Ermin TPPiF

7/27/2019 Ermin TPPiF

http://slidepdf.com/reader/full/ermin-tppif 1/36

UNIVERZITET U SARAJEVU

FAKULTET ZA SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE

UGOVORENE NOVČANE USLUGE, BLAGAJNIČKOPOSLOVANJE, POSLOVI PLATNOG PROMETA

-SEMINARSKI RAD-

Student: Predmetni nastavnik:

Pleh Ermin Prof.dr. Ĉaušević Samir

Sarajevo, decembar 2012.



2

SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 3

1. UGOVORENE NOVĈANE USLUGE....................................................................................... 4

1.1. Isplate penzija ............................................................................................................................... 4

1.2. Usluge za komunalna preuzeda .................................................................................................. 5

1.3. Ugovori sa bankama – bankarski promet ..................................................................................... 5

2. BLAGAJNIĈKO POSLOVANJE............................................................................................... 8

2.1. Blagajne u poštanskim jeinicama ............................................................................................... 8

2.2. Rukovanje blagajničkim srestvima ........................................................................................... 11

2.3. Priliv i odliv sredstava u blagajni ................................................................................................ 12

3. PLATNI PROMET ................................................................................................................... 18

3.1. Pojam i značaj platnog prometa ................................................................................................. 18

3.2. Razvoj platnog prometa ............................................................................................................. 19

3.2.1. Funkcija novca ..................................................................................................................... 20

3.3. Klasifikacija platnog prometa ..................................................................................................... 21

3.4. Poslovi platnog prometa ............................................................................................................ 22

3.5. Nosioci platnog prometa ............................................................................................................ 23

3.6. Način obavljanja platnog prometa ............................................................................................. 23

3.6.1. Opda uplatnica..................................................................................................................... 25

3.6.2. Posebna uplatnica ............................................................................................................... 25

3.6.3.Ček........................................................................................................................................ 26

3.6.4.Prijava uplata ........................................................................................................................ 29

3.6.5.Prijava isplata ....................................................................................................................... 30

3.6.6.Nalog za obračun i Nalog za naplatu .................................................................................... 30

3.6.7.Uplata u korist žiro-računa i rugih korisnika ...................................................................... 32

3.6.8.Isplata na teret žiro-računa .................................................................................................. 32

ZAKLJUĈAK ............................................................................................................................... 34

LITERATURA .............................................................................................................................. 35



3

UVOD

Finansijske usluge preko pošte javljaju se kao jedna od strategija u modernizaciji i

automatizaciji poštanskog saobraćaja. Znaĉaj ove kategorije usluga odraţava se u povećanoj

efikasnosti poštanskog sistema, kako sa satanovišta obezbjeĊenja finansijskih sredstava za

poslovanje pošte, tako i u pruţanju brojnih prednosti za korisnike.

Poštanski sistem moţe da koristi mnogobrojne pogodnosti k ao što su razgr anata mreţa

jedinica i filatelija, te tradiciji i obuĉenim kadrovima u ovoj vrsti usluga, tako da je moguće da

postigne znaĉajne rezultate.

Prvi poĉeci uvoĊenja finansijsko-novĉanih usluga u poštaski sistem datira još od 1838.

godine, kada se prvu put javlja poštanska uputnica. Prije toga, ove usluge su imale sporadiĉan

i neredovan tok. Po uvoĊenju poštanske uputnice, poĉinju se razvijati i druge novĉane usluge

preko pošte, a najznaĉajnije su:

Poštansko – štedna sluţba 1861. godine

Poštansko – ĉekovna sluţba 1883. godine

Pošta je 80-tih godina prošlog stoljeća, uz svoje tradicionalne usluge, proširila i intenziviralaskupinu finansijskih usluga preko svojih šalterskih sluţba. Rijeĉ je o bankarsko-šalterskim

poslovima uplata i isplata preko ţiro, tekućih i štednih raĉuna u novĉanom prometu sa

graĊanima.

TakoĊer, još od ranije, pošta se bavi prikupljanjem štednih uloga stanovništva - poštanska

štedionica, a u njene klasiĉne usluge ubrajaju se i poštanske i telegrafske novĉane doznake

meĊu graĊanima – poštansko u putniĉka sluţ ba.

Veliki broj novĉanih usluga koje se mogu obavljati preko pošte, kao što su Poštansko-

uputniĉki promet, Platni promet, Bankarske usluge i Brokersks usluge, omogućuje pošti da

bude konkurentna na trţištu u odnosu na veliki broj banaka, koje sve većom modernizacijom i

informatizacijom, omogućuju brzo i jednostavno pruţanje finansijskih usluga.



4

1. UGOVORENE NOVČANE USLUGE

Kao što je navedeno u uvodu, pošta ima mogućnost pruţanja velikog broja finansijskih

usluga. U poštanskom sistemu postoje novĉane usluge koje se mogu obavljati uz odreĊeno

plaćanje naknade pošti ili bez plaćanja naknade, tj. ugovorene novĉane usluge, koje su

ugovorene izmeĊu pošte i odreĊenog komitenta. Ovu vrstu usluga pošta obavlja po osnovu

ugovora u kome je predviĊeno :

vrsta usluge,

naĉin obavljanja usluge,

naĉin koordinacije, naĉin kontrole.1

Najĉešće se radi o uslugama isplata po osnovu penzijsko – invalidskog osiguranja, djeĉijeg

dodatka, obraĉun i zaduţenje poštara, raznih usluga za komunalne organizacije, kao i ugovor

sa velikim brojem banaka za koje pošta moţe obavljati razne poslove.

1.1. Isplate penzija

Postupak isplate penzija je takav da PIO ima ugovor sa Poštanskom bankom preko koje

obavlja novĉane doznake, a Javni poštanski operator ima ugovor sa Poštanskom bankom gdje

se reguliše provizija za usluge pošte, naĉin isplate, struktura dokumentacije i drugo. MeĊutim

sada je otvorena mogućnost i direktnog ugovaranja pošte i PIA – MIA, što se već primjenjuje

i u tom sluĉaju se ne javlja posrednik, što poštanskom sistemu i odgovara.

Isplata se vrši u manjem obimu, preko poslovnih banaka, a većinu pošta obavlja na dom, tj. u

stanu korisnika penzije.

Obraĉun i zaduţenje poštonoša vrši se u poštanskoj jedinici. U Sarajevu je za to odreĊena

Pošta, tj. Poštanski centar, gdje je inaĉe skoncentrisana dostava pošiljaka.

1 Dr. Arnautovid Enes, 2003, Tehnologija i tehnika poštanskih komunikacija, Sarajevo



5

Zaduţenje poštonoša obavlja obraĉunski radnik ili kontrolor, gdje se poštonoši predaju

obraĉuni od, PIO – a, za svakog penzionera na datom rejonu, koji pokriva dostavljaĉ i

adekvatan iznos novca, koji je usaglašen sa isplatnim dokumentom, PIO – a.

Dostavljaĉ iznosi na dostavu novac i penzione uputnice, koje uruĉuje korisniku, prilikomisplate novca, a korisnik se potpisuje da je novac preuzeo.

Na isti naĉin se obavlja i pruţanje usluge, isplate djeĉijeg dodatka, gdje se novac prristigao u

poštanske jedinice, od strane blagajnika prosljeĊuje poštonošama, koji novĉana sredstva

dostavljaju korisnicima na kućnu adresu, a takoĊer korisnici mogu podići novĉana sredstva i

na samom šalteru u poštanskoj jedinici.

1.2. Usluge za komunalna preduzeća

Prema posebnom ugovoru, koji pošta moţe da sklopi sa pojedinim komunalnim

organizacijama, u poštanskim jedinicama vrši se naplata komunalnih usluga.2

Kada se uplata obavlja na osnovu ugovora, korisnici ne plaćaju poštanske usluge, nego se

naknada naplaćuje od komitenta – ugovorne strane.

Ako se naplata komunalnih usluga vrši opštom uplatnicom, onda se zaraĉunava i plaća

poštansk usluga, kao i za sve druge usluge takve vrste, na osnovu iznosa u tarifi.

Za sada, u poštama se naplaćuju gotovo sve komunalne usluge i to neke na osnovu ugovora

pošte sa komunalnim i drugim organizacijama, a za ostale na osnovu propisane poštanske

tarife za takvu uslugu.

1.3. Ugovori sa bankama – bankarski promet

Pored ovih navedenih novĉanih usluga, pošta pruţa i veliki broj usluga na osnovu

napravljenih ugovora sa velikim brojem banaka. Neke od usluga koje se obavljaju na osnovu

2 Dr. Arnautovid Enes, 2003, Tehnologija i tehnika poštanskih komunikacija, Sarajevo



6

ovih ugovora su : Podizanje gotovine sa kartiĉnih raĉuna, Mjenjaĉnica, Western Union,

Usluge Poštanske banke.

Podizanje gotovine sa kartiĉnih raĉuna obavlja se na sljedeći naĉin, na POS terminalima

instaliranim u poštama vidno istaknute naljepnice oznaĉavaju vrste kartice: Maestro,

MasterCard, VISA kartica, upotrebom kojih je omogućeno podizanje gotovine sa kartiĉnih

raĉuna. Za obavljenu uslugu podizanja gotovine JP BH Pošta ne naplaćuje naknadu od

vlasnika kartice.

Limite za podizanje gotovine odreĊuje banka, izdavalac kartice.

Sl. 1. POS terminal

Mjenjaĉnica - Na šalterima pošta na kojima su istaknute kursne liste, graĊani mogu obavljati

usluge otkupa ili prodaje efektivnog stranog novca uz naplatu mjenjaĉke provizije, utvrĊene

Tarifom banke. Mjenjaĉki poslovi su omogućeni graĊanima po osnovu zakljuĉenih ugovora o

ovlaštenom mjenjaĉu sa Postbank BH.3

3 http://www.bhp.ba/stranica/1/24/41.html#Finansijske_po%C5%A1tanske_usluge

http://www.bhp.ba/stranica/1/24/41.html#Finansijske_po%C5%A1tanske_usluge






7

Sl. 2. Mjenjaĉki poslovi

Western Union - Usluge brzog slanja i primanja novca putem Western Union sistema

korisnici na šalterima 176 pošta mogu obavljati u najkraćem roku i uz potpunu sigurnost, na

preko 230 destinacija u svijetu.Slanje i primanje novca WU vrši se jednostavnim

popunjavanjem predviĊenih polja na propisanom obrascu Zahtjeva za slanje/primanje novca,

koji korisnik dobije na šalteru pošte.

Sl. 3. Western Union

Usluge poštanske banke - Klijentima Poštanske banke Bosne i Hercegovine d.d.

Sarajevo, fiziĉkim i pravnim licima, omogućeno je pruţanje bankarskih usluga Postbank BH

na šalterima BH Pošte, na kojima je vidljivo istaknuta naljepnica.



8

2. BLAGAJNIČKO POSLOVANJE

Pod blagajniĉkim poslovanjem podrazumijeva se rukovanje novcem i ostalim vrijednostima.

Blagajniĉko poslovanje se moţe obavljati preko jedne ili više blagajni. Pravne osobe za

potrebe manjih gotovinskih isplata treba da raspolaţe odreĊenom iznosom novca koju treba

drţati „pri ruci” ili kako se to u raĉunovodstvenom smislu kaţe blagajna. U blagajni se drţe

manja koliĉina papirnog i kovanog novca koji sluţi za plaĉanje manjih gotovinskih isplata. Da

bi blagajniĉko poslovanje ispravno funkcionisalo potrebno je postojanje, odgovarajućih blagajniĉkih sredstava :

gotov novac

poštanske vrijednosti (poštanske marke i poštanske vri jednosnice),

vrijednosnice drugih organizacija koje se prodaju se po njima obavlja naplata u

poštanskim jedinicama,

ĉekovi po tekućim raĉunima gradana kod poslovnih banaka i Poštanske štedionice,

inozemni ĉekovi,i

vozne karte s oznaĉenom vrijednošću.

r ukovanje stranim sredstvima plaćanja regulisno je posebnim propisima.

Blagajniĉka sredstva ĉuvaju se zakljuĉana u odgovarajućim kasama s kljuĉevima.

2.1. Blagajne u poštanskim jedinicama

Blagajna je namenjena voĊenju gotovinskih transakcija u okviru preduzeća. U blagajni se

obavljaju poslovi i zadaci vezani za rukovan je blagajniĉkim sredstvima i voĊenje propisanih

raĉuna. U svakoj poštanskoj jedinici postoji glavna blagajna i odgovarajući broj pomoćnih

blagajni,ovisno o veliĉini prometa. U poštanskoj jedinici s jednim radnikom obavezno postoji

i pomoćna blagajna za poštanske vrijednosti.Pomoćne blagajne sa svim svojim sredstvima

sastavni su dio glavne blagajne, a iste se moraju, ukoliko obavljaju iste vrste poštanskih

usluga, radi meĊusobnog razlikovanja oznaĉavati rimskim brojevima, koji se upisuju i na sve



9

raĉune (I/1, II/1). Poštanska jedinica vodi o kljuĉevima svih blagajni „Oĉevidnik o kljuĉevima

blagajni". Oĉevidnik se vodi prema tekstu obrasca, u jednom primjerku, za svaku blagajnu

posebno, tintom ili kemijskom olovkom, a ĉuva se kod rukovodioca poštanske jedinice ili za

to odreĊenog poštanskog radnika. Rezervne kljuĉeve blagajne poštanska jedinica dostavlja na

ĉuvanje poštanskoj organizaciji u vrijednosnom pismu s povratnicom, koja se komisijski

zatvara. Na prednjoj strani vrijednosnog pisma treba upisati broj blagajne odnosno kljuĉa, a

na poleĊini zavoja vrijednosnog pisma moraju biti potpisi ĉlanova komisije i oznaka da se

radi o rezervnim kljuĉevima. U poštanskim jedinicama koje imaju samo jednog radnika, u

komisiju ulazi, osim radnika poštanske jedinice, još neka druga pouzdana osoba, o ĉemu

odluĉuje poštanska organizacija. TakoĊe, u prvoj stavci Oĉevidnika stavlja se zabilješka o

danu otpreme, prijemnom broju pošiljke, te imena ĉlanova komisije. Vraćenu povratnicu

poštanska jedinica ĉuva uz odgovarajući Oĉevidnik.Vrijednosno pismo s rezervnim

kljuĉevima ĉuva se neotvoreno u blagajni koju odredi nadleţni rukovodilac poštanske

organizacije. Poštanska organizaoija vodi evidenciju o prispjelim vrijednosnim pismima s

rezervnim kljuĉevima. Rezervni kljuĉevi dostavljaju se poštanskoj jedinici na njeno traţenje,

kada se ona ne moţe koristiti kljuĉevima koji se kod nje nalaze. U Oĉevidniku poštanska

jedinica mora pnikazati vrijeme upotrebe rezervnih kljuĉeva, razlog upotrebe, imena osoba

koje su njima rukovala i dan vraćanja kljuĉeva poštanskoj organizaciji na daljnje ĉuvanje.Ako

nestane kljuĉ od blagajne, na blagajni se mora izvršiti izmjena ili prepravak brave i izraditi

novi kljuĉevi. O daljnjem postupku sa zamijenjenim i ne upotrebljivim k ljuĉevima i bravama

odluĉuje poštanska organizacija.U poštanskim jedinicama, u kojima su ugraĊeni trezori sa

šifrom, naĉin saopćavanja i ĉuvanja šifara odreĊuje poštanska organizacija. Poštanski radnici

koji rukuju blagajniĉkim sredstvima su raĉunopolagaĉi. Glavnom blagajnom rukuju, u

pravilu, dva raĉunopolagaĉa, od kojih je jedan glavni blagajnik a drugi sakljuĉar. Pomoćnom

blagajnom rukuje samo jedan raĉunopolagaĉ. U glavnoj blagajni mora postojati blagajna s

dvije razliĉite brave. Kljuĉ jedne brave nalazi se kod blagajnika, a drugi kod sakljuĉara.Prilikom promjene raĉunopolagaĉa treba voditi raĉuna da raĉunopolagaĉi dobivaju uvijek isti

kljuĉ, kojim su prije rukovali. U poštanskim jedinicama s velikim prometom, propisane

raĉune, raĉunsku dokumentaciju novĉanog prometa pomoćnih blagajni, pregledaju posebni

radnici (kontrolori), i isti su duţni osigurati da se ovi raĉuni pravodobno pregledaju i predaju

glavnoj blagajni.



10

Sl. 4. Glavna blagajna

Pregled blagajne obavljaju radnici ovlašteni samoupravnim aktima poštanske organizacije i

raĉunopolagaĉi.Ovlašteni radnici izvan poštanske jedinice, prije poĉetka pregleda moraju se

legitimirati i pokazati ovlaštenje za obavljanje pregleda blagajniĉkog poslovanja. Rukovodilac

odnosno odreĊeni radnik poštanske jedinice mora najmanje jednom mjeseĉno izvršiti odnosno

organizirati iznenadni pregled pomoćne blagajne. Ako rukovodilac nije istodobno i sakljuĉar,

on mora jednom mjeseĉno obavljati pregled i glavne blagajne.Pregled blagajne mora se

izvršiti i prigodom svake promjene raĉunopolagaĉa. Raĉunopolagaĉ pomoćnih blagajni koji prodaju poštanske vrijednosti, duţni su i sami, bar jednom mjeseĉno, izvršiti pregled svoje

blagajne na naĉin koji odredi poštanska organizacija. U poštanskim jedinicama s većim

prometom, rukovodilac poštanske jedinice moţe formirati posebnu komisiju za pregled

blagajne. Pregled blagajne sastoji se u utvrĊivanju taĉnog, stvarnog i raĉunskog stanja

blagajne, i u usporeĊivanju jednog s drugim stanjem. Stvarno stanje utvrĊuje se popisom i

zbrajanjem vrijednosti svih blagajniĉkih sredstava. Raĉunsko stanje utvrĊuje se zbrajanjem

svih zaduţenja i razduţenja po raĉunima. Kada se razduţenje oduzme od zaduţenja, konaĉnizbroj usporeĊuje se s utvrĊenim stvarnim stanjem blagajniĉkih sredstava. O svakom pregledu

blagajne, osim ako ga obavlja sam raĉunopolagaĉ, saĉinjava se „Zapisnik o pregledu

blagajne"

Ako se pri pregledu poslovanja glavne ili pomoćne blagajne, odnosno pri dnevnom zakljuĉku

rada, utvrdi da je stvarno stanje blagajniĉkih sredstava manje od stanja po raĉunima, u

blagajni postoji manjak . Ako je stvarno stanje blagajniĉkih sredstava veće od stanja po

raĉunima, u blagajni postoji višak. Manjak ili višak moţe biti stvarni ili raĉunski. Stvarni je



11

onaj manjak ili višak koji je posljedica neispravnog rukovanja blagajniĉkim sredstvima, usljed

ĉega je izdano više odnosno manje ili primljeno manje odnosno više sredstava nego što treba.

Raĉunski je onaj manjak ili višak koji nije posljedica neispravnog rukovanja blagajniĉkim

sredstvima već je nastao usljed neke raĉunske greške prigodom knjiţenja ili zakljuĉivanja

raĉuna. Ako raĉunopolagaĉ ne moţe odmah u cijelosti popuniti manjak, uzima se od

r aĉunopolagaĉa pismena izjava, kojom se utvrĊuju okolnosti pod kojima je manjak nastao, i

kako raĉunopolagaĉ misli utvrĊeni manjak popuniti.

2.2. Rukovanje blagajničkim sredstvima

Kod rukovanja blagajniĉkim sredstvima, raĉunopolagaĉ je duţan pridrţavati se sljedećeg:

1) kod primanja blagajniĉkih sredstava, najprije treba uzeti blagajniĉka sredstva (novac

ili ĉek), provjeriti ispravnost, pa zatim izdati potvrdu (priznanicu),

2) kod izdavanja blagajniĉkih sredstava, prvo uzeti potvrdu (priznanicu), pa zatim izdati

sredstva (novacili marke i sl.).

Oštećen, krivotvoren ili novac izvan opticaja ne prima se. Ako se prigodom prijema novca

posumnja da je novĉanica ili kovani novac krivotvoren, utvrĊuje se istovjetnost (identitet)

donosioca, a krivotvorena novĉanica se oduzima uz izdavanje potvrde, o ĉemu se saĉinjava

zapisnik. U zapisnik se unose podaci o donosiocu i kratak opis krivotvorine, koji potpisuju

poštanski radnik i donosilac. Ako donosilac odbije potpisati zapisnik, zapisnik moţe potpisati

i drugi poštanski radnik ili neka druga prisutna osoba. Zapisnik sesaĉinjava u duplikatu, pa se

original s krivotvorinom dostavlja nadleţnoj Policijskoj upravi, a kopija zapisnika ostaje

poštanskoj jedinici. Za vrijeme rada blagajniĉka sredstva treba drţati u stolu, sloţena po

vrstama i vrijednostima. Izvan radnog vremena, kao i kada se radnik udaljava s radnog mjesta,

blagajniĉka sredstva treba ĉuvati u za to odreĊenim blagajnama, pod kljuĉem. Raĉunopolagaĉ

ne smije, osim novca kojim rukuje, drţati u blagajni drugi novac i vrijednosti. Pomoćne

blagajne obavezne su sva blagajniĉka sredstva neposredno predati glavnoj blagajni, prije

zakljuĉka njenog dnevnog rada, osim zaliha poštanskih vrijednosti. Predaja blagajniĉkih

sredstava izmeĊu pomoćnih i glavne blagajne, te primopredaja izmeĊu samih raĉunopolagaĉa

pomoćnih blagajni, obavlja se uvijek uz pismenu potvrdu. Primopredaja se obavlja po



12

posebnoj knjiţici. U knjiţicu se upisuje, s lijeve strane, porijeklo sredstava s oznakom prvog i

posljednjeg broja iz raĉuna u koji su sredstva zaraĉunata, te iznos. Sa desne strane saĉinjava

se popis novca i ĉekova. Ispod popisa novca, lijevo, potpisuje se raĉunopolagaĉ koji predaje

sredstva, a desno raĉunopolagaĉ koji prima, ukoliko se obavlja primopredaja, u sredini se

potpisuje odgovorni r adnik koji je prisustvovao primopredaji. Potpisi raĉunopolagaĉa

ovjeravaju se otiskom poštanskog ţiga kojim raĉunopolagaĉ rukuje.Pri predaji blagajniĉkih

sredstava glavnoj blagajni mora se pismeno iskazati svaki višak, te svaki manjak. U knjiţici

ispod zbr oja iznosa po raĉunima, mora se iskazati i dodati eventualni višak odnosno oduzeti

eventualni manjak. Na taj naĉin dobiva se iznos koji odgovara stvarnoj vrijednosti sredstava

koja se predaju glavnoj blagaini. O popunjenom manjku raĉunopolagaĉ pomoćne blagajne

stavlja kratku zabilješku na list kojim predaje svoja blagajniĉka sredstva glavnoj blagajni. Kao

dnevni prihod smatra se prihod naplaćen tijekom jednog radnog dana. Blagajniĉka sredstva od

ostvarenih prihoda predaju se najranije sat prije završetka radnog dana, dok se prihod ostvaren

u daljnjem toku istog dana predaje s prihodima ji slijedećeg radnog dana.

2.3. Priliv i odliv sredstava u blagajni

Svaki blagajniĉki priliv ili odliv moţemo odvojeno štampati, isto tako moţemo štampati

blagajniĉki dnevnik nakon zakljuĉivanja blagajne.

Nova uplata u blagajnu vrši se na sljedeći naĉin:

1. Klik na dugme Uplate/isplate. OdreĊuje se redni broj uplatnice (redni broj uplatnice za

odabranu blagajnu se odreĊuje automatski ali moţe biti proizvoljno promijenjen).

2. OdreĊuje se datum uplate.

3. Unosi se iznos uplate te iznos u brojkama i slovima - tekstualni iznos uplate moţe bitiautomatski generiran klikom na pripadajuću komandu.

4. Opcionalno se odabire kupac ili zaposlenik (radi ispravnog izraĉuna saldakonta). Ako

kupac/zaposlenik nije odabran potrebno je unijeti naziv uplatitelja kako bi isti mogao biti

ispisan na uplatnici.

5. Unosi se konto knjiţenja uplate.

6. Unosi se svrha uplate.



13

7. Uplatnica moţe biti ispisana na štampaĉu.

Sl. 5. Izrada blagajniĉke uplatnice

Kada smo napravili blagajniĉku uplatnicu, da bi je ispisali samo pritisnemo ikonu «ispiši» i

sustav će nam odmah blagajniĉku uplatnicu na ekranu prikazati u 2 primjerka, jedan koji ide

blagajniku i kopija koja ide primaocu. I original i kopija blagajniĉke uplatnice bit će prikazane

na istoj stranici.

Sl. 6. Izgled uplatnice koja se ispisuje na štampaĉu

Nova isplata iz blagajne vrši se na sljedeći naĉin:



14

1. Klik na dugme Uplate/isplate. Odabire se "isplata" (prvotno je automatski odabrana

"uplata").

2. OdreĊuje se redni broj isplatnice (redni broj isplatnice za odabranu blagajnu se

odreĊuje automatski ali moţe biti proizvoljno promijenjen).

3. OdreĊuje se datum isplate.

4. Unosi se iznos isplate te iznos u brojkama i slovima - tekstualni iznos isplate moţe biti

automatski generiran klikom na pripadajuću komandu.

5. Opcionalno se odabire dobavljaĉ ili zaposlenik (radi ispravnog izraĉuna saldakonta).

Ako dobavljaĉ/zaposlenik nije odabran potrebno je unijeti naziv isplatitelja kako bi isti mogao

biti ispisan na isplatnici.

6. Unosi se konto knjiţenja isplate.

7. Unosi se svrha isplate.

8. Isplatnica moţe biti ispisana na štampaĉu.

Moguće je zajedno ispisati sve uplatnice/isplatnice jednog dnevnika ili jedne blagajne.

Sl. 7. Izrada blagajniĉke isplatnica



15

Kada smo napravili blagajniĉku isplatnicu, da bi je ispisali samo pritisnemo ikonu «ispiši» i

sustav će nam odmah blagajniĉku isplatnicu na ekranu prikazati u 2 primjerka, jedan koji ide

primaocu i jedna koja se prilaţe uz blagajniĉki dnevnik.

Sl. 8. Izgled blagajniĉke isplatnice

Uplatama/isplatama blagajne se pristupa odabirom prethodno otvorenog blagajniĉkog

dnevnika te klikom na dugme Uplate/isplate na alatnoj traci. Da bi se moglo pristupiti

dnevnicima (a preko njih i uplatama/isplatama) mora biti otvorena barem jedna blagajna.

Ukoliko postoji više blagajni prvo se odabire aktivna blagajna listom za odabir na desnom

kraju alatne trake.

Blagajniĉki dnevnik je zbirna isprava koja sadrţi sve ispostavljene blagajniĉke uplatnice i

isplatnice.

Rad s blagajniĉkim dnevnikom:

1. Otvara se novi dnevnik blagajne. Broj dnevnika se generira automatski ali moţe biti

naknadno izmijenjen. Broj dnevnika mora biti jedinstven za svaku blagajnu. Razdoblje

dnevnika u ovom trenutku nije bitno jer ne ograniĉava datume uplata/isplata.

2. Unose se uplate i isplate (objašnjeno u slijedećim poglavljima).

3. OdreĊuje se datum dnevnika.



16

4. Razdoblje dnevnika se odreĊuje ruĉno ili se zadaje komanda za postavljanje razdoblja

dnevnika prema datumima pripadajućih uplata/isplata. U svakom se sluĉaju datumi

uplata/isplata dnevnika moraju nalaziti unutar razdoblja dnevnika.

5. Dnevnik se sprema.

6. Dnevnik se zakljuĉava. Ako se razdoblje dnevnika preklapa s nekim već postojećim

dnevnikom, bit će prikazano upozorenje.

7. Dnevnik se knjiţi.

8. Dnevnik moţe biti ispisan na štampaĉu (mogu se ispisati i svi dnevnici odabrane

blagajne istodobno).

Sl. 9. Izrada blagajniĉkog dnevnika



17

Izgled blagajniĉkog dnevnika :

Sl. 10. Ispisan blagajniĉki dnevnik



18

3. PLATNI PROMET

Platni promet (engl. payments system) predstavlja sva plaćanja izmeĊu pravnih i fiziĉkih

osoba uĉinjena sa svrhom podmirenja novĉanih dugova, odnosno naplate novĉanih svota od

duţnika vjerovniku. Pod platnim prometom se podrazumevaju sva plaćanja koja se vrše u

novcu. Manjim dijelom je gotovinski, a najvećim dijelom obavlja se knjiţnim prijenosom i

bezgotovinski, izmeĊu domaćih, fiziĉkih i pravnih, lica te izmeĊu domaćih i stranih lica. Do

plaćanja izmeĊu pravnih i fiziĉkih lica u platnom prometu dolazi po osnovu plaćanja robe i

usluga, kao i plaćanja po osnovu finansijskih transakcija.

Uĉesnici u platnom prometu u zemlji su: pravna lica, radnje i fiziĉka lica koja u skladu sa propisima vrše plaćanje preko raĉuna. Novim Zakonom o platnom prometu utvrĊeno je da su

nosioci platnog prometa Nacionalna banka i BH Pošta djelimiĉno. Poslovi platnog prometa su

neutralni bankarski poslovi. Platni promet u zemlji ili unutrašnji platni promet obuhvata sva

plaćanja koja se realizuju izmeĊu domaćih, pravnih i fiziĉkih, lica. Unutrašnji platni promet se

realizuje u skladu sa nacionalni propisima koji ureĊuju ovu materiju i sa propisanim

instrumentima platnog prometa, u kom pogledu postoji, uglavnom, dosta sliĉnosti, ali i

odreĊene razlike izmeĊu zemalja, prije svega u zavisnosti od razvijenosti bankarskog sistema

i stepena privrednog razvoja, te prometa u zemlji i inostranstvu. Platni promet je kod nas

regulisan Zakonom o platnom prometu.

3.1. Pojam i značaj platnog prometa

Platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše izmeĊu pravnih i fizickih lica. Sa gledištamjesta gdje se nalaze lica koja u njemu uĉestvuju platni promet moţe biti unutrašnji i

meĊunarodni. Unutrašnji platni promet podrazum jeva sva gotovinska i bezgotovinska

plaćanja izmeĊu pravnih ili fiziĉkih lica unutar jedne zemlje, dok meĊunarodni platni promet

podrazumjeva sva plaćanja i naplate izmeĊu fiziĉkih i pravnih lica sa s jedištem u zemlji i lica

koja se nalaze u drugoj drţavi, bez obzira na kom osnovu se odvija plaćanje.

Prema drugoj od mnogobrojnih definicija prijenos novĉanih sredstava sa jednog pravnog ili

fiziĉkog lica na drugo, nazivamo plaćanjem. Ako je to plaćanje izraţeno u novcu, bez obzira



19

ko ga je izvršio, i na koji naĉin i u koju svrhu, onda to i takvo plaćanje nazivamo opštim

imenom - platni promet. Platni promet nastaje onda kada se izvrši novĉano plaćanje izmeĊu

dva fiziĉka ili pravna lica, kada se jedan nalazi u ulozi platioca, a drugi u ulozi primaoca.

Osnovni uzroci plaćanja su: plaćanje za robu i usluge i razna plaćanja po osnovu nastanka

kreditnog i finansijskog odnosa.

U vršenju platnog prometa neophodne su dvije strane, jedna koja vrši plaćanje - platioc i

druga koja prima - primaoc, pri ĉemu te strane mogu biti bilo fiziĉka ili pravna lica, bilo

domaća ili strana.

Sistem platnog prometa utiĉe na visinu potrebne koliĉine novca. Ako je platni promet u zemlji

neefikasan i usporen, to d jeluje u pravcu povećanja traţnje za novcem, odnosno za normalno

obavljanje plaćanja potrebno je obezbjediti veću koliĉinu novca.

Platni promet ima znaĉajan uticaj na finansijsku stabilnost zemlje. Ukoliko bi došlo do

poremećaja u funkcionisanju platnog prometa, to bi izazvalo prekid u plaćanjima obaveza

uĉesnika u platnom prometu. Posl jedica toga je gubitak povjerenja na cijelom trţištu što bi se

ispoljilo svom snagom naroĉito na našem još nedovoljno razvijenom finansijskom trţištu.

Neefikasan i nepouzdan platni promet moţe da proizvede veliki negativan uticaj i na

funkcionisanje privrede.

Znaĉaj platnih sistema manifestuje se kroz njihovu izuzetno vaţnu ulogu u svakoj trţišnoj

privredi, prije svega kao vitalna komponenta finansijske infrastrukture privrede, neophodni

kanal za uspješno upravljanje privredom, posebno putem monetarne politike, a znaĉajni su i

kao sredstvo unapreĊenja njene efikasnosti.

3.2. Razvoj platnog prometa

Bitni faktori postojanja platnog prometa su:

novac,

institucije koje posreduju u plaćanju.

Prvi oblik trgovine obavljao se po principu razmjena roba za robu (trampa), ĉime sekarakterosala naturalna razmjena. Ovdje su se robe razmjenjivale na osnovu njihove



20

korisnosti a ne na osnovu vrijednosti tako da je stvoren prvi oblik vrijednosti koji se nazivao

prostim oblikom.

Razmjenjujući robu za robu ljudi su primijetili da se neke robe ĉešće javljaju u razmjeni, da se

više traţe i više cijene. Tako su se poĉeli izdvajati proizvodi kojima su se mogle mjeritivrijednosti mnogih drugih proizvoda.

Ovdje imamo sluĉaj da jedna roba dobija ulogu opšteg ekvivalenta i u nekom smislu

funkcionišu kao prvi oblik novca jer se jednom robom mjeri vrijednost mnogih drugih roba.

Poslije se javlja novĉani oblik vrijednosti u kojem opću ulogu ekvivalenta preuzima nova roba

koja postaje nosilac novĉanog oblika vrijednosti, a to je „zlato“. Sada se sve robe mogu

mjeriti odreĊenom koliĉinom zlata koje ima društvenu funkciju a isto tako i društvenimonopol i preuzima ulogu općeg ekvivalenta. Ovo je uslovljeno jednostavnim svojstvima

zlata koji nemaju druge robe.

Ta svojstva su:

lahko se kuje i uobliĉava,

otporno je na hemijske reakcije,

lahko je djeljivo na sitne komade,

ima veliku ekonomsku specifiĉnu teţinu (u maloj koliĉini zlata – velika koliĉina rada).

3.2.1. Funkcija novca

Postoji pet onovnih funkcija novca:

1. Novac kao mjera vrijednoti;

2. Novac kao sredstvo prometa;

3. Novac kao sredstvo za zgrtanje blaga;

4. Novac kao sredstvo plaćanja;

5. Svjetski novac.



21

Novac kao mjera vr i jednosti

Ovdje se razliĉite robe kvalitetno izjednaĉavaju što omogućava njigovo kvantitativno

uporeĊivanje i izraĉunavanje istim mjerama.

Veliĉina cijene neke robe zavisi od:

Vrijednosti robe ĉija se cijena iziskuje;

Vrijednosti novca kojim se cijena izraţava;

Mjerila cijene koja se nalazi u nadleţnosti drţave.

Novac kao sredstvo prometa

U ovoj funkciji novac se javlja kao posrednik u razmjeni, koja se umjesto trampe najprije robe

pretvara u novac a onda novac ponovo u robu. Da bi se ovo nesmetano odvijalo potrebno je

da novca uvijek imamo u dovoljnoj koliĉini u prometu.

Iz ove funkcije novca proistiĉe njegov novĉani oblik a to je „moneta“. Naziv potiĉe iz starog

Rima a oznaĉava kovani novac odreĊenog oblika i tvrdoće. To znaĉi da se kod svake

razmjene koristi vaga sa tegovima i pribor za sjeĉenje metala. Prvi tegovi su bili zrna ţita. A pošto se na arapskom jeziku zrno kaze „karat“, taj izras se i do dan danas zadrţao i oznaĉava

ĉistoću i teţinu zlata. Ĉisto zlato ima 24 karata. Postepeno dolazi do pojave papirnog novca

koji ima malu vrijednost i naziva se „banknota“.

Povećan otkucaj novca iznad potrebnog nivoa uz opšti porast cijena dovodi do inflaci je.

Uzrok inflacije je povećana potraţnja u odnosu na ponudu. Ukoliko doĊe do opadanja traţnje,

smanjenja cijena, veće ponude, onda imamo deflaciju.

3.3. Klasifikacija platnog prometa

Platni promet moţemo klasifikovati na više naĉina, ali izdvajaju se tr i podjele i to:

Na osnovu naĉina plaćanja

Na osnovu vrste plaćanja i



22

Na osnovu mjesta plaćanja.

Na osnovu naĉina plaćanja razlikujemo neposredni i posredni platni promet. Neposredni

platni promet podrazumjeva neposredno plaćanje izmeĊu platioca i primaoca, dok su kod

posrednog platnog prometa prilikom obavljanja platnog prometa, pored njih, ukljuĉene još jedna ili više organizacija preko kojih i pomoću kojih se vrši sama isplata, tj. naplata.

Na osnovu vrste plaćanja platni promet moţe biti gotovinski ili bezgotovinski. Gotovinski

platni promet je karakteristiĉan za mala preduzeća i to naroĉito izmeĊu stanovništa u vrši se u

gotovom novcu. Kod bezgotovinskog platnog prometa plaćanje se vrši prenosom odreĊenog

novĉanog iznosa sa jednog na drugi raĉun, tj. sa raĉuna duţnika na raĉun pov jerioca.

Bezgotovinski platni promet moţemo razvrstati na tri grupe: ţiro promet, ĉekovni promet i

klirinški promet.

Na osnovu mjesta plaćanja razlikujemo meĊunarodni i unutrašnji platni promet, a kriterijum

za ovakvu klasifikaciju je mjesto gdje se nalaze lica koja u njemu uĉestvuju. Unutrašnji platni

promet podrazumjeva sva plaćanja koja se obavljaju u granicama jedne zemlje, putem domaće

valute, a meĊunarodni platni promet podrazum jeva sva plaćanja koja se obavljaju izmeĊu lica

koja se nalaze u dvije ili više drţava i to u sttranoj valuti.

3.4. Poslovi platnog prometa

Jedinice poštanske mreţe vrše sljedeće poslove platnog prometa:

1. Primaju uplate od graĊana i pravnih lica u korist raĉuna korisinika;

2. Primaju uplate pazara od organa u korist njihovih raĉuna u gotovini ili bezgotovinski;

3. Vrši isplatu u gotovom novcu graĊanima i pravnim licima;

4. Vrši isplate po tekućim raĉunima;

5. Prima uplate i vrši isplate po raĉunskim knjiţicama;

6. Obavlja blagajniĉke poslove;

7. Obavlja druge blagajniĉke poslove u skladu sa zakonom;

8. Vrši prodaju obrazaca za obavljanje platnog prometa.



23

Troškovi poslovanja koji nastaju kod poštanskih jedinica pokrivaju se od poštarine. Ona se

moţe naplatiti i od velikih korisnika ukoliko postoji ugovor. Poštarina se moţ e platiti prije

izvršenja usluge (avans), u toku usluge i poslije izvršenja usluge (kredit).

Poštanska jedinica je duţna vratiti naplaćenu poštarinu:

ukoliko usluga nije izvršena,

u sluĉaju da je radnik pošte više naplatio nego što je predviĊeno cjenovnikom,

ako se ustanovi da je naplaćena poštarina za uplatu i potraţnicu krivicom pošte,

ako uputnica krivicom pošte nije pravilno isplaćena,

ako iznos poštarine naplaćen od lica kome je uplatnica nepravilno isplaćena, ukoliko

to lice vrati taj iznos.

3.5. Nosioci platnog prometa

Jedna od osnovnih pretpostavki za obavlajnje platnog prometa je postojanje institucija koje taj

posao obavljaju. Organizacije koje mogu obavljati platni promet u BiH su Centralna banka i

BH Pošta djelomiĉno, tj za raĉun poslovnih banaka i korisnika do eventualne promjene

zakonskih regulativa, u kom sluĉaju bi poštanski operatori u BiH mogli dobiti mogućnost

uĉešća u platnom prometu i za posjedovanje transakcionih raĉuna kao i poslovne banke.

Ovlaštene organizacije za platni promet duţne su osigurati kvalitet i brzinu rada, kao i

korištenje pouzdanih veza za prijenos podataka uz informacijsku podršku.

Prednosti koje pošte imaju u odnosu na druge potencijalne organizacije za obavljanje platnog

prometa su prije svega, razvijena mreţa šaltera pošta, kadrovski potencijali, razvijena

telekomunikacijska i informatiĉka struktura i dr.

3.6. Način obavljanja platnog prometa

Platni promet se obavlja koristeći tipizirane obrasce, i to na unificiran naĉin na osnovu

zakonskih propisai uputstava o bankarskom poslovanju. Danas platni promet obavljaju



24

poslovne banke za svoje klijente. To je znaĉajna promjena u ovoj oblasti, jer je ranije funkciju

platnog prometa jedino imao drţavni organ.

Osnovni obrasci koji se koriste u platnom prometu su sljedeći:

Za gotovinska plaćanja

Za uplate

Opća uplatnica

Posebna uplatnica

Za iplate

Ĉek

Uputnica

Uputnica za doznake iz inostranstva

Nalog za gotovinsku naplatu

Obrasci za bezgotovinska plaćanja

1. Opći nalog za prijenos

2. Posebni nalog za prijenos

3. Nalog za obraĉun

4. Nalog za naplatu

5. Nalog za prijenos sa raĉuna – akreditiv

6. Obraĉunski ĉek

7. Akceptni nalog

8. Zbirni nalog prijenosa

Obrasci za obračun sa poštonošama

1. Pregled uplata

2. Pregled isplata

I nterni obrasci nosioca platnog prometa

Ostali obrasci

1. Uplata u kor ist ţiro-raĉuna i drugih korisnika

2. Isplata na teret ţiro-raĉuna



25

3.6.1. Opća uplatnica

Upotrebljava se kao gotovinski nalog kada korisnik sredstva uplaćuje pazar ili kada graĊani ili

druga lica plaćaju obaveze prema korisnicima.

Sastoji se od tri primjerka:

1. Priznanica

2. Izvjštaj o uplati

3. Izvještaj za arhivu

Sl. 11. Opća uplatnica

3.6.2. Posebna uplatnica

Upotrebljava se kao nalog i sastoji se iz 4 dijela:

1. Priznanica;

2. Izvještaj nadleţnom organu;

3. Izvještaj o uplati;

4. Izvještaj za arhivu.



26

3.6.3.Ček

Č ek je instrument plaćanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formi, u kojoj njegov izdavalac

daje nalog banci, da na teret njegovog pokrića kod te banke isplati odreĊeni iznos novca

korisniku ĉeka, samom izdavaocu ĉeka ili donosiocu.

Jednostavno reĉeno, ĉek je papir vrijednosti koji izdaje korisnik (transant) koji nalaţe isplat

odreĊenog lica i iznosa navedenom licu.

Ĉek koriste pravna i fiziĉka lica za isplatu gotovog novca na teret raĉuna izdavaoca ĉeka i za

bezgotovinska plaćanja.4

Ĉek treba da sadrţi sledeće osnovne elemente: naznaĉenje da je ĉek, napisano u samom slogu isprave, bezuslovni upit da se plati odreĊena svota novca iz izdavaocovog pokrića, ime onoga koji treba da plati, mesto gde treba platiti, oznaĉenje dana i mesta izdavanja ĉek a, potpis onoga koji je ĉek izdao.5

4

www.megatrend-info.com, Skripta_IPP-Unutrašnji platni promet i banke, Megatrend,2008; str.7.5 Živkovid A., Stanid R., Krstid B.:„Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beogra,Beogra,2006;

str.325.



27

Sl. 12. Blanko ĉek 6

Ĉek se moţe trasirati samo na banku ako je plativ u zemlji, a ukoliko je plativ u inostranstvu,

moţe se trasirati i na druga lica. U sluĉaju da m jesto plaćanja ĉeka nije izriĉito odreĊeno, tada

se smatra da je to ono mesto koje je oznaĉeno pored trasatovog imena. Ĉek u kome nije

navedeno mjesto izdanja, smatra se da je izdat u mjestu koje je navedeno pored imenatrasanta. Svaka isprava u kojoj nedostaje bilo koji drugi od osnovnih elemenata, ne moţe se

smatrati ĉekom.

Ĉek se sastoji iz jednog primjerka-ĉeka, koji ostaje kod banke kao dokument za zaduţenje

raĉuna trasanta (banke, pošte...). Dio ĉeka-talon zadrţava izdavalac ĉeka u ĉekovnoj knjiţici. Talon sluţi kao evidencija o izdatim ĉekovima i sadrţi podatke o datumu izdavanja, iznosu,

remitentu i svrsi isplate. Ĉek moţe glasiti na ime, po naredbi i na donosioca. Ĉek na ime je svaki onaj ĉek na kome je

oznaĉeno ime korisnika. Ukoliko pored imena korisnika stoji '' ili donosiocu'' ili bilo koji

drugi izraz koji isto znaĉi, onda je reĉ o ĉeku na donosioca.7 Ĉek donosioca je i svaki onaj ĉek na kome nije oznaĉeno ime korisnika tj. remitenta. Ĉek po

naredbi sadrţi ispred imena korisnika klauzulu „po naredbi“, što znaĉi da se ĉek moţe isplatiti

korisniku koji je naznaĉen na ĉeku ili po njegovoj naredbi nekom drugom licu.

6 www.kamatica.com, preuzeto 02.11.2012.

7 www.megatrend-info.com, Skripta_IPP-Unutrašnji platni promet i banke,str.7; preuzeto 07.11.2012.



28

U momentu izdavanja ĉeka, izdavalac mora imati pokriće na raĉunu kod banke kod

koje je deponovao novĉana sredstva. Ovaj depozit moţe biti i u vidu kredita koji je banka stavila na raspolaganja izdavaocu ĉeka. Izdavanje ĉekova bez pokrića kaţnjava se po zakonu

kao prevara. Prenos ĉeka se moţe vršiti indosamentom, cesijom, ili obiĉnom predajom.8 Ĉek se prenosi na osnovu ugovora, tj. graĊansko-pravnom cesijom samo ukoliko na njemu

stoji klauzula ''ne po naredbi'', dok se obiĉnom predajom (iz ruke u ruku) prenose ĉekovi na

donosioca. Svi ostali ĉekovi mogu se prenositi indosamentom. Indosament mora biti bezuslovan i potpun, što znaĉi da se mora odnositi na cjelokupan iznos naznaĉen na ĉeku.

Prema formi, razlikuje se:

Puni indosament - sadrţi ime lica na koje se ĉek prenosi (indosator) potpis lica koje

ga prenosi (indosanta). Ovim indosamentom ĉek na donosioca se moţe pretvoriti u ĉek

na ime ili u ĉek po narebi.

Blanko indosament - sadrţi samo potpis indosanta tako da je dalje prenošenje ĉeka

moguće obiĉnom predajom.

Rekta - indosament - podrazumijeva klauzulu '' ne po naredbi'' i potpis indosanta, što

znaĉi da se ĉek moţe prenijeti na drugoga samo putem cesije, tj.graĊansko -pravnog

prenošenja.

Aval je izjava jednog lista (avaliste) koje svojim potpisom na ĉeku garantuje isplatu

odreĊenog iznosa. Avalom se moţe obezbijediti isplata cjelokupne ĉekovne sume ili samo odreĊenog dijela. Ovo obezbeĊenje moţe dati svako lice pa i ono koje je ĉek izdalo, izuzev

trasata, ĉiji aval ne bi imao pravno dejstvo.

Olovka sve pamti i šalje podatke u bank u. Kupac mora ispuniti ĉek, koji predaje trgovcu, i oznaĉiti

kvaĉicu kako bi autorizirao plaćanje. Kada se vrati kući, podaci koje je snimila olovka šalje

se mreţom banci.

8

Živkovid A., Stanid R., Krstid B.:„Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beogra,Beogra,2006;str.326.



29

Sl. 13. Olovka koja spašava ĉekove

„Britanski struĉnjaci još se nisu spremni rastati sa svojim starim ĉekovnim knjiţicama te su

odluĉili modernizirati cijeli sustav. Za razliku od prije, odluĉili su ukloniti dodatnu proceduru.

Novi ĉekovi po principu kao i dosad. No, sve se zapisuje posebnom olovkom koja ima mini

kameru koja biljeţi sve promjene na obrascu. Kupac ispunjeni ĉek predaje trgovcu, a kada sevrati kući, podaci iz olovke beţiĉno se šalju u banku. Sustav je navodno siguran od kraĊe, a

istraţivaĉi su ga razvijali i s grupom ljudi starijih od 80 godina.

Ljepota ovoga je što se radi o jeftinoj i sigurnoj transakciji za banke, i papirnoj transakciji za

kupca - rekao je. Projekt će predstaviti na konferenciji u Seattleu u SAD-u, a potom treba

vidjeti hoće li banke biti zainteresirane za sustav.“9

3.6.4.Prijava uplata

Prijava uplata se koristi za obraĉun uplaćene gotovine koju pošta prima po osnovu uputnica,

štednih uloga i drugih uplata.

9 http://www.24sata.hr/gadgeti/spasavaju-cekove-olovka-sve-pamti-i-salje-podatke-u-banku-253548 ,

posjedena 29.11.2012.

http://www.24sata.hr/gadgeti/spasavaju-cekove-olovka-sve-pamti-i-salje-podatke-u-banku-253548





30

Sastoji se iz tri dijela:

1. Prijava uplata

2. Izvještaj o odobrenju

3. Izvještaj za arhivu

3.6.5.Prijava isplata

Prijava isplata se koristi za obraĉun isplaćene gotovine poštanskih uputnica, štednih uloga i

drugo.

Sastoji se od tri dijela:

1. Prijava uplata;

2. Izvještaj o odobrenju;

3. Izvještaj za arhivu.



31

3.6.6.Nalog za obračun i Nalog za naplatu

Sl. 14. Nalog za obraĉun i Nalog za naplatu



32

3.6.7.Uplata u korist žiro-računa i drugih korisnika

Prema adekvatnim zakonskim propisima o platnom promet, uplate u korist ţiro-raĉuna idrugih raĉuna obavljaju se pomoću obrasća opće uplatnice za prijenos sredstava. Uplatioc je

duţan da na obrascu opće uplatnice ispuni sve predviĊene stavke kao: potpuni naziv i adresu

primaoca, broj raĉuna, itd.

Obrasci su sljedeći:

Priznanica za uplatioca:

Izvještaj nadleţnom organu;

O uplatama se vodi Dnevnik uplata i druga predviĊena dokumenta i obrasci u koje se upisuju

svi relevantni podaci o dokumentima. Dnevnik uplata se vodi mjeseĉno u jednom primjerku

za svako radno mjesto posebno. Na prvom listu dnevnika prvog radnog dana u mjesecu stavlja

se otisak ţiga u gornji desni ugao. Upisivanje uputnica vrši se prema tekstu obrasca. Ukoliko

se poštarina za primljene uputnice plaća prema posebnom ugovoru, u stubac „Poštarina“

Dnevnika stavlja se crta, a u stubac „Napomena“ odgovarajuća oznaka. Uputnice koje su

primljene po prijemnoj knjizi upisuju se sumarno u jednu stavku Dnevnika. Na taj naĉin se u

stubac „Uplate“, bro j upisuje u obliku razlomka, prvi i posljednji uplatni broj uputnice, a u

stubac „Odredišna pošta“ broj komada uputnica i u stubac „Iznos“ ukupan iznos.

Ukupan iznos naplaćene potarine upisuje se u stubac „Poštarina“, a u „Napomenu“ se upisuje

redni broj popisa. Redni broj popisa stavlja se u gornji desni ugao kopije prijemne knjige koja

se prilaţe Dnevniku.

Zakljuĉak Dnevnika vrši se na kraju radnog dana povlaĉenjem vodoravne crte ispod posljednje upisane uputnice i iznosa, te se stavlja potpis i otisak ţiga.

3.6.8.Isplata na teret žiro-računa

Ovu vrstu iplata pošta najĉeešće obavlja na osnovu obrazaca Uputnica i Uputnice za doznaku

iz inostranstva. Uputnicu popunjava vlasnik ţiro-raĉuna prema stavkama obrasca, a moţe

glasiti na pravno lice ili na fiziĉku osobu.



33

Nalog fajl transferom ide na odreĊeni raĉun otvoren kod neke banke, a institucije i budţetske

organizacije informaciju dobivaju putem izvoda.

U pošti se isplaćiju uputnice i na teret ţiro raĉuna za:

Korisnike poštanskog pretinaca;

Adresirane na poste-restante;

Uputnice koje se iz nekog razloga ne isplate na dom ili poslovnoj prostoriji pravnog

lica.

Za isplate uputnica nuţno je da se provede postupak voĊenja predviĊene evidencije,

identifikacije, obraĉuna sa dostavljaĉima i sliĉno, kako je utvrĊeno Uputstvom.

Isplata ĉekova kao i drugih vidova isplata, pošta obiĉno obavlja ukoliko sklopi ugovor sa

zainteresovanim subjektima. Postupak takoĊe treba da bude prema Pravilniku pošte za

obavljanje ovih usluga.

Pošta za isplate mora raspolagati adekvatnom sumom novca koja je deponovana u glavnoj i

pomoćnim blagajnama. Raĉunsko stanje blagajne mora odgovarati stvarnom stanju novca.

Ako je koliĉina novca u blagajni manja od obraĉuna radi se o manjku, a ako ako je veća onda

je višak novca u blagajni. Danas postoje i mnoga druga rješenja zbog ĉestih promjena zakonao platnom prometu. Platni promet danas obavljaju banke, tako da pošta u ovim uslobima ima

samo transfer gotova novca drugim korisnicima.

Za potrebe obavljanja novĉanih transakcija iz blagajne utvrĊuje se blagajniĉki maksimum, a

to je ona koliĉina novca koju pošta moţe zadrţavati u svojoj blagajni za potrebe radnih

isplata. U sluĉaju većih isplata, pr. penzija, moţe se u blagajni nalaziti veća koliĉina novca od

maksimalne, s tim da se o tome vodi odgovar ajuća evidencija. MeĊutim, sav novac preko

blagajniĉkog maksimuma smatra se novĉanim SUVIŠKOM.

Novĉani suvišak treba, po završetku rada, otpremiti na raĉun za slanje vrijednosti.

Ukoliko pošta nema dovoljno novca za tekuće isplate moţe traţiti dotacije od sluţbe za platni

promet odgovarajuće banke.



34

ZAKLJUČAK

Skupina finansijskih usluga pošta, u posljednjem desetljeću, zabiljeţila je veliki rast. Kako

utjecajni razlozi na ovakvu razvojnu sliku financijskih usluga pošta ostaju i dalje prisutni,

posebno usluga po platnom prometu, valja oĉekivati, barem u bliskoj budućnosti, da će se

nastaviti rast prvih, a stagnacija ili blago opadanje drugih.

Razumljivo, ovakva prognoza moţe se dati uz pretpostavku da se korjenito ništa neće

promijeniti u postojećem stanju, naroĉito kada je rijeĉ o uslugama Poštanske štedionice. To

ujedno znaĉi da su promjene strukture usluga u budućnosti uvjetovane, na jednoj strani,

normativno-pravnim promjenama (osobito u domeni platnog prometa), i, na drugoj strani,

sposobnošću prilagoĊavanja javnog poštanskog operatora savremenijem naĉinu rada.

Naravno to prilagoĊavanje mora biti popraćeno odgovarajućim promjenama u samoj

infrastrukturi poštanskog saobraćaja, kao i u primjeni razliĉitih novih aplikacija i softvera,

koji će ubrzati i poboljšati pruţanje ovih usluga.



35

LITERATURA

1. Dr. Arnautović Enes, 2003, Tehnologija i tehnika poštanskih komunikacija, Sarajevo;

2. Hadţić M.: „ Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;

3. http://www.24sata.hr/gadgeti/spasavaju-cekove-olovka-sve-pamti-i-salje-podatke-u-banku-

253548 , posjećena 29.11.2012.

4. Ţivković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski

fakultet Beograd,Beograd,2006;

5. http://www.bhp.ba/stranica/1/24/41.html#Finansijske_po%C5%A1tanske_usluge













Documents

Ermin TPPiF