1

Историјски развој термоелектрана

За термоелектране какве данас познајемо најважнија је ствар патентирање и развој парне турбине (1791.), а много касније долази гасна турбина (почетком 20. века.)

Данас се у индустријски развијеним земљама добија око 80% електричне енергије из термоенергетских извора, где спадају и гасна, али и нуклеарна постројења. У модерном друштву потреба за електричне енрегије расте тј расте потрошња електричне енергије по становнику, што је уједно и показатељ развоја поједине земље. Осим што производе електричну енергију термоенергетска постројења служе и за производњу топлотне енергије која је такође битна у крајевима где је потребно грејање.

Важност ових постојења расте из дана у дан без обзира на нове изворе и начине производње електричне енергије. Наравно у свему томе расте и оптерећење на околину.

Слика 1. Термоелектрана

2

Принцип рада термоелектранa

Термоелектране су енергетска постројења која енергију добијају сагоревањем фосилних горива, Главна примена и сврха термоенергетских постројења је производња паре која ће покрене турбину, а потом енергија иде у генераторе електричне енергије.

Основна намена термоелектрана је производња и трансформација примарних облика енергије у користан рад, који се касније у облику механичке енергије даље користи за производњу елетричне енергије. Поред механичке имамо претварање хемијске енергије у топлотну која се трансформише у унутрашњу енергију која се опет даље користи у разним процесима.

Слика 2. Шема принципа рада термоелектране

Механичка енергија настаје процесом производње топлотних машина који трансформишу топлотну енергију. У ложишту се сагорева гориво, као сто су угаљ, нафта, гас и производи се топлотна енергија која загрева котао. Да би се гориво боље сагорило користе се вентилатори који убацују кисеоник у ложиште. Вода у котлу се загрева па добијамо водену пару која служи за покретање турбине. За покретање турбине потребна је потпуно сува водена пара, која се добија уз помоћ грејача паре. Тако осушена пара преноси се у парну турбину, која покреће генератор. Овде се користи динамички притисак генератора трошењем водене паре за окретање лопатица турбине који на свом излазу даје електричну струју. Међутим, овај процес штети околини због топлотног

3

загреваве река и језера. Топлотно загађивање река и језера је процес у којем термоелектране испуштају велике количине вреле зага | ене воде које садрже хемикалије које служе за припрему и коришћење постројења. Испуштањем ових вода из термоелектрана подиже се ниво температуре реке или језера у којем биљни и животињски свет не може да опстане.Кјото протоколом термоелектране би до краја 2020. требале избацити овај систем из употребе.

При сагоревању угља у термоелектранама, стварају се штетни гасови. Продукти тог сагоријевања су угљен-диоксид, сумпор-диоксид и азотни оксиди. Они пролазе кроз димњак термоелектрана и тиме загашђју средину. Да би се спречило загађење стављају се електро филтери на димњацима. Дозвољена количина честица, које је прописала Европска унија, након проласка кроз обавезне електро филтере на димњацима је 50 mg/m3. Сагоревање је процес у којем се хемијска енергија садржана у гориву трансформише у унутрашњу енергију која се даље користи у разним процесима. Код сагоревања у атмосферу се испуштају гасови као што су CO, H2O, Нок и различити угљоводоници. За сагореваље је важно користити минималну количину ваздуха.

Количина сумпора у процесу сагоревања зависи од тога колико се сумпора налази у самом гориву. Ради мањег загађивања требамо користити угаљ и нафту са што мање сумпора, у супротном користи се поступак одсумпоравања. Овакав подступак захтева додатна улагања која дижу цену електричне енергије.

Okside azota najjednostavnije je redukovati u postupku sagorevawa,i na

taj na~in mo`emo smawiti wihovu emisiju za oko 50% .

CO2 је најозлоглашенији гас који се емитује из термоблокова. За смањење емисије овог гаса постоји начин који је најефикаснији али и најскупљи. Састоји се у затварању старих термоелектрана и изградњи нових производних капацитета који не би загађивали атмосферу. Зато је Кјото протокол дао замах теми о изградњи нових електрана, које би биле еколошки чистије.

Pepeli{ta

Prilikom rada termoelektrana kao produkt sagorevawa ugqa nastaju {tetni

gasovi i ostaju ogromne koli~ine pepela i {qunka.Pepeo nastaje

sagorevawem ugqa, a {qunak u procesu odvajawa ugqa od jalovine.One

se naj~e{}e deponuju na obradivim povrsinama i time termoelektrane

stvaraju ekolo{ki problem svome okru`ewu.

4

slike 3 i 4. Pepeli{ta

Nus proizvodi nastali sagorijevawem ugqa su: bazni pepeo, leteći

pepeo,otpad od odsumporavawa dimnih gasova i muq iz kotlova. Sve ove

vrste otpada sadr`e visoke koncentracije potencijalno opasnih elemenata

(kao {to su arsen, barij, bor, hrom, bakar, olovo, molibden, nikl, radijum,

selen, torijum, uranijum i cink) zavisno od porekla i karakteristika ugqa koji

je kori{}en i uslovima u kojima se sagoreva. Druge problemati~ne osobine

pepela ukqu~uju visoku pH vrednost, pove}ane koncentracije rastvorqivih

soli, i fizi~ke karakteristike ~estica.

Pepeo i {qaka koji su nus proizvod u procesu proizvodwe elektri~ne

energije. Odla`u se na deponijama pa su zbog toga podlo`ni disperziji

vetrom i samim tim {tete okolini.

Problemi sa deponijama su brojni. Deponije zahtijevaju velike povr{ine, na

{tetu poqoprivrednog tla, pa se prilikom formirawa deponija mora za{tititi

tlo. Pod utiicajem te`ine pepeli{ta dolazi do sabijawa zemqi{nih slojeva a

to mo`e da uti~e na prodirawe {tetnih materija do podzemnih i

povr{inskih voda koje se ispiraju i isparavaju.Mora se za{tititi okolina od

razno{ewa pepela da ne bi do{lo do zaga|ivawa vazduha, povr{inskih

voda i biqnog sveta, tj. da se ne poremeti ekosistem. Deponije se kao po

pravilu nalaze blizu naseqa, re~nih tokova i izvori{ta pija}e vode. Dakle,

jasno je da deponije predstavqaju ozbiqan problem sa aspekta za{tite

~ovekove okoline.

5

Svake godine u Termoelektranama ,,Nikola Tesla“sagori se preko 20

miliona tona lignita. Produkt sagorevawa je vi{e od 3,5 miliona tona

pepela i {qake godi{we, koji se deponuju na otvorenim odlagali{tima

ukupne povr{ine preko 800 hektara, kao i 14.000.000 Nm³ dimnog gasa na

sat koji se emituje u atmosferu. Postrojewa za pre~i{}avawe poti~u iz

vremena izgradwe TENT-a, tehnolo{ki zastarela, zbog ~ega se danas vodi

politika koja obuhvata ekolo{ku modernizaciju i pove}awe pouzdanosti

postoje}e opreme.

Me|utim problem deponija suvog pepela se mo`e re{iti. Suvi pepeo kao

sirovina mo`e se prodavati cementarama i putnoj industriji kao industrijski

materijal. U Termoelektranama planiraju da godi{we tr`i{tu isporu~e

milon i po tona pepela.

6

Odlagali{ta i mera za{tite

Postoje tri na~ina za odlagawe pepela. Danas se koriste dve glavne

metode odlaganja pepela: “suvo” i “mokro odlagawe”.Tre}i metod je

odlagawe lete}eg pepela u more, koja se dosta koristila u Severnom moru,

ali je wena primena obustavqena 1992. godine.

Svake godine u EPS-ovim termoelektranama sagori se oko 30miliona tona

lignita. Produkt sagorevawa je oko 5,5 miliona tona pepela i {qake

godi{we, koji se deponuju na otvorena odlagali{ta ukupne povr{ine od oko

1.200 hektara

Odlagali{ta pepela uti~u na zemqi{te, vazduh, vodu, qude i `ivotiwe,

direktno i indirektno. Pepeo zauzima ogromne povr{ine i samim tim mewa

prvobitno poqoprivredno tlo ili neki seoski predeo. Stoga, odlagali{ta

pepela zauzimaju zna~ajne povr{ine blizu naseqa {to je dramati~no

smawilo potencijal zemqi{ta na kratkoro~an ili dugoro~an vremenski

period. Osim toga, zemqi{te i voda koja transportuje pepeo zaga|eni su

razli~itim te{kim metalima i zaga|uju}im supstancama iz ostataka od

sagorevawa ugqa.

Otpadni pepeo i {qaka se dr`e na deponijama termoelektrana, koje imaju oblik kaseta (slika 5) tj bazena u kojima se ovi otpadni materijali lageruju. U ciqu spre~avawa erozije pepela pod uticajem vetra, u svetu se koriste razli~ite metode, kao {to su kva{ewe

vodom (dr`awe vodenog ogledala iznad pepela), biolo{ka rekultivacija, postavqawe geotekstilnih folija, sistem topova za kva{ewe suvih povr{ina unutar ravnog dela deponija,drena`ni bunari i kanali po celom obimu deponija i hemijski postupci koji se izvode nano{ewem rastvora ili

7

hemikalija. U mokrom odlagawu se koriste metode kva{ewa vodom, biolo{ka rekultivacija i postavqawe geotekstilnih folija. U suvom odlagawu se koristi hemijski postupak.

“Suvo odlagawe”

Suvo odlagawe

pepela se odvija

pri suvim ili blago

vla`nim uslovima

na odlagali{tima, i

sli~no je

zatrpavawu ili

zemqi{nim

radovima.

Na slici je

prikazano vrsta

suvog odlagawa tj

otvoreno odlagawe pepela. Ovakav na~in za odlagawe je {tetan za

okolinu, pa se mora hemijski obra|ivati. Osim {to se zaga|uje zemqi{te,

zaga|uje se i vazduh pa te{ki metali, `iva, arsen, olovo, brom, kalaj

raznose se pod uticajem vetra.

Hemijsko tretirawe

Hemijsko tretirawe pepela na deponijama je nano{ewe proizvoda

neorganskog porekla (vekol, hidrostatin). Oni stvaraju ~vrstu koru na

povr{ini pepela, debelu oko 25 cm, ~ime se spre~ava razno{ewe pepela.

Ovaj sloj ima temperaturnu otpornost, vodopropusnost i mogu}e je

formirati travnati pokriva~a na wemu. Ovo je dobro re{ewe, pogotovo za

tretirawe nasipa na deponijama.

8

“Mokro odlagawe”

Obuhvata me{awe ostataka od sagorevawa ugqa sa vodom na lokaciji

elektrane, a zatim hidrauli~ki transport te me{avine putem cevovoda

prema jednoj ili nizu ve{ta~kih laguna u kojima se me{avina odla`e.

Odlagali{ta imaju relativno ravnu povr{inu.

Metod kva{ewa vodom

Ovaj na~in je klasi~ni na~in borbe protiv erozije. Koristi se primena

vodenih topova i prskalica,me|utim ovde postoje ograni~ewa jer je

potrebna velika koli~ina vode (izme|u 0,4 m3/s i 0,85 m3/s). i rad kod niskih

temperatura. Su{tina

ove metode je u

odnosu vode i pepela.

Ranije je odnos bio

1:10, a sada se pepeo

i voda me{aju u

odnosu 1:1. Time se

posti`e da deponije

pepela postanu mnogo

mawe, jer se koristi

deset puta mawe vode nego sada. Na samoj povr{ini me{avine vode i

pepela pri su{ewu kristalizacijom nastaje neka vrsta ko{uqice, koja treba

onemogu}iti razvejavawe pepela ili ga makar svesti na minimum.

Pored sistema prskalica i topova koji slu`e za kva{ewe suvih povr{ina

nasipa unutar ravnog dela deponija mo`e se re~i da se stvara novi sitem tj

vodeнo ogledalo,jezero. Ona mewaju tokove i protok vode i to vremenom

uti~e na celi lokalni hidrolo{ki sistem, tj uti~e na protok i sastav

povr{inskih voda i podzemne vode. Tako|e, velika jezera imaju

9

posledicu pove}anog isparavawa. 30% ulazne vode na deponiju ili se

infiltrira u podzemnu vodu ili ispari

Biolo{ka rekultivacija

Biolo{ka rekultivacija je drugi metod za{tite deponija od eolske erozije,

koja se spre~ava uzgojom biopokriva~a na odlagali{tima pepela, i

podrazumeva podizawe ratarskih i

vo}arskih kultura ili po{umqavawe.

Mogu}nost formirawa pokriva~a zavisi

od fizi~ko - hemijskih karakteristika

pepela, temperature i vla`nosti tla. Sade

se trave, {umske i `bunaste vrste, a

tako na deponijama u Srbiji mo`emo da

vidimo topole koje se sade kao za{tita

od vetra koja se pokazala kao vrlo svrsishodna u spre~avawu eolske

erozije.

Da bi se proces rekultivacije odvijao br`im tempom,potrebno je uneti

velike koli~ine organske i mineralne materije kako bi se nadoknadio

nedostatak osnovnih hranqivih elemenata,kao na primer azot i fosfor.Za

zeleno |ubrivo i lucerke, zemqi{tu se dodaju stajwak i kre~.

Nakon ove faze, sade se i formiraju redovi p{enice, kukuruza, je~ma,

uqane repice, soje i suncokreta.Do sada su na rekultivisanim povr{inama

naj~e{}e podizani vo}waci kao sto su jabuka, kru{ka, duwa, {qiva,

kajsija, vi{wa, breskva, leska, badem, orah, pitomi kesten, jagoda, kupina,

malina i vinova loza. Uglavnom se ve}i broj ovih kultura pokazalo se

da se uspe{no mogu gajiti.

10

U na{oj zemqi se formiraju

takozvana spoqna odlagali{ta.

Usled te`we da zauzmu {to

mawe plodnog zemqi{ta,

odlagali{ta se di`u na

maksimalne visine, usled ~ega

ih je tehni~ki nemogu}e

pretvoriti u povr{ine pogodne

za poqoprivrednu proizvodwu.

Rekultivacija se u ovom slu~aju vr{i po{umqavawem, sa|ewem visokih

drve}a. U Kolubari, podizane su kulture li{}arskih i ~etinarskih vrsta.

Li{}arske vrste su javor, jasen, lipa, jova, bagrem i hrast, a ~etinarske

vrsta crni, beli i vajmutov bor, ari{, smr~a. Kasnije se pre{lo na me{ovite

kulture. Boqe su se pokazale ~etinarske vrste kao vetroza{titni pojas oko

deponije.

Geotekstilne folije

Geotekstilne folije slu`e da vertikalno razdvoje sekcije sa pepelom i smawe

prebacivawe pepela iz jedne u drugu dionicu. Netkan geotekstil se mo`e

koristiti za oblagawe drena`nih cevi.. U ovom slu~aju, imaju va`nu ulogu u

filtrirawu vode, tako da sitne ~estice tla ne mogu ulaziti u drena`u.

Ispitivawa drena`a nakon du`eg vremena, pokazala su da se sa spoqne

strane geotekstila stvorio tanki sloj (oko 2-3mm) sitnih ~estica, koje su

delimi~no prodrle i u zrnasti sloj do dubine 20mm. Upotrebom netkanog

geotekstila mo`e se primeniti drena`a bez drena`ne cevi.

Stabilnost i pristupa~nost odlagali{ta

Stabilnost povr{ine odlagali{ta zavisi od koli~ine preostale vode i

odvodnog kapaciteta pepela. Na stabilnost povr{ine uti~u veli~ina i

11

granulometrijski sastav ~estica, izlo`enost ciklusima vla`ewa i su{ewa i

sadr`aj pucolanskih slojeva.Kod mokrih odlagali{ta, pre nego {to im se

pristupi trebaju se ispitati geotehni~kom metodom po{to postoji rizik od

propadawa podloge. Metode koje se trebaju primijeniti su merewe

~vrsto}e tla zbog smicawa, dinami~ka sondirawa i testovi dinami~ke

penetracije.

Nestabilna odlagali{ta je potrebno oja~ati kori{}ewem geotekstila ili

odgovaraju}ih slojeva {qunka, {uta ili zemqi{ta pre nego {to se zapo~ne

sa rekultivacijom. Za oja~avawe povr{ine mogu se koristiti cement, kre~

ili gips.

Grani~ne vrednosti

Zbog ~iwenice da pepeo sadr`i razne toksi~ne elemente mora se ista}i da

je odlagawe pepela ozbiqan ekoli{ki problem. Lokacije odlagali{ta koja su

pokrivena zemqom koriste se u poqoprivredne svrhe

(proizvodnja hrane za qudsku ishranu i sto~ne hrane), {to predstavqa daqi

rizik za lokalno stanovni{tvo. Kao vrsta za{tite odre|ene su grani~ne

vrednosti.

Zemqi{te:

Reprezentativni uzorci tla za analizu dobijaju se me{awem 25 osnovnih

uzoraka uzetih s podru~ja koje nije ve}e od 5 hektara i koje je obra|eno u

svrhu deponije.Uzorci moraju biti uzeta na dubini od 10 do 25 cm i ne sme

biti ni mawa ni ve}a.

Grani~ne vrednosti te{kih metala u tlu

Parametri Granične vrijednosti (1)KadmijumBakar (2)Nikal (2)OlovoCink (2)ŽivaHrom (3)

1 do 350 do 14030 do 7550 do 300150 do 3001 do 1,5-

12

Hrana:

Do zaga|ewa hrane dolazi proizvodwom jestivih biqaka na napustenim

odlagali{tima. Grani~ne vrednosti su zakonski propisane i

zasnovane su na koncentracijama koje su prisutne u razli~itim sve`im

proizvodima kao {to su zeqasto povr}e , razli~ite `itarice, krompir...

Sto~na hrana:

Maksimalne koncentracije zaga|uju}ih supstanci u sto~noj hrani su

grupirane za razli~ite proizvode. Propisi o koncentracijama u

prehrambenim proizvodima i nepo`eqne supstance u proizvodima za

ishranu stoka, sadr`e samo odre|eni broj elemenata u tragovima. Za sve

druge elemente moraju se uzeti referentne vrednosti iz literature.

Otpad:

Odlagawe pepela mo`e se smatrati kao posebna vrsta odlagawa otpada.

Ipak, mogu se klasifikovati odlo`eni ostaci od sagorevawa ugqa na osnovu

propisa za odlagawe otpada i time se uspostaviti grani~ne vrednosti.

Otpadne vode:

Voda kojom se transportuje pepeo i vode od naslaga pepela smatraju se

otpadnim vodama. Prevelika koli~ina otpadnih voda dovodi do zaga|ewa

voda za pi}e, pa zbog toga postoje propisi da se granice ne bi prekora~ile.

Voda za pi}e:

Lokalni vodni resursi koji se koriste za pi}e mogu biti izlo`eni uticajima

zaga|ewa.Pepeo se me{a sa vodom i pumpom se prebacuje u nasipe.

Kada se voda proce|uje, ~estice se talo`e na povr{ini odlagali{ta i lako

postaju podlo`ne disperzom vetra, predstavqaju}i ozbiqan ekolo{ki

problem za okolinu. Ova pojava je izra`enija tokom letwih meseci, kada

pada mawe ki{e i vetar je ja~i. ^estice pepela uti~u na okolnu biosferu i

`ivot qudi u naseqima u blizini odlagali{ta.

Vazduh :

13

Grani~na vrednost emisije sumpor-dioksida SO2 iznosi 400 mg/m3.Grani~na

vrednost emisije azotnih oksida iznosi 450 mg/m3. Utvr|eno je da se azotni

oksidi iznad

dozvoqenih

vrednosti emituju

samo na blokovima

~ija je snaga ve}a

od 300 MW.

Pra{ina od pepela

je povezana sa

zdravstvenim

problemima

qudi,naro~ito infekcijama disajnih puteva i negativnim uticajima na

zdravqe biqaka i `ivotiwa. Na slici je prikazano toksi~no dejsvo na listove

vrbe koja raste na odlagali{tu.

Transport ugqa i pepela

Proizvodwa ugqa, koji se koristi kao osnovno gorivo u termoelektranama

Elektroprivrede Srbije, odvija se na povr{inskim kopovima rudarskih

basena Kolubara i Kostolac.Ugaq sa povr{inskih kopova je lignit, toplotne

vrednosti u proseku 7 500kJ/kg.

Povr{inski kopovi kolubarskog basena proizvode oko 75 %, a u

kostola~kom basenu se proizvodi 25 % lignita u Srbiji. Oni snabdevaju TE

Kolubara, TE Nikola Tesla i TE Morava i TE Kostolac.

Povr{inska eksploatacija ugq vr{i se sa diskontinualnom opremom {to

podrazumeva:

otkopavawe i utovar ugqa hidrauli~nim i klasi~nim bagerima

ka{ikarima, (zapremine ka{ike od 4,6-15 m³ )

transport ugqa i otkrivke damperima (nosivosti 75-120 tona)

14

odlagawe otkrivke buldozerima (snage 231-300 kW)

Transport ugqa od otkopnog poqa do objekta drobilane vr{i se damperima.

(Tovarewe i transport damperima prikazana su na slikama 7 i 8, iznad). U

drobilani se izvodi dvostepeno drobqewe ugqa na granulaciju -30 mm.

Nakon toga, ugaq se transportuje transporterom sa gumenom trakom do

depoa termoelektrane.(slika 9, levo) . Trakasti transpoteri za transport

{qake nalaze se na kosom mostu.

Novi sistem otpepqavawa, sa~iwavaju kosi most dug 500 m sa trakama za

transport {qake i

cevovodima za

transport pepela od

elektrofiltera do silosa,

magistralni cevovod

od silosa do deponije

15

pepela (tri cevi, svaka 4,5 km) i distributivni cevovod do kaseta na deponiji.

Tri silosa, dva za prikupqawe pepela i jedan za {qaku, visoki su 55 m i

imaju u pre~niku 18 m. Kapacitet silosa za pepeo je po 5.000 m3, a za

{qaku 800 m3. Od 18 m visine pa do vrha slu`e za skladi{tewe, a ispod 18

m su postavqeni ure|aji za me{awe vode i pepela, pumpe, kao i utovarna

mesta za isporuku elektrofilterskog pepela kupcima. Sistem  poseduje tri

miksera i tri puta po ~etiri pumpe u nizu i sve je pode{eno tako da sistem

funkcioni{e i ako neki deo opreme zaka`e.

Transport ugqa `eleznicom

Termoelektrana „Nikola Tesla“ snabdeva se ugqem iz rudnika basena

Kolubara a transport se vr{i preko `eleznice. Pruga ima ukupno 100 km

koloseka. Jedna je od najoptere}enijih pruga u Evropi jer dnevno pro|e 25-

35 vozova tj 167 hiqada bruto registarskih tona. Opremqena je efikasnim

sistemom daqinske komande saobra}ajem i utovarom i istovarom ugqa.

Saobra}aj se obavqa sa

27 vagona i 8

lokomotiva, a za

transport ugqa se

koriste specijalni vagoni

sa hidrauli~nim ure|

ajima za otvarawe

podnih vrata i time se

omogu}ava br`i istovar.

Rukovawe

telekomandom vr{i se

daqinskim upravqawem iz Centra.Maksimalan dnevni dovoz bio je 100.000

16

t ugqa,a godi{we se ovom `eleznicom preveze do 25 miliona t tereta.

Najfrekventnijom industrijskom prugom u Evropi u du`ini od 100 km,

dnevno pro|e oko 50 vozova ukupne nosivosti oko 60 hiqada tona ugqa.

Hidrauli~ni transport

Pod hidrauli~nim transportom podrazumeva se transport usitwenih

materijala, naj~e{}e vodom ali i nekom drugom te~no{}u ako to zahteva

transportovani materijal.

U hidrauli~nom transport, sakupqawu i deponovawu pepela i {qake koristi

se sme{a pepela i vode u odnosu 1:1. Koli~ina vode koja se koristi za

transport smawena je sa 20 miliona tona godišnje na oko 2 miliona tona, a

pepela sa 20 miliona tona smawena je na 17 miliona.

Primenom ovog sistema

pepeo na deponiji je

~vr{}i i stabilniji, pa se

bez propadawa po wemu

mo`e slobodno hodati.

Razlog tome je {to je

do{lo do o~vra{}avawa

spoqwe povr{ine pa

17

pepeo ne mo`e da se razvejava. Smaweno je i zaga|ewe kako podzemnih

tako i povr{inskih voda, ~ime se {titi `ivotna sredina u naseqima blizu

deponija. Ova metoda onemogu}ava eroziju vetra, a i samim tim

produ`uje se radni vek deponije.

Prethodno za{ti}en od korozije cevovod je ukopan u zemqu na dubini od

1,2—1,5 m, a debqina wegovog zida iznosi 12—18 mm i zavisi od pritiska

koji trpi. Kroz ve}inu tih cevovoda transportuje se ugaq za potrebe

termoelektrana. Danas je samo u SAD u izgradwi oko 15000 km cevovoda

za transport mlevenog ugqa. Pri hidrauli~nom transportu mlevenog ugqa

nalazimo na te{ko}e koje dolaze na kraju kad mleveni ugaq treba odvojiti

od vode i osu{iti ga. Postrojewa za su{ewe ugqa su skupa i iznose oko

20% od ukupnih investicij pa se zato konstrui{u specijalna lo`i{ta. U tome

se delimi~no i uspelo. Proizvedena su ciklonska lo`i{ta u kojima se

me{avina ugqene pra{ine i vode sagoreva kad se dehidracijom postigne

odnos 70 : 30.

Zaga|ewe i za{tita. Rizici za okolinu

Vazduh i wegovo zaga|ewe

Atmosferski vazduh je sme{a vi{e gasova, mawe koli~ine ~estica u

razli~itom agregatnom stawu (aerosoli i vode), tj. vlage u vidu vodene

pare. Aerosoli su ~estice pre~nika do deset mikrometara, koje lebde u

atmosferi. U ovu grupu spadaju pra{ina, dim, magla, ~a|...

Hemijski sastav vazduha ~ini 78 % azota (N 2 ), 21 % kiseonika (O 2 ),

ostalih 1% ~ine primese ugljen-dioksida (CO 2 ), sumpor-dioksida (SO 2 ),

ozon (O 3 ), azot (IV) -oksid (NO 2 ) i drugi.

Pra{kaste materije (lete}i pepeo) se sastoje iz SiO 2 , CO 2 , Fe, Mg, Na, K.

Ugqen - dioksid (CO 2 ) je otpadni gas iz termoelektrana koji treba da se

odstrawuje. Sumpor-dioksid (SO 2 ), je gas o{trog mirisa, i te`i je od

18

vazduha. On iritira disajne puteve, a pri ve}im koncentracijama mo`e

o{tetiti plu}a i ~ulo mirisa. Ugqen-monoksid (CO) nastaje pri nepotpunom

sagorevawu, koji je vrlo toksi~an gas bez boje, ukusa i mirisa. Lak{i je od

vazduha, zapaqiv je i u sme{i sa vazduhom je eksplozivan.Pored

procentualno najzastupqenijih komponenti u gasovitim produktima

sagorevanja prisutni su i metali: arsen (As), olovo (Pb), kadmijum (Cd),

hrom (Cr), nikl (Ni), kobalt (Co); i nemetali: hlor (Cl 2 ), fluor (F 2 ).

U dimnim gasovima nalaze se u vrlo malim koli~inama otrovne materije,

zanemarqivo male mase, ali opasne jer uti~u na zdravqe qudi. Ove

materije se akumuliraju u organizmu, a neke su kancerogene i zadr`avaju

se u plu}ima. U ove supstance spadaju polucikli~ni aromati~ni

ugqovodonici, benzopiren i benzoantracen, te{ki metali.

U atmosferu se svake godine emituje oko 280.000 tona sumpor-dioksida,

zatim oko 60.000 tona azotnih oksida i oko 30 miliona tona ugqen-

dioksida.

Mera za{tite:

Termoenergetski objekti su najve}i zaga|iva~i vazduha jer sagorevawem

lignita dolazi do emisije ~vrstih ~estica pepela, emisije štetnih gasova

(sumpor-dioksida,azotnih oksida i ugljen-dioksida) u atmosferu i

razvejavanja pepela sa deponija. Kao meru za{tite termoelektrane koriste

elektrofiltere, kojima se reguli{e zaga|ivawe vazduha ~esticama iz dimnog

gasa, odsumporavawe, da bi se spre~ila erozija vetra. U suprotnom prave

se takozvani vetrobrani, tj na napu{tenim deponijama sadi se naj~e{}e

~etinarsko drve}e.

Elektrofilteri: Početkom 21. veka gotovo sve termoelektrane u Srbiji

emitovale su čvrste čestice pepela i po nekoliko desetina puta više od

19

dozvoljenih količina. U odnosu na evropski standard emitovawa ~~estica

je od 50 mg/m3, a u Srbiji elektrofilteri su bili u takvom stanju da se

koncentracija čestica u dimnim gasovima kretala od 1.000 do čak 2.000

mg/m3U u 21.veku. posle rekonstrukcije elektrofiltera,emisija čvrstih

čestica u vazduh u TENT-u smanjena je oko 88%,a u TE Kostolac oko 54%

u odnosu na stanje 2004. godine.

Odsumporavawe: Danas se u svetu primenjuje nekoliko postupaka

odsumporavanja dimnih gasova, a najrašireniji je tzv.postupak vlažnog

odsumporavanja. Koristeći suspenziju mlevenog kreča, sumpor-dioksid se

odvaja iz dimnog gasa Primenom pomenute tehnologije odsumporavawa

godišwe bise dobilo oko 400.000 tona gipsa

Disperzija pepela vjetrom 16

Na deponiji, pepeo uglavnom ima zrnastu strukturu. Osim toga, veće

frakcije ostataka sagorijevanja uglja imaju veličinu koja je posebice

podložna eroziji. Prema tome, osušena aktivna odlagališta, kao i ona koja

se više ne koriste za odlaganje,naročito su podložna eroziji vjetrom i

značajan su izvor zagađenja prašinom. Erozija

vjetrom počinje odmah nakon

isparavanja vode (nakon

spuštanja vodnog ogledala u

slučaju mokrog odlaganja i nakon

evaporacije preostale vlage u

slučaju suhog

odlaganja). Vremenom, ipak, zbog

mogućnosti samostvrdnjavanja,

koje je opisano za

mnoge vrste letećeg pepela, može doći do smanjenja erodiranja. Samo

neke od

studija imaju kvantitativne podatke o eroziji pepela vjetrom Vjetrozaštitni

pojasevi efikasan su metod prevencije disperzije prašine sa odlagališta

pepela.

20

lokalno stanovništvo i građani grada Tuzle

bili bi veoma zadovoljni ukoliko bi se zasadila živa ograda ili drvoredi koji

bi spriječili

disperziju pepela. Dominantne vrste drveća u okolnim područjima

odlagališta su vrba,

topola, javor, bukva, jova, lješnjak, grab, zova, jasen i divlji kesten. Topola

je drvo koje raste izuzetno brzo, doseže visinu

od 25 m za relativno kratko vrijeme. Lješnjak može nadomjestiti prirodnu

barijeru

koju sačinjavaju topole pokrivajući prostor ispod visine na kojoj se

isprepliću krošnje

Pošumljavanje odlagališta bi u startu zahtijevalo velike izdatke, ali bi to

bilo izuzetno

učinkovito i višenamjensko rješenje za dugoročnu dobrobit lokalnog

stanovništva i

ekosistema. Naprimjer, pošumljavanje topolama bi donijelo dodatne koristi

kao što

su sječa drveća i proizvodnja ogrijeva. Zemljište pod šumom (uključujući i

pašnjake) i

pojasevi drveća mogu dovesti do dramatičnog unapređenja samog pejzaža,

ne samo

zaustavljanjem disperzije pepela, već i pružanjem mogućnosti za

atraktivnijom i

zdravijom upotrebom zemljišta. Sve različite vrste namjene uključujući

zaštitne

pojaseve i zemljište pod šumom (sječa i proizvodnja ogrijeva, rekreacija i

stvaranje

prirodnog okruženja), mogu unaprijediti odnos lokalnog stanovništva sa

samim

21

22