EPIDEMIOLOŠKE KARAKTERISTIKE,

PREVENCIJA I SUZBIJANJE

POLNO PRENOSIVIH INFEKCIJA

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

• Polno prenosive infekcije (PPI) su infekcije koje se

prenose prvenstveno seksualnim kontaktom i čine

veliku grupu oboljenja koja su izazvana različitim

mikroorganizmima – spirohetama, bakterijama,

protozoama, gljivicama, parazitima i virusima.

• Zajedno sa HIV infekcijom predstavljaju vodeći

javnozdravstveni problem širom sveta.

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Rasprostranjenost

• Procenjuje se da se svake godine u svetu javlja više od

340 miliona novih slučajeva PPI izazvanih Treponema-

om pallidum, Neisseria-om gonorrhoeae, Chlamydia-om

trachomatis i Trichomonas vaginalis-om, kod osoba oba

pola uzrasta 15–49 godina, kao i više miliona novih

slučajeva PPI izazvanih virusima, uključujući i oko 5

miliona novih slučajeva HIV infekcije godišnje.

• Blizu milion ljudi svakoga dana oboli od neke PPI

uključujući i HIV infekciju.

Broj novoobolelih i incidencija (na 100.000 stanovnika) zaraznih

bolesti koje se prenose polnim putem u Republici Srbiji, u periodu

2013–2017. godine

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan JovanovićBatut”

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Rasprostranjenost

Na visoku učestalost PPI utiču:

• seksualna revolucija

• migracije stanovništva

• rat

• loše higijenske prilike

• zdravstvena neprosvećenost

• rizična ponašanja (nezaštićeni seksualni odnosi,

često pod dejstvom droga, alkohola, promiskuitet...)

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Najčešći prouzrokovači PPI

• Bakterije

- Treponema pallidum

- Neisseria gonorrhoeae

- Chlamydia trachomatis

- Mycoplasma hominis

- Ureaplasma urealyticum

Chlamydia trachomatis

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Najčešći prouzrokovači PPI

• Virusi

- HIV

- Human papillomavirus

- Herpes simplex virus tip 2

- Herpes simplex virus tip 1 (ređe)

- HBV

- HCV

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Najčešći prouzrokovači PPI

• Paraziti

- Trichomonas vaginalis

- Phthirus pubis

• Gljivice

- Candida albicans

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Rezervoar zaraze za PPI je čovek i to kao:

• bolesnik: česte asimptomatske infekcije kod

gonoreje, hlamidijaze, ureaplazme,

mikoplazme

• kliconoša: HIV, HBV

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Putevi prenošenja PPI:

• seksualni kontakt (genitalni, oralno-genitalni,

analno-genitalni)

• kontaminirani predmeti (odeća, sunđeri za

kupanje, klozetske šolje...)

• krv, krvni derivati i tkiva (HIV, VHB, sifilis)

• sa majke na plod (HIV, VHB)

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

• Osetljivost na PPI je opšta.

Najčešće komplikacije PPI

• pelvična inflamatorna bolest

• ektopična trudnoća

• infertilitet (gonoreja, hlamidijaza, ureaplazma)

• karcinom cerviksa (HPV, HSV)

• karcinom vulve (HSV)

• karcinom penisa (HPV, HSV)

• hepatocelularni karcinom (HBV)

Najčešće komplikacije PPI

• PPI majke mogu da se prenesu na plod transplacentarno i češće, direktnim

kontaktom, tj. prolaskom kroz porođajne puteve majke.

• Komplikacije:

- kongenitalni sifilis (sedlast nos, sabljasta tibija, intersticijalni keratitis,

gluvoća)

- spontani pobačaji

- prevremeno rođena deca

- smrt ploda na rođenju

- mentalna retardacija (sifilis, HSV, hlamidijaza, HIV)

- neonatalni konjunktivitis, slepilo, pneumonija (gonoreja, hlamidijaza)

- mala telesna težina na rođenju (trihomonijaza)

- laringealni papilomi (HPV)

Najčešće komplikacije PPI

• Rizik za nastanak hroničnog hepatitisa B

obrnuto je srazmeran uzrastu u kome se osoba

inficirala hepatitis B virusom.

Preporuke

• Očuvanje reproduktivnog zdravlja uz pridržavanje mera

prevencije za PPI

Prevencija PPI

• Pravilna i redovna upotreba kondoma

• Dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje (DPST)

• Vakcinacija (HBV, HPV)

• Testiranje dobrovoljnih davalaca i korišćenje bezbedne krvi

tokom transfuzije

Prevencija PPI

• Korišćenje ličnog pribora za higijenu

• Testiranje trudnica na PPI u cilju sprečavanja prenosa PPI sa

majke na dete

• Lečenje partnera

Prevencija PPI

• Upotreba sterilnog pribora za injektiranje ili uzimanje ilegalnih

narkotika

• Upotreba jednokratnih ili sterilnih instrumenata i pribora

tokom medicinskih i drugih invazivnih intervencija (npr.

pirsing, tetovaža, akupunktura i sl.)

• Bezbedno otklanjanje medicinskog otpada

Prevencija PPI

• Izbegavanje rizičnog ponašanja (npr. upotreba psihoaktivnih

supstanci - PAS)

• Ukoliko neko koristi PAS, najbolje je da sa tim prestane

(Savetovalište za bolesti zavisnosti)

• Edukacija o putevima prenošenja i preventivnim merama (pre

svega, mladih)

• Odlaganje stupanja u seksualne odnose do uzrasta kada mlada

osoba može razumno da proceni posledice koje seksualni

odnos sa sobom nosi

Prevencija PPI

• Uzdržavanje od seksualnih odnosa ili stupanje u seksualne

odnose u okviru duge i stabilne veze gde postoji uzajamna

vernost oba partnera

Pojedine bolesti iz grupe polno

prenosivih infekcija

Hepatitis B virusna (HBV) infekcija predstavlja jedan od vodećih

javnozdravstvenih problema. Oko 2 milijarde ljudi širom sveta inficirano je HBV

(više od 1/3 svetske populacije), od kojih više od 350 miliona ima hronični hepatitis

(oko 5% populacije).

Procenjeno je da godišnje u svetu od hronične HBV infekcije, ciroze jetre i raka jetre

umre oko 1,2 miliona ljudi.

HEPATITIS B

HEPATITIS B

• U zavisnosti od prevalencije, u svetu potoje tri

različite zone endemičnosti hepatitisa B:

• zona visoke endemičnosti (prevalencija ≥8%), gde

se većina infekcija javlja tokom perinatalnog perioda

ili rano u detinjstvu;

• zona srednje endemičnosti (2–7%), gde se infekcija

javlja u svim uzrasnim grupama;

• zona niske endemičnosti (<2%), gde se infekcija

HBV javlja uglavnom kod mladih i to posebno kod

onih sa rizičnim ponašanjem (mapa 1).

Mapa 1. Zone prevalencije HBV infekcije u svetu

Samo kod 5–10% odraslih pacijenata, posle preležane akutne HBV infekcije, virus

ostaje u krvi i dovodi do hronične infekcije.

Taj rizik je veći ukoliko se osoba inficira u ranijem uzrastu, tako da čak 70–80% dece

inficirane u prvih nekoliko godina života postaju hronični nosioci HBV, što dalje

povećava rizik za nastanak ciroze i/ili hepatocelularnog karcinoma.

Procenjuje se da je rizik da osoba muškog pola sa

hroničnom HBV infekcijom oboli od ciroze i/ili

hepatocelularnog karcinoma 40–50%, što je razlog

da se HBV infekcija nalazi među 10 vodećih

uzroka umiranja u muškoj populaciji.

Kod žena je taj rizik 15%.

HEPATITIS B

Broj novoobolelih od virusnog hepatitisa B i stope incidencije (na

100.000 stanovnika), Srbija, u periodu 2013‒2017. godine

Bolest

Godine

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Akutni

hepatitis B

Oboleli 192 172 154 166 125

Incidencija 2,67 2,40 2,16 2,34 1,77

Hronični

hepatitis B

Oboleli 293 220 204 225 217

Incidencija 4,07 3,10 2,86 3,17 3,07

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan JovanovićBatut”

HEPATITIS B

• Uzročnik: Virus hepatitisa B (familija Hepadnaviride)

• Rezervoar infekcije za HBV je čovek.

• Inkubacioni period: 45–180 dana (prosečan 60–90 dana)

• U organizmu čoveka virus je nađen u gotovo svim

sekretima i ekskretima, ali su za njegovo prenošenje

značajni: krv, semena tečnost, vaginalni sekret, saliva

(iako do sada nisu zabeležene epidemije nastale

prenošenjem virusa ovim putem), cerebrospinalna

tečnost, pleuralna, perikardijalna i sinovijalna tečnost,

amnionska tečnost

HEPATITIS B

Putevi prenošenja HBV sa inficirane na zdravu osobu:

• Direktni kontakt: seksualni kontakt, prolaz kroz porođajne

puteve majke

• Vertikalno sa majke na plod, često perinatalno, posebno u

hiperendemskim područjima

• krv, krvni derivati, tkiva (transfuzija krvi i derivata,

transplantacija organa, hemodijaliza, akupunktura, tetoviranje,

akcidenti kod zdravstvenih radnika)

• Kontaminirani predmeti (virus može da preživi u spoljašnjoj

sredini 7 i više dana – četkice za zube, igračke, pribor za jelo,

pribor za intravensko injektiranje droge)

Zastupljenost rizika kod HBV infekcije, centralna Srbija, 2012.

HEPATITIS B

• Još jedan značajan javnozdravstveni problem je i česta

koinfekcija HBV-om i HIV-om, posebno u sredinama sa

niskom prevalencijom HBV infekcije (npr. Sjedinjene

Američke Države), gde je uočen četvorostruko veći rizik za

prenošenje HBV kod HIV pozitivnih osoba.

• Kod osoba sa koinfekcijom HBV infekcija češće prelazi u

hroničan oblik i ima progresivan tok što značajno povećava

rizik od smrtnog ishoda.

HEPATITIS B

• Većina osoba koje žive u oblastima visoke prevalencije HBV inficira

se ovim virusom rano u detinjstvu, pa kad dostignu seksualnu zrelost

i kada im se poveća rizik za prenošenje HIV-a, rano stečeni imunitet

ih štiti od HBV.

• Nasuprot tome, odrasle osobe u zemljama niske prevalencije HBV

nemaju prirodno stečeni imunitet prema HBV, a kako se u ovim

zonama HBV najčešće javlja u grupama sa rizičnim ponašanjem,

otuda i česta koinfekcija HIV-om.

HEPATITIS B

Opšte preventivne mere

• edukacija, razgovori u cilju zdravstvenog vaspitanja

(pre svega, mladih)

• usvajanje zdravih životnih navika

• korišćenje pribora i instrumenata za jednokratnu

upotrebu i sterilizacija instrumenata i medicinskog

materijala

HEPATITIS B

Opšte preventivne mere

• izbegavanje rizičnog ponašanja

• upotreba prezervativa

• smanjenje broja novih seksualnih partnera

• korišćenje sopstvenog pribora za ličnu higijenu

• testiranje krvi i davalaca tkiva i organa, semene

tečnosti i oocita, svesti transfuzije na potreban

minimum

HEPATITIS B

Specifične preventivne mere

• vakcina

- U svetu i kod nas koristi vakcina

dobijena genetskim inženjeringom,

tj. ubacivanjem gena površinskog

antigena hepatitis B virusa (HBsAg)

u gljivice kvasca.

• hiperimuni hepatitis B gamaglobulin

HEPATITIS B

• Obavezna imunizacija protiv akutnog HBV (prema Zakonu o zaštiti

stanovništva od zaraznih bolesti, odnosno Pravilniku o imunizaciji i načinu

zaštite lekovima), sprovodi se preekspoziciono kod:

a) svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica u zdravstvenim

ustanovama, uključujući i učenike i studente zdravstveno-obrazovne struke

koji dolaze u kontakt sa infektivnim materijalom;

b) obolelih od hemofilije, bolesnika na dijalizi, polnih partnera HBsAg+

lica, štićenika ustanova socijalne zaštite, intravenskih narkomana, insulin

zavisnih dijabetičara.

• Imunizacija protiv akutnog HBV sprovodi se sa tri doze, po šemi 0, 1, 6

meseci od utvrđivanja indikacije.

• Pre stupanja na dijalizu vakcinacija se sprovodi sa četiri doze, po šemi

0, 1, 2, 6 meseci, davanjem dvostruke doze za određeni uzrast.

HEPATITIS B

• Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se

postekspoziciono kod:

- novorođenčadi HbsAg pozitivnih majki

- lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom

- trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirne infekciji

• Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze vakcine, po šemi

0, 1, 2, 12 meseci.

• Istovremeno sa prvom dozom vakcine se daje i pasivna zaštita, tj.

hiperimuni hepatitis B gamaglobulin u naspramni ekstremitet.

HEPATITIS B

• Prema Kalendaru obavezne sistematske imunizacije, vakcina

protiv hepatitisa B daje se u tri doze, po šemi 0 (odmah po

rođenju), posle 1 meseca (u 2. mesecu), posle 6 meseci (u 7.

mesecu).

Sindrom stečenog gubitka imuniteta

AIDS - Acquired Immune Deficiency Syndrome

SIDA - Syndrome d'ImmunoDeficit Acquis

HIV/AIDS

• Sindrom stečenog gubitka imuniteta, ili AIDS (Acquired

Immune Deficiency Syndrome) ili SIDA (Syndrome

d'Immunodeficit Acquis), predstavlja pozni stadijum

infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV-om).

• HIV infekcija može godinama da protiče bez bilo kakvih

simptoma i znakova bolesti. Težina kasnijih

oportunističkih infekcija ili kancera koji predstavljaju

AIDS direktno je srazmerna stepenu poremećaja imunog

sistema.

HIV/AIDS

• U samom početku epidemije HIV/AIDS se vezivao za tzv. "rizične

grupe" (homoseksualce, intravenske narkomane, primaoce

netestirane krvi i njenih derivata), ali vrlo brzo je učešće

heteroseksualnog puta prenosa doprinelo uvođenju termina "rizično

ponašanje", koji se danas upotrebljava.

• Od 1981. godine kada je prvi put prepoznat kao nova bolest, AIDS

je usmrtio više od 30 miliona ljudi, što ga čini jednom od

najznačajnijih pandemijskih bolesti u pisanoj istoriji čovečanstva.

HIV/AIDS

• Prema procenama SZO i UNAIDS-a (Zajednički program

Ujedinjenih Nacija za borbu protiv HIV/AIDS-a), iz decembra 2007.

godine, 33,2 miliona osoba u svetu živi sa HIV-om, uključujući i 2,5

miliona novoinficiranih osoba tokom 2007. godine, sa čak 420.000

novoinficirane dece mlađe od 15 godina.

• Od AIDS-a je u 2007. godini umrlo 2,1 milion osoba. Procenjuje se

da se svakoga dana širom sveta HIV-om inficira više od 6800 osoba,

a da više od 5700 osoba dnevno umre od AIDS-a.

• 2014. godine 36,9 miliona ljudi živi sa HIV-om

- Podsaharska Afrika najviše pogođena (61% svih HIV+ osoba)

- 1 od 20 odraslih osoba je HIV+ u podsaharskoj Africi

Prevalencije HIV infekcije kod odraslih (15–49 godina) u svetu, 2011. godina

Uzrast

Muškarci Žene Ukupno

Oboleli Umrli Oboleli Umrli Oboleli Umrli

0–14 24 13 14 10 38 23

15–19 16 12 4 1 20 13

20–24 37 22 9 4 46 26

25–29 132 86 57 39 189 125

30–39 501 329 204 121 705 450

40–49 322 206 83 50 405 256

50–59 138 79 22 11 160 90

60+ 68 51 14 10 82 61

Ukupno 1238 798 407 246 1645 1044

Oboleli i umrli od AIDS-a prema polu i uzrastu u Republici Srbiji

(prosečne vrednosti za period 1985–2012. godina)

HIV/AIDS

• Rezervoar zaraze za HIV/AIDS je čovek (inficiran i oboleo).

• U organizmu čoveka virus je nađen u gotovo svim sekretima i

ekskretima, ali najveći depoi virusa, značajni za njegovo

prenošenje su: krv, semena tečnost, vaginalni sekret, majčino

mleko.

HIV/AIDS

• Period prozora je vreme od momenta inficiranja HIV-om do

pojave antitela u krvi. Najčešće iznosi od 1 do 3 meseca, ređe

do 6 meseci.

• U tom periodu testovi za otkrivanje antitela u krvi, ELISA test

i Western Blot, mogu da daju lazno negativne rezultate, pa

inficirana osoba predstavlja značajan rezervoar zaraze. Ako je i

posle 3 meseca test negativan, osoba najverovatnije nije

inficirana.

• Postoje i testovi za otkrivanje cirkulišućeg HIV antigena (p24).

Moguće je i otkrivanje prisustva sekvenci virusne nukleinske

kiseline uz pomoć PCR tehnike.

HIV/AIDS

Putevi prenošenja HIV-a sa inficirane na zdravu osobu:

• direktni kontakt: seksualni kontakt, prolaz kroz porođajne

puteve majke

• vertikalno sa majke na plod, često perinatalno, posebno u

hiperendemskim područjima

• krv, krvni derivati, tkiva; kontaminirani predmeti (zajednička

upotreba igala kod iv narkomana)

Kumulativni broj obolelih i umrlih od AIDS-a prema načinu transmisije

u Republici Srbiji, u periodu 1985–2012. godina

Transmisivne grupe Broj obolelih % obolelih Broj umrlih % umrlih

Intravenski korisnici

droga

645 39,1 496 47,6

Oboleli od hemofilije i

primaoci krvi i derivata

121 7,4 93 8,9

Homo/biseksualci

(MSM)

334 20,3 166 15,9

Heteroseksualci i seks.

partneri HIV+ osoba

340 20,7 183 17,5

Vertikalna transmisija (sa

majke na dete)

25 1,5 14 1,3

Nepoznato 182 11 92 8,8

Ukupno 1645 100,0 1044 100,0

HIV infekcije i druge PPI

• Brojna istraživanja su pokazala značajnu vezu između HIV infekcije

i drugih PPI, što predstavlja „epidemiološku sinergiju“, koja se

ogleda, pre svega, u sledećem:

- Određeno rizično ponašanje povezano je i sa nastankom HIV

infekcije i sa nastankom drugih PPI (nezaštićeni seksualni odnosi,

promiskuitet)

- Postojeća PPI 2–5 puta povećava rizik za prenošenje HIV-a (lezije

sluzokože anogenitalne regije)

- Osobe sa HIV infekcijom imaju teže komplikacije drugih PPI

- Ranim otkrivanjem i lečenjem drugih PPI smanjuje se rizik za

infekciju HIV-om

• Opšte preventivne mere kao i kod drugih PPI

HIV infekcije i druge PPI

• Osnovne protivepidemijske mere HIV/AIDS-a i

drugih PPI: dijagnostikovanje, prijava, lečenje, tekuća

dezinfekcija, traganje za kontaktima.