1. PROUČAVANJE POSLOVNE ETIKEPoslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća. To nije poseban moralkni standard već studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. 3 osnovne oblasti odlučivanja:Izbori u okviru zakonskih propisaIzbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja izvan granica zakona-obično se nazivaju siva područja ili ljudske vredsnostiIzbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenim interesima.

2. MESTO I ULOGA ETIKE U POSLOVANJUEtika je posebna filozofska disciplina koja se bavi izučavanjem morala, moralne svesti čoveka i njene prirode. Posebno se bavi pitanjima razvoja moralne svesti i sadržine pojmova dobra vrline i dužnosti. Teorijska etika izučava moralnu svest, a normativna etika utvrđuje moralne vrednosti, norme i vrline sa stanovišta konkretnih shvatanja o najvišem dobru.

3. RAZVOJ KONCEPTA POSLOVNE ETIKEPrvi koreni se nalaze još u starom veku, a naročito dobijaju na značaju sa pojavom velikih geografskih otkrića, koja su omogućila razvoj trgovine. 50-ih značajna pitanja u vezi sa razvojem poslovne etike su bila dehumanizacija radne snage i dogovaranje cena.60-e su protekle u znaku preispitivanja opravdanosti delovanja vojnoindustrijskog kompleksa i angažovanje u oblasti zaštite životne sredine.70-ih korporacijski internacionalizam i otvaranje tržišta u Aziji usmerili su razmišljanje korporacije u pravcu pitanja o položaju imidža zemlje iz koje dolaze u inostranstvo.80-ih potrošači i njihovi interesi.90-e preispitivanje svakog poslovnog delovanja u funkciji postizanja društvene odgovornosti. Posle drugog svetskog rata dolazi do globalizacije. Ona predstavlja ekonomsko, tehnološko, komunikaciono i kulturno objedinjavanje ljudskog društva koje u celini funkcioniše po standardnim principima.Ekonomska globalizacija:-globalizacija trgovine-globalizacija proizvodnje-globalizacija finansijskih tržišta

4. POZNATE NEDOUMICE U ETICI-pohlepa-prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u izveštajima i prilikom kontrole-tvrdnje koje navode na pogrešne zaključke o kvalitetu proizvoda i usluga-izbegavanje održanja date reči ili varanje u pogledu dogovorenih uslova i rokova-preterana uverenost u sopstveni sud-favorizovanje -dogovaranje cena...Ovakve dileme su u srži svakog menadžerskog posle, a njihovo rešenje delimično je u osnovama vrednosti koje sam direktor unosi u rešavanje tog zadatka.

5. SPORAZUMNA ETIKASporazumna etika pruža usklađen spoj motiva zasnovanih na profitu i vrednosti drugih orjentacija koje pomažu stvaranje poverenja i saradnje među ljudima.Ona poseduje 3 suštinska aspekta:-kao primarni cilj vidi stvaranje vrednosti u njenim brojnim oblicima-profit i druge socijalne nagrade vidi više kao rezultat drugih ciljeva, nego kao najvažniji cilj-problemima poslovanja pristupa više u smislu odnosa nego opipljivih proizvodaSporazumna etika naglašava pružanje usluga drugima i svesno koristi neke neracionalne impulse kao što su briga koja osigurava posvećenost ljudi organizaciji i zadacima čak i kada njihovo izvršenje ne vodi očigledno njihovoj trenutnoj prednosti. Ona obezbeđuje više prostora za opštu moralnost u poslovnom razmišljanju i priliku za jačanje osećaja sopstvene vrednosti kod menadžera.

6. POSLOVNI SISTEMPreduzeće je u istorijskom razvoju ekonomija nastalo kao rezultat prilagođavanja organizacionih oblika i metoda funkcionisanja ekonovije u dinamici faktora koji su bili relevantni za ostvarivanje ciljeva ekonomije određenog perioda razvoja društva.Poslovni sistem je skup proizvodnih ekonomskih i društvenih podsistema i elemenata koji povezuju bližu i dalju okolinu sa proizvodnim sistemima. Proces rada poslovnog sistema nazivama poslovnim procesom.Rad posl. Sistema treba da zadovolji potrebe tržišta i na taj način ostane u stalnoj funkciji osnovnih društvenih opredeljenja.

7. ELEMENTI POSLOVNOG SISTEMA-podsistem za upravljanje radnim sistemom-podsistem marketinga-podsistem razvoja-podsistem upravljanja novčanim tokovima-podsistem integralne sistemske podrške-podsistem opštih poslovaOsnovna pokretačka snaga koja determiniše uslove pod kojima proizvodno poslovni sistem se razvija može se iskazati skupom uticaja koji se odnose na:-ostvarenje društvenih ciljeva-zadovoljenje potreba okruženja-zadovoljenje potreba zaposlenih-opstanku i razvoju sistema u vremenu.

8. VEZE POSLOVNOG SISTEMA SA OKRUŽENJEMStojanović u prikazu opšte teorije sistema konstatuje da opšta teorija sistema ima dva zajednička elementa:-odnos celine i delova i-potpun dinamički pristup.Sistemski pristup podrazumeva posmatranje poslovnog sistema ko složenog mehanizma sastavljenog od brojnih ekonomskih i tehničko-tehnoloških celina i sagledavanje njigovog međusobnog dejstva uz ocenu uticaja na funkcionisanje sistema kao celine i preko njega na funkcionisanje društva.Okruženje:tehn. I terit.

9. POSLOVNA POLITIKA POSLOVNOG SISTEMAPoslovna politika poslovnog sistema preduzeća predstavlja precizno utvrđene zadatke i razrađenu koncepciju funkcionisanja preduzeća koja svojim akcijama i rezultatima ostvaruje određene ciljeve funkcionisanja poslovanja.Poslovnom politikom u konkretnom poslovnom sistemu se određuje:-koncepcija funkcionisanja sistema za određeni vremenski period-način realizacije utvrđenih ciljeva-potrebna sredstva za ostvarenje tih ciljeva-ostali uslovi koji mogu uticati na pravac razvoja sistema i na koncepciju f-nja-kontrola ostvarenja poslovne politike poslovnih sistema.

10. UPRAVLJANJE U POSLOVNOM SISTEMUPojam upravljanje danas je široko rasprostranjen i korišćen, govori se o upravljanju preduzećem, procesom...Dva podsistema:onaj kojim se upravlja i onaj koji upravlja, odnosno subjekat i objekat upravljanja.Upravljanje sa svojim podsistemima je sistem za sebe.

11. ORGANI I FUNKCIJE UPRAVLJANJA U POSLOVNOM SISTEMUUpravljanje se sastoji u donošenju odluka u 4 grupe poslova:-u određivanju cilja-odlučivanje šta treba raditi da bi se cilj postigao-utvrđivanje poslova pod kojima će se težiti ostvarenju ciljeva-određivanje principa, uslova i načina raspodele dobiti obavljenog poslaNosioci funkcije upravljanja:-individualni sopstvenik-ortaci-akcionari i-država.Neposredno upravljanje je najpotpuniji oblik funkcije upravljanja.Ima sledeća ograničenja: brojnost upravljačkog tela i karakter upravljačkih odluka.Sadrži sledeće organe:-skupštinu-upravni odbor i-nadzorni odborSvojinski odnosi imaju svoj uticaj u određenim kompozicijama elemenata i funkcija na organizaciju funkcije upravljanja.Specifičnosti organizacije te funkcije javljaju se u:-inokosnom preduzeću-ortačkom preduzeću-društvu sa neograničenom odgovornošću-DOO-komanditnom društvu-akcionarskom društvu-kompanijama sa složenom strukturom i-javnim preduzećima.

12. UPRAVLJANJE U POSLOVNOM SISTEMU PREDUZEĆA KAO SLOŽENI PROCESUpravljanje u poslovnom sistemu i njegovim podsistemima je složen i značajan proces.Ta složenost je uslovljena organizacionom složenošću sistema, veličinom i strukturom sredstava kojim sistem raspolaže kao i brojem komponenti koje direktno ili indirektno deluju na podsisteme utičući na rezultate njihovog funkcionisanja.Zadaci upravljanja u poslovnom sistemu mogu se posmatrati kao operativni i funkcionalni.

13. PROCES POSLOVNOG ODLUČIVANJARezultat procesa upravljanja preduzećem u savremenoj privredi je poslovna odluka i njena realizacija u poslovnoj aktivnosti sa ciljnim tržišnim segmentima.Ima više modela odlučivanja, ali dva su osnovni:-klasični ekonomski ili racionalni-upravljačkiPrvi polazi od racionalnog ponašanja onog ko odlučuje i koji odlučuje na osnovu činjenica, a pri tome je motivisan ekonomski.Drugi polazi od pretpostavke o ograničenoj racionalnosti onih koji odlučuju.Odluke mogu biti strategijske i operativne. Mogu se podeliti na inevesticione, kadrovske, komercijalne i finansijske.Prema donosiocu na individualne kolektivne i hijerarhijske, prema funkcijama na upravljačke, organizacijeske, rukovodilačke, izvršne i kontrolne.

14. RUKOVOĐENJE POSLOVIMA U PREDUZEĆUZadatak rukovođenja poslovima je da na osnovu utvrđenog cilja i koncepcije funkcionisanja poslovnog sistema preduzeća koja je utvrđena upravljačkim odlukama aktivira sve snage u kolektivu i sva raspoloživa sredstva tako da preduzeće ostvari najbolje rezultate.Svaki posao treba organizovati. Osnovni zadatak organizovanja kao akcije i organizacije kao rezultata te akcije je da obezbedi izvršenje nekog posla u skladu sa postavljenim zadatkom.Izveršenje svakog posla treba organizovati po sledećim fazama: istraživanje, planiranje, organizovanje izvršenja i kontrola. Cilj i zadatak organizovanja izvršenja je da se unapred definišu i razrade sledeća pitanja:-definisanje zadatka ili posla kao celine i po delovima-određivanje izvršioca-formiranje veza između zadataka i izvršioca-utvrđivanje kako se radi-utvrđivanje potrebnog vremena-utvrđivanje vrste i obima sredstavaDefinisanje rezultata koje treba ostvariti.

15.POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMPoslovni IS je sistem koji prenosi, čuva i obrađuje podatke u informacije koje se koriste za poslovno upravljanje.Osnovne komponente poslovnog IS su: kadrovski IS, finansijski IS, marketinški IS i proizvodni IS.Kadrovski treba da omogući koncipiranje i sprovođenje kadrovske politike, efikasno funkcionisanje kadrovskih poslova i procesa, veće efikasnost procesa odlučivanja, praćenje i usmeravanje kadrovskih tokova itd.Finansijski ima tri modela: rudimentarni, klasični i savremeni. U rudimentarnom se informacije produkuju u funkciji održavanja likvidnosti preduzeća.Klasični prati priliv i odliv sredstava, strukturu sredstava i izvora sredstava i rezulatate poslovanja.Savremeni pored informacija iz klasičnog modela podrazumeva i korišćenje drugih internih i eksternih informacija.Marketinški se sastoji iz: sistema internih izveštaja, marketinškog obaveštajnog sistema, sistema istraživanja marketinga i sistema analitičkog marketinga.Proizvodni sadrži sledeće podsisteme: industrijsko inženjerstvo i obrada podataka o proizvodnji, kao ulazni tip i istraživanje o proizvodnji, proizvodnja u užem smislu, kontrola kvaliteta i troškovi kao izlazni tip.

16. UPRAVLJAČKI POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMPod sistemom se podrazumeva skup elemenata ili delova koji čini celinu i koji su međusobno povezani tako da se može ostvariti određeni cilj.Osnovni IS ima najmanje 3 komponente: ljudi, procedure i podatke. Kompjuterski IS ima najmanje 5 komponenti: ljudi, procedure, podaci, kompjuteri i programi.Poslovni IS u kompaniji koji svakog menadžera snabdevaju potrebnim informacijama koje su mu potrebne za upravljanje zovu se upravljački poslovni IS (MIS). Sistemi za podršku odlučivanju (DSS). Ekspertni sistem koristi pravila zasnovana na ekspertnom znanju u rešavanju problema. ES mora da sadrži veliki deo specifičnog znanja visokog kvaliteta o poslovnom problemu koji se rešava.Dok je u upotrebi ES se ponaša kao ekspert konsultant koji traži informaciju i koji primenom pravila koja poseduje izvlači određene zaključke. ES čine:baza znanja, mehanizam za zaključivanje, podsistem za sticanje znanja i podsistem za objašnjavanje.

17. AUTOMATIZACIJA PROCESA UPRAVLJANJA U POSLOVNOM SISTEMU PREDUZEĆAPrednosti su: -povećava se efikasnost privređivanja-povećava se nivo organizovanja-povećava se efikasnos upravljanja sredstvima preduzeća-povećava se nivo efikasnosti:tehničke, ekonomske kontrole, a time i kontrola u celini postaje instrument upravljanja.

18. KONTROLA KAO INSTRUMENT UPRAVLJANJA U POSLOVNOM SISTEMU PREDUZEĆAKontrola poslovanja je aktivan i celoviti instrument upravljanja. Kontrolom se utvrđuju:-stepen odstupanja rezultata od zadatog cilja ili zadatka i stepen valjanosti izvršenja zadataka-stepen korišćenja sredstava i način njihovog korišćenja, stepen korišćenja raspoloživih kapaciteta svakog izvršioca zadatka i na osnovu toga unutrašnje rezerve u poslovnom sistemu preduzeća-stepen izvršenja postavljenih zadataka koje je ostvario poslovni sistem preduzeća sa rezultatima istog ili sličnih poslovnih sistema.Kontrola može biti interna i eksterna. Interna može biti stručna, tehnička i ekonomska. Prema vremenu:prethodna , tekuća i naknadna.Prema dinamici obavljanja: stalna i povremena.Zavisno od objekta koji je predmet kontrolisanja:kontrola proizvodnje,nabavke, prodaje, finansijskog poslovanja i posebna kontrola poslovanja.

19.POSLOVNA ETIKA I POSLOVNA POLITIKA PREDUZEĆASavremeno društvo zahteva odgovornost i doprinos. Politika preduzeća u odnosu na pitanje etike može se koncentrisati oko sledećih pitanja: svrha, ponos, strpljenje, istrajnost i perspektiva.Prema Stidu i Vorelu integrativni model za razumevanje i sprovodjenje etičnog ponašanja u poslovnim organizacijama se sastoji od sledećih elemenata:-individualni faktori ličnosti i socijalizacije-etičke filozofije i ideologije odlučivanja-istorija etičkog delovanja-organizacioni faktori-spoljne snage.Smatra se da su osnovne koristi od primene etičkih principa u poslovanju:-posvećivanje pažnje poslovnoj etici utiče na održavanja društvenog razvoja-unapređivanje timskog rada i produktivnosti-unapređivanje zaposlenosti-poslovanje se odvija u legalnim okvirima-unapređenje procesa planiranja-unapređenje imidža preduzeća.

20.SPECIFIČNI ASPEKTI POSLOVNE ETIKEKodeks predstavlja skup zapisanih pravila kojih se pridržavaju pripadnici određene profesije ili pojedinci koji obavljaju određene poslovne aktivnosti. Osnovne prednosti etičkih kodeksa su sledeće:-pojašnjavaju šta predstavlja nenetično ponašanje-stvaraju uslove za razmišljanje o etičkim pitanjima pre nego što se dođe u konkretnu situaciju koja zahteva odlučivanje-omogućavaju zaposlenima da odbiju izžvršenje nenetičkih akcija-definišu granice prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja-obezbeđuju mehanizam za prenošenje filozofije rukovodstva u oblasti etičnog ponašanja-stvaraju uslove za jednostavnije prihvatanje osnovnih etičkih načela-pojednostavljuju proces obuke zaposloenih.Neki opšti principi ponašanja u oblasti realizovanja poslovnih aktivnosti su:-zaštita interesa kupaca-razvoj partnerskih odnosa-poverenje u poslovanju-sprečavanje konfliktnih interesa-odgovornost ka okruženju.

21.POSLOVNA ETIKA I RUKOVODSTVO PREDUZEĆARukovodstvo preduzeća je najodgovornije za unapređivanje kvaliteta poslovanja u skladu sa primenom principa društvene odgovornosti.Preduzetnički menadžment zasniva se na sledećim faktorima: prihvatanje promena, kreiranje inovacija i znanjuu kao osnovnom privrednom resursu.Smatra se da se profesionalizam može definisati na osnovu sledećih osobina:-profesionalne odluke se donose na osnovu generalnih teorijskih principa odlučivanja, uobičajene poslovne prakse i postojećih okolnosti, a uz punu odgovornost-prof. Odluke se donose na osnovu znanja o određenoj oblasti u kojoj je pojedinac ekspert-odnos profesionalca sa klijentima je objektivan i nezavisan.-profesionalac postiže svoj status na doličan, društveno potvrđen način-profesionalno ponašanje mora biti zasnovano na osnovama poslovanja, nezavisno od ličnih interesa.-profesionalac prihvata autoritet svojih kolega-profesionalcem se naziva neko ko zna šta je dobro za klijenta i to čak bolje od samog klijenta.Novi model upravljanja u uslovima potpune informacione orjentisanosti organizacija, zahteva: multidisciplinarnost u obrazovanju, kreativnost u razmišljanju, inventivnost u radu, fleksibilnost u ponašanju, inovativnost u upravljanju, ofanzivnost u nastupu.Smatra se da je poželjno da se rukovodilac pridržava sledećih principa: ponašajte se etično, proverite ljude koje zapošljavate, razvijte etički kodeks koji ima smisla, organizujte etičku obuku, podstaknite etičko ponašanje, stvorite mesta, jedinice i druge strukturalne mehanizme koji se bave etikom.

22.POSLOVNA ETIKA I BIZNISMit o amoralnom biznisu doživeo je slom zbog 3 prilično očite stvari:izveštavanje o skandalima i prateća javna reakcija na ove izveštaje, obrazovanje javnih grupa kao što su ekolozi i pokret potrošača i zainteresovanost biznisa za etiku, koja se iskazuje konferencijama, natpisima u novinama i časopisima i razvijanjem korporacijskih pravila etičkog ponašanja i etičkih programa.Biznis pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje bi bio nemoguć. Ograničenja i zahtevi koje društvo nameće često su moralne prirode.Biznis je društvena inicijativa kojoj društvena zajednica određuje ovlašćenja i ograničenja. Odnos zakona i morala:-mnogi zakoni zabranjuju nemoralnu praksu, nemoralni postupci su najvećim delom društveno štetni-zakon je najvećim delom reaktivan-nisu svi zakoni moralno odbranljivi-ne može se sve nemoralno proglasiti nelegalnim

23. ČOVEK U POSLOVNOM SISTEMUZa posmatranje čoveka u organizacijama nezaobilazna je psihološka teorija ličnosti. Ličnost se uglavnom opisuje po osobinama koje ima, karakteru i ponašanju. Po Frojdu osnovni pokretački nagon čoveka je libido.Nagoni teže da budu zadovoljeni bez ograničenja i kontrole.Frojd razlikuje i drugi deo čovekove ličnosti-iskustveni koji mu omogućava da se prilagođava okolini da bi lakše zadovoljio svoje nagonske potrebe.Treći deo u strukturi ličnosti je SUPER-EGO. To je u stvari čovekova svest. Čovek se ne ponaša samo kako mu nagoni određuju i objektivno moguće, nego i prema onom e što je u jednoj sredini dozvoljeno.Bojanović vrši podelu ličnosti na:autentične i reaktivne. Autentične predstavljaju samostalno sposobne ličnosti koje su u potpunosti našle sebe, svoje vrednosti i položaj u društvu, a reaktivne su nestabilne, nezadovoljne, promenljive, večito traže neku pravdu i žele da se njome nametnu.

24.LIČNOST U ORGANIZACIJAMATeorija x predstavlja tradicionalno shvatanje usmeravanja i kontrole u organizacijama. Klasične teorije o organizacijama su polazile od sledećih pretpostavki:-prosečno ljudsko biće ne voli da radi i izbegavaće ga kad god to može-zbog toga većinu ljudi moramo prisiljavati, kontrolisati i zastrašivati kažnjavanjem-prosečno ljudsko biće voli da se njime rukovodi, želi da izbegne odgovornost ima relativno malo ambicija i želi sigurnost iznad svega.Teorija z predstavlja integraciju ciljeva pojedinca i ciljeva organizacije:-trošenje fizičkih i mentalnih snaga na poslu jednako je tako prirodno kao igra ili odmor-spoljnja kontrola i pretnja nisu jedina sredstva za postizanje ciljeva u organizaciji-obaveza prema ciljevima je funkcija nagrada koje su povezane s njihovim postizanjem-u odgovarajućim uslovima čovek uči ne samo da prihvati nego i da traži odgovornost

25.TEMPERAMENTPonašanje ljudi vezuje se za temperament. Temperament je način na koji se izražava emocionalna priroda jedne ličnosti. Hipokrat je definisao 4 tipa ljudskog temperamenta i to su:-holerik-melanholik-sangvinik-flegmatik

26.KARAKTERKarakter je ono u šta se veruje, što se zna i hoće.To je stav i ponašanje pojedinca sa stanovišta morala i socijalnih normi. To je skup naslednih i stečenih svojstava, ono što čovek sam sebi dogradi, ili uz pomoć društva, kombinuje sa naslednim osobinama.Prema Fromu ima više tipova karaktera i to su:-primalački karakter-izrabljivačka orjentacija karaktera-zgrtačka orjentacija karaktera-tržišna orjentacija karaktera-produktivna orjentacija karaktera.

27.PONAŠANJE POJEDINCAŠto pojedinac više pojava uoči to mu daje jasniju sliku stvarnosti i okoline koja ga okružuje, a time stvara mogućnost za postizanje uslova za pravilnu reakciju. Dabi se što brže uočavale sve pojave i stvari oko čoveka neophodno je stalno osvežavati i dopunjavati svojstva ljudi novim osobinama, a time se postiže brže prilagođavanje okolini ili datim uslovima.Konflikt je psihička situacija kada se ostvarenju ciljeva postavlja nepremostiva prepreka.Simptomi ponašanja ako se ne razreši konflikt su:depresija, povučenost, neraspoloženje i agresivnost.Oni se razrešavaju na dva načina:snižavanjem nivoa aspiracije, a ako to ne može u praksi dolazi do frustracije.

28.PONAŠANJE LJUDI UDVOJE-KOMUNICIRANJEKomuniciranje udvoje je razmena informacija sa određenim ciljem, a cilj je uticaj i promena ponašanja druge strane. Postoje 4 dimenzije komuniciranja:-sadržaj-predstavlja cilj komuniciranja-buka-smetnje u komuniciranju-svojstvo mreže-može da bude jednosmerno i dvosmerno-sadržaj komuniciranja u organizacijama vezan ili za obavljanje zadataka u odnosima subordinacije ili je vezan za ostvarenje nekog cilja iz domena strukture i distribucije moći.Autoritet je jedan od sredstava uticaja, predstavlja moć. Moć može da bude formalna i neformalna. Formalna može da bude zaslužena i nezaslužena.Način sticanja autoriteta: učenjem ili znanjem, društvenim položajem, raspolaganjem relevantnim informacijama.

29.PONAŠANJE LJUDI U GRUPI OD 3-20 LJUDIPonašanje u grupama se ogleda kroz komunikacije među učesnicima u grupama. Komunikacija podrazumeva prenošenje informacije od izvora, preko kanala, odnosno medija do ponora informacije.Mreža takođe može biti jednosmerna ili dvosmerna.Sredstva za smanjenje buke:pravila komuniciranja, upotreba autoriteta predsedavajućeg,puštanje buke u mreži i ukazivanje na one koji je unose i na njeno značenje. Sastanak ima sledeću svrhu:-da se članovi grupe međusobno informišu-da usklade mišljenje o mogućim rešenjima problema-da zajednički donesu odlukeOsnovni elementi za dobro vođenje sastanka su:priprema sastanka, izbor učesnika, određivanje tipa sastanka (informativni ili operativni)Pri tome jedni od učesnika:-vode grupu-drugi daju ideje-treći su navigatori-čatvrti su kritičari-peti unose buku

30.INTEGRATIVNI MODEL ZA SPROVOĐENJE ETIČNOG PONAŠANJA U POSLOVNIM ORGANIZACIJAMAPostoji bezbroj ličnih i spoljnih faktora koji utiču na odluke zaposlenih da se ponašaju etično ili neetično.Istraživači predlažu 3 načina merenja ličnosti koji mogu uticati na etično ponašanje:snaga ega, makijavelizam i lokus kontrole.Snaga ega se definiše kao sposobnost pojedinca za samoumerenu aktivnost i sposobnost rešavanja napetih situacija.Makijavelizam predstavlja meru za obmanljivost i dvoličnost.Lokus kontrole je mržera da li pojedinac veruje da su ishodi u njegovom životu određeni njegovim delovanjem ili srećom, sudbinom ili snagom drugih ljudi i institucija.Sadržaj etičkog sistema mreža etičkih normi i principa pojedinca čine etičku filozofiju pojedinca.Radi sprovođenja etičkog ponašanja firme treba da:-se ponašaju etično-provere ljude koje zapošljavaju-razviju etički kodeks koji ima smisla-organizuju etičku obuku-podstaknu etičko ponašanje-stvore mesta, jedinice i druge strukturalne mehanizme koji se bave etikom.

31.ORGANIZACIONA KLIMA I RUKOVOĐENJEOrganizaciona klima je pojam koji se u menadžmentu i proučavanju organizacija koristi za opis atmosfere i odnosa koji vladaju u nekoj organizaciji među zaposlenima.Prvenstveno se podrazumevaju odnosi između rukovodioca i ostalih članova kolektiva , pri čemu su od značaja konflikti, subordinacija, personalnost odnosa, klima koja vlada, uticaji, moći i naravno patološke pojave koje truju atmosferu.Osnovna karakteristika autoritarnog oblika organizacione klime je da u toj organizaciji odlučuje pojedinac, vlasnik ili vrhovni menadžer.Autoritarna klima organizacije bez elemenata represije je blaži oblik, ali ostaju svi atributi autoritarnosti.Razlika je samo u represivnosti što nije beznačajno.Kvazidemokratska klima je svojstvena za organizacije u kojima postoje demokratske forme odlučivanja, a u suštini uvek postoji neki autoritet u senci koji upravlja stvarima po svojoj volji.Klima dezintegrisanosti je nepovoljan oblik organizacione klime zato što je karakteriše odsustvo slaganja članova organizacije u osnovnim vredsnostima, ciljevima i interesima.Birokratsku klimu karakteriše odsustvo emocionalnih interpersonalnih odnosa, organizacija je bezlična.Kooperativni oblik organizacione klime je forma gde sukobljene strane kombinuju svoju moć u nastojanjima da vladaju i upravljaju organizacijom u zajedničkom interesu.Demokratska klima podrazumeva upravljanje preko izabranih članova organizacije koji se nalaze rasporedjeni u određenoj strukturi moći.

32.STILOVI RUKOVOĐENJAStil rukovođenja zavisi od:-ličnosti rukovodioca-kvaliteta i potreba saradnika-ograničenja i realnosti okruženja-ciljeva koje treba postićiDva stila rukovođenja-teorija x i y.Argiris je kasnije razvio ideju Mc Gregora i razvio dva stila rukovođenja:autokratsko i demokratsko.Tri stila rukovođenja (Levin):autoritarni, demokratski i lese-fer.Četri stila (Likert):eksploatatorsko autokratski, dobrodušno autokratski, participativni i demokratsko rukovođenje.Pet stila (Blejk i Monton) poznata pod nazivom menadžerska mreža. Mreža ima dve ose, orjentacija na ljude i orjentacija na zadatke:osiromašen stil, narodni klub stil, autoritarno-poslušni, čovek organizacije i stil timskog rada.Sedam stilova rukovođenja (Tanabaum i Šmid):-rukovodilac koji donosi odluke sam i saopštava ih-rukovodilac ’’prodaje’’ odluke-rukovodilac izlaže ideje i zahteva pitanja-rukovodilac izlaže neobavezne odluke podložne promenama-rukovodilac izlaže probleme, prihvata sugestije i donosi odluke-rukovodilac definiše ograničenja i zahteva od grupe da odlučuje-dozvoljava saradnicima da funkcionišu u okvirima definisanih ograničenjaDeset stilova rukovođenja (Botvel):-autoritarni (rukovodilac sam odlučuje i naređuje izvršenje, rukovodilac sam odlučuje i osigurava izvršenje)-uticajni (rukovodilac koji sam odlučuje, modifikuje na osnovu sugestija, onda daje izvršenje i rukovodilac koji odlučuje neobavezno)-konsultativni (konsultuje se sa saradnicima individualno, konsultuje se sa grupom saradnika)-participativni (istražuje i odlučuje kao grupa i zadržava pravo veta na odluku i istražuje i odlučuje kao grupa gde su svi ravnopravni)-izuzimajući (rukovodilac koji definiše ograničenja, a onda dozvoljava saradnicima da odlučuju umesto njega i rukovodilac koji potpuno izuzima sebe iz procesa odlučivanja).

33. ETIKA KAO INTEGRATIVNA SNAGA RUKOVOĐENJAEtička razmišljanja sistematski podsećaju pojedinca koji odlučuje na njegove osnovne ciljeve, na ciljeve ostalih zaposlenih i na ciljeve kompanije.Ta razmišljanja teraju ga da ponovo razmotri.Etičko odlučivanje traži da se postave prava pitanja u pravo vreme. Ciljevi su planirani ishod strateškog razmišljanja.To se najbolje vidi kroz poređenje cilja i svrhe.Cilje je manje ili više specifična tačka kojoj pojedinac teži. Svrha je način bivstvovanja.Iako je koncept svrhe teško odvojiti od pojma cilja jasno razumevanje razlike između svrhe i cilja je suštinsko za konstruktivno strateško razmišljanje.Veze između cilja i svrhe nisu jednostavne.Cilj se u jednom trenutku iscrpi, a svrha ne.Svrha je stalna.Prihvatanje jasne svrhe ili vrednosti pruža velike prednosti.Svrha kompanije daje kontinuitet koji je potreban za dugoročan uspeh.Koncept svrhe organizacije jeste centralni i tradicionalni etički koncept.

34.KAKO SE ODREĐUJE VAŽNOSTOdgovor na pitanje kako se određuje važnost predstavlja grupa principa pomoću kojih se racionalno bira.Postupak se sastoji od grupe pitanja koja pružaju čvrstu osnovu za testiranje uverenja rukovodstva:Prvo pitanje:Da li je uverenje deo sistema koje pruža koherentnu sliku izbornih situacija i da li je dovoljno sveobuhvatno da uključi varijable za izbor? Ovo pitanje pomaže kompanijama da izbegnu korišćenje direktorskog pomoćnog sredstva koje može da se definiše kao ideja za rešavanje definisanog problema.Drugo pitanje:Da li postoji alternativni sistem uverenja koji nudi drugo uverenje koje je jednako sveobuhvatno ili sveobuhvatnije od preispitivanog?Pitanje koje pojedinac koji donosi odluku može postaviti glasi: Koji će moji/naši interesi biti ugroženi ako se napusti ovo uverenje?Tera nas da razmotrimo da li ostajemo pri njemu zato što ne želimo da priznamo da smo pogrešili.Često se događa da se u pregovorima strane drže svojih pozicija koje više ne koriste ni njima ni njihovim činiocima, umesto da priznaju da greše od samog početka.Pitanje kako se određuje važnost?usmerava pažnju na racionalnost pa je izražen koncept koji obuhvata i etičku i ekonomsku racionalnost.

35.SUŠTINA I CILJEVI PROCESA KOMUNICIRANJA U PREDUZEĆUJedna komponenta definicije komuniciranja jeste da je to postizanje zajedničkog razumevanja među ljudima, što je najvažnija funkcija komuniciranja jer sama informacija ne znači mnogo ako se ne shvati potpuno šta ona znači, a pogotovo ako svi ljudi uključeni u proces to ne shvate.U industrijskim preduzećima potrebno je komuniciranje između osoblja koje kreira nove proizvode i osoblja koje servisira proizvode u eksploataciji isporučene kupcima ili osoblja koje radi na istraživanju marketinga kako bi budući proizvodi zadovoljili očekivanja kupaca i nadmašili kreacije konkurenata. Komuniciranje između proizvodnog osoblja i osoblja koje radi na održavanju i na kontroli kvaliteta je pretpostavka za postizanje visokog kvaliteta i smanjenje gubitka koje prouzrokuje loš kvalitet.

36.VRSTE KOMUNIKACIJA I KANALA KOMUNICIRANJAa)neverbalna interpersonalna komunikacija se sastoji u izražavanju određenih poruka ili signala očima, licem i drugim delovima telab)verbalna komunikacija koja se više koristi, naročito oralna kom. Licem u licec)pisane i elektronske komunikacijeKanali komunikacija:sastanak (diskusija), pisana ili elektronska komunikacija.

37.MOTIVACIJA, KOMUNIKACIJA I VOĐENJEPrema teoriji Mc Gregora ljudi se mogu svrstati u dve grupe.X grupu koja polazi od teze da je čovek po prirodi lenj kao i da koristi svaku priliku da bi izbegao radni angažman.Mere za neutralizaciju takvog ponašanja su kontrola i razna sredstva prinude i kažnjavanja.Y grupu koja polazi od teze da ljudi vole da rade i da nalaze zadovoljstvo u radu, pa treba negovati takve uslove u kojima bi te predispozicije došle do izražaja.Teorija Z Ouchi-a je pokušaj da se neke tekovine japanskog menadžmenta prilagode uslovima SAD. Težište je na međuljudskim odnosima i potpunije, svestranije, stvaranje uslova za aktiviranje svakog pojedinca.Sa stanovišta menadžmenta i benčmarkinga najinteresantnije su sledeće radne grupe:-konzistentnost ciljeva članova grupe sa ciljevima celine i-kohezija radne grupe.Menadžer u ulozi vođe stvara uslove za komuniciranje na multilateralnoj osnovi.Komuniciranjem se pored ostalih mera podstiču saradnici na radno angažovanje. Tako se stvara međuzavisnost između motivacija i komunikacija uz aktivno posredovanje vođenja.

38.MOTIVACIJAPotrebe nisu uvek uzrok ponašanja, već mogu biti i njihov rezultat. Od menadžera se očekuje da uspostavi mehanizam što direktnijeg sankcionisanja kvaliteta rezultata, kako bi pružio:podršku pozitivnim ostvarenjima i opomenuo na potrebu korigovanja ponašanja. Postoje dve vrste potreba: egzistencijalne i psiho-sociološke.Po Maslow-u i Clelland-u :-egzistencijalne obuhvataju (fiziološke potrebe, potrebe sigurnosti, potrebe pripadanja i druženja)-psiho-sociološke (potrebe za priznanjem, samopotvrđivanjem, potrebe za moći i potrebe za uspehom).Najpoznatije teorije motivacija mogu se svrstati u:-teorije ljudskih potreba i-procesne teorije.

39.TEORIJE LJUDSKIH POTREBA-hijerarhija potreba-ERG teorija-teorija stečanih potreba-Herzbergova dvo-faktorska teorijaPrema Maslow-u postoji hijerarhija između 5 potreba koje on izdvaja:-fiziološke potrebe-sigurnost-pripadanje-druženje-poštovanje -samopotvrđivanje.Na osnovu toga Aldeiferje razvio svoju teoriju motivacije:-egzistencijalne-relacione-razvojne.Teorija stečanih potreba po Clelland-u:-potrebe za uspehom-potreba za vlašću-potreba za druzženjem.Herzberg je sproveo ispitivanje sa ciljem da utvrdi šta pokreće ljude na rad a šta ih odvraća. Tom prilikom otkrio je da uslovi rada mogu da odvrate, a sadržaj posla može da utiče pozitivno.Na osnovu toga izveo je zaključak o postojanju 2 grupe faktora i to:-koji izazivaju nezadovoljstvo kada nisu adekvatno rešeni-koji izazivaju zadovoljstvo.

40.PROCESNE TEORIJES obzirom da se gotovo svaki radni angažman odvija u vremenu, okolnosti pod kojima se realizuje podložne su izmenama koje se odnose na ponašanje pretpostavljenog menadžera i ponašanje izvršilaca, odnosno podređenog menadžera.Procesne teorije su komplementarne u odnosu na teorije ljudskih potreba:-teorija očekivanja (očekivanje, instrumentalizacija, vrednovanje)-teorija pojačavanja (Thorndike-ov zakon efekta: ponašanje koje ima za rezultat pozitivne ishode verovatnije je da će se ponoviti i suprotno ako ima netativne efekte manje je verovatno da će biti ponovljeno.Ishodi su:pozitivno,negativno i kažnjavanje)-teorija pravičnosti ima dva osnovna poređenja: sopstveno ulaganje napora i znanja sa ostvarenim efektom i sopstveno ulaganje i ostvareni efekat sa ulaganjem i efektom drugih.

41.MODELI KOMUNICIRANJAElementarnu komunikacionu vezu u okviru komunikacione mreže sačinjavaju:-pošiljalac informacije-primalac informacije-komunikacioni kanalKomunikacioni kanal ima dva elementa: socijalni i fizičkiPrednosti multimedijalnog komuniciranja:-povećanje brzine prenosa raznih oblika interpretacije informacija-poboljšanje mogućnosti razumevanja-ušteda vremenaTeškoće su:-tehničke smetnje u prenosu informacija-koordinacija aktivnosti u toku korišćenja raznih medija-potreba za većom koncentracijom učesnika zbog priliva informacija preko više sredstava-složenija priprema za korišćenje više medija.Zbog propusne moći medija i otstranjivanja suvišnih i nepotrebnih informacija neophodno je prikladno kodiranje i adekvatna selekcija kod pošiljaoca.Pošiljalac provodi objektivno uslovljenu selekciju tako što eliminiše suvišne informacije i podređuje potrebama izvršenja poslova na ostvarivanju ciljeva. Na strani primaoca selekcija po objektivnom osnovu je okarakterisana zadacima radnog mesta i tekućim prioritetima. Subjektivno okarakterisana selekcija određena je:-raspoloživim, aktiviranim relevantnim znanjima-interesima-koncentracijom-emocijama.

42.PROCES KOMUNICIRANJAKomuniciranje je deo procesa u kome učestvuju ljudi, primenjuje se tehnologija i koriste se sredstva. Sa stanovišta menadžmenta proces komuniciranja treba posmatrati kao odnose između učesnika, korišćenje medija i ponašanje učesnika. Pored komunikacionih veza u okviru organizacione strukture priroda posla nalaže i druge veze zainteresovanih uz odgovarajuće prihvatanje od strane nadležnih. Ove su veze formalne i mogu biti: vertikalne, horizontalne i dijagonalne.

43.KORIŠĆENJE MEDIJAU funkcionisanju menadžmenta čovek u ulozui menadžera odnosno izvršioca osnovni je nosilac komuniciranja. Komuniciranje može biti verbalno (usmeno i pismeno) i neverbalno. Usmeno komuniciranje je najstariji oblik. Može biti bilateralno i u grupi.Najčešće grupno komuniciranje je sastanak. Oni mogu biti formalni i neformalni.Pisano komuniciranje je takođe rasprostranjeno Među takva sredstva spadaju:teleprinter, telefaks i e-mail.Neverbalno se ostvaruje:-kinezički (pokreti ruku, tela, glave i mimika)-proksemično (prostorno uređenje kancelarije)-parajezično (smeh, ton glasa, zevanje)-spoljni izgled

44.PONAŠANJE UČESNIKA U KOMUNICIRANJUČovek je učesnik u komuniciranju i osnovni subjekat u procesu razumevanja informacija. Učešće čoveka u procesu komuniciranja ogleda se u:-pripremi i saopštavanju informacija-prijemu i razumevanju informacija.Prilikom osmišljavanja i saopštavanja informacija treba razlikovati usmeno od pismenog načina saopštavanja, kao i eventualnu kombinaciju sa neverbalnim. U pogledu usmenog komuniciranja preporuke su sledeće:-utvrditi jasan cilj-osmisliti kako to interpretirati-odabrati podršku neverbalnih vidova komuniciranja i odrediti kad i koje upotrebiti-izabrati pogodan trenutak za saopštavanje-upotrebiti izraze i akcentovanje za pojedine detalje-opširnost izlaganja prilagoditi temperamentu sagovornika-za vreme izlaganja pratiti reakcije sagovornika-na kraju rekapitulisati sadržaj i sažeto poentirati očekivanja-biti tačan sa vremenom i precizan u svim detaljima, bez dvosmislenosti.Za pismeno komuniciranje preporuke su sledeće:-utvrditi jasno cilj-imati u vidu nivo znanja i osnovne preokupacije većine korisnika-koristiti jednostavne reči i fraze-koristiti crteže i slike-izbegavati alternativne mogućnosti-obraćati se direktno i bez okolišanja-ceo tekst poruke treba da bude što kraći sa istaknutim bitnim elementima-poruke moraju biti prikladno dizajnirane, bez grešaka i blagovremeno dostavljeneKod slušanja važe sledeća pravila:-ćutite dok drugi govori-stvorite atmosferu opuštenosti-stvorite utisak da imate razumevanje za reči sagovornika-ne upadajte u reč-ne odgovarajte prebrzo i budite strpljivi-savlađujte svoj temperament-nastojite da shvatite srž poruke-postavljajte pitanja radi razjašnjavanja Razumevanje zavisi od:-nivoa znanja-usaglalšenosti ličnih interesa, potreba, ciljeva-odsustvo apriornog kritičnog stava prema poruci, bez argumenata-svesnog i podsvesnog projektovanja sopstvenih viđenja, konteksta, primljene poruke

45.SMETNJE U KOMUNICIRANJUKod pošiljaoca se javljaju sledeće smetnje:-selekcija između mnoštva informacija od kojih on bira one najadekvatnije-formulisanje poruke moguća je neadekvatna interpretacija-improvizacija u odašiljanju informacija-uključivanje brojnih informacija kako bi se postigao privid dobre informisanosti-korišćenje neformalnih pričaKod kanala odnosno medija smetnje su sledeće:-prekid na vezama-šumovi-buka u radnoj sredini-komunikacioni lanacPrimalac informacija je izložen sledećim smetnjama:-semantičke prirode-predrasude-prilagođavanje-pretnja, strah, nepoverenje-previđanje važnih informacija.

46.SASTANCI-KAKO UŠTEDETI VREME-OSNOVNE KARAKTERISTIKE SASTANKA I DISKUSIJA-Osnovne karakteristike sastanaka i diskusija:-oni su izrazita manifestacija ljudskih pobuda-sastanci i diskusije su univerzalna i večita pojava-oni zavise od važnosti problema o kome se diskutuje-potreba poznavanja tehnike njihovog korišćenjaOrganizacija sastanka treba obuhvatiti sledeće probleme:-potrebe za sastancima-priprema i organizovanje-vođenje sastanka-učestvovanje u diskusiji i na sastanku-korišćenje sastanka.

47.SASTANCI PREDUZETNIKAPotpuno drugačija vrsta sastanka su sastanci čiji je cilj širenje neke informacije. Ljude je najbolje na ovaj način upoznati sa određenom informacijom ako:-veliki broj ljudi treba o nečemu informisati-ako je neophodno ljude u nešto uveriti-ako nešto treba da se vidi ili pokaže-ako je u pitanju poverljiva informacija-ako se očekuje da će biti mnogo pitanja u vezi sa predmetom.Ovakvi sastanci se ne održavaju slučajno, oni zahtevaju planiranje i dobro vođenje. Mora se zapamtiti sledeće:-ljude treba obavestiti o tome šta će biti tema sastanka-treba pripremiti materijale-treba napraviti programKod sastanaka na kojima se rešavaju problemi važno je adekvatno planiranje:-ljude treba obavestiti što ranije-reći im što preciznije u čemu je problem-informisati ih o onome što bi se moglo od njih očekivati na sastanku-obavestiti ih ko će još biti prisutan-reći im koliko će sastanak trajati-obezbediti materijal i dnevni red-objasniti im da ćete vi doneti konačnu odluku.

48.PRIPREMANJE I PONAŠANJE U TOKU SASTANKAKod planiranja treba obratiti pažnju na sledeće:-obezbediti dosta vremena-ustanoviti zašto je potrebno održati sastanak-odlučiti gde i kad ga održati-napraviti program-sastaviti dnevni red-kao prvu tačku dnevnog reda staviti finansijske izveštaje-iza toga na dnevni red staviti najvažnije predmete-isplanirati vreme za svaku tačku dnevnog reda-obezbediti materijale i prilož+iti ih uz dnevni red-odlučiti o tome čije je prisustvo neophodno na sastanku-reći učesnicima šta se od njih očekujeKod ponašanja treba zapamtiti sledeće:-sastanak početi na vreme-držati se vremena predviđenog za svaku tačku dnevnog reda-biti fer, svakom pružiti priliku da progovori-ućutkati nekog kad postane previše govorljiv ili ko se ponavlja-pobrinuti se da se ljudi drže predmeta diskusije-jasno formulisati pitanja o kojima će se diskutovati-pobrinuti se da je svakom jasno za šta daje svoj glas-ne dozvoliti da više osoba govori istovremeno-ne dozvolite da se sastanak odugovlači.Ako ste učesnik sastanka potrebno je da:-dođete na vreme-dođete pripremljeni na sastanak-izbegavate preopširna izlaganja i ponavljanja-potrudite se da skup shvati vaš stav i zbog čega ne želite da ga promenite.

49.VOĐENJE SASTANKATu su sledeći zadaci:-otvaranje sastanka i diskusije (svrha i potreba sastanka, dnevni red, predstavljanje referenata i referata o pojedinim tačkama, trajanje sastanka, eventualno ograničenje trajanja pojedinih izlaganja)-stimulisanje diskusije (detaljisanje, varijante i predviđanje ograničenja)-održavanje teme-održavanje pažnje (uklanjanje izvora pojave koja odvraća pažnju, ako se distrakcija ne može otkloniti predsedavajući će pogodnim pitanjima pojačati zainteresovanost da bi nadjačao distrakciju, skup smanjiti po broju)-održavanju duha saradnje (predsedavajući ne sme da polemiše,on ne treba direktno i grubo da ukazuje na nepravilnosti mišljenja diskutanata, pravilna mišljenja treba da ponovi)-motrenje na sat-rezimiranje

50.UČESTVOVANJE U DISKUSIJI I NA SASTANKUPozvani ste na sastanak iz jednog od sledećih razloga:-da doprinesete ostvarenju svrhe sastanka svojim znanjem i iskustvom-da primite odgovornost za donošenje odluke i prihvatite njeno sprovođenje na osnovu položaja koji zauzimate na svom radnom mestu-da budete upoznati sa tokom diskusije i kako je i zašto došlo do odluke ili zaključka.Trajanje izlaganja zavisi i od sadržaja izlaganja. Da bi se ono pravilno odmerilo treba imati na umu sledeće:-trajanje izlaganja treba da bude proporcionalno broju učesnika-ne govoriti ljudima ono što već znaju ili su čuli-naročito je štetnmo ponavljati samog sebe-u jednom izlaganju treba govoriti samo o jednom detalju.

51.KONSULTOVANJENačin testiranja kakav bi uticaj neka akcija imala na druge ljude pre nego se za nju odlučite naziva se konsultovanje.Rizici od konsultovanja su:-može se dogoditi da gubite vreme-ako neku ideju imate na umu duže vreme moguće je da je neko drugi ne razume-možda neko koga konsultujete nema ništa pozitivno da doprinese-vašu ideju neko može ukrasti-kod pretpostavljenih ostavlja utisak da ne vladate situacijom-kod počinjenih se smatra kao znak slabosti.Uspešno konsultovanje:-dobrim idejama daje vremena da sazru u vašoj glavi-ne žurite da konsultujete druge svaki put kad vam nešto padne na pamet-lansirajte svoje ideje tokom rane faze njihovog razvoja-ne konsultujte ako nemate stvarne ideje-za ideju se ne konsultujte već je ostvarite-nađite neke od kolega koje možete koristiti kao rezonatore-budite spremni da se menjate do tačke koju ste odredili-kada se opredelite za ideju ne gajite sumnju.

52.DELEGIRANJEDelegiranje je posao kojim se raspoređuju ovlašćenja i odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova i zadataka.Potrebe za delegiranjem nastaju iz sledećih razloga:-preopterećenost rukovodioca ovlašćenjima i odgovornostima-nedostatak potrebnih karakteristika radne snage-potrebne kvalifikacije i stručnost-nedovoljna iskorišćenost karakteristika radne snage saradnika-potreba za razvojem kadrovaDelegiranje se javlja kao problem kada treba izabrati delegata.Zbog toga delegirano ovlašćenje treba da je privremeno, da je pismeno, da ima svoj sadržaj i predmet ovlašćenja.Kad preduzetnik utvrdi zadatak, izabere-delegira saradnike treba da obrati pažnju na 3 etape delegiranja, a to su:- brifovanje delegata (utvrditi nužne parametre, objasnite ishod, dozvolite im slobodu da odluče kako da obave zadatak, proverite da li razumeju šta se od njih traži,izložite svoj pristup ali ne insistirajte na njemu,budite realni, ukažite potrebu za izveštajima)- nadziranje učinjenog napretka (dozvolite im da rade na zadatku bez mešanja, ohrabrite delegata da sledi sopstveni način rada, budite oprezni na znake da su stvari krenule pogrešnim tokom, intervenišite ako delegati ne uočavaju svoje greške, budite spremni da pomognete, savetujete ali izbegavajte da sami obavljate zadatak, ohrabrujte česte neformalne diskusijei držite se po strani od procesa i zadržite pregled celine.- ocenjivanje i izveštavanje

53.KONTROLISANJEPreduzetnik kontroliše: da li zadovoljava sva traženja svih centara moći u granicama dopuštenih odstupanja, da li je on dobro odlučivao, delegirao, komunicirao, kontrolisao,podučavao stimulisao i intervenisao, da li su njegovi saradnici i kako izvršavali odluke, da li rezultate kontrole koristi za regulisanje funkcionisanja i regulisanje razvoja preduzeća.Kontrolisanje ima svrhu da prati izvršenje akcije.Zahtevi kontrole moraju biti unapred poznati i izvršiocu, njegovom rukovodiocu i kontroloru.Svaki zahtev kontrole mora da ima i specifikovana dopuštena odsupanja u odgovarajućim uslovima.Kontrolisani treba da zna unapred ko će,šta, kad, gde, kako i zašto kontrolisati.Dobre i loše strane autokontrole.

54.KORESPONDENCIJAKorespodencija je latinska reč i označava odgovaranje, pisanje pisma,prepisku. U širem smislu označava nači komuniciranj.Korespondencija može biti:-privatna-između članova porodice, prijatelja, saradnika, prijatelja-poslovna-između privrednih preduzeća-službena-između državnih organa.Ona omogućava preduzetnicima, agencijama da:-kupuju i prodaju robe i usluge-upoznaju buduće kupce sa svojim robama i uslugama-imaju dokumentaciju o obavljenim poslovima i uslugama-knjigovodstveno evidentira finansijske rezultate i sagledavaju ukupne odnose sa partnerima.Osnovna pravila na kojima se zasniva korespodencija su:načelo brzine, načelo čuvanja poslovne tajne, načelo tačnosti i obazrivosti, načelo poštovanja odgovarajućeg stila, načelo primene pravila administrativnog poslovanja.Prepiska se deli na 3 grupe: poslovna pisma, interno ustanovljeni obrasci, propisani obrasci.

55.POSLOVNA ETIKA I ETIKAPoslovna etika je deo opšteg polja etike. Etika proučava moral. Moral je izraz koji se koristi za označavanje onih postupaka i delatnosti čija je ispravnost ili pogrešnost od značaja.Deskriptivna etika je povezana sa antropologijom, sociologijom i psihologijom.Sastoji se od proučavanja i opisivanja morala ljudi, kulture ili društvene zajednice.Upoređuje različite moralne sisteme, kodove, prakse, verovanja, načela i vrednosti. Obezbeđuje osnovnu građu koju normativna etika mora da objasni.Normativna etika nastoji da otkrije , razvije i obrazloži osnovno moralno načelo.Njen zadatak je trojak:ona pokušava da u povezanu celinu uklopi različite norme, pravila i vrednosti morala datog društva.Nastoji da otkrije temeljna načela iz kojih se mogu izvesti posebne norme.Trudi se da obrazloži osnovno načelo moralnosti.Metaetika je proučavanje novmativne etike. Metaetika proučava logiku moralnog rasuđivanja.Poslovna etika je određena međudejstvom etike i biznisa.Poslovna etika je nacionalna, internacionalna ili globalna. Ona uglavnom obuhvata 3 vrste delatnosti.Prva je primena opštih etičkih načela na posebne slučajeve.Druga je metaetična.Treći posao poslovne etike jeste analiza pretpostavki biznisa i moralnih pretpostavki sagledanih sa moralne tačke gledišta.

56.ETIKA OGLAŠAVANJA I SPONZORSTVAOglašavanje doprinosi širenju ljudske slobode uvećavajući obim i spektar izbora koji ljudima stoje na raspolaganju i omogućava im da zadovolje svoje želje i poboljšaju kvalitet života. U specifičnoj komunikaciji oglašavanja može se smatrati da se osnovna tenzija krije u činjenici da potencijalni kupac traži informaciju kako bi izabrao, dok potencijalni prodavac pokušava da ga navede na kupovinu da bi prodao.-preteriovanje i neosnovane tvrdnje o efikasnosti proizvoda.....-pritisak na pojedinca da izabere određeni proizvod............Neke vrste sponzorstva predstavljaju asocijativno oglašavanje koje kompanije koriste kada bi oglas za određene proizvode bio ograničen ili sužen.

57.INFORMACIONA TEHNOLOGIJA ETIKA I BIZNISPoslovna preduzeća već uveliko koriste kompjutere u svakodnevnom poslovanju, a kompjuteri brzo menjaju način organizovanja kancelarijskog rada, način komuniciranja i poslovanja. Kompjuterska revolucija je pokrenula mnoga moralna sporna pitanja u biznisu (pitanja hardvera, zamene radnika kompjuterima). -krađa putem kompjutera (novac ili imovina, informacije i vreme)-sindroim velikog brata-elektronska privatnost (e-mail i Internet)

58.POSLOVNA ETIKA I ETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE OKOLINEPoslovanje neme obavezu da zaštiti životno okruženje više nego što to od njega zahteva zakon, ali ima moralnu obavezu da izbegava intervencije u političkoj areni sa ciljem da nadmaše ili oslabe zakone koji se odnose na ZŽO.Mnoge korporacije donose odluke koje ne ugrožavaju životnu sredinu, ako zaključe da im takvo ponašanje donosi profit.Kad vide zelene rezultate potpuno će se obaviti u zeleno. To načelo koriste kao strategiju i borci za očuvanje ŽO da podstaknu što više organizacija da postanu savesnije u pogledu ZŽO. Za pokret za etiku u zaštiti životne okoline od suštinske je važnosti da reaguje na pogrešno uverenje da našu moralnu brigu zaslužuju samo ljudska bića i ljudski interesi.

59.POSLOVNA ETIKA I PRAKTIČNI PREDLOZIPopularno shvatanje etike je uski pogled ličnom ponašanju u pogledu seksa, alkohola, kocke, laži, krađe i prevare, na najočiglednijem nivou. Taj stav ignoriše suptilnost odlučivanja u različitim poslovnim okruženjima. Ispravno je sugerisano da studije poslovne etike treba da imaju kontekstualni pristup. Svaka situacija je na određeni način jedinstvena, a ono štop se opaža kao stvarnost predstavlja funkciju aspekata i okolnosti određene situacije.Razvile su se studije poslovne etike. Prvobitno rasprava se odnosila na teorijski okvir moralne filozofije. 70-ih studije poslovne etike bile su fragmentisane baveći se razmatranjima unutar brojnih oblasti poslovanja.Internacionalizacijom poslovne zajednice, istraživanje poslovne etike se razvilo u obuhvatna unakrsno kulturološka ispitivanja.Ključnu razliku između društvene odgovornosti i etike čini razlikovanje između kolektivnosti vis-a-vis individualnosti.Etičko ponašanje pojedinca utiče na korporacijski imidž. Dobra etika je dobra za poslovanje.

60.POSEBNI PROGRAMI ETIČKE OBUKESredinom 80-ih Allied-Signal je pokrenuo jedan od najstarijih internih programa posvećen isključivo etici. Oni svake godine organizuju trodnevne programe za visoke menadžere. Programi imaju 3 specifična cilja:-da osposobe rukovodioce da prepoznaju etičku komponentu poslovne odluke-da odrede šta sa njom da čine pošto je prepoznaju-da nauče da predvide etička pitanja na pomolu.Prvi dan je posvećen definisanju poslovne etike u firmi, drugog dana se usredsređuje na obavezu firme prema zaposlenima. Tema poslednjeg dana je obaveza firme prema drugima.Gellerman je identifikovao 4 tipa racionalizacije koja vode nepodobnom ponašanju, a to su:-uverenje da je određena aktivnost u razumnim etičkim i pravnim granicama-uverenje da je aktivnost u najboljemn interesu pojedinca ili korporacije-uverenje da je aktivnost sigurna-uverenje da će kompanija oprostiti pojedincu zato što pomaže kompaniji.

61.UVAŽAVANJE INDIVIDUALNIH RAZLIKAPri svakom pokušaju organizacije da pomoću propisa uredi etičko ponašanje moraju se uzeti u obzir individualne razlike.-multikulturalna okruženja –Singapur, Malezija-starosna strukturaPrihvatanje neetičnog ponašanja u jednoj situaciji ne može se smatrati indikatorom verovatnog neetičnog ponašanja u drugoj.....

62.ETIČKI KODEKSIEtički kodeksi su izjave o normama i uverenjima organizacije, oni izražavaju kako ljudi na višim mestima u kompaniji žele da i drugi ljudi razmišljaju. Etička pravila su zahtevi da se ponaša na zadati način. Primarne prednosti etičkih kodeksa su da se:-pojašnjavaju šta predstavlja nenetično ponašanje-stvaraju uslove za razmišljanje o etičkim pitanjima pre nego što se dođe u konkretnu situaciju koja zahteva odlučivanje-omogućavaju zaposlenima da odbiju izžvršenje nenetičkih akcija-definišu granice prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja-obezbeđuju mehanizam za prenošenje filozofije rukovodstva u oblasti etičnog ponašanja-stvaraju uslove za jednostavnije prihvatanje osnovnih etičkih načela-pojednostavljuju proces obuke zaposloenih.Argumenti protiv etičkih kodeksa:-ne može se očekivati da će i najdetaljnija lista smernica pokriti sve sive zone neetičnog ponašanja-često su suviše uopšteni da bi bili od neke specifične vrednosti-retko određuju prioritete-etičko ponašanje usmereno etičkim kodeksom biće efikasno samo ako se kodeks internalizuje i ako zaposleni istinski veruju u njega.

63.OMBUDSMAN ZA ETIKUSve više organizacija istražuju mogućnosti koje otvara uvođenje radnog mesta korporacijskog ombudsmana.Zajedničke karakteristike koje se pripisuju mestu ombudsmana su:-istražna, konsultativna i savetodavna uloga-nezavisnost-iskustvo unutar kompanije-važno pitanje je ko bira ombudsmana?

1. Proučavanje poslovne etike2. Mesto i uloga etike u poslovanju3. Razvoj koncepta poslovne etike4. Poznate nedoumice u etici5. Sporazumna etika6. Poslovni sistem7. Elementi poslovnog sistema8. Veze poslovnog sistema sa okruženjem9. Poslovna politika poslovnog sistema10. Upravljanje u poslovnom sistemu11. Organi funkcije upravljanja u poslovnom sistemu12. Upravlj. U posl. Siste. Preduzeća kao složen proces13. Proces poslovnog odlučivanja14. Rukovođenje poslovima u preduzeću15. Poslovni IS16. Upravljački poslovni IS17. Automatizacija procesa upravljanja u poslovnom sis.preduzeća18. Kontrola kao instrument upr.u posl.sistemu preduzeća19. Poslovna etika i poslovna politika preduzeća20. Specifični aspekti poslovne etike21. Poslovna etika i rukovodstvo preduzeća

22. Poslovna etika i biznis23. Čovek u poslovnom sistemu24. ličnost u organizacijama25. Temperament26. Karakter27. Ponašanje pojedinca28. Ponašanje ljudi udvoje-komuniciranje29. Ponašanje ljudi u grupi od 3-20 ljudiu30. Integrativni model za sprov.etičnog ponaš.u posl.organizacij.31. Organizaciona klima i rukovođenje32. Stilovi rukovođenja33. Etika kao integrativna snaga rukovođenja34. Kako se određuje važnost35. Suština i ciljevi procesa komunic.u preduzeću36. Vrste komunikacija i kanala komuniciranja37. Motivacija,komunikacija i vođenje38. Motivacija39. Teorije ljudskih potreba40. Procesne teorije41. Modeli komuniciranja42. Proces komuniciranja

43. Korišćenje medija44. Ponašanje učesnika u komuniciranju45. Smetnje u komuniciranju46. Sastanci-kako uštedeti vreme...47. Sastanci preduzetnika...48. Pripremanje i ponašanje u toku sastanka49. Vođenje sastanka50. Učestvovanje u diskusiji na sastanku51. Konsultovanje52. Delegiranje53. Kontrolisanje54. Korespondencija55. Poslovna etika i etika56. Etika oglašavanja i sponzorstva57. Informaciona tehnologija, etika i biznis58. Poslovna etika i etika zaštite životne okoline59. Poslovna etika i praktični predlozi60. Posebni programi etičke obuke61. Uvažavanje individualnih razlika62. Etički kodeksi63. Ombudsman za etiku