Univerzitet Singidunum Fakultet za primenjenu ekologij

PREDMET: EKOREMEDIJACIJA Seminarski rad:EKOREMEDIJACIJA NAPUTENIH PROSTORA /SELA/ OPTINE DIMITROVGRAD

Profesor Prof dr Gordana Drai

Studenti Slaana orevi br. indeksa 41/2006 Zoran uki br. indeksa /2006 Tanja Mihajlovi br. indeksa 60/2006

Beograd, 02.06.2009.

1

Sadraj Uvod...........................................................................................................................02 Osnovni podaci.......................................................................................................... 02 Prostorno-funkcionalni poloaj................................................................................. 02 Klimatske karakteristike............................................................................................ 03 Osnovni statistiki pokazatelji................................................................................... 04 Stanovnitvo i depopulacija prostora......................................................................... 04 Korienje zemljita.................................................................................................. 05 Stoni fond................................................................................................................ 06 Strateki ciljevi Republike Srbije............................................................................ 07 Predlog zoninga ekoremedijacije...............................................................................07 Tipovi ekoremedijacije.............................................................................................. 09 Remedijacije livadsko-panjakih povrina i poljoprivrednog zemljita ................. 09 Remedijacije obala vodotokova................................................................................. 10 Ekosistemski procesor za preiavanje otpadnih voda u selima predvienim za revitalizaciju..................................................................................... 10 Uspostavljanje i operacionalizacija ERM pristupa ................................................... 11 Aktivnost koje je potrebno sprovesti......................................................................... 12 Finansiranje............................................................................................................... 12 Zakljuak................................................................................................................... 13 Literatura....................................................................................................................14

UVODProcesi degradacije zemljita su veoma intenzivni i merljivi kako na globalnom, tako i na nacionalnom i regionalnom, a takoe i na lokalnom nivou. Uzroci degradacionih procesa su veoma razliiti, najee su to prekomerno, nekontrolisano krenje uma, erozije izazvane vodom i vetrom, poplave, povrinski kopovi u blizini rudnika itd. Evidentan je proces stalnog smanjivanja fonda zemljita koja imaju ekoloku funkciju, odnosno umskog pokrivaa. S obzirom da je zemljite resurs budunosti i smanjuje se po glavi stanovnika, naa je obaveza da brinemo o njemu i to je mogue vie ublaavamo intenzitet degradacionih procesa. Jedan od moguih oblika smanjenja navedenih procesa degradacije zemljita jeste poumljavanje istog u cilju doprinosa odravanju ekoloke ravnotee. Postupak remedijacije prostora sa oteenom i naruenom funkcijom ini osnovu strategije prostornog razvoja i uopte odriv razvoj drutva u celini. Srbija se proteklih, moe se rei 50 godina, neravnomerno razvijala, pri emu su se razvijala gradska podruja poput Beograda, Nia i Novog Sada, dok su ruralni prostorni i nenaseljeni prostori ostali preputeni stihiji. Remedijacija prostora poljoprivrednih povrina i panjaka koji su usled velikih migracija stanovnitva ostali naputeni, poumljavanjem, treba da bude osnovna strateka politika drave, u cilju stvaranja resursne osnove za budue generacije.

OSNOVNI PODACIProstorno funkcionalni poloajGrafiki prikaz 1. Polozaj O.D. Optina Dimitrovgrad se prostire na 481 km u krajnjem jugoistonom delu Srbije. U administrativnom pogledu pripada Pirotskom okrugu. Prostire se uz srpsko-bugarsku granicu u duini od 73 km, irine oko 10 km. Optinu Dimitrovgrad ini brdsko-planinski predeo izduen u pravcu jugozapad-severoistok. Krupni oblici reljefa prostiru se upravno na pravac pruanja teritorije. Teritoriju ini deo Gornjeg Poniavlja, od koga se u pravcu severoistoka nastavlja Zabre,2

Vidli i Gornji Visok. Jugozapadno od doline Niave dominira brdsko-planinsko zemljite poznato kao Burel, Derekul, i Barje, koje je na istoku ogranieno dolinom reke Lukavice, a na zapadu proseeno klisurom Jerme. Istono i jugoistono optina je ograniena teritorijom Bugarske, a na severu i severozapadu su teritorije optina Pirot i Babunica.

Klimatske karakteristikePodruje optine Dimitrovgrad diferencira se od umerene do planinsko kontinentalne klime. Reljefna raznolikost, od obalno ravnog dela Niave sa nadmorskom visinom od 450-470, do planinskog okruenja od preko 1000 m nadmorske visine, uslovljava veliku razliku u klimatskim pojavama, temperaturi i atmosferskim padavinama. Prema merenjima hidrometeoroke stanice u Dimitrovgradu srednja temperatura tokom godine u stepenima C je: Tabela 1: Srednja godinja tzemperatura Zima 1.1 Prolee 9.5 Leto 18.8 Jesen 11

Najhladniji je mesec januar, sa srednjom mesenom temperaturom od 1.3 C, a najtopliji mesec jun sa 21 C. Godinja temperaturna amplituda je u proseku 18.8 C. Proseno, godinje je zabeleeno najmanje 64, a najvie 120 ledenih dana, od kojih 14 dana u proseku je ispod -10 C. Relativna vlanost je 72%. Oblanost je najvea u toku zime i to 68%. Jesenja je 63%, prolena je 62% i letnja 38%. Intenzitet padavina po mesecima predstavljen je u tabeli sa ukupnom godinjom koliinom od 625 litara po m2 za period od 1960. do 1980. Tabela 2: Godinja koliiona padavina po mesecima za period 1960-1980 Mesec I II III IV V VI VII VIII IX 50 44 X XI XII 55

37 34 36 58 86 86

39 50 51

Vazduna strujanja su prilino izraena. Najintenzivnija su istona strujanja sa 248%, zatim jugoistona sa 231%, severozapadna sa 277% i zapadna sa 120%. Najmanjeg intenziteta su severna strujanja sa 3%, juna sa 4%, jugozapadna sa 8% i severoistona sa 25%. Najsnanija strujanja su s prolea, od 3 do 6 bofora u martu, a najslabija u julu i avgustu.

OSNOVNI STATISTIKI POKAZATELJI Stanovnitvo i depopulacija prostoraOptina Dimitrovgrad spada u podruje sa najveom depopulacijom u Srbiji. Po popisu iz 2002. godine prirodni prirataj je iznosio 13,4%o. Teritoriju karakterie: - mala gustina naseljenosti, 24 st/km2 - depopulacijsko podruje (prirodni prirataj 13.4 %o ) - emigraciono podruje - nepovoljna starosna struktura - nepovoljna obrazovna struktura Tabela 3. broj stanovnika u selima zona predvienih za rekultivaciju Naselje Senokos Kamenica Izatovci Gornji Krivodol Donji Krivodol Boljev Dol Braevci Vlkovija Baevo Mazgo Brebevnica Mojinci ukupno 44 30 31 17 19 8 12 17 19 27 62 34 0-20 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5 5 20-60 8 6 5 3 6 2 3 4 5 9 8 10 60-80 36 24 26 14 13 6 9 13 14 18 49 19

Vano je napomenuti da je istraivanje raeno na bazi popisa 2002. godine, te da je danas 7. godina kasnije situacija, obzirom na trendove migracije jo drastinija; odnosi se na grupu 20-60 stanovnika, to se smatra radno sposobnim stanovnitem. Dakle dosadanje, promene, kao i promene koje nosi budui razvoj uticae na populacioni raspored stanovnitva, s tim to su migracije starijih struktura stanovnitva nerealne. Oni e ostati na svom ognjitu do kraja svog ivota.

Graficki prikaz br. 2 Na grafikom prilogu dat je raspored naselja koja su u potpunom odumiranju za celu Optinu Dimitrovgrad, i u skladu sa tim zone predloene za ekoloku rekultivaciju.

Korienje zemljitaPoljoprivredne povrine Tabela 4. Poljoprivredne povrineukupno ito 2 262 oranice i bate industrij. povrtno bilje bilje 60 360 krmno bilje 3 015 Vonjaci 715 Vinogradi 29 Livade 7760 Panjaci 14 356

29 16116000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0

Grafikon br. 1. Koriscenje zemljista

1

Na prikazanom grafikonu se vidi udeo panjakih i livadskih povrina u odnosu na druge poljoprivredne povrine na teritoriji Optine Dimitrovgrad.

Poumljavanje U periodu od 2000.-20005. godine prema statistikim podacima iz statistikih godinjaka, na teritoriji Optine Dimitrovgrad poumljeno je 21,8, h etinara izvan ume, dok je u umi poumljeno samo 1,97 etinara i 1,99 liara. Tabela 5. Posumljene povrine za period 2000-2005 god. 2000 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. Ukupno u umi etinari liari izvan ume etinari 2 ha 2 ha liari

1,97 1,97

1,99 1,99

10,8 ha 7,08 ha 21,88 ha

1 ha 1 ha

Stoni fondPrema statistici 2005. godine stoni fond na teritoriji Optine Dimitrovgrad prikazan je sledeim pokazateljima: broj goveda na 100 h obradive povrine 18,6 broj svinja na 100 ha poljoprivredne povrine 22,3 broj ovaca na 100 ha poljoprivredne povrine 17,5 Ovi podaci nam ukazuju na znanto siromaan stoni fond, odnosno na zaisza osiromaene i nautene predele. Na livadsko-panjakim povrinama, usled dugogodinjeg nepaarenja dolazi do izmene vegetacije. Ekstenzivno koriteni travnjaci spadaju meu najugroenija stanita u Srbiji, ali i u Evropi. U ovim podrujima glavna opasnost njihovo zaputanje i zaratavanje u ikaru. Poznato je da su gubitak i degradacija stanita jedan od najveih razloga ugroenosti bioloke raznolikosti. Panjako-livadske povrine bez ispae, konje i slino postupno zarastaju prelazei u buike, ikare i na kraju u ume. Vekovima se stanovnitvo prilagoavalo i uz tradicionalni nain stoarenja uspievalo sauvati i odrati vrednu bioloku raznovrsnost panjaka i livada, no danas su ti prostori potpuno ispranjeni.

STRATEKI CILJEVI REPUBLIKE SRBIJEUkupna umovitost Republike Srbije iznosi 27,3 %, to je ispod prosenog evropskog stepena umovitosti, koje iznosi 31 %. Procenat umovitosti u Vojvodini je svega 6,8%, u Centralnoj Srbiji 32,8%, a na Kosovu i Metohiji 39,4%. U Srbiji se planira poumljavanje oko 50.000 hektara. do 2010. godine, to je najavljeno kao strateki cilj Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede, odnosno poveanje stepena umovitosti sa ispod 30% na 45% u narednih 10 godina.

PREDLOG ZONA EKOREMEDIJACIJEZone ekoremedijacije su zone livadsko panjakih povrina, naputeni, dotrajali objekti i poljoprivredne povrine koje se ne obrauju, i zona naselja za revitalizaciju. Za sve zone je potrebno izraditi Plan ekoremedijacije. Plan remedijacije je svakako uslovljen socijalnim, ekonomskim i institucionalnim okvirima oblasti u kojoj se primenjuje. Iz prethodno navedenih statistikih podataka, jasno se moe sagledati potreba revitalizacije odreenih zona teritorije Optine Dimitrovgrad, odnosno mogunosti ekoremedijacije u funkciji socio-ekonomskih aspekata odrivog razvoja. U radu smo spustili optiku na dve zone ekoloke rekultivacije: Zona 1 Planinska zona 750-830 mnm teritorije sela: Senokos, Kamenica, Izatovci. Gornji Krivodol, Vlkovija, Braevci, Brdsko planinski deo od Niave na jugu, granice sa bugarskom na istoku i potesa Kozarica-Petlovaa na zapadu, odnosno teritorije sela Mojinci, Mazgo, Brebevnica, Braevo, i delom Radejna i Protopopinci.

Zona 2

Zona 1

Zona 2

Grafilki prikaz 3. Zone 1 i 2 Povrina zone 1. iznosi 2.564,77 ha1, od ega zona nege i rekultivacije u selima koja treba revitaizovati u funkciji eko turizma porine oko 342, 09 ha. Povrine pod umom 46, 87 ha, /1,8%/. Oko 2.000 hektara raspoloive povrine naruenih livadsko panjakih povrina za ekoremedijaciju. U ovoj zoni se nalaze 2 sela (Kamenica i Senokos) koja trebaju biti u funkciji ekoturizma, vezano za meunarodno skijalite Srebrna Glava/Berkovica. Ta sela je potrebno revitalizovati. Potreban je socio-ekonomski program razvoja ta dva sela u funkciji organske proizvodnje hrane i gajenja autohtonih vrsta domaih rasa, subvencije za revitalizaciju ili dogradnju objekata za smetaj i prihvat turista. Povrina zone 2. iznosi 3.568,0 ha2. Povrine pod umom 250, 5 ha /7%/. Praktino, priblino 3.000 hektara se moe nai u funkciji poumljavanja terena. Zona se prati 12 kilometara granice Republike Srbije sa Bugarskom.

1 2

Podaci na bazi zoninga na topografskoj podlozi 1.50.000, tehnika Mapifo Isto

TIPOVI EKOREMEDIJACIJENa predmetnom podruju izdvajaju se sledei tipovi: 1. Ekoremedijacija degradiranih panjakih povriina na povrini od oko 1.500 hektara (ukljuujui i poljoprivredne povrine u naseljima) poumljavanjem, 2. Ekoremedijacija poljoprivredno-livadskih povrina u funkciji uzgoja vonjaka 3. Ekoremedijacija poljoprivredno-livadskih povrina u funkciji uzgoja lekovitih trava i gljiva. 4. Rekultivacija panjaka zatravljivanjem 5. Remedijacija obala vodotokova 6. Ekosistemski procesor za preiavanje otpadnih voda u selima predvienim za revitalizaciju u funkciji ekoturizma.

Remedijacije zemljita

livadsko-panjakih

povrina

i

poljoprivrednog

Cilj je revitalizacija, odnosno prenamena postojeih panjako-livadskih povrina, formiranje umskih ekosistema i biodiverziteta. Povrina kojoj bi trebalo pristupiti je dominantno u privatnom vlasnitvu. Panjaci i poljprivredne povrine koje su bile tretirane hemijskim materijama, i koje su naputene zahtevaju sejanje autohtonim vrstama semenom uz korienje lake mehanizacije radi ouvanja prirodnog stastava zemljita i plodnosti, bez upotrebe hemijskih sredstava. Potrebno je izraditi umske osnove, u kojima ce biti zadovoljene zatitne, ekoloke i biotopske funkcije uma. Vrste: Ukoliko je plitko zemljite pionirske vrste su crni bor, jela, posebno na istonim i junim padinama, koje su dominantno osunane. Na severnim i zapadnim stranama, u zonama zasenenosti, u plitkim zemljitima uspevaju smra i duglazija. U dubokim zemljitima treba da dominiraju liari i to bukva, jasen, lipa i javor. Na kosinama formira se pojas od bunastih vrsta. ume je potrebno saditi tako da se ostavljaju pasarele, kao zatite od irenja poara. Vocnjaci su jedan od dopunskih sadraja i to na mestima postojeih vonjaka. Uglavnom su zaputeni. Na povrinama postojeih vonjaka, potrebno je zasaditi (proiriti zasade) vokama viestrukog znaaja u funkciji planiranja ekoloke proizvodnje zdrave hrane prerada i prodaja voa. To bi moglo i trebalo biti egzistencijalna baza stanovnitva u selima koja se mogu revizalizovati. Neophodna je edukacija stanovnitva o uzgoju voa na prirodnoj osnovi.

Takoe, u ovoj zoni ekoremedijacionim planom treba predvideti zasade i uzgoj lekovitih trava i gljiva. Proizvodnja lekovitog bilja, takoe moe biti jedna od delatnosti, na za to predvienim povrinama u funkciji proizvodnje zdrave hrane odnosno, egistencije preostalog lokalnog stanovnitva. Na ovom prostoru mogui su zasadi: malina, kupina, itog kantariona, borovnice, umska jagoda, majina duica, metvica, nana i dr. Gajenje gljiva moe biti jedna od perspektivnih delatnosti, bez znaajnijeg uticaja na preostalu planiranu vegetaciju. Rekultivaciju panjaka zatravljivanjem podrazumeva meavinu trava u kojoj dominira crvena detelina; predstavlja najpogodniju vrstu za popravku zemljita u kratkom roku. Zatravljivanje panjaka je potrebno u zonama sela predloenih za rekultivaciju u funkciji razvoja stoarstva (konjogojstvo, ovarstvo, razvoj autohtonih domaih vrsta). Potrebno je identifikovati zainteresovane poljoprivrednike kako u selima predvienim za revitalizaciju, tako i meu drugim vlasnicima, koji imaju interesa da se vrate na svoja imanja.

Remedijacije obala vodotokovaNa livadama obala Vodenike reke, reke Visoice i reke Niave potrebno je zasaditi drvenaste biljke i omoguiti njihovo irenje (vrba, topola, crna joha sa prateim vrstama). Obale vodotokova je potrebno rekultivisati u cilju spreavanja/sanacije degradacionih procesa koji su izazvani delovanjem prirode i oveka (poplave, erozijw, vestrov, sua) Erozija izaziva gubitak plodnog zemljita, humusa - hraniva, pogorava njegova svojstva i smanjuje plodnost zemljita.

Ekosistemski procesor za preiavanje otpadnih voda u selima predvienim za revitalizacijuU vodotokovima ili oblastima bogatim podzemnim vodama razliiti naini korienja voda mogu biti usklaeni ili pak, u potpunoj suprotnosti. Pri predlaganju metoda preiavanja voda potrebno je ustanoviti ulazni kvalitet i kvantitet i eljeni izlazni kvalitet vode, odnosno namenu, da li e se koristiti u navodnjavanju, isputati u recipijent i dr.

Ekosistemski procesor je potrebno uraditi za preiavanje otpadnih voda u selima predvienim za revitalizaciju, a koja e biti u direktnoj funkciji zimskog i eko-turizma meunarodnog skijalita Srebrna Glava/Berkovic. Na ovom potezu ne postoji izgraena komunalna infrastruktura, niti preista otpadne vode iz domainstva i sa farmi, te je Vodenika reka, desna pritoka Visoice, glavni recipijent zagaujuih materija otpadnih voda. Poboljanje kvaliteta vode preiavanjem ekosistemim procesorom treba da doprinese ouvanju stanita za faunu, uslovima za aktivnu rekreaciju, edukaciju i istraivanja, poveanju estetskih vrednosti predela. Funkcija konstruisanog ekosistemskog procesora ima ulogu poboljanja kvalieta vode, desinhronizacija poplava usled velikh padavina, recikliranje nutrijenata i drugih materija i dr. Instaliranje ekosistemskog procesora zahteva prethodnu relevantnu plansku dokumentaciju (ERM plan) koja nuno sadri: izbor lokacije, vrstu (oblik) ekosistemskog procesora, konstruisanje ekosistemskog procesora, nain uspostavljanje vegetacije, predviene mere odravanje vegetacije i monitoring. Ekosistesmki procesor se sastoji od bazena odgovarajuih oblika i dimenzija, koji sadri vodu, supstrat i uglavnom vaskularne biljke.

USPOSTAVLJANJE I OPERACIONALIZACIJA ERM PRISTUPAOsnovni uslovi su promovisanje pristupa ekoremedijacije na bazi politike podrke, i identifikaciji nosioca aktivnosti, odnosno identifikaciji zainteresovanih vlasnika zemljita. U predmetnom ERM planu tei se ka ekolokoj efektivnosti i ekonomskoj opravdanosti. Ekoloka efektivnost osigurava da plan ekoremedijacije doprinese odrivosti, a ekonomska opravdanost je parametar odnosa prihoda i trokova. Ekonomska analiza je neophodan instrument za efikasno donoenje odluka u uspostavljanju ERM planova jer omoguava platformu uporeivanja trokova i prihoda odnosno promene u ekosistemima. Ovakva politika prema ispranjenim prostorima ukljuuje loklanu vast, lokalnu zajednicu, individualne korisnike, ali i privatna preduzea, nevladin sektor, donatore.

Potrebno je stvoriti povoljne uslove za dijalog i ostvariti zajedniku viziju sa vlasnicima zemljita, jer plan ne moe biti prinuda ve interes sadanjih vlasnika za potrebe njihovih potomaka. Ekoremedijacioni planovi, u zavisnosti od metoda korienja/naplate i uesnika mogu biti javni i privatni planovi. Javni planovi su optinski, odnosno planovi lokalne zajednice koja e valorizovati vrednosti rekultivacije. Privatne planove e uspostavljati privatna lica, preduzetnici, farme i sl. Obzirom da je Strategijom razvoja Republike Srbije predviena mera ukrupnjavanja poseda, jer je usitnjen posed prepreka za veu produktivnost, pojavie se oba modela plana. Ukoliko lokalna zajednica i drava prepozanju interese poveanja stepena umovitosti ovog podruja, otkupljivanje zemljita i ukrupnjavanje je jedno od moguih reenja formiranja dravnih umskih zona, sa staraocima u javnom sektoru. Takoe, zainteresovani poljoprivrednici, vlasnici nepokretnosti, privatna preduzea, mogu biti zainteresovani za otkup zemljita i uspostavljanje nekog od predloenih ERM reenja.

Aktivnost koje je potrebno sprovesti Razviti eksplicitnu politiku i Strategiju za primenu i razvoj ERM planova u razliitim oblicima. Identifikovati sve zainteresovane uesnike: vlasnike zemljita, javni sektor, nevladin sektor. Identifikacija mogunosti predloenih reenja na bazi hidrogeolokih i drugih relevantnih karakteristika, rasprostranjenje razliitih formi i njihov meusobni uticaj podsticaj zainteresovanih strana edukacijom, omoguiti da eksplicitna politika i predloens uputstva ne predstavljaju restriktivne mere, koje mogu obeshrabriti iili ograniiti uee potencijalno zainteresovanih, itd.

FINANSIRANJEKapacitet finansiranja ERM planova se moe sprovesti kroz vie opcija: - mobilizacijom lokalnih finansijskih sredstava, - subvencijama drave niskokamatnim kreditima, - investicionim fondovima za razvoj i dr.

Osnovni pravci sprovoenja ovakve politike su u stimulaciji stanovnitva za sadnju i pretvaranje poljoprivrednog u umsko zemljite, odnosno prepoznavanje mehanizma implementacije nacionalnih strategija odrivog razvoja. Kao podsticajne mere, finansiranje podrazumeva i studije procene vrednosti, kao vanu ulogu u kreiranju i realizaciji ekoremedijacionih planova, i to: - procena doprinosa ekosistema socijalnom i ekonomskom blagostanju kroz direktnu, indirektnu i opcionu upotrebnu vrednost, i kroz neupotrebnu vrednost /egzistencija ekosistema/.

ZAKLJUAKSutinski je vana vizija podruja koja treba da predstavlja sliku optine u zadatom trenutku u budunosti. U tom smislu, ona predstavlja osnovnu polaznu strateku odluku i najkritiniju komponentu Optine Dimitrovgrad. Imajui u vidu ranija istraivanja za potrebe razvoja, karakteristike dosadanjeg razvoja, demografsku strukturu, potencijale terena, potrebno je postaviti principe odrivog razvoja kao i naslea za budue generacije: Ekoremedijacija potpuno naputenih povrina (poljoprivrednih i panjakih) Korist za budue generacije koje e dalje odluivati o svom razvoju Prioritetni programi drave u skladu sa Strategijom razvoja Srbije i Strategijom prostornog razvoja, odnosno susreno milenijumskim ciljevima odrivosti. Poumljavanje ugroenih zemljita i terena spreava degradacione procese, doprinosi odravanju ekoloke ravnotee u prirodi, poveavaju apsorpciju CO2 iz vazduha i sadraj kiseonika u istom. Sem toga, podizanjem umskih zasada vremenom doprinosi poveanju sirovinske baze za drvnu industriju. Time se stvaraju mogunosti za razvoj ove industrije u ruralnim podrujima, a samim tim i ubrzava se i ruralni razvoj. Politiku prema naputenim ili odumiruim selima treba definisati. Naputene zgrade u raspadanju ne doprinose ni na koji nain ekolokom ambijentu. Prostore je potrebno sanirati i rekultivisati, ukoliko vlasnici ili njihovi potomci ne nameravaju da ih rekonstruiu, za ta treba dati razuman rok. Ako se ta zemljita, ve ne koriste u ovoj generaciji, a oni imaju svog vlasnika, u interesu vlasnika je egzistencija njegovih potomaka, odnosno buduih generacija.

Literatura1. Strategija razvoja turizma Optine Dimitrovgrad, Optina Dimitrovgrad, 2009 2. Poumljavanje Srbije, B. Gulan, Privredna komora Srbije, 2008 3. ERM plan, J. Aleksi, M. Miti, FPE Futura, Univerzitet Singidunum, 2009 4. Dendrologija, B. Jovanovi, umarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2007 5. Ekoremedijacija, prof. dr G. Drai, predavanja FPE Futura, 2009. 6. Statistiki godinjak Optine u Srbiji, 2000 7. Statistiki godinjak Optine u Srbiji, 2001 8. Statistiki godinjak Optine u Srbiji, 2002 9. Statistiki godinjak Optine u Srbiji, 2003 10. Statistiki godinjak Optine u Srbiji, 2004 11. Statistiki godinjak Optine u Srbiji, 2005

Internet adrese:www.agropress.org.rs www.poljopartner.rs www.dimitrovvgrad.co.rs www.wikipedia.org.rs