato i u pcterburgu i u vc6cm dclu ruskihgubernija gotovo svim obrazovanim liudima koii dak nisu ni imali s n.jim nckogdircktnog dtxlira" (cf. Tapacorr, l9li7: 3).

Fnc0)@

z

xI

X

F{Dl(I

:=tr

N

=L

3 5 6 357

salonima i kruZocima. lZaLivotaCaadajeva Stampano je na ruskomjeziku, u moskovskom dasopisu Telesktp,l936. godine, samo jedno(prvo) ,,Filozofsko pismo" (napisano jo5 1. XII 1929. godine).Reakcije ditaladke publike su bile takve da posle njega Caadajevni5ta vi5e nije mogao publikovati." Opisujuii reagovanje ruskogjavnog mnjenja Ziharev je tvrdio da ,,nikada, od kada se u Rusijipi5e i dita, od vremena kada je u njoj otpodela pismenost i knji-Zevnost, nijedan literalni ili naudni dogatlaj, ni pre ni posle (neiskljudujuii dak ni smrt Pu5kina), nije proizveo tako veliki uticaj itako velki udinak i niie se Sirio sa takvom brzinom i bio pradentakvom neizmerliivom bukom" (Xraxapen, 1989: 99).Bez obzirakoliko ouu o""nu"eaadajevljevog biografa sadrZi izvesnu dozu pre-terivanja, reakcije na ,,Pismo" su bile zaista burne i obuhvatale suSiroki krug moskovskog obrazovanog dru5tva dija su nacionalna ipatriotska osedanja bila povredena stavovima eaadajeva. Tako, naprimer, studenti Moskovskog univerziteta su se, povodom obja-vljivanja eaadajevljevog dlanka, obratili pismom predsednikuKomiteta za cenn)ru i izrazil\ svoju re5enost da ,,sa oruZjem urukama zaitite poniZenu Rusiju" (r{aagaen ,1987: 33Of Negodo-vanje javnog mnjenja je izazvalo sluZbenu reakciju vlasti: dasopisje zabranjen, njegov urednik prognan iz Moskve, a nepaZljivi cenzorkoji je dozvolio Stampanje prvog ,,Filozofskog pisma" je otpu5teniz sluZbe i li5en penzije. eaadajev je pozvan u policiju i upoznat saodlukom da se, zbog ispoljenog ludila, stavlja pod lekarski nadzori u kuini pritvor. U sluZbenom aktuje obja5njeno daje Caadajevljevdlanak ,,izazvao kod svih Rusa, bez iztzetka, oseianja gneva, od-vratnosti i uZasa" koja su, kada se saznalo da ,,saZaljenja dostojansunarodnik, autor dlanka, pati od rastrojstva i ludila", zamenjena,,osedanjem saude5ia" (Xuxapea, 1989: 102).r') eaadajev je bio

7 ,,Nj"guuu tlcla, prcpisivana sa grclkama i propustima od stranc raznih

l.iudi, poicla su 5c iiriti od rukc do rukc..." (Xnxapor, l9t{9: 92).n Hcrccn, koii .ie tada bio u progonstvu, nijc mogao da vcruic da takav

tckst uopltc moZc biti Stampan u Rusiii: ,,Uplaiio sam sc da nisam moTda poludctf'- zapisao je kasni.jc u svojim mcmoarima, opisu.iuii svo.ic izncnadenie sadrZa.icm

Caadajcvljcvog tcksta (Herccn, 1951: ltt2).e S obzirom na ovakvc reakciic, nc dudi Sto .ic N. NadcTdin, urcdnik

Teleskopa,pisao tih dana B.lclinskom: ,,Ja sam u vclikom strahu. Pismo eaada.lcva,ob.javljcno u 15. knjizi dasopisa, izatvalo.ic strainu galamu u Moskvi....Ulasno lcSta se prida" (nav. prcma: Haalacu, 1987: 336).

l0 Optuzba za ludilo kao srcdstvo vlasti za uiutkivanja ncistomiSl.jcnika,prvi put isprobana na eaadaicvu, u sov.ictskom pcriodu ruskc istoriicic dtlvcdcna

pod svakodnevnim policijskim i lekarskim nadzorom, da bi munakon godinu dana, povodom proslave dana stupanja na prestoNikolaja I, bila vraiena sloboda, ali ne i mogudnost objavljivanjadrugih ,,Pisama". Osuden na spisateljsko iutanje, eaadajev je bioograniden na diskusije u moskovskim salonima i klubovima: ,,T12-na i originalna Cadajevljeva figura o5tro se isticala na olinjaloj iteikoj pozadini moskovskog high liJb" (Hercen, 1951: 184). Pod-staknut sporovima koje su tih godina podeli da vode ,,slovenofili"i ,,zapadnjaci", potrebom da iznova objasni svoje stanoviSte iz,,Pisma", kao i da naglasi promene koje je to stanoviSte pretrpelotokom poslednjih osam godine, eaadajev je napisao tekst samoi-ronidnog naslova - ,,Apologija ludaka" (1837. godine). Ali, niovaj nezavr5eni rad nije objavljen - prvi put je Stampan, zajednosa tri ,,Filozofska pisama", u okviru lzctbrunih dela Petra Caadaievakoja je 1862. godine u Parizu, na francuskom jeziku, izdao ruskijgzu\ta I. S. Gagarin.'r U onda5njim ruskim kulturnim krugovimaCaadajev je bio ,,predavad sa pokretne katedre" koji svoje idejeizlaLe t privatnim salonima, ,,Engleskom klubu" ili u pismimaprijateljima. Njegbva slava i uticaj na intelektualna strujanja nisubili zasnivani na objavljenim tekstovima, ve6 na usmenoj komuni-kaciji i prepis.ci sa najznadajnijim akterima ondaSnjeg kulturnogZivota Rusije.'2

Blizak Hercenu ali, istovremeno, i u tesnim vezarna sa Hom-jakovim, Kirejevskim i Aksakovim, eaadajev je uticao \ na ,,za-padnjake" i na ,,slovenofile", dve intelektualne grupacije diji susporovi obeleZili 40-te godine pro5log veka. O njegovom stavuprema tim sporovima, kao i o njegovoj eventualnoj pripadnostijednom ili drugom ,,taboru", ne moZemo suditi na osnovu samihbiografskih podataka. Jer, iako je tadno da se iaadajev vremenompribliZio svojim slovenofilskim kritidarima i pred vlaiiu distanci-rao od Hercenove pohvale ,,Pisma" t Razvoju revolucionarnih ide-

do savrScnstva - u ,,ludilu" eaaclajcva anticipirana.jc kasnija surJbina brojnih,disidcnata". Naravno, bitna razlika.le u kasni.icm izostanku ,,saoscCanja.. vlasti,kao i u zamcni ,,kuinog pritvora" ustanovama spccijalnc namenc- ,,psihuikama,,.

tt O"rrru choisies de Pierre Tchauclaie.l', publiis pour la prcmicrc foispar le p. Gagarinc dc la compagnic dc J6sus, paris, I 862.

^ ". .Kako objasnit i njegovu slavu'1" - pitao se Homjakov, nakon smrtiuaadajcva. Jcr, ,, mada on nijc bio ni knliZcvnik, ni pokrctad poliridkog Zivota, nifinansilska sila, njegovo imc.jc bilo poznato i u pcterburgu i u vc6cm dclu ruskihgubernija gotovo svim obrazovanim liudima koii dak nisu ni imali s n.jim nckogdircktnog dtxlira" (cf. Tapacorr, l9li7: 3).

Fnc0)@

z

xI

X

F{Dl(I

:=tr

N

=L

3 5 6 357

ja u Rusi.ii (185 1),t3 treba imati na umu da se on, istovremeno' u

jeclnom pitrno koje je uputio Hercenu, jula 1851', zahvaljivao na

,,pornutirn redovima" posve6enim njegovom radu' Odigledno'

fiethodno iskusrvo sa vla56u i atmosfera u Rusiji nakon 1848.

godine uticali su na javne istupe eaadajeva, a tumadenje njegovog

-".tu u sporovima ruske inteligencije je moguie tek nakon ana-

lize ,,Filozofskih pisama" i ,,Apologije ludaka"' Tri pisma i

,,Apologija" su objavljena na ruskom jeziku, gotovo pola veka

nut on sirrti autora (1856. godine), kada ih je 1913 - I9l4' godine,

istoridar kniiZevnosti M. GerSenzon preveo i Stampao u dvotom-

nom izboru daadajevljeve za.stav5tine.'o Od pojave ovog izdanja

kome je prethodila Ger5enzonova knjiga posve6ena Caadajevu(feourlnsoH, 1908), pa do sada5njegizdanja u redakciji B. Tara-

.ouu, int.r"t z.a Caadajeva je uglavnom negovan izvan sovjetske

Rusije, u ruskoj emigraciji i u zapadnim akademskim krugovi-

ma.rilzuzetak predstavlja rad D. Sahovskog na sreitivanju i objav-

ljivanju daadajevljeve zaostav5tine u okviru koga su prevedena na

ruski novootkrivena ,,Filozofska pisama" (po ustaljenoj numeraci-ji: II, ilI,IV, V i Vm) i 1935' godine Stampana u specijalizovanoT'

itrudnom dasopisu,,KnjiZevno nasledstvo" (Literaturnoe nasled-

s tv o, t. 22-24) . N edavno poj avlj iv anje dak dva izbora daadaj evlje-

vih radova svedodi da buClarje interesovanj a zafaadajeva u savre-

rnenoj Rusiji nije samo ispunjenje kulturno-istorijskog duga prema

ovome zanemarenom misliocu, ved i znak oZivljavanja onih ,,pro-kletih pitanja" o ruskom identitetu koja je jo5 eaadajev formulisao

i koja, nakon sloma ,,marksizma-lenjinizma",zahtevaju nove ,,od-govore".

2.

U svom ,,tumadenju istorije ruske kulture", DZ, Bilingtnn je

pokazao da se za vreme vladavine Nikolaja I (1825-1855'), od

ivih ,,prokletih pitanja" najvi5e raspravljalo o ,,smislu istorije" (Bi-

lington, 1988: 378). Ovo pitanje, moZemo dodati, mudilo je nesamo rusku, vei i onda5nju evropsku misao. Svedoci jedne burneepohe kojaje otpodela prosvetiteljskom verom u progres i Francu-skom revolucijom, da bi preko Napoleonovih ratova, zavr5ila pobe-

dom Svete alijanse i snaZenjem romantidarskog tradicionalizma ikonzervativizma, morali su tragati za spekulativnim konstruktimapomo6u kojih bi se ,,meteZ" istorijskih zbivanja mogao dovesti uneki razumljivi sklad i tumaditi kao deo nekog shvatljivog i obu-hvatnog ,,plana". U pozadini ovog traganja bila je teza da istorijskidogaclaji svoj sndsao mogu dobiti tek u relaciji prema ,,svrsi" Istorijekao celine, interpretirani u svetlu saznanja konadnog tekts-asvet'sko-istorijskog toka. Ovu opStu pretpostavku spekulativne filozofi-je istorije usvajao je i eaadajev. Po njemu, ,,istorija prirodno morada ude u op5ti sistern filozofije i postane njen sastavni deo" (9aagaen,1987: 95). Za razhku od istoriografije koja gomila dinjenitni ma-terijal bez sposobnosti sinteze, filozofija istorije treba da otkrijesmisao istorije kao celine i njenih pojedinih epoha. Njeni uvidi(plod praktidkog, rnoralnog uma) imaju status anaiogan statusuaksioma prirodne filozofije pomo6u kojih se empirijski materijalprirodnih nauka svodi u okvir formula i jedna{ina teorijskog(geometrijskog) uma. Aksiomatika neophodna za razumevanje is-torije data je, po eaailajevu, u hri56anskom udenju - Hristovaobjava kao centralni dogatlaj istorije daje smisao pro5losti, sa-da5njosti i buduinosti ljudskog roda. Caadajev, kao ,.hri5ianskifilozof' koji za svoje prvo pismo uzima moto ,,Da dode carstvoNoje" (Adveniat reg,num tuttm),na kraju poslednjeg, osmog pisma,u ,,carstvu boZijem, nebu na zemlji" vidi ,,ostvarenje moralnogzakona,...kraj i svrhu svega, poslednju fazu ljudske prirode,razre5enje svetske drame, veliku apokaliptiEku.sintezu" ( Yaagaen,1987: 133). U ovoj eshatolo5koj perspektivi eaadajev ne identi-fikuje ,,Carstvo BoZije" (religioznu transcendenciju) sa svetovnim,,,zemaljskim carstvom" kao krajnjom tadkom unutar istorijske ima-nencije. On samo istide da je razvitak u vremenu odreden pribli-Zavanjem jednom,,vanvremenskom", tj.,,neistorijskom" staniu.Time eaadajev pojmu ,,napretka" vraia teolo5ki smisao koji je

T)<

;Ftt:)(Lo

=u-

No

9F

(I)

ozx

13 eaadaiev ie, posle objavljivanja Hcrcenove knjigc, napisao gmfu Orlovu'

Sefu policije, pismo u kome je tvrdio da mu Herccn u knjizi pripisuje misli "kotc.nikada nisu bi'le, niti ee itadiUiti nicgove", te hvali ,,svctu misiju" ruskog Cara, od

Boga pozvanog ,,spasloca drultvenog reda u Evropi", nakon zbivanja iz 1848'

guline. (Ziharev, 1989: 116.)14 qnagaeB fl. fl.., CovtmeatLfl tL ut'cbr'a, r' I - II, Mocrua' l9l3-1914'ls Nasuprot malom broju radova o eaadajevu tokom "sovjctske cre"' na

Zapadu su obiavliivani izbori njegovih tekstova, kao i vcii broj monografija i

,,oiiiu, np..' in" uoio, Works of Peter Chaadaev (London, 1962); Phiktsophical

kttirs and Apology of a Madman, (Knoxville, 1969); Qucnct' Tchaadaev et les

Iettres phitosiphiqiLs, Qans,lg3l); McNally , chaatlaev entl His Friends, (Florida,

1971)

3 5 83 5 9

ja u Rusi.ii (185 1),t3 treba imati na umu da se on, istovremeno' u

jeclnom pitrno koje je uputio Hercenu, jula 1851', zahvaljivao na

,,pornutirn redovima" posve6enim njegovom radu' Odigledno'

fiethodno iskusrvo sa vla56u i atmosfera u Rusiji nakon 1848.

godine uticali su na javne istupe eaadajeva, a tumadenje njegovog

-".tu u sporovima ruske inteligencije je moguie tek nakon ana-

lize ,,Filozofskih pisama" i ,,Apologije ludaka"' Tri pisma i

,,Apologija" su objavljena na ruskom jeziku, gotovo pola veka

nut on sirrti autora (1856. godine), kada ih je 1913 - I9l4' godine,

istoridar kniiZevnosti M. GerSenzon preveo i Stampao u dvotom-

nom izboru daadajevljeve za.stav5tine.'o Od pojave ovog izdanja

kome je prethodila Ger5enzonova knjiga posve6ena Caadajevu(feourlnsoH, 1908), pa do sada5njegizdanja u redakciji B. Tara-

.ouu, int.r"t z.a Caadajeva je uglavnom negovan izvan sovjetske

Rusije, u ruskoj emigraciji i u zapadnim akademskim krugovi-

ma.rilzuzetak predstavlja rad D. Sahovskog na sreitivanju i objav-

ljivanju daadajevljeve zaostav5tine u okviru koga su prevedena na

ruski novootkrivena ,,Filozofska pisama" (po ustaljenoj numeraci-ji: II, ilI,IV, V i Vm) i 1935' godine Stampana u specijalizovanoT'

itrudnom dasopisu,,KnjiZevno nasledstvo" (Literaturnoe nasled-

s tv o, t. 22-24) . N edavno poj avlj iv anje dak dva izbora daadaj evlje-

vih radova svedodi da buClarje interesovanj a zafaadajeva u savre-

rnenoj Rusiji nije samo ispunjenje kulturno-istorijskog duga prema

ovome zanemarenom misliocu, ved i znak oZivljavanja onih ,,pro-kletih pitanja" o ruskom identitetu koja je jo5 eaadajev formulisao

i koja, nakon sloma ,,marksizma-lenjinizma",zahtevaju nove ,,od-govore".

2.

U svom ,,tumadenju istorije ruske kulture", DZ, Bilingtnn je

pokazao da se za vreme vladavine Nikolaja I (1825-1855'), od

ivih ,,prokletih pitanja" najvi5e raspravljalo o ,,smislu istorije" (Bi-

lington, 1988: 378). Ovo pitanje, moZemo dodati, mudilo je nesamo rusku, vei i onda5nju evropsku misao. Svedoci jedne burneepohe kojaje otpodela prosvetiteljskom verom u progres i Francu-skom revolucijom, da bi preko Napoleonovih ratova, zavr5ila pobe-

dom Svete alijanse i snaZenjem romantidarskog tradicionalizma ikonzervativizma, morali su tragati za spekulativnim konstruktimapomo6u kojih bi se ,,meteZ" istorijskih zbivanja mogao dovesti uneki razumljivi sklad i tumaditi kao deo nekog shvatljivog i obu-hvatnog ,,plana". U pozadini ovog traganja bila je teza da istorijskidogaclaji svoj sndsao mogu dobiti tek u relaciji prema ,,svrsi" Istorijekao celine, interpretirani u svetlu saznanja konadnog tekts-asvet'sko-istorijskog toka. Ovu opStu pretpostavku spekulativne filozofi-je istorije usvajao je i eaadajev. Po njemu, ,,istorija prirodno morada ude u op5ti sistern filozofije i postane njen sastavni deo" (9aagaen,1987: 95). Za razhku od istoriografije koja gomila dinjenitni ma-terijal bez sposobnosti sinteze, filozofija istorije treba da otkrijesmisao istorije kao celine i njenih pojedinih epoha. Njeni uvidi(plod praktidkog, rnoralnog uma) imaju status anaiogan statusuaksioma prirodne filozofije pomo6u kojih se empirijski materijalprirodnih nauka svodi u okvir formula i jedna{ina teorijskog(geometrijskog) uma. Aksiomatika neophodna za razumevanje is-torije data je, po eaailajevu, u hri56anskom udenju - Hristovaobjava kao centralni dogatlaj istorije daje smisao pro5losti, sa-da5njosti i buduinosti ljudskog roda. Caadajev, kao ,.hri5ianskifilozof' koji za svoje prvo pismo uzima moto ,,Da dode carstvoNoje" (Adveniat reg,num tuttm),na kraju poslednjeg, osmog pisma,u ,,carstvu boZijem, nebu na zemlji" vidi ,,ostvarenje moralnogzakona,...kraj i svrhu svega, poslednju fazu ljudske prirode,razre5enje svetske drame, veliku apokaliptiEku.sintezu" ( Yaagaen,1987: 133). U ovoj eshatolo5koj perspektivi eaadajev ne identi-fikuje ,,Carstvo BoZije" (religioznu transcendenciju) sa svetovnim,,,zemaljskim carstvom" kao krajnjom tadkom unutar istorijske ima-nencije. On samo istide da je razvitak u vremenu odreden pribli-Zavanjem jednom,,vanvremenskom", tj.,,neistorijskom" staniu.Time eaadajev pojmu ,,napretka" vraia teolo5ki smisao koji je

T)<

;Ftt:)(Lo

=u-

No

9F

(I)

ozx

13 eaadaiev ie, posle objavljivanja Hcrcenove knjigc, napisao gmfu Orlovu'

Sefu policije, pismo u kome je tvrdio da mu Herccn u knjizi pripisuje misli "kotc.nikada nisu bi'le, niti ee itadiUiti nicgove", te hvali ,,svctu misiju" ruskog Cara, od

Boga pozvanog ,,spasloca drultvenog reda u Evropi", nakon zbivanja iz 1848'

guline. (Ziharev, 1989: 116.)14 qnagaeB fl. fl.., CovtmeatLfl tL ut'cbr'a, r' I - II, Mocrua' l9l3-1914'ls Nasuprot malom broju radova o eaadajevu tokom "sovjctske cre"' na

Zapadu su obiavliivani izbori njegovih tekstova, kao i vcii broj monografija i

,,oiiiu, np..' in" uoio, Works of Peter Chaadaev (London, 1962); Phiktsophical

kttirs and Apology of a Madman, (Knoxville, 1969); Qucnct' Tchaadaev et les

Iettres phitosiphiqiLs, Qans,lg3l); McNally , chaatlaev entl His Friends, (Florida,

1971)

3 5 83 5 9

L

I

izgubljen njegovom sekularizacijom u filozofiji prosvetiteljastva:napredak je mogu6 samo u perspektivi ,,kraja" , tj. uz pretpostavkuapsolutnog kriterijuma. Taj kriteriju m, za Caadajeva, je,,Carstvo

BoLlje" dija je izvesnost utemeljena u veri. Istorija ima svoj ,,plan",dovedanstvo je voileno boZanskim provitlenjem, a prosvetiteljskavera u autonomni individualni razum i slobodu doveka je samo-obmana.'u ,,U liudskom duhu nema nikakve druge istine osim onekoju je svojom rukom u nega poloZio Bog kada ga je izveo iznebi6a . .. i jasno je da ne samo da neko providenje ili neki savrSenomudri razum rukovodi tokom dogadaja, vei da on dini direktno ineprekidno dejstvo na dovediji duh" (9aagaen, 1987: 90-91).

Kakvo mesto zauzima Rusija u okviru jedinstvenog svetsko-istorijskog toka shvaienog kao ,,dogadanje spasa" (K. Levit) i kakvaje njena proviclenjem odredena uloga u konadnom raspletu istorijskedrame dovedanstva? Odgovore na ova pitanja Caadajev daje u prvomPismu i upravo oni predstavljaju ono Sto ga dini originalnim iuticajnim misliocem u istoriji ruske misli. Osnovna tezamoLebitisaZeta u njegovom stavu da Rusija,,,stoje6i kao van vrem_ena, nijebila dodirnuta univerzalnim vaspitanjem ljudskog roda" (eaadaev,1987: 35). Drugim redima, Rusija ne pripada Istoriji - ona zauzimajedan ogroman prostor, ali je nesposobna za kumulaciju iskustva uprotoku vremena: ,,Mi se - pi5e iaadajev - tako dudnovato kreiemou vremenu da sa svakim na5im korakom napred, prethodni treni5dezava za nas nepovratno" (Yaagaen, 1987: 38). Istorijsko vremeje za Ruse ono Sto je prostor za nomadske._narode koji Zive ustalnom pokretu, bez stalnosti i ukorenjenosti. " Izdvojena u odnosu

16 eaadajcvlicva l'ilozol'ija istori.ic jc bila ,,svcstan pokulai povratka

rcligijskoj interprctaciji istoriie koia je sckularizovana ql stranc prosvctitcUstva"(Walicki, 1980: t t4).

t? Zu Ru.", istorijski razvitak u smislu kontinuiranc kumulaciic iskustva(putem sNijalnog udenja) nc posto.ii: ,,Mi dolazimo na svct slidno nczakonitoj dcci- bcz naslcdstva,bezve'rc sa ljudima koii su nam prcthodili, nc iuva.iuii u srcima

nista od onih lekcija ko.ic su prcthodile naicm sopstvcnom posmjaniu.'. NaIc

uspomcnc nc idu dalie od judcrainjcg dana, mi smo, tako rcCi, strani sami scbi"

Otuda: ,,Mi svi izgledamo kao putnici. Niko nema odrcdcnu sicru posttrjanja, niza5ta

nisu stvorenc dobrc navikc, nizaita ncma pravila, ncma iak ni domaccg ognli5ta -

ncma niiega Sto bi nas vczivalo, Sto bi budilo simpatiju ili liubav, nidcg trajnog,

nideg postojanog. Sve tcde, svc prolazi, nc ostavljajuei traga ni u nama, ni izvan

nas. U svoiim domovima mi smo kao na nckoi postaji, u porodici izglcdamo kao

tutlinci, u gradovima kao nomadi, dak vi5c ncgo li nomadi ko.ii napasaju svtr.ia

stada na na5im stepama, icr su oni snaZniic privrZeni svtr.iim pustarama ncgo mi

svoj im gradovima. (9aalacu, 1987: 38;36)

na svetsko-istorijski tok, Rusija je ostavljena sama sebi - ona nepripada ni Istoku niZapadu, ne oslanja se na nasledstvo ni jednog,ni drugog. Pro5lost i sada5njost Rusije svedodi, po eaadajevu, onedostatku unutra5njeg, organskog razvitka:,,Istorijsko iskustvoza nas ne postoji, pokolenja i vekovi su protekli nekorisno za nas.S obzirom na nes, mog,lo bi.re reti, da.ie opiti zakon [ovetanstva,kqde smo mi u pitanju, ukinut " ( gaagaen, 1987: 4l). Ruska kulturaje imitativna, a spoljni uticaji kojima je izloLena ostaju na njenojpovr5ini, izazivajuei metel u glavama intelektualne elite koja jenesposobna za samostalnu i originalnu misao. eaadajev, pungordine, tvrdi: ,,Usamljeni u svetu, ni5ta mu nismo dali, nidemu ganismo naudili. Mi nismo doprineli nijednom idejom masi ljudskihideja, nidim nismo saradivali u progresu ljudskog razuma, a sveSto smo od tog progresa dobavili, sve smo pokvarili. Od prveminute na5eg dru5tvenog postojanja mi nismo ni5ta uradili za op5tudobrobit ljudi, ni jedna korisna misao nije se rodila na besplodnomzemlji5tu na5e domovine, ni jedna velika istina nije izaila iz naSesredine. Nismo.s.g potrudili da ni5ta izmislimo sami, a iz onoga Stosu smislili drugi,"mi smo prenosili samo obmanjujuiu spoljaSnjosti nekorisnu rasko5" (tlaagaen ,1987:4I-42).

U odnosu na jedinstven tok svetske istorije, Rusija zauzimaizuzetno mesto - ona se nalaziizvantok toka, na njegovoj margini,ona je ,,istorijsko niSta". Ako je, kako eaadajev veruje, istorijaproces univerzalnog vaspitanja dovedanstva, proces koji je ruko-voden Apsolutom, onda izostanak istorijskog razvitka Rusije is-tovremeno znadi i njenu napu5tenost od strane samog providenja.'E,,Caadajev je izveo za religioznog mislioca dotle neverovatan za-kljudak: Rusija nije samo prosto istorijsko ,ni5ta', nomadska hao-tidna bezobliEnost, vei se nalazi u posebnom i potpuno izuzetnomodnosu prema boZanskom Provi<Ienju - tadnije, ona postoji izvandelovanja Providenja" ( floraxoa, 1992:73). Na taj nadin, u odnosuna sve druge narode, Rusi predstavljaju izuz,etctk : stanje napu5tenostiod strane Proviclenja daje Rusiji poseban status, poput onog kojiima izubrani narod. Tadnije, Rusi jesu izuzetan, iz,abran naroel unegativnom smislu - ostavljeni izvan istorije (uticaja providenja),oni nisu izdvojeni iz svetsko-istorijskog toka pukim hirom pro-

18 Providcnjc,"kao da .jc potpuno bilo ncuzncmircno na5om sutlbinom.

Sasvim na.r iskliuiivii iq svog blagodatnog de.jstva m ljudski raz1.m, ono nas je upotpunosti ostavilo nama samima, odbiiajuii da utite nu naia tlela, ne zeleti niiemut la nas naui i . ( {aalaeB, 1987: 4 l : kurz iv - MS)

Tx

{t)

(r

:=tr

N

J

u

FocofazI=

3 6 0 361

L

I

izgubljen njegovom sekularizacijom u filozofiji prosvetiteljastva:napredak je mogu6 samo u perspektivi ,,kraja" , tj. uz pretpostavkuapsolutnog kriterijuma. Taj kriteriju m, za Caadajeva, je,,Carstvo

BoLlje" dija je izvesnost utemeljena u veri. Istorija ima svoj ,,plan",dovedanstvo je voileno boZanskim provitlenjem, a prosvetiteljskavera u autonomni individualni razum i slobodu doveka je samo-obmana.'u ,,U liudskom duhu nema nikakve druge istine osim onekoju je svojom rukom u nega poloZio Bog kada ga je izveo iznebi6a . .. i jasno je da ne samo da neko providenje ili neki savrSenomudri razum rukovodi tokom dogadaja, vei da on dini direktno ineprekidno dejstvo na dovediji duh" (9aagaen, 1987: 90-91).

Kakvo mesto zauzima Rusija u okviru jedinstvenog svetsko-istorijskog toka shvaienog kao ,,dogadanje spasa" (K. Levit) i kakvaje njena proviclenjem odredena uloga u konadnom raspletu istorijskedrame dovedanstva? Odgovore na ova pitanja Caadajev daje u prvomPismu i upravo oni predstavljaju ono Sto ga dini originalnim iuticajnim misliocem u istoriji ruske misli. Osnovna tezamoLebitisaZeta u njegovom stavu da Rusija,,,stoje6i kao van vrem_ena, nijebila dodirnuta univerzalnim vaspitanjem ljudskog roda" (eaadaev,1987: 35). Drugim redima, Rusija ne pripada Istoriji - ona zauzimajedan ogroman prostor, ali je nesposobna za kumulaciju iskustva uprotoku vremena: ,,Mi se - pi5e iaadajev - tako dudnovato kreiemou vremenu da sa svakim na5im korakom napred, prethodni treni5dezava za nas nepovratno" (Yaagaen, 1987: 38). Istorijsko vremeje za Ruse ono Sto je prostor za nomadske._narode koji Zive ustalnom pokretu, bez stalnosti i ukorenjenosti. " Izdvojena u odnosu

16 eaadajcvlicva l'ilozol'ija istori.ic jc bila ,,svcstan pokulai povratka

rcligijskoj interprctaciji istoriie koia je sckularizovana ql stranc prosvctitcUstva"(Walicki, 1980: t t4).

t? Zu Ru.", istorijski razvitak u smislu kontinuiranc kumulaciic iskustva(putem sNijalnog udenja) nc posto.ii: ,,Mi dolazimo na svct slidno nczakonitoj dcci- bcz naslcdstva,bezve'rc sa ljudima koii su nam prcthodili, nc iuva.iuii u srcima

nista od onih lekcija ko.ic su prcthodile naicm sopstvcnom posmjaniu.'. NaIc

uspomcnc nc idu dalie od judcrainjcg dana, mi smo, tako rcCi, strani sami scbi"

Otuda: ,,Mi svi izgledamo kao putnici. Niko nema odrcdcnu sicru posttrjanja, niza5ta

nisu stvorenc dobrc navikc, nizaita ncma pravila, ncma iak ni domaccg ognli5ta -

ncma niiega Sto bi nas vczivalo, Sto bi budilo simpatiju ili liubav, nidcg trajnog,

nideg postojanog. Sve tcde, svc prolazi, nc ostavljajuei traga ni u nama, ni izvan

nas. U svoiim domovima mi smo kao na nckoi postaji, u porodici izglcdamo kao

tutlinci, u gradovima kao nomadi, dak vi5c ncgo li nomadi ko.ii napasaju svtr.ia

stada na na5im stepama, icr su oni snaZniic privrZeni svtr.iim pustarama ncgo mi

svoj im gradovima. (9aalacu, 1987: 38;36)

na svetsko-istorijski tok, Rusija je ostavljena sama sebi - ona nepripada ni Istoku niZapadu, ne oslanja se na nasledstvo ni jednog,ni drugog. Pro5lost i sada5njost Rusije svedodi, po eaadajevu, onedostatku unutra5njeg, organskog razvitka:,,Istorijsko iskustvoza nas ne postoji, pokolenja i vekovi su protekli nekorisno za nas.S obzirom na nes, mog,lo bi.re reti, da.ie opiti zakon [ovetanstva,kqde smo mi u pitanju, ukinut " ( gaagaen, 1987: 4l). Ruska kulturaje imitativna, a spoljni uticaji kojima je izloLena ostaju na njenojpovr5ini, izazivajuei metel u glavama intelektualne elite koja jenesposobna za samostalnu i originalnu misao. eaadajev, pungordine, tvrdi: ,,Usamljeni u svetu, ni5ta mu nismo dali, nidemu ganismo naudili. Mi nismo doprineli nijednom idejom masi ljudskihideja, nidim nismo saradivali u progresu ljudskog razuma, a sveSto smo od tog progresa dobavili, sve smo pokvarili. Od prveminute na5eg dru5tvenog postojanja mi nismo ni5ta uradili za op5tudobrobit ljudi, ni jedna korisna misao nije se rodila na besplodnomzemlji5tu na5e domovine, ni jedna velika istina nije izaila iz naSesredine. Nismo.s.g potrudili da ni5ta izmislimo sami, a iz onoga Stosu smislili drugi,"mi smo prenosili samo obmanjujuiu spoljaSnjosti nekorisnu rasko5" (tlaagaen ,1987:4I-42).

U odnosu na jedinstven tok svetske istorije, Rusija zauzimaizuzetno mesto - ona se nalaziizvantok toka, na njegovoj margini,ona je ,,istorijsko niSta". Ako je, kako eaadajev veruje, istorijaproces univerzalnog vaspitanja dovedanstva, proces koji je ruko-voden Apsolutom, onda izostanak istorijskog razvitka Rusije is-tovremeno znadi i njenu napu5tenost od strane samog providenja.'E,,Caadajev je izveo za religioznog mislioca dotle neverovatan za-kljudak: Rusija nije samo prosto istorijsko ,ni5ta', nomadska hao-tidna bezobliEnost, vei se nalazi u posebnom i potpuno izuzetnomodnosu prema boZanskom Provi<Ienju - tadnije, ona postoji izvandelovanja Providenja" ( floraxoa, 1992:73). Na taj nadin, u odnosuna sve druge narode, Rusi predstavljaju izuz,etctk : stanje napu5tenostiod strane Proviclenja daje Rusiji poseban status, poput onog kojiima izubrani narod. Tadnije, Rusi jesu izuzetan, iz,abran naroel unegativnom smislu - ostavljeni izvan istorije (uticaja providenja),oni nisu izdvojeni iz svetsko-istorijskog toka pukim hirom pro-

18 Providcnjc,"kao da .jc potpuno bilo ncuzncmircno na5om sutlbinom.

Sasvim na.r iskliuiivii iq svog blagodatnog de.jstva m ljudski raz1.m, ono nas je upotpunosti ostavilo nama samima, odbiiajuii da utite nu naia tlela, ne zeleti niiemut la nas naui i . ( {aalaeB, 1987: 4 l : kurz iv - MS)

Tx

{t)

(r

:=tr

N

J

u

FocofazI=

3 6 0 361

F

(Dloz5

videnja, vei sa nekim posebnim ciljem koji treba de5ifrovati. PoCaaclajevu, ova uloga Rusije moZe biti svedena na ulogu ,,nega-tivnog heroja" koji samim svojim nadinom postojanja i svojimkarakteristikama,,daje svetu neki vaini nauk, pouku". Kao Stovrednost zdravl-ja moZemo shvatiti jedino ako postoji bolest, tako iistorijski razvoj moZe biti pojmljen jedino ako postoji narod kojinjim nije obuhva6en i i na kome se mogu pokazati posledice njego-vog izostanka,

Ako je Rusija iztzetak u istorijskom razvoju dovedanstva,proSlost i sada5njost Evrope pokazuje njegov pravi smisao.Zapadje podrudje istinskog istorijskog razvoja koji se odlikuje stalnimnapretkom ka ostvarenju konadnog cilja: carstva nebeskog na zem-lji. Mada,,rok u kome ie se ostvariti vedni planovi boZanske mudro-sti ne moZe biti obuhvaien nalim ogranidenim pogledom", de-lovanje boZanskog providenja u istoriji evropskih naroda moZebiti ilustrovano kontinuiranim, kumulativnim razvojem ka tom ko-nadnom cilju sveukupne istorije u kome 6e se,,sva srca i svi umovisliti u jedno ose6anje, u jednu misao, i kada ie pasti svi zidovi kojidele narode i veroispovesti" (9aagaen, 1987: M).U celokupnoj is-toriji Zapada (od Hristove objave, preobraZaja paganskog grdko-rimskog nasleda, oplemenjivanja severnih varvara, izgradnje jedin-stvenog duhovnog i socijalnog ustrojstva zapadnog sveta) hriSian-stvo je, za (aadajeva, ona ,,univ erzalna snaga koja doprinosi, s je-dne strane, stvaranju istorijskog progresa i, s druge strane, obezbe-<luje njegovo sreino okondanje kao carstva nebeskog na zemlji"(Tapacon, 1987: 7) . Ono daje jedinstvo nacionalnoj i socijalnoj ra-znolikosti evropskih narodatn i, Sto je najvaZnije, idejama duZnosti,pravidnosti, prava i poretka formira dru5tvenu stvarnost koja, zasvaku narednu generaciju, predstavlja ,,atmosferu Zapada", ne5tosto svaki pojedinac bastini gotovo kao jednu vrstu ,,fiziologijeevropskog doveka".r Na taj nadin, u eaadajevljevom razmatranju

le ,,Svi evropski narodi imaju zajednidku fizionomiju, ncku porodiinu

slidnost. Nasuprot niihovoj neopravdanoj podeli na latinske i tcutonskc narode, na

iuZniake i severnjake - postoji op5ta veza koja ih sve sjedinjuje u.lednu celinu ikoia jc jasna svakom ko je dublje pronikao u njihovu zajednidku istoriju" ( Haalaen,1987: 39).

n "Pazite,ovde nije rci o usvajanju znanja i o ditaniu, o bilo iemu 5to sctide literaturs ili nauke, vei prosto o uzajamnom kontaktu umova, o onim idcjamakoje ovladavaju detetom u kolevci, okruZavaju ga usred deliiih igara i prcdaju muse kroz tepanje ma.ike, koje u obliku razliditih oseianja prodiru do srTi kostiju

istorijskog razvitka Evrope, hri5ianstvo sa svojom socijalnom ulo-gom, kao sveproZimajuii duh koji je ,,uronjen" u istoriju, zauzimacentralno mesto. Time on ne poride niz nedostataka socijalnogZivota savremene Evrope, niti sloZenost istorijskog procesa op-tere6enog netrpeljivo56u, verskim ratovima, lomadama i porocima.On, naprosto tvrdi da se ,,bez obzira na svu prazninu, nesavrsenstvoi porodnost koje postoje u evropskom svetu u njegovom savre-menom obliku, ne moZe negirati da je carstvo boZije do odredenogstepena osffareno u njemu, jer on u sebi sadrli princip beskonainograzvitkct i poseduie klice i elemente koji su neophodni 7a niegovoktnaino ostvarenje na zemLji " (9aaqaen, 1987:4'l; kurziv -MS).

Ako je hrisdanstvo spirutus movens istorije, zasto Rusija,mada hri5ianska zemlja, ostaje nedodirnuta univerzalnim vaspita-njem ljudskog roda? "Svejedno, moZete re6i, nismo li i mi (Rusi-MS)hri56ani i zar nije zamisliva neka druga civilizacija, osim evropske?"(Caadaev, 1987: 44) Ako je hri5ianstvo zajednidko i Rusiji i Evropi,onda odgovor na ova pitanja mora biti traizen u isticanju razlikaizmedu ruskog Lzapadnog hri5ianstva, tj. u razmatranju razliditogsocijalnog i istorijskog udinka pravoslavlja i katolidanstva. Kljudnii sudbonosni trenutak ruske istorije je, po daadajevu, njeno preuzi-manje hri56anstva od Vizantije: ,,Mi smo se, povinuv5i se na5ojzloj sudbini, okrenuli ka niStavnoj, od zapadnih naroda dubokopreztanoj Vizantiji, da od nje primimo moralni zakon koji je trebaloda bude poloZen u osnov na5eg vaspitanja" (9aagaen,1987: 42).Za razllkl od katolidanstva koje je sa svojim ,,aktivnim, pre svegasocijalnim principom", teokratskom i ,,Zivotvornom idejom jedin-stva" ostvario hri5dansku civilizaciju, carstvo nebesko na zemlji,rusko pravoslavljeje, potdinjeno svetovnoj vlasti, zatvoreno u sop-stvenom asketizmu, ostalo stvar intimnog, lidnog i porodidnog, ane socijalnog Livota. Zatvoriv5i se u svoju religijsku posebnost,Rusi nisu udestvovali u procesu u kome je zapadno hri56anstvo(spojeno sa antidkom tradicijom) vodilo napretku Evrope: ,,Madasmo se i nazivali hriS6anima, plod hri56anstva za nas nije sazrevao"(9aagaen, 1987: 43).Telnja da se ovi gotovi plodovi istorijskograzvoja preuzmu saZapada,a da se, istovremeno, ne prode zapadniput razvoja, ne mogu biti uspe5ni jer Rusiju osucluju na plitku,imitativnu kulturu koja se ne oslanja na vekovnu tradiciju i kumu-laciju socijalnog iskustva. Otuda, ,,ako su nas slabost na5e vere ili

zajedno sa vazduhom kojim on di5e i gradc njegovo moralno biic jod pre nego onstupa u svet i druStvo... (Isro).

Tx

-a

E

;=II

N

=

t62 363

F

(Dloz5

videnja, vei sa nekim posebnim ciljem koji treba de5ifrovati. PoCaaclajevu, ova uloga Rusije moZe biti svedena na ulogu ,,nega-tivnog heroja" koji samim svojim nadinom postojanja i svojimkarakteristikama,,daje svetu neki vaini nauk, pouku". Kao Stovrednost zdravl-ja moZemo shvatiti jedino ako postoji bolest, tako iistorijski razvoj moZe biti pojmljen jedino ako postoji narod kojinjim nije obuhva6en i i na kome se mogu pokazati posledice njego-vog izostanka,

Ako je Rusija iztzetak u istorijskom razvoju dovedanstva,proSlost i sada5njost Evrope pokazuje njegov pravi smisao.Zapadje podrudje istinskog istorijskog razvoja koji se odlikuje stalnimnapretkom ka ostvarenju konadnog cilja: carstva nebeskog na zem-lji. Mada,,rok u kome ie se ostvariti vedni planovi boZanske mudro-sti ne moZe biti obuhvaien nalim ogranidenim pogledom", de-lovanje boZanskog providenja u istoriji evropskih naroda moZebiti ilustrovano kontinuiranim, kumulativnim razvojem ka tom ko-nadnom cilju sveukupne istorije u kome 6e se,,sva srca i svi umovisliti u jedno ose6anje, u jednu misao, i kada ie pasti svi zidovi kojidele narode i veroispovesti" (9aagaen, 1987: M).U celokupnoj is-toriji Zapada (od Hristove objave, preobraZaja paganskog grdko-rimskog nasleda, oplemenjivanja severnih varvara, izgradnje jedin-stvenog duhovnog i socijalnog ustrojstva zapadnog sveta) hriSian-stvo je, za (aadajeva, ona ,,univ erzalna snaga koja doprinosi, s je-dne strane, stvaranju istorijskog progresa i, s druge strane, obezbe-<luje njegovo sreino okondanje kao carstva nebeskog na zemlji"(Tapacon, 1987: 7) . Ono daje jedinstvo nacionalnoj i socijalnoj ra-znolikosti evropskih narodatn i, Sto je najvaZnije, idejama duZnosti,pravidnosti, prava i poretka formira dru5tvenu stvarnost koja, zasvaku narednu generaciju, predstavlja ,,atmosferu Zapada", ne5tosto svaki pojedinac bastini gotovo kao jednu vrstu ,,fiziologijeevropskog doveka".r Na taj nadin, u eaadajevljevom razmatranju

le ,,Svi evropski narodi imaju zajednidku fizionomiju, ncku porodiinu

slidnost. Nasuprot niihovoj neopravdanoj podeli na latinske i tcutonskc narode, na

iuZniake i severnjake - postoji op5ta veza koja ih sve sjedinjuje u.lednu celinu ikoia jc jasna svakom ko je dublje pronikao u njihovu zajednidku istoriju" ( Haalaen,1987: 39).

n "Pazite,ovde nije rci o usvajanju znanja i o ditaniu, o bilo iemu 5to sctide literaturs ili nauke, vei prosto o uzajamnom kontaktu umova, o onim idcjamakoje ovladavaju detetom u kolevci, okruZavaju ga usred deliiih igara i prcdaju muse kroz tepanje ma.ike, koje u obliku razliditih oseianja prodiru do srTi kostiju

istorijskog razvitka Evrope, hri5ianstvo sa svojom socijalnom ulo-gom, kao sveproZimajuii duh koji je ,,uronjen" u istoriju, zauzimacentralno mesto. Time on ne poride niz nedostataka socijalnogZivota savremene Evrope, niti sloZenost istorijskog procesa op-tere6enog netrpeljivo56u, verskim ratovima, lomadama i porocima.On, naprosto tvrdi da se ,,bez obzira na svu prazninu, nesavrsenstvoi porodnost koje postoje u evropskom svetu u njegovom savre-menom obliku, ne moZe negirati da je carstvo boZije do odredenogstepena osffareno u njemu, jer on u sebi sadrli princip beskonainograzvitkct i poseduie klice i elemente koji su neophodni 7a niegovoktnaino ostvarenje na zemLji " (9aaqaen, 1987:4'l; kurziv -MS).

Ako je hrisdanstvo spirutus movens istorije, zasto Rusija,mada hri5ianska zemlja, ostaje nedodirnuta univerzalnim vaspita-njem ljudskog roda? "Svejedno, moZete re6i, nismo li i mi (Rusi-MS)hri56ani i zar nije zamisliva neka druga civilizacija, osim evropske?"(Caadaev, 1987: 44) Ako je hri5ianstvo zajednidko i Rusiji i Evropi,onda odgovor na ova pitanja mora biti traizen u isticanju razlikaizmedu ruskog Lzapadnog hri5ianstva, tj. u razmatranju razliditogsocijalnog i istorijskog udinka pravoslavlja i katolidanstva. Kljudnii sudbonosni trenutak ruske istorije je, po daadajevu, njeno preuzi-manje hri56anstva od Vizantije: ,,Mi smo se, povinuv5i se na5ojzloj sudbini, okrenuli ka niStavnoj, od zapadnih naroda dubokopreztanoj Vizantiji, da od nje primimo moralni zakon koji je trebaloda bude poloZen u osnov na5eg vaspitanja" (9aagaen,1987: 42).Za razllkl od katolidanstva koje je sa svojim ,,aktivnim, pre svegasocijalnim principom", teokratskom i ,,Zivotvornom idejom jedin-stva" ostvario hri5dansku civilizaciju, carstvo nebesko na zemlji,rusko pravoslavljeje, potdinjeno svetovnoj vlasti, zatvoreno u sop-stvenom asketizmu, ostalo stvar intimnog, lidnog i porodidnog, ane socijalnog Livota. Zatvoriv5i se u svoju religijsku posebnost,Rusi nisu udestvovali u procesu u kome je zapadno hri56anstvo(spojeno sa antidkom tradicijom) vodilo napretku Evrope: ,,Madasmo se i nazivali hriS6anima, plod hri56anstva za nas nije sazrevao"(9aagaen, 1987: 43).Telnja da se ovi gotovi plodovi istorijskograzvoja preuzmu saZapada,a da se, istovremeno, ne prode zapadniput razvoja, ne mogu biti uspe5ni jer Rusiju osucluju na plitku,imitativnu kulturu koja se ne oslanja na vekovnu tradiciju i kumu-laciju socijalnog iskustva. Otuda, ,,ako su nas slabost na5e vere ili

zajedno sa vazduhom kojim on di5e i gradc njegovo moralno biic jod pre nego onstupa u svet i druStvo... (Isro).

Tx

-a

E

;=II

N

=

t62 363

I

I

r

i

il

XIx

Fal

o

=I

N

J

r

trdl

oz5

nesavr5enost na5ih dogmi drZali po strani od opSteg razvoja u kome

su se razvijale i formulisale socijalne ideje hri56anstva ... onda je

jasno da mi moramo, pre svega, oZiveti svoju veru svim mogu6imnadinima i dati sebi pravi hri56anski impuls, jer je na Zapadu sve

stvoreno hri56anstvom" (9aagaen, 1987: 45). Zakljudak koji se

name6e ditaocu eaadajevljevog pisma je da pomenuti ,,pravihri5ianski impuls" mora biti, svakako, katolidkog porekla.

Na osnovu izloLenog,razlozi za burnu reakciju ruske javnosti

na pojavu prvog ,,Filozofskog pisma" postaju jasniji. Narodito'ako se ima u vidu vladaju6a ideologija nikolajevske Rusije - doktrina

,,sluZbenog nacionalizm a" (o Q t u g mn au oti . uap o d uo c un t) koju je

formulisao S. Uvarov, ministar prosvete.'' Najkrade redeno, ovaideologija je u trodlanoj formuli - pravoslavlie, samodriavlie, naro-dnost (nacionalni karakter) - pronaila elemente koji ne dine samosu5tinu ruskog istorijskog i socijalnog biia, vec i osnov superiomostiRusije u odnosu na Evropu. Prihvataju6i duZnost ministra prosvete'

Uvarov je naglasio da treba ,,pronadi principe koji dine posebnim

karakter Rusije i samo njoj pripadaju", te da treba, ,,usred brzogopadanja verskih i gratlanskih institucija u Evropi, pri op5temrasprostiranju ruiiteljskih shvatanja koji nas, u obliku Zalosnih po-java, okruZuju sa svih strana, osnaZiti otadZbinu na dvrstim temelji-ma na kojima se zasniva blagostanje, snaga i narodni Zivot" (cf.

I-{uru6aen , 1989: 29).U njegovoj trodlanoj formuli, centralno mestoje zauzimalo,,samodrZavlje"2 - ono je, po redima Uvarova,,diniloglavni uslov politidkog postojanja Rusije", te stoga, kao ,,spasono-ino ubettenje da Rusija Zivi i brani se duhom snaZnog, dovekoljubi-vog i prosveienog samodrLavlja,ono mora proniknuti u vaspitanjenaroda i sa njim se razvijati" (cf. I{rau6aen, 1989: 30). Pravoslavlje(vera predaka) je bilo drugi temeljni princip koji je bio garant

dru5tvenog i porodiEnog reda i sre6e, dok je ,,nacionalnim karak-terom" (wpodnoctrtil) oznadavana sveukupnost istorijski formira-nog mentaliteta ruskog naroda pod odredujuiim uticajima navedenadva principa - samodrZavne vlasti i pravoslavne ver'e. Razvijana

2' C. Yuupon, (1736-1855), prolbsor, prcdsednik Akademijc nauka, od

1833. ministar obrazovanja koji je tbrmulisao doktrinu ,,o$uqualr'no ft napogHocrn".

Ovu sintagmu slobo<lniic prcvcxlim kao,,sluZbeni nacionalizam" ier red ,,narodnost"u nas ima sasvim drugo znaicnic od onoga koje.ic podrazumcvao Uvarov - skup

osobina koje odrc<luju ,,nacionalni duh", formiraiu ,,nacionalni karakter"2

,,U stvari, samodrZavlje je clominiralo celokupnom ideologiiom

zagovtrrnika sluZbenog nacionalizma" (Riasanovsky, 1952: 9).

od strane istoridara M. Pogodina i Sevirjova, ova oficijelna ideo-logija je podivala na uverenju o primatu i prednostima samodrZavnei pravoslavne Rusije nad Zapadom koji je u stanju opadanja ipropasti (,,truljenja"). Vojna pobeda nad Napoleonom i politidkauloga Rusije u Svetoj alijansi, dinili su ovo uverenje samorazum-ljivim.'' Ako je Caadajev i polazio od premise o razlikovanju isuprotstavljenosti Rusije i Evrope koja je bila svojstvena stanovi5tuoficijelne ideologije, zakljudci do kojih je do5ao su joj se o5trosuprotstavljali. Nasuprot op5tem uverenju o prednostima Rusije uodnosu na Evropu, on je, kako smo videli, formulisao stav daRusija ne samo ,,zaostaje" u civilizacijskom razvoju, ve6 njemusuStinski i ne pripada!'- Kada je, zatim, pravoslavlje okrivio zaiskljudenost Rusije iz svetsko-istorijskog toka, eaadajev je doveou pitanje jedan od stubova ideologije sluZbenog nacionalizma. Upr-kos iutanju o samodrZavlju (samo implicitno dovodenim u pitanjeputem pohvale zapadnim institucijama zasnovanim na pravu i pra-vidnosti)'', Caadajev je, gorkim redima o ruskom nacionalnomkarakteru i kritkom vizantijskog, pravoslavnog hri56anstva zbognjegove socijdlile i istorijske n"rnoii, doveo u pitanie celokupnutrodlanu formulu Uvarova kao i njegovu podetnu pretpostavku osuperiornosti Rusije. Slika istorijskog postojanja (ne razvitka) Rusi-

z1 SnaZni rast ruskc nacionalnc samosvcsti moic biti ilustrovan rcdima M.Pogodina iz nicgovih prcdavan ja (1832. godinc),.icr sc u njima jasno lirrmulilcmisao o prvcnstvu Rusijc nad Evropom: ,,Pobcdonosno odbivli napad, oslobtxlivliEvropu od takvog ncpri.jatclia, zbacivli ga sa takvc visinc, ovladav5i takvimsrcdstvima, nc zavisc0i ni od koga i svima potrcbna, molc li sc nclcga bojatiRusija? Ko ic sc osmcliti da osporava njcno prvcnstvo, ko (c.jc osu.jctiti da rc5avasudbinu Evropc i ditavog iovcdanstva, samo ako ona to polcli?" (cl'. I_lur'r6acn,1986: 61t)

24 ,,On,r 5to u drugim zcmljama vci odavno dini samu osnovu Zivota u

i'ajcdnici, za nas jc samo tcorija i spckulaciia...Oni uskrvi ko.ii u drugim zcml.iamadinc ncophodni okvir iivota, okvir u komc sc tako prirodno razmeltaju svi dncvnidogarla.fi i bez koga jc gotovo ncmogulc tdrav<t moralno postojanjc kao Ito jc bczsvclcg vazduha nemogui zdrav fiziiki livot - u nas od njih ncma ni traga, niglasa" (9aa1aen, 1987: 35-36).

25 eaadajcvl.jcvo neproblematizovanjc principa samodrZavlja nijc bilosamo poslcdica straha od policijske drZavc Nikolaia I, vef jc odraZavalo dubljcpromcnc u intclektualno.j klimi toga vrcmena karaktcristidnog po napu5tanjupolitidkc tradicije prosvctitcljstva iokretanju romantizmu: .,Nc iudi Xto istrativadiovog pcrioda nagla5ava.iu preusmeravan jc ruskih intclckrualaca sa druNtvcno svcsncpolitidkc i pragmatiine oriicntacijc na bavl jcnje romantidkim apstrakci.jama i samimstrbom" (Riasanovsky, 1976: 159). Naravno, promcnc u.javnom diskursu nisuspredilc vlast da i u,,romantidkim apstrakcijama" vidi skrivcnu politidku opasnost.

364 J 0 )

I

I

r

i

il

XIx

Fal

o

=I

N

J

r

trdl

oz5

nesavr5enost na5ih dogmi drZali po strani od opSteg razvoja u kome

su se razvijale i formulisale socijalne ideje hri56anstva ... onda je

jasno da mi moramo, pre svega, oZiveti svoju veru svim mogu6imnadinima i dati sebi pravi hri56anski impuls, jer je na Zapadu sve

stvoreno hri56anstvom" (9aagaen, 1987: 45). Zakljudak koji se

name6e ditaocu eaadajevljevog pisma je da pomenuti ,,pravihri5ianski impuls" mora biti, svakako, katolidkog porekla.

Na osnovu izloLenog,razlozi za burnu reakciju ruske javnosti

na pojavu prvog ,,Filozofskog pisma" postaju jasniji. Narodito'ako se ima u vidu vladaju6a ideologija nikolajevske Rusije - doktrina

,,sluZbenog nacionalizm a" (o Q t u g mn au oti . uap o d uo c un t) koju je

formulisao S. Uvarov, ministar prosvete.'' Najkrade redeno, ovaideologija je u trodlanoj formuli - pravoslavlie, samodriavlie, naro-dnost (nacionalni karakter) - pronaila elemente koji ne dine samosu5tinu ruskog istorijskog i socijalnog biia, vec i osnov superiomostiRusije u odnosu na Evropu. Prihvataju6i duZnost ministra prosvete'

Uvarov je naglasio da treba ,,pronadi principe koji dine posebnim

karakter Rusije i samo njoj pripadaju", te da treba, ,,usred brzogopadanja verskih i gratlanskih institucija u Evropi, pri op5temrasprostiranju ruiiteljskih shvatanja koji nas, u obliku Zalosnih po-java, okruZuju sa svih strana, osnaZiti otadZbinu na dvrstim temelji-ma na kojima se zasniva blagostanje, snaga i narodni Zivot" (cf.

I-{uru6aen , 1989: 29).U njegovoj trodlanoj formuli, centralno mestoje zauzimalo,,samodrZavlje"2 - ono je, po redima Uvarova,,diniloglavni uslov politidkog postojanja Rusije", te stoga, kao ,,spasono-ino ubettenje da Rusija Zivi i brani se duhom snaZnog, dovekoljubi-vog i prosveienog samodrLavlja,ono mora proniknuti u vaspitanjenaroda i sa njim se razvijati" (cf. I{rau6aen, 1989: 30). Pravoslavlje(vera predaka) je bilo drugi temeljni princip koji je bio garant

dru5tvenog i porodiEnog reda i sre6e, dok je ,,nacionalnim karak-terom" (wpodnoctrtil) oznadavana sveukupnost istorijski formira-nog mentaliteta ruskog naroda pod odredujuiim uticajima navedenadva principa - samodrZavne vlasti i pravoslavne ver'e. Razvijana

2' C. Yuupon, (1736-1855), prolbsor, prcdsednik Akademijc nauka, od

1833. ministar obrazovanja koji je tbrmulisao doktrinu ,,o$uqualr'no ft napogHocrn".

Ovu sintagmu slobo<lniic prcvcxlim kao,,sluZbeni nacionalizam" ier red ,,narodnost"u nas ima sasvim drugo znaicnic od onoga koje.ic podrazumcvao Uvarov - skup

osobina koje odrc<luju ,,nacionalni duh", formiraiu ,,nacionalni karakter"2

,,U stvari, samodrZavlje je clominiralo celokupnom ideologiiom

zagovtrrnika sluZbenog nacionalizma" (Riasanovsky, 1952: 9).

od strane istoridara M. Pogodina i Sevirjova, ova oficijelna ideo-logija je podivala na uverenju o primatu i prednostima samodrZavnei pravoslavne Rusije nad Zapadom koji je u stanju opadanja ipropasti (,,truljenja"). Vojna pobeda nad Napoleonom i politidkauloga Rusije u Svetoj alijansi, dinili su ovo uverenje samorazum-ljivim.'' Ako je Caadajev i polazio od premise o razlikovanju isuprotstavljenosti Rusije i Evrope koja je bila svojstvena stanovi5tuoficijelne ideologije, zakljudci do kojih je do5ao su joj se o5trosuprotstavljali. Nasuprot op5tem uverenju o prednostima Rusije uodnosu na Evropu, on je, kako smo videli, formulisao stav daRusija ne samo ,,zaostaje" u civilizacijskom razvoju, ve6 njemusuStinski i ne pripada!'- Kada je, zatim, pravoslavlje okrivio zaiskljudenost Rusije iz svetsko-istorijskog toka, eaadajev je doveou pitanje jedan od stubova ideologije sluZbenog nacionalizma. Upr-kos iutanju o samodrZavlju (samo implicitno dovodenim u pitanjeputem pohvale zapadnim institucijama zasnovanim na pravu i pra-vidnosti)'', Caadajev je, gorkim redima o ruskom nacionalnomkarakteru i kritkom vizantijskog, pravoslavnog hri56anstva zbognjegove socijdlile i istorijske n"rnoii, doveo u pitanie celokupnutrodlanu formulu Uvarova kao i njegovu podetnu pretpostavku osuperiornosti Rusije. Slika istorijskog postojanja (ne razvitka) Rusi-

z1 SnaZni rast ruskc nacionalnc samosvcsti moic biti ilustrovan rcdima M.Pogodina iz nicgovih prcdavan ja (1832. godinc),.icr sc u njima jasno lirrmulilcmisao o prvcnstvu Rusijc nad Evropom: ,,Pobcdonosno odbivli napad, oslobtxlivliEvropu od takvog ncpri.jatclia, zbacivli ga sa takvc visinc, ovladav5i takvimsrcdstvima, nc zavisc0i ni od koga i svima potrcbna, molc li sc nclcga bojatiRusija? Ko ic sc osmcliti da osporava njcno prvcnstvo, ko (c.jc osu.jctiti da rc5avasudbinu Evropc i ditavog iovcdanstva, samo ako ona to polcli?" (cl'. I_lur'r6acn,1986: 61t)

24 ,,On,r 5to u drugim zcmljama vci odavno dini samu osnovu Zivota u

i'ajcdnici, za nas jc samo tcorija i spckulaciia...Oni uskrvi ko.ii u drugim zcml.iamadinc ncophodni okvir iivota, okvir u komc sc tako prirodno razmeltaju svi dncvnidogarla.fi i bez koga jc gotovo ncmogulc tdrav<t moralno postojanjc kao Ito jc bczsvclcg vazduha nemogui zdrav fiziiki livot - u nas od njih ncma ni traga, niglasa" (9aa1aen, 1987: 35-36).

25 eaadajcvl.jcvo neproblematizovanjc principa samodrZavlja nijc bilosamo poslcdica straha od policijske drZavc Nikolaia I, vef jc odraZavalo dubljcpromcnc u intclektualno.j klimi toga vrcmena karaktcristidnog po napu5tanjupolitidkc tradicije prosvctitcljstva iokretanju romantizmu: .,Nc iudi Xto istrativadiovog pcrioda nagla5ava.iu preusmeravan jc ruskih intclckrualaca sa druNtvcno svcsncpolitidkc i pragmatiine oriicntacijc na bavl jcnje romantidkim apstrakci.jama i samimstrbom" (Riasanovsky, 1976: 159). Naravno, promcnc u.javnom diskursu nisuspredilc vlast da i u,,romantidkim apstrakcijama" vidi skrivcnu politidku opasnost.

364 J 0 )

je koju je eaadajev ponudio ruskoj javnosti bila je porazna - onaje bila u potpunoj suprotnosti sa uputstvom kn. Benkendorfa (Sefa

svemoinog III odeljenja, tj, politidke policije) o tome kako treba

razumeti i tumaditi rusku istoriju. Naime, po njemu: ,,Proilost Rusijeje bila sjajna, njena sada5njostje vi5e nego velidanstvana, a Sto se

tide buduinosti, ona ie nadmasiti sve Sto najsmelija uobrazilja

sebi moZe predstaviti" (cf. Xlrxapes, 1989: 105).

a

Sedam godina nalion zavr5etka prvog ,,Filozofskog pisma",

Caaclajev pi5e,,Apologiju ludaka" u kojoj, nastoje6i da se odbrani

od opiuZbi za nedostatak patriotskog oseianja, ponovo izlaLe i

rjoclaino objasnjava svoje stanoviste o mestu i ulozi Rusije u svetskoj

istoriji. Zanimtiivo je da u svojoj oclbrani faaclajev ne polemiie sa

vla5iu (,,vlast je samo ispunila svoju duZnost"), ve6 sa javnim

mnjenjern (,.dru5tvom") diji je patriotizam bio povreden njegovim

tekitorn. Zato on,u prvom delu svoje odbrane, istidu6i da ,,postojerazni nadini da se voli domovina", razlikuje dve vrste patriotizma.

Prvi je ,,lenji patriotizam" ,stanie ,.slepe zaljubljenosti" u domovinui Caadajev otvoreno priznaje da mu je ,,tud taj blaZeni, lenji patri-

otizarn koji ornogudava da se sve vidi u ruZidastom svetlu, koiijuri za svojim iluzi.iarna i od koga sada, na Zalost, kod nas stradaju

mnogi vredni umovi" (9aagaen, 1987: 143). Ovaj patriotizam je

svojstven ,,gotnili", ali njegova rasprostranjenost ll i je argument za

njegovu valjanost. Drugadiji, istinski patriotizam je onaj koji ljubavprema domovinu uskla<Iuje sa vi5om obavezom - ljubavlju prema

istini. Istina, a ne clomovina ili nacija je vrhovna vrednost za mis-

lioca. SluZenjem istini (univerzalnom) uvek istovremeno sluZimo i

svojoj domovini (partikuiarnom), clok obrnuto nije uvek sludaj:

,,Lepa je stvar ljubav prema otadZbini, ali postoji neSto jo5 lep5e -

ljubav prema istini. Ljubav prema otadZbini rada heroje, Ijubav

prema istini stvara mudrace, dobrotvore dovedanstva. Ljubav prema

otadzbini deli narode, pothranjuje nacionalnu nuZnju i katkad zaviia

zenrlju u cmo; ljubav prema istini Siri svetlost znanja,stvara duhovna.

za<lovoljstva, pribliZava ljude boZanstvu. Ne kroz' tlomrtuirtu, vei

kroz isiinu ,rirti put nu ieho" (Yaasaen, 198"1: 134). eaadajev

nagla5ava da je njegov patriotizam, u odnosu na ,,patriotizam

gomile"h, korisniji Rusiji jer, za razliku od ,,slepe zaljubljenosti,,,omoguiava sagledanje njenog lika u svetlu istine. Smatrajuii da je,,domovini, pre svega, duZan istinu", on je ubeden da je tu otkriveuuistinu morao i saop5titi: ,.Ja nisam nauiio da volim svoju domovinuzatvorenih odiju, pognute glave i stisnutih usta" (t{aagaen, 1987:r42).

Opr:avdavajuii svoje stanovi5te iz,.Pisma" istinskim patri.otizmom, eaadajev u ,,Apologiji" ipak priznaje da je njegova mrainaslika ruske pro5losti, sada5njosti i bur.luinosti bila plod izvesnog,,preterivanja". Naime, u sopstvenom pesimizu i gorkoj oceni mskeistorije, on nije uzimao u nbzir ,,olakiavajuie okolnosti,, koje unr-nogome ,,amnestiraju" ruski narod. Ove okolnosti se tidu geografs-kog poloZaja Rusije (,.periferija sverskih civilizacaija..) i iinjenicenepostojanja klasidnog nasleda koje je Evropa baitinila ocl Grka iRimijana.2T Takode, Caadajev sada imatra preterivanjern i svojuosndu pravoslavlja, kao i svoj nihilistidki odnos prcma ude5iu Rusau stvaranju velikih kulturnih vrednosti. Ali, ako je sve to bilojednostrano pr.efprivanje, postavlja se pitanje ita ostaje ocl njegoveosnovne teze pri kojoj je Rusija iskl.judena iz svetsko-istot{it ngrazvoja dije ovaploienje predstavlja Evropa? Odigledno, Caaclajev-je morao u .,Apologiji" tako reinterpretirati svoje stanovi5te iz,,pis-ma" da ono, umesto prvobitne teze o surlbinskim. metafizidkimrazlozima neistorijskog statusa Rusije bude preformulisano u pravcutvrdnje o njenoj ,,zaostalosti" uslecl nepovoljnih prirodnitr i geogra-fskih okolnosti. ,,Od suStinske vaZnostj u Apologi ji je bilo zasnivanjeizlaza iz nihilistidkog iorsokaka Caadajevljeve izvorne formulaci-je" (Riasanovsky, 1976: 17l). Ovaj izlaz. Caatlajevu je omoguiioPetar Velikj - njegove reforme predstavljaju poietak ,,nove ere.,ruske istorije. prekretnicu koja tu istoriju deli na clva potpuno ra,

?6 ,,Vcru.1tc, viSc ncgo bi lo ko od vas,. ja vol im svo.lu zcmlju, Zcl im . joj

slavu, znam da ccnim visokc osobinc mog nartxla; ali, istina jc i to da patriotsk()meianjc ko.lc mc nadahnju.ic nijc slidno onornc ri ja.ic galama naruiila rnojc spokojnoposto.ianjc i ponovno izbacila na okcan l.ludskih ncmira mtrju la<Iu koja .ic bilapt'istala upcxlnoZju ksta" ( 9aa11acl, 1987. l4'2).

'' ,,Bilo jc prcrcrivanja u tom optuiu.iurjcm aktu ptxinctom vclikom nartxlu

dija se krivica svslila, u krajnjoj liniji, na to Ito.ic on bio zarurcn na pcrifcri.iusvetskih civilizaci ja, dalcko od zemal.ja gdc se; prinxlno morakr taloriti obruzovanic,dalcko od ognfi5ta sa krilih.ic ono svetlclo tolik. vckova, Bilo.tc prctcrivanic ncpriznati da smo mi doxli na svct na tlu kojc nije bilo uzorano i opkxlotvorcnoprcdhodnim pokolcnjima, gdc narn nilta ni.jc govor.ilo o proilim vckovima, gdcntjc bilo nikakvih zadataka novog svcta" ( 9aa11aor, 1 987: 145).

6U)zI

i,

)<Ix

ar

F*t)f

;=L

N

:Lu-

3 6 6 J O /

je koju je eaadajev ponudio ruskoj javnosti bila je porazna - onaje bila u potpunoj suprotnosti sa uputstvom kn. Benkendorfa (Sefa

svemoinog III odeljenja, tj, politidke policije) o tome kako treba

razumeti i tumaditi rusku istoriju. Naime, po njemu: ,,Proilost Rusijeje bila sjajna, njena sada5njostje vi5e nego velidanstvana, a Sto se

tide buduinosti, ona ie nadmasiti sve Sto najsmelija uobrazilja

sebi moZe predstaviti" (cf. Xlrxapes, 1989: 105).

a

Sedam godina nalion zavr5etka prvog ,,Filozofskog pisma",

Caaclajev pi5e,,Apologiju ludaka" u kojoj, nastoje6i da se odbrani

od opiuZbi za nedostatak patriotskog oseianja, ponovo izlaLe i

rjoclaino objasnjava svoje stanoviste o mestu i ulozi Rusije u svetskoj

istoriji. Zanimtiivo je da u svojoj oclbrani faaclajev ne polemiie sa

vla5iu (,,vlast je samo ispunila svoju duZnost"), ve6 sa javnim

mnjenjern (,.dru5tvom") diji je patriotizam bio povreden njegovim

tekitorn. Zato on,u prvom delu svoje odbrane, istidu6i da ,,postojerazni nadini da se voli domovina", razlikuje dve vrste patriotizma.

Prvi je ,,lenji patriotizam" ,stanie ,.slepe zaljubljenosti" u domovinui Caadajev otvoreno priznaje da mu je ,,tud taj blaZeni, lenji patri-

otizarn koji ornogudava da se sve vidi u ruZidastom svetlu, koiijuri za svojim iluzi.iarna i od koga sada, na Zalost, kod nas stradaju

mnogi vredni umovi" (9aagaen, 1987: 143). Ovaj patriotizam je

svojstven ,,gotnili", ali njegova rasprostranjenost ll i je argument za

njegovu valjanost. Drugadiji, istinski patriotizam je onaj koji ljubavprema domovinu uskla<Iuje sa vi5om obavezom - ljubavlju prema

istini. Istina, a ne clomovina ili nacija je vrhovna vrednost za mis-

lioca. SluZenjem istini (univerzalnom) uvek istovremeno sluZimo i

svojoj domovini (partikuiarnom), clok obrnuto nije uvek sludaj:

,,Lepa je stvar ljubav prema otadZbini, ali postoji neSto jo5 lep5e -

ljubav prema istini. Ljubav prema otadZbini rada heroje, Ijubav

prema istini stvara mudrace, dobrotvore dovedanstva. Ljubav prema

otadzbini deli narode, pothranjuje nacionalnu nuZnju i katkad zaviia

zenrlju u cmo; ljubav prema istini Siri svetlost znanja,stvara duhovna.

za<lovoljstva, pribliZava ljude boZanstvu. Ne kroz' tlomrtuirtu, vei

kroz isiinu ,rirti put nu ieho" (Yaasaen, 198"1: 134). eaadajev

nagla5ava da je njegov patriotizam, u odnosu na ,,patriotizam

gomile"h, korisniji Rusiji jer, za razliku od ,,slepe zaljubljenosti,,,omoguiava sagledanje njenog lika u svetlu istine. Smatrajuii da je,,domovini, pre svega, duZan istinu", on je ubeden da je tu otkriveuuistinu morao i saop5titi: ,.Ja nisam nauiio da volim svoju domovinuzatvorenih odiju, pognute glave i stisnutih usta" (t{aagaen, 1987:r42).

Opr:avdavajuii svoje stanovi5te iz,.Pisma" istinskim patri.otizmom, eaadajev u ,,Apologiji" ipak priznaje da je njegova mrainaslika ruske pro5losti, sada5njosti i bur.luinosti bila plod izvesnog,,preterivanja". Naime, u sopstvenom pesimizu i gorkoj oceni mskeistorije, on nije uzimao u nbzir ,,olakiavajuie okolnosti,, koje unr-nogome ,,amnestiraju" ruski narod. Ove okolnosti se tidu geografs-kog poloZaja Rusije (,.periferija sverskih civilizacaija..) i iinjenicenepostojanja klasidnog nasleda koje je Evropa baitinila ocl Grka iRimijana.2T Takode, Caadajev sada imatra preterivanjern i svojuosndu pravoslavlja, kao i svoj nihilistidki odnos prcma ude5iu Rusau stvaranju velikih kulturnih vrednosti. Ali, ako je sve to bilojednostrano pr.efprivanje, postavlja se pitanje ita ostaje ocl njegoveosnovne teze pri kojoj je Rusija iskl.judena iz svetsko-istot{it ngrazvoja dije ovaploienje predstavlja Evropa? Odigledno, Caaclajev-je morao u .,Apologiji" tako reinterpretirati svoje stanovi5te iz,,pis-ma" da ono, umesto prvobitne teze o surlbinskim. metafizidkimrazlozima neistorijskog statusa Rusije bude preformulisano u pravcutvrdnje o njenoj ,,zaostalosti" uslecl nepovoljnih prirodnitr i geogra-fskih okolnosti. ,,Od suStinske vaZnostj u Apologi ji je bilo zasnivanjeizlaza iz nihilistidkog iorsokaka Caadajevljeve izvorne formulaci-je" (Riasanovsky, 1976: 17l). Ovaj izlaz. Caatlajevu je omoguiioPetar Velikj - njegove reforme predstavljaju poietak ,,nove ere.,ruske istorije. prekretnicu koja tu istoriju deli na clva potpuno ra,

?6 ,,Vcru.1tc, viSc ncgo bi lo ko od vas,. ja vol im svo.lu zcmlju, Zcl im . joj

slavu, znam da ccnim visokc osobinc mog nartxla; ali, istina jc i to da patriotsk()meianjc ko.lc mc nadahnju.ic nijc slidno onornc ri ja.ic galama naruiila rnojc spokojnoposto.ianjc i ponovno izbacila na okcan l.ludskih ncmira mtrju la<Iu koja .ic bilapt'istala upcxlnoZju ksta" ( 9aa11acl, 1987. l4'2).

'' ,,Bilo jc prcrcrivanja u tom optuiu.iurjcm aktu ptxinctom vclikom nartxlu

dija se krivica svslila, u krajnjoj liniji, na to Ito.ic on bio zarurcn na pcrifcri.iusvetskih civilizaci ja, dalcko od zemal.ja gdc se; prinxlno morakr taloriti obruzovanic,dalcko od ognfi5ta sa krilih.ic ono svetlclo tolik. vckova, Bilo.tc prctcrivanic ncpriznati da smo mi doxli na svct na tlu kojc nije bilo uzorano i opkxlotvorcnoprcdhodnim pokolcnjima, gdc narn nilta ni.jc govor.ilo o proilim vckovima, gdcntjc bilo nikakvih zadataka novog svcta" ( 9aa11aor, 1 987: 145).

6U)zI

i,

)<Ix

ar

F*t)f

;=L

N

:Lu-

3 6 6 J O /

TX

-*D

(I

;aLoN

=L

traoaz5=

zlidita dela. Tadnije, sa Petrom podinje ruska istoriia i zavr5avapuko neistorijsko trajanje koje je u ,,Pismu" bilo protegnuto nacelokupno postojanje Rusije: ,,Petar Veliki je na5ao u svojoj kuiisamo list belog papira i svojom snaZnom rukom napisao na njemureli Evropa i ktpad - i od tog vremena mi pripadamo Evropi i7-apadu " (9aagaen, 1987 137). Od Petrovih reformi Rusija nastojida se sjedini sa Zapadnom Evropom, da usvoji njene ideje i kulturu,da deli njenu istorijsku sudbinu. U ,,Pismu" jeCaadajev smatraoda Petrov poduhvat nije uspeo: ,,Jednom je veliki dovek (PetarI-MS) hteo da nas prosvetli i da bi nas pobudio na obrazovanje, onnam je bacio pla5t civilizacije. Mi smo plait podigli, ali se nismttuztligli do prcsvetenosll (r{aagaen, 1987: 42).Razlozi ovog neus-peha su leZali, po onda5njem eaadajevljevom mi5ljenju, u nemo-gu6nosti preuzimanja gotovih rezultata evropske kulture bezprethodnog prolaska celOkupnog procesa njenog organskog razvojai sazrevanja. Bez svog istorijskog background-a, ti rezultati ostajusamo na povr5ini (,,pla5t"), u obliku jedne imitativne kulture kojaje li5ena sopswenih korena. Sada, u ,,Apologiji", Caadajev drugadijeocenjuje delo Petra Velikog - u njemu on vidi tadku radikalnogprekida sa ruskom proSlo56u i novi, istinski potetak prave istorijeRusije, dvrsto tlo na kome je moguia evolutivna aktlmulacija soci-jalnog i kulturnog iskustva.28 ,,Petar Veliki nas je oslobodio odsvih ostataka pro5losti koji zakrduju postojanje istorijskih dru5tavai oteZavaju im kretanje; on je otvorio naS um prema svim velikim ilepim idejama koje postoje medu ljudima; on nam je preneo Zapadu celini, onakvog kakvim su ga vekovi nadinili, dao nam je svunjegovu istoriju za na5u istoriju, svu budu6nost za na5u budu6nost"(9aa1aes, 1987: 137). Ono Sto je vaZilo za neistorijsku egzistencijuRusije u ,,Pismu", sada se odnosi samo na njeno postojanje doPetra Velikog - dopetrovska Rusije nije pripadala Istoriji, njenapro5lost nije sadrZavala one klice autohtonog istorijskog razvitkakoje su svoju snagu demonstrirale u Evropi.

Da bi pojadao svoju novu argumentaciju kojom, s jedne

strane, zadrLava svoju nihilistidki intoniranu ocenu ruskog posto-janja iz ,,Pisma" (ogranidavajuii njeno valenje na dopetrovskuRusiju), dokje, s druge strane, odbacuje u pogledu poslepetrovskogperioda, eaadajev je morao u6i u spor sa ,,novom Skolom" koja se

a ,,P"tur i" prvi uiinio Rusiiu isrorilsl<om zemljom jcr.ic povezao Rusijusa Zapadom i takoie s.iedinio sa glavnim tokom liudske istori.ic" (McNally, 1964:

36).

sredinom tridesetih godina formirala u okviru ruske intelektualnejavnosti. Naravno, red je o slovenofilima ili, kako ih iaadaievnaziv a,,,fanatidnim S lovenima" koj i, odbacuj u6 Zapad i evropikeuticaje kao Stetne po Rusiju, upravo u dopetrovskoj proslosti traZeelemente originalnosti Rusije, osnov njene kulturne velidine i supe-riornosti u odnosu na Evropu. Videii u slovenofilima ..strasnureakciju protiv ideja Zapada", eaadajev je skeptidan u pogleduplodotvornosti njihovog povratka u dopetrovsku pro5losiRusije:,,MoZda ie oni pri svojim razliditim traganjima, s vremena na vreme,otkopavati starine za na5e muzeje i biblioteke, ali, po mom miiljenju,dozvoljeno je sumnjati, da ie im se ikada dogoditi da izvuku iznaseg istorijskog tla nedto Sto bi moglo ispuniti prazninu nasihdu5a i dati dvrstoiu na5em rasplinutom saznanju,, (yaagaen ,19g7:138). Daje bilo nedega dvrstog i znadajnog u ruskoj pro5losti prePetra Velikog, on, uz svu svoju snagu i energiju, ne bi mogaoizvesti tako radikalni rez u Zivotu ditave nacije i usmeriti je upravcu novog, evropskog razvoja.ot

. ... R"lultat prevratnidke i tvoradke uloge petra Velikog u ruskojistoriji moZe biti:saZet redima iz Nuktgu Katarine II (1767): ,,Rusiji.ie evropsku driava"l Neprihvatanje ovog rezultata od strane slol,e_nofila e aadajev smatra pogre5nim i Stetnim za Rusiju jer je odvajaod Evrope i zatvara moguinost njenog razvitka u jedinstvenomtoku svetske istorije. ,,Novopedeni patriotizam,, slovenofila setemelji na tezi o autohtonim duhovnim i socijalnim principimaskrivenim duboko u ruskoj pro5losti, te uverenju da bi Rusi, bezPetrovih reformi, ,,ostavljeni sami sebi, naiem bistrom umu.plodotvornom nadelu sakrivenom u nedrima nase snazne prirode i,narodito, na5e svete vere, brzo pretekli sve zapadne narode koji suprivrZeni zabludama ilali" (Yaaqaeo ,1987:140). Ovo uveienjeCaadajev smatra,,r e tr o s p e kt iv no m utu p i.i orn .., plodom ma5te,, dud_novatom fantazijom" koja svoja odekivanja od buduinosti nastojida utemelji na nepostoje6oj velidini proilosti. Takode, on ukazujeda slovenofilsko antizapadno usmerenje, kao svoju krajnju kon_sekvencu, ima tezu po kojoj Rusija pripada Istoku, njegovoj ne_

D ,,Makoliko bio vclik gcniic tog dovcka i ncobidna cncrgija njcgove

vollc, to ikr.ic on uradio bilo jc moguie samo u naci ji di ja prollost nilc zapovconie tiukazivala na put po komc sc ona mora krctati, dija.ic tradici.ia bila ncmoina dastvori buduenost...Ako smo sc mi pokazali tako poslulnim glasu vladara koji nas jepozivao na novi Zivot tojc, odcvidno, bilo zato Nto u naso.j prollosti ni.ic bilo nircgaSto bi moglo opravdati protivljenjc" ( yaa,rlacn, 1987: l37).

3 6 8 369

TX

-*D

(I

;aLoN

=L

traoaz5=

zlidita dela. Tadnije, sa Petrom podinje ruska istoriia i zavr5avapuko neistorijsko trajanje koje je u ,,Pismu" bilo protegnuto nacelokupno postojanje Rusije: ,,Petar Veliki je na5ao u svojoj kuiisamo list belog papira i svojom snaZnom rukom napisao na njemureli Evropa i ktpad - i od tog vremena mi pripadamo Evropi i7-apadu " (9aagaen, 1987 137). Od Petrovih reformi Rusija nastojida se sjedini sa Zapadnom Evropom, da usvoji njene ideje i kulturu,da deli njenu istorijsku sudbinu. U ,,Pismu" jeCaadajev smatraoda Petrov poduhvat nije uspeo: ,,Jednom je veliki dovek (PetarI-MS) hteo da nas prosvetli i da bi nas pobudio na obrazovanje, onnam je bacio pla5t civilizacije. Mi smo plait podigli, ali se nismttuztligli do prcsvetenosll (r{aagaen, 1987: 42).Razlozi ovog neus-peha su leZali, po onda5njem eaadajevljevom mi5ljenju, u nemo-gu6nosti preuzimanja gotovih rezultata evropske kulture bezprethodnog prolaska celOkupnog procesa njenog organskog razvojai sazrevanja. Bez svog istorijskog background-a, ti rezultati ostajusamo na povr5ini (,,pla5t"), u obliku jedne imitativne kulture kojaje li5ena sopswenih korena. Sada, u ,,Apologiji", Caadajev drugadijeocenjuje delo Petra Velikog - u njemu on vidi tadku radikalnogprekida sa ruskom proSlo56u i novi, istinski potetak prave istorijeRusije, dvrsto tlo na kome je moguia evolutivna aktlmulacija soci-jalnog i kulturnog iskustva.28 ,,Petar Veliki nas je oslobodio odsvih ostataka pro5losti koji zakrduju postojanje istorijskih dru5tavai oteZavaju im kretanje; on je otvorio naS um prema svim velikim ilepim idejama koje postoje medu ljudima; on nam je preneo Zapadu celini, onakvog kakvim su ga vekovi nadinili, dao nam je svunjegovu istoriju za na5u istoriju, svu budu6nost za na5u budu6nost"(9aa1aes, 1987: 137). Ono Sto je vaZilo za neistorijsku egzistencijuRusije u ,,Pismu", sada se odnosi samo na njeno postojanje doPetra Velikog - dopetrovska Rusije nije pripadala Istoriji, njenapro5lost nije sadrZavala one klice autohtonog istorijskog razvitkakoje su svoju snagu demonstrirale u Evropi.

Da bi pojadao svoju novu argumentaciju kojom, s jedne

strane, zadrLava svoju nihilistidki intoniranu ocenu ruskog posto-janja iz ,,Pisma" (ogranidavajuii njeno valenje na dopetrovskuRusiju), dokje, s druge strane, odbacuje u pogledu poslepetrovskogperioda, eaadajev je morao u6i u spor sa ,,novom Skolom" koja se

a ,,P"tur i" prvi uiinio Rusiiu isrorilsl<om zemljom jcr.ic povezao Rusijusa Zapadom i takoie s.iedinio sa glavnim tokom liudske istori.ic" (McNally, 1964:

36).

sredinom tridesetih godina formirala u okviru ruske intelektualnejavnosti. Naravno, red je o slovenofilima ili, kako ih iaadaievnaziv a,,,fanatidnim S lovenima" koj i, odbacuj u6 Zapad i evropikeuticaje kao Stetne po Rusiju, upravo u dopetrovskoj proslosti traZeelemente originalnosti Rusije, osnov njene kulturne velidine i supe-riornosti u odnosu na Evropu. Videii u slovenofilima ..strasnureakciju protiv ideja Zapada", eaadajev je skeptidan u pogleduplodotvornosti njihovog povratka u dopetrovsku pro5losiRusije:,,MoZda ie oni pri svojim razliditim traganjima, s vremena na vreme,otkopavati starine za na5e muzeje i biblioteke, ali, po mom miiljenju,dozvoljeno je sumnjati, da ie im se ikada dogoditi da izvuku iznaseg istorijskog tla nedto Sto bi moglo ispuniti prazninu nasihdu5a i dati dvrstoiu na5em rasplinutom saznanju,, (yaagaen ,19g7:138). Daje bilo nedega dvrstog i znadajnog u ruskoj pro5losti prePetra Velikog, on, uz svu svoju snagu i energiju, ne bi mogaoizvesti tako radikalni rez u Zivotu ditave nacije i usmeriti je upravcu novog, evropskog razvoja.ot

. ... R"lultat prevratnidke i tvoradke uloge petra Velikog u ruskojistoriji moZe biti:saZet redima iz Nuktgu Katarine II (1767): ,,Rusiji.ie evropsku driava"l Neprihvatanje ovog rezultata od strane slol,e_nofila e aadajev smatra pogre5nim i Stetnim za Rusiju jer je odvajaod Evrope i zatvara moguinost njenog razvitka u jedinstvenomtoku svetske istorije. ,,Novopedeni patriotizam,, slovenofila setemelji na tezi o autohtonim duhovnim i socijalnim principimaskrivenim duboko u ruskoj pro5losti, te uverenju da bi Rusi, bezPetrovih reformi, ,,ostavljeni sami sebi, naiem bistrom umu.plodotvornom nadelu sakrivenom u nedrima nase snazne prirode i,narodito, na5e svete vere, brzo pretekli sve zapadne narode koji suprivrZeni zabludama ilali" (Yaaqaeo ,1987:140). Ovo uveienjeCaadajev smatra,,r e tr o s p e kt iv no m utu p i.i orn .., plodom ma5te,, dud_novatom fantazijom" koja svoja odekivanja od buduinosti nastojida utemelji na nepostoje6oj velidini proilosti. Takode, on ukazujeda slovenofilsko antizapadno usmerenje, kao svoju krajnju kon_sekvencu, ima tezu po kojoj Rusija pripada Istoku, njegovoj ne_

D ,,Makoliko bio vclik gcniic tog dovcka i ncobidna cncrgija njcgove

vollc, to ikr.ic on uradio bilo jc moguie samo u naci ji di ja prollost nilc zapovconie tiukazivala na put po komc sc ona mora krctati, dija.ic tradici.ia bila ncmoina dastvori buduenost...Ako smo sc mi pokazali tako poslulnim glasu vladara koji nas jepozivao na novi Zivot tojc, odcvidno, bilo zato Nto u naso.j prollosti ni.ic bilo nircgaSto bi moglo opravdati protivljenjc" ( yaa,rlacn, 1987: l37).

3 6 8 369

Xx-F

al

o

=tL

N

JL

tr

fU)

z5

pokretnosti, pasivnosti i tradiciji mistidkog uZivljavanja, a ne akti-

uirrno i duhu progresa (beskonadnog usavrdavanja) Zapada' "Mi

Zivimo na istoku Evrope - to je tadno kao i to da mi nikada nismo

pripadali Istoku. Istok ima svoju istoriju koja nema nidega zajed-

niftog sa naSom... Mi smo, prosto, severni narod koji je i po

idejama i po klimi veoma daleko od mirisnih dolina KaSmira i

svetih obaia Ganga..." (9aasaen, 1987: l4l)' Ali, dak i kada se

prihvati ovaj stav, moZe se tvrditi da je ,,istok Evrope" ipak ,,Istok",ii. du opru't o sam daadajev u ,,Apologiji" (a ne samo ,,Pismu")ut<azuie, na primeru Petra Velikog, da je svaki vaZniji impuls u

ruskojistoriii do5ao spolja i da je svaka nova ideja bila pozajmljena'

Drugim redima, da je odsustvo autohtonog razvitka po zapadno-

evropskom modelu sudbina Rusije (Istodne Evrope) i da to odsustvo

moZi Uiti nadoknadeno samo uticajem spolja. Posledica ovakvog

stanovista je svest o ,,zaostalosti" Rusije, njenoj inferiornosti u

odnosu naZapad. Ako je istinska Istorija dovedanstva otelotvorena

naZapadu,onda Petroue reforme ukljuduju Rusiju u taj tok, ali je

i istovremeno osuduju nabeznadeino zaostajanje u odnosu na

Evropu. Ove posledice svoga stava je bio svestan i sam Caadajev,

ali je tvrdio da ,,u ovom stanovi5tu nema nidega poniZavajuieg za

nacionalno oseianje - ako ie ono istinito, niega treba prihvatiti i

gotovo!(rlaagaen, 1987: 137). Naravno, mirenje sa takvim mgstom

iusije u svetskoj istoriji nije bilo jednostavno ni samom Caadajevu- u -Apologiji" se on poziva na ,,viSu logiku proviclenja" koja sa

Rusiiom moZe nesto smerati, a da to obidan razum ne moZe obja-

snitiSAko je u ,,Pismu" radikalnom dosledno5iu iskljudio Rusiju

iz Istorije, sada je iaadajev, vrativ5i je pomodu Petra Velikog u

svetsko-istorijski tok, morao odgovoriti na pitanje o njenoj ulozi u

konadnom, eshatoloskom raspletu istorijske drame dovedanstva.

Ako se ima u vidu uznemirujudi zakljudak ,,obidnog razuma", koji

sledi iz daadajevljevog stanovi5ta fotmulisanog u ,.Apologiji", po

kome je Rusija ,,osudena" na inferiorni poloZa.iu u odnosu na

Evropu, jasno je da pozivanje na nedokudivost ,,viSe logike pro-

videnla" niie bilo dovoljno' Ako je u vreme pisanja prvog ,,Filozof-skog pisma" poloZaj Rusije bio opisan njenom napu5teno5du od

lrovitlenja i iskljudenjem iz istorijskog procesa, a uloga svedena

na ,,negativni primer", onda je promena caadajevljevog stanovi5tau pogledu ruskog istoriiskog postojanja, zahteval-a i n6vo temati-zovanje njene uloge.u Istoriji. JoS pre,,Apologije.., iaadajev jenuZnost preciziranja i redefinisanja uloge Rusrle u svetskoj iitori;ipominjao u prepisci sa prijateljima. Na to su ga, izmeilu ostalog,podsticala i socijalna zli.uanja u Evropi tridesetih godina koja Jusvedodila o njenom udarjavanju od ideala jedinstva, dominacijevere, evolutivog, organskog razvoja _ svih pokazatelja progr"r'una putu ostvarenja carstva Bozijeg. Tako, povodom frincuske Jut-ske revolucije (1830) i nemira koji su usteoir, eaadajev u pismuPuikinu pi5e: ,,suze mi naviru na odi kada gledam tu neizmernunesreiu starog, mog starog druitva; ta sveopSta nevolja koja jetako iznenadno snaila mo.iu Evropu, udvostrudila je moje .oprtu"n"nevolje" (r{aagaen, l9B7 : 2}4;kurziv _MS).,,Evropa,, to.lu je CaaOa_jev u ,,Pismu" suprotstavljao Rusiji je bila Evropi proSlosii _ jedansrednjevekovni socijarni,,organizam" koji je restaurac ij a nasioj al ada oZivi: ,,epoha takozvane restauracije je imala na-njega veiiuticaj no bilo koja, drlg1.:.i do kraja Livota on je bio poi ii.nornmoii" (Xr'rxaper, 1 989: 82). Ne prosvetiteljska,lndividuatisiidka rnacionalna Evropa, vei Evropa katolidkog univerzalizma, starogreiima, staleskog ure<Ienja, aristokratske disti i viteikoe heroistvije bila socijalni ideal eaadajeva. Taj stari sver je nestaiaol cuuiuj"uje u-p-rsmu A. Turgenjevu (1833) prvi put izraiionadu da ie njegove,,velike ideje" upravo u Rusiji na1i za sebe plodno tto _irlZe,slobodno od predrasuda, navika, interesa _ svega onoga Sto iho.met-a u Evropi. Dve godine kasnije, Caadajev komentariFe evrop_ska zbivanja istiduii epistemolosku privilegovanost pozicije ruskogposmatrada: ,,Mi smo-publika, a tamo su glumci _ nu-u pripad"apravo da ocenjujemo komad,, (gaagaen, l9g1:219). NeOostatakR:.tj: -..1..1:lu istorijska zaostalosr i marginalnost'_ sada se, u,,Apologiji" ", formulide kao njena prednost :

"Ja smatram nai polalaj sretnim, semo eko ga uzmognemopravilno oceniti. Mislim da je velika precrnost imati mog'utnost

$ ,,Postoie veliki narr:di - kao i vclike istori.iskc lidnosti - ko.ic jc ncmoguic

obiasniti normalnim zakonima nascg razuma, ali koic tajanstvcno odrccluje visa

logika provitlenja: takav jc upravo na5 narod" (gaalaen' I 987: I 3tt)'

' " Prc , ,Apologi. lc ' . , u pismima A. Turgenjevu ( l t t35), daada.jcv. lc naslid.an nadin lbrmulisao preokret u shvatan ju misi.ii Rusi.lc: ,,Rusija .jc poz.,vanavcliianstvcnom umnom delu - nlcn zadatak.le da'da blagovr.cmcno ,"s"nl" ..uil,pitanfa ko.ii izazivaiu sporove u Evropi"! ovamisi.ia se zasniva na tzv. ,,prcdnoslizaostalosti" - kada ',mi (Rusi - MS) poircmo napred, poiiicmo brze o<.1 drugih,zato lto smo doSli kasnije od njih i sto imamo ccrokupno njih.vo iskustvo iiatrvckova koji su nam prcthodili". (r{aalracr ,l9g]-:217;2i0t.

3 7 0 3 7 1

Xx-F

al

o

=tL

N

JL

tr

fU)

z5

pokretnosti, pasivnosti i tradiciji mistidkog uZivljavanja, a ne akti-

uirrno i duhu progresa (beskonadnog usavrdavanja) Zapada' "Mi

Zivimo na istoku Evrope - to je tadno kao i to da mi nikada nismo

pripadali Istoku. Istok ima svoju istoriju koja nema nidega zajed-

niftog sa naSom... Mi smo, prosto, severni narod koji je i po

idejama i po klimi veoma daleko od mirisnih dolina KaSmira i

svetih obaia Ganga..." (9aasaen, 1987: l4l)' Ali, dak i kada se

prihvati ovaj stav, moZe se tvrditi da je ,,istok Evrope" ipak ,,Istok",ii. du opru't o sam daadajev u ,,Apologiji" (a ne samo ,,Pismu")ut<azuie, na primeru Petra Velikog, da je svaki vaZniji impuls u

ruskojistoriii do5ao spolja i da je svaka nova ideja bila pozajmljena'

Drugim redima, da je odsustvo autohtonog razvitka po zapadno-

evropskom modelu sudbina Rusije (Istodne Evrope) i da to odsustvo

moZi Uiti nadoknadeno samo uticajem spolja. Posledica ovakvog

stanovista je svest o ,,zaostalosti" Rusije, njenoj inferiornosti u

odnosu naZapad. Ako je istinska Istorija dovedanstva otelotvorena

naZapadu,onda Petroue reforme ukljuduju Rusiju u taj tok, ali je

i istovremeno osuduju nabeznadeino zaostajanje u odnosu na

Evropu. Ove posledice svoga stava je bio svestan i sam Caadajev,

ali je tvrdio da ,,u ovom stanovi5tu nema nidega poniZavajuieg za

nacionalno oseianje - ako ie ono istinito, niega treba prihvatiti i

gotovo!(rlaagaen, 1987: 137). Naravno, mirenje sa takvim mgstom

iusije u svetskoj istoriji nije bilo jednostavno ni samom Caadajevu- u -Apologiji" se on poziva na ,,viSu logiku proviclenja" koja sa

Rusiiom moZe nesto smerati, a da to obidan razum ne moZe obja-

snitiSAko je u ,,Pismu" radikalnom dosledno5iu iskljudio Rusiju

iz Istorije, sada je iaadajev, vrativ5i je pomodu Petra Velikog u

svetsko-istorijski tok, morao odgovoriti na pitanje o njenoj ulozi u

konadnom, eshatoloskom raspletu istorijske drame dovedanstva.

Ako se ima u vidu uznemirujudi zakljudak ,,obidnog razuma", koji

sledi iz daadajevljevog stanovi5ta fotmulisanog u ,.Apologiji", po

kome je Rusija ,,osudena" na inferiorni poloZa.iu u odnosu na

Evropu, jasno je da pozivanje na nedokudivost ,,viSe logike pro-

videnla" niie bilo dovoljno' Ako je u vreme pisanja prvog ,,Filozof-skog pisma" poloZaj Rusije bio opisan njenom napu5teno5du od

lrovitlenja i iskljudenjem iz istorijskog procesa, a uloga svedena

na ,,negativni primer", onda je promena caadajevljevog stanovi5tau pogledu ruskog istoriiskog postojanja, zahteval-a i n6vo temati-zovanje njene uloge.u Istoriji. JoS pre,,Apologije.., iaadajev jenuZnost preciziranja i redefinisanja uloge Rusrle u svetskoj iitori;ipominjao u prepisci sa prijateljima. Na to su ga, izmeilu ostalog,podsticala i socijalna zli.uanja u Evropi tridesetih godina koja Jusvedodila o njenom udarjavanju od ideala jedinstva, dominacijevere, evolutivog, organskog razvoja _ svih pokazatelja progr"r'una putu ostvarenja carstva Bozijeg. Tako, povodom frincuske Jut-ske revolucije (1830) i nemira koji su usteoir, eaadajev u pismuPuikinu pi5e: ,,suze mi naviru na odi kada gledam tu neizmernunesreiu starog, mog starog druitva; ta sveopSta nevolja koja jetako iznenadno snaila mo.iu Evropu, udvostrudila je moje .oprtu"n"nevolje" (r{aagaen, l9B7 : 2}4;kurziv _MS).,,Evropa,, to.lu je CaaOa_jev u ,,Pismu" suprotstavljao Rusiji je bila Evropi proSlosii _ jedansrednjevekovni socijarni,,organizam" koji je restaurac ij a nasioj al ada oZivi: ,,epoha takozvane restauracije je imala na-njega veiiuticaj no bilo koja, drlg1.:.i do kraja Livota on je bio poi ii.nornmoii" (Xr'rxaper, 1 989: 82). Ne prosvetiteljska,lndividuatisiidka rnacionalna Evropa, vei Evropa katolidkog univerzalizma, starogreiima, staleskog ure<Ienja, aristokratske disti i viteikoe heroistvije bila socijalni ideal eaadajeva. Taj stari sver je nestaiaol cuuiuj"uje u-p-rsmu A. Turgenjevu (1833) prvi put izraiionadu da ie njegove,,velike ideje" upravo u Rusiji na1i za sebe plodno tto _irlZe,slobodno od predrasuda, navika, interesa _ svega onoga Sto iho.met-a u Evropi. Dve godine kasnije, Caadajev komentariFe evrop_ska zbivanja istiduii epistemolosku privilegovanost pozicije ruskogposmatrada: ,,Mi smo-publika, a tamo su glumci _ nu-u pripad"apravo da ocenjujemo komad,, (gaagaen, l9g1:219). NeOostatakR:.tj: -..1..1:lu istorijska zaostalosr i marginalnost'_ sada se, u,,Apologiji" ", formulide kao njena prednost :

"Ja smatram nai polalaj sretnim, semo eko ga uzmognemopravilno oceniti. Mislim da je velika precrnost imati mog'utnost

$ ,,Postoie veliki narr:di - kao i vclike istori.iskc lidnosti - ko.ic jc ncmoguic

obiasniti normalnim zakonima nascg razuma, ali koic tajanstvcno odrccluje visa

logika provitlenja: takav jc upravo na5 narod" (gaalaen' I 987: I 3tt)'

' " Prc , ,Apologi. lc ' . , u pismima A. Turgenjevu ( l t t35), daada.jcv. lc naslid.an nadin lbrmulisao preokret u shvatan ju misi.ii Rusi.lc: ,,Rusija .jc poz.,vanavcliianstvcnom umnom delu - nlcn zadatak.le da'da blagovr.cmcno ,"s"nl" ..uil,pitanfa ko.ii izazivaiu sporove u Evropi"! ovamisi.ia se zasniva na tzv. ,,prcdnoslizaostalosti" - kada ',mi (Rusi - MS) poircmo napred, poiiicmo brze o<.1 drugih,zato lto smo doSli kasnije od njih i sto imamo ccrokupno njih.vo iskustvo iiatrvckova koji su nam prcthodili". (r{aalracr ,l9g]-:217;2i0t.

3 7 0 3 7 1

Tx

;Fa:)(f,

;?tr

N

9L

!)6=v)zJ

riiri

iiiiirliiLLlrlil

ii;il1;ill

illitilil.i

posmutrunia i prosurlivania sveta sa vis.ine misli slobodne od'neohuzttari.ih

strasti i niita'vnih koristi koie' na drugim mestima'

ît, p,ogUa ioveka i izopaiavu.iu nieg,ovo prosudivanie ' Viie od'urgri

i"t rro sum uberlin tla smo mi pozvani da da reiimo veti'ii,

prritr*a soci.ialnog poretka, cla dovr.iimo veti deo ideja koie

,u p,rr;Ut u starii druWi*u, aa odgovorimo rn na'ivalnija pitania-ko.ja

zanimaiu irtvetanstvo' eesto sam g'ttvorio i rado ponavl'iam:

*| ,^rr, tctkit rekut, samom prirotlom stvari predttdredeni (a.bu'

dLerut piravi sud savesti, sutl koii se br:i mnog'im tulbama koie se

,ni" prrA velikim tribunaktm t.iudskog druitva i duha" (9aaAaes '

198-l: t43)'

Na taj nadin, Rusija je od ,,parije" Istorije koju je Prov.i.itenie.

napustilo, po.tutu tonaini izvr5ilac Njegovog plana' mesijanski

noiitu. ,,konadne redi" Carstva BoZjeg na zemlji! Time njen poziv

biva shva6en u ,,vaseljenskom" (univerzalnom' op5teljudskom)' a

n" f *if.of uno-nacionalnom znadenju: u svetsko-istorijskoj "eko-no*i"i spasa", Providenje je Rusiju ,,po-stavilo izvan interesa na-

"ionutno*ti i poverilo io.j interese doveianstva"' Dok je Evropa

poit"O"nu ,,sudbinst<oi-logici vremena" ' tj' zatvorena u krugu sop-

;,*t" istorije, Rusija je, uptauo zbog 'svoje neistoridnosti' pozvana

da razre5i i okonda ittottj.ftu dramiidovedanstva' Zato'eaadajev '

nu f.tu;u ,,Apologije", oi*"'uuu pogle<l u buduinost i opominje

,uoi" rorrurodniki: ,,Le passd n'est plrts en notre pttuvoir' mais

l'uven,ir est a nous - ProSlost nije vi5e u na5oj moii' ali buduinost

je na5a" (r{aaAaes, 1987:144)'

Navedena poruka koju Caadajev upuduje svojim :.yluTd-nicima sadrZi jedan od brojnih paradoksa njegove misli' Redi kojima

se Rusiji i ruikom narodu obe6ava velika bududnost' napisane su

na straiom, francuskom jeziku! Ova dinjenica salno simbolizuje

vaZniju tenziju koja u ,,Apologiji" postojiîzmedu' s jedne strane'

su**ti o ,,zaostajanju" Rusije i njenoj inferiornosti u odnosu na

Evropu i, s dmgestrane, teze o njenoj mesijanskoj ulozi u budu6nostt

rxr koioi ie upravo ona kljuEni dinilac eshatolo5kog raspleta ljudske

i;;;i;. iliur,.on eaadajeva, spajanje ova dva' na prvi pogled pro-

tivredna stava, obeleZava glavni tok ruskog ,,zapadnja5tva"I koie.polazeti od ideje jedinstva svetsko-istorijskog procesa iZapadakao njegove paradigme,,,zaostalost" Rusije pretvara u njenu pred-nost. Naravno, u bogatoj tradiciji ruske misli ovaj ,,skok" je narazlidite nadine opravdavan - od ,,opStine" i ,,mira" Hercena inarodnjaka, do ,,najslabije karike u lancu imperijalizma", kod Le-njina. eaadajev je, kao Sto smo videli, opravdanje za njegatraLio,osim u ,,volji Providenja", u poredenju Rusije sa ,,belim listompapira" dija belina (proilost) ne ogranidava ispisivanje novog sa-driaja.X.oristeei za to istorijski primer Petra Velikog, eaadajev je

dao osnov za veru u mogu6nost ostvarenja racionalistidkih kon-strukcija poduprtih snaZnom voljom. Ali, ,,tragidni paradoks"eaadajevljeve misli je, po redima A. Walickog, bio upravo u tomeSto je on taj zakljudak izveoiz filozofije koja je polazila od osnovnihideja evropskog konzervativizma - odbacivanja individualizma,racionalizma XVIII veka i empirizma; shvatanja druStva kao celinekoja transcendira njegove pojedinadne delove; odbrane tradicije iistorijskog kontinuiteta teLnje za duhovnim jedinstvom i sred-njevekovnim hriffanstvom. (Walicki, 1980: 87). Drugim redima,dok je ,,teorija bdlog lista papira" spojiva sa revolucionarnim (volun-taristidkim) i racionalistidkim projektima, kod eaadajeva je onaoznadava paradoks po kome konz.ervativni mislilac, kada je u pitanjunjegova domovina, nedostakak istorijske tradicije smatra pred-no5iu!

Ukidanje ovog paradoksa je moguie povratkom na stanoviSteiz prvog ,,Filozofskog pisma": Rusija ne pripada Istoriji, tj. onanema pio5losti, pa stoga, ni budu6nosti. Ovo eaadajevljevo iz'voclenje, mada porazno za nacionalnu samosvest velikog naroda,odlikuje se dosledno5iu. Ako je tradicija neophodan uslov razvitkai ako Rusija ne poseduje vrednosti, institucije i iskustvo Evrope(koja je uzor istorijskog razvoja), onda ona nema budu6nosti -

Moskva je stoga, na kraju prvog ,,Pisma",nazvana Nekropolisttm,gradom mrtvih. Ali, ditava ova konstrukcija eaadajeva podiva nauverenju da je upravo Evropa podrudje na kome se Duh ostvarujeu Istoriji, Onoga trenutka kada to uverenje biva uzdrmano (soci-jalnim i politidkim procesima koji empirijsku Evropu udaljuju od

32 Naglasavam ,,glavni tok", ier sc spajanic ova dva stava nc srcie iedinou klasidnom ruskom liberalizmu i ,,legalnom marksizmu" koli sa ,,hcro.iskimrcalizmom" iz uvida u zaostalost ne izvodc tczu o superiornosti, vci prihvataju

nuT.nost postupnog razvitka bcz eshatoloSke ulogc Rusilc

J I L

J / J

Tx

;Fa:)(f,

;?tr

N

9L

!)6=v)zJ

riiri

iiiiirliiLLlrlil

ii;il1;ill

illitilil.i

posmutrunia i prosurlivania sveta sa vis.ine misli slobodne od'neohuzttari.ih

strasti i niita'vnih koristi koie' na drugim mestima'

ît, p,ogUa ioveka i izopaiavu.iu nieg,ovo prosudivanie ' Viie od'urgri

i"t rro sum uberlin tla smo mi pozvani da da reiimo veti'ii,

prritr*a soci.ialnog poretka, cla dovr.iimo veti deo ideja koie

,u p,rr;Ut u starii druWi*u, aa odgovorimo rn na'ivalnija pitania-ko.ja

zanimaiu irtvetanstvo' eesto sam g'ttvorio i rado ponavl'iam:

*| ,^rr, tctkit rekut, samom prirotlom stvari predttdredeni (a.bu'

dLerut piravi sud savesti, sutl koii se br:i mnog'im tulbama koie se

,ni" prrA velikim tribunaktm t.iudskog druitva i duha" (9aaAaes '

198-l: t43)'

Na taj nadin, Rusija je od ,,parije" Istorije koju je Prov.i.itenie.

napustilo, po.tutu tonaini izvr5ilac Njegovog plana' mesijanski

noiitu. ,,konadne redi" Carstva BoZjeg na zemlji! Time njen poziv

biva shva6en u ,,vaseljenskom" (univerzalnom' op5teljudskom)' a

n" f *if.of uno-nacionalnom znadenju: u svetsko-istorijskoj "eko-no*i"i spasa", Providenje je Rusiju ,,po-stavilo izvan interesa na-

"ionutno*ti i poverilo io.j interese doveianstva"' Dok je Evropa

poit"O"nu ,,sudbinst<oi-logici vremena" ' tj' zatvorena u krugu sop-

;,*t" istorije, Rusija je, uptauo zbog 'svoje neistoridnosti' pozvana

da razre5i i okonda ittottj.ftu dramiidovedanstva' Zato'eaadajev '

nu f.tu;u ,,Apologije", oi*"'uuu pogle<l u buduinost i opominje

,uoi" rorrurodniki: ,,Le passd n'est plrts en notre pttuvoir' mais

l'uven,ir est a nous - ProSlost nije vi5e u na5oj moii' ali buduinost

je na5a" (r{aaAaes, 1987:144)'

Navedena poruka koju Caadajev upuduje svojim :.yluTd-nicima sadrZi jedan od brojnih paradoksa njegove misli' Redi kojima

se Rusiji i ruikom narodu obe6ava velika bududnost' napisane su

na straiom, francuskom jeziku! Ova dinjenica salno simbolizuje

vaZniju tenziju koja u ,,Apologiji" postojiîzmedu' s jedne strane'

su**ti o ,,zaostajanju" Rusije i njenoj inferiornosti u odnosu na

Evropu i, s dmgestrane, teze o njenoj mesijanskoj ulozi u budu6nostt

rxr koioi ie upravo ona kljuEni dinilac eshatolo5kog raspleta ljudske

i;;;i;. iliur,.on eaadajeva, spajanje ova dva' na prvi pogled pro-

tivredna stava, obeleZava glavni tok ruskog ,,zapadnja5tva"I koie.polazeti od ideje jedinstva svetsko-istorijskog procesa iZapadakao njegove paradigme,,,zaostalost" Rusije pretvara u njenu pred-nost. Naravno, u bogatoj tradiciji ruske misli ovaj ,,skok" je narazlidite nadine opravdavan - od ,,opStine" i ,,mira" Hercena inarodnjaka, do ,,najslabije karike u lancu imperijalizma", kod Le-njina. eaadajev je, kao Sto smo videli, opravdanje za njegatraLio,osim u ,,volji Providenja", u poredenju Rusije sa ,,belim listompapira" dija belina (proilost) ne ogranidava ispisivanje novog sa-driaja.X.oristeei za to istorijski primer Petra Velikog, eaadajev je

dao osnov za veru u mogu6nost ostvarenja racionalistidkih kon-strukcija poduprtih snaZnom voljom. Ali, ,,tragidni paradoks"eaadajevljeve misli je, po redima A. Walickog, bio upravo u tomeSto je on taj zakljudak izveoiz filozofije koja je polazila od osnovnihideja evropskog konzervativizma - odbacivanja individualizma,racionalizma XVIII veka i empirizma; shvatanja druStva kao celinekoja transcendira njegove pojedinadne delove; odbrane tradicije iistorijskog kontinuiteta teLnje za duhovnim jedinstvom i sred-njevekovnim hriffanstvom. (Walicki, 1980: 87). Drugim redima,dok je ,,teorija bdlog lista papira" spojiva sa revolucionarnim (volun-taristidkim) i racionalistidkim projektima, kod eaadajeva je onaoznadava paradoks po kome konz.ervativni mislilac, kada je u pitanjunjegova domovina, nedostakak istorijske tradicije smatra pred-no5iu!

Ukidanje ovog paradoksa je moguie povratkom na stanoviSteiz prvog ,,Filozofskog pisma": Rusija ne pripada Istoriji, tj. onanema pio5losti, pa stoga, ni budu6nosti. Ovo eaadajevljevo iz'voclenje, mada porazno za nacionalnu samosvest velikog naroda,odlikuje se dosledno5iu. Ako je tradicija neophodan uslov razvitkai ako Rusija ne poseduje vrednosti, institucije i iskustvo Evrope(koja je uzor istorijskog razvoja), onda ona nema budu6nosti -

Moskva je stoga, na kraju prvog ,,Pisma",nazvana Nekropolisttm,gradom mrtvih. Ali, ditava ova konstrukcija eaadajeva podiva nauverenju da je upravo Evropa podrudje na kome se Duh ostvarujeu Istoriji, Onoga trenutka kada to uverenje biva uzdrmano (soci-jalnim i politidkim procesima koji empirijsku Evropu udaljuju od

32 Naglasavam ,,glavni tok", ier sc spajanic ova dva stava nc srcie iedinou klasidnom ruskom liberalizmu i ,,legalnom marksizmu" koli sa ,,hcro.iskimrcalizmom" iz uvida u zaostalost ne izvodc tczu o superiornosti, vci prihvataju

nuT.nost postupnog razvitka bcz eshatoloSke ulogc Rusilc

J I L

J / J

TX

;raf

o

?r

N

:Jtr-

F

az

4

konzervativnog ideala), nihilizam, podetno ograniden na status Ru-

sije, preti da preplavi ditavu eaadajevljevu filozofsko-istorijsku

konstrukciju .1zliz iz ove te5kode iaadajev Cepotra1iti u rekon-.

strukciji svog stanoviSta preduzetoj u ,,Apologtji": zadrlavajudi

svoj konzervativni ideal Evrope, Rusiji ie pripisati mesijansku

ulogu i, na taj nadin, zapasti u vei pomenuti paradoks'- Re5enie za probleme koji se iaadajevu otvaraju nakon ,,Pis-

ma., (inferiornost Rusije i udaljavanje evropskog razvitka od konzer-

vativnog ideala) moZe biti traZeno u drugom pravcu od onoga koji

je dat ti,,Apologiji". Naime, mogu6e je, preuzimaju6i socijalni

ideal konzervativizma od daadajeva (drustvo kao organska celina,

harmonija socijalnih slojeva, duhovno jedinstvo, itd'), tvrditi da su

savremeni evropski procesi posledica nedostataka u samim te-

meljnim principima Zapada, da su zakoniti plod osnova na kojim

podiva evropski svet. Istovremeno, za Rusiju se moZe (nasuprot

baadajevu) ivrditi da ne samo poseduje bogatu tradiciju i autohtone

principe razvitka, ve6 i da oni,zarazliku od evropskih, omogudavajuôstvarenje konzervativnog socijalnog ideala. Na taj nadin, mesijan-

ska uloga Rusije biva utemeljena na njenoj superiornosti u odnosu

na,,truli Zapat',a osnovni zadatak se vidi u uklanjanju evropskog

uticaja i povratku na izvorn slovensku (duhovnu, socijalnu, poli-

tidkuj tradiciju koja je deformisana Petrovim reformama. U ovako

skiciianom ,pdgouoio" na problem eaadajevljevog ,,Pisma", dita-

lac lako prepoznaje glavne crte onoga sto se obidno naziva,,slove-

nofilstvom'; - ,,u izvesnom smislu, slovenofilstvo se moZe inter-

pretirati kao odgovor eaadajevu" (Walicki, 1980: 91)'Na kraju, ako ostavimo po strani pra6enje razliditih odgovora

na problem koji daadajev formuli5e svojim razmatranjem odnosa

Ruiiie i Evrope, moZemo zakljuditi da su glavni tokovi tematizacije

tog problema u ruskoj intelektualnoj istoriji nagovesteni u njegovom

,,P1smu" i ,,Apologiji". U oba ova teksta Rusija ima izuzetno mesto

i posebnu ulogu u odnosu na ,,Evropu" kao paradigmu glavnog

toka svetske iJtorije. U prvom, Rusija je opozit ,,Evropi" i njena

uloga je u svetskoj istoriji je negativno okarakterisana (stanoviSte

,,n"gut1unog mesijanstva") - ona je izvan dinamike istorijskog raz-

uitf.u i sa iaka5nJenjem moZe biti njime zahva(.ena uz uslov da

odbaci samu osnovu svog dotadasnjeg pukog trajanja (pravoslavlje).

U drugom tekstu, izuzetnost Rusije koja je potvrdena u prodlosti'

protez-e se i na budu6nost - Rusija je pozvana da okonda istorijski

p.o""*, te se faktidka inferiornost u odnosu naZapad sada pokazuje

kao privid koji krije nje^nu suitinsku superiornost (stanoviste ,,pozi-tivnog mesijanizma")." Raznovrsno kombinovanje elemenata ovadva stanovi5ta, uz promene sadrZinskog odredenja ,,Rusije" i,,Evrope", predstavljaju trajno obeleZje glavnog toka ruske socijalnei istoriosofske misli.

Literatura

A)

9aagaen, fI. -9. (1987), Ctuatuat u rhtcuua, MocrBa, Coopeuenux,c. 367.

Yaagaen, II. fl. (1991), I,laa6pauuurc coquHeHtun rt thtcuua, Mocxna,flpanga, c. 560.

B)

Bilington, DZ. (1988), Ikona i sekira.lnterpretativna istori.ia ruskekultiii"e, Beograd

Berdajev, N. (1987), Ruska ideja. O.snovni problemi ruske misliXIX i poietktm XX veka,Beograd,

Brun-Zejms, J. (1991), ,,Messianic Consciousness as an Expressionsof National Inferiority: Chaadaev and some Samizdat Writ-ings of the 1970s" Slavic Review, Vol. 50, No 3. pp. 646-658.

Ieprueuron, M. (1908), II. fl. Yaadaee. Xuauu u ntbuuneHue,(peupuur y: M. lepureH3oH, fpu6oedoecrcaa Mocrcea; II.fl. Vaadaee; Oueprcu tlpotuttoio, Mocxana, 1989, crp. 107- 220.)

Hercen, A. (1951), Proilost i razmiiljanja, Vol. II, Beograd, str.r74-222.

Riasanovsky, N. (1952), Russia and the West in the Teaching ofthe Slavophiles. A Study of Romantic ldeology, Cambridge

Riasanovsky, N. (1976), A Parting of Vays. Government and theEducated Public in Russia i,801-1855.Oxford

Stojanovid, D. (1932), Ruski problemifiloz.ffie i religije XIX veka,Beograd,s t r .3 -54 .

33 ,,daadaiev nudi buduinost kao kompenzaciju za pro5lost Rusije". O

tezi da jc, kod eaada.lcva i velikog dela disidentske ,,samizdatske" publicistike70-tih godina, mesijanska uloga Rusi.jc izraz svcsti o nacionalnoj inferiornosti, vid.u: Brun-Zejms, J. (1991 )

3't 4 3 7 5

TX

;raf

o

?r

N

:Jtr-

F

az

4

konzervativnog ideala), nihilizam, podetno ograniden na status Ru-

sije, preti da preplavi ditavu eaadajevljevu filozofsko-istorijsku

konstrukciju .1zliz iz ove te5kode iaadajev Cepotra1iti u rekon-.

strukciji svog stanoviSta preduzetoj u ,,Apologtji": zadrlavajudi

svoj konzervativni ideal Evrope, Rusiji ie pripisati mesijansku

ulogu i, na taj nadin, zapasti u vei pomenuti paradoks'- Re5enie za probleme koji se iaadajevu otvaraju nakon ,,Pis-

ma., (inferiornost Rusije i udaljavanje evropskog razvitka od konzer-

vativnog ideala) moZe biti traZeno u drugom pravcu od onoga koji

je dat ti,,Apologiji". Naime, mogu6e je, preuzimaju6i socijalni

ideal konzervativizma od daadajeva (drustvo kao organska celina,

harmonija socijalnih slojeva, duhovno jedinstvo, itd'), tvrditi da su

savremeni evropski procesi posledica nedostataka u samim te-

meljnim principima Zapada, da su zakoniti plod osnova na kojim

podiva evropski svet. Istovremeno, za Rusiju se moZe (nasuprot

baadajevu) ivrditi da ne samo poseduje bogatu tradiciju i autohtone

principe razvitka, ve6 i da oni,zarazliku od evropskih, omogudavajuôstvarenje konzervativnog socijalnog ideala. Na taj nadin, mesijan-

ska uloga Rusije biva utemeljena na njenoj superiornosti u odnosu

na,,truli Zapat',a osnovni zadatak se vidi u uklanjanju evropskog

uticaja i povratku na izvorn slovensku (duhovnu, socijalnu, poli-

tidkuj tradiciju koja je deformisana Petrovim reformama. U ovako

skiciianom ,pdgouoio" na problem eaadajevljevog ,,Pisma", dita-

lac lako prepoznaje glavne crte onoga sto se obidno naziva,,slove-

nofilstvom'; - ,,u izvesnom smislu, slovenofilstvo se moZe inter-

pretirati kao odgovor eaadajevu" (Walicki, 1980: 91)'Na kraju, ako ostavimo po strani pra6enje razliditih odgovora

na problem koji daadajev formuli5e svojim razmatranjem odnosa

Ruiiie i Evrope, moZemo zakljuditi da su glavni tokovi tematizacije

tog problema u ruskoj intelektualnoj istoriji nagovesteni u njegovom

,,P1smu" i ,,Apologiji". U oba ova teksta Rusija ima izuzetno mesto

i posebnu ulogu u odnosu na ,,Evropu" kao paradigmu glavnog

toka svetske iJtorije. U prvom, Rusija je opozit ,,Evropi" i njena

uloga je u svetskoj istoriji je negativno okarakterisana (stanoviSte

,,n"gut1unog mesijanstva") - ona je izvan dinamike istorijskog raz-

uitf.u i sa iaka5nJenjem moZe biti njime zahva(.ena uz uslov da

odbaci samu osnovu svog dotadasnjeg pukog trajanja (pravoslavlje).

U drugom tekstu, izuzetnost Rusije koja je potvrdena u prodlosti'

protez-e se i na budu6nost - Rusija je pozvana da okonda istorijski

p.o""*, te se faktidka inferiornost u odnosu naZapad sada pokazuje

kao privid koji krije nje^nu suitinsku superiornost (stanoviste ,,pozi-tivnog mesijanizma")." Raznovrsno kombinovanje elemenata ovadva stanovi5ta, uz promene sadrZinskog odredenja ,,Rusije" i,,Evrope", predstavljaju trajno obeleZje glavnog toka ruske socijalnei istoriosofske misli.

Literatura

A)

9aagaen, fI. -9. (1987), Ctuatuat u rhtcuua, MocrBa, Coopeuenux,c. 367.

Yaagaen, II. fl. (1991), I,laa6pauuurc coquHeHtun rt thtcuua, Mocxna,flpanga, c. 560.

B)

Bilington, DZ. (1988), Ikona i sekira.lnterpretativna istori.ia ruskekultiii"e, Beograd

Berdajev, N. (1987), Ruska ideja. O.snovni problemi ruske misliXIX i poietktm XX veka,Beograd,

Brun-Zejms, J. (1991), ,,Messianic Consciousness as an Expressionsof National Inferiority: Chaadaev and some Samizdat Writ-ings of the 1970s" Slavic Review, Vol. 50, No 3. pp. 646-658.

Ieprueuron, M. (1908), II. fl. Yaadaee. Xuauu u ntbuuneHue,(peupuur y: M. lepureH3oH, fpu6oedoecrcaa Mocrcea; II.fl. Vaadaee; Oueprcu tlpotuttoio, Mocxana, 1989, crp. 107- 220.)

Hercen, A. (1951), Proilost i razmiiljanja, Vol. II, Beograd, str.r74-222.

Riasanovsky, N. (1952), Russia and the West in the Teaching ofthe Slavophiles. A Study of Romantic ldeology, Cambridge

Riasanovsky, N. (1976), A Parting of Vays. Government and theEducated Public in Russia i,801-1855.Oxford

Stojanovid, D. (1932), Ruski problemifiloz.ffie i religije XIX veka,Beograd,s t r .3 -54 .

33 ,,daadaiev nudi buduinost kao kompenzaciju za pro5lost Rusije". O

tezi da jc, kod eaada.lcva i velikog dela disidentske ,,samizdatske" publicistike70-tih godina, mesijanska uloga Rusi.jc izraz svcsti o nacionalnoj inferiornosti, vid.u: Brun-Zejms, J. (1991 )

3't 4 3 7 5

Tapacon, E. (1986), Vaadaee, MocrnaTapacon, B. (1987), ,,il. 9,. 9aagaen u pyccK€ur Jrr{reparypa rep-

norir noronnnr,r XIX BeKa", y: Vaagaen, II. fl. (1987), mp.3-32.

Jerofejev, V. (1988), ,,Prllazi eaadajevu", Knjiievna kritika, Beo-grad, god. XIX, br. 5, str. 7l-73.

Kojre, A. (1933), ,,Petar eaadajev", Ruski arhiv, XXII-XXIII, Beo-grad, str. 45 * 81.

McNally, R. (1964), ,,Chaadaev's Evaluation of Peter the Great",Skwic Review, Vol. 23. No l , pp. 3l-44,

Zeldin, M. B. (1978),,,Chaadayev as Russian's First Philosopher,Slavic Review ,Vol. 37. No 3, pp. 473-480.

Walicki, A. (1975), The Slavophile Controversy. History of Con-servative Utopia in Nineteenth-Century Russian Thought,Oxford

Walicki, A. (1980) A History of RussiurtThought,Oxford

Milan Subotii

CHAADAEV ON THE PLACE AND ROLE OF RUSSIA IN WORLD HISTORY

Summary

The study is dcvotcd to an analysis ol' thc work ol' P. Y. Chaadacv ( I 794-1 856) and lbrms a part of thc author's wider study of various interprctations of thc,,Russian idca". Aller a prcscntation ol biographical data on Chaadaev and thc latcofhis work, thc central part ol'thc papcrcontains an intcrprctation o[thc problcmof Russia's place and rolc in his philosophy ol history. Analyzing Phiktsophicallztters ancl An Apobgy oJ Muclman, thc author points to two dil'fcrcnt manners inwhich Chaadayev thcmatizcs thc relation betwccn Russia and Europc. An interprc-tation of tho dcvclopmcnt and internal logic of Chaadacv's views on thc placc androle ol Russia in world history enables onc to understand his rolc in Russianintellectual history (influcncc on Wcsternizrrs and Slavophilcs), as wcll as thccontinuous rclevancc ol his views in dcbatcs on thc,,Russian idca". Finally, theauthor concludcs that thc various ways of combining elcmcnts of the two attitudestoward the relation of Russia and Europe formulatcd by Chaadaev, indepcndcntlyof changing contents of thesc conccpts, arc a permanent feature of the mainstreamRussian social and historiosophical thought.

Key words: Russia, Europc, philosophy ol history, tradition, Slavophilism,Westcrnism, Messianism, conscrvatism.

Sofija Mojsi6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 141.32Originalni naudni rad

Tx:Faf

:-L

N

9L

!:F

:f

zI=

DIJALEKTIKA,,ESTETSKE EGZISTENCIJE"SORENA KIERKEGAARDA

Apstrakt: Glavni cilj ovog rada jeste izlaganje svih momenata i stupnjevaestetskog naiina iivota iz vizure iz.uzetne aktuelnosti te dimenzi.ie ieti S.Kierkegaarda. Analiza estetizma kao dominantnog Zivotnog stila i tilti iTabranoglidnog identiteta pokaluje njegovu unutrai4iu protivretnost i realnu neodriivoitbez velikih lrtava, nevolj<t i nesre1e. IJ to.i taiki Kierkegaurtlovo dekt se direktrutukljuiuje u veliku modernu dehatu o kulturi narcizma, ito g, tini izrazitosavremenim.

Kl judnc refi: Dijalektika, egzistencija, estetizam, itlentitet, narcizam.

' . : : '

l. Uvod: Posthegelovsko naslede

Pri samom kraju svojih predavanja iz ,,Filozofije istorije.,Hegel konstatuje sledeie o odnosu izme6u uma, filozoije i stv"ar-nosti: ,,Sada je svijest duhovnoga u bitnosti fundamenat, a gospod_stvo je time dobilay'lozffia. Reklo se, da je francuska revolicijaproizi5la iz filozofije i ne bez razloganazivala se filozofija u nje_madkome ,,Weltweisheit" (svjetovna mudrost), jer ona je ne samoistina o sebi za sebe, kao dista bitnost, nego i istina, ukoliko usvjetovnosti postaje Liva ... Misao, pojam prava pribavio je sebinajednom vaZnost ... U misli o pravu stvorilo se dakle sada uredenjei na tome se osnovu imalo odsadabazirati sve. Otkako je Sunce nanebu i otkako planeti kruZe oko njega, nije se vidjelo, da se dovjekpostavlja na glavu, tj. na misao i zbilju izgratluje prema njoj ... daje dovjek ... do5ao do spoznaje, da misao treba da upravlja duhovnomzbiljom ... kao da je. tek sada do5lo do zbiljskoga pomirenja boZan_skoga sa svijetom."' U istol, tre6oj deceniji tg. velu kojoj pripadajupredavanja izfrlozoftje istorije diji je jedan odlomak upravo Citiran,Hegel je, pri kraju svog Zivotnog i stvaraladkog puta, svojim stu-dentima drZao predavanja i iz filozofije religi_ie koja je, medutim,

' Hegel, G.W.F., Filozohja povi.jesti, Kultura, Zagrcb, l95l ., str. 39g_4003 7 6

J t I

Documents

ennnRrnv o MESTU ruLozrRUSIJE U SVETSKOJ ISTORIJIinstifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/1996/05/milan_subotic-1996.pdf · * Studi.ia jc deo autorovog rada u okviru teme ,,Ruska ideia