1. Увод

У материјалу "ЕУ у борби против тероризма", хронолошки и тематски приказују се документа у којима се износе најважнији закључци, мере и одлуке ЕУ у борби против тероризма. Снажан подстицај ЕУ за дефинисањем борбе против тероризма, посебно је наглашен након напада у Мадриду, 11. марта 2004. године, и притисака којима се настоји умањити спољно политички и војни утицај земаља Европе у кризним регионима Средњег истока.

У документима се, као основни носиоци борбе против тероризма, наводе национлне службе безбедности, односно обавештајне службе, које су у обавези да указују на индикаторе носиоце угрожавања безбености држава и Уније и наглашава се – да само стручност и упућеност у проблематику могу олакшати свакодневне напоре безбедносних служби. Посебно се указује на значај сарадње безбедносних служби унутар и ван ЕУ, кја ће имати потпунији смисао, уколико носиоци таквих активности буду свестрано сагледали искуства и перспективе борбе против тероризма на нивоу ЕУ.

Пре изношења анализа конкретних правних аката, усвојених у ЕУ ради борбе протв тероризма, а у циљу бољег разумевања, дати су најважнији аспекти процеса доношења одлука у ЕУ, укључујући улогу поједниних тела ЕУ у том процесу, као и врсте одлука које се усвајају.

Тероризам је кривично дело које је тешко спречити, односно сузбити класичним начинима борбе против криминала. Реакција ЕУ на терористичке нападе на САД 11. септебра 2001. године била је брза. Држве чланице ЕУ1 , увидевши да се самостално не могу успешно и ефикасно супротставити терористичким претњама, сврстале су се уз САД у глобалној колалицији против тероризма.

У првој фази, ЕУ је одлучила да створи заједничка законска тешења (основе), која ће поспешити сарадњу земаља члоаница ЕУ у борби против тероризма. Политичка одлука која је посебно утицала на стварање и јачање међународне коалиције за борбу против тероризма, била је донета на "Европској конференцији посвећеној борби против тероризма", одржаној 20. септембра 2001. године у Бриселу, на којој су поред држава чланица ЕУ учествовале и Русија и Украјина.

Поред тога, одржан је и низ ванредних и редовних састанака високих предсатавника ЕУ посвећених борби против тероризма, на којима су усвојене бројне одлуке, закључци, покренуте иницијативе, договорене заједничке санкције и предузете конкретне на дипломатксом, законодавном, финансијком и саобраћајном плану.

(1) 20. септембра 2001. године – одржан је ванредни састанак Савета министара правосуђа и унутрашњих послова (Council of Ministers of Justice and Home Affairs. Extraordinary Council) (Прилог бр. 1). У закључцима са састанка, истакнута је озбиљност догађај у САД, наглашена је потреба Уније на убрзану реализацију простора слободе, безбедности и правде2, и упућен позив за јачање сарадње са партнерима, посебно са САД. Одлучено је и да се примене све мере које су већ усвојене на нивоу ЕУ у борби против тероризма, коа што су: стриктна примена Конвенција и екстрадицији између земаља чланица из 1995. и 1996. године и Конвенција о узајамној помоћи у области криминала од 29. маја 2000. године; EUROPOL и PROEUROJUST (EUROJUST – орган ЕУ за правосуђе); избор начелника наменских полицијских снага ЕУ (the Police Chiefs Task Force);

1 Потписивањем уговора из Мастрихта, 07. фебруара 1992. године (ступио на снагу 01. новембра 1993. године) настала је Европсла унија – променом имена Европске заједнице.2 Чланом 2 "Уговора о ЕУ" (потписан 02. октобра 1997. године у Амстердаму, ступио на снагу 01. маја 1999. године), пред земље чланице ЕУ постављао је циљ: "развијање Уније као простора слободе, безбедности и правде у којем се осигурава слободно кретање људи".

1

(2) 21. септембра 2001. године – одржан је ванредни састанак Европског савета (састанак политички најважнијег тела ЕУ којег чине шефови држава и влада) на којем су усвојени Закључци и Акциони план (Plan of Action on Terrorism) којима је на највишем нивоу дефинисао одговор ЕУ у односу на терористичке нападе на САД. Европски савет потврдио је своју солидарност са америчким народом и закључио да ће борба против тероризма бити приоритетни циљ ЕУ (Прилог бр. 2).

Борба против тероризма на нивоу Еу није започета након терористичких напада у САД (септембра 2001. године):

Европски савет је још 1975. године основао (изван својих формалних структура) "Треви групу" – форум за сарадњу министарства унутрашњих послова и полицијских служби земаља чланица ЕУ3. Поред тога, Уговор из Амстердама из 1997. године, као циљ ЕУ одредио је пружање високог степена безбедности својим грађанима, који се, између осталог, постиже сузбијањем разних облика кривичних дела, међу којима се изричито наводе тероризам, организовани криминал, илегална трговина наркотицима и др. – путем јаче сарадње правосудних, полицијских и царинских служби држава чланица, сарадњом са EUROPOL и уједначавањем кривичног законодавства држава чланица;

ЕУ усвојила је и низ других правних аката ради сузбијања тероризма и организованог криминала. Тероризам је разматран у Тампареу (15.-16.10.1999.) и Санта Мариа да Феира (19.-20.2000.). У Закључцима Европског савета са заседања у Тампареу, износи се да је постигнут споразум о увођењу докумената "Европски налог за хапшење" (European Arrest Warrant –EAW) и усвојена Заједничка дефиниција тероризма. "Европски налог за хапшење", требао је да потисне постојећи систем екстрадикције између земаља чланица, јер је оцењено да исти не одсликава ниво интеграције и поверења између земаља чланица ЕУ4.

Важна документа су и: (1) "Одлука Европског света од 03.12.1998. године", којом се у надлежност EUROPOL стављају кривична дела почињена или која ће вероватно бити почињена тади извршења терористичких активности против живота, тела, личне слободе или имовине; (2) "Препорука Савета од 09. децембра 1999. године" о сарадњи у борби против финансирања терористичких група.

У основи, напад на САД, дао је снажан подстицај убрзавању раније започетих процеса јачања сарадње полицијских и правосудних тела, и усклађивања европског законодавства, на плану ефикаснијег сузбијања тероризма и организованог криминала, чија је спорост била евидентна:

Процес доношења одлука у ЕУ, укључујући одлуке које су усмерене на борбу против тероризма, посебно је условљен њеном сложеном структуром. О сложености (спорости) процеса доношења одлука на нивоу ЕУ говори и следеће: (1) од доношења политичке одлуке 14. – 15. 12.2001. године (тренутка када је политички усаглашен текст одлуке држава чланица, па до формалног усвајања документа "Европски налог за хапшење" (European Arrest Warrant –EAW) прошло је шест месеци, налог за хапшење ступио је на снагу тек 07.08.2002.године, односно 20 дана након огјаве у Службеном лицту ЕУ5; (2) Предметне одлуке везане

3 Основна делатност "Треви групе" односила се на размену информација отерористичким активностима, безбедносним и питањима авио саобраћаја, нуклеатних електрана и других осетљивијх циева. Мандант "Треви групе" проширен је 1980. године, и на друга тешка кривична дела попут организованог криминала, након чега је Уговором из Мастрихта укључена у формалну структуру ЕУ и то одредбе о правосуђу и унутрашњим пословима.4 Европски налог за хапшење треба да дозволи – да тражена лица буду директно испоручена правосудним властима друге земље, и да тим лицима, истовремено, буду гарантована основан права и слободе.5 Оквирна одлука о Европском налогу за хапшење , у складу са чланом 35, ступа на снагу 90 дана од дана њене објаве у Службеном листу Уније, Идлука је формално усвојена 13. јуна на састанку Саветљаа за правосудне и унутрашње послове, док је објављена тек 18. јула 2002. године истога ступила на снагу 07. августа 2002. године.

2

за "Оквирну одлуку о борби против тероризма" (Council Framework Decision of 13 June 2002 on Combating Terrorism) формално су усвојене тек 13.06.2002. године, на састанку Савета министара правосуђа и унутрапњих послова у Ликсембургу, обзиром да се чекало да неколико држава чланица, складно са својим националном прописима, изнесу наведене одлуке пред националне парламенте6. Након формалног усвајања предметних одлука до њиховог ступања на снагу прошло је још два месеца.

2. Тела ЕУ укључена у процес доношења одлука релевантних за борбу против тероризма

Европска унија је асоцијација 25 држава које су успоставиле различите заједничке институције, а које су овлашћене да доносе правне акте обавезујуће не само за државе чланице, него и акте који имају директни правни учинак унутар националних правних састава држава чланица.

Правни састав и структура ЕУ су врло сложен и често се приказује попут грчког храма сачињеног од три стуба:

а) Европских заједница (European Communities)б) Заједничке спољне и безбедносне политике (Common Foreign and Security Policy – CFSP који је регулисана Главом 5. Уговора о ЕУ) ив) Простор безбедности, слободе и правде (Area of Freedom, Security and Justice који је регулисана Главом 6. Уговора о ЕУ).

Сва три стуба разликују се по задацима који су им поверени односно, с обзиром на циљеве које требају да постигну:

Заједница (Први стуб) - има задарак да кроз успоставу заједничког и слободног тржишта, економске и монетарне политике одрже висок ниво запослености, побољша животни стандард итд. Заједница у остваривању ових циљева делује у складу с начелом сусидијарностик али саму у мери која је потребна и само ако државе не могу на задовољавајући начин постићи циљеве тог деловања, већ их Заједница може боље остварити;

Други стуб - односно Заједничке спољне и безбедносне политике је између осталог јачање свих безбедносних аспеката Уније, очување мира и јачање међународне безбедности;

Трећи стуб – пружање грађаним високог степена слободе, безбедности и правде.

Важно је напоменути да се циљеви другог и трећег стуба остварују првенствено методом међувладине сарадње, а не како је то случај у првом стубу начелом супсидијарности. Разлике између стубова утичу и на поступак доношеења одлука, начине одлучивања (једногласно или квалификованом већином), овлашћењима појединих тела у процесу одлучивања, као и на различите типове правних аката који се усвајају у сваком од стубова.

Сва три стуба заједно чине Европску унију, а правне норме свих поменутих стубова – европско право у ужем смислу. Поред тога, важно је разликовати примарно и секундарно право:

Примарно европско право – чине прописи оснивачких уговора којима су државе чланице створиле ЕУ,као и уговори којима су они константно мењани и допуњавани;

Секундарно европско право – чине прописи које доносе тела европских заједница, односно ЕУ (Европски савет, Европска комисија, Европски парламент) на темељу овлашћења која су

6 У случају Европског налога за хапшење, парламентарну процедуру су спроводиле Данска, Холандија, Шведска и В: Британија, док су у случају Оквирне одлуке о борби против тероризма то урадиле Шведска, Данска, и Ирска. Наведено изношење одлука пред парламенте треба разликовати од поступка ратификације међународних уговора.

3

им дата основним (примарним) прописима. Прописи секударног европског права делују не само у односу на државе чланице, него они могу деловати и непосредно на појединце.

2.1. Европкси савет

Европски савет (European Council) је не само због свог сaстава (чине га шефови држава и влада); већ и по својој улози најважније политичко тело ЕУ. Премда Европски савет није био регулисан уговором од 1974. године, шефови држава и влада се заједно са министрима спољних послова, редновно састају на Самитима. Временом су такви састанци формализовани и добили правно признање "Јединственим европским актом из 1986. године" (S i n g l e E u r o p e a n A c t ). Улога и састав Европског савета дефинисани су уговором из Амстердама, према којем Савет пружа Унији нужну подршку за развој и дефинисање општих политичких смерница. Према Уговору из Амстердама, Европски савет чине шефови држава и влада, председник Европске комисије, док му у раду помажу министри спољних послова и чланови Европке комисије. Европски савета 14.-15.децембра 2001. године у Лекену. Поре Лекенског самита, значајни састанци ЕУ о борби против терризма представљају ванредни састанак Европског савета 21. септембра 2001. године и неформални састанак Европског савета у Кенту 19. октобра 2001. године.

Неколико дана након напада у САД, септембра 2001. године, на дневном реду институција ЕУ нашло се низ предлога, на темељу којих је усвојен Акциони план (the 2001 Action Plan to Combat Terrorism) од стране Европслог савета 21. септембра 2001. године. Акциони план је дефинисао политику ЕУ на сузбијању тероризма, кроз следећа главна подручја:

јачање полицијске и правосудне сарадње између држава чланица међу којима посебно значење има усвајање Европског налога за хапшење, стварање заједничких антитерористичких тимова и усвајање листе терористичких организација;

изградњу међународнио правних инструмената ратификацијом постојећих парцијалних антитерористичких конвенција, усвајање опште конвенције УН о борби против тероризма која би свеобухватно регулисала та питања;

борбу против финансирања тероризма усвајањем одговарајућег законодавства које ће омогућити замрзавање ручуна физичких и правних лица осумњичених за финафсирање тероризма;

јачање безбедности авио саобраћаја.

2.2 Савет ЕУ

Једно од најважнијих и одлучујућих тела је Савет ЕУ, односно Савет министара (Council of European Union/Council of ministers) који се састоји од министара држава чланица који су овлашћени да предузимају обавезе у име својих влада. Савет заседа на различите начине зависно о тематици која се налази на дневном реду његовог састанка. Уколико су предмет састанка општа политичка питања или спољни послови, састав Савета чине министри спољних послова. За такав састав Савета обично се користи назив Општи савет(General Affairs Council – GAC). Савет сачињен од осталих министара назива се секторски, специјалистички или технички Савет. Појединачно сваки технички Савет има назив складно проблематици којом се бави, па тако постоји Савет за правосуђе и унутрашње послове (Justice and Home Affairs - JHA), Савет за економске и финансијске послове (Economy and Finance - ECOFIN), Савет за пољопривреду, Савет за транспорт итд.

Савет доноси коначну одлуку о већини законодавстава ЕУ чиме се управо кроз ово тело интереси држава чланица директно заступљени. Односно одлуке се доносе на следеће начине:

На подручју Заједничке спољне и безбедносне политике (Common Foreign and Security Policy) и Правосуђа унутрашњих послова (Justice and Home Affairs – JHA) – једногласно;

У друом стубу Савета – квалификованом већином;

4

У другом и трећем стубу Савета – одлуке доноси лии на иницијативу Комисије лии наиницијативу неке од држава чланица. Управо због такве поделе овлашћења у погледу законодавне иницијативе, утицај Европске комисије у законодавном процесу је у ова два стуба знатно ограничен.

Већину најважнијих одлука о борби против тероризма доносили су тазне институције Савета од којих посебно место заузимају Савет министара спољних послова и Савет за правосуђе и унутрашње послове. Наведена тела су усвојила бројне закључке који су у потпуности или делимично посвећени борби против тероризма, а од којих посебно треба истакнути:

Закључке Савета за правосуђе и унутрашње послове са састанка у Бриселу 20. септембра 2001. године;

Закључке Савета министара правосуђа и унутрашњих послова са састанка у Бриселу 27.–28. септембра 2001. године;

Закључке Савета министара спољних послова са састанка у Бриселу 08.-09. септембра 2001. године;

Закључке Савета министара правосуђа и унутрашњих послова са састанка у Бриселу 16. октобра 2001. године;

Закључке Савета министара спољних послова са ванредног састанка у Луксембургу 17. октобра 2001. године;

Закључке Савета за правосуђе и унутрашње послове са састанка у Бриселу 16. новембра 2001. године;

Закључке Савета за правосуђе и унутрашње послове са састанка у Бриселу 06.-07. децембра 2001. године;

Закључке Савета министара спољних послова са састанка у Бриселу 10. децембра 2001. године;

Закључке Савета за правосуђе и унутрашње послове са састанка у Луксембургу 13. јуна 2002. године;

2.3 Европска комисија

Европска комисија (European Commission) је тело у којем су највише изражени федерални елементи. Европска комисија се често означава као тело које штити интересе Уније и као покретач даљних унутрашњих интеграција ЕУ. Улога Европске комисије састоји се у давању предлога, посредовању између држава чланица ради усвајања тих предлога, посредовању између држава чланица ради усвајања тих предлога, као и надгледања спровођења постојећег законодавства Уније. Улога Европске комисије у процесу одлучивања у ЕУ увелико зависи од тога у ком стубу ЕУ се поједини правни акти усвајају на. Темељем Уговора о Европској заједници за угаљ и челик, Европска комисија је главно законодавно тело, мада понекад мора добити одобрење Савета. Са друге стране на темељу Уговора о Европској заједници и Европске заједнице за угаљ и челик - "Еуроатому", Европска комисија има законодавна овлашћења само у изузетним случајевима. Поред тога, Европски суд је закључио да када у свим случајевима када Уговор о Европској заједници поверава одређени задатак комисији, он имплицитно даје Комисији и овлашћења (укључујући и законодавна овлашћења) које су неопходн у спровођењу наведеног задатка. Док у првом стубу Европска комисија има искључиво право подношења предлога, њен предлог може се мењати само уколико су испуњени одређени услови, у другом и трећем стубу њена улога је знатно ограничена правом иницијативе држава чланица. Наведене чињенице конкретно значе да се њен предлог може заменити потпуно другачијим предлогом неке државе чланице. То се управо догодило са два важна предлога Европске комисије на подручју борбе против тероризма. Наиме предлози Комисије - "Оквирне одлуке о Европском налогу за хапшење" и "Оквирне одлуке о борби против тероризма" су на предлог Белгије, као председавајућег ЕУ, у потпуности замењени новим текстовима. Иначе, Европска комисија своје одлуке доноси простом већином. Међутим често се користи и "писаном процедуром" која подразумева циркулисање нацрта одлуке међу члановима Европске комисије. Уколико у одређеном временском периоду ниједан члан Европске комисије не стави приговор на предложену одлуку, предлог се као такав усваја.

5

2.4 Европски парламент

Европски парламент – ЕП (European Parliament) има функцију да осигура демократску расправу и контролу одлучивања. Европски парламент је тело ЕУ које се састоји од представника народа држава чланица. У почетку су ЕП чинили представници националних парламената, од 1979. године чланоови ЕП се бирају непосредно општим изборима на целом подручју Уније. Утицај Парламента у законодавом процесу поступо је повећаван, прво усвајањем тзв. поступка сарадње, а затим увођењем процедуре саодлучивања Уговором из Амстердама. Европски парламент, међутим, још увек у извесном смислу само симболично обавља функцију правог парламента, какав постоји у парламентарним демократијама. Премда су његова законодавна овлашћења проширена, он још није парламент у опште прихваћеном смислу тог појма. Поред тога, Европски парламент само ствара илузију демократске контроле. Наиме ограничења његовом раду представља чињница до он не бира Владу, будући да у ЕУ она не постоји у уобичајеном смислу те речи. Такође, ЕП има право контроле Комисије, али не и Савета. Приликом доношења важних одлука, Савет консултује ЕП, али се мишљење ЕП у свим случајевима не мора уважавати.

2.5 COREPER

Министи у основи нису у могућности да дуго времена бораве у Бриселу, у том смислу се њихови састанци унапред припремају и у ту сврху основан је Одбор сталних представника за који сд користи франсуска скраћеница (Comit des Repr sentants Permanents – COREPER). Постоје два COREPER: COREPER I и COREPER II. COREPER I бави се више технички питањима, а чине га заменици сталних представника, док састав COREPER II чине стали представници (амбасадори) који се баве важнијим политичким питањима. COREPER има посебно важну улогу у процесу доношења одлука. Премда COREPER не може у своје име доносити одлуке, он се због своје практичне улоге у процесу доношења одлука може посматрати као продужена рука Савета. Наиме, свака одлука пре него што дође до Савета прво пролази расправу у COREPER и уколико се на њему постигне једногласни споразум, онда се таква одлука шаље Савету на усвајање без расправа. У супротном, уколик су остала нека отваорена питања на COREPER, Савет ће спровести расправу и донети потребну одлуку.

2.6. CATS

CATS или Одбор члана 36. је координационо тело који је на основу чл. 36. Уговора о ЕУ састављено од виших представника ради давања мишљења Савету и припремања расправа Савета везаних за питања правосуђа и унутрашњих послова. За њега се често користи франсуска скраћеница CATS (Comit de Particle 36 du TUE).

2.7 COPS

COPS или Политички и безбедносни одбор (Political and Security Committee – COPS) складно чл. 25. Уговора из Нице, надзире међународну ситуацију у односу на питања обухваћена Заједничком спољном и безбедносном политиком, доприноси одређивању политике давањем мишљења Савету и надзире спровођење договорене политике.

3. Оквирна одлука ЕУ о борби против тероризма

Европски савет је врло брзо након напада на САД, усвојило, 21. септембра 2001. године усвојило План активности који је између осталог предвидео усвајање "Оквирне одлуке о борби против тероризма". Политички споразум о Оквирној одлуци о борби против тероризма постигунут је на састанку Савета за правосуђе и унутрашње послове 06.-07. децембра 2001. године док је одлука нормално усвојена 13. јуна 2002. године. Државе чланице ЕУ схватиле су да је ради ефикасне борбе против тероризма потребно ускладити национална законодавства држава чланица тако да се на исти начин дефинише тероризам као и других повезаних облика казнених дела (нпр. појам терористичке групе). Поред тога државе су схватиле да је потребно извршити усклађивање националих

6

законодавстава како би се спречили починитељи тероризма да користе разлике у националним законодавствима држава чланица ЕУ. У том смислу, Оквирна одлука тражи од држава чланица увођење казни за физичка и правна лица која су извршила или су одговорна за извршење кривичног дела тероризма.

3.1. Дефиниција тероризма

Оквирном одлуком по први пут се за цели простор ЕУ уводи јединствена дефиниција тероризма. Дефиниција осим основног појма дефинише и разне друге појавне облике као што су вођење терористичке групе, помагање, учешће и покушај извршења терористичког акта.

Казнено дело тероризма односно терористички чин дефинише се као чин који с обзиром на своју природу и контекст, може озбиљно губитке држави или међународној организацији, односо акт који је почињен са намером:

озбиљног застрашивања становништва; незаконитог изнуђивање (присиљавање) владе или међународне организације да нешто

чини да се суздржи од неког чина; озбиљне дестабилизације или уништавања основне политичке, уставне или економске

структуре земље или међународне организације.

Сам терористички чин остварује се у ствари извршењем обичног казненог дела којем управо намера даје терористичку квалификацију. Казненео дело тероризма може се остварити:

нападом на живот особе који може узроковати смрт; нападом на физички интегритет особе; отмицом или узимањем талаца; узроковањем екстезивног разарања владиних или јавних објеката, транспортног састава,

инфраструктуре, укључујући информатичке саставе, фиксне платформе на епиконтиненталном појасу, јавна места или приватну имовину са могућношћу угрожавања људских живота или значајне економске штете;

отмицом авиона, бродова или других средстава јавног транспорта или транспорта добара; производњом, поседовањм, стицањем, превозом, снабдевањем или коришћењем оружја,

експлозива или нуклеарног, биолошког или хемијског оружја; испуштањем опасних материја или узроковањем пожара, експлозија или поплава које имају

за последицу угрожавање људских живота; ометањем или сметањем снабдевања водом, енергијом, или другим фундаменталним

природним изворима, а који има за последицу угрожавање људских живота; као и претњом да ће се починити било које од горе наведених дела.

Оквирна одлука као казнена дела која су повезана са тероризмом наводи тешку креађу, фалцификовање докумената и изнуђивање ради припреме или извршења кривичног дела тероризма. Такође, поред основног облика казненог дела, Оквирна одлука тражи од држава чланица да осигурају одговарајуће кажњавање покушаја помагања тероризма и покушај казненог дела тероризма. Међутим, државе чланице су из примене Оквирне одлуке изричито изузеле војна деловања за време оружаних сукоба. Посебно тешким облицима кривичног дела тероризма треба сматрати терористички чин који је почињен на посебно окрутан начин, против више особа или против особа које су посебно изложене терористичким нападима.

3.2. Дефиниција терористичке групе

Оквирна одлука дефинише терористичку групу као организовану групу коју чине две или више особа, које кроз дужи временски период делују заједно ради спровпђења терористичких кривичних дела. Организована група је она која није створена насумице за непосредно извршење неког

7

кривичног дела, али која не мора имати формално дефинисане улоге за своје чланове, континутитет чланства или развијену структуру.

Разликују се два основна облика кривичног дела терористичке групе:

1. вођење терористичке групе2. учешће у активностима терористичке групе (што укључује снабдевање информацијама,

материјалом или финансирање активности) са знањем да ће такво учешће допринети криминалним активностима групе.

3.3 Јединствени с(и)астав казни за дела тероризма

Одлука уводи јединствени састав казни којим би се требало осигурати усклађено (унифицирано) кажњавање починиоца терористичких аката на целом подручју ЕУ. С обзиром на распон казни разликују се три категорије кривичних дела која су повезана с тероризмом:

Вођење терористичке групе - представља најтежи облик, за који се прописује да највиша казна не сме бити мања од 15 година;

Учешће у терористичкој групи - за који се одређује казна која не сме бити мања од 8 година и

Сва остала кривична дела која су допринела извршењу терористичког акта (нпр. крађа експлозива који је касније употребљен у терористичком нападу) – одређују се строже казне од оних које се иначе изричу за обичне облике таквих дела. Тако ће се за нпр. кривично дело крађе почињено ради извршења чина тероризма одређује строжа казна од оне која се иначе одређује за обичну крађу.

Поред физичких лица за терористички чин предвиђена је и одговорност правних лица, у случају када је кривично дело тероризма почињено у интересу или за корист дотичног правног лица. Такође, правно лице је одговорно за пропуст односно неспровођења надзора и контроле који је омогућио извршење кривичног дела. Кажњавање правног лица може осим новчаних казни укључивати и забрану примања јавних прихода, привремену или трајну забрану деловања, одређивања судског надзора као и ликвидацију предузећа.

Оквирна одлука предвиђа и ситуације у којима може доћи до ублажавања казни, у случају давања таквих информација до којих надлежна тела иначе не би могла доћи на други начин. Ублажавање казне је могуће и у случају спречавања односно ублажавања последица терористичког акза, идентификације или предаје осталих починиоца, као у у случају спречавања извршења нових терористичких аката.

3.4. Надлежност и кривично гоњење

Државе чланице ЕУ су ради што обухватнијег регулисања надлежности за кривично гоњење починиоца кривичног дела тероризма прописале низ критеријума на основу којих ће се утврђивати надлежност конкретне државе односно њених институција. Надлежност држава установљава се на основу постојања одређене најближе везе између кривичног дела и поједине државе. Таква веза постоји уколико постоји нека од следећих околности:

дело је почињено у целости или делимично на њеној територији; дело је почињено на броду који носи њену заставу односно на авиону који је код ње

регистрован; починилац је њен држављанин или особа која има пребивалиште у њој; дело је почињено у интересу правног лица који има седиште на њеној територији; дело је почињено против институција или становништва дотичне државе или против

институција ЕУ.

8

Овакв ошироко одређивање надлежности обезбеђује већу ефикасност у кривичном гоњењу (увек ће постојати неко ко је надлежан за кривично гоњење), али ће често доводити до ситуација у којима ће истовремени две или више држава бити надлежне за кривично гоњење и кажњавање истог починиоца кривичног дела. Односно довешће до "сукоба надлежности" услед чега ће бити потребно утврдити које ће се од неколико различитих материјалних права применити на конкретну правну ситуацију која истовремено има везе са више држава ЕУ.

Решење за сукоб надлежности даје члан 8. Овирне одлуке који не решава конкретну правну ситуацију, него само упућује на меродавно материјални право по којем ће се просуђивати конкретно кривично дело. У случају сукоба надлежности од држава чланица се тражи да се у циљу централизације поступка у само једној држави, оне договоре која ће од њих водити поступак. При томе се државе могу обратити релевантним телима ЕУ како би се њихом посредовањем олакшала сарадња правосудних тела дотичних држава. При доношењу одлуке о надлежности, државе ће водити рачуна о четири фактора:

1. место извршења кривичног дела;2. припадност починиоца;3. држава порекла жртве и 4. место хапшења починиоца.

Може се рећи да је усвајање јединствене дефиниције тероризма и јединственог састава казни за починиоце терористичких аката представља важан корак у изградњи ЕУ као простора слободе, безбедности и правде.

Поред тога, обавеза држава чланица ЕУ је доношење одговарајућих прописа којима ће пренети садржај Оквирне одлуке у национална законодавства. Рок за усклађивање националних законодавстава с Оквирном одлуком о борби против тероризма био је 31. децембар 2002. године. Национално законодавство са овом Оквирном одлуком могу једноставно ускладити и оне државе које нису чланице ЕУ (државе које теже прикључењу ЕУ).

4. Замена постука изручења са европским налогом за хапшење

Оквирна одлука о Европском налогу за хапшење има за циљ замену традиционалног поступка изручења између држава чланица Уније са поступком изручења особа (осумњичених или оптужених) искључиво сарадњом судских власти, а у којем би се улога административну помоћ. Дакле, циљ Европског налога је успостављање бржих и једноставнијих процедура, доношење одлука о изручењу које би се пребациле из делокруга политике и администрације у делокругу правосуђа. Усвајње Европског налога за хапшење темељи се на високом степену поверења које постоји између држава чланица ЕУ и као такав представља прву конкретну меру на подручју европског кривичног законодавства која је усмерена на међусобно признавање судских одлука у кривичним поступцима.

Оквирна одлука дефинише Европски налог за хапшење као судску одлуку издату од стране једне државе чланице ЕУ, у циљу хапшења и изручења тражене особе од стране друге државе чланице ЕУ ради вођења кривичног поступка или извршења затворске казне односно притвора.

Дакле, држава може тражити изручење особе како за процесуирање тако и за извршење већ донете правоснажне одлуке. У Оквирној одлуци користи се низ правних термина на енглеском језику који у дословном преводу на српски језик могу отежати разумевање текста Одлуке. Због тога се наведени термини, ради јасноће, преводе у поједностављеним облицима. Тако се за државу у којој се издаје Европски налог уа хапшење користи израз "issuing Member State" , а односи се на државу чланицу ЕУ која је издала Европски налог за хапшење и која га је упутила другој држави чланици Уније на извршење. Наведена држава означава се "држава издавања налога" или само "држава издавања", односно "executing Member State".

9

4.1 Примена

Оквирна одлука разликује сутације у којима се Европски налог за хапшење облигаторно мора издати од ситуација у којима надлежно судско тело може диспозитивно одлучити о његовом издавању. Европски налог за хапшење облигаторно се мора издати када се ради о једном од 32 кривична дела укључена у Оквирној одлуци и уколико је за њих по праву државе издавања прописана максимална казна од најмање три године.

Треба напоменути да је Европска комисија предлагала далеко ширу примену Европског налога за хапшење. Наиме, она је предлагала да се Европски налог примењује на сва кривична дела уз прецизирање ограниченог броја кривичних дела који би били изузети. Међутим, Савет ЕУ је такав предлог оценило превише радикалним, након чега је одлучено да се примени потпуно супротна варијанта дрфинисања ограниченог броја крвичних дела на које ће се Европски налог односити.

Дакле обавеза издавања Европког налога за хапшење односи се на тачно одређен број најтежих кривичних дела. Међутим, Савет може накнадно, једногласном одлуком, додати на листу и друга кривична дела. Постигнут је договор држава чланица ЕУ за следећа кривична дела:

1. учешће у злочиначкој организацији;2. тероризам;3. трговина људима; 4. сексуално искоришћавање деце и дечија порнографија;5. илегална трговина наркотицима;6. илегална трговина оружјем, муницијом, и експлозивом;7. корупција;8. проневера;9. прање новца стеченог криминалним активностима;10. фалсификовање новчаница (Евра);11. рачунарска кривична дела;12. кривична дела против животне средине, укључујући трговину угроженим животињаљма и

биљним врстама;13. помагање илегалног уласка и боравка;14. убиство и тешке телесне повреде;15. илегална трговина људским органима и ткивима; 16. отмица, илегално задржавање и узимање талаца;17. расизам и ксенофобија;18. организована или оружана пљачка;19. илегална трговина културним добрима, укључујући антикварске предмете и уметничка

дела;20. преваре; 21. рекетирање и изнуђивање;22. фалсификовање и пиратски производи;23. фалсификовање докумената и трговање истима;24. кривотворе средстава плаћања;25. илегална трговина хормоналним супстанцама и факторима раста;26. илегална трговина нуклеарним и радиоактивним материјалом;27. крађа аутомобила;28. силовање;29. пироманија;30. кривична дела у надлежности Међународног кривичног суда;31. илегална отмица авиона или бродова;32. саботажа.

Од издатог Европског налога, Оквирна одлука разликује диспозитивно издавање када судско тело може на темељу своје оцене, издати Европски налог за дела која су кажњива по праву државе

10

издавања максималном затворском казном од најмање 12 месеци или кад је казна донета у трајању од најмање 4 месеца.

Осим кривичних дела која су набројана у Оквирној одлуци Европски налог за хапшењее може се издати и за друга кривична. У таквим ситуацијама изручење се може условљавати чињеницом да је наведено дело инкримисано и по праву државе извршења, а не само по праву дршаве издавања Европског налога.

4.2. Одбијање извршења налога

Оквирна одлука разликује облигаторно и диспозитивно одбијање извршења Европског налога за хапшење. Прецизно су прописане три ситуације у којима је судско тело државе извршења обавезно одбити извршење Европског налога:

Прва – се односи на ситуацију када је кривично дело, на које се односи Европски налог, обухваћено амнестијом у држави извршења, а да је држава по свом кривичном законодавству била надлежна за кривично гоњење у односу на то дело. Диспозитивно одбијање извршења Европског налога могуће је у случају када се не ради о неком од најтежих кривичних дела (оних која су укључена на листу бр. 2) и када конкретно дело не представља инкриминацију у држави извршења;

Друга - се односи на ситуацију када је тражена особа већ кажњена за исто кривично дело, да је одслужила или тренутно служи казну затвора или се казна више не може извршити по праву државе кажњавања. Односно када је тражена особа већ процесуирана у држави извршења за исто дело;

Трећа - држава ће одбити извшење Европског налога за хапшење када тражена особа због својих година не може бити кривично одговорна по праву државе извршења. Односно на ситуацију када је судско тело државе извршења одлучило да не води кривични поступак за дело за које се Европски налог за хапшење односи или постоји правоснажна пресуда за тражену особу у држави чланици у односу на исто дело које спречавају даље процесуирање. Такође, извршење Европског налога може се одбити уколико јесуд извршења обавештен да је тражена особа правоснажно осуђена у трећој држави за исто дело.

4.3. Случај вишеструког налога

Оквирна одлука садржи решења за две основне ситуације у којима истовремено постоје Европски налози већег броја држава за изручење исте особе:

Прва ситуација . односи се на сукоб Европских налога двеју или више држава чланица. У случају када је више држава чланица издало Европски налог за изручење исте особе, одлуку којој од њих ће се тражена особа изручити доноси држава извршења. При томе надлежно судско тело водиј рачуна о свим околностима случаја, а посебно о тежини у месту извршења дела, датуму подношења Европског налога, као и да ли се Налог односи на вођење кривичног поступка или на извршење казне;

Друга ситуација – се односи на сукоб између Европског налога за хапшење државе чланице и традиционалног захтева за изручење треће државе. У случају када су у конкуренцији захтеви државе чланице и треће државе (земље која није чланица Уније), одлуку доноси надлежно тело државе извршења узимајући у обзир све релевантне елементе. Дакле, у овом случају Оквирна одлука не прецизира да за доношење одлуке мора бити надлежно судско тело, већ само говори о надлежном телу. Што се тиче релевантних околности надлежно тело поред околности ииз првог случаја узима у обзир и оне које су садржане у примењивим конвенцијама.

4.4. Рокови

Држава која прими Европски налог за хапшење дужна је да делује по хитном поступку, у складу са роковима који су за сваку радњу предвиђени. Оквирна одлука разликује две основне врсте рокова:

Које се односе на доношење одлуке о Европском налогу и

11

Које се односе на извршење изручења након што је донета одлука о изручењу.

Што се тиче рокова за доношење одлуке о Европском налогу за хапшење разликују се две ситуације:

У којој је тражена особа сагласна са изручењем. Тада судско тело има рок од 10 дана за доношење одлуке;

У свим другим случајевима рок за доношење одлуке је 60 дана.

У ванредним околностима у обе ситуације могуће је продужити рок за још укупно 30 дана, с тиме да о разлозима кашњења мора одмах обавестити државу издавања Европског налога.

Када је надлежно судско тело донело одлуку да се удовољи Европском налогу, почиње са истицањем рока за извршење изручења. Складно Оквирној одлуци изручење треба извршити што је брже могуће. Крајњи рок за изручење је 10 дана од којначне одлуке. Међутим, изручење се привремено може одложити због хуманитарних разлога уколико би оно на пример угрозило живот и здравље тражене особе.

5. Промене у ЕУ након напада у Мадриду, 11. марта 2004. године

5.1. Став Савета ЕУ

Након терористичких напада у Мадриду, 11. марта 2004. године, у својству председсавајућег Савета ЕУ Берти Ахер издао је саопштење о основама борбе против тероризма:

"Безосећајни и кукавички напади од 11. марта јесу ужасна опомена коју нашем друштву представља претња тероризма. Безрезервно осуђујемо оне који су планирали нападе који су изазвали велика разарања и прекратили многе људске животе. Напади у Мадриду били су и напад на вредности на којима почива ЕУ. Нема никаквих оправдања за било који терористички акт. ЕУ неће одустати од демократије и правде због ових безумних дела. Делимо солидарности са народом Шпаније и обавезујемо се да ћемо се борити против тероризма у оквиру наших моћи и у складу са Повељом ОУН. У Европској стратегији безбедности коју је Савет ЕУ усвојио назаседању у децембру прошле годнне, тероризам је дефинисан као кључна опасност по интересе ЕУ... Ми смо опредљени за убрзавање примене препорука Европске стратегије безбедности по питању тероризма".

Савет ЕУ захтевао је договор шефова држава и влада за преузимање обавеза које су садржане у "Клаузули солидарности" (The Solidarity Clause in draft constitution for Europe) која је саставни део нацрта европског устава. Наглашен је значај појачавања напора ЕУ у борби против тероризма, кроз обезбеђивање државама чланицама да помажу један другој у одговору на нове терористичке и друге претње.

У том смислу, предложене су следеће мере: Усвајње ревидираног акционог плана о тероризму (The Revised Plan of Action, The

2004 EU Plan of Action to Combat Terrorism) – У контексту Европске стратегије безбедности и ревизије акционог плана о тероризму из 2001. године председавајући је предложио ревидирану Стратегију борбе против тероризма. Тиме ће се утврдити циљеви од највишег приоритета, покривајући све аспекте селовања ЕУ у тој области. Свеобухвтни план за имплементацију ће уследити и њиме ће бити утврђени кључни задаци за сваки зацртани циљ, за органе ЕУ који су одговорни за спровођење тих циљева. То се нарочито односи на Радну групу за тероризам трећег стуба ЕУ (the Terrorism Working Party – TWP, JHA) и Радна група за троризам другог стуба ЕУ (CFSP Working Group on Terrorism - COTER)

Постављање координата за безбедност – Именовање координатора за безбедност ради унапређења сарадње између ЕУ и трећих земаља и основни правац у активности у борби против тероризма;

12

Унапређење сарадње у обавештајном раду – Побољшање сарадње између полицијских и безбедносних служби и промовисање ефикасне, систематске сарадње обавештајних служби земаља чланица ЕУ;

Смернице заједничког приступа борби против тероризма – Брз и коначан споразум о нацрту смерница заједничког приступа борби против тероризма показао би спремност ЕУ да спречи и заустави тероризам на видљив и кохеретан начин;

Јачање сарадње између ЕУ и ОУН по питању тероризма – Постизање договора о нацрту Свеобухватне конвенције о тероризму о којој се сада расправља у ОУН коа и помагање рада Комитета ОУН за контратероризам;

Финансирање тероризма – Побољшање ефикасности и успешности механизама ЕУ за замрзавање финансијских средстава терориста као и кретање тих средстава чији ће приоритет бити усмеравање наочекиване канале ради спречавања финансирања терориста и на законске предлоге за стварање мреже за размену информација – података о финансирању тероризма;

Мере за јачање практичне сарадње . Јачање практичне сарадње са посебним освртом на обезбеђивање свих ресурса које могу да пруже специјалне полицијске снаге, EUROPOL и EUROJUST. Осим тога, наставак примене и поштовања постојећих мера усмерених на јачању такве сарадње у борби против тероризма:

Спровођење постојећих мера – Наглашавање приоритета завршетка рада на постојећим мерама које имају важну улогу у борби против тероризма. То подразумева окончавање рада наоквирној Одлуци о узајамном признавању наређења о конфискацији, развоју друге генерације Шенгенског информационог система и на новом информационом визном систему, као и на предлогу о Европској граничној служби;

Аспекти спољне политике – Постизање договора о програму за унапређење односа са трећим земљама, како би се обезбедила ефикасна и практична сарадња и заједничко деловање у борби против тероризма на глобалном нивоу.

5.2. Став Савета за правосуђе и унутрашње послове

На заседању Савета за правосуђе и унутрашње послове, 08. јуна 2004. године у Луксембургу, високог представника ЕУ за зајендничку спољну и безбедносну политику Хавијер Солана је представио министрима 25 земаља чланица извештај са предлозима за јачање мера против тероризма и сарадњи у области обавештајног рада.

Према његовим речима средишње место његових предлога садржано је у дужности "Здруженог центра за кризне ситуације ЕУ" (Joint Situation Centre - SitCen) да израђује обавештајне анализе с циљем да се помогне креиртање политике ЕУ. Поред тога, Х. Солана је истакао да су око овог предлога били консултовани шефови обавештајних служби земаља ЕУ и да су га подржали.

Предлог је утемељен на посојећј сарадњи обавештајних служби земаља чланица од почетка 2002. године унутар "Здруженог центра за кризне ситуације у ЕУ". Поред тога, Х. Солана је истакао следеће идеје:

кораци које трегба да предузму шефови безбедносних служби 25 земаља ЕУ ради одржавања редовних састанака као групе у оквиру постојеће "Групе за борбу против тероризма" (Counter Terrorism Group - CTG);

рад "Групе за борбу против тероризма" треба да омогући тесну сарадњу напољу аналитичке тазмене између безбедносних служби и треба да помогне побољшање оперативне сарадње;

кораци EUROPOL у правцу поновног активирања специјалне антитерористичке једнинице и напора којим би се побољшао прилив обавештајних података о криминалу.

5.3. Координатор ЕУ за борбу против тероризма

13

Нкон дапада у Мадриду, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Х. Солана именовао је, 24. марта 2004. године, првог координатира ЕУ за борбу против тероризма (Counter Terrorism Coordinator) који ће радити у оквиру Секретаријата Европског савета.

Именовању координатора ЕУ за борбу против териризма претходила је идеја о бољој контра-терористичкој и обавештајној сарадњи унутар ЕУ кроз облик европске обавештајне агенције. Идеју је подстакла Аустрија и подржана је од стране мањих европских држава на ванредном састанку министара унутрашњих послова ЕУ, 19. марта 2004. године. Међутим, пте најутицајнијих држава ЕУ (В. Британија, Француска, Немачка, Шпанија и Италија), су одбиле предлог стварања европске обавештајне агенције по моделу ЦИА, чија би организацијска структура била у ствари део постојећих националих обавештајних служби држава ЕУ.7

У писму исрком предсерништву ЕУ, Х. Солана је стакао да од координатора ЕУ за борву против тероризма очекује:

предлоге у циљу организације рада Канцеларије ЕУ за борбу против тероризма; припрему предлога за бољу координацију специјализованих савета ЕУ и тела за

безбедносна питања и редовно конктактирање са земљама чланицама како би се што боње координирала борба

против тероризма на нивоу Уније и државе.

За координаора ЕУ за борбу против тероризма изабран је Гиј де Вриј (Gijs de Vries), бивши заменик холандског министра унутрашњих послова, стар 48. година, по политичком опредељењу либерал, који је представљао Холандију у Европском Парламенту приликом рада Конвенције која је израдила нацрт уставаа ЕУ и имао је кључну улогу у оснивању Међународног кривичног суда.

Његово именовање је изазвало негододвање јавности и дела администрације ЕУ због недоцољног искуства у обавештајном и политичком раду као и због чињенице да долази из једне од најмањих чланица ЕУ. Додатне сумње у будући рад координатора ЕУ за борбу против тероризма изазвао је и сам де Вриј изјавом датој 06. априла 2004. године "... моја улога је ограничена, имам исту моћ коонтроле над полицијом идругим безбедносним службама као и све државе чланице ЕУ што не доприноси ефикасном раду Канцеларије координатора ЕУ за борбу против тероризма".Поред тога истакао је и проблеме:

ЕУ има ограничену одговорност за спровођење борбе против тероризма самим тим што је она тренутно у фокусу националих влада чланица;

Без неопходне сарадње Канцеларија координаторане може да сагледа у потпуности проблем што отежава пан-европско саледавање тероризма и борбе против тероризма;

Најутицајније државе ЕУ и њихове безбедносне службе имају међусобну директну сарадњу засновану на решавању одређених случајева (case-by-case) чиме се заобилази Канцеларија координатора.

С друге стране Гиј де Вриј је предложио и следеће варијанте побољшања сарадње: Прва варијанта – Успостављање "високе групе ЕУ за тероризам" (new EU high-level group

on terrorism); Друга варијанта – Стапање радних група за тероризам другог и трећег стуба ЕУ у једну

институцију (merge the terrorism Working Group and the Working Party on Terrorism) и Трећа варијанта – Задржавање постојеће структуре тела ЕУ за борбу против тероризма с

тим што би одбор сталних представника (Comité des Représentants Permanents - COREPER) координисао различите Комитете на један систематичнији начин.

5. Европке перспективе и стратегије

7 Тврдња В. Британије била је да је битније даље предузимање маера, на основу већ постојећих споразума, него стварање нове институције. Аргумент Немачке био је да стварање обавештајне агенције на нивоу ЕУ, довело би до дуплирања посова и могућег сукоба са EUROPOL, иако није искључила могућност стварања такве институције у будућности.

14

Терористички напад у Мадриду, 11. марта 2004. године био је окрутна опомена глобалне природе и распрострањености тероризма. Након овог догађаја, низ семинара је организовано широм ЕУ да би се размотрила опасост од тероризма из европке перспективе. Међу питањимао о којима се расправљало на семинарима били су:

структура терористичких организација у Европи; остварени напредак у борби против тероризма у последње три године и могући доприноси ЕУ у побољшању безбедности.

Стална тема свих организованих семинара, након напада у Мадриду била је све невидљивија граница између унутрашње и спољашње безбедности. Постојећа граница усложава ефикасност примене антитерористичких мера. Док се земље чланице ЕУ могу договорити о мерама према трећим државама (нпр. увођење санкција), процес на националом нивоу је сложенији у погледу ефикасности и придавању важности том питању.

Европа се сада суочава са новом врстом тероризма који се разликује од ранијих таласа терористичких активности. Упркос томе, креатори политике и европска јавност у великој мери настоје да потцене озбиљност таквих претњи.

С обзиром на природу терористичких претњи истичу се следећи трендови: Европа се суочава са смртоносним тероризмом. Терористичке ћелије су веште у

употреби асиметричних средстава да циљају најосетљивије делове друштва с јасном намером да проузрокују што масновније жртве и повећаног интересовања терористичких организација за нуклеарне, хемијске и биолошке агенсе;

Терористичке организације у Европи су се прегруписале и постале су уситњеније након 11. септембра 2001. године, а неке су почеле да делују самостално. Пошто је децентрализована, Ал-Каида је задржала контакте и извођење операција што доводи до тога да је тешко оптужити ћелије Ал-Каиде за извршење терористичких аката;

Нови талас тероризма је повезан са верским фундаментализмом. Он, има изразито политичку конотацију, као што је свргавање прозападних режима у неким арапским земљама, слабљење утицаја Запада на Блиском истоку и обнову Калифата. С обзиром на такге екстремне циљеве, териристичке организације прибегавају дугорочним стратегијама.

Да би ЕУ примењивале ефикасну стратегију против тероризма неопходно је боље разумевањње корена његових узрока. У Европи, то подразумева боље разумевање улоге високе стопе незапослености и социјалне маргинализације сиротиње. Такође треба проценити улогу затвора као погодног тла за регрутовање терориста, Масовна је појава затвореника у ЕУ који су били незапослени упркос завршеним школама. Затвори такође служе као платформе за придобијање нових чланова. У неким затворима онима који се преобрате у Ислам нуди се заштита.

6.1. Успеси и пропусти ЕУ у борби против тероризма

Као најзначајнији успеси у досадашњој борби против тероризма наведени су: свргавање талибанског режима у Авганистану; континуирана међународна сарадња у борби ротив тероризма; побољшање сарадње у области правосуђа и финансија; јачање обавештајне сарадње између САД и Европе.

Са друге стране, као важни пропустик између осталог, наведени су: неспособност да се ухвате Осама бин Ладен и Абу Мусаб ал Заркави; поновни уплив Талибана у Авганистан; ограничена средства за Авганистан, јер су многа од тих средстава преусмерена за Ирак; ограничени успеси у дијалогу са унутрашњом и спољашњом дијаспором;

15

спора примена договорених мера (на пример око 100 земаља треба још да прихвати Конвенцију ОУН о забрани финансирања тероризма из 1999. године).

Показана је општа сагласност да рат против Ирака предвођен САД није смањио ниво опасости од тероризма, али је умањио кредибилитет антитерористичке алијансе у арапском свету. У неком земљама Европе, рат у Ираку допринео је јачаеу антиамеричког расположења, посрбно на периферији градова где у великој мери станују имигранти. Уз поштовање обавештајне сарадње између САД и Европе, уа европске земље често изазов то што су кориђћени обавеђтајни одаци за изрицање оптужби, који нису благовремено и у целости прикупљени и што су нетачни. Изражена је забринутост што укидању унутрашњих граница није уследила већа хармонизација политика или сарадња релевантни националних политичара ЕУ – што су искористиле терористичке групе (по некима ЕУ је постала "обједињени криминални простор").

6.2. Изазови

Терористички напади од 11. септембра 2001. године, дали су разумљив полет сарадњи земаља чланица у области правосуђа и унутрашњих послова. Међутим, тај полет је застао због процеса имплементације. Многе од мера које су предложене пре неколико годинајош нису у селости примењене. Стога, мере као што је европски налог за хапшење морају још да испоље своје могућности. Та ограничења такође значе да је област правосуђа и унутрашњњих посова у многоме и даље "виртуелан свет". Такође, утврђена су још два основна изазова сарадње у области правосуђа и унутрашњих послова:

израда обавештајних информација, јер се настоји да то и даље буде тајна, што природно не доводи до међународне сарадње;

хетерогени карактер националних актера такође омета мултилатералну сарадњу. Пошто другачије схватају претње, разни министри или водеће службе укључене у борбу против тероризма компликују сарадњу.

Неопходна су додатна средства или политичка ревизија:

окупљање на пољу обавештајног рада - Капацитети за превенцију тероризма морају се побољшати посебно у области оперативног рада (Human Intelligence - HUMINT). Мали је број аналитичара са неопходнимлингвистичким и професионлним знањем. Поштујући важност дистрибуције информација, сувише рестриктивне прописе требало би ревидирати. Неке базе података које су усмерене на борбу против тероризма (нпр. EURODAC)тренутно нису корисне за ту сврху. Стварање других база подарака, као например балистичке базе података за ЕУ могло би да олакша истражне радње преко гранца;

АБХ одбрана – Требало би побољшати спремност за АБХ одбрану. У практичном смислу, ребало би подстицати заједничке бежбе и обуку. Неопходан први корак био би инвентарисање постојећих капацитете у ЕУ;

Капацитети на нивоу ЕУ – Требало би повећати капацитете за заједничку анализу на нивоу ЕУ. Уступање додатног броја стручњака EUROPOL и додатна средства за Секретаријат савета први су позитивни кораци.

Декларација о борби против тероризма (Прилог бр. 3) коју је усвоји Савет, 25. март 2004. године, пружа основу за истицање неких од ових пропуста. Истовремено, Европска стратегија безбедности подвлачи потребу да стубови ЕУ гледају аље у креирању интегрисаније политике. Такође, усвајање Устава ЕУ има позитивне ефекте на сарадњу.

Што се тиче спољашњих мера чији је циљ обуздавање тероризма, ЕУ покушава да следи тросмерни приступ који се заснива на:

пружању помоћи, подршке и/или,

16

на притиску.

На пример као вид помоћи ЕУ пружа инострану помоћ за бржи развој и демократизацију широм света. То може да буде и техничка помоћ на пример у подршци мера за спречавање ширења оружја за масовно уништавање. Што се тиче притиска, ЕУ је увела метод условљавања према оним земљама које подржавају тероризам и ширење оружја за масовно уништавање, пошто је прихватила међународне споразуме који се на то односе.

Што се тиче Европске безбедносне и одбрамене политике (European Security and Defense Policy - ESDP), недавно усвојене измењене клаузуле солидарности значи да средства Европске безбедносне и одбрамене политике могиу евентуално да се користе унутар граница ЕУ у случају терористичких напада.

7. Закључак

Активности ЕУ посвећене борби против тероризма, по свом основном значењу далеко превазилазе сам одгоовор наведеним претњама и уједно представљају показатељ спремности и способности држава чланица ЕУ да успешно сарађују и заједничкии м делују не само на економском (у првом стуву ЕУ, него и наподручју спољне и одбрамбене политике, као и на подручју правосуђа и унутрашњих посова (у другом и трећем стубу ЕУ). Поред тога, у контексту даљег проширења ЕУ на нове државе (можда за чак 10 нових држава), предстијећих институционалних промена, одговор ЕУ на изазове новог доба, у које спадају терористичке претње, представља својеврстан тест способности функционисања "будуће преширене Европске уније".

Неуспех ЕУ у спречавању и отклањању терористичких претње би се врло негативно одразило на јавно мњење у ЕУ у односу на функционисање њених институција, а посебно става у вези даљег проширивања Уније.

У законодавном погледу треба издвојити неколико докумената којима је ЕУ увела значајне промене на подручју кривичног законодавства:

Оквирна одлука Савета о борби против тероризма којим је дефинисан појам тероризма. Дефиниција тероризма може се окарактерисати као "conditio sine qua non" ефикасне борбе против тероризма која истовремено онемогућава (колико је то уопште правним инструментима могуће) злоупотребу те борбе унеке друге, првенствено политичке сврхе. Оквирна одлука о борби против тероризма може се оценити као посебно важан правни акт. Она је за већи број држава увела јединствену дефиницију тероризма. Значење је још веће уколико се узима у обзир да ће учинак ове одлуке пренети преко граница ЕУ на треће државе. Наиме, усвојену дефиницију вероватно ће међу првима усвојити државе кандидати, али и на све оне које желе да постане пуноправне чланице ЕУ. На тај начин у врло кратком року, број држава са јединственом дефиницијом тероризмаа могао би прећи број од 30. За ЕУ она представља значајан корак у хармонизацији кривичног законодавства држава чланица и увођење јединственог састава казни;

Оквирна одлука Савета о Европском налогу за хапшење, процедури изручења између држава чланица. Наведеном одлуком се поједностављује процедута изручења како би се починиоци кривичних дела, дакле и терористи, спречили у коришћењу слабости и неусклађености правосудних састава држава чланица. Важно је истакнути да је овом одлуком направљен велики корак у стварању "Европског простора слободе безбедности и правде". Премда је Европски налог за хапшење 01. јануар 2004. године заменио све конвенцијске одредбе о изручењу у међусобним односима између држава чланица, важно ј еистакнути да увођење Европског налога за хапшење се не меша у односе које држава чланице имају са трећим државама.

Поред тога, за успешну борбу против тероризма посебно је важно спречини његово финансирање. У том погледу, ЕУ је усвојила важан законодавни пакеткојег чине прописи који омогућују замрзавање финансијских средстава особа које су осумњичене за финансирање тероризма, што је нужно како би се могли блокирати рачуни физичких и правних лица за које постоји сумња да учествују у

17

финансирању различитих терористичких организација односно за које се сумња да су терористичке организације.

У законодавном смислу уколико Србија и Црна Гора желе олакшати процес приближавања чланству у ЕУ, неопходно је стално праћење промена европслог законодавства, правовремено прилагођавање домаћег законодавства наведеним променама. На подручју борбе против тероризма и усклађивања распона казни за разне облике кривичних дела тероризма.

ЛИТЕРАТУРА:

1. материјал – Conclusions and Plan of action of the extraordinary European council meeting on 21 September 2001, 5 страна;

2. материјал - Extraordinary council meeting – Justice, Home Affairs and Civil Protection – Brussels, 20 September 2001, 15 страна;

3. материјал – European Union – Factsheet, The Fight against Terrorism, 3 стране;4. материјал - European Council to Focus on Fight against Terrorism, Brussels 15 March 2004, 3

стране;5. материјал – Declaration on Combating Terrorism 9 страна;6. материјал – Summary of remarks by Javier Solana, EU High Representative for CFSP, on

Terrorism and Intelligence Co-operation, Luxembourg, 08 June 2004, 2 стране;7. материјал – Facing Terrorism: European Perspectives and Strategies, 07 May 2004, 4 стране;8. материјал – European strategy in the fight against terrorism and the co-operation with the United

States, Gijs De Vries, European Co-ordinator for counter-terrorism, Washington 13 May 2004, 7 страна;

9. материјал – EU Counter Terrorism efforts in JHA field 3 стране.

18