Specificnosti medjunarodnog poslovnog komuniciranja-Kada se nadjemo u neko stranoj zemlji ili u kontaktu sa stranim poslovnim partnerom, u poslovnom komuniciranju treba poci od nekoliko osnovnih principa kao sto su:

Covecanstvo cine razlicite culture. Nssa vrednost e onolika koliko smo u stanju da razumemo I primenimo

kulturnu raznolikost. Pravila nalazu da se postuju obelezja one culture u kojoj se nalazimo. Kada odlazimo u drugo kulturno podneblje, potrebno je da se na vreme

upoznamo sa osnovnim obelezjima culture tog podneblja. Neverbalna komunikacija u razlicitim kulturama ima I neka razlicita

svojstva-Kontakt ocima je svuda bita. Skretanjem I skrivanjem pogleda tokom razgovora, moze se ostaviti dojam o nesigurnosti, nezainteresovanosti ili neuverljivosti.-Izraz lica svoju najvecu tajnu krije u osmehu, pozeljan je u svim situacijama.-Pokreti glavom takodje su pozeljni posebno dok slusamo druge, prihvatamo njihov razgovor ili odobravamo ono sto govore.-Drzanje tela otkriva karakter kao I sam govor. Treba stajati uspravo, s rukama uz telo. Kada se sedi blaga nagnutost napred pokazuje zainteresovanost. Nije dobro sedeti ni previse lezerno, ne treba sve vreme drzati prekrstene ruke, stalno dodirivati kosu, ne treba mahati rukama, niti drzati ih cvrsto stegnute.Nemacka-Nemacki komunikacijski stil karakterisu:

izuzetna priprema kultura pregovaranja odlucivanje on osnovu cinjenica brzo resavanje problema postovanje sagovornika I njegovog vremena nagradjivanje prema iskazanim rezultatima.

-Uspeh u komunikaciji sa stranim poslovnim partneromunapred je olaksan ako znamo sledece informacije o zemlji poslovnog partnera kao sto su:

puno zvanicno ime drzave sa kojom poslujemo glavni grad te drzave ime predsednika drzave drzavne I verske praznike kulturne razlike u ishrani ukratko istoriju I geografiju zemlje poznavanje slavnih licnosti

Italija-Italijani su u poslovnom svetu prepoznatljivi kao otvoreni, verbalni, inteligentni, familijarni, religiozni I iskreno zainteresovani za osobu sa kojom dolaze u poslovnu vezu. Poznati sup o tome da su skloni da preuzimaju poslovne rizike I izazove. Zato su skloni da kazu da je italijanski stil poslovanja nepredvidljiv, dinamican I preduzetnicki. Italijani vole da razgovaraju o: Fudbalu, italijanskoj arhitekturi, umetnosti, filmu, muzici, obicajima, hrani I vinu. Ne vole da razgovaraju o: mafiji, porezima, politici u Italiji, politici Vatikana I Drugom svetskom ratu.

Grcka

-U poslovnoj komuniciranju Grci izuzetno cene licni kontakt I vrlo su nepoverljivi prema pisanoj komunikaciji. Zato vise vole sastanke licno, od komunikacije telefonom ili pismenim putem. -Teme o kojim aGrci uzivaju da razgovaraju se odnose na njihovu istoriju, kulturu, porodicu, filmove, pozoriste I sport. Temu koju treba izbegavati odnosi se na komentare o status Kipra.Rusija-Rusi su vrlo komunikativni, neposredni I srdacni. Tacnost im nije prepoznatljiva osobina, zato I nije neuobicajeno za Ruse da kasne na zakazani sastanak. Ali kod Rusa vazi jedno nepisano pravilo, a to je sto im je sastanak vazniji to ce manje kasniti.-Teme o kojima Rusi rado razgovaraju sa svojim poslovnim partnerima odnose se na knjizevnost, muziku, slikarstvo. Za Ruse je posebno interesantna, inspirativna I pozeljna tema o Drugom svetskom ratu.-Rusi vole da primaju I daju poklone, pozeljno je da pokloni budu skupi.Amerika-U kominikaciji sa Amerikancima poslovni partner mora da bude spreman na neprestanu dinamiku. U Americi vreme znaci sve, a ponajvise novac, koji je prekretac, celokupnok americkog drustva. U pregovaranju sa Amerikancima je potrebno koristiti jake argumente koji su aktuelni. To znaci da poslovni partner mora da poznaje aktuelnu poslovnu situaciju I pri tom koristi u komunikaciji aktuelne poslovne pojmove.-Sve teme koje su povezane sa novcem sui m vrlo interesantne, film I sport sui m takodje zanimljive teme za razgovor. Teme koje treba izbegavati u svakom slucaju su politika, religija.Spanija-Kako u poslovnom, tako I u drustvenom zivotu kod Spanaca se preplicu formalno I neformalno, ljudska topline I diplomatska uzdrzanost. Poznati sup o svom ponosu I casti. -Pozeljne teme za razgovor sa Spancima:

spanska tradicija spanska kultura I umetnost putovanje spanska vina I likeri sport, posebno fudbal borba bikova

-O cemu ne treba sa njima pricati: Baskijskom separetizmu I katalonskom religionizmu Franku Pitanjima licne prirode, posebno ne na prvom sastanku Religija Drugom svetskom ratu

Turska-Pregovori zapocinju tako sto se prvo pojavljuju mladji clanoviporodice. Ukoliko oni procene da je saradnja mogucam tek tada cete sresti starijeg ili najstarijeg clana u firmi.-Prilikom dolaska I predtavljanja u firmi, prvo treba pozdraviti rukovanjem najstarijeg clana skupa pa tek sve druge. Pre nego sto se krene na poslovno pregovaranje, praksa je kod Turaka da tome prethodi podosta nevaznih pitanja.

-Sustina razgovora I posla kod Turaka ne gleda se samo kroz profit, vec u tome igraju veliku ulogu cast, dostojanstvo, iskrenost, poverenje, postovanje. -Sa Turcima se uvek mogu pokrenuti razgovori o njihovoj profesiji, fudbalu I porodici, ali nikako ne treba pokretati pitanja o politici ili o Kipru.Svajcarska-Svajcarska se razlikuje po mentalitetu u svojim kantonima, ali zajednicko za sve delove drzave je preferiranje preciznosti I izuzetne tacnosti. Na sastanka nije pozeljno kasniti ni minut, jer bi to moglo predstavljati uvredu.-Nemojte taosati ljude prilikom susreta, niti ih dodirivati, posebno ne ljubiti u obraz. Nikao nemojte upirati prstom prilikom pokazivanja, vec celom rukom.-Uvek o raazgovorima van posla mozete komentarisati svetska pitanja, putovanja kroz Svajcarsku, zimske sportive, istoriju Svajcarske I posao. Za izbegavanje je uvek pitanje Svajcarske tokom Drugog svetskog rata, posebno ponasanje prema Jevrejima, raspave o neutralnosti I vojsci, kao I licna pitanja ili pitanja novca ili banaka.

Uzroci treme-Istazivanja kazu da kada strahujemo ili se bojimo od nastupa u medijima, na prezentaciji, ili bilo kom vecem javnom skupu, ustvari mi se tada pre svega bojimo samih sebe. -Strah je posledica saznanja da je nastupanje pred auditorijumom, pogotovo ako ga sacinjavaju nepoznate osobe, ustavri, izlaganje sebe tudjoj proceni. Zato je strah od javnog nastupa jedan od najjacih ljudskih strahova.-Aristotel je govorio da kada nas obuzme strah nikada ne treba zaboraviti da bi se I oni koji nas gledaju ili slusaju dok javno nastupamo I govorimo, jednako osecali kao I mi da sun a nasem mestu. To saznanje treba da nam pomogne da svoj strah, odnosno tremu kontrolisemo. Ukoliko ih nekontrolisemo, trema moze da izazove cak I potpunu blokadu.

Pojavni simptomi treme-Simptomi treme se najcesce manifestuju kroz fizicke I psihicke simptome. Neki od uobicajenih fizickih simptoma koji se javljaju pred sam pocetak izlaganja su:

znojenje ruku osecaj mucnine u stomaku povracanje drhtanje tela malaksalost bledilo u licu crvenilo u licu otezano disanje lupanje srca povremeno gusenje ucestalo kasljucanje…

-Svima njima pridruzuju se jednako zabrinjavajucipsihicki simptomi koji se manifestuju kao:

blokada memorije iznenadni osecaj da ne znamo gde se nalazimo

iznenadni osecaj da ne znamo sta radimo cesto ponavljanje istih reci sve vise koriscenje reci kao sto su: eto, zar ne, ovaj, to jest…

-Treme se najcesce pojavljuje: kada se adekvatno ne pripremi za javni nastup kada se auditorijum pred kojim nastupate posmatra kao protivnik kada se na pocetku nastupa priseca losih iskusava sa ranijih nastupa kada se misli na opasnost od neuspeha pri nastupu I njegove posledice kada se isklojuci iz stvarnosti I prepusti stanju lebdenja kada se stalno misli samo na tremu kada se cine nepredvidjene stvari na koje covek nije navikao tokom

javnog nastupa.

Kako savladati tremu-U borbi protiv treme saveznici su vreme I strpljenje. Vestina savladjivanja treme se uci upornoscu I umecem da se od protivnika pretvara saveznik.-Postoji mnogo saveta koji mogu pomoci da se umanji trema I strah od javnih nastupa. Oni se mogu grupisati u cetiri celine, koje cine:kvalitetna priprema pre nastupa

potpuna usresredjenost na temu koja ce se izlagati na javnom nastupu razvijanje pozitivnog stave I samopouzdanja I pretapanje treme u

pozitivnu akciju

Kvalitetna priprema-Kvalitetn izlaganja u najvecem broju slucajeva zavisi od pripreme. Dobra priprema omogucava da se u potpunosti ili na njmanju mogucu meru svedu neznanje, strah I neizvesnost.-Da bi se trema pri izlaganju neutralisala, potrebno je:

u potpunosti ovladati materijom koja se izlaze napraviti teze izlaganja podvuci kljucne reci u recenice u tekstu tokom izlaganja povremeno baciti pogled na concept izlaganja, i uvezbavati izlaganje pred drugima ili snimanjem pomocu kamere

-Rad na uvezbavanju I ponavljanju je osnova za postizanje uspesnih nastupa I za adekvatno snalazenje prilikom napornog komuniciranja.

Usresredjenost na temu koja se izlaze-Potpuna usresredjenost na temu koja se izlaze je sledeca vaza u oslobadjanju od treme. Ona ukljucuje nekoliko aktivnosti uoci dana nastupanja I na sam dan nastupanja:

opustanje obavljanje uobicajenih svakodnevnih poslova aktivno ukljucivanje u process organizacije nastupa razgovor sa publikom pre nastupa.

-Pogresno je da se uoci dana nastupanja I na sam dan nastupanja menjaju svakodnevne navike zivota. Ako ste u mogusnosti dodjite ranije u prostor u kojem cete govoriti, proverite tehnicka pomagala, upoznajte se sa prostorom. Na taj nacin nervosa lako moze prerasti u entuzijazam.

Razvijanje pozitivnog stave I samopouzdanja-Treme cemo se tesko osloboditi ako ne razvijemo pozitivan stav I uverenje u uspesnost nastupa. To se najbolje postize uvezbavanjem koncetracije. Za postizanje dobre koncetracije, preporucljivo je da ucesnik unapred “prozivi” atmosferu I svoj nastup.-Za dobru pripremu bitna je vizuelizacija. Pozitivne misli mogu posve preokrenuti I promeniti nase osecaje, pa I osecaj sraha. Imajte na umu: pubika je dosla da vas cuje, vi znate nesto sto oni ne znaju, vi imate nesto sto oni nemaju. Uz to oni zele da vi supete. I najvaznije, najveci deo vase treme uopste ne primecuju. -Ako hocete srah I tremu da pretvorite u skog saveznika, pre javnog nastupa nemojte:

razgovarati o tremi piti koka-kolu I gazirana pica piti hladne hapitke piti kafu piti alcohol jesti slatkise I cokoaldu pusiti cigarete I uzimati lekove za smirenje.