EZBEDNOST APADNOG ALKANA11).pdf · Iz njegovog članka možemo zaključiti da je reforma policije u Srbiji konstantan proces koji je bio optere-ćen politizacijom, tačnije da je

BEZBEDNOSTBEZBEDNOST

ZA P A D N O GZA P A D N O G

B A L K A N AB A L K A N A

Reforma sektorabezbednosti

Politička upotreba konflikata

Evropska bezbednosna i odrambena politika

BROJ 11 • OKTOBAR – DECEMBAR 2008.

Beograd

BEZBEDNOST

ZAPADNOG

BALKANA

Časopis Beogradske škole za studijebezbednosti

BROJ 11OKTOBAR –DECEMBAR 2008.

Izdavač:Centar za civilno-vojne odnoseGlavni i odgovorniurednik:Miroslav HadžićIzvršni urednici:Sonja StojanovićFilip EjdusJelena RadomanUređivački odborNadége RagaruDragan SimićKenneth MorrisonIvan VejvodaBogoljub MilosavljevićTimoti EdmundsMarjan Malešič Friesendorf CorneliusBarry Ryan Svetlana Đurđević-LukićLektura i korektura:Tatjana HadžićDizajn:Saša JanjićKompjuterska priprema:Časlav Bjelica

Štampa:GORAGRAF, Beograd

Tiraž: 600 primeraka

Beogradska škola za studije bezbednostiotvorena je zahvalju-jući podršci KraljevineNorveške. Rad školepodržava Balkanskifond za demokratiju.

SadržajREČ UREDNICE . . . . . . . . . . . . 3

REFORMA SEKTORABEZBEDNOSTI

Jelena Radoman KONCEPT REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI . . . 4

Beri RajanJEDINO ŠTO JE KONSTANTNO JE PROMENA: KRATKA POLITIČKA ISTORIJA POLICIJSKE REFORME U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

POLITIČKA UPOTREBAKONFLIKTA

Jelena RadomanKAKO JE DRUGI ČEČENSKIRAT DOPRINEO PUTINOVOJ PARADIGMI JAKE DRŽAVE?. . . . . . . . . . . . 20

Vera Stojarova i Miroslav MarešREPUBLIKA SRPSKA KRAJINA – PREPREKA NAPUTU INTEGRACIJE HRVATSKE U EVROATLANTSKE STRUKTURE? . . . . . . . . . . . . . 27

Tatjana Petrović RAZLIČITE BEZBEDNOSNEPOLITIKE EVROPSKE UNIJE I RUSIJE: SLUČAJ NEZAVISNOSTI KOSOVA I VEZA SA „ZAMRZNUTIM KONFLIKTIMA“ U MOLDAVIJI I GRUZIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

EVROPSKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA

Dragana Đurašinović-Radojević PARLAMENTARNA KONTROLA EVROPSKEBEZBEDNOSNE I ODBRAMBENE POLITIKE. . 64

RECENZIJE

Marko Savković„AKTUELNA PITANJA IZ MEĐUNARODNIH ODNOSA“, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU. . . . . . 76

Biljana Kotevska“THE FOREIGN POLICY OF THE EUROPEAN UNION”, STEPHANKEUKELEIRE I JENNIFERMACNAUGHTAN . . . . . . . . . . . 80

Đorđe Popović „SECURITY SECTOR REFORM IN TRANSFORMINGSOCIETIES – CROATIA, SERBIA AND MONTENEGRO“,TIMOTHY EDMUNDS. . . . . . . 82

POZIV ZA UČESTVOVANJE NA KONFERENCIJI. . . . . . . . . 85

UPUTSTVO ZA PISANJE ČIKAGO STILOM. . . . . . . . . . . 87

Ovaj časopis finansira NATO

Fond zaotvoreno

društvo

Centar za civilno-vojne odnose doprinosi javnom iodgovornom učestvovanju civilnog društva upovećanju bezbednosti građana i države na principi-ma modernog demokratskog društva, kao iunapređenju bezbednosne saradnje sa susedima iuključenju Srbije u evroatlantsku zajednicu.

Beogradska škola za studije bezbednosti predstavljaposebno odeljenje Centra za civilno-vojne odnoseosnovano radi toga da, sistematskim istraživanjima iakademskim usavršavanjem mladih istraživača,doprinese razvoju studija bezbednosti u Srbiji.

Kontakt

Centar za civilno-vojne odnose

Gunduli}ev venac 48

11000 Beograd

tel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 334

www.ccmr-bg.org

[email protected]

Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštam-pavati, bilo u celini, bilo u delovima, bez izričite saglasnostiUređivačkog odbora.

Ocene izrečene u člancima lični su stavovi autora i neizražavaju nužno mišljenje Uređivačkog odbora ili Centra zacivilno-vojne odnose.

3

Reč urednice

S korašnji javni istup načelnika Gene-ralštaba Vojske Srbije Zdravka Pono-ša i javno iskazano neslaganje sa mi-

nistrom odbrane Draganom Šutanovcemizazvalo je brojne reakcije političkih odlu-čilaca, kao i stručne i najšire javnosti. Unajvećem broju slučajeva, političari i struč-njaci koji su iskazali svoje mišljenje pozva-li su se na normu demokratske civilne kon-trole i tumačenje vojnog profesionalizma.ZnačajnijI od brojnosti reakcija koje suizazvali bili su događaji u Ministarstvu od-brane koji su ukazali na nedovršenost i ak-tuelnost procesa reforme sektora bezbed-nosti u Srbiji. Prvi tekst u 11. broju časopi-sa «Bezbednost Zapadnog Balkana» bavise upravo konceptom reforme sektora bez-bednosti, njegovim poreklom i praktičnomprimenljivošću. Imajući na umu to da jekoncept upravo razvijen na iskustvimapostkonfliktnih, postautoritarnih i tranzi-cionih društava, čitaocima prepuštamo toda procene primenljivost koncepta na slu-čaj Srbije. Beri Rajan, autor teksta o istori-jatu reforme policije u Srbiji, između osta-log pisao je i o neophodnosti sagledavanjakarakterističnog društvenog i političkogkonteksta u kome se odvija proces reformesektora bezbednosti. Iz njegovog člankamožemo zaključiti da je reforma policije uSrbiji konstantan proces koji je bio optere-ćen politizacijom, tačnije da je vladajući re-žim zloupotrebljavao policiju.

Nužnosti reforme institucija sektorabezbednosti koje su bile akteri konfliktanije jedino nasleđe konflikta sa kojima sepostkonfliktna društva suočavaju. Tri tek-sta u ovom broju BZB bave se, svaki narazličit način, političkom upotrebom zavr-šenih i „zamrznutih“ konflikta. Tekst odrugom rusko-čečenskom ratu odnosi sena unutrašnju političku upotrebu tog rata ina način na koji je vojna ofanziva pomoglapromociji nove političke ličnosti VladimiraPutina i njegovog političkog stila. U tekstuo Republici Srpskoj Krajini autori VeraStojarova i Miroslav Mareš ispituju to da libi problem postkonfliktnog nasleđa mo-gao predstavljati prepreku integraciji Hr-vatske u Evroatlantsku zajednicu, dok Ta-tjana Petrović u svom tekstu istražuje raz-like spoljnopolitičkih i bezbednosnih stra-

tegija Evropske unije i Rusije, prikazujućiih kroz prizmu stavova koje ova dva akte-ra zauzimaju o problemu Kosova, sa jedne,i o problemu „zamrznutih konflikata“ uMoldaviji i Gruziji, sa druge strane.

Dragana Đurašinović-Radojevic se usvom tekstu o Evropskoj bezbednosnoj iodbranbenoj politici bavila mehanizmima iprocedurama nadzora aktivnosti Unije ko-ju, po njenim rečima, odlikuju „narastaju-će aktivnosti i impozantna ljudska i mate-rijalna sredstva“. U ovom tekstu ona se ba-vi problemom „dvostrukog demokratskogdeficita“, tj. problemom nepostojanja ade-kvatnog parlamentarnog nadzora politikeEvropske unije.

U ovom broju bavili smo se i radovimasa tematikom iz oblasti bezbednosti koji suobjavljeni u zborniku pod nazivom „Aktu-elna pitanja iz međunarodnih odnosa“, uizdanju Instituta za međunarodnu politikui privredu. Marko Savković je napraviokritički prikaz tri teksta koji govore o kon-ceptu reforme sektora bezbednosti, politiciEvropske unije u oblasti bezbednosti i od-brane i regionalnim inicijativama u oblastibezbednosti.

Zajedničkom spoljnom i odbrambe-nom politikom EU, kao i Evropskom bez-bednosnom i odbrambenom politikom ba-vili su se i Stefan Kuklijer i Dženifer Mak-noton u svojoj knjizi pod nazivom „Spolj-na politika Evropske unije“, čiji je prikaznapisala Biljana Kotevska.

U ovom broju nalazi se i prikaz knjigeTima Edmundsa „Reforma sektora bez-bednosti u društvima koja se transformišu– Hrvatska, Srbija i Crna Gora“. ĐorđePopović ovo štivo preporučuje čitaocimakoji su podjednako zainteresovani za teori-ju i praksu reforme sektora bezbednosti,imajući na umu to da je autor ispitivao pri-menljivost koncepta na dva komparativnaslučaja postautoritarnih i postkonfliktnihdruštava u tranziciji. Bez obzira na to da liće događaji u 2009. godini potvrditi ili de-mantovati primenljivost koncepta razvije-nog u zapadnoevropskom diskursu na slu-čaj Srbija, svakako će zahtevati pažljivoposmatranje i učestvovanje najšireg brojaaktera u oblasti bezbednosti.

Jelena Radoman

REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTIBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 Michael Brzoska, “Develop-ment Donors and the Conceptof Security Sector Reform”,DCAF Occasional Paper, no. 4(2003): 5.2 Timothy Edmunds, “Securitysector reform: Concepts andImplementation,” u Towardssecurity sector reform in postCold War Europe: a frame-work for assessment , eds. W.Germann and T. Edmunds.(Baden-Baden: Nomos, 2003),15.3 NATO Akcijski plan za član-stvo (MAP) i OEBS-ov „Ko-deks ponašanja o političko-vojnim aspektima bezbedno-sti“ spadaju u najznačajnije.4 Islam Yusufi, “Understandingthe Process of Security Re-form in Southeastern Europe,”Journal of Security Sector Ma-nagement, no. 2 (2004): 5.

4

Koncept reforme sektora bezbednostiJelena Radoman

UDK: 327.56::351.88 ; 351.78

Sažetak

Iako je teorijski nedovršen, koncept reforme sektora bez-bednosti ima veliku praktičnu važnost budući da se koristikao indikator uspešnosti procesa društvene transformacije. Uovom radu objašnjava značenje i poreklo koncepta, kao i or-ganizacije sektora bezbednosti na kojima je primenjen. Tako-đe, izložen je problem praktične primene holističnog i sveo-buhvatnog koncepta kao što je RSB.

Ključne reči: reforma sektora bezbednosti, civilno-vojniodnosi, studije razvoja, bezbednosne studije, tranzicija

Uvod

Ovaj članak baviće se reformom sektora bezbednosti(RSB). Reforma sektora bezbednosti predstavlja relativnonov i nerazvijen koncept kojim se akademska zajednica poče-la baviti devedesetih godina 20. veka. Iako je ostao nedefini-san i osporavan, koncept1 RSB koristi se kao pokazatelj uspe-šnosti širih procesa političkih i društvenih promena kao štosu procesi tranzicije i demokratizacije država. Iako ne posto-ji saglasnost čak ni oko toga šta sektor bezbednosti, a time ikoncept RSB obuhvata,2 postoje pokušaji da ova oblast budedefinisana nizom međunarodnih ugovora.3 Sprovođenje RSBje čak postavljeno kao jedan od uslova koje bi potencijalnezemlje članice trebalo da ispune radi sticanja punopravnogčlanstva u međunarodnim organizacijama, kao što su NATOi Evropska unija.4 Nesklad koji postoji između teorijske neu-temeljenosti koncepta RSB i njegove političke važnosti oprav-dava dalji rad na razvijanju koncepta i poboljšavanju njego-ve praktične primene.

(Autorka je istraživačica u Beogradskoj školi za studije bezbednosti)

U gotovo svim pokušajima definisanja organizacija kojespadaju u sektor bezbednosti naglašeni su kompleksnost i ho-listička priroda koncepta RSB.5 On je definisan kao širok isveobuhvatan koncept, a pri tome ne postoji konsensus o to-me šta sve čini RSB koncept. Bez obzira na značajne razlikekoje postoje između sveobuhvatnih i restriktivnih definicijasektora bezbednosti6, postoji saglasnost oko osnovnih insti-tucija koje spadaju u sektor bezbednosti. To su vojska, poli-cija i službe bezbednosti. Differencia specifica između ovih iostalih državnih institucija sastoji se u tome što su prve ovla-šćene da u ime države koriste silu.7 Razlika između instituci-ja sektora bezbednosti i ostalih državnih institucija nedvosmi-slena je i jasna. Međutim, razlikama koje postoje između po-jedinih institucija sektora bezbednosti ne posvećuje se dovolj-no pažnje. Koncept RSB koristi se uz pretpostavku da je pod-jednako primenljiv na sve tri institucije, dok su značajne raz-like između njih zanemarene i poništene.

Šta predstavlja koncept RSB?

Sektor bezbednosti čine one institucije „koje primenjuju ikoriste prinudu u kolektivne svrhe“, a koncept RSB predsta-vlja „proces putem kojeg se akteri sektora bezbednosti adap-tiraju na političke i organizacijske promene izazvane tran-sformacijom“.8 Koncept RSB je holistički i normativni kon-cept. To nije vrednosno neutralan proces proste adaptacijesektora bezbednosti jedne države na izmenjene bezbednosne ipolitičke okolnosti. Koncept RSB podrazmeva adekvatnu re-formu oružanih snaga koja je u skladu sa standardima libe-ralne demokratije.9 Na taj način koncept RSB predstavlja va-žnu komponentu u evroatlantskoj agendi demokratizacije.On ne podrazumeva prostu reorganizaciju i redukciju bivšihvelikih vojnih snaga zasnovanih na regrutnoj obavezi i službibezbednosti koje su služile posebnim interesima autoritarnihrežima, već predstavlja i proces promene načina na koji jed-na država razmatra vlastitu bezbednost i određuje šta trebada bude zaštićeno, od kojih pretnji i kojim sredstvima. Na tajnačin koncept RSB podrazumeva promenu u načinu razmi-šljanja o bezbednosti. Zbog toga proces RSB treba razlikova-

REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI

BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

5 Brzoska, 16.6 Prema restriktivnoj defi-niciji, u elemente sektorabezbednosti spadaju sa-mo oružane snage, kaošto su regularna vojska,policija i službe bezbedno-sti. Prema široj definiciji, uelemente sektora bezbed-nosti spadaju sve organi-zacije povezane sa pruža-njem bezbednosti, kao štosu sudstvo, privatne slu-žbe bezbednosti i paravoj-ne formacije.

Edmunds, SSR Conceptsand Impelmentation, 15.7 Timothy Edmunds, Secu-rity sector reform in tran-sforming societies: Croa-tia, Serbia and Montene-gro (Manchester: Manche-ster University Press,2007), 23.8 Edmunds, SSR in Tran-sforming Societies, 25.9 Wilfried von Bredow andWilhelm N. Germann, “As-sessing success and failu-re: Practical needs andtheoretical answers,” u To-wards security sector re-form in post Cold WarEurope: a framework forassessment , eds. W. Ger-mann and T. Edmunds.(Baden-Baden: Nomos,2003), 185.

5


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

10 Edmunds, SSR in Transfor-ming Societies, 17.11 Wilhelm N. Germann and Ti-mothy Edmunds, “Introduc-tion,” u Towards security sectorreform in post Cold War Euro-pe: a framework for asses-sment, eds. W. Germann andT. Edmunds. (Baden-Baden:Nomos, 2003), 10.12 O vezi između mira, bez-bednosti i razvoja videtu u:OECD, „Security System Re-form and Governance,“ DACGuidelines and Reference Se-ries, (OECD Publishing,2005), 12.13 “Profesionalnim organizaci-jama u sektoru bezbednostismatraju se one koje su spo-sobne da efikasno i efektivnosprovedu svoje aktivnosti uokviru demokratske civilnekontrole i čija organizacija iunutrašnja struktura odražavaove pretpostavke”. Edmunds,SSR in Transforming Societi-es, 38.

6

ti od procesa proste reorganizacije snaga bezbednosti jednedržave, koji se može smatrati tehničkim procesom organiza-cijske adaptacije na izmenjene okolnosti.

Poreklo koncepta

Koncept RSB vodi poreklo iz tri glavne oblasti: oblasti ci-vilno-vojnih odnosa, oblasti studija razvoja i oblasti bezbed-nosnih studija.

Teorijske rasprave o odnosima između društva, upravlja-nja i vojnih snaga predstavljaju najstariji izvor koncepta RSB.Glavna preokupacija u oblasti civilno-vojnih odnosa bila jeuspostavljanje kontrole nad pretorijanskim ambicijama vojneelite, kao i obezbeđivanje lojalnosti ove elite civilnim odluči-ocima.10 Iako se moderan koncept RSB primenjuje ne samona vojsku, već i na ostale institucije sektora bezbednosti, sub-ordinacija institucija sektora bezbednosti civilnim liderima idalje predstavlja osnovni preduslov za stvaranje bilo kog re-formisanog sektora bezbednosti. Zahtev za uspostavljanje de-mokratske civilne kontrole nad institucijama sektora bezbed-nosti koja je glavni element koncepta RSB predstavlja snažnopromovisanje ovog preduslova.11 Stavljanje naglaska nasprovođenje demokratske civilne kontrole pokazuje da jeRSB vrednosno orijentisan koncept koji snažno promoviševrednosti liberalne demokratije.

Koncept RSB je postao deo razvojnih programa onda ka-da je veza između bezbednosti, konflikta i ekonomije postalaočigledna. Na taj način postao je deo plana donatorske zajed-nice koja je usmerena na postkonfliktnu stabilizaciju, demo-kratizaciju i ekonomski razvoj.12 Kako bi stabilizovala bilokoje postkonfliktno područje, donatorska zajednica moralaje da se bavi onim organizacijama sektora bezbednosti kojesu bile akteri konflikta. Tako se suočila sa nizom praktičnih ineposrednih problema, kao što su demobilizacija boraca, us-postavljanje funkcionalnih i legalnih bezbednosnih snagasposobnih za održavanje reda i kažnjavanje onih koji su po-činili zločine. To je izazvalo niz problema povezanih sa akte-rima sektora bezbednosti. Pretpostavka da su profesionalneoružane snage13 pod čvrstom demokratskom kontrolom ma-nje sklone tome da budu inicijatori ili akteri konflikta, zasno-vana je na konfliktnim i postkonfliktnim iskustvima. Veruje

se, takođe, da profesionalne oružane snage predstavljajupredvidiv i pouzdan instrument u rukama civilnih odlučilacai da služe kao mera za izgradnju poverenja u regionu. Refor-misanje ovih snaga postalo je preduslov održivog mira, a ti-me i lokalne i međunarodne stabilnosti.

Donatorska zajednica počela se baviti konceptom RSB izbog veze koja postoji između bezbednosti i razvoja. Ne sa-mo da je postojala veća verovatnoća da će nerazvijena zemljabiti uključena u konflikt, već je nerazvijenost postala bezbed-nosni problem po sebi. Širenjem bezbednosne agende14 eko-nomska, politička, socijetalna i ekološka bezbednost postalesu legitimni bezbednosni problemi. Veća pažnja poklonjena jedostojanstvu ljudskog života, budući da je pojedinac priznatkao referentni objekat bezbednosti.15 Bezbednost je shvaćenakao javno dobro, a za to da se građani osećaju bezbedno za-dužena je država. Ukoliko država ne uspe da ispuni tu funk-ciju, biće označena kao slaba ili propala država, odnosno kaoizvor nesigurnosti i bezbednosna pretnja po sebi.16 Reformi-sani sektor bezbednosti predstavlja deo efikasnog državnogaparata koji građanima omogućava bezbedno okruženje, štoje preduslov za ostvarivanje njihovih osnovnih, ekonomskih,socijalnih i političkih prava. Tako koncept RSB korespondirasa konceptom dobrog upravljanja i predstavlja preduslov zapružanje ekonomske pomoći zemljama na putu postkonflikt-ne i postautoritarne transformacije i demokratizacije.17

Veza između razvojnih programa i RSB proizašla je iz in-tezivnog razvoja studija bezbednosti. Bavljenje konceptomRSB u akademskoj literaturi i u razvojnim programima kore-spondiralo je sa već pomenutim širenjem bezbednosne agen-de. Glavnu promenu u načinu razmišljanja o bezbednostipredstavlja prelazak sa agende u kojoj je postojao samo jedanlegitiman objekat bezbednosti – država, na agendu u kojoj le-gitimne objekte bezbednosti predstavljaju društvo, određenedruštvene grupe i pojedinci. Promena u načinu razmišljanja obezbednosti odrazila se i na koncept RSB, jer pojedinačniproces reforme sektora bezbednosti neke zemlje započinje od-ređivanjem strateških elemenata kojima donosioci odlukapreciziraju šta treba štititi, od kojih pretnji i kojim sredstvi-ma. Proces tranzicije ka liberalnoj demokratiji uticao je na tokako će države definisati svoju bezbednost. Za razliku odautoritarnih država, koje su zaštitu uskih, posebnih interesaautoritarnih režima18 odredile kao glavni interes u oblasti


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

14 Barry Buzan, People,States and Fear: AnAgenda for InternationalSecurity in the Post-ColdWar Era, Drugo izdanje,(Harlow: Longman, 1991).15 UNDP Human Develop-ment Report, Chapter 4(New York, 2002): 85–100.16 Theodor H. Winkler,“Managing change: TheReform and DemocraticControl of the SecuritySector and InternationalOrder”, DCAF OccasionalPaper, no. 1, (Geneva,2002): 4, 35.17 Iako se RSB danas po-javljuje kao nesporan deoprocesa demokratizacije ubilo kom delu sveta, posto-je autori koji ispravno isti-ču da je i dalje nejasno nakoji način RSB podržavaproces demokratizacije.Videti, na primer: Ed-munds, SSR in Transfor-ming Societies, 22.18 Edmunds, SSR in Tran-sforming Societies, 34.

7


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

19 Definicija bezbednosti kojaobuhvata agendu “ljudskebezbednosti” u: OECD, „Gui-delines“, 20.20 Roland Paris, “Human Se-curity: Paradigm Shift or HotAir?”, International Security,no. 26 (2001): 87–102.21 Wilhelm N. Germann, “Se-curity sector reform in theEuro-Atlantic area: Choice orimperative?”, u Towards SSR,eds. Germann, Edmunds, 36.22 Edmunds, “Security sectorreform”, 20.

8

bezbednosti, demokratske države u svoja strateška dokumen-ta19 uključuju širu bezbednosnu agendu, kao i koncept ljud-ske bezbednosti.20 Profesionalizacija vojske, povećavanje ilismanjivanje broja policijskog osoblja ili reorganizacija oba-veštajnih službi samo je tehnički aspekt procesa reformi, ko-ji treba da bude podređen prethodno napravljenim strate-škim izborima. Uključivanje političke ili ekonomske bez-bednosti u agendu neke države utiče na misije i zadatke ko-je su organizacije sektora bezbednosti ovlašćene da sprovo-de. To što je, na primer, organizovani kriminal dobio statusnove bezbednosne pretnje donelo je vojnim snagama novemisije i zadatke, kao što je pružanje podrške domaćim poli-cijskim snagama.21

Ovo ne znači da je RSB koncept relevantan samo za zemljeu razvoju ili za tranziciona društva. Iako predstavlja najva-žniji deo razvojne agende, relevantan je i za ona društva kojavaže za konsolidovane ili zrele demokratije. Organizacije sek-tora bezbednosti ovih društava uključene su u proces reformezbog promena u globalnoj bezbednosti prouzrokovanih poja-vom novih bezbednosnih pretnji, kao i izmenjenom percepci-jom pretnji. Na primer, odluka o učestvovanju u misijama po-drške miru ili nametanja mira zahteva od zapadnih demokra-tija da suštinski reorganizuju svoje vojne snage koje su sadaopterećene listom novih zadataka i potrebom da se prilagodenovim uslovima angažmana. Prethodna napomena o tome dakoncept RSB nije prosta tehnička i organizaciona adaptacija,već proces koji podrazumeva značajnu promenu administra-tivnog i državnog sistema, relevantna je i kada se bavimokonceptom RSB u stabilnim demokratskim sistemima. Naprimer, angažovanje domaćih oružanih snaga u međunarod-nim misijama stvara potrebu da uspostavljeni mehanizmi de-mokratskog nadzora budu prilagođeni novim uslovima. Kaoi u zemljama u razvoju, koncept RSB se koristi kao meraefektivnosti države prilikom stvaranja i sprovođenja bezbed-nosnih politika i u zrelim demokratijama.

Proces RSB je u teoriji podeljen u dve faze označene kaoprva i druga generacija RSB.22 Zadatak prve generacije refor-mi jeste uspostavljanje institucija demokratske kontrole nadsektorom bezbednosti, što podrazumeva usvajanje zakonskihakata vezanih za sektor bezbednosti, uspostavljanje lanca ko-mandovanja nad institucijama sektora bezbednosti, kao i nji-hovo podređivanje političkim odlučiocima. U drugoj genera-

ciji reformi treba da bude postignuto prihvatanje normi ivrednosti demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti,prihvatanje civilnih odlučioca u sektoru bezbednosti, kao iobezbeđivanje snažne društvene podrške ovim vrednostima.Prema tome, prva generacija reformi odgovara institucional-nim promenama u društvima u tranziciji, dok su reforme dru-ge generacije deo uspostavljanja demokratske političke kultu-re. Oznake „prva“ i „druga“ ne označavaju nužno vremenskisled reformi, budući da je to samo teorijska kategorizacijarazličitih elemenata procesa RSB. Reforme prve i druge gene-racije mogu se u praksi odvijajati istovremeno.

Zaključak

Sumirajući proučavanja koncepta RSB do sada, moguće jeizvesti tri ključna zaključka:

• RSB je kompleksan i holističan koncept koji integrišepretpostavke studija bezbednosti i koncepta dobrogupravljanja i norme liberalne demokratije

• RSB je koncept koji ima veliki praktičan značaj usme-ren ka uspostavljanju profesionalnih bezbednosnih si-stema koji rade u okviru demokratske civilne kontrole

• Svaki konkretan proces RSB treba da bude posmatran uposebnom nacionalnom, bezbednosnom i političkom kon-tekstu, jer ne postoje univerzalno primenljivi modeli RSB.

Teško je napraviti model za merenje postignuća jedne dr-žave u oblasti RSB, kao i model za poređenje uspešnosti po-stignuća u RSB između različitih zemalja i regiona, što je iosnovni metodološki i praktični problem koji proizilazi izprethodnih zaključaka. Holistička priroda ovog konceptaonemogućava stvaranje univerzalnog modela za merenjesprovođenja RSB. Kompleksnost ovog koncepta smatra sejednim od njegovih osnovnih kvaliteta, budući da obuhvatarazličite nivoe upravljanja, od najvišeg nivoa državnih odlu-čilaca do policijskog osoblja ovlašćenog da koristi silu u imedržave. Pored toga, koncept RSB se bavi različitim organizacija-ma, počev od državnih organa, preko nevladinih organizacija, pado pojedinca kao referentnog objekta bezbednosti, kao i različi-tim problemima, počev od promene u percepciji bezbednosti, pado razoružavanja u postkonfliktnim društvima.


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

9


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

10

Mana koncepta RSB je to što on ne uvažava značajne raz-like koje postoje između različitih organizacija sektora bez-bednosti. On se pretežno bavi reformom vojske, a naglasakstavljen na integrisanost svih institucija sektora bezbednostine dozvoljava posebno bavljenje reformom pojedinačnih ele-menata sektora. Zato postoje dva pravca u kojima se ovajkoncept može razvijati. Jedan pravac predstavlja očuvanjeholističnosti koncepta, čime bi mogle biti prenebregnute situ-acije u kojima različiti delovi sektora bezbednosti pokazujurazličite nivoe reformisanosti. Drugi pravac bio bi omoguća-vanje bavljenja posebnim karakteristikama različitih institu-cija sektora bezbednosti, što bi moglo umanjiti kompleksnostkoncepta koji je njegova ključna vrednost.

Jedino što je konstantno je promena:Kratka politička istorija policijske reforme u Srbijidr Bari Rajan

UDK: 351.74(497.11)”19”

Sažetak

Policija u Jugoslaviji i Srbiji tokom istorije pokazuje većusklonost prema održavanju odgovarajućeg društveno-politi-čkog poretka nego prema održavanju vladavine prava. Ovajčlanak osporava uobičajene međunarodne stavove o tome dase policija u Srbiji protivi reformi. Istražujući istoriju policij-skih snaga, možemo otkriti sklonost policije ka konstantnojreformi. Ipak, uprkos konstantnoj promeni, policija je trajnou rivalstvu sa vojskom, ali je i trajno politički zavisna od nje.Međunarodne organizacije, frustrirane nespremnošću srpskepolicije da u potpunosti prihvati ponuđenu liberalnu formu-lu, očigledno nisu u obzir uzele istoriju policije na Balkanu.U ovom kontekstu tok i pravac reforme policije čvrsto je po-vezan sa širim strukturalnim reformama društveno-političkogporetka.

Ključne reči: Jugoslavija, Srbija, reforma policije, Organi-zacija za bezbednost i saradnju u Evropi, društveno-političkatranzicija

Uvod

Uprkos široko rasprostranjenom shvatanju da je policija uSrbiji institucija koja je po prirodi golema i nepromenljiva,možemo reći da je ona, u stvari, u stanju neprekidne reformejoš od 1804. godine kada i počinje njena istorija. Ova institu-cija je zapravo toliko osetljiva na sociopolitičke promene damože služiti kao merilo političke istorije u Srbiji. Upravo za-

POLITIČKA UPOTREBA KONFLIKTA

BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

11

(Autor je predavač na Fakultetu Politike i javne uprave Univerziteta u Limriku)

POLITIČKA UPOTREBA KONFLIKTABZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 G. Stokes, Politics as Develop-ment: the Emergence of PoliticalParties in Nineteenth centurySerbia (London. Duke UniversityPress, 1990), 206.2 J. Allcock, Explaining Yugosla-via (London: Hurst and Co.,2000), 386.3 C. Jelavich, i B. Jelavich, TheEstablishment of the Balkan Na-tional States, 1804–1920 (Seat-tle: University of WashingtonPress, 1977), 185.4 J. Cox, The History of Serbia(London: Greenwood Press,2002), 56.

12

to što su primorane da se bave održavanjem javnog reda i mi-ra a ne sprovođenjem zakona, uniformisane policijske snagenikada nisu adekvatno izolovane od sociopolitičke i ekonom-ske sredine u kojoj deluju. Pošto ništa ne ukazuje na to da seova institucija borila da se osamostali u odnosu na državu,razmatranje odnosa između nje i autoritarnih režima koji suse na policiju oslanjali, može nam pomoći da razumemo za-što se razvoj ove oblasti u Srbiji odvijao drugačije nego uostalim evropskim državama. Analiza ovog odnosa omogući-la bi nam da razumemo zašto je policija odlučila da ne branirežim 5. oktobra 2000. godine. Štaviše, uvidom u političkuistoriju ove oblasti bićemo u boljoj poziciji da mapiramo iz-glede za tzv. demokratizaciju ove institucije.

Policija za vreme ustavne monarhije

Od samog početka postojanja policijske službe u moder-nom smislu, policija u Srbiji pokazala je afinitet prema auto-ritarnim vladarima, ali i rivalstvo sa vojskom. Obe karakteri-stike potiču iz uloge koju je ova institucija imala tokom de-vetnaestog veka. Ona je tada bila zadužena da brani ustavnumonarhiju od zahteva političkih partija koje su tražile da bu-de izvršena reforma parlamentarnog sistema. Vredno je spo-menuti da su do 1875. godine sve novine bile obavezne dakopiju izdanja predaju policiji sat vremena pre nego što odeu štampu.1 Kraljevina Srbija je, zapravo, bila toliko slaba dase može reći da je zavisila od svojih bezbednosnih snaga, ali ida im je bila podređena.2 Zanimljiv je podatak koji govori otome da je socijalistička Radikalna stranka prva stranka ko-ja je pozivala na sprovođenje reforme policije, zato što je ona,kako kaže Jelavić, „posebno zainteresovana za smanjivanjepolicijskog uticaja na izbore, što bi bio preduslov za pobeduove stranke“.3

Nakon ubistva Aleksandra Obrenovića 1903. godine re-forme policije dobile su drugačiji tok. Kralj Petar je povećaobroj policajaca time što je noćnu stražu preoblikovao u Žan-darmeriju, koju je povezao sa jakim vojnim strukturama.Koks ukazuje na to da se jasno vidi moć ove paravojne poli-cije, zato što nisu preduzete nikakve mere da se uhapse izvr-šioci atentata.4 To što je Žandarmerija uživala pokrovitelj-stvo vojske pružilo joj je ugled i moć, ali je onemogućilo da

bude autonomna u odnosu na državu. Ovo je ometalo razvojpolicije isto onako kako se to događalo i u zapadnoevrop-skim državama. Čak i kada je formirano Ministarstvo unu-trašnjih poslova 1918. godine, policijske strukture ostale supod vojnom komandom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je formirano tokom libe-ralnog perioda režima Karađorđevića i predstavlja jedan odelemenata u nizu reformi koje se povezuju sa stvaranjem Kra-ljevine Jugoslavije. Prvi znaci odvajanja policije od vojske po-javili su se u februaru 1921. godine kada je u Beogradu osno-vana policijska akademija. Nažalost, iste godine umro jeKralj Petar, a na vlast je došao autoritarni kralj AleksandarKarađorđević. Aleksandar je policijsku službu koja nije za-visila od vojske osnovao 1929. godine. On je očekivao da ćeona sprečiti raspad Kraljevine, koji je monarhiji pretio jošod nemira nastalih nakon atentata na Stjepana Radića1928. godine.

Aleksandar je smatrao da je policija ključna za očuvanjenjegovog režima i dodelio joj je centralnu ulogu u trenutkukada je raspustio Parlament. On je prvo promenio Zakon ozaštiti države. Sveobuhvatna ovlašćenja koja je policija dobi-la ovim Zakonom okrutno su i silovito primenjivana. Kakotvrdi Horvat, Kraljevina je postala policijska država u kojojje „zakon gurnut u stranu i zamenjen tajnom policijom, voj-nom policijom, sudskom policijom, policijom uticajnih poje-dinaca“.5 Zločini koje su policijske snage kojima su domini-rali Srbi počinile u Makedoniji i Hercegovini, zajedno sa po-licijskom represijom u Hrvatskoj, pojačali su interetničke ten-zije u Kraljevstvu i gotovo uništili podršku jedinstvu južnihSlovena.6 Ironično je to da je slična vrsta politizirane policije,uprkos činjenici da je politizacija policije dovela do raspadaprve Jugoslavije, izabrana kao jedan od oslonaca komunisti-čke diktature u novoj Jugoslaviji.

Policija za vreme komunizma

Slobodan Penezić Krcun, ministar unutrašnjih poslova no-ve Jugoslavije, dobio je 1946. godine zadatak da formira tzv.„narodnu miliciju“. Odeveni u tamnozelene žakete i smeđepantalone, pripadnici ove službe nisu se razlikovali od pri-padnika Narodnooslobodilačke armije. Nova policijska slu-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

5 J. Horvat, Hrvatski panopti-kum. (Zagreb, 1965), 223.6 M. Glenny, The Balkans1804–1999: nationalism, warand the great powers (London:Granta Books, 1999), 434.

13


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

7 M. Milivojević, “The Role ofYugoslav Intelligence and Secu-rity Community”, u: Yugoslavia inTransition, ur. J. Allcock, J. Hor-ten and M. Milivojević. (Oxford:Berg Publishers, 1992).8 Glenny, 591.

14

žba bila je prilagođena Titovoj želji da stvori pouzdanu i po-slušnu organizaciju koja će održavati komunistički poredaktako što će se infiltrirati u civilno stanovništvo. Izgrađivanjemreže za prikupljanje podataka bila je prioritetna aktivnostove institucije sve do 1953. godine kada je ministar Krcunsmenjen. Na njegovo mesto postavljen je Vojin Lukić. On jerukovodio policijom tokom perioda sprovođenja reformepravosuđa nakon što je bila završena kampanja protiv ko-minternista. Ova kampanja je, čak i po rečima skoro svemoć-nog državnog sekretara za unutrašnje poslove AleksandraRankovića toliko oštetila pravosuđe da su „često obična kri-vična dela postajala politička krivična dela na svakojaki na-čin.“7 U okviru reformi bila je promenjena i boja uniforme,te je ona sada bila plave boje, što je više asociralo na polici-ju, a bio je uveden i koncept „društvene samoodbrane“.Mesne zajednice su od 1953. godine bile zadužene za dru-štvenu samoodbranu i na taj način su postale veza policijesa građanima.

Ipak, društvena samoodbrana bila ja izvodljiva uglavnomu Srbiji. Činjenica da je većina policajaca u drugim republika-ma bila srpske etničke pripadnosti minirala je rad ove institu-cije u tim sredinama. Hrvatski dnevni list „Hrvatski tjednik“ukazao je 1971. godine na činjenicu da Srbi čine svega 15%stanovništva Zagreba, ali da je 56,5% pripadnika policije uovom gradu srpske nacionalnosti, a 40,8% hrvatske.8

Dalje reforme sprovedene su kada je 1960. godine MilanMišković, Hrvat koji nije bio pod uticajem Rankovića, po-stao državni sekretar za unutrašnje poslove. Njegovom ime-novanju prethodilo je smenjivanje Rankovića sa ove funkcije1966. godine. Tada je obelodanjeno postojanje korupcije upoliciji, kao i umešanost policije u krijumčarenje i druge kri-minalne aktivnosti. Ranković je bio konzervativni centraliza-tor i često se smatra da je on bio kriv za nesrazmeran broj Sr-ba u policiji. Takođe, smatra se da je postavljanje Hrvata nanjegovo mesto bio pokušaj da se povrati etnički ključ. Mi-škovićev brat je predvodio vojnu informativnu službu i naovaj način vojska je dobila mogućnost da više utiče na poli-ciju. Indikativno je to da je i 1974. godine na mesto mini-stra unutrašnjih poslova postavljen hrvatski general-pukov-nik JNA Frankoj Herjević, koji je na toj poziciji ostao do1984. godine.

Tokom operativnih reformi 60-ih godina „narodna milici-ja“ preimenovana je u „miliciju“, a 1960. godine u policiji suukinuti vojni činovi i uvedene nove uniforme. Nove uniformeličile su na uniforme britanskih „bobija“. Ove modifikacijenisu, međutim, dovele do promene načina na koji su vlastikoristile policiju, odnosno ona je i dalje upotrebljavana dapotisne nacionalističke disidente u Hrvatskoj. Tokom ranih70-ih godina dvadesetog veka Tito se sukobljavao sa, kako jeon to nazvao, opasnom liberalnom strujom u Jugoslaviji, tru-deći se da „ponovo ujedini, centralizuje i disciplinuje“ Parti-ju. Korišćenje oružane policije za «krpljenje„ pukotina kojesu se širile krhkim jugoslovenskim društvom nije moglo bititrajno rešenje.

Posle smrti Josipa Broza, ekonomski pad i renesansa naci-onalističke politike obeležili su novi period policijske refor-me. U oktobru 1989. godine u Titogradu (današnja Podgori-ca) prvi put se dogodilo to da policija ubije nekoliko radnikakoji protestuju. Iste godine policija se sukobila i sa demon-strantima na Kosovu i tome prilikom ubijeno je njih dvadeseti dvoje. Albanski pripadnici MUP su kao reakciju na to ma-sovno davali ostavke, a potom su bili zamenjeni brzopleto re-grutovanim srpskim oficirima sumnjivog kvaliteta. U među-vremenu, u Srbiji je policija bila rigorozno reformisana kakobi služila Miloševićevoj partiji SPS. Postoje prilično ubedljivipodaci koji ukazuju na to da je tokom protesta u Beogradu1991. godine policija bila namerno stavljena u poziciju u ko-joj će morati da se sukobi sa demonstrantima koji su prote-stovali protiv Miloševićeve politike.9 Slobodan Milošević jena ovu pretnju reagovao time što je najavio povećanje brojapripadnika policije, kao i time što je na dužnost pozvao rezer-vne policajce.10

Novi ministar unutrašnjih poslova Zoran Sokolović bio jezadužen da upravlja sprovođenjem ovih novih reformi. To-kom Sokolovićevog rukovođenja obustavljene su pešačke pa-trole, a sprečavanje kriminalnih aktivnosti prestalo je da bu-de jedan od prioriteta policije. Društvena samoodbrana jepropala. Policija je postala represivnija, dok je budžet koji jeizdvajan za njene delatnosti skočio sa inače visokih 15,13%bruto društvenog proizvoda na 27%.11 Zakon o unutrašnjimposlovima usvojen je 1991. godine. On je omogućio centrali-zaciju policije, a lokalne vlasti oslobođene su svih odgovorno-sti koje su se odnosile na održavanje javnog reda i mira. No-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

9 Vreme, 7.10. 2002.10 T. Judah, The Serbs: history,myth and the destruction ofYugoslavia (New Haven: YaleUniversity Press, 1997), 175.11 L. Sell, Slobodan Miloševićand the Destruction of Yugosla-via (London: Duke UniversityPress, 2002), 187.

15


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

12 B. Simonović i M. Radovano-vić, “Crime Prevention in Yugo-slavia” u International Perspecti-ves on Community Policing andCrime Prevention, ur. Lab & Ste-vens. (New York: Prentice-Hall,1995).13 Z. Kešetović, “Police-publicRelations in Function of CrimePrevention”. Presentovano naPolicing in Central and EasternEurope: deviance, violence andvictimisation. (Ljubljana, 12–14.09. 2002).

16

vi Zakon o činovima dodelio je 1995. godine MUP osamna-est upravnih nivoa, što je više nego što ih je bilo u vojsci. Šta-više, policajci su sve češće nosili tamne maskirne uniforme išlemove, a obuka koju su dobijali na Policijskoj akademiji i upolicijskoj višoj školi ličila je na vojnu obuku. Britanske taj-ne službe su procenile da je 1998. godine oko 5.000 ovih no-vih regruta poslato na Kosovo, gde je vanredno stanje polici-ji dalo široka ovlašćenja prilikom potiskivanja nemira koje suzapočeli etnički Albanci.

Ekonomske sankcije (čiji je efekat bio još gori zato štoVlada nije bila spremna da smanji potrošnju), kolaps bankar-skog sistema u februaru 1993. godine, kao i najveća hiperin-flacija u istoriji, uništili su ekonomiju Jugoslavije i stvorili va-kuum koji je popunjen ogromnom „sivom“ ekonomskom zo-nom. Režim je u ovom periodu potpuno zavisio od zaštite ko-ju su mu pružale bezbednosne službe, te je dopustio da poli-cija postane deo te sive ekonomije. Pokušavajući da se izborisa deficitom legitimnosti koji je stvoren u ovakvim uslovima,režim je sproveo naizgled kontradiktorne, pa i površne, refor-me sredinom 90-ih godina. Napore da se ugled policajaca po-boljša izdavanjem identifikacionih znački 1995. godine prati-le su i strategije unapređenja odnosa između ove institucije imedija.

Tokom rukovođenja Vlajka Stojiljkovića (ministra unutra-šnjih poslova od 1997. godine) vraćene su pešačke patrole, apolicijski oficiri dobili su zadatak da više pažnje obrate na ne-kriminalna bezbednosna pitanja.12 Ove mere imale su mini-malni efekat, što se može videti iz ankete koja je u to vremebila obavljena. Po rezultatima ove ankete, čak 33,7% građa-na uopšte nije imalo poverenje u policiju.13 Drugim rečima,Milošević je policiju pretvorio u neku vrstu žandarmerije, tj.vratio je ovu instituciju u stanje u kome je ona bila krajem de-vetnaestog veka. Bilo je sve teže održavati tanku plavu linijuizmeđu opstanka režima i izbijanja pobune nezadovoljnihgrađana Srbije.

U julu 2000. godine Miloševićev pokušaj da „progura“ustavne reforme koje bi mu dale gotovo diktatorska ovlašće-nja u odnosu na Vladu Republike Srbije doveo je do toga dase opozicija ujedini. Međutim, ratifikacija pobede VojislavaKoštunice na izborima u avgustu 2000. godine imala je ma-nje uticaja nego štrajk kolubarskih rudara koji je počeo 29.septembra. Štrajk rudara koji su tradicionalno podržavali SPS

bio je, za analitičare kao što je Krampton, dokaz da su se„čak i omiljeni sinovi srpskog socijalizma odrekli Miloševi-ća“.14 Štrajk je pokrenuo epidemiju protesta koju policija ni-je ni pokušala da spreči. Policijske blokade su propustile de-monstrante koji su marširali ka Beogradu, gde se njih oko500.000 okupilo da bi tražilo Miloševićevu ostavku.

Direktor tajne policije Rade Marković rekao je kasnije daje podrška policije režimu opadala već od septembarskih iz-bora i da je „svest da je Milošević izgubio konačno ušla i upolicijske glave“.15 Iako je policiji zvanično bilo naređeno da„preduzme najstrožije mere“ protiv lidera demonstracija, ha-rizmatični komandant Jedinice za specijalne operacije Milo-rad Ulemek Legija garantovao je da policija neće intervenisa-ti. Štrajkači iz Kolubare 5. oktobra stigli su do Beograda. Či-njenica da je Miloševićev režim pao svega nedelju dana poštoje izgubio kontrolu nad snagama bezbednosti pokazuje to ko-liko je on bio zasnovan na sili.

Policija za vreme demokratske tranzicije

Dobivši zadatak da održava novi sociopolitički poredak,srpska policija ponovo je morala da prođe kroz reforme.Ovog puta, međutim, promene nisu inicirali samo domaći ru-kovodioci, već i međunarodna zajednica, odnosno Organiza-cija za evropsku bezbednost i saradnju. Policiju koja je bilaugušena korupcijom do tačke krajnje neefikasnosti, previšemilitarizovana, rizično moćna i potpuno neprilagođena odr-žavanju vladavine prava, čekale su temeljne strukturalne re-forme. To je bio jednini način na koji bi ova institucija moglada bude pripitomljena. U martu 2003. godine, kada je izvršenatentat na premijera Zorana Đinđića, obim potrebnih refor-mi postao je tragično jasan. Prema izveštaju Međunarodnekrizne grupe,16 problem je bio u postojanju paralelnih struk-tura koje su formirane za vreme Miloševićevog režima, a ko-je Đinđićeva Vlada nije izmenila. Ovaj izveštaj identifikovaoje postojanje povezanosti između državne bezbednosti, para-vojnih organizacija, političara i ratnih zločinaca. Sve to spre-čavalo je sprovođenje reforme Ministarstva unutrašnjih po-slova. Uprkos retorci reformi, malo je toga promenjeno u pe-riodu između oktobra 2000. i marta 2003. godine. Doista,sprevedene su promene kao što su, na primer, uvođenje žen-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

14 R. J. Crampton, The BalkansSince the End of the SecondWorld War (London: Longman,2002), 281.15 Sell, 346.16 International Crisis Group,Balkans Report No. 145, (Beo-grad, 17. 07. 2003).

17


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

17 Amnesty International, Serbiaand Montenegro – Alleged Tortu-re during Operation Sabre. AI in-dex EUR 70/019/2003, septem-bar 2003.18 M. Downes, Police Reform inSerbia; towards the creation of amodern and accountable policeservice (Beograd, OEBS misija uSrbiji i Crnoj Gori, 2004).

18

skih policijskih oficira, novih uniformi plave boje u evrop-skom stilu, kao i korišćenje znački i obeleženih vozila. Među-tim, upravna struktura institucije ostala je gotovo ista kao štoje bila i ranije.

Operacija „Sablja“, lansirana nakon atentata na Đinđića,dozvolila je srpskoj policiji da se vrati u svoju tradicionalnuulogu, odnosno u represivni i agresivni model delovanja. Ne-ki tvrde da je ova operacija bila uspešna: bili su zaplenjeni40.000 jedinica neregistrovanog vatrenog oružja i 2 milionajedinica municije, a moćna i uticajna kriminalna grupa, tzv.Zemunski klan, iskorenjena je. Sa druge strane, privedeno je10.111 ljudi, a pokrenuto je 3.700 tužbi protiv 3.200 optuže-nih. Ogroman broj privedenih ukazuje na mogućnost da nisusvi osumnjičeni bili povezani sa atentatom. Zapravo, svega45 ljudi je osumnjičeno za krivična dela povezana sa atenta-tom. Štaviše, Amnesti internešnal kritikovao je policiju zatošto je prilikom ispitivanja mučila privedene.17 Čini se da jepolicija iskoristila proširena ovlašćenja kako se bavila pitanji-ma koja nisu bila povezana sa vanrednim stanjem.

Policija se rutinski vratila na svoja osnovna ovlašćenja na-kon okončanja vanrednog stanja, ali izveštaj OEBS ukazujena to da nedostaju strukturalne reforme ove oblasti.18 Ope-racija „Sablja“ pružila je policiji priliku da vrati deo izgublje-nog ugleda nakon niza godina u kojima je trpela kritike. Ka-da joj je bilo dozvoljeno da koristi slična ovlašćenja i da pri-meni vojnu obuku, policija se pokazala sposobnom da podr-žava novi sociopolitički poredak na isti način na koji je podr-žavala stari.

Još jednu neobičnu karakteristiku srpske policije čini nje-na sklonost centralizovanim vlastima, ali i nepoverenje kojeiskazuje prema strukturama javne odgovornosti. Čini se da,uprkos tome što je policija spremna da podržava demokrat-ski poredak, nema mnogo indikacija za to da su vlasti u Srbi-ji spremne da od policije naprave demokratsku instituciju. Naprimer, pokušaji da se formira nezavisni policijski inspektoratnisu uspeli upravo zbog toga što se u to umešala Vlada. Šta-više, preporuka OEBS da kompromitovani oficiri budu pen-zionisani pogrešno je shvaćena kao prilika za sprovođenje ka-drovskih promena u vrhu policijske uprave, koje bi odgova-rale političkim ciljevima ministra Dragana Jočića.

Zaključak

Reforme predstavljaju permanentnu karakteristiku posto-janja policije u Srbiji. Ove reforme, naravno, blisko su pove-zane sa politizovanom prirodom ove oblasti u zapadnobal-kanskom regionu, kao i sa postojanjem tendencije da policijazanemari vladavinu prava kako bi se podredila željama vla-dajuće stranke. U periodima stabilnosti, policija je održavalared i mir, koristeći špijune i mešajući zaduženja uniformisanepolicije i tajne policije. U vreme nestabilnosti, red je održavanupotrebom policije koja je opremljena, obučena i spremna daprimeni silu. Bez obzira na to da li je reč o liberalnom ili ne-liberalnom periodu, poredak će biti održan. To što policija ni-je delovala tokom događaja 5. oktobra 2000. godine predsta-vlja izuzetak, odnosno prekid tradicije odanosti. Međutim,ništa ne ukazuje na mogućnost da je policija aktivno omogu-ćavala prelaženje Srbije u liberalnu demokratiju.

Ne postoje ni podaci o tome da je policija rada da prime-ni strukture transparentnosti i odgovornosti koje se podrazu-mevaju u demokratskom društvu. Policija je i dalje konzerva-tivna, politički poslušna institucija, sklona korupciji i mani-pulaciji. Nije potpuno jasno da li je međunarodna zajednicashvatila koliko je obimna revolucija neophodna da bi bilesprovedene reforme koje oni predlažu. Insistiranjem na de-centralizaciji i formiranju nezavisnog inspektorata, među-narodne organizacije bi mogle da prouzrokuju ne samopromene u policiji, već i drastične promene u srpskoj poli-tičkoj kulturi. Iz reforme bezbednosnog sektora u Srbiji,kao i u drugim državama, možemo izvući pouku da se pro-mene moraju stvarati iznutra – primenjivanje stranih mo-dela stvorenih pod drugačijim uslovima bez razumevanjaspecifičnog političkog i istorijskog konteksta ima veomamalo šanse da uspe. Reforma policije zahteva više od jed-nostavnog reformiranja policije.


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

19


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 Vladimir Putin, “Russia at theturn of the Millennium,” u Firstperson: an astonishingly frankself-portrait by Russia’s presi-dent, Vladimir Putin (Lon-don: Hutchinson, 2000),209–219.

20

Kako je drugi čečenski rat doprineoPutinovoj paradigmi jake države?Jelena Radoman

UDK: 323(470)”200/...” ; 355.02(470)”200/...”

Sažetak

Glavna tema ovog rada jeste veza između dolaska Vladi-mira Putina na mesto premijera Ruske Federacije i početkadruge ruske vojne kampanje u Čečeniji. U toku kampanje Pu-tin je promovisao ideju „jake države“ koja je postala prepo-znatljiv element njegovog političkog stila. U radu ne tvrdimoda je Putin promovisan kao nova politička ličnost isključivozahvaljujući okolnostima rata, ali je nesumnjivo da su „uspe-si“ ruskih vojnih snaga i Putinov lični stav prema problemuČečenije svakako doprineli popularnosti novog lidera i njego-vog političkog programa.

Ključne reči: Vladimir Putin, „jaka država“, drugi čečen-ski rat, „vertikala moći“

Uvod

Drugi čečenski rat i istovremeno pojavljivanje na ruskojpolitičkoj sceni novog premijera Vladimira Putina predsta-vljali su novu eru u ruskoj političkoj istoriji. Ovi istovremenidogađaji imali su dalekosežne posledice po savremenu ruskupolitiku. Značajno je to da su imidž novog ruskog premijera,ali i njegovi stavovi oblikovani ratom u Čečeniji, kao i da suspecifičnosti tog rata uticale na njegovu politiku. Putinovapolitika bila je fokusirana na „jaku državu“, odnosno na po-trebu da se ruske političke institucije, kao i celokupni politi-čki sistem usklade sa modelom efikasnih i profesionalnih dr-žavnih institucija.1 Način na koji se vodio drugi čečenski rat,kao i način na koji je vođena nova ruska politika odrazili suverovanja da samo „jaka država“ može garantovati red i bez-

(Autorka je istraživačica u Beogradskoj školi za studije bezbednosti)

bednost, ali u etatističkom smislu. Nemilosrdan i nepo-pustljiv stav koji su ruske vlasti zauzele prema Čečeniji i cen-tralizovani i nedemokratski stavovi o odnosima sa regionima,medijima i nevladinim organizacijama mogu se razumeti višekao iluzija uspešne državne uprave, nego kao dokaz da su ru-ske političke institucije i rusko društvo zaista ojačani. Stoga,da bi se razotkrilo to koje su glavne posledice drugog čečen-skog rata i kako su one uticale na savremenu rusku politiku,ovaj rat bi trebalo razmotriti promišljanjem paradigme Puti-novog dolaska na vlast.

Putinov dolazak na vlast i drugi čečenski rat

Prikladno objašnjenje povezanosti Putinovog dolaska navlast i početka drugog čečenskog rata nalazi se između dvaekstremna stanovišta o ovom pitanju. Po prvom stanovištuPutinov dolazak na vlast i rat u Čečeniji nisu značajno pove-zani,2 dok je po drugom rat u Čečeniji omogućio Putinu dapostane predsednik Rusije3: Umerenija pozicija bila bi onakoja prihvata činjenicu da je Putinov stav o čečenskom pita-nju uticao na formiranje imidža čvrstog i odlučnog vođe, štoje ujedno i način na koji Putin sebe i dalje predstavlja. Štavi-še, priznata je činjenica da je početak drugog čečenskog ratabila prilika da, inače nezapaženi, šef ruske tajne službe, Fede-ralne službe bezbednosti (FSB) stvori reputaciju odlučnog li-dera. Upravo je uz pomoć te reputacije uspeo da pobedi nadva predsednička izbora.

Dva dana nakon što je Boris Jeljcin, u septembru 1999.godine, imenovao Putina za premijera, čečenski „pobunjeni-ci“ ušli su u Dagestan, na šta je ruska strana reagovala upo-trebom vojne sile. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju deli-mično kontradiktorne informacije o vezi između Putinove po-pularnosti i dinamike rata u Čečeniji. Kao prvo, postoji jasnaveza između podrške građana koju je Putin uživao i reakcijestanovništva na događaje u vezi sa ratom, kao što su bomba-ški napadi na stambene zgrade u ruskim gradovima u leto1999. godine, ofanziva na Grozni januara 2000. godine i op-sada Dubrovke u novembru 2002. godine, mada je nakon na-pada na školu u Beslanu Putinova popularnost, zapravo, opa-la.4 Isto su tako kontradiktorni i rezultati ispitivanja javnogmnjenja po kojima je nakon opsade Dubrovke oko 75% ispi-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

2 Matthew Evangelista, TheChechen wars:will Russia go theway of the Soviet Union? (Was-hington, D.C.: Brookings Institu-tion, 2002), 77.3 Dmitri V. Trenin, Aleksei V. Ma-lashenko and Anatol Lieven,Russia’s restless frontier: theChechnya factor in post-SovietRussia, (Washington, D.C.: Car-negie Endowment for Internatio-nal Peace, 2004), 36.4 Emil Pain, “The Chechen Warin the Context of ContemporaryRussian Politics,” u Chechnya:from past to future, ur. RichardSakwa. (London: Anthem Press,2005), 71.

21


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

5 John Russell, Chechnya - Rus-sia’s “war on terror” (New York:Routledge, 2007), 145.6 Putin, 141.7 Putin, 139-140.8 Trenin, Malashenko, Lieven,119.9 Evangelista, 65.10 Dov Lynch, “The enemy is atthe gate,” International Affairs,no. 81 (2005): 141.

22

tanika smatralo da Putin nije uspeo da se suprotstavi Čečen-skim pobunjenicima i da nađe političko rešenje ovog proble-ma, dok je isti broj ljudi izjavio da bi glasali za njega na sle-dećim izborima.5 Ovi kontradiktorni rezultati uverili su Puti-na da bi ruski birači verovatno tolerisali njegovu politiku to-kom krize.

Putinovo shvatanje pojma „jake države“ može se delimič-no videti i u njegovim stavovima o Čečeniji. Na prvom mestunalazi se njegov stav da bi opstanak Ruske Federacije biougrožen ukoliko bi ona bila poražena u Čečeniji. Po njego-vom mišljenju, konflikt bi se mogao proširiti na ceo severniKavkaz što bi dovelo do “jugoslavizacije“ Ruske Federacije.6

Zbog toga je Putin smatrao da je njegova uloga da spreči ko-laps države, što je bio cilj zbog koga bi on žrtvovao svoju po-litičku karijeru.7 Teritorijalni integritet i suverenitet državesuštinski su elementi pojma „jake države“. Kao drugo, Putinje odlučno odbio da čečenski rat definiše kao pokušaj secesi-je, jer bi to zahtevalo drugačija pravila rata. Zbog toga, van-redno stanje nije zvanično objavljeno ni za vreme prvog, a niza vreme drugog čečenskog rata. Za razliku od prvog čečen-skog rata, čiji je povod zvanično bio „restauracija ustavnogporetka“, drugi čečenski rat vođen je kao „antiterorističkaoperacija“. Problematična je već i sama definicija čečenskihvojnih napada kao terorističkih. Iako je tačno to da su čečen-ski pobunjenici koristili terorističke metode, oni su to radilikako bi postigli svoje secesionističke ciljeve. Njihova secesio-nistička retorika jasan je dokaz za to. Putin je događaje u Če-čeniji uglavnom smatrao kriminalističkim, a ne političkim pi-tanjem. Da bi opravdao ovakav stav, koristio je specifičanrečnik kada je govorio o čečenskim pobunjenicima, nazivaju-ći ih banditima, kriminalcima itd. Korišćenje ovakvih izrazadehumanizovalo je Čečene u očima javnosti i doprinelo la-žnoj uverenosti da je primena brutalne sile prihvatljiva i legi-timna. Ova uverenost ojačana je zvaničnim izjavama da seRusija brani od napada “međunarodnih terorističkih bandi“i “mnoštva ubica“,8 dok je Putin obećavao ruskim građani-ma da će situacija biti rešena za „nedelju i po, do dve“.9 Kaotreće, Putin je eksplicitno ubeđen u to da je Rusija ranjiva za-to što je “slaba“.10 Percepcija Rusije kao slabe države kojojje potrebno da radi na tome da ojača kao država bila je odpočetka glavna karakteristika Putinove politike. Jedan od Pu-tinovih ličnih zasluga sigurno je to što je naglasio problem

„slabosti“ države i ubedio ruske birače u to da uzroke slabo-sti treba rešavati na način koji on sugeriše – jačanjem držav-nih aparata i stvaranjem centralizovane izvršne vlasti. Da jeuspešno ubedio narod u to da je njegova interpretacija tačna,nedvosmisleno dokazuje činjenica da je u 2000. godini tri če-tvrtine ruskih građana verovalo da se u Čečeniji ruski vojnicisukobljavaju sa banditima, dok je oko pola ispitanika misliloda se rat vodi kako bi se sprečio raspad Rusije.11 Još jači do-kaz da je Putinova interpretacija prihvaćena predstavlja to štoje pobedio na dva predsednička izbora, kao i to da je veomapopularan u ruskoj javnosti. Nije jasno jedino da li bi Putinjednako uspešno ubedio građane u to da prihvate njegovu vi-ziju da nije bilo rata. Jasno je da su teroristički napadi, kaošto su bombaški napadi na tri ruska grada tokom leta 1999.godine, opsada Dubrovka teatra u oktobru 2002. godine i na-pad na školu u Beslanu u septembru 2004. godine, bili jakipsihološki udari koji su rusku javnost činili spremnom da pri-hvati promene i mere koje je Putin najavio. Moguće je da Pu-tinov politički prosperitet nije neposredno izgradilo to što suse ovi događaji podudarili sa njegovim dolaskom na vlast, alinema sumnje da mu je to znatno doprinelo.

Uticaj ideje “jake države“ na rat i rusku politiku

Način na koji je vođen drugi čečenski rat potvrđuje to dasu ruske vlasti želele da dokažu kako je država dovoljno spo-sobna da rešava svoje probleme i kako je efikasna u njihovomrešavanju. Opterećena kompleksom poraza u prvom čečen-skom ratu, ruska vojska dobila je jasan zadatak da okupiracelu teritoriju Čečenije, ali i odrešene ruke da to postigne.12

Posledica je bila da su ruske oružane snage koristile dalekosuperiornije oružje od Čečena,13 i to bez razmišljanja o “ko-lateralnoj šteti“.14 Vojska je pokazala da je sposobna efika-sno da izvrši ovaj zadatak, popravljajući svoj oštećeniugled.15 Na taj način, uspeh u ratu pomogao je Putinu dastvori iluziju efikasnosti rešavanja problema. To čini prvi ele-ment iluzije koja je stvorena završetkom rata u Čečeniji. Dru-gi element činila je politika normalizacije stanja u Čečeniji,tzv. “čečenizacija“. Ova politika zvanično je usvojena u junu2000. godine Putinovim imenovanjem bivšeg pobunjenikaAhmeda Kadirova za predsednika lokalnih vlasti u Čečeniji.16


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

11 E. I. Bashkirova, citirano u:Tre-nin, Malashenko, Lieven, 51.12 Pavel K. Baev, citirano u: Tre-nin, Malashenko, Lieven, 112,155.13 Trenin, Malashenko, Lieven,155.14 Baev,118.15 Baev, 118.16 Russell, 83.

23


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

17 John B. Dunlop and RajanMenon, “Chaos in the North Ca-ucasus and Russia’s Future,”Survival, no. 48: 2 (2006): 97.18Trenin, Malashenko, Lieven,47.19 Trenin, Malashenko, Lieven54.20 Vladimir Putin, “Speech at theEnlarged Government Meetingwith the Government and Headsof the Regions”, September 13,2004. http://www.kremlin.ru/eng/speeches/2004/09/13/0000_type82912type82913_76667.shtml (4. april 2008. godine).21 Roemer Lema itre, “The Roll-back of Democracy in Russia af-ter Beslan,” Review of Centraland East European Law, no. 31(2006): 370.

24

Suština ove politike bila je devolviranje vlasti proruskim Če-čenima, uprkos činjenici da su “mnogi nasilni, korumpirani ivođeni sopstvenim interesima“.17 Politika „čečenizacije“imala je dva glavna cilja: prenošenje odgovornosti za antite-rorističke operacije na lokalne oružane snage i dokazivanjetoga da ruske vlasti mogu u najkraćem mogućem roku uspe-šno i efikasno rešavati probleme. U svakom slučaju, ova po-litika doprinela je Putinovoj iluziji o efikasnoj državi, kao injegovom fokusiranju na “jaku državu“.

Jedan od domena ruske politike koji se značajno i daleko-sežno promenio nakon 2000. godine, a čija je promena nepo-sredna posledica rata u Čečeniji, čine odnosi između federal-nog centra i regiona. Raspad Sovjetskog Saveza ugrozio je teodnose i devedesetih godina ohrabrio regionalne lidere darazmišljaju o “labavoj“ federaciji ili čak o konfederaciji (tzv.„Rusija regiona“).18 Čini se da su regionalni lideri prvi čečen-ski rat doživeli kao priliku da iznude više autonomije od fe-deralnog centra, koristeći “svoju odanost federaciji u sukobi-ma sa Čečenijom radi ucenjivanja Moskve“.19 Čini se da su utome i uspevali između 1994. i 1997. godine, kada je izmeđuzvanične Moskve i regiona bio potpisan niz dogovora o po-većanju autonomije. Ovaj trend odnosa između centra i regi-ona dramatično je izmenjen nakon druge ruske vojne kampa-nje u Čečeniji, kao i dešavanjima na ruskoj političkoj scenikoje je prouzrokovao Putinov dolazak na vlast. Direktna po-sledica potrebe da se izgradi “jedinstvo naroda, jačanje dr-žavnih struktura i stvaranje efikasnog sistema za unutrašnjubezbednost“, ključni elementi Putinove vizije „jake države“,bilo je Putinovo ukidanje neposrednih izbora za regionalne li-dere i promovisanje nacionalnih političkih stranaka, kao iuvođenje proporcijalnog sistema za izbor poslanika državneDume.20 Rumer Lemetr tvrdi da je Kremlj koristio napad naškolu u Beslanu kao izgovor za to da ubrza izgradnju tzv.„vertikale moći“, koja je korišćena za suzbijanje svih nezavi-snih izvora moći.21 Ova tendencija rođena je u periodu dru-gog čečenskog rata kada je Putin počeo da koristi retoriku„jake države“. Glavne promene politike koja je vođena pre-ma regijama bile su ukidanje (Federalnim zakonom iz 2004.godine) direktnih izbora za regionalne lidere i jačanje pred-sednikovih ovlašćenja koja su mu omogućavala da smeni re-gionalne lidere. Nije jasno da li su ove promene u skladu saruskim Ustavom, kao i da li su u skladu sa principima fede-

ralizma. Neki autori tvrde da je procedura za imenovanjaregionalnih lidera nepomirljiva sa ustavnim principima fe-deralizma i podelom vlasti.22 U istom paketu reformi, re-gionalni lideri su izgubili svoja mesta u Federalnom save-tu, odnosno u Gornjem domu Parlamenta. Na odnose cen-tra i regija je, takođe, uticao i ruski izborni sistem. Osni-vanje regionalnih stranaka otežano je propisima o nacio-nalnim strankama i o minimalnom broju članova. Poveća-nje minimalnog broja članova koje je potrebno za osniva-nje nove stranke ojačalo je dominantnu poziciju Jedinstve-ne Rusije.23

Pojam „jake države“ podrazumeva specifičnu vrstu odno-sa između države i građanskog društva. Ruske vlasti su seopredelile za „statičan model odnosa država-društvo“24 pokome bi organizacije civilnog društva trebalo da funkcionišuu skladu sa državnim institucijama. Stoga, država pretendujena to da bude centar moći u društvu, a organizacije civilnogdruštva su primorane da je slede. Ovo shvatanje odnosa izme-đu države i društva u Rusiji ogleda se u ponašanju vlasti pre-ma nevladinim organizacijama i medijima. Uprkos tome štoje Putin u svom „Milenijumskom govoru“ izjavio da program„jake države“ zahteva „punokrvno civilno društvo koje će bi-ti protivteža i koje bi nadgledalo vlasti“,25 njegovi lični stavo-vi, a pogotovo njegova politika prema medijima tokom dru-gog rata u Čečeniji, ukazuju upravo na suprotno stanje. Napitanje o slučaju Andreja Babitskog, novinara koji je izvešta-vao o užasima u Čečeniji, Putin je odgovorio da je, po njego-vom mišljenju, ovaj novinar ugrožavao moral društva, jer jeradio neposredno za neprijatelja.26 Ova Putinova procenanam više govori o njegovim stavovima o organizacijama civil-nog društva, nego o simboličnoj izjavi koja se odnosi na„partnerske odnose između izvršne vlasti i građanskog dru-štva“.27 Kao prvo, to implicira da državne institucije definišunacionalne interese, a da organizacije civilnog društva mora-ju podržavati ovu interpretaciju i sarađivati sa državom. Kaodrugo, to takođe implicira i da organizacije civilnog društva,ukoliko ne slede državu, zaslužuju da budu javno osuđene,kao i da im bude zabranjeno predstavljanje svih stavova kojine spadaju u one koje zagovara država. Putinovo spominja-nje „morala društva“ nije slučajno. Ono se uklapa u njegovoverovanje da se moral društva može popraviti tako što će Ru-sija ponovo postati jaka država, koja će umiriti opšte raspro-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

22 Lemaitre, 371.23 Lemaitre, 389.24 Henry Hale, citirano u: Lemai-tre, 392.25 Putin, 171.26 Putin, 171.27 Putin, 171.

25


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

28 Evangelista, 132.29 Citirano u: Trenin, Malashen-ko, Lieven, 146.

26

stranjena osećanja strepnje i nesigurnosti.28 Zvanična politi-ka se tokom rata u Čečeniji poklapala sa Putinovim ličnimstavovima. Istovremeno, pokretanjem vojnih operacija po-krenut je i „informacioni rat“. Strateško upravljanje informa-cijama ograničilo je mogućnost dobavljanja informacija iz pr-ve ruke. Vojna cenzura onih informacija koje su dospevaledo javnosti omogućavala je prodor samo onih informacija ukojima je naglašavana brutalnost Čečena, a veličana ruskavojska.29 Na novinare i medijske kuće koji su kritikovali dr-žavu, kao što su, na primer, novinarka Ana Politkovskaja iNTV Vladimira Gusinskog, vršen je jak pritisak. Teško dabi se osuđivanje i neprijateljstvo prema bilo kome ko kriti-kuje ili komentariše aktivnosti državnih aparata moglo sma-trati „partnerskim odnosom“ između države i organizacijacivilnog društva. Suzbijanje kritike, a ne podrška nezavi-snim izvorima državne moći, ključni je element u stvaranjuiluzije jačine.

Zaključak

Pojam „jake države“ u Rusiji čini ideološku osnovu zasprovođenje političkog programa, čiji je cilj jačanje državneuprave, centralizovano donošenje odluka i nadmoć državenad organizacijama civilnog društva. Lansiranje ovog progra-ma odigravalo se u isto vreme kada je vođen drugi čečenskirat i kada je na vlast došao novi politički lider Vladimir Pu-tin. Nije jasno da li bi on uspešno propagirao ovaj programda nije bilo rata, ali nema sumnje da su vojni uspesi ruske ar-mije u agresivnoj kampanji 1999–2000. godine, kao i Putino-vi lični stavovi znatno doprineli tome da ruska javnost budeubeđena u poželjnost programa. Drugi rat u Čečeniji podržaoje sprovođenje ove politike najpre promovisanjem Putina kao„čvrstog“ i odlučnog vođe, a zatim i jačanjem i tzv. „vertika-le moći“. Borba protiv međunarodnog terorizma, kako su ru-ske vlasti definisale operacije u Čečeniji, predstavlja opravda-nje za radikalne promene u odnosima državnog centra i regi-ona, kao i za ograničavanje osnovnih političkih prava, kaošto je, na primer, sloboda govora. Način na koji je rat vođen,kao i kasnija zbivanja u ruskoj politici mogu se objasniti ide-ologijom „jake države“, koja je stvorila iluziju jake ruske dr-žave i društva kojim ona vlada.

Republika Srpska Krajina1 – preprekana putu integracije Hrvatske u evroatlantske strukture?2

Věra Stojarová & Miroslav Mareš3

UDK: 32(497.5/.6) ; 342.1(497.6)

Sažetak

U fokusu istraživanja je Vlada Republike Srpske Krajine(RSK)4 u izbeglištvu, koju ćemo sagledati u okviru balkan-skih studija i u okviru analize bezbednosnih aktera. U ovomradu biće opisane faze konflikta u Srpskoj Krajini, opšte na-mere i ciljevi vlade RSK, kao i metode i mere koje je ova vla-da primenjivala da bi postigla pomenute ciljeve. Na kraju ćebiti razmotreno i to da li postojanje ove vlade utiče na inte-graciju Hrvatske u Evropsku uniju i NATO, kao i to kakvi suizgledi za budući razvoj ove Vlade u izbeglištvu.

Ključne reči: Republika Srpska Krajina, Vlada u izbegli-štvu, Srbija, Balkan, bezbednost, nacionalizam

Uvod

Činjenica je da je na Zapadnom Balkanu međusobna po-vezanost nacionalističkih, verskih i teritorijalnih sukoba veo-ma česta pojava. Pretendovanje na teritoriju druge zemljepredstavlja bitan deo balkanske politike. Jedan takav slučaj(sa korenima u ratovima koji su na Balkanu bili vođeni 90-ihgodina) predstavlja Republika Srpska Krajina (RSK), kojutrenutno zastupa tzv. Vlada RSK u izbeglištvu. Ovo telo zase-da u Beogradu i uživa podršku ekstremnih srpskih desničar-skih organizacija. Postojanje ove Vlade, koja pretenduje nadeo sadašnje teritorije Republike Hrvatske, povezano je sanacionalističkim strujama u srpskoj politici i predstavlja


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

1 Sledeći praksu hrvatskognaučnika Nikice Barića (Ni-kica Barić, Srpska pobunau Hrvatskoj 1990–1995,(Zagreb: Golden marke-ting-tehnička knjiga, 2005)),autori su odlučili da Repu-bliku Srpsku Krajinu neoznače znakovima navodaili kurzivom. Bez obzira namoguće konotacije, autorine žele time da kažu da jeRSK legitiman akter. Termi-ni kao što su “Domovinskirat” ili “etničko čišćenje” ko-riste da bi bili pokazani sta-vovi različitih aktera. Upo-trebljavanje ovih termina neznači da autori podržavajujednu ili drugu stranu.2 Ovaj rad napisan je uokviru istraživačkog projek-ta “Političke stranke i repre-zentacija interesa u savre-menim evropskim demo-kratijama” (šifra MSM0021622407), kao i u okviruistraživačkog projekta “Kon-ceptualizacija bezbednosti iprimena na Zapadni Bal-kan” (GAČR 407/08/P268).3 E-pošta: [email protected], [email protected] U ovom tekstu korišćenisu izrazi “Krajišnici” za žite-lje Krajine i “srpstvo” zaosećanje pripadnosti srp-skoj naciji.

27

(Autori su analitički istraživači Instituta za savremena politička istraživanja i predavanja, na Odeljenju političkih nauka,

Fakultet društvenih nauka, Masarik Univerzitet)


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

28

potencijalnu pretnju za regionalnu bezbednost i saradnju. Pi-tanje Srpske Krajine otvorile su pojedine političke grupacije,povezujući ga sa rešavanjem pitanja nezavisnosti Kosova. Ta-kođe, ovo pitanje može biti zanimljivo i ukoliko se sagleda izugla hrvatske integracije u evroatlantske stukture. PokušajiMakedonije da se učlani u NATO nisu uspeli zbog spora saGrčkom oko imena države. Isti problem možda čeka i Hrvat-sku zbog spora sa Slovenijom oko zaliva Piran ili zbog sporasa tzv. Vladom RSK u izbeglištvu oko teritorije. Dok bi ne ta-ko dobri odnosi Hrvatske i Slovenije mogli biti rešeni unutarNATO ili unutar Evropske unije, pitanje Republike SrpskeKrajine uticalo bi na odnose NATO ili EU sa Srbijom, koja jejedan od ključnih aktera postizanja stabilnosti na ZapadnomBalkanu.

Savremenu strukturu političkih činilaca na Balkanu činerazni akteri, uključujući u to i već pomenutu Vladu Republi-ke Srpske Krajine u izbeglištvu. Postojanje ovog tela može bi-ti posmatrano u okviru savremenih balkanskih studija, uokviru analize aktera u međunarodnim odnosima i bezbedno-snim studijama, kao i u okviru analize unutrašnje politikejedne države. U ovom radu biće primenjeni svi navedeni pri-stupi. Ovim radom analiziraćemo pitanja vezana za RSK. Pr-vi deo rada čini istoriografski opis, a zatim slede analiza cilje-va koje Republika Srpska Krajina postavlja, analiza mera imetoda koje koristi, kao i analiza odnosa koje uspostavlja sameđunarodnim akterima. Drugi cilj ovog rada jeste procenanačina na koje RSK utiče na Republiku Hrvatsku – kako nanjenu bezbednost, tako i na njene pokušaje da se integriše uevroatlantske strukture.

Primarne i sekundarne izvore podataka dobili smo od sa-moproglašene Vlade RSK u izbeglištvu. Autori ovog radaobavili su nekoliko intervjua sa predstavnicima RSK. Njiho-vi materijali korišćeni su u daljoj analizi. Da hrvatska tačkagledišta ne bi bila izostavljena, autori su kontaktirali i sa Ure-dom za odnose s javnošću Vlade Hrvatske. Hrvatski pogledna ovaj problem ilustrovan je i nalazima preuzetim iz jedneod najboljih knjiga napisanih na ovu temu – Srpska pobunau Hrvatskoj 1990–1995 Nikice Barića. Korišćen je i zbornikhrvatskih autora – Stvaranje hrvatske države i Domovinskirat. Što se tiče komplementarnih izvora, korišćene su odluke

Međunarodnog tribunala u Hagu, dokumenti Veritasa, izve-štaji Helsinškog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj(HHO), HIDRA, Krajišnici, kao i neke druge Internet strani-ce.5

Konceptualizacija vlada u progonstvu

Vlade u progonstvu su tokom istorije bile osnivane mno-go puta. Prvi put u savremenoj istoriji ovakve institucije po-javljuju se u Prvom svetskom ratu, a zatim i u manjim ratovi-ma, naročito u Sovjetskom Savezu. Drugi talas vlada u pro-gonstvu pojavio se za vreme Drugog svetskog rata. Ovo semože smatrati “zlatnim dobom“ vlada u progonstvu, jer suone tada zaista imale veliki uticaj na međunarodne odnose.Od tada je za vreme, a i posle Hladnog rata bilo više izolova-nih slučajeva vlada u progonstvu.6

Nekoliko savremenih organizacija koje sebe nazivaju vla-de u progonstvu osnovano je nakon raspada komunističkihmultinacionalnih država – nakon oružanih sukoba i „restruk-tuiranja“ njihovih teritorija. Organizacije ove vrste su: Vladačečenske republike Ičkerije, Vlada Abhazije u progonstvu iVlada Republike Srpske Krajine u izbeglištvu. Međutim, pre-ma međunarodnom pravu ove organizacije ne mogu se sma-trati klasičnim primerima „vlade u progonstvu“. Kako tvrdistručnjak za međunarodno pravo Aleksander Koberg, vlade uprogonstvu definisane su sledećim faktorima:

1) priznaje ih barem država u kojoj su našle utočište2) izgubile su teritoriju nakon rata ili okupacije3) žele da postanu redovna vlada okupirane države ili te-

ritorije 4) bore se za vraćanje teritorija5) imaju kontinuitet sa poslednjom vladom okupirane te-

ritorije.7

Međutim, ovi pravni kriterijumi samo su deo moguće de-finicije vlade u progonstvu. Istorija, ciljevi, struktura (uklju-čujući u to i oružane snage), strategija i druge okolnosti (sa-veznici, protivnici, pristup medijima itd.) takođe mogu utica-ti na to da li će neka grupa biti posmatrana kao vlada u pro-gonstvu. U fokusu proučavanja ovih grupa najčešće je njihov


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

5 Autori ovog rada svesni su či-njenice da su svi izvori subjektiv-ni, kao i toga da lokalna istorio-grafija nije utemeljena na nauč-noj analizi događaja, već da služiafirmaciji srpskog ili hrvatskogidentiteta i nacionalizma. Zbogtoga su autori odlučili da koristeizvore obe strane u konfliktu.6 Pregled relevantnih vlada uprogonstvu može se naći u: Ste-fan Talmon, Recognition of Go-vernments in International LawWith Particular Reference in Go-vernments in Exile, (Oxford: Ox-ford University Press, 2004),286–287.7 Alexander Koberg, Die Exilregi-erung im Völkerrecht, Eine Un-tersuchung ihrer rechtlichenKlassifikation, (Frankfurt amMain: Peter Lang, 2005), 41.

29


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

8 Od 1929.godine do 1941.godi-ne Kraljevina Jugoslavije bila jepodeljena na 9 administrativnihjedinica, tzv. banovina.9 Radikalizam pobunjenih Srbanije bio u skladu sa zvaničnomjugoslovenskom politikom, jer sunjihove namere da Krajina po-stane deo Srbije bile protivne va-žećem Ustavu SFRJ (Barić,2005), 102.10 Termin “oblast” koristi se zamanje teritorijalne jedinice unutarJugoslavije.

30

uticaj na politiku u državi na koju pretenduju, u dijaspori, udržavi u kojoj se nalaze, kao i njihov uticaj na međunarodneodnose i međunarodnu bezbednost.

Republika Srpska Krajina

Naziv Krajina odnosi se na Vojnu krajinu koju je Austrijauspostavila kao tampon zonu između svojih teritorija iOsmanskog carstva. Da bi Krajina bila što privlačnija za no-ve stanovnike, žitelji ove pokrajine dobijali su posebna prava.Na kraju 19. veka ukinuta je vojna uprava i ova pokrajinapostala je civilna administrativna jedinica Austrougarskogcarstva. Između Prvog i Drugog svetskog rata Krajina je po-stala deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kra-ljevine Jugoslavije. Autonomna Banovina Hrvatske8

(1939–1941) pretvorena je u Nezavisnu državu Hrvatsku(1941–1945). Nakon završetka Drugog svetskog rata Krajinaje postala deo Narodne republike Hrvatske, odnosno Socija-lističke Republike Hrvatske.

Na početku raspada Jugoslavije otvoren je diskurs o neza-visnosti Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedo-nije. Srbi u Hrvatskoj oštro su reagovali na novi Ustav Hrvat-ske i protivili su se otcepljenju Hrvatske od matične države.Oni su tvrdili da hrvatski Ustav krši Ustav Socijalističke Fe-derativne Republike Jugoslavije iz 1974. godine. Okrenuli suse centralnim vlastima u Beogradu. Da bi se suprotstavili hr-vatskim secesionističkim namerama, nacionalisti u Krajini su,u julu 1990. godine, osnovali Srpsko nacionalno veće, na či-jem je čelu bio Milan Babić.9 Srbi iz Krajine osnovali su i pa-ravojne strukture pod rukovodstvom Milana Martića, načel-nika Kninske policije. Većina građana ove pokrajine je na re-ferendumu o nezavisnosti Krajine glasala za autonomiju. Me-đutim, hrvatske vlasti nisu priznale ovaj referendum i 25. ju-na 1991. godine proglasile su nezavisnost Hrvatske.

Srpska autonomna oblast Krajina10 zvanično je osnovana21. decembra 1990. godine, a četiri meseca kasnije potvrđe-na je želja njenih građana da se otcepe od Hrvatske. Republi-ka Srpska Krajina osnovana je na Nikoljdan, 19. decembra1991. godine. Istog dana usvojen je i Ustav RSK. Srpske auto-

nomne oblasti Zapadna Slavonija, Slavonija, Baranja i Za-padni Srem pridružile su se RSK u februaru 1992. godine. Po-red uspostavljenih političkih struktura, Republika SrpskaKrajina osnovala je i vojne strukture, odnosno Srpsku voj-sku Krajine (SVK). Prema izvorima dobijenim iz Krajine,ova pokrajina pokrivala je 17.028 km2 sa 435.595 stanov-nika.11 U samoproglašenoj republici uvedena je čak i novavaluta – krajinski dinar.12 Novu republiku nije priznala ni-jedna država, uključujući u to i bivšu SRJ.13 Kako tvrdi Ba-rić, proces usvajanja ustava RSK predstavlja prekršaj važe-ćeg Ustava SFRJ, jer je započet pre nego što se Hrvatskazvanično otcepila.14 Veći deo hrvatskog stanovništva RSKnapustio je ovu pokrajinu tokom 1991. godine, a oni kojisu odlučili da ostanu bili su na meti tamošnjih Srba. Iakosu vlasti u RSK tvrdile da su Hrvati i Srbi jednaki, stanje naterenu to nije potvrđivalo.15

Prema Ustavu iz 1974. godine, odnosno prema nalazimaBadinterove komisije, RSK nije imala pravo na secesiju. Re-publika Srpska Krajina opstala je do 1995. godine kada jeuništena u operacijama hrvatskih oružanih snaga pod nazi-vom „Bljesak“ i „Oluja“.16 Teritorije koje su bile pod kon-trolom RSK postepeno su reintegrisane u Hrvatsku. Obe ope-racije dovele su do toga da se ogroman broj izbeglica povučeu Srbiju.17 U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao Dan Pobjede.To je činjenica na koju srpsko društvo nije moglo ostati rav-nodušno. Administratori UNTAES postepeno su, u procesukoji je trajao do 1998. godine, predavali teritoriju bivše RSKhrvatskim vlastima.

Partijski sistem RSK

Najznačajnija stranka u RSK bila je Srpska demokratskastranka (SDS). Ona je zamišljena kao stranka koja bi moglada ujedini Srbe u Hrvatskoj. Njen prvi predsednik bio je Jo-van Rašković,18 a kasnije je na čelo stranke došao predsednikOpštine Knin Milan Babić. Propaganda SDS bila je usmerenana zastrašivanje hrvatskih Srba pričama o povratku Ustaša,genocidu nad Srbima, hrvatsko-albanskim dogovorima o ras-turanju SFRJ, kao i podsećanjem na nemačko bombardova-nje Beograda 1941. godine, ustaške logore, kao i na stotine


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

31

11 Podaci iz 1993. godine saKraijinafors internet prezentaci-je: www.krajinaforce.com (15.oktobar 2008. godine). Premahrvatskim izvorima, teritorija kojusu držali pobunjeni Srbi na po-četku 1992. godine pokrivala je15.000 km2, odnosno 26% Re-publike Hrvatske (Šterc-Pokos1993, citireno iz: Barić, ,2005,171).12 Barić 2005, 401.13 Republika Srpska online,http://www.republikasrpskaonli-ne.com (15. oktobar 2008. godi-ne).14 Barić 2005, 108.15 Za više informacija o hrvat-skom stanovništvu RSK videti:Nikica Barić, „Dmitar Obradović– prilog poznavanju jedne ljud-ske sudbine,” Centar za politolo-ška istraživanja, http://www.cpi.hr /download/ l inks/hr/7338.pdf (15 .oktobar 2008.go-dine).16 Za analizu ratnih operacija vi-deti u Zdenko Radelić, ur. Stva-ranje hrvatske države i Domo-vinski rat (Zagreb: Hrvatski insti-tut za povijest, 2006), 97-190.17 Podaci koje ima UNHCR. Sa-mo u 1996. godini 310.088 oso-ba iz Hrvatske tražilo je azil(uglavnom u Srbiji, Crnoj Gori,Bosni i Hercegovini, SAD, Austri-ji i Nemačkoj), a u Hrvatskoj jebilo 144.147 raseljenih ljudi. Urazvijenim državama 2001.godi-ne boravilo je 336.600 izbeglicaiz Hrvatske, a do 2005. godineovaj broj se smanjio na 132.200.Pouzdanih podataka za RSKnema (“2002 UNHCR statisticalyearbook,” UNHCR. http://www.unhcr.org/statistics/STATI-STICS/41373cca4.pdf (15. okto-bar 2007. godine), 71–72). Pre-ma izvorima iz Krajine, broj Srbau Hrvatskoj, koji je pre rata izno-sio 750.000, smanjen je na70.000. http://www.krajinaca-fe.net/rsk/modules/zmagazi-ne/article.php?articleid=5. Za“srpske brojke” videti: Dokumen-ciono informacioni centar VERI-TAS, http://www.veritas.org.yu/(15. oktobar 2007. godine). Zajednu od najboljih demografskihanaliza videti: Dražen Živić uZdenko Radelić, ur. Stvaranjehrvatske države i Domovinski rat(Zagreb:Hrvatski institut za povi-jest, 2006), 420–483.18 Rašković je diskreditovan usrpskoj zajednici kada su nasvetlo dana izašle njegove do ta-da nepoznate izjave o Srbima(Srbi su luda nacija) i o Miloševi-ću (veliki Boljševik, komunista idespot), (Barić 2005, 212).Nekenjegove izjave očito su pacifisti-čke (Ne želim da vas vodim urat, mogu vas voditi u miru, aliako hoćete rat, nađite nekogdrugog).Međutim, srpski intelek-tualac S. Livada, tvrdi da su Ra-škovićeve izjave proizvod mitskemanije, čak i nekrofilije, kao i daje Rašković krvoločan nekrofilkoji želi da prolije hrvatsku krv(Livada citiran u: Barić, 2005,219).


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

19 Barić 2005, 113, 125.Ipak, SDS se nije zaustaviosamo na retorici i u maju1990. godine napadnut jeMiroslav Mlinar, mladić srp-ske nacionalnosti iz Benkov-ca. On tvrdi da su ga napali iskoro ubil Hrvati. Međutim,kasnije se ispostavilo da jeMlinar pristao da bude žrtvai da su mu povrede naneliSrbi kako bi srpsko stanovni-štvo Hrvatske bilo zaplaše-no (Barić 2005, 125).20 Stranka je dobila nadimak“Stranka Tuđmanovih Srba”,jer su bili odani Hrvatskoj inisu se protivili Tuđmano-vom režimu.21 Program SDS kako je citi-ran u: Barić 2005, 229.22SDSS, Program samo-stalne demokratske srpskestranke, http://www.sdss.h r / d o k u m e n t i / P R O -GRAM%20SDSS-a.doc(15. oktobar 2008. godine).Kritike Vlade RSK u progon-stvu dolaze sa vrha ovestranke, odnosno upućuje ihnjen šef Milorad Pupovac.23 Barić 2005, 230–233.24 Za program “Partija po-dunavskih Srba PPS,”: HI-DRA, http://www.hidra.hr/S T R A N K E / p r o g r a m i /028426.htm (15. oktobar2008. godine).

32

jama zatrpanih srpskim leševima.19 Iako je SDS želela da se ujavnosti predstavi kao ujedinjena grupa koja se suprotstavljaHrvatskoj, stranka je bila prilično izdeljena. Već 1991. godi-ne jedan od lokalnih lidera stranke Milan Đukić napustio jestranku i osnovao je Srpsku nacionalnu stranku (SNS).20 Ka-da je stranku napustio i Jovan Rašković, preostalo je još ri-valstvo između Milana Babića i Milana Martića. Milan Babićse protivio mešanju Slobodana Miloševića u poslove Krajine,dok je Milan Martić bio odan Beogradu i poslušno sprovodioMiloševićeve odluke. Lični sukob ovih stranačkih moćnikaprenet je i na funkcionisanje vlade RSK. Milan Babić je sme-njen, a na mesto predsednika republike postavljen je odaniji iposlušniji Goran Hadžić. Glavni cilj SDS bio je pretvaranjeRSK u modernu državu, priznatu u međunarodnoj zajednici,jednaku sa ostalim državama stvorenim nakon raspada SFRJ.Na kraju, RSK bi mogla postati deo ujedinjene srpske države,stvorene po etničkim principima države koja bi obuhvatalasve istorijske srpske zemlje.21 Nakon završetka rata u Hrvat-skoj SDS je nestao. Neke pristalice ove stranke su, zajedno sačlanovima Samostalne srpske stranke (SSS), osnovale 1997.godine Samostalnu srpsku demokratsku stranku (SSDS).22

Osim SDS, glavne stranke u partijskom sistemu RSK,vredno je pomenuti i druge stranke. Radikalna stranka bazi-rana na stranci Vojislava Šešelja – SRS RSK, osnovana je uVukovaru 1992. godine pod rukovodstvom Radeta Leskovca.Međutim, i SRS RSK bila je sklona unutrašnjim sukobima.Nakon pokušaja da otcepi svoju stranku od radikala u Beo-gradu, Rade Leskovac je smenjen i na njegovo mesto posta-vljen je odaniji Branko Vojnica. Tako je ova stranka ostalapod kontrolom Vojislava Šešelja i SRS.23 Nakon potpisivanjaErdutskog sporazuma, prema kome je Istočna Slavonija vra-ćena Hrvatskoj, ova stranka je preimenovana u Partiju podu-navskih srba (PPS), a njeno rukovodstvo ostalo je isto.24

Podeljenost i raskol u srpskoj političkoj eliti potvrđuje iosnivanje stranke Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju,koja je osnovana krajem 1990. godine. Ova stranka nikadanije bila dovoljno uticajna da bi uspela da postigne svoj cilj:sprečavanje raspada komunističke Jugoslavije. Jedan od lide-ra ove stranke, predsednik opštine Vrginmost Dmitar Obra-dović, optužen je za saradnju sa Hrvatima i za ugrožavanjesrpskih interesa. U junu 1992. godine pokrenuta je inicijativa

da se Kordun i Banija vode kao posebne oblasti unutar RSK.Vođstvo RSK bilo je protiv ovog predloga, smatrajući da jeon seperatistički i da predstavlja pokušaj povratka pod hrvat-sku kontrolu. Atentat na Dmitra Obradovića, čija je opštinabila u Kordunu, jedna je od posledica ovog spora. Počiniociovog dela nikada nisu bili uhvaćeni.25 Slobodan Lazarević,svedok u Hagu, izjavio je 2002. godine da su atentat izvršilipripadnici antiterorističke jedinice 21. korpusa Srpske VojskeKrajine.26 Osim pomenutih stranaka, postojale su i druge ko-je su ostale na marginama političke scene.27

Vlada Republike Srpske Krajine

Političke strukture uspostavljene u Krajini bile su praveparadržavne strukture. Parlamentarni i predsednički izboribili su redovno održavani. Najuspešnija stranka na ovim iz-borima bila je Srpska demokratska stranka, osnovana 17. fe-bruara 1990. godine u Kninu. Osim SDS, na izborima su uče-stvovale i Srpska radikalna stranka, Sociodemokratska stran-ka Krajine i Srpska socijalistička stranka. Republika SrpskaKrajina usvojila je zastavu i grb nalik srpskim državnim sim-bolima28 – trobojku crvene plave i bele boje, grb sa dvogla-vim belim orlom,29 krstom i četiri ’S’, kao i himnu Bože prav-de.30

Prvi predsednik samoproglašene republike bio je MilanBabić (od 19. decembra 1991. godine do 16. februara 1992.godine), zatim Mile Paspalj (od 16. februara 1992. do 26. fe-bruara 1992. godine), Goran Hadžić (od 26. februar 1992.godine do februara 1994. godine)31 i, na kraju, Milan Martić(od februara 1994. godine do avgusta 1995. godine). Parla-ment RSK je 26. februara 2005. godine produžio mandat Mi-lanu Martiću. Međutim, on se trenutno nalazi u Hagu, jer jeosuđen na 35 godina zatvora zbog vršenja etničkog čišćenja idrugih ratnih zločina.32 Parlament je bio sačinjen od 92 po-slanika iz 28 opština. Neki od njih su umrli, a neki su se vra-tili u Hrvatsku. Ipak, više od dve trećine trenutno boravi u Sr-biji i aktivno učestvuje u funkcionisanju Parlamenta u egzilu.Odnosi među ljudima na vrhu u Krajini nisu bili idealni –glavna neslaganja nastajala su oko pitanja treba li biti za Mi-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

25 Nikica Barić, „Dmitar Obra-dović – prilog poznavanju jedneljudske sudbine,” Centar za po-litološka istraživanja, http://www.cpi.hr/download/links/hr/7338.pdf (15. oktobar 2008.godine).26 Međunarodni krivični sud zabivšu Jugoslaviju, Transkript sa-slušanja Slobodana Lazarevi-ća, strana 12314, 29.10. 2002,http://www.un.org/icty/tran-se54/021029IT.htm (15. okto-bar 2008. godine).27 Barić 2005, 241–242.28 Zastava Republike Srpske jetrobojka bez grba.29 Prvi grb, na kome je bio nat-pis “Krajina”, izmenjen je zajed-no sa promenom Ustava RSK1992. godine. Tada je iznad or-la bila postavljena kruna.30 Zvanična himna Srbije. Zani-mljiva je činjenica da je Republi-ka Srpska usvojila slične držav-ne simbole. Međutim, Ustavnisud BiH doneo je odluku da sučlanovi 2 i 3 Ustavnog zakona ozastavi, grbu i himni RepublikeSrpske protivustavni. Sud je,već u martu 2006. godine, pre-sudio da usvajanje himne “Bo-že Pravde” predstavlja kršenjeUstava. Ta odluka je potvrđenau januaru 2007. godine. Parla-ment RSK je na to reagovao ta-ko što je, krajem maja 2007.go-dine, usvojio samo melodiju, aline i tekst ove himne. Međutim,Ustavni sud BiH podržao jeUstavni sud Republike Srpskeu julu 2007. godine. Za odlukesudova vidite: http://www.ustav-n i s u d . ba / e n g / p r e s s / i n -dex.php?pid=1381&sta=3&pkat=507 (15. oktobar 2008. godi-ne).31 Haški tribunal ga je 2004.go-dine optužio za zločine protivčovečnosti, kao i za druge zlo-čine.32 Šefovi Vlade RSK bili su: Ri-sto Matković (decembar1991–februar 1992), ZdravkoZečević (februar 1992– 1993),Đorđe Bjegović (1993–mart1994), Borislav Mikelić (mart1994–jul 1995) i Milan Babić(jul 1995– avgust 1995). MilanBabić kažnjen je sa 13 godinazatvora zbog zločina protiv čo-večnosti. On je, 5. marta 2006.godine, izvršio samoubistvo usvojoj ćeliji (“Case informationsheet. Milan Babić,” UN,http://www.un.org/icty/cases-e/cis/babic/cis-babic.pdf. (15.oktobar 2008. godine)). Postojei podaci o predsednicima i pre-mijerima oblasti Srem i Baranjado 1997. godine: predsedniciSlavko Dokmanović (1995–1996) i Goran Hadžić (1996-1997); premijeri Borislav Drza-jić (1995-1996) i Vojislav Stani-mirović (1996–1997).

33


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

33 Barić 2005, 463–473.34 Milorad Buha je postao poslanikSRS u srpskoj Skupštini kada jeOstoja Stojanović, takođe poslanikove stranke, preminuo.35 Zanimljivo je da je gospodin Bu-ha, poslanik u Parlamentu Repu-blike Srbije, član Odbora za ustav-na pitanja i Odbora za odbranu ibezbednost.Osim premijera, vladaima šest ministara: ministar za in-formacije je Ratko Ličina, a drugiministri su ministri bez portfelja: drMomčilo Suborić, dr Marko Atla-gić, Svetozar Vinčić, Boro Boguno-vić, Mile Bosnić. Sekretar Vlade jeBranko Bibić, a kancelar je Slobo-dan Jarčević.364 Zemun, Magistarski trg 3, NoviBeograd.37 Elektronska korespodencija saVladom RSK u izbeglištvu, 4. sep-tembar 2007. godine.

34

loševića ili protiv njega i da li dalje nastaviti sa Hrvatskom/Sr-bijom ili bez njih.33

Vlada u progonstvu postojala je veoma kratako nakon zavr-šetka operacije «Oluja„, a ponovo je osnovana 2005. godine uBeogradu. Parlament RSK za premijera Vlade RSK izabrao je 26.februara 2005. godine poslanika Radikalne stranke u Nacional-noj skupštini Republike Srbije34 Milorada Buhu.35 Svi poslaniciu Parlamentu RSK u progonstvu zaposleni su na drugim radnimmestima, a funkcije poslanika vrše u slobodno vreme. Jedini izu-zetak je Slobodan Jarčević, bivši ministar inostranih poslovaRSK. On je penzioner koji sve svoje vreme može posvetiti raduu Parlamentu RSK. Vlada RSK u progonstvu smeštena je u ospo-ravanoj zgradi Srpske radikalne stranke u Zemunu.36 Srpska ra-dikalna stranka ne naplaćuje korišćenje prostorija Vladi RSK ipokriva njene osnovne troškove, kao što su računi za komunali-je, telefone i računare. Vlada RSK objavljuje svoje materijale naInternet portalu, i to zahvaljujući vlasniku portala koji im, tako-đe, ne naplaćuje uslugu. Vlada nema finansijera i ne prima sred-stva čak ni od Krajišnika. Jedan od poslanika je od Vuka Dra-škovića, tada ministra spoljnih poslova Srbije, zatražio da VladiRSK budu dodeljena sredstva ove države koja su se nalazila uNacionalnoj banci Srbije, ali na ovaj zahtev nije odgovoreno. Vo-jislav Šešelj je u dokumentima RSK naveden kao jedan od prvihdiplomata ovog tela, a za njim slede mnogi intelektualci iz srp-ske dijaspore koji su se trudili da brane srpske interese na Zapa-du ili koji su pomagali u finansiranju RSK.

Prema tvrdnjama Vlade RSK u progonstvu, Parlament i Vla-da ove kvazidržave nikada nisu bili ideološki podelenji: „Moglibismo reći da su na političkom centru. Ni levičari, ni desničari.“Ovo bi moglo da pomogne RSK da postigne svoje političke cilje-ve: „Sutra, kada budemo ponovo uspostavili Republiku SrpskuKrajinu, na političkoj sceni će svakako učestvovati razne politi-čke stranke – kao i u svim ostalim državama.“37 Ipak, izjavepredstavnika RSK jasno pokazuju da se oni nalaze na desnojstrani političkog spektra (nacionalizam, ksenofobija).

Ciljevi Vlade RSK

Parlament i Vlada RSK u progonstvu složili su se oko to-ga da zajednički deluju kako bi upoznali međunarodnu jav-nost sa „zločinima genocida koji su Hrvati počinili protiv

Srba (...) Ovo je prvi put u modernoj istoriji da je jedna drža-va proterala ceo narod iz zajedničke države, a da za to ne od-govara“. Cilj je da Hrvatski genocid i etničko čišćenje Srba uRSK i u hrvatskim gradovima budu internacionalizovani.„Biće novih političara koji neće imati ovaj (skoro nacistički)greh na svojim dušama, i koji će razumeti stav Vlade RSK.Naša dužnost je da obelodanimo činjenicu da je Hrvatska dr-žava dva naroda – Hrvata i Srba.“38 Stoga je osnovni cilj obe-lodanjivanje hrvatskih ratnih zločina i internacionalizovanjecelog pitanja kako bi Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Evrop-ska unija i drugi prihvatili ove činjenice.

Kako tvrdi Vlada RSK, njen najveći dosadašnji uspehpredstavlja preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evro-pe Hrvatskoj da posledice progona Srba za vreme rata1991–1995. godine budu poništene, kao i preporuka o uskla-đivanju Ustava sa stanjem iz 1991. godine. Drugim rečima,Hrvatskoj je preporučeno da ponovo postane država dva na-roda (Hrvata i Srba), koja imaju ista prava.39

Politički mere i metode, propaganda

Vlada RSK u progonstvu aktivno objavljuje knjige i pam-flete i redovno šalje diplomatske poruke ambasadama, kon-zulatima i stranim diplomatama. Zvanična pisma šalju sesvim diplomatama koji su prijavljeni na listu primalaca.40

Međutim, i pored toga što se Vlada RSK veoma aktivno ba-vila promotivnim aktivnostima i korespondencijom sa stra-nim diplomatama, konzulatima, ambasadama i novinarima,njeni napori još uvek nisu pokazali značajne rezultate, a veći-na primalaca ignoriše dopise.

Memorandum koji je bio predstavljen uredničkim saveti-ma jugoslovenskih novina 1993. godine verovatno predsta-vlja jedan od prvih i ključnih dokumenata. Kao osnovni ar-gumenti u ovom dokumentu navodi se to da Hrvatska nemapravo na secesiju, kao i da „borba koju vode Srbi u RSK i Re-publici Srpska Bosna nije secesija ili pobuna, već pokušaj uje-dinjenja svih srpskih teritorija u jednu geografsku i etničkucelinu – nalik onoj koja je postojala između 1375. i 1918. go-dine.“ U suštini, ceo tekst usmeren je na identifikovanje Hr-vatske i hrvatskog naroda kao glavnih krivaca za tadašnju si-tuaciju. Takođe, on pokušava da podseti i na „najbrutalniju,


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

38 Elektronska korespodencija saVladom RSK u izbeglištvu, 4. sep-tembar 2007. godine.39 Elektronska korespodencija saVladom RSK u izbeglištvu, 4. sep-tembar 2007. godine.40 Autori ovog rada bili su na listiprimalaca u periodu između 4.ma-ja i 4. avgusta 2008. godine. U tomperiodu stiglo nam je 45 pisamanamenjenih političarima na viso-kim funkcijama.

35


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

41 Slobodan Jarčević, RepublikaSrpska Krajina, Državna doku-menta (Beograd: Agencija Miro-slav, 2005), 118.42 Vlada RSK u izbeglištvu, Memo-randum Republike Srpske Krajine,Beograd, 2005, 16.43 Krajinaforce, www.krajinafor-ce.com (15.oktobar 2007.godine).44 Međutim, vredi spomenuti dase isto može reći o hrvatskimizvorima koji govore o srpskimkasapima.

36

varvarsku politiku genocida koju je svet ikada video (...) čaki vojne i SS jedinice nemačkih oružanih snaga bile su zaprepa-šćene zločinima koje su videle, a nemački vojni vrh u Zagre-bu poručio je Generalštabu u Nemačkoj da su ‘propali svi po-kušaji da se u Hrvatsku vojsku uvedu civilizovani načini ra-tovanja’“.41 U Memorandumu je najavljeno i objavljivanjespiska Srba koji su proterani iz hrvatskih gradova.

Najbitniji dokument objavljen nakon ponovnog osnivanjaRSK jeste Memorandum Republike Srpske Krajine, u kome senjegovi tvorci pozivaju na Ustav SFRJ iz 1974. godine i tvrde daje secesija Hrvatske protivustavni čin. Tvorci dokumenta poziva-ju se i na Ženevsku konvenciju, tvrdeći da su Hrvati počinili ge-nocid nad Srbima. Oni, takođe, podsećaju na hrvatske zločinepočinjene tokom Drugog svetskog rata, kao i na trenutno krše-nje ljudskih prava Srba u Hrvatskoj. Na kraju Memorandumaupućen je apel međunarodnoj zajednici: „Na osnovu pomenutihčinjenica, Parlament i Vlada RSK u progonstvu zahtevaju da nji-hovi zaštitnici – UN, EU i OEBS – učestvuju u rešavanju proble-ma srpskog naroda u Hrvatskoj, kao i u rešavanju statusa Repu-blike Srpske Krajine.“42 Zanimljivo je da se u svim dokumenti-ma RSK ponavljaju istorijske činjenice onako kako ih percipirasrpska strana, ali se ne pominju ciljevi RSK, kao ni način na ko-ji bi oni mogli da budu ostvareni. Ni u jednom od ovih dokume-nata nije razjašnjeno da li bi ova pokrajina trebalo da bude auto-nomni deo Hrvatske, federalna jedinica ili teritorija ujedinjena saSrbijom ili Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini. Teksto-vi imaju uglavnom negativnu konotaciju i ponavljaju iste stavo-ve bez konstruktivnog pristupa problemu. Na Internet portaluKrajinaforce,43 mogli smo saznati da je ovaj sajt nastao iz „željei ideje prognanih Krajišnika da se što više objedini naš napaćeninarod na jednom ovakvom sajtu, koji će nam svima pružiti pokoju korisnu informaciju i pokušati izlječiti tugu i nostalgiju zanašom Krajinom.“ Ova rečenica je simptomatična za sve doku-mente prikupljene za potrebe ovog rada – izbeglice iz RSK, kaoi Vlada RSK u progonstvu, tuguju za SVOJOM Krajinom, ali sene izjašnjavaju o značenju te reči.

Propaganda RSK je prepuna nacionalističkih i negativnih ka-rakteristika. Objavljeni dokumenti često spominju hrvatskeUstaše, kasape i ubice.44 Tekstovi su fokusirani na istoriju.Osnovne teme su Drugi svetski rat, ustaški režim, Jasenovac, hr-vatski separatizam kao izum Hitlerove Nemačke, genocid nadSrbima i nepravda koju Srbi trpe tokom istorije. Međutim, na-

padi nisu usmereni samo na Hrvate, već i na katoličku crkvu imeđunarodnu zajednicu koja nije mogla da spreči zločine tokomcelog prošlog veka. Negativna propaganda protiv neprijatelja jejednostavna, a autori uglavnom pišu eksplicitno. Tekstovi su pu-ni emocija i čežnje za domovinom, kao i tuge zbog napaćenogsrpskog naroda.

Jedan od ključnih argumenata bivšeg ministra spoljnih poslo-va RSK jeste da su Hrvati, Bošnjaci, Rumuni i Crnogorci u stva-ri Srbi.45 On se trudi da u svojoj knjizi izloži dokaze tvrdnje dasu Hrvati pokatoličeni Srbi: „Lideri srpskog naroda su tolerisalipretvaranje katoličkih Srba u hrvatski narod od strane hrvatskihpolitičara i katoličke crkve u Krajini i Bosni u periodu između1918. i 1941. godine.“46 Prema njegovom mišljenju, Hrvati ne-maju pravo na samoopredeljenje i na stvaranje države zbog či-njenice da su oni, u stvari, Srbi. Isti princip važi i za Bošnjake iza stvaranje samostalne države Bosne i Hercegovine – kako tvr-di gospodin Jarčević – svi žitelji Bosne su Srbi različitih veroispo-vesti. Još spektakularnija je misao da je rumunski narod vešta-čki stvoren državotvornim aktivnostima Rimskog carstva, kato-ličke crkve, protestantske crkve, Austrije i Francuske. Slične teo-rije zavere primenjene su i na stvaranje crnogorskog naroda.Autor tvrdi da su svi žitelji današnjih država Hrvatske, Bosne iHercegovine, Rumunije, Srbije i Crne Gore nekada govorili istimjezikom i da su u suštini bili Srbi, a da su falsifikovanje istorije isvetska zavera doveli do situacije u kojoj je samo Srbija državakoja je rezervisana za Srbe. Gospodin Jarčević tvrdi čak da suNemci većinom etnički Srbi (odnosno Sloveni), kao i da to važiza žitelje Velike Britanije – zbog slovenskih (odnosno srpskih)naziva za britanske (tj. škotske) reke na starim mapama: Mora-va, Tisa, Vedura, Tamiš, Deva, Lug, Tara, Derventa, Drina.47

Predstavnici RSK nisu mogli jasno da nam odgovore na posta-vljena pitanja o Velikoj Srbiji: „Mi to zaslužujemo zbog činjeni-ce da smo kroz istoriju bili saveznici sa demokratskim državama(ne kao Hrvatska), i zbog toga što smo kroz istoriju kažnjavani.Međutim, svesni smo činjenice da naša ideja trenutno nije real-na, ali možda će biti sutra.“ Ponekad čak spominju i mape iz 8.ili 9. veka kada je Srbija imala granicu sa Istrom, što je teritorijaveća čak i od one obuhvaćene planovima Vojislava Šešelja.48

Zanimljivi primeri propagande mogu se naći i na već pome-nutom Internet portalu krajinskih izbeglica gde su izloženi ci-ljevi organizacije Krajina Force:


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

45 Slobodan Jarčević, Bivši Srbi.Rimokatolici, Muslimani, Rumuni,Crnogorci, (Novi Sad, 2007).46 Vlada RSK u izbeglištvu, 3.47 Elektronska korespodencija saSlobodanom Jarčevićem, bivšimministrom spoljnih poslova RSK isadašnjim kancelarom RSK, 5.septembar 2007. godine.48 Slobodan Jarčević, Kako odredi-ti srpsku diasporu.

37


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

49 Krajinaforce, www.krajina-force.com (15. oktobar 2007.godine).50 Obzor 1996, u: Barić 2005,126.51 21. kordunski, 39. banijski,18. Zapadnoslavonski, 11. is-točnoslavonski, 15. lički i 7.dalmatinski korpus.52 “Vojska Republike SrpskeKrajine,” Srpski oklop!,http://stef124.tripod.com/kraji-na.htm (15. oktobar 2008. go-dine).53 Na početku rata 1991.godi-ne “Knindže” su postale popu-larni likovi nacionalističkogstripa istog imena [(Ivan Čolo-vič, “Symbolfigure des Krie-ges. Zur politischen Folkloreder Serben“, in: Der Jugosla-wien-Krieg: Handbuch zu Vor-geschichte, Verlauf und Kon-sequenzen, ur. Duna Melčić.(Wiesbaden: VS Verlag,2007), 308)].54 Kapetan Dragan Vasiljkovićili Danijel Sneden, navodnograđanin Austrije, bio je vojnisavetnik u Tanzaniji i Angoli.Vodio je tzv. “Jedinice kapeta-na Dragana”, “Knindže” i “Cr-vene beretke” (Final Report ofthe UN Commission of Ex-perts.Annex III.A.Special For-ces, 50, University of the Westof England, http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/III-A.htm (15.oktobar 2008.godi-ne).55 Martićevci su u stvari bili pr-va oružana formacija RSKkoju su formirale bivši šef poli-cije i njegove jedinice u Kninu,Milana Martića, koji je kasnijepostao ministar policije uRSK. Prema jednoj od njego-vih izjava on je pod svojomkomandom imao oko 20 000policajaca. Kako Barić tvrdi, toje bilo očigledno preterivanje(Barić 2005, 120).56 Final eport of the UN Com-mission of Experts 1992. An-nex III.A Special Forces, 65,University of the West of En-gland, http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/III-A.htm(15. oktobar 2008. godine).

38

• „promovisanje ideje pravde i istine za sve (i rad na nje-nom ostvarivanju)

• prikupljanje dokumenata, fotografija, deklaracija i izja-va (izjava onih koji su preživeli užase građanskog rata uJugoslaviji, kao i žrtava i svedoka zločina)

• prikupljanje medijskih materijala, knjiga, filmova i sličnihdokumenata koji svedoče o represiji nad krajiškim Srbimai o etničkom čišćenju krajinskih Srba sa njihove dedovine –Krajina je jedan od najvećih egzodusa modernog doba, zlo-čin koji i dalje nije sakcionisan ili kažnjen.“49

Jednostrano viđenje stvarnosti prisutno je u svim dokumenti-ma. U svakom se može čitati o dobrim Srbima i zločincima me-đu drugim narodima, o nepravdi koji su Srbi trpeli i tako dalje.

Oružane snage Republike Srpske Krajine

Formiranje srpskih oružanih snaga u Krajini nije bio težakzadatak, jer, kako je tvrdio Franjo Tuđman u intervjuu zaBBC,50 oko 60% pripadnika policije i 70–80% pripadnikaspecijalnih jedinica u Hrvatskoj bili su 1990. godine srpske et-ničke pripadnosti. Dakle, Srbi koji su služili u državnim jedini-cama jednostavno su prestali da izvršavaju naređenja iz Zagre-ba i formirali su svoje jedinice. Na početku su one bile formi-rane oko policijskih jedinica.

Srpska vojska Krajine (SVK) na početku je bila podeljena ukorpuse Teritorijalne odbrane i bilo je formirano šest takvihkorpusa.51 Korpusi SVK zvanično su bili sačinjeni od 26 briga-da i 5 pukova, ali u stvarnosti jedan SVK korpus bio je jednakjednoj jakoj brigadi, a SVK brigada bila je jednaka jednom ja-kom bataljonu. Početkom 1995. godine formiran je još jedankorpus. Krajišnici su imali na raspolaganju 240 tenkova (od če-ga 30 tipa M-84), 160 oklopnih transportera, 560 cevi artilje-rije, 28 raketnih bacača, 230 protivtenkovskih topova, 72 lan-sera protivtenkovskih raketa, 280 protivvazdušnih raketnih si-stema, 360 cevnih oruđa PVO, 22 borbena aviona i 8 helikop-tera. Ukupno je bilo 38.000 naoružanih ljudi, među kojima i14.500 rezervista i 4.100 pripadnika policije.52 U sastavu SVKnajpoznatiju jedinicu predstavljale su tzv. „Knindže“ (ime jekovanica reči „Knin“ i „nindža“),53 čiji je komandant bioDragan Vasiljković („Kapetan Dragan“)54. Treba pomenuti iMartićeve policijske jedinice, tzv. „Martićevci“,55 koji su op-tuženi za napade na civile i za etničko čišćenje.56

Osim zvaničnih jedinica Srpske vojske Krajine, u RSK je biloprisutno još nekoliko paravojnih jedinica.57 Među njima su naj-poznatji bili tzv. „Tigrovi“ pod komandom Željka RažnatovićaArkana. Vojni analitičari ocenuju da su „Tigrovi“ imali svega 500do 800 pripadnika, a ne 8.000 kako je tvrdio Arkan. Njih su ob-učavali Arkan i Radovan Stojičić Badža.58 Među ostalim paravoj-nim jedinicama bili su i Srpski četnici Vojislava Šešelja (koji se tre-nutno nalazi na suđenju u Hagu), Srpska garda (paravojno kriloSrpskog pokreta obnove, SPO), kao i Beli orlovi Mirka Jovića.Vukovi sa Vučjaka bili su aktivni u Zapadnoj Slavoniji (Okučani,Pakrac, Jasenovac), a njihov komandant bio je Veljko Milanko-vić Vuk.59 Od aprila 1991. godine do kraja rata 1995. godine oveparavojne formacije počinile su većinu zločina vezanih za etničkočišćenje u bivšoj Jugoslaviji.60 One su uživale finansijsku i logisti-čku podršku Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.Među onima koji su organizovali podršku paravojnim organiza-cijama bili su i Radovan Stojičić Badža, Franko Simatović Frenkii Mihalj Kertes, bivši komandant tzv. „Crvenih beretki“.

Tokom operacije „Oluja“ 1995. godine, hrvatske snage sunadvladale vojsku Republike Srpske Krajine i okupirale tu teri-toriju. Neke jedinice su probale da pruže otpor hrvatskoj ofan-zivi. Godinu dana posle hrvatske pobede, 26. jula, organizacijakoja se zove Krajinska oslobodilačka armija (KOA) napala jehrvatsku fabriku oružja u Slavonskom Brodu (u ovom napaduje povređeno 18 ljudi). Ova organizacija je najavila terorističkukampanju protiv Hrvatske, kao i protiv Srba koji sarađuju sahrvatskom Vladom.61 Pokušaji korišćenja gerilskih ili teroristi-čkih metoda nisu znatno uticali na situaciju. Čak su i predsed-nik asocijacije koja predstavlja izbeglice iz Krajine Mihajlo Vu-činović, kao i bivši vođa paravojnih jedinica Željko RažnatovićArkan, odbili da imaju bilo kakav kontakt sa terorističkom gru-pom KOA. Vučinović se plašio da će zbog takve taktike hrvat-ska Vlada činiti represiju nad Srbima koji su ostali u Krajini.62

Od tada se nije čulo ništa o oružanim grupama u Srpskoj Kra-jini, osim nekih izjava o održavanju kulta „Knindža“ koje poti-ču iz zajednice srpskih izbeglica iz Krajine.

Odnosi sa drugim državama i akterima

Najava o ponovnom uspostavljanju političkih strukturaRSK u progonstvu izazvala je kritiku, i to ne samo hrvatskihkomentatora. Hrvatski premijer Ivo Sanader komentarisao


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

00857 Identifikovano je 83 paravoj-

ne grupe na teritoriji bivše Ju-goslavije: 56 je bilo aktivno nasrpskoj strani, 13 na hrvatskoji 14 na bošnjačkoj. Primerisrpskih jedinica su: Jedinica izDaruvara, Slavonska šok bri-gada, Adolf, Antićevci, Bilogo-ra jedinice, Paravojne snage izBorovog Naselja itd. Za višeinformacija o ovim jedinicamavideti: Final Report of the UNCommission of Experts 1992.Annex III.A Special Forces, 6,University of the West of En-gland, http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/III-A.htm (15.oktobar 2008. godine).58 Final Report of the UNCommission of Experts 1992.Annex III.A Special Forces,19,University of the West of En-gland, http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/III-A.htm (15. oktobar 2008. godi-ne).59 Milanković je poginuo uokolini Knina 1993. godine da-jući, kako piše na Internet stra-nici, svoj život za slobodu, srp-stvo i formiranje srpske države(“Ko je bio Veljko Milanković?”Dnevnik online, http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=ar tic-le&sid=21990 (15. oktobar2008. godine)). Kao i u sluča-ju mnogih drugih ratnih hero-ja/zločinaca, ulica u NovomSadu dobila je Milankovićevoime. Ova praksa se ponavlja iu Hrvatskoj u vezi sa njihovimratnim herojima/zločincima.60 Marko Lopušina, Tajne srp-ske policije (Beograd: Evro,2001), 68.Radha Kumar, Divide andFall? Bosnia in the Annals ofPartition(London:Verso, 1997),39–41.61 OMRI, “Krajina LiberationArmy warns Croatia,” u TheAnnual Survey of EasternEurope and Former SovietUnion: Forging ahead, fallingbehind, OMRI, (New York: M.E. Sharpe, 2007), 112–113.62Stan Markotich, “SerbianLeaders React to News ofKrajina Liberation Army.”OMRI Daily Digest, no. 151(1996): http://b-info.com/pla-ces /Bu lga r ia /news /96 -08/aug06.omri.

39


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

63 „Vlada RSK u izbeglištvu,“B92 online, http://www.b 9 2 . n e t / i n fo / ve s t i / i n -dex.php?yyyy=2005&mm=02&dd=26&nav_id=163140&nav_category=11 (15. okto-bar 2008. godine).64 Elektronska korespoden-cija sa Uredom za odnose sjavnošću Vlade Hrvatske,15. 10. 2007.65 Hrvatska je 1999. godinepokrenula tužbu protiv Jugo-slavije zbog kršenja Konven-cije o genocidu. Videti: Inter-national Court of Justice,http://www.icj-cij.org/doc-k e t / i n d e x . p h p ? p r =5 2 7 & p 1 = 3 & p 2 = 1 & c a -se=118&p3=6 (15. oktobar2008. godine).66 Srpsko nacionalno veće jeorganizacija koja teži tomeda obuhvati sve Srbe u Hr-vatskoj. Veće bi trebalo dabude konsultativno telo koje“spaja Srbe u Hrvatskoj sahrvatskom vladom, Srbijom imeđunarodnom zajedni-com”. Veće je skupština kojanema izvršnu i zakonodavnumoć. Iz većine hrvatskih op-ština, partija, udruženja gra-đana i kulturnih institucija iza-brano je 96 poslanika. “SerbNational council founded,”Alternative information net-work, http://www.aimpress.ch/dyn/trae/archive/da-ta/199708/70804-024-trae-zag.htm (15. oktobar 2008.godine)67 “Gost Kolumnist, 1. 3.2005, ”Nacional, http://www.naciona l .hr/ar t ic les/vi-ew/12798/4/ (“Serb Nationalcouncil founded,” Alternativeinformation network, http://www.a impress.ch/dyn/trae/archive/data/199708/70804-024-trae-zag.htm (15.oktobar 2008. godine)) i “Sa-stavljena vlada RSK u pro-gonstvu”, 27. 2. 2005,Vjesnikonline. http://www.vjesnik.hr/H tm l /2005 /02 /27 /C la -nak.asp?r=van&c=3 (15. ok-tobar 2008. godine).68 Plan Z-4 predložila je tzv.Zagreb 4 grupa i Mini-Kon-takt grupa (SAD, Rusija, EU).Prema ovom planu, Krajinabi imala široku autonomijukoja se može uporediti sapredloženim rešenjima zaKosovo. Mihailo Marković,Miloševićev ideološki guru,rekao je da su Krajišnici kriviza ono što im se dešava, jernisu spremni da se bore zasvoju zemlju (Barić 2005,474–487).

40

je Vladu RSK u progonstvu na sledeći način: „To je grupaljudi koji misle da je Velika Srbija i dalje aktuelna tema.“63

Odnosi Vlade RSK i Vlade Hrvatske i dalje su loši. Hrvat-ska odbija da prizna Vladu u progonstvu, tvrdeći da su to„isti ljudi koji su manipulisali srpskom zajednicom u Hrvat-skoj. Osnivanje Vlade RSK u progonstvu može samo da šte-ti mirnoj koegzistenciji Hrvata i Srba u Hrvatskoj“.64 Naja-va predstavnika RSK da će Međunarodnom sudu u Hagu65

tužiti Republiku Hrvatsku zbog sprovođenje genocida to-kom rata vođenog od 1990. do 1995. godine nimalo ne po-maže poboljšavanju odnosa sa hrvatskom Vladom. Činjeni-ca da je premijer samoproglašene Vlade u egzilu osuđen na13 godina robije u Ševeningenu takođe ne pomaže krajin-skim Srbima.

Međutim, nije samo Hrvatska osudila formiranje VladeRSK u progonstvu. Lideri sadašnje srpske zajednice u Kraji-ni takođe su osudili formiranje ove Vlade. Najkritičkije mi-šljenje ima Milorad Pupovac, poslanik Samostalne srpskedemokratske stranke i predsednik Srpskog nacionalnog ve-ća u Hrvatskoj.66 „To su isti ljudi koji su svojom politikomdoveli do egzodusa Srba (...) Oni se usuđuju da kažu da’Hrvatska ne može biti u Evropi, jer je kriva za etničko čiš-ćenje Srba’. Oni bi trebalo da budu svesni činjenice da suoni krivi za egzodus Srba, jer su se od samog početka trudi-li da stvore svoju državu.“67 Pupovac tvrdi da su to isti lju-di koji su odbili plan Z-4 u februaru 1995. godine, a kojisu šest meseci kasnije, uoči operacije „Oluja“, tvrdili dapristaju na taj plan.68 On misli da su upravo oni političarikoji sada pokušavaju da budu predstavnici Krajišnika kri-vi za etničko čišćenje Srba i da ne treba da se mešaju u po-litiku Krajine, jer žive u Srbiji i nemaju veze sa dešavanji-ma u Krajini.

Odnosi Vlade RSK i Republike Srbije dosta su složeni.Slobodan Milošević se uvek trudio da ubedi Srbe u Krajinida on podržava njihove ciljeve i da ih neće izneveriti. U in-tervjuu sa Slobodanom Jarčevićem iz 1993. godine posta-vljeno je pitanje o glasinama koje se odnose na Miloševiće-vu izdaju Krajine i na tajne sastanke i dogovore sa Tuđma-nom o prodaji Krajine. Slobodan Jarčević je na to odgovo-rio: „Stalno pitamo Miloševića o tim razgovorima sa Tuđ-manom, a on nam uvek odgovara da on ne može da prego-vara u naše ime i da će uvek poštovati rešenja do kojih mi

dođemo u našim pregovorima sa Hrvatskom (...) Moje mi-šljenje je da su ti (tajni) razgovori slični razgovorima izme-đu naše dve vlade. Moraju biti isti razgovori. “69

Vladi RSK u progonstvu nije bilo dozvoljeno da radi dokje Milošević bio na vlasti, jer bi to, kako je tvrdila tadašnjasrpska Vlada, dovelo do problema sa Ujedinjenim nacijama,Evropskom unijom i drugim međunarodnim akterima. Ovazabrana je trajala i tokom Koštuničine vlade, ali je nakontoga prekinuta. Parlament RSK je sazvan 26. februara 2005.godine70 i formirana je Vlada sa premijerom MiloradomBuhom na čelu.

Vojislav Šešelj bio je jedan od prvih koji je shvatio da ćeSlobodan Milošević prodati Krajinu Hrvatima. To se i desi-lo tokom pregovora u Dejtonu. Već u prvom izdanju svojeknjige Smrt Jugoslavije Laura Silber i Alan Litl spominjuovu tvrdnju: „U to vreme se spekulisalo da će se Miloševićodreći Istočne Slavonije, a da će Tuđman njemu predati Pre-vlaku (...) zvanični Beograd je hteo da razmeni teritoriju uokolini Dubrovnika, koja bi Hrvatskoj obezbedila jadran-sku obalu u zamenu za Prevlaku. Dogovor nikada nije zva-nično formalizovan.“71 Dokumenta krajiških Srba sadaotvoreno govore o tajnom dogovoru između Miloševića iTuđmana: „Srbija, vođena izdajničkim režimom SlobodanaMiloševića, gledala je ovaj egzodus etničkih Srba gotovospokojno iako smo potpisali sporazume sa Jugoslavijom,odnosno Srbijom, koji su garantovali bezbednost RSK uvojnom i političkom smislu. Današnji režim u Srbiji nastav-lja izdaju srpskog nacionalnog interesa time što ubrzano po-pravlja odnose sa Hrvatskom, a ne spominje RSK. Ne spo-minje represiju, proganjanje i egzodus srpskog stanovništvasa zemlje koja je vekovima srpska.“72 Obe strane su svesneda je Milošević bio spreman da pomaže RSK kada je on odtoga imao korist, ali da je kasnije prodao Krajinu zarad „vi-ših“ ciljeva.

Vlada RSK tvrdi da su odnosi sa političarima u Srbiji i uRepublici Srpskoj uvek bili komplikovani zbog međusobnihsukoba. Stoga je Vojislav Šešelj jedina osoba za koju se mo-že reći da ima dobre odnose sa Vladom RSK u izbeglištvu.73

Odnosi između Vlade RSK i Vlade Srbije trenutno su uzdr-žani. Iako Vlada Srbije ne dozvoljava zvanično registrova-nje Vlade i Parlamenta RSK u izbeglištvu, „toleriše“ funkci-onisanje ovih tela. Neki poslanici primaju penzije iz srpskog


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

69 Intervju sa Slobodanom Jarčevi-ćem. Slobodan Jarčević, Republi-ka Srpska Krajina. Državna doku-menta. (Beograd: Agencija Miro-slav, 2005), 118.70 Elektronska korespodencija saVladom RSK u izbeglištvu, 4. sep-tembar 2007. godine.71 Laura Silber i Allan Little, TheDeath of Yugoslavia, (London:Penguin books, 1996), 379.72 Krajinaforce, www.krajinafor-ce.com (15.oktobar 2007.godine).73 Odgovor na pitanje:Kakvi su va-ši odnosi sa srpskim političarima,na primer, Vukom Draškovićem,Vojislavom Šešeljem, VojislavomKoštunicom, Zoranom Đinđićem,Borisom Tadićem, SlobodanomMiloševićem, Željkom Ražnatovi-ćem Arkanom, Biljanom Plavšić ilinekim drugim političarem? (Elek-tronska korespodencija sa VladomRSK u izbeglištvu, 4. septembar2007. godine)

41


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

42

budžeta kao bivši jugoslovenski poslanici, dok se neki bavepolitikom u Srbiji. Ni Vlada Republike Srbije, ni Vlada Re-publike Srpske ne želi da komunicira sa Vladom RSK. Ova-kvu situaciju ilustruje činjenica da Vlada Srbije nije odgovo-rila na predlog Vlade RSK da Hrvatska bude optužena zaratne zločine iz Drugog svetskog rata. Međutim, kao i dru-ge vlade, Vlada Srbije mogla bi da koristi Vladu RSK u iz-beglištvu (kao što to i čini sa Republikom Srpskom u BiH)kao adut u pregovorima oko Kosova.

Ustav Republike Srbije usvojen 2006. godine obezbeđujezaštitu Srbima koji žive u inostranstvu.74 Zakon o drža-vljanstvu Republike Srbije otvoren je kada je reč o pitanjuizbeglih lica koja žele da postanu građani Srbije: jedini uslovje da potvrde da Republiku Srbiju smatraju svojom drža-vom.75 Da se Srbija trudi da pojača svoju pregovaračku po-ziciju time što će braniti Srbe u dijaspori, vidi se i iz sasta-va Ministarstva za dijasporu koje je u 2007. godini imalotri sektora: Ekonomski sektor, Sektor za kulturu, obrazo-vanje i sport, kao i naročito zanimljiv Sektor za statusnapitanja.76

Od kada je svrgnut Miloševićev režim, nijedna vlada ni-je bila spremna da zvanično prizna predstavnike RSK u eg-zilu. Stoga, Vlada RSK neće dobiti priznanje države u kojojse nalazi osim ako SRS ne dođe na vlast.77

Što se tiče odnosa sa drugim nepriznatim subjektima,Vlada RSK dobila je poziv (preko svog advokata u SADDžona Levija) od Organizacije nepriznatih nacija i naroda.Vlada RSK priznala je Abhaziju i Južnu Osetiju 12. septem-bra 2008. godine, a u 2009. godini odlučiće sa kojim su-bjektima će uspostaviti diplomatske odnose. Vlada RSK ta-kođe je osnovala Nacionalnu banku na Svetoj Jeleni, a jed-na londonska banka joj je ponudila finansijsku i poslovnusaradnju koju nije mogla da ostvari sa srpskim bankama.

RSK nakon proglašenja nezavisnosti Kosova

Pregovori oko statusa Kosova, kao i želja međunarodnezajednice da prizna nezavisno Kosovo, ponovo su otvorili pi-tanja Republike Srpske Krajine i Republike Srpske u BiH.Dok su predstavnici Republike Srpske govorili: „Ako možeKosovo, što ne možemo i mi“, Vlada RSK u izbeglištvu

74 Ustav Republiek Srbije, član14: Republika Srbija štiti prava iinterese svojih državljana u ino-stranstvu. Republika Srbija raz-vija i unapređuje odnose Srbakoji žive u inostranstvu sa matič-nom državom. Ministarstvo dija-spore Vlade Republike Srbijehttp://www.mzd.sr.gov.yu/_cir/dokumenta/noviustav_rs.pdf (15.oktobar 2008. godine).75 “Objašnjenje zakona o drža-vljanstvu Republike Srbije,”Mini-starstvo dijaspore Vlade Repu-blike Srbije http://www.mzd.sr.gov.yu/_cir/dokumenta/objasdr-zavljan.pdf (15. oktobar 2007.godine).76 Ministarstvo dijaspore VladeRepublike Srbije, http://www.mzd.sr.gov.yu/_cir/sektori.asp(15. oktobar 2008. godine).77 Jedna od najvažnijih stranakana srpskoj političkoj sceni je So-cijalistička partija Srbije (SPS),na čijem čelu je, od kada jeosnovana (1990. godine), bioSlobodan Milošević. Sada, saIvicom Dačićem na čelu, izgle-da da će ta partija učestvovati uformiranju vlade nakon izboraodržanih u maju 2008. godine.Stranka koja je ranije sarađivalasa SPS i koja, takođe, predsta-vlja jaku struju u srpskoj politicijeste Srpska radikalna stranka(SRS). Od kada je osnovana(1992. godine) na čelu strankebio je Vojislav Šešelj.Od kada jeŠešelj zatvoren u Hagu, Tomi-slav Nikolić vodi ovu stranku.Stranka koja se najviše borilaprotiv Miloševićevog režima je-ste Demokratska stranka (DS),na čelu sa Zoranom Đinđićem.Lični sukobi oko budućnosti Sr-bije doveli su do otcepljenja na-cionalističkog dela DS od kojegje formirana Demokratskastranka Srbije (DSS), čiji je šefVojislav Koštunica. Još jednastranka koja je bila u opozicijiMiloševićevom režimu jesteSrpski pokret obnove (SPO) Vu-ka Draškovića. Ova stranka sezalaže za povratak monarhije ičesto koristi nacionalističku re-toriku.Velimir Ilić je 1997.godinenapustio SPO i formirao je No-vu Srbiju (NS). Ova stranka jeranije učestvovala u koalicionimvladama sa SPO i DSS. Jošjedna relativno nova stranka zo-ve se G17 Plus. Ona je 2002.godine od ekonomske istraži-vačke organizacije pretvorena upolitičku partiju. Na kraju, vredispomenuti i manje stranke kojesu bitne za stvaranje koalicija:Građanski savez Srbije (GSS),Liberalno demokratska partija(LDP), Socijaldemokratska uni-ja (SDU) i Liga Socijaldemokra-ta Vojvodine (LSV). GSS jestranka u kojoj je dominirala Ve-sna Pešić.U aprilu 2007.godineova stranka se spojila sa LDP.

pozvala je Hrvatsku da se vrati na Plan Z-4 iz 2005. godine.To je jedno od mogućih rešenja koje se s vremena na vremepojavljuje na političkoj sceni. Predložena rešenja o statusuKosova podsećaju na Plan Z-4 koji je suštinski sličan – višeautonomije, manje nezavisnosti. U skorije vreme plan je po-minjao zamenik direktora Centra za geostrateška istraživanjaSlobodan Erić, koji je u avgustu 2007. godine predstavio planu Međunarodnom pres-centru Tanjuga. On je kasnije planprosledio Ujedinjenim nacijama, OEBS i državnim organimaSrbije i Hrvatske.

Međutim, uprkos tome što se međunarodna zajednica tru-di da se predstavi kao pravedna, objektivna i ispravna, jasnoje da je Kosovo dobilo nezavisnost zbog toga što Albanci saKosova imaju više prostora za ucenjivanje. Procenat Srba uHrvatskoj pao je sa 12%78 stanovništva na 4, odnosno5,5%.79 Vlada se ne trudi da omogući povratak izbeglica i ra-seljenih lica, tako da Krajinski Srbi imaju malo prostora zaucenjivanje. Jedino bi Republika Srpska mogla imati koristiod proglašenja nezavisnosti Kosova, jer niko više ne veruje daće Krajina dobiti autonomiju.

RSK – pretnja regionalnoj stabilnosti?

Operacije „Oluja“ i „Bljesak“ stvorile su od Hrvatske et-nički čistu, homogenu državu.80 Iako je Erdutski dogovor do-nesen 12. novembra 1995. godine81 garantovao uslove za po-vratak Srba i njihovu reintegraciju u hrvatsko društvo, Tuđ-manov režim nije bio spreman da srpskoj manjini dozvolipovratak. Povratak Srba bio je otežan zbog činjenice da suse Hrvati uselili u veliki broj srpskih kuća, kao i zbog op-strukcije lokalnih vlasti.82 Multietnička država ne možefunkcionisati ako je Dan nezavisnosti jednog dela društvadan progona drugog dela društva koji taj dan obeležavakao dan žalosti.

Uprkos činjenici da se povratak izbeglih veoma sporo od-vija, kao i da bi većina njih radije ostala u inostranstvu, i da-lje postoji želja da bude vraćena, kako Krajišnici kažu, NAŠAKrajina. Kada neko analizira rad Vlade RSK u izbeglištvu, sveizgleda kao san koji čak ni oni koji ga sanjaju ne žele daostvare. Kako kaže Miroslav Filipović: „Srpski nacionalizamje tokom 90-ih izgubio ne samo sve bitke, već i mogućnost da


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

78 CIA World Factbook 1992,University of Missouri, http://www.umsl.edu/services/gov-docs/wofact92/wf930066.txt(15. oktobar 2007. godine).79 Popis 2001. godine. Podaciza celokupno stanovništvo od4.437.460 i ukupni broj Srba201.631 [(Državni zavod zastatistiku Republika Hrvatska,http: / /www.dzs.hr/defa-ult_e.htm (15. oktobar 2008.godine)]. Međutim, ovi podacise ne mogu smatrati tačnim,jer Srbi koji su se vratili nakonrata nisu mogli da učestvuju upopisu. Broj Srba koji trenutnoživi u Hrvatskoj ne može bitiprecizno izračunat.80 Optuženi u Hagu ili u loka-nim sudovima zbog zločinaprotiv čovečnosti i zbog ratnihzločina tokom rata u Hrvat-skoj: Ante Gotovina (generalHrvatske vojske), Ivan Čer-mak (bivši komandant Knin-skog garizona Hrvatske armi-je), Mladen Markač (bivši ko-mandant Specijalne policijeMUP), Mirko Norac (generalHrvatske vojske), BranimirGlavaš (hrvatski komandant uOsijeku) itd.Za opširniji spisakvideti: UN, ICTY cases andjudgements, http://www.un.org/icty/cases-e/index-e.htm (accessed Oct. 15,2007) ili Amnesty Internatio-nal Hrvatske, http://www.am-nesty.hr/ (15. oktobar 2007.godine).81 Erdutski dogovor potpisalesu Republika Hrvatska i pred-stavnici lokalnih vlasti kako bibila uspostavljena Tranzicionaadministracija. Mandat Tranzi-cione administracije trebalo jeda istekne 15. januara 1997.godine, ali je, dodatnim rezo-lucijama Saveta bezbednosti,produžen do 15. januara1998. godine.82 Walpurga Englbrecht, “Bo-snia and Herzegovina, Croa-tia and Kosovo: Voluntary re-turn in safety and dignity?”Refugee Survey Quarterly 23,no. 3 (2004), http://rsq.oxfor-d j o u r n a l s . o r g / c g i / r e -print/23/3/100.pdf.

43


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

83 Miroslav Filipović, “Sumrak Veli-ke Srbije i Velike Albanije? Unutra-šnja strana nacionalizma,“ Repu-blika, http://www.yurope.com/zi-nes/republika/arhiva/2003/308-309/308-309_9.html (15. oktobar2008. godine).

44

promoviše Veliku Srbiju (...) Velika Srbija više ne postoji, alito ne znači da ne postoje ni srpski nacionalisti.“83

Osnivanje Republike Srpske Krajine kao nezavisne državeili kao dela neke buduće hrvatske federacije uslovljeno je po-vratkom srpskih izbeglica. Ako se ne vrati ostatak pomenutih12% stanovništva, ne može se govoriti o autonomnom statu-su koji bi bio povezan sa pregovorima o nezavisnosti Kosova.Jedino bi Republika Srpska mogla imati koristi od proglaše-nja nezavisnosti Kosova, a čak ni to nije sigurno. BudućnostVlade RSK u izbeglištvu jeste da nastavi da radi isto što i dosada – da šalje diplomatska pisma ambasadama i stranim di-plomatama, kao i javna pisma medijima, jer Krajišnici višenemaju mogućnosti za ucenjivanje.

Prema kriterijumima međunarodnog prava, Vlada RSK uizbeglištvu ne predstavlja „klasični primer vlade u egzilu“.Uprkos tome što pokazuje želju da postane redovna vlada dr-žave na koju pretenduje i što se bori za izgubljenu teritoriju,Vladu RSK ne priznaje nijedna država, čak ni Srbija (državau kojoj se nalazi). Međunarodna zajednica ne priznaje ni Vla-du RSK ni njene zahteve da joj bude vraćena teritorija. Hrvat-ske vlasti na teritoriji Krajine ostvaruju pravo da svojom teri-torijom vladaju kao suverena država, a ne kao okupacionesnage (kako to predstavljaju predstavnici RSK). Vlada RSKnije imala kontinuitet u relativno dugom vremenskom perio-du. U političko-naučnom smislu Vlada RSK u izbeglištvupredstavlja specifičnu interesnu grupu u srpskoj ili balkan-skoj politici. Ova grupa blisko je povezana sa nacionalisti-čkim strujama u Srbiji, odnosno sa Srpskom radikalnomstrankom. Ipak, mogućnosti da Vlada RKS utiče na srpsku,hrvatsku ili regionalnu političku scenu veoma su male.Osnovni cilj Vlade RSK jeste širenje prosrpske propagande.Ovo telo predstavlja dominantnu organizaciju u zajednici Sr-ba iz Krajine u Srbiji.

Vlada RSK u izbeglištvu aktivno se bavi propagandom.Međutim, njene izjave i deklaracije nisu zanimljive medijama.Vlada je podržavala nasilne aktivnosti (poslednji nasilni činkoji su počinili Srbi iz Krajine zabeležen je 1996. godine). Ne-ki nasilni činovi bi mogli da privuku pažnju medija (pogoto-vo u pokušaju Hrvatske da se učlani u NATO i EU), ali bi istotako mogli da naruše ugled predstavnika RSK.

Raznovrsnost propagandnih aktivnosti Vlade RSK takođebi trebalo povećati s obzirom na činjenicu da rad u Vladi RSK

predstavlja značajan deo karijere (ili barem specifičan hobi)nekih ljudi. Više nije moguće to da se ovi ljudi vrate na vlastu izgubljenoj pokrajni. Za razliku od Kosova, nezavisnostRSK ne podržava nijedna međunarodna organizacija, a kadHrvatska postane član NATO, ta ideja će postati nezamisliva.Jedini način na koji bi Vlada RSK u izbeglištvu ponovo mo-gla imati uticaja na regionalnu stabilnost bio bi da se SRSvrati na vlast u Srbiji i da prizna Vladu RSK. Nedavno odr-žani izbori u Srbiji pokazuju da bi se to veoma lako moglo de-siti: paradoksalno je da regionalna stabilnost sada zavisi odSocijalističke partije Srbije koja treba da odluči da li će ući ukoaliciju sa nacionalistički orijentisanim Radikalima ili saproevropskim blokom. Ipak, čini se da SRS neće učestvovatiu formiranju vlade i da će regionalna stabilnost biti sačuvanatime što će Srbija biti integrisana u Evropsku uniju. Republi-ka Srpska Krajina trenutno ne predstavlja pretnju ni za Hr-vatsku, ni za regionalnu stabilnost. Pitanje RSK neće predsta-vljati prepreku za odnose Hrvatske sa NATO i Evropskomunijom nakon učlanjenja Hrvatske u ove nadnacionalne or-ganizacije. Kako stvari stoje, Vlada RSK u izbeglištvu pred-stavlja samo interesnu grupu koja se nalazi u Beogradu, a ko-ja nema ni moć ni podršku relevantnog regionalnog aktera.Vlada RSK u izbeglištvu sve više liči na skupinu male grupeljudi koji sanjaju nerealni san – Republiku Srpsku Krajinu.


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

45


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

46

Različite bezbednosne politike Evropskeunije i Rusije: slučaj nezavisnosti Kosova i veza sa „zamrznutim konfliktima“ u Moldaviji i GruzijiTatjana Petrović

UDK: 327(4-672EU:470) ; 323.1(497.115)

Sažetak

Ovaj rad se bavi vezom između Kosova i „zamrznutihkonflikata“ u Moldovi i Gruziji, kao i razlikama između pri-stupa Evropske unije i Rusije secesionističkim pokretima unjihovom okruženju. Istraživanje je obavljeno u proleće2008. godine i ne uključuje rat u Gruziji avgusta 2008. godi-ne. Ipak, retroaktivan pogled daje dodatnu potvrdu zaključ-cima istraživanja i ukazuje na to da su pojedini aspekti erup-cije nasilja u Gruziji mogli biti predviđeni. Nakon uvoda, uovom radu kratko je predstavljen glavni problem, kao i od-nosi EU i Rusije u oblasti bezbednosti. Zatim sledi sveobu-hvatna analiza pomenutih konflikata i angažovanja EU i Ru-sije. U zaključku se otvaraju, između ostalih, i problemi raz-lika bezbednosnih i spoljnih politika EU i Rusije, mogućnostilančane reakcije na nezavisnost Kosova u zemljama bivšegSSSR, kao i moguće šire implikacije odnosa EU i Rusije uop-šte, kao i regionalne bezbednosti.

Ključne reči: Spoljna i bezbednosna politika EU, spoljnapolitika Rusije, geopolitika, rešenje sukoba, nezavisnost Ko-sova, „zamrznuti konflikti“ u Gruziji i Moldaviji

Uvod

U radu ćemo obrazložiti nedavne promene u bezbedno-snim odnosima Evropske unije (EU) i Rusije nastale zbog raz-ličitog pristupa secesionističkim pokretima u njihovom sused-

(Autorka je studentkinja na poslediplomskim studijama Američkog univerziteta u Rimu)

stvu. Reč je o nerešenom problemu čiji je ishod još uvek ne-izvestan, pa je zato teško odrediti tačan trenutak u kome ćebiti izneti konačni nalazi. Rad obuhvata vremenski periodkoji se završava sredinom aprila 2008. godine. Nalazi kojećemo izneti zato mogu biti potvrđeni budućim događajima,ali se o njihovoj validnosti može raspravljati isključivo ako naumu imamo rečeni vremenski period.

Osnovno istraživačko pitanje odnosi se na uticaj koji mo-guća veza između deklaracije nezavisnosti Kosova i takozva-nih „zamrznutih konflikata“ u postsovjetskoj sferi može ima-ti. U fokusu su razlike u politici EU (i njenih najistaknutijihčlanica) i Ruske Federacije, kao i moguće posledice daljegrazmimoilaženja dve strane.

U središtu pažnje biće status Kosova i umešanost Evropskeunije i Rusije u ovo pitanje. Našim istraživanjem obuhvaćenasu samo tri „zamrznuta konflikta“, jedan iz Moldavije i dvaiz Gruzije.

Sve u svemu, želela bih da osvetlim rastuća neslaganja EUi Rusije povodom uloge EU u postkonfliktnim regionima unjenom susedstvu, problematičnost obrazloženja „specifično-sti“ slučaja Kosova i mogućnosti pojave lančane reakcije upostsovjetskoj sferi, kao i implikacije „mekog“ pristupa EUkoja promoviše održiva rešenja za separatističke konflikte,naročito ukoliko ga uporedimo sa tradicionalnim pristupomkoji ima Rusija.

Definicija problema

Fransoa Reno iz Evropskog centra za strateški važne oba-veštajne podatke i bezbednost smatra da će „svi narodi, pro-stori ili manjine koje teže nezavisnosti sada moći da gradesvoj slučaj na primeru Kosova“.1 On pretpostavlja da će Ru-sija sada moći da podržava secesionističke pokrete u postso-vjetskoj sferi po svom nahođenju. Takođe, smatra da se do-gađaji koji će se odvijati po kosovskom scenariju mogu odi-grati i u drugim delovima Balkana: Srbi u Bosni, Albanci uMakedoniji, Srbi na Kosovu, kao i u okviru EU: Katalonci,Baskijci, Kiprani turske nacionalnosti, Flamanci i Mađari uSlovačkoj.

Ovo može zvučati čudno ako u obzir uzmemo izjave zva-ničnika EU prema kojima Kosovo predstavlja specifičan slu-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

1Francois Renaud, “Indepen-dence of Kosovo: Does it set adangerous precedent?”. TheEuropean Strategic Intelligen-ce and Security Center, (29.februar 2008).

47


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

2 Renaud, 2008. Pogledati i ar-gumentaciju o unutrašnjim se-paratističkim pokretima u: Ser-gei Medvedev, “EU-RussianRelations: Alternative futures”.The Finish Institute of Interna-tional Affairs (2006).3 Renaud, 2008.4 Renaud, 2008.5 Renaud, 2008.6 Renaud, 2008.

48

čaj, pa se stoga drugim grupama koje traže nezavisnost nećeizaći u susret. Međutim, pravo je pitanje da li EU zaista mo-že sprovoditi takvu politiku.

Prvi izazov predstavlja to što EU nema jedinstven pristupkosovskoj nezavisnosti. Usled izraženih razlika u stavovimadržava članica, EU je donela odluku da će svaka država za-sebno odlučivati o ovom pitanju.2 Najistaknutije države –Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija – odmah supriznale nezavisnost Kosova, sledeći primer Sjedinjenih Drža-va (SAD) koje su uspostavile formalne diplomatske odnose saKosovom. Članice EU koje se suočavaju sa situacijama nalikovoj na Kosovu odlučile su da ne podrže deklaraciju nezavi-snosti. Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar primenilesu argument da „teritorijalni integritet mora imati prioritetnad pravom nacija na samoopredeljenje“.3 Plašeći se proble-ma koje mogu izazvati tamošnji separatistički pokreti, ove sedržave nisu složile sa ostalim državama članicama EU, ali suistovremeno odobrile misiju EU na Kosovu. Kontradiktornepo prirodi, ove dve odluke mogu biti objašnjene time što dr-žave očekuju da će misija koju će EU razmestiti na Kosovu bi-ti prelazno rešenje koje će važiti dok ne bude donesena odlu-ka Saveta bezbednosti UN.4

Nespremnost Rusije da prizna nezavisnost Kosova rezultatje postojanja dva druga politička stava, prvenstveno stava o„zamrznutim konfliktima“ u nekadašnjem Sovjetskom Save-zu. Ukoliko bi Moskva samostalno podržala nezavisnost se-paratističkih entiteta, suočila bi se sa otporom drugih ključ-nih aktera u međunarodnoj zajednici. Međutim, ukoliko sedokaže da nezavisnost Kosova ne može biti zaustavljena, Ru-sija bi mogla iskoristiti argument „precedenta koji je stekaouniverzalni domašaj“5 i nastaviti da podržava navedene po-krete na neki prihvatljiviji način. U međuvremenu, time što„zamrznute konflikte“ održava zamrznutim, Rusija sprečavaneke od susednih država da pristupe NATO.6

Drugi politički stav ima još veći značaj za EU. Rusija se svečešće suprotstavlja evropskom rešenju konflikta u zajedni-čkom susedstvu, tvrdnjom da EU ne treba da zameni Ujedi-njene nacije, te da se konflikti u kojima EU želi posredovatine mogu smatrati njenim unutrašnjim pitanjem. Prema tome,Rusija ne želi da EU deluje bez njene saglasnosti na Kosovuili u bilo kom drugom značajnom konfliktnom regionu.

Argumenti koje smo do sada izneli ukazuju na to da i Ru-sija i EU nastoje da odigraju diplomatsku igru, nadajući se daće baš njihov scenario biti operacionalizovan. Međutim, pri-menjivanje jednog pristupa značiće potpuno isključivanjedrugog, što može dovesti do daljeg razilaženja EU i Rusije uciljevima spoljne politike. Stoga vredi analizirati odnos EU iRusije prema problemu statusa Kosova, imajući u vidu i uti-caj koji nezavisnost Kosova može imati na ostale „zamrznu-te konflikte“. Na kraju, ovaj problem će značajno uticati nabuduće odnose EU i Rusije, ali i na regionalnu bezbednost.

Pregled odnosa Rusije i EU u oblasti bezbednosti

Već duže vreme odnosi Rusije i EU stagniraju, a moglo bise reći i pogoršavaju. Uprkos povećanoj trgovinskoj razmenii simbolično dobrim odnosima, postoje „nepoverenje, fru-stracija i konstantne birokratske čarke između Moskve i Bri-sela“.7 Štaviše, EU je razočarana izgledima za „evropeizaci-ju“ Rusije.8 Za Rusiju EU predstavlja birokratsku formaciju„koja nameće socijalističke politike koje guše ekonomskirast“. Takva, ona je znatno manje atraktivna nego što je bilapočetkom devedesetih.9 Posmatrano sa formalne tačke gledi-šta, sporazum EU i Rusije (Sporazum o Partnerstvu i sarad-nji, Partnership and Cooperation Agreement, PCA) istekaoje, a pregovori o novom sporazumu još uvek nisu počeli.10

Čini se, najzad, da Rusija i EU nisu spremne da usaglase sta-vove o potencijalno spornim pitanjima, odnosno da radijeposvećuju pažnju tehničkoj saradnji.11

Uključivanje u svetske i evropske poslove učinilo je da Ru-sija danas ima veće ambicije, a svoj novi identitet velike silegradi suprotstavljajući se „Zapadu“.12 Reakcija EU na noveokolnosti u Rusiji ogleda se u hladnijem i strožem govoru, ukome je naglasak stavljen na „politiku obuzdavanja“.13 Naisti način na koji Rusija definiše sebe u odnosu sa „drugima“,Evropljani se služe diskursom polarizacije u odnosu na Rusi-ju (othering)14 kako bi naglasili razlike koje postoje izmeđudva svetska aktera. Štaviše, „frontalni napadi“ EU u vezi sapoštovanjem ljudskih prava i demokratskih standarda u Ru-siji često dovode do „široko rasprostranjenog neprijateljstvai otpora“ ruske javnosti.15


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

7 Medvedev, 2006.8 Medvedev, 2006.9 Medvedev, 2006.10 Sporazum je važio desetgodina. Njegovo važenje je, uiščekivanju skalpanja novogsporazuma, automatski produ-ženo za još jednu godinu.11 Council on Foreign and De-fense Policy. The World Aro-und Russia: 2017 – An Outlo-ok for the Midterm Future,(State University, HigherSchool of Economics: RIO-Center, 2007).12 Medvedev, 2006.13 Vlad Ivanenko, “RussianGlobal Position After 2008”,Russia in Global Affairs, no. 4(oktobar – decembar 2007).

14 Medvedev, 2006.15 Ivanenko, 2007.

49


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

16 Ivanenko, 2007.17 Hiski Haukkalla, “The To-morrow is Now”, Russia inGlobal Affairs, no.4 (oktobar -decembar 2007).18 Medvedev, 2006.19 Haukkalla, 2007.20 Prema transkriptu godišnjekonferencije za medije pred-sednika Rusije 2008. godine.21 Na primer, ambasada Ujedi-njenog Kraljevstva u Moskvikoja ima 250 zaposlenih znat-no je veća od delegacijeEvropske komisije (Hughes,2006).22 Kako Rusija doživljava EUvideti u: Charles Grant, “Howthe Rising Powers View theEU”, Institute for Security Stu-dies Bulletin, no. 24 (januar2008).23 Prema transkriptu godišnjekonferencije za medije pred-sednika Rusije 2008. godine.

50

Rusija i EU veoma zavise jedna od druge. Polovinu ukupnetrgovinske razmene Rusije čini razmena sa EU, dok četvrtinaenergije potrebne Uniji stiže iz Rusije.16 Dalje, dva aktera su bli-sko povezana velikim brojem konkretnih pitanja, počev od kon-flikata u bliskom okruženju, pa do borbe protiv međunarodnogterorizma. Potrebu postojanja partnerskog odnosa ne poriče ni-jedna strana. Evropska unija uvažava činjenicu da Rusija ima ve-oma važnu ulogu u Evropi, dok ruske vlasti žele da se u Evropiviše čuje glas Rusije. Međutim, „ovo osnovno razumevanje nijenašlo svoj izraz u političkim izborima“.17

Nijedna strana nije sposobna da artikuliše dugoročne ciljeveuzajamnog odnosa, odnosno da odredi zajedničke vrednosti,norme i interese kojima bi moglo biti operacionalizovano „stra-teško partnerstvo“,18 o kome se konstantno govori u dokumen-tima i govorima. Evropska unija želi da Rusija prvenstveno bu-de dobavljač energije i sirovina i nastavlja da insistira na određe-nim vrednostima koje bi Rusija trebala da internalizuje.19 Među-tim, uloga koju je EU namenila Rusiji daleko je manja od onekoju Rusija želi da ima, te je insistiranje EU na određenim vred-nostima sve više na udaru kritika Rusije.20 Dok EU insistira natome da se u osnovi strateškog partnerstva nalazi jednak tretmanstrana, Rusija insistira na uvažavanju vrednosnih i kulturološkihrazlika.

Evropska unija poseduje kapacitet za zajedničku politiku pre-ma Rusiji samo u širem smislu, odnosno onda kada je reč o vred-nostima i normama. Tako široko postavljena politika stalno jepod pritiskom bilateralnih inicijativa, koje su po svom karakte-ru pragmatične. Evropska unija ne raspolaže mehanizmom kojibi sprečio državu članicu da utiče na zajedničku poziciju. Takoposmatrana, pozicija EU na kraju ne predstavlja ništa više odokvira u kome svaka država članica nastoji da razvije sopstveniodnos sa Rusijom.

Na drugoj strani, pojedine države članice EU sklonije su raz-vijanju bilateralnih odnosa sa Rusijom, jer poseduju institucio-nalne kapacitete koji im omogućavaju da slede svoj nacionalniinteres nezavisno od EU.21 U odnosima sa članicama Unije, Ru-sija takođe preferira bilateralan pristup,22 nastojeći da iskoristirazlike koje postoje unutar EU. Stupanje u odnos sa „višesloj-nom“ evropskom birokratijom predstavlja izazov za ruske vlastii to je jedan od razloga ovakvog pristupa. Najzad, tu je i uticajkoji SAD i NATO imaju na odnos Rusije i EU, koji je VladimirPutin, u vreme svog mandata, označio kao „destruktivan“.23

Kada je u pitanju predstavljanje odnosa EU i Rusije, nekohe-rentnost postoji čak i unutar institucija Unije. Visoki predstavnikza spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je da „sva-ka članica ima bilateralne odnose sa Rusijom, obeležene poseb-nim interesima i istorijom [...] međutim, posmatrano kroz kon-tekst zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, uvek deluje-mo na osnovu pribavljene saglasnosti svake države članice“.24

Ubrzo potom, komesar za trgovinu EU Piter Mendelson izjavioje da je nekoherentnost evropske politike prema Rusiji bila uzne-mirujuća i da odnos ni sa jednom državom ne otkriva razlike uEU na način na koji to čine odnosi sa Rusijom.25 Napominjemoi to da je veza između diplomatskih i trgovinskih odnosa u slu-čaju EU i Rusije od presudnog značaja.

Ugovor iz Lisabona pruža instrumente za vođenje složnije po-litike EU.26 Najvažniji instrumenti su: pridavanje veće važnostifunkciji Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku,jačanje veze između Evropskog saveta i Evropske komisije (EK)dodeljivanjem obaveze zameniku predsednika EK da se stara oodnosu ove dve institucije, kao i pružanje podrške Visokompredstavniku formiranjem Evropske službe spoljnih akcija (po-slova).27 Međutim, u slučaju da se u Ugovoru ne nađe odgova-rajuća formula zajedničkog odgovora na neku krizu, pojedinečlanice se mogu „okrenuti vlastitim politikama, što može skupokoštati jedinstvo EU“.28 Sve to događa se u trenutku u kom po-stoji značajan opseg izazova u evropskom susedstvu, počev odRusije, preko Kavkaza i Srednje Azije, pa sve do Bliskog istoka iSeverne Afrike.29

Štaviše, politički ciljevi EU nisu izgrađeni na odgovarajućimekonomskim i vojnim sposobnostima.30 Raniji pokušaji stvara-nja savremene politike odbrane nisu bili uspešni. Istovremeno,kada je reč o „bilo kom planiranju i operacijama odbrane, Evro-pljani će radije delovati putem organa NATO“.31 Povezanost EUi NATO predstavlja još jedno problematično pitanje, jer Rusijaproširenje NATO (i ulogu koju EU ima u njemu) smatra „još jed-nom ozbiljnom provokacijom koja snižava nivo uzajamnog po-verenja“.32

Status Kosova

Načinićemo nekoliko kritičkih opservacija da bismo opi-sali istorijsku pozadinu slučaja Kosova. Posmatrano sa isto-rijske tačke gledišta, Kosovo je dugo predstavljalo problem.33


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

51

24 Intervju sa Havijerom So-lanom, Interfax’s Review, 5.februar 2007.25 Videti u: Peter Mandel-son,” The EU and Russia:our joint political challenge”,(Bologna, 20. april 2007).26 Ugovor je potpisan u Li-sabonu 2007.godine i treba-lo bi da stupi na snagu2009. godine. Za detaljnuanalizu uticaja koji će Ugo-vor imati na spoljnu i bez-bednosnu politiku EU, po-gledati: European Parlia-ment, Policy Department forExternal Policies, The Lis-bon Treaty and its Implicati-ons for CFSP/ESDP (febru-ar 2008).27 Još jedna mogućnost ko-ja nije eksplicitno predviđe-na Ugovorom iz Lisabonajeste jačanje uticaja specijal-nih predstavnika EU. Pogle-dati: Giovanni Grevi, “Pione-ering foreign policy: the EUSpecial Representatives”,Institute for Security Studies(2008).28 Alvaro De Vasconcelos,“After the Lisbon treaty: glo-bal EU?”. Institute for Secu-rity Studies Bulletin, no. 24(januar 2008).29 De Vasconcelos, 2008.Vi-še o izazovima sa kojima seEU suočava u postsovjet-skoj sferi videti u: Council onForeign and Defence Policy,2007.30 Council on Foreign andDefense Policy. The WorldAround Russia: 2017 – AnOutlook for the Midterm Fu-ture, (State University, Hig-her School of Economics:RIO-Center, 2007).31 Tomas Valasek, “Europe’sdefence and its new securitystrategy”. Center for Euro-pean Reform Bulletin, Issue57 (decembar 2007/januar2008).32 Govor Vladimira Putinana 43. konferenciji o bez-bednosnoj politici, Minhen,10. februar 2007.33 Za detaljan istorijski pre-gled videti u: Misha Glenny,The Balkans: Nationalism,War and the Great Powers1804-1999 (Penguin Books,2001) i Stevan Pavlowitch,Serbia: The History Behindthe Name (Hurst and Co.,2002).


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

34 Srbija je Kosovo izgubila na-kon poraza od Otomanskog Car-stva na Kosovu polju 1389. godi-ne.35 Glenny, 2001.36 Konflikt započinje svega petmeseci nakon potpisivanja Dej-tonskog sporazuma. Za više in-formacija pogledati u:Robert Ca-plan, “International Diplomacyand the Crisis in Kosovo,” Inter-national Affairs, Vol. 74, No.4(1998): 745–761.37 Zvanični Beograd nije mogaoda prihvati odredbe aneksaSporazuma, koje su predviđaleizuzimanje NATO snaga iz juris-dikcije srpskog zakonodavstvau tranzitu preko teritorije Srbije(SR Jugoslavije) bez Kosova.Za detaljan opis čitavog proce-sa videti: Michael McGuire,“Why did We Bomb Belgrade?”International Affairs, Vol. 76,No.1 (2000): 1–23.

52

Nakon velikih migracija srpskog stanovništva u XVII i XVIIIveku, Albanci su počeli da se naseljavaju u regionu. Kada je,nakon balkanskih ratova, Kosovo ponovo postalo34 deo Sr-bije, Albanci na Kosovu predstavljali su dominantnu zajedni-cu. Nakon Drugog svetskog rata broj Albanaca i Srba na Ko-sovu postao je gotovo jednak. Najzad, tokom 1980-ih godi-na albansko stanovništvo postalo je izrazito većinsko na Ko-sovu, koje je u tom trenutku bilo provincija unutar Socijali-stičke Federativne Republike Jugoslavije.

Nakon dezintegracije SFRJ, Socijalističkoj AutonomnojPokrajini Kosovo i Metohija oduzet je status koji je imala naosnovu odredaba Ustava iz 1974. godine. Sve do tog trenut-ka Kosovo je imalo gotovo ista prava kao i Srbija, uprkos či-njenici da je predstavljalo deo njene teritorije. Pored sukobanadležnosti koji je iz ovoga proizašao, postojao je snažan pri-tisak Albanaca da Kosovo bude otcepljeno. Prva albanska de-klaracija nezavisnosti objavljena je 1990. godine kada su dvetrećine predstavnika u pokrajinskoj Skupštini usvojile tzv.Kačanički ustav.35 Međutim, srpske vlasti su povratile kon-trolu i Kosovo nije postalo de facto nezavisno sve do 1999.godine.

Problemi na Kosovu vodili su ekstremni srpski i albanskinacionalizam stazom izbijanja konflikta, čiji će se „najstrmi-ji“ deo videti 1996. godine. Oslobodilačka vojska Kosova(OVK), inspirisana legitimizacijom etničkih granica u Bosni iHercegovini, započeće oružani ustanak koji je bio reakcija naumerenu politiku albanskog lidera Ibrahima Rugove.36 Srp-ske vlasti proglasile su OVK terorističkom organizacijom ipružile ozbiljan vojni odgovor. Tokom 1998. godine NATO iKontakt grupa više će se umešati u sukob, ali je to bilo bezuspeha.

Nakon konačnog neuspeha međunarodnog posredovanja,u februaru 1999. godine predložen je novi sporazum o komenije moglo biti daljih pregovora. Predlog je ponovo odbačen,samo što je to ovog puta učinila srpska strana.37 To je rezul-tiralo NATO bombardovanjem Srbije, okončanim Kumanov-skim sporazumom kojim je određeno povlačenje srpskih sna-ga sa Kosova i razmeštanje KFOR (operacija NATO). Nared-nog dana, 10. juna 1999. godine, Savet bezbednosti UN usvo-jio je Rezoluciju 1244 kojom je uspostavljen mandat privre-mene civilne adminstracije na Kosovu – UNMIK (Misija UNna Kosovu), kao i privremenih institucija samoupravljanja.

Od krucijalnog je značaja činjenica da je Rezolucija UN po-tvrdila suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji, ne definišućikonačni status ove pokrajine.

Nakon dugog perioda stagnacije, novi pregovori o statusuKosova inicirani su 2005. godine, ali su predstavljali niz ne-uspeha. Sredinom 2007. godine pregovori su prerasli u di-rektne susrete srpske i albanske strane, ali dogovor nije po-stignut do kraja 2007. godine.38

Kosovski Albanci zagovarali su postojanje nezavisne Re-publike Kosovo, što je bio izraz njihovog prava na samoopre-deljenje i nespremnosti da se ponovo integrišu u Srbiju. Pre-mijer Kosova je izjavio kako se „priznavanjem nezavisnostizatvaraju tamna poglavlja istorije Balkana i stvaraju moguć-nosti za novu i održivu regionalnu stabilnost.“39

Za srpske vlasti bilo je prihvatljivo svako rešenje koje nijevodilo otcepljenju Kosova. Srpska Narodna Skupština usvo-jila je Rezoluciju koja je na snazi i danas. Ona, između osta-log, sadrži sledeće:

„...Imajući u vidu pravne razloge i princip Ujedinjenih na-cija kojim se garantuje nepovredivost teritorijalnog suvereni-teta i integriteta, svako spolja nametnuto rešenje smatraće senelegitimnim, nelegalnim i nevažećim.

Srbija se zalaže za kompromisno rešenje kojim će se zado-voljiti državni interesi Srbije, interesi etničkih Albanaca, kaoi Srba i svih drugih etničkih grupa u pokrajini.

Srbija će pružiti najviši stepen autonomije (princip „višeod autonomije i manje od nezavisnosti“), ali neće prihvatitistatus nezavisnosti.

Svako rešenje koje se ne slaže sa gore navedenim vodilo biregionalnoj nestabilnosti i jasnom nepoštovanju međunarod-nog prava.“40

Skupština Kosova usvojila je Deklaraciju nezavisnosti 17.februara 2008. godine. To je odmah izazvalo međunarodnudebatu o međunarodnom priznavanju nezavisne RepublikeKosovo.41

Najveći broj velikih sila odlučio je da hitno podrži Dekla-raciju. Među njima su bile Nemačka, SAD, Velika Britanija,Francuska i Italija. Glavni argument bio je da je Kosovo za-služilo pravo na samoopredeljenje, te da je reč o ishodu kojije neizbežan još od intervencije NATO.42

Rusija, Kina i Indija snažno se suprotstavljaju nezavisnostiKosova, smatrajući je mogućim presedanom i unilateralnom


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

38 Interesantno je da su obe stra-ne u načelu bile otvorene zakompromis, da su bile protivstvaranja nestabilnosti u regionu,kao i da su promovisale demo-kratske principe, ali u okviru vrlorigidne politike kada je reč o ko-načnom ishodu pregovora. Obestrane su, na neki način, nastu-pale sa legitimnim argumentima,ali su se služile drugačijim kriteri-jumima.39 Izjava Agima Čekua data Va-šington postu, 12. decembar2006.40 Kasnije je usvojeno više u bitisličnih rezolucija, ali su sve odra-žavale istu poziciju. Za celoku-pan tekst različitih rezolucija, po-gledati http://www.srbija.sr.gov.yu/kosovo-metohija/in-dex.php?id=20797.41 “To recognize or not to recog-nize,” BBC, 18. februar 2008.42 BBC, 18. februar 2008.

53


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

43 BBC, 18. februar 2008.44 BBC, 18. februar 2008.45 BBC, 18. februar 2008.46 BC, 18. februar 2008.47 “Serbia neighbours accept Ko-sovo,” Aljazeera, 19. mart 2008.48 “Saying ‘No’ to Kosovo inde-pendence,” BBC, 28. februar2008.49 BBC, 18. februar 2008.50 The Council of the EuropeanUnion, Council Joint Action onthe European Union Rule of LawMission in Kosovo, EULEX Ko-sovo, Brisel, 4. februar 2008.51 “EU Kosovo mission to be de-ployed,” BBC, 16. februar 2008.

54

akcijom preduzetom bez saglasnosti Srbije, odnosno bez odo-brenja Saveta bezbednosti UN.43 Ministar spoljnih poslovaRusije Sergej Lavrov izjavio je: „Mi ovde govorimo o naruša-vanju svih postulata međunarodnog prava u Evropi [...] to ćenarušiti osnove bezbednosti Evrope [...] to će nesumnjivo po-krenuti niz događaja u mnogim delovima sveta, uključujući uto i Evropu.“44

Nesloga u vezi sa statusom Kosova naročito je značajna zaEU koja, zbog neslaganja Španije, Slovačke, Rumunije i Ki-pra, nije uspela da sprovede zajedničku politiku. Ove državesuočene su sa sopstvenim separatističkim pokretima i ne želeda prihvate nezavisnost Kosova, plašeći se sličnog razvoja do-gađaja na svojoj teritoriji.45 Ministar spoljnih poslova Špani-je izjavio je da „Španija ne namerava da prizna jednostranudeklaraciju nezavisnosti [...], smatrajući da se njom ne poštu-je međunarodno pravo“.46

Naposletku, postoji grupa zemalja koje se ne slažu u pot-punosti sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, ali su odlučileda slede primer SAD i drugih velikih država EU. U ovu gru-pu spadaju neke od susednih država na Balkanu,47 poput Hr-vatske i Crne Gore.

Suština protivljenja nezavisnosti Kosova unutar EU vero-vatno je najbolje sažeta u izjavi Irene Belohorske, poslanikaSlovačke u Evropskom parlamentu.48 Ona je izjavila da jed-nostrana deklaracija nezavisnosti predstavlja opasan prese-dan koji ugrožava sam pojam zajedničke spoljne politike EU.Ona smatra da iz toga može slediti „legalizacija ekstremnihpokreta, na primer na Korzici, u Baskiji, Severnoj Irskoj, fla-manskom delu Belgije, što sve zajedno predstavlja pretnjuideji ujedinjene Evrope“.

Bez obzira na sve diskusije o legalnosti i legitimnosti oveDeklaracije, kritična masa država koje će biti spremne da pri-znaju Deklaraciju u nastupajućem periodu izuzetno je važnaza stabilnost Evrope u budućnosti.49 Vrlo je relevantna činje-nica da su neke države počele uspostavljati zvanične odnosesa Prištinom. Međutim, bez podrške međunarodne zajednice,međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i bez učlanje-nja u UN, Kosovo teško može napredovati.

Uprkos svemu, misija EULEX razmeštena je na Kosovu16. februara, uoči donošenja Deklaracije o nezavisnosti.50

Zadatak dve hiljade carinika, sudija i tužilaca jeste da sprečekršenja ljudskih prava i ojačaju kosovske institucije.51 Prvo-

bitno je planirano da razmeštanje bude okončano za četirimeseca, do juna 2008. godine, tokom kojih bi misija UNMIKbila postepeno isključivana.52

Protivljenje Rusije nezavisnosti Kosova postalo je još izra-ženije nakon razmeštanja EULEX. Ambasador Rusije u UNVitalij Čurkin ponovo je izjavio da EULEX nije uspostavljenu skladu sa Rezolucijom 1244, te da je samim tim reč o nele-galnoj misiji.53 On je naglasio da „Rezolucija mandat za oču-vanje mira dodeljuje UN i NATO snagama, pri čemu ova te-ritorija ostaje deo Srbije“.54 Istovremeno, predstavnici UNnegirali su da će ovlašćenja biti preneta na EU, ostajući pristavu da će „UNMIK vršiti dužnosti poverene Rezolucijom1244, sve dok SB UN ne odluči drugačije“.55 Odnos snaga uSB sprečio je usvajanje nove rezolucije, zbog čega misija EUdeluje na Kosovu bez formalne saglasnosti jednog dela među-narodne zajednice.

Međutim, predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt smatra daje misija EULEX legalna iako nema podršku SB.56 Takav stavFejt zasniva na uverenju da će nadležnosti UNMIK preuzetiinstitucije tek proglašene nezavisne države, dok će EULEXpružati samo tehničku pomoć.

Potvrđujući da Rezolucija 1244 ostaje na snazi, Ban KiMun, generalni sekretar UN, ponovio je stav zemalja koje supriznale nezavisnost Kosova – reč je o posebnom slučaju isvaki drugi slučaj treba tretirati na njemu odgovarajući način,a Kosovo se razlikuje zbog toga što je međunarodna zajedni-ca uključena u vršenje funkcija suvereniteta Srbije još od1999. godine.57

Svega nekoliko dana uoči ove izjave, ministar spoljnihposlova Italije Masimo D’Alema na samitu NATO priznaoje da „nezavisnost Kosova nije potekla (samo) iz naroda ko-ji tamo živi, već i iz NATO [...] da je zaista reč o jednostra-nom aktu, niko ne bi ni razmislio o pružanju podrške neza-visnosti Kosova“. Iz istog razloga, nastavio je on, Italija jeprotiv nezavisnosti Abhazije,58 to jest NATO tamo nijeuključen i prosta volja da se samoopredele nije dovoljna daim omogući nezavisnost.

Rusija nastavlja da negira sui generis karakter kosovskenezavisnosti i ponavlja pretnju da će priznati Južnu Osetijui Abhaziju ukoliko „Zapad prizna nezavisnost Kosova“.59


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

52 BBC, 16. februar 2008.53 “Saying ‘No’ to Kosovo inde-pendence,” BBC, 28. februar2008.54 BBC, 28. februar 2008.55 Brendan Varma, “Russia: EUMission in Kosovo Illegal”, Balka-nInsight, 29. februar 2008.56 „Fejt: Euleks nije nelegalan“,B92, 4. mart 2008.57 „Moskva: Samo u okviru man-data UN“, B92, 11. april 2008.58 „Proglašenje nije bilo jedno-strano“, B92, 6. mart 2008.59 BBC, 18 februar 2008.

55


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

60 Govor Vladimira Putinana 43. konferenciji o bez-bednosnoj politici.61 Tim Judah, “Kosovo: theera of the EU protectoratedawns”. Institute for SecurityStudies (februar 2008).62 Videti dodatne argumen-te u: Oazu Nantoi. “The Re-public of Moldova: past andPresent”, The Analyst, Cen-tral and East European Re-view, Vol. 3, No. 3, septem-bar 2007.63 Ceslav Ciobanu, “Moldo-va and the ‘Frozen and For-gotten.” Conflicts In Post-Soviet States. U.S. Instituteof Peace (22. jul 2004).64 Ciobanu, 2004.65 Council on Foreign andDefence Policy, 2007.66 Jedan bataljon je stacio-niran u Južnoj Osetiji, tri ba-taljona u Abhaziji i jedan uTransdnjistriji – iz sastavatakozvane Operativne gru-pe ruskih trupa – GOTR. Ci-obanu, 2004.67 Council on Foreign andDefence Policy, 2007.68 Council on Foreign andDefence Policy, 2007.

56

Potvrdu za to nalazimo i u izjavi predsednika Putina, koji sesuprotstavio politici NATO i EU rekavši: „Ubeđen sam dajedino u Povelji UN možemo tragati za osnovom upotrebesile kao poslednjom mogućnošću kada su sve druge iscrplje-ne [...] i da NATO i EU ne mogu zameniti ulogu koju vršeUN.“60

Dobro upućen posmatrač prilika u Srbiji i na Kosovu na-pisao je kako se čini da će protektorat UN sada zamenitiprotektorat EU.61 On je napisao da „novo Kosovo [...] ne-će postati član UN, usled protivljenja Rusije, da će se suoči-ti sa neprijateljstvom Srbije koje neće prestati [...], što će svezajedno predstavljati veliki test za evropsku bezbednosnu iodbrambenu politiku i EU uopšte.“

„Zamrznuti konflikti” u Moldaviji i Gruziji

Moldavija je oduvek bila zemlja u kojoj su ruske i evrop-ske imperije imale veliki uticaj. Nakon pristupanja Rumuni-je Evropskoj uniji i NATO, Moldavija se ponovo našla nagraničnom području između Rusije i Evroatlantskih zema-lja.62 Posledicu toga čini sukob u Transdnjistriji i prisustvoruske vojske. Ovo su bezbednosna pitanja koja prevazilazeproblem teritorijalnog integriteta Moldavije.63

Kao deo Transkavkaske oblasti, Gruzija se nalazi na ras-kršću između Rusije, Bliskog istoka, Evrope i centralne Azi-je. Geostrateški položaj Gruzije veoma je važan za Rusiju,SAD i EU,64 a postao je presudan i kada je reč o Iraku i Av-ganistanu.

Indikatori ekonomskog razvoja Moldavije i Gruzije po-kazuju da obe zemlje u velikoj meri zavise od Rusije,65 na-ročito energetski. Rusija je i dalje vojno prisutna u obe ze-mlje66 i ima monopol nad održavanjem mira. Zbog geostra-teškog značaja NATO i EU žele da povećaju svoj uticaj uGruziji i u Moldaviji, mada u nešto manjoj meri.67 U istovreme, političke elite u Moldaviji i Gruziji teže da se integri-šu u političke i ekonomske strukture EU i NATO.68

Tokom dužeg vremenskog perioda nije bilo pomaka u re-šavanju konflikata u Moldaviji i Gruziji, te su ovi slučajeviprerasli u „zamrznute“ konflikte. Takvo stanje „ni rata ni

mira“ ukazuje na to da postoji lažna stabilnost, što pogodu-je daljoj konsolidaciji separatističkih režima i neprestanomnarušavanju ljudskih prava.69

Moldavija

Republika Moldavija stekla je nezavisnost nakon raspadaSovjetskog Saveza 1991. godine. Regija Transdnjistrija (Prid-njestrovlje na ruskom jeziku), najvećim delom nastanjena Ru-sima i Ukrajincima, proglasila je nezavisnost već 1990. godi-ne. Rat između međunarodno nepriznate Pridnjestrovskemoldavske republike i Republike Moldavije 1992. godine od-neo je oko 1.500 ljudskih života.70 Po okončanju sukobaobrazovane su snage za održavanje mira u čijem su sastavuRusi, Moldavci i Transdnjistrijci, a misija OEBS počela je danadgleda sprovođenje mirovnog sporazuma. Na referendumuodržanom 2006. godine narod se gotovo jednoglasno oprede-lio za nezavisnost Transdnjistrije.

Akcioni plan EU i Moldavije iz 2005. godine postavio jeosnove za podršku EU u okviru „Evropske dobrosusedskepolitike“ (EU Neighborhood Policy).71 To je posebno značaj-no za evropske integracije, ali služi i kao sredstvo sprečavanjanegativnih posledica povremene trgovinske blokade kojuuvodi Rusija.72 Vladajuća Komunistička partija moldavskogpredsednika Vladimira Voronjina pobedila je na izborima2005. godine, zahvaljujući proevropskoj političkoj platfor-mi.73 Nakon ponovnog, diskretnog uspostavljanja odnosaMoldavije i Rusije 2006. godine, evropska pomoć Moldavijiznatno je uvećana.74 Moldavija je postala drugi najveći kori-snik pomoći EU po glavi stanovnika u okviru Evropske do-brosusedske politike (odmah nakon palestinske vlasti).75 Me-đutim, uticaj koji EU ima na Moldaviju neuporedivo je manjiod uticaja koji ima Rusija.

Evropska unija je uspostavila Misiju pogranične pomoći uMoldaviji i Ukrajini (EUBAM) u 2005. godini.76 Mandat mi-sije je čisto tehničke prirode (savetovanje i obuka), ali je onanamenjena i rešavanju konflikta u Transdnjistriji.77 MisijaEUBAM izazvala je veoma negativne reakcije Rusije, koja jeto doživela kao izazov ruskom uticaju u regionu i kao sred-stvo uspostavljanja carinske blokade Transdnjistrije.78 StavEU je da Transdnjistrija ne treba da bude međunarodno


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

69 Ciobanu, 2004.70 Vladimir Voronin, “Moldo-va’s balancing act betweenRussia and Europe,” Euro-News, 29. februar 2008.71 Za detalje videti: TheCentre for European PolicyStudies, “EU membershipgives Romania new oppor-tunities in its relations withMoldova” (19. februar2007).72 Nantoi, 2007. Ovo se po-sebno odnosi na vino koje jenajvažniji izvozni proizvodMoldavije.73 Centre for European Po-licy Studies, januar 2007.74 U periodu 2007–2010 iz-nosi 254 miliona evra. Cen-tre for European Policy Stu-dies, 2007.75 Centre for European Po-licy Studies, 2007.76 To je bio odgovor na za-jedničko pismo predsednikaMoldavije i Ukrajine, koji suzatražili podršku EU u iz-gradnji kapaciteta za obez-beđivanje granice i carinskeslužbe duž čitave moldav-sko-ukrajinske granice (uk-ljučujući u to i granicu izme-đu Ukrajine i Transdnjistrije).Misija je imala dvogodišnjimandat, koji je zatim produ-žen do novembra 2009. go-dine. Izvor: The Council ofthe European Union, EUBorder Assistance Missionto Moldova and Ukraine.77 Izvor: The Council of theEuropean Union, EU Bor-der Assistance Mission toMoldova and Ukraine.78 Nantoi, 2007.

57


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

79 “Comparing Kosovo and Tran-snistria,” The Tiraspol Times, 16.februar 2008.80 Samo tokom 2006. godineRusija je obezbedila 77 milionadolara za Transdnjistriju čije sta-novništvo broji nešto više od po-la miliona ljudi.To je gotovo tri pu-ta više nego što je EU dala Mol-daviji sa 3.3 miliona stanovnika.Centre for European Policy Stu-dies, 2007.81 Nantoi, 2007.82 Nantoi, 2007.83 “Transnistria asks int’l commu-nity for recognition as Europe’snewest country,” The Tiraspol Ti-mes, 29. februar 2008.84 Vladimir Voronin, EuroNews,29. februar 2008.

58

priznata i da je potrebno ojačati teritorijalni integritet Molda-vije. Štaviše, EU ističe da je Kosovo slučaj bez presedana i daga ne treba primenjivati na Transdnjistriju.79

Bez zvaničnog priznanja nezavisnosti Transdnjistrije, Rusi-ja nastavlja da obezbeđuje značajnu finansijsku podršku80

vladajućem režimu, kao i da ga besplatno snabdeva prirod-nim gasom. Rusija podržava one mirovne predloge koji režimTransdnjistrije tretiraju kao stranu u sukobu, odnosno kaodržavu koja je nezavisna u odnosu na Moldaviju.81

Rusija takođe podržava izgradnju državnih institucija uovoj separatističkoj regiji, produžavajući pregovore u nedo-gled. Prema mišljenju uvaženog eksperta za pitanje Transdnji-strije, ovakva ruska strategija „ima cilj da primeni kosovskimodel“,82 što znači da je proglašenje nezavisne države očeki-vani ishod ruskog angažovanja.

Motivisana time što su SAD i EU priznale Kosovo, vladaTransdnjistrije je od međunarodne zajednice ponovo zatraži-la da prizna 18 godina de facto nezavisnosti.83 Njen stav jeda postoji bolja osnova za međunarodno priznavanje Tran-sdnjistrije nego za priznavanje Kosova.

Još jedan argument koji se često navodi jeste da Kosovo iTransdnjistrija, kao i Abhazija i Južna Osetija, dele istu sud-binu, budući da su već duže vreme polupriznate države.

Moldavski predsednik je nedavno izjavio: „Nezamislivo jeda se mi odreknemo teritorijalnog integriteta svoje zemlje.“84

On smatra da se rešenje za konflikt u Transdnjistriji nalazi urukama Rusije, SAD, EU i OEBS i da zavisi od složenih pre-govora koji obuhvataju status Kosova i ostala kritična pita-nja u odnosima NATO i Rusije.

Gruzija

Republika Gruzija je takođe, postala nezavisna 1991. go-dine, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Dve njene otcepljenepokrajine krenule su istim putem kao i Transdnjistrija. Repu-blika Južna Osetija i Republika Abhazija proglasile su neza-visnost 1991. godine, ali nijedna nije međunarodno priznata.

Sukob između otcepljene Južne Osetije i Gruzije odneo jeoko hiljadu života. Po okončanju sukoba uvedene su mirov-ne snage sastavljene od Rusa, Gruzina i Osetijaca, a misijaOEBS bila je zadužena za nadgledanje sprovođenja mirovnog

sporazuma. Na referendumu 2006. godine velika većina gra-đana podržala je nezavisnost Južne Osetije.

Sukob u Abhaziji trajao je tokom 1992–1993. godine i unjemu je stradalo 20.000 ljudi. Rat je okončan podelom po-krajine na samoproklamovanu Republiku Abhaziju i Auto-nomnu Republiku Abhaziju koju je Gruzija priznala kaoautonomnu pokrajinu u okviru svoje teritorije. Nakon ratasnage Zajednice nezavisnih država (pretežno ruske) upućenesu u sporno područje zajedno sa misijom UN. Tokom 1994.godine odmetnuta Republika Abhazija još jednom je progla-sila nezavisnost na teritoriji koja je praktično pod njenomkontrolom.

Gruzija i dalje optužuje Rusiju da konflikt održava „za-mrznutim“, dok Moskva odbacuje ove optužbe.85 Gruzijskavlada smatra da bi konflikt mogao da bude okončan odla-skom ruskih mirotvoraca i smanjivanjem uloge Rusije kaoposrednika.86 Gruzija stoga očekuje da pristupi NATO i datako osigura svoju bezbednost, da udalji Rusiju i da razreši„zamrznuti“ konflikt. Gruzija zato teži uspostavljanju bli-skijih odnosa sa EU. Rusija ističe da neće tolerisati ekspan-ziju NATO u Gruziji. Na svaki pokušaj Gruzije da se pribli-ži NATO Rusija pojačava pretnje. Zvanično, NATO i EU po-kušavaju da se distanciraju od konflikta u Gruziji i ne sma-traju njegovo rešavanje preduslovom za učlanjenje u NATOili EU.87

Značajnije prisustvo EU u Gruziji počinje nakon gruzijske„ružine revolucije“ 2003. godine kada je predsednik MihailSakašvili došao na vlast. Nova prozapadna vlada integracijuu EU postavila je kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta.88

Tokom 2004. godine EU je poslala jednogodišnju misiju „vla-davine prava“ u Gruziju (EUJUST THEMIS), a 2005. godineangažovan je tim eksperata koji je trebalo da pruži podrškumodernizaciji obezbeđivanja granice.89 U skladu sa Evrop-skom dobrosusedskom politikom 2006. godine usvojen jeAkcioni plan EU–Gruzija .

Evropska unija stavlja akcenat na socioekonomske refor-me u Gruziji, smatrajući ih glavnim preduslovom za rešava-nje konflikta.90 Gruzija odnos sa EU doživljava prevashodnokao sredstvo dobijanja političke podrške za rešavanje svojihodnosa sa Rusijom i za rešavanje konflikta u Abhaziji i Ju-žnoj Osetiji.91 Međutim, Akcioni plan umesto neposrednog


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

85 Kakha Jibladze, “Russia’s Op-position to Georgia’s Quest forNATO Membership,” CentralAsia-Caucasus Institute, Chinaand Eurasia Forum Quarterly,Vol. 5, No. 1 (2007): 5–51.86 Jibladze, 2007.87 Jibladze, 2007.88 Mikheil Kobaladze and NodarTangiashvili, “The European Ne-ighborhood Policy for Georgia:So Far so Good,” Caucaz Euro-peNews, 9. januar 2007.89 Nicu Popescu, “The EuropeanUnion and conflicts in the SouthCaucasus,” Caucaz Europe-News, 8. januar 2007.90 Popescu, 2007.91 Kobaladze and Tangiashvili,2007.

59


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

92 Kobaladze and Tangiashvili,2007.93 Kobaladze and Tangiashvili,2007.94 Kobaladze and Tangiashvili,2007.95 David Bakradze, “Georgia’sEuropean Way,” Remarks at the“Conference on European Neig-hborhood Policy Action Plan Im-plementation,” Ministry of Fore-ign Affairs, Georgia (5-6 februar2008).96 Per Eklund, “The present situ-ation concerning the South Cau-casus conflicts cannot go on fo-rever, there must be some move-ment,” The Caucaz Europe-News, 10. jul 2007.97 Dmitry Rogozin, “SudbinaGruzije pod upitnikom”, B92, 10.mart 2008.98B92, 10. mart 2008.99 Dmitry Rogozin, “SudbinaGruzije pod upitnikom”, B92, 10.mart 2008.100 Dmitry Rogozin, B92, 10,mart 2008.101 Popescu, 2007.

60

rešavanja konflikta u prvi plan stavlja vladavinu prava i po-boljšavanje uslova za investiranje.

Evropska unija podržava gruzijsko viđenje konflikta sa ot-cepljenim pokrajinama i, u skladu s tim, priznaje „suvereni-tet i teritorijalni integritet Gruzije u međunarodno priznatimgranicama“.92

Povrh toga, EU je pozvala Gruziju da „se uskladi sa pozi-cijom EU u regionalnim i međunarodnim pitanjima“.93 Gru-zija, stoga, obično podržava sve važnije spoljnopolitičke po-zicije EU.94 Takva saglasnost iskazana je i u slučaju priznava-nja nezavisnosti Kosova. Iako nije priznala nezavisnost Koso-va, Gruzija sledi generalni stav EU. Gruzijski ministar spolj-nih poslova izjavio je: „Nezavisno od razvoja događaja, pita-nje Kosova je jedinstveno i ne treba ga dovoditi u vezu saostalim konfliktima, uključujući u to i one na teritoriji Gruzi-je.“95 Upravo je to stanovište EU koje je izneo šef DelegacijeEvropske komisije u Gruziji i Jermeniji: „Mi u potpunosti is-ključujemo bilo kakve sličnosti sa Kosovom. Kosovo ne pred-stavlja presedan za konflikte u Južnom Kavkazu.“96

Sa druge strane, separatistički režimi u Gruziji, poputonog u Moldaviji, ističu da Abhazija i Južna Osetija imajuviše političkih i pravnih osnova za proglašenje nezavisnostinego što to ima Kosovo.97 U skladu s tim, obe vlade su, na-kon donošenja deklaracije o nezavisnosti Kosova, obnovilesvoje zahteve da budu međunarodno priznate. One navodeda je slučaj Kosova zvanično potvrdio da je pravo na naci-onalno samoopredeljenje važnije od principa teritorijalnogintegriteta.98

Rusija odbija da prizna nezavisnost Kosova, a nastavlja isa pretnjama da će priznati nezavisnost Abhazije i JužneOsetije ukoliko se Gruzija priključi NATO.99 Rusija navodida njene namere nisu da pripoji teritorije drugih država, većda Abhazija i Južna Osetija jednostavno žele da postanu deoRusije.100

Zaključak: Igra bez kraja?

Evropska unija nastoji da se usredsredi na konflikte u ko-jima je “moguće ostvariti rezultate, tj. na konflikte koji su po-tencijalno rešivi“.101 U slučaju zemalja bivšeg Sovjetskog Sa-veza EU pružanje tehničke pomoći smatra najboljom strategi-

jom. Nasuprot Rusiji, EU nema vojne snage (i ne planira nji-hovo raspoređivanje) u ovim oblastima, a svoj uticaj zasnivana tzv. „mekoj moći“.

U slučaju Kosova, EU je preduzela rizičan potez. Njenenajistaknutije članice priznale su nezavisnost Kosova, pa jeEU kolektivno preuzela veliku odgovornost za uspeh tog po-litičkog projekta. Uprkos tome, EU je odlučila da i dalje od-bija da prizna nezavisnost u zemljama bivšeg Sovjetskog Sa-veza, u slučajevima koji su veoma slični slučaju Kosova.Opravdanje za ovakav pristup predstavlja „specifičnost“ (suigeneris) kosovskog slučaja i vrlo je verovatno vezano za je-dinstvenu ulogu NATO (kao što smo mogli videti u izjavi ita-lijanskog ministra spoljnih poslova).

Primenjujući dva različita pristupa u podudarnim slučaje-vima, EU je otvorila nova pitanja koja prevazilaze njene mo-gućnosti.102 Pored toga, EU nije uspela da obezbedi unutra-šnji konsenzus o pitanju teritorijalnog integriteta nasuprotpravu na samoopredeljenje. Sadašnja spoljna politika i bez-bednosna situacija EU utiču na to da odnosi sa Rusijom po-staju sve složeniji. One mogu dovesti čak i do regionalne de-stabilizacije određenih razmera, kao i do dodatnog narušava-nja jedinstva evropske unutrašnje politike.

Nedavni potezi vlada Moldavije i Gruzije uticali su naionako slabe argumente vezane za specifičnost proglašenjanezavisnosti Kosova i za odbijanje da „zamrznuti“ sukobibudu tretirani na istovetan način. Naime, obe vlade su poče-le da promovišu isti model koji je vlada Srbije predlagala zaKosovo: davanje neuobičajeno visokog stepena autonomije isvih ostalih ustupaka koji ne bi ugrozili teritorijalni integritetdržave.103 Problem neujednačenog stava EU prema gotovoidentičnim predlozima za rešavanje konflikta potkopava kre-dibilitet EU, i to kako u slučaju žarišta na Kosovu, tako i uslučaju drugih kriznih žarišta.

Neprestano isticanje toga da su teritorijalni integritet, po-drška socioekonomskom razvoju104 i izgradnja poverenja je-dine mere koje treba primeniti u slučaju Moldavije i Gruzijedovelo je EU u veoma tešku situaciju. Primena „meke moći“u nadmetanju sa Rusijom može biti neefikasna i dovesti dopotpunog neuspeha spoljne i bezbednosne politike EU u nje-nom susedstvu.

Protivljenje Srbije nezavisnosti Kosova ne bi proizvelo to-liko problema EU da nije bilo odbijanja Rusije da svoje sta-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

102 EU je angažovana i u drugimregionima od kojih se neki sma-traju prioritetnim, kao što su Av-ganistan ili Palestina.Videti argu-mentaciju u: Popescu, 2007.103 Primera radi vidi ponudu Gru-zije Abhaziji u kojoj joj ona nudineograničenu autonomiju i me-sto potpredsednika države od28. marta ili izjavu moldavskogpredsednika od 12. marta 2008.godine.104 Primera radi videti izjavu: Kal-man Miszei, 17 April 2008 – na-vodi da će Transdnjistrija biti pri-vučena poboljšanom socioeko-nomskom situacijom u Moldaviji.

61


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

62

vove o Kosovu uskladi sa EU i NATO. Sa druge strane, Rusi-ja se, zbog sopstvenih projekata za rešavanje „zamrznutihkonflikta“, pokazala nedoslednom kada je reč o odbrani teri-torijalnog integriteta Srbije i međunarodnog pravnog poret-ka. Rusija u osnovi primenjuje istu strategiju koju je Zapadkoristio na Kosovu. Ona pruža podršku izgradnji institucijai odlaganju pregovora (ili sprečava pozitivan ishod obećanji-ma buduće nezavisnosti) do tačke u kojoj separatistički re-žim postaje praktično nezavisan, a povratak na prethodnostanje nerealan.

Evropska unija se već suočila sa otporom koji Rusija pru-ža na mnogim diplomatskim poljima, a status Kosova pred-stavlja samo još jedan problem na sve dužem spisku proble-ma koji postoje u odnosima između Rusije i EU. Status Koso-va doveo je do daljeg razilaženja u spoljnoj i bezbednosnojpolitici Rusije i EU i otvorio neka manje uočljiva pitanja. Na-rastanje problema takođe je uzrokovano različitim interpreta-cijama međunarodnih i evropskih normi i standarda. Naruša-vanje postojećeg političkog poretka u Evropi može dovesti dotoga da konkretna sredstva nadmetanja – vojna i ekonom-ska/energetska – dobiju veći značaj, a u tim poljima EU jeosetno slabija u odnosu na Rusiju.

U ovom je trenutku teško predvideti budući razvoj doga-đaja, no posledice različite politike EU i Rusije ogledaju se unekoj vrsti kontraproduktivne sinergije. Evropska unija je po-držala odvajanje Kosova od Srbije i otvorila mogućnost even-tualnog odvajanja Republike Srpske od Bosne i Hercegovine.Rusija nastavlja da opravdava namere Abhazije i Južne Ose-tije da se pripoje Rusiji.

Stoga se postavlja pitanje šta će se desiti u slučaju da Ko-sovo odluči da se prisajedini Albaniji ili ukoliko se RepublikaSrpska, sledeći primer Kosova, odvoji od BiH i pripoji Srbiji.Da li bi to bilo zeleno svetlo za sveobuhvatnu reviziju grani-ca Evrope, pa i šire?

Zbog pat pozicije u kojoj se našao Savet bezbednosti UN,to što Rusija i EU insistiraju na dvostrukim standardimapredstavlja dodatno ugrožavanje evropskog i međunarodnogprava. Priznavanje nezavisnosti Kosova već je dovelo do de-stabilizacije Balkana, a čini se da proizvodi lančanu reakcijui u drugim oblastima, dajući Rusiji opravdanje da u rešavanju„zamrznutih“ konflikata deluje slobodno. Ne postoji čvrstalegalna ili legitimna prepreka nacionalnom samoopredeljenju

drugih naroda. Na Balkanu to mogu biti Srbi u Bosni i Her-cegovini i na severu Kosova ili Albanci u Makedoniji i južnojSrbiji. Slični procesi mogu se pokrenuti u pojedinim država-ma – članicama EU – u kojima postoje dugoročne separati-stičke tendencije.

Predsednik Češke Vaclav Klaus izjavio je: „Kosovo nijeizolovan problem koji je rešen na jednom delu Balkana... Zamene Kosovo je presedan. Otvorili smo Pandorinu kutiju uEvropi i to može imati drastične posledice.“105

Ostavljajući po strani diplomatske igre i suparništvo Rusi-je i EU, rešenje je moguće naći tamo gde ga je odmah i treba-lo tražiti – u okrilju UN. Nagoveštaji da Generalni sekretarmože predložiti nove pregovore o statusu Kosova106 ulivajunadu. Novi napori za postizanje sporazuma o zajedničkomrešenju Rusije i EU, zasnovanom na postojećem međunarod-nom političkom poretku (čak i ukoliko to podrazumeva po-vratak na status kvo), svakako bi doprinelo tome da buduć-nost deluje manje beznadežno.


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

105 Vaclav Klaus and Ivan Ga-šparovič, “Klaus i Gašparovič:Kosovo presedan”, B92, 10.mart 2008.106 Ban Ki Moon,“Ban Ki-Munrazmišlja o ponovnom pokreta-nju pregovora o Kosovu?”, Blic,11. april 2008.

63

EVROPSKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKABZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 Anna Herranz Surrallés,“The Congress and Europeansecurity policy: how much par-liamentary control?”, EstherBarbé (Coord.) Institut Univer-sitari d’Estudis Europeus,Espańa en Europa 2004-2008, Monografías del Obser-vatorio de Política ExteriorEuropea, núm. 4, (Barselona:Bellaterra, 2008),1.

64

Parlamentarna kontrola evropskebezbednosne i odbrambene politikeDragana Đurašinović-Radojević

UDK: 327.56::351.88(4-672EU) ; 341.217.04(4-672EU)

“Tokom mandata ove vlade, nijedan vojnik ne-će napustiti zemlju bez podrške parlamenta”(izjava premijera Španije José Luís RodríguezZapatera, septembar 2005. godine)1

Sažetak

Kada Evropska unija kao specifična međunarodna organi-zacija 27 država članica, kojoj je na raspolaganju preko dvamiliona pripadnika oružanih snaga i čiji ukupni izdaci za od-branu predstavljaju gotovo jednu četvrtinu globalnih troško-va, intenzivno razvija zajedničku bezbednosnu i odbrambenupolitiku, to svakako zavređuje pažnju istraživača. Međutim,čini se da u najmanju ruku jednaku pažnju zaslužuje i pitanjekako se sprovodi kontrola ove politike. U tekstu ćemo poku-šati da razmotrimo na koji način se sprovodi parlamentarninadzor Evropske bezbednosne i odbrambene politike, fokusi-rajući se prvenstveno na mehanizme i sredstva koji su, u tusvrhu, na raspolaganju Evropskom parlamentu.

Ključne reči: Evropski parlament, bezbednosna i odbram-bena politika, paramentarna konrola, operacije EU, oružanesnage

Uvod

Evropska bezbednosna i odbrambena politika (EuropeanSecurity and Defence Policy) integralni je deo Zajedničkespoljne i bezbednosne politike (Common Foreign and Secu-rity Policy). Ona Evropskoj uniji treba da omogući razvijanje

(Autorka je studentkinja na poslediplomskim studijama Globalne i nacionalne bezbednosti, Fakultet političkih nauka, Beograd)

sopstvenih civilnih i vojnih kapaciteta za upravljanje krizamai sprečavanje sukoba na međunarodnom planu i da na taj na-čin pomogne održavanju mira i međunarodne bezbednosti. Sobzirom na to da je cilj EU da postane “globalni igrač” sasopstvenom spoljnom politikom, mobilizacija odbrambenihresursa smatra se važnim elementom na kome treba da se te-melji kredibilna Zajednička spoljna i bezbednosna politikaEU (ZSBP).

Ukoliko izuzmemo posmatračke misije i vežbe upravljanjakrizom, Evropska bezbednosna i odbrambena politika(EBOP) postala je operativna 2003. godine, kada je dolazakna međunarodnu scenu kao bezbednosni akter najavila anga-žujući policijske snage u Bosni i Hecegovini. Nakon toga, raz-voj u oblasti EBOP je veoma brzo dostigao nivo saradnje i in-tegracije koji bi bilo teško zamisliti pre pet godina.

Bez obzira na kritike koje se upućuju na račun operacijapod okriljem EBOP, da su često rezultat potrage EU za obla-stima u svetu gde može da “zabode svoju zastavu i tvrdi daradi efikasan posao”,2 ne treba potcenjivati činjenicu da je uposlednjih pet godina završeno devet operacija pod okriljemEBOP dok je u toku sprovođenje trinaest operacija. Ove ope-racije u kojima je angažovano preko 7 000 pripadnika oruža-nih snaga, ne uključuju samo civilne, već i vojne misije i nesprovode se samo u Evropi, već i na Kavkazu, Aziji i u Afri-ci.3 Pored toga, u najnovijoj vojnoj operaciji “Atalanta”, u te-ritorijalnim vodama Somalije, prvi put su angažovane i po-morske snage pod zastavom Unije.

Dakle, bez obzira na to da li EBOP predstavlja ispunjava-nje dugogodišnjeg sna o ujedinjenoj Evropi sa samostalnomvojskom i odbrambenom politikom,ili je naprosto još jedankompromis Evropljana da omoguće NATO da preživi i pove-že svoje vojne operacije sa civilnim i diplomatskim sredstvi-ma koja su dostupna u EU,4 činjenica je da EU sada ima sop-stvene kapacitetete za upravljanje operacijama, multinacio-nalne borbene grupe, fond za finansiranje zajedničkih troško-va operacija i Evropsku odbrambenu agenciju, kao i drugekapacitete za uspešan dalji razvoj EBOP.

Imajući na umu navedene podatke koji ukazuju na činje-nicu da se u poslednjih nekoliko godina evropska bezbedno-sna i odbrambena politika ubrzano razvija i intenzivira, či-ni se da je neophodno razmotriti na koji se zapravo način


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

2 Memorandum poslanikaGeoffrey Van Orden podnetStalnom odboru za odbranuDonjeg doma Parlamenta UK,20. 03. 2008. godine.3 Više o operacijama EU naveb-sajtu Saveta EU: www.consilium.europa.eu.4 Giovanna Bono, “ESDP: the-oretical approaches, the Nicesummit and hot issues”, ESDPand Democracy, 2002, dos-tupno na: http://www.bits.de/CESD-PA/esdp02.pdf(25. 01. 2009).

65


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

5 Izdaci za Zajedničkuspoljnu i bezbednosnupolitiku (u okviru kojih suopredeljenja i sredstva zaEBOP) u 2008. godiniporasli za oko 80 odsto uodnosu na 2007. godinu,odnosno narasli su na285 miliona evra. Pri tom,u ove troškove nisuuračunati izdaci u okviruAthena mehanizma, zafinansiranje zajedničkihtroškova vojnih operacijaEBOP.6 Hans Born, ur., Parlia-mentary Oversight of theSecurity Sector: Princi-ples, Mechanisms andPractices (Ženeva: Gene-va Centre for the Democ-ratic Control of ArmedForces – Inter-Parliamen-tary Union, 2003), 22.7 Brigitte Boyce, “TheDemocratic Deficit of theEuropean Community”,Parliamentary Affairs (46,1993), 458–78.Juliet Lodge, The Euro-pean Parliament and theAuthor i ty -DemocracyCrises (American Acade-my of Political and SocialScience, Vol. 531, No. 1,1994), 69-83.J. H. H Weiler, Ulrich R.Haltern and Franz C.Mayer, “European Demo-cracy and Its Critique” inThe Crisis of Representa-tion in Europe, J. Hay-ward, Special Issue ofWestern European Poli-tics, Vol. 18, No. 3 (Lon-don: Frank Cass & Co.Ltd,1995), 4–39.8 Dimitris Chryssochoou,Democracy in the Euro-pean Union (London: I.B.Tauris, 2000).Philippe Schmitter, Howto Democratize the Euro-pean Union.. .And WhyBother? (Lanham: Row-man and Littlefield, 2000).Alex Warleigh, Democra-cy in the European Union(London: Sage, 2003).9 Jürgen Mittag, “Escap-ing Legitimacy – Account-ability Trap? – Perspec-tives of ParliamentaryParticipation in ESDP”,Center for European Inte-gration Studies, (2006).

66

sporovodi kontrola, prvenstveno parlamentarna kontrola,ovih narastajućih aktivnosti, kao i značajnih ljudskih i mate-rijalnih sredstava koji se u te svrhe izdvajaju,5 a prvenstvenonjihova parlamentarna kontrola. Pri tom, fokusiraćemo se narazmatranje uloge Evropskog parlamenta (EP) u sprovođenjunadzora nad EBOP, odnosno na razmatranje mehanizama isredstava koji stoje na raspolaganju EP u tom pogledu.

Izazovi parlamentarnog nadzora

U tu svrhu, potrebno je da se podsetimo izazova karakte-rističnih za parlamentarni nadzor EBOP, koji se ne odnose sa-mo na specifičnu prirodu Evropske unije, već i na specifičnostsame bezbednosne i odbrambene politike. Naime, spoljna ibezbednosna politika još uvek predstavljaju osetljive oblastisuvereniteta u kojima nacije-države nisu spremne da ustupeodgovornost nadnacionalnim telima. Postoji široko prihvaće-no stanovište da kontrolisanje spoljne politike, a posebno nje-ne bezbednosne i odbrambene komponente, treba u najmanjuruku da ostane u nadležnosti nacionalnih parlamenata. Do-datni izazov, čak i za nacionalne parlamente, predstavlja tra-dicionalno verovanje da je vođenje bezbednosne politike iupravljanje bezbednosnim poslovima “prirodni” zadatak iz-vršne vlasti.6

S druge strane, pitanje demokratskog legitimiteta i odgo-vornosti EU nije novo pitanje koje zaokuplja predstavnikeakademskih krugova,7 a dominatno gledište u okviru stručneliterature je da se Evropska unija suočava sa problemom de-mokratskog deficita.8 Od kada su se države članice EU sagla-sile da oforme oružane snage i da zajednički odlučuju o nji-hovom angažovanju u evropskim institucijama, ovaj problemnije više ograničen na pitanja koja se tiču upravljanja zajed-ničkim tržištem, već takođe uključuje spoljnu, bezbednosnu iodbrambenu politiku.

Istraživačka pitanja koja se sve češće otvaraju u savreme-noj naučnoj raspravi o sprovođenju parlamentarne kontrolecivilnih i vojnih misija EU neretko rezultiraju iznošenjem sta-va o tome da EBOP teži “izbegavanju legitimnosti”,9 odno-sno da postoji vakuum u sprovođenju parlamentarne kontrole

spoljne i bezbednosne politike, kao i “dvostruki demokratskideficit”10 u ovoj veoma osetljivoj oblasti. Ovo zbog toga štoni Evropski parlament (EP), a ni nacionalni parlamenti nemogu garantovati nadzor. U prilog tome navodi se činjenicada ovlašćenja koja su praktično preuzeta od nacionalnih par-lamenata država članica EU nisu preneta na Evropski parla-ment,11 odnosno da EP nema mandat da sprovodi snažan za-konodavni nadzor EBOP, dok se nacionalne prakse parla-mentarne kontrole EBOP značajno razlikuju.12 Štaviše, posla-nici samog Evropskog parlamenta su, u nekoliko rezolucija,ukazivali na ozbiljne manjkavosti u tom pogledu.13

Pored toga, veliki izazov sprovođenju efikasne parlamen-tarne kontrole EBOP predstavlja složena koordinacija institu-cija EU. Da bismo razumeli način na koji funkcioniše parla-mentarni nadzor EBOP, potrebno je ukratko se podsetiti pro-cesa odlučivanja u ovoj oblasti. Odluke iz oblasti EBOP ko-lektivno i jednoglasno donosi Savet ministara (Savet). Politi-čki i bezbednosni odbor, koji se sastoji od nacionalnih pred-stavnika, odnosno od ambasadora, igra ključnu ulogu u defi-nisanju odgovora EU na krizu.14 Odbor priprema nacrte mi-šljenja i može preporučiti Savetu usvajanje Zajedničke akcije.Komisija je uključena u ove aktivnosti posredstvom svogpredstavnika, koji prisustvuje sastancima Političko-bezbed-nosnog odbora i aktivno učestvuje u rešavanju pitanja veza-nih za civilno upravljanje krizama.

U okviru sadašnjih odredaba člana 21 Ugovora o EU,15

Predsedništvo EU (Presidency) ima obavezu da se konsultujesa Evropskim parlamentom i da ga informiše o glavnimaspektima i osnovnim smernicama ZSBP, uključujući u to iEBOP. Predsedništvo treba da se “postara da se stavoviEvropskog parlamenta valjano uzmu u razmatranje”. Među-tim, ovo se uglavnom odnosi na dijalog i razmenu informaci-ja između EP i Predsedništva, jer se u ovom članu Ugovora nenavodi eksplicitno da Parlament treba da bude informisanpre odluke o sprovođenju misije, niti da je potrebno da pret-hodno da odobrenje za sprovođenje misija, osim ukoliko ni-su potrebna dodatna sredstva iz budžeta određenog za ZSBP,i to samo za civilne operacije upravljanja krizama.16 U tomslučaju, Savet je obavezan da zatraži odobrenje Parlamenta za


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

10 Hans Born, The DoubleDemocratic Deficit’ Parlia-mentary Accountabilityand the Use of Forceunder International Aus-pices. Konferencija “Tack-ling the ‘Double Democrat-ic Deficit’ and Improvingthe Accountability of theESDP” (Brisel: Evropskiparlament, 29. 04. 2004).11 M. Jürgen, 11.12 H. Born, A. Dowling, T.Fuior i S. Gavrilescu, Par-liamentary Oversight ofCivilian and Military ESDPMissions: The Europeanand National Levels(Brisel: Evropski Parla-ment, 2007), 2.Rezolucije Evropskog Par-lamenta: 15. 06. 2000.godine, 30. 09. 2000. go-dine, 25. 10. 2001. godine i10. 04. 2001. godine.13 Rezolucije Evropskogparlamenta od 15. 06. i30. 10. 2000. godine, 25.09. 2001. godine, kao i od10. 04. 2003. godine.14 Odlukom Evropskogsaveta u Nici 2000. godineosnovana su stalna politi-čka i vojna tela Saveta EU,i to: Politički i bezbednosniodbor (Political and Secu-rity Committee), Vojniodbor EU (EU MilitaryCommittee) i Vojni štab EU(EU Military Staff).15 “Consolidated Versionof the Treaty on EuropeanUnion”, Official Journal ofthe European Union, C321 E/19 29.12. 2006.16 Zaključivanjem Interin-stitucionalnog ugovora,odnosno Ugovora obudžetskoj disciplini i ispi-tavanju upravljanja finansi-jama omogućeno je da EPbude informisan pre negošto bude zadržano izda-vanje dodatnih troškovaza ZSBP, i to “ne kasnijeod pet radnih dana nakonfinalne odluke” (“Interinsti-tutional AgreementBetween the EuropeanParliament, the Counciland the Commission onBudgetary Discipline andSound Financial Manage-ment”, Official Journal ofthe European Union, C139/7, 14. 6. 2006).

67


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

17 Savet predsednika (Councilof Presidents) predstavljaglavno telo upravljanja Evrop-skog parlamenta i čine gapredsednik EP, šefovi posla-ničkih grupa i predstavniknezavisnih poslanika.18 Prva rezolucija usvojena je17. novembra 2004. godine,gotovo pola godine nakondonošenja Zajedničke akcijeSaveta (12. jula 2004. godine)i dve nedelje pre sprovođenjasame operacije Althea, dok jerezolucija o EUFOR DRC (16.marta 2006. godine) usvojenapre donošenja Zajedničkeakcije Saveta.

68

povećanje ovog budžeta. Međutim, izdaci za vojne misije podokriljem EBOP nisu uključeni u budžet EU, jer ih finansirajupojedinačne države članice.

Mehanizmi i sredstva nadzora Evropskog parlamenta nad EBOP

Mehanizmi i sredstva koji stoje na raspolaganju Evrop-skom parlamentu za sprovođenje nadzora nad aktivnostimau okviru EBOP uključuju usvajanje dokumenata EP – rezolu-cija, preporuka i izveštaja, odnosno donošenje odluka o misi-jama EBOP, budžetsku kontrolu, formiranje radnih tela Par-lamenta koja se bave razmatranjem ove oblasti, organizova-nje parlamentarnih saslušanja, ispitivanje predstavnika Save-ta ili Komisije, postavljanje poslaničkih pitanja, posete trupa-ma i sl.

Pored toga, institucionalni kapaciteti Evropskog parla-menta za efikasnu parlamentarnu kontrolu ne uključuju sa-mo formalna ovlašćenja koja su na raspolaganju ovoj institu-ciji, već i odgovarajuće kapacitete za sprovođenje nadzora –adekvatan broj zaposlenih, postojeća ekspertiza, finansijaskasredstva i sl.

Usvajanje rezolucija, preporuka, izveštaja i donošenje odluka

Kao što smo već naznačili, Ugovorom o EU nije predviđe-no da Evropski parlament da prethodno odobrenje za spro-vođenje misija koje se sprovode pod okriljem EBOP. Među-tim, EP može doneti neobavezujuće rezolucije i preporuke prenego što Savet usvoji odluku o Zajedničkoj akciji ili pre negošto dođe do sprovođenja same misije pod okriljem EBOP. Ini-cijativu za donošenje rezolucije može pokrenuti bilo koji po-slanik EP. Nakon toga, nacrt teksta rezolucije prosleđuje seradi odobreavanja odgovarajućem odboru, odnosno Podod-boru za bezbednost i odbranu Odbora za spoljne poslove,kao i Savetu predsednika EP.17 Ilustracije radi, Evropski par-lament je doneo dve rezolucije koje su prethodile vojnim mi-sijama EUFOR Althea i EUFOR DRC.18

Procedura za usvajanje preporuka Evropskog parlamentakoje se upućuju Savetu, određena u članu 90 i članu 114 Po-slovnika EP, predviđa da nacrt preporuke može pripremiti ili

odbor u čijoj su nadležnosti pitanja iz oblasti ZSBP, nakonodobrenja Saveta predsednika EP, ili politička grupa koju či-ni najmanje 40 poslanika.19 U hitnim slučajevima, odobrenjeza pripremu nacrta preporuke može izdati predsednik EP, ko-ji odgovarajućem odboru nalaže da se sastane po hitnom po-stupku i da razmotri predlog preporuke.

Što se tiče izveštaja o EBOP, članom 21 Ugovora o EU ičlanom 112 Poslovnika Evropskog parlamenta predviđeno jeda EP dobija godišnje izveštaje Saveta o razvoju ZSBP, odno-sno EBOP, u kojima je predstavljen pregled aktivnosti Savetau oblasti bezbednosti i odbrane, uključujući u to civilne i voj-ne misije. Parlament odgovara tako što donosi sopstvene iz-veštaje20 i usvaja preporuke koje se tiču budućih aktivnosti uokviru EBOP. Kao što je već navedeno, Savet treba da se po-stara da stavovi Evropskog parlamenta budu valjano razmo-treni iako je nejasno do kog stepena i pomoću kojih procedu-ra Savet to čini. Uz godišnji izveštaj Saveta, specijalni pred-stavnici EU takođe mogu podnositi izveštaje. Međutim, oninisu obavezni da to čine, pa se izveštavanje sprovodi adhoc.21

Pored toga, izveštaji odbora nadležnog za praćenje aktiv-nosti u okviru EBOP su, takođe, značajan instrument za raz-matranje ove oblasti. S tim u vezi, interesantan je nedavni pri-mer kontroverznog izveštaja finskog poslanika Arija Vatane-na, iz oktobra 2008. godine, u kome se navodi da je bezbed-nost Evrope nerazdvojivo povezana sa NATO i da se možeunaprediti samo unutar ovog saveza. O ovom izveštaju je 8.decembra 2008. godine raspravljao Pododbor za bezbednosti odbranu i tom prilikom su članovi Pododbora oštro kritiko-vali domet i cilj izveštaja. Radne grupe Pododbora sada revi-diraju Vatanenov izveštaj amandmanima i nova verzija bićekrajem januara 2009. godine ponovo razmatrana na sastan-ku Odbora za spoljne poslove.22

Budžetska kontrola

O značajnim finansijskim sredstvima koja se izdvajaju zaaktivnosti u okviru EBOP bilo je reči u uvodnom delu teksta,iako je u literaturi mogu naći i zamerke da članice EU troševiše od 200 miliona evra na budžete za odbranu, a i daljeimaju poteškoća da pronađu dva helikoptera za potrebe mi-


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

19 Na zvaničnoj internetprezentaciji Evropskog parla-menta Poslovnik je dostupanna linku <http://www.europarl.europa.eu/sides/getLastRules.do;jsessionid=96E343AB0D170567262939E23765835F.node 2 ? l a n g u a g e = E N & r e fe r -ence=TOC> (4. 08. 2008. go-dine).20 Odbor za spoljne posloveEvropskog parlamenta zadu-žen je za pripremanje nacrtaovih izveštaja, koje podnosi naglasanje tokom godišnjeg ple-narnog zasedanja na kom serazmatraju pitanja iz oblastiZSBP/EBOP.21 Born, Dowling, Fuior iGavrilescu, 13.22 Brooks Tigner, Jane’sDefence Weekly, London,13.1. 2009.

69


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

23 Nick Witney, “Re-energisingEurope’s Security andDefence Policy”, EuropeanCouncil on Foreign Relations(London, 2008): 39.24 Athena mehanizam finan-sira se iz doprinosa državačlanica EU, osim Danske, ukvotama koje su određene naosnovu visine njihovog brutonacionalnog proizvoda.25 Članom 43 Interinstitu-cionalnog ugovora predviđenoje da na ovim sastancimaučestvuju predstavnici dvaodgovarajuća odbora Evrop-skog parlamenta, predsednikPolitičko-bezbednosnog odbo-ra Saveta, kao i predstavniciKomisije.26 The Council and the Com-mission on Budgetary Disci-pline and Sound FinancialManagement, “Interinstitution-al Agreement between theEuropean Parliament”. OfficialJournal of the EuropeanUnion, C 139/7, 14. 6. 2006.

70

sije, kao i da ukupan broj pripadnika oružanih snaga angažo-vanih u operacijama EBOP predstavlja svega 0,3 odsto od-brambenih snaga svih država članica EU.23 U svakom sluča-ju, upravo budžetska kontrola predstavlja jed nood najvažni-jih sredstava sprovođenja parlamentarnog nadzora i zbog to-ga je neophodno osvrnuti se najpre na složenu proceduru fi-nansiranja aktivnosti u okviru EBOP.

Evropski parlament i Savet usvajaju godišnji budžet Unije,kojim upravlja Komisija. Parlament nadgleda način trošenjabudžeta EU određenog za misije civilnog upravljanja krizamapod okriljem EBOP. Pored toga, svaka država članica poseb-no finansira misije EBOP po principu “costs lie where theyfall”, odnosno svaka zemlja koja učestvuje u određenoj ope-raciji pokriva svoje troškove (na primer, izdaci za zaposlenekoje delegira određena država – seconded national person-nel), dok su zajednički troškovi za vojne misije preneti na dr-žave članice putem Athena mehanizma (na primer, troškoviplaniranja, nabavljanja zajedničke opreme, operativni troško-vi, lokalno i međunarodno civilno osoblje i sl.).24

Prema budžetskoj proceduri EU, Evropski parlament mo-že da odredi maksimalni iznos godišnjeg budžeta za ZSBP.Troškovi za ZSBP unose se u jedno poglavlje budžeta EU, ko-ji ima pet stavki. Međutim, Evropskom parlamentu se kvar-talno predstavlja detaljna lista izdvajanja za ZSBP, uključuju-ći u to individualne troškove za civilne misije EBOP. Pored to-ga, prema članu 43 Interinstitucionalnog ugovora, Predsedni-štvo Saveta mora informisati EP o svakom razmatranju tro-škova ZSBP, i to ne kasnije od pet dana nakon usvajanja ko-načne odluke koja se odnosi na troškove za ZSBP.25 OvimUgovorom uvedena je i obaveza održavanja zajedničkih kon-sultativnih sastanaka EP i Saveta, koji se održavaju najmanjepet puta godišnje radi informisanja Parlamenta o finansijskimplanovima i troškovima za ZSBP, uključujući u to i troškovenamenjene za operacije.26 U slučaju da budžet određen zaZSBP nije dovoljan, Savet mora da zatraži dodatna sredstvaod Parlamenta.

Čini se da ova složena procedura finansiranja ZSBP, odno-sno EBOP, ne doprinosi povećavanju transparentnosti, nitiolakšava parlamentarni nadzor. Nacionalni parlamenti moguda, u skladu sa nacionalnim budžetskim procedurama, spro-vode kontrolu troškova namenjenih za operacije u inostran-stvu, ali nisu u mogućnosti da nadgledaju način na koji se

rukovodi Athena mehanizmom. Evropski parlament, takođe,nije u mogućnosti da sprovodi bilo kakvu formalnu kontrolufondova Athena mehanizma, jer vojni troškovi ne spadaju ubudžet ZSBP. Tokom zajedničkih konsultativnih sastanakaSavet može da informiše EP o aspektima koji se tiču primeneAthena mehanizma, ali nije obavezan da to učini. Uopštenogledano, sadašnja priroda Athena mehanizma je takva da niEP, ni nacionalni parlamenti nisu u mogućnosti da kontrolišuovaj važan deo vojnih troškova EBOP.27

Radna tela EP

Radno telo Evropskog parlamenta ovlašćeno da nadgledasprovođenje aktivnosti u okviru EBOP jeste Pododbor zabezbednost i odbranu u okviru Odbora za spoljne poslove.Podobor je osnovan početkom 2004. godine i ovlašćen je daprati razvoj EBOP, uključujući u to i civilne i vojne operacije,odnose sa NATO (pre svega saradnju sa Parlamentarnomskupštinom NATO), politiku borbe protiv terorizma, spreča-vanje trgovine oružjem za masovno uništenje, reformu sekto-ra bezbednosti i razoružanje, demobilizaciju i prekvalifikaci-ju. Kao Pododbor ovo telo ima niži administrativni status injegove aktivnosti zavise od prioriteta glavnog odbora, odno-sno Odbora za spoljne poslove. Budžet Pododbora za 2007.godinu iznosio je 160.000 evra i bio je namenjen sprovođenjuistraživačkih projekata.28

Po pravilu, sednice Pododbora otvorene su za javnost, apristup poverljivim informacijama Saveta u oblasti bezbed-nosti i odbrane je, na osnovu odredaba Interinstitucionalnogugovora iz 2002. godine, dodeljen predsedniku EP i Specijal-nom odboru Evropskog parlamenta, a čine ga predsednikOdbora za spoljne poslove i četiri poslanika koje odredi Sa-vet predsednika EP. Ovi poslanici su u obavezi da “prođu”bezbednosnu proveru.29 Stepen poverljivosti dokumenatautvrđuje Savet, primenjujući način klasifikacije dokumenatakoji koristi NATO – stroga tajna, tajna, poverljivo. Poslanici-ma EP, međutim, nije omogućen pristup informacijama kojesu određene kao stroga tajna. Pored toga, Savet zadržava pra-vo da ne podeli informacije sa EP ukoliko to smatra neop-hodnim. Ova mogućnost iskorišćena je, na primer, prilikomsprovođenja istrage EP o navodnim ilegalnim zatvorima


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

27 Born, Dowling, Fuior iGavrilescu, 17.28 Born, Dowling, Fuior iGavrilescu, 17.29 Poslovnik o radu Evropskogparlamenta, Aneks VII

71


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

30 Nickel, Dietmar, Quille andGerrard, In the shadow of theConstitution: adapting to achanging external environ-ment. EUSA Tenth BiennialInternational Conference(Montreal, 17–19.05. 2007),18 - http://aei.pitt.edu/7984/01/ nickel-d-08d.pdf (7. 08.2008).31 Član 103 Poslovnika o radu

72

CIA.30 Specijalni odbor se, na svakih šest nedelja, sastaje saVisokim predstavnikom za ZSBP ili sa njegovim predstavni-kom radi razmatranja poverljivih informacija.

Izjave zvaničnika, poslanička pitanja, saslušanja i posete trupama

Važno je napomenuti i to da poslanici mogu postaviti zah-tev da predstavnici Saveta ili Komisije daju izjave predEvropskim parlamentom iako ne postoji sankcija ukoliko od-luče da se ne odazovu ovom pozivu. Zvaničnici EU mogu sepred EP pojaviti na sopstvenu inicijativu, ukoliko za to dobi-ju dozvolu Saveta predsednika, kao i na poziv samog EP.31

Parlament je dodatno informisan o razvoju situacije u EBOPputem opštih izjava zvaničnika EU i nacionalnih zvaničnikapred EP, njihovim pojavljivanjem na plenarnom zasedanju EPili sednicama odgovarajućeg odbora, najčešće Odbora zaspoljne poslove.

Što se tiče mogućnosti postavljanja parlamentarnih pita-nja, Poslovnik EP razlikuje procedure podnošenja poslani-čkih pitanja na koje se očekuje usmeni odgovor od onih nakoje se očekuje odgovor u pisanoj formi. Član 108 Poslovni-ka predviđa da odbor, politička grupa ili najmanje četrdesetposlanika mogu bilo kom članu Saveta i Komisije postavitipitanja, na koja će zvaničnici EU institucija odgovarati usme-no tokom debate u Evropskom parlamentu. Poslovnik EP,međutim, predviđa prilično striktnu proceduru korišćenjaovog mehanizma. Pitanja se, dakle, podnose u pisanoj formipredsedniku EP, koji ih odmah predaje Savetu predsednika.Savet zatim odlučuje o tome da li će se i kojim redosledomodređeno pitanje naći na dnevnom redu. Pitanja upućena Ko-misiji moraju biti prosleđena toj instituciji najkasnije nedeljudana pre zasedanja na kojem će biti razmatrana, a pitanjaupućena Savetu najkasnije tri nedelje pre toga.

Sa druge strane, svaki poslanik EP može Savetu ili Komi-siji postaviti pitanje na koje se očekuje odgovor u pisanoj for-mi. Član 110 Poslovnika propisuje da je određena institucijaEU obavezna da na poslanička pitanja koja zahtevaju hitanodgovor, ali ne i detaljno istraživanje, odgovori najkasnije trinedelje nakon što je primila poslaničko pitanje. Pri tome, Po-slovnikom EP predviđeno je da svaki poslanik ima pravo da

postavi jedno “prioritetno pitanje” svakog meseca. Na pita-nja u pisanoj formi koja nisu prioritetna odgovor se očekujenajkasnije šest nedelja od dana kada je prosleđeno određenojinstituciji. Poslanici su u obavezi da naznače da li je reč o pri-oritetnom pitanju, a konačnu odluku o tome donosi predsed-nik EP.32

Mogućnost organizovanja parlamentarnih saslušanja ievaluacija o razvoju u oblasti EBOP je instrument koji Odborza spoljne poslove, odnosno njegov Podobor za bezbednost iodbranu, često koristi. Tom prilikom, pozivaju se ne samopredstavnici Komisije i Saveta, već i predstavnici akademskezajednice i drugi stručnjaci. Primera radi, nedavno je održanoi prvo zajedničko javno saslušanje Odbora za spoljne poslo-ve, Odbora za razvoj i Podobora za bezbednost i odbranu obezbednosti i razvoju.33

Članovi Pododbora za bezbednost i odbranu EP iskoristi-li su mogućnost organizovanja parlamentarnih poseta trupa-ma na terenu 2005. i 2006. godine, posetivši EUPM iEUFOR u Bosni i Hercegovini.34 Tokom leta 2006. godineposlanici su posetili i operativne štabove EUFOR DRC uPotsdamu i trupe angažovane u Kinšasi.35 Posete su poslani-cima EP omogućile da procene to na koji načina su misijesprovedene i, što je još značajnije, da se upoznaju sa proble-mima sa kojima se suočavaju oružane snage na terenu. Nala-zi su navedeni u kratkom izveštaju šefa delegacije.36 Takvi iz-veštaji obuhvataju zaključne napomene sa posebnim preporu-kama koje se odnose na sprovođenje misije, kao i na opštu si-tuaciju u zemlji i regionu u kojima se misija sprovodi. Ovenapomene mogu se odnositi i na buduće aktivnosti u okviruEBOP.

Stručne službe

Kao što smo naznačili, za efikasnu parlamentarnu kontro-lu značajan je i adekvatan broj zaposlenih i postojeća eksper-tiza koja je na raspolaganju poslanicima. Poslanici EP mogukoristiti pomoć eksperata agažovanih u Generalnom direkto-ratu za spoljne politike, uključujući u to i njegovo Odeljenjeza politiku i Sekretarijat Pododbora, kao i zaposlene u poli-tičkim grupama. Odeljenje za politiku je zaduženo za pruža-nje stručne političke podrške, uključujući u to pripremanje


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

32 Pitanja poslanika EPnajčeše su se odnosila namogućnostima osoblja anga-žovanog u misiji da rade uskladu sa standardima pošto-vanja ljudskih prava, pojašn-jenja u pogledu finansijskihsredstva, evaluaciji pojedinihmisija i sl.33 Parliamentary Update(AFET Committee) 10. 2008,Brojr 42, 12. 200834 Policijska misija EUPM uBosni i Hercegovini započelaje rad 1. januara 2003. godine.35 Policijska misija EU uKinšasi, DR Kongo, trajala jeod aprila 2005. godine do juna2007. godine. Nakon togazamenjena je misijom EUPOLDR Kongo.36 Born, Dowling, Fuior iGavrilescu, 15.

73


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

37 Born, Dowling, Fuior iGavrilescu, 18.

74

istraživanja i analiza o pitanjima bezbednosne i odbrambenepolitike, i to za glavne političke organe EP (predsednika, od-bore i parlamentarne delegacije). Odeljenje za politiku je, ta-kođe, zaduženo za uspostavlajanje i održavanje kontakta saSavetom i Komisijom, kao i za uspostavljanje i održavanjekontakata sa spoljnim saradnicima, kao što su instituti, uni-verziteti, vladine i međunarodne institucije i sl. Međutim, za-brinjava činjenica da je od 160 zaposlenih u Generalnom di-rektoratu za spoljne politike, trenutno samo jedan stručnjakposvećen isključivo bezbednosnim pitanjima, dok je dvanaestdrugih posebno geografski fokusirano, što može obuhvatati ibezbednosna pitanja.37

Sekretarijat Pododbora čini osam zaposlenih koji su deoGeneralnog direktorata za spoljne politike. Sekretarijat je za-dužen za organizovanje brifinga za poslanike EP, kao i za pru-žanje pomoći izvestiocima, i to sprovođenjem istraživanja isačinjavanjem nacrta tekstova. Pored toga, Sekretarijat jezadužen za organizovanje sastanaka i javnih saslušanja,kao i za rad Generalnog direktorata u periodu između sa-stanaka Pododbora.

Završne napomene

Uzimajući u obzir navedene podatke, čini se da Evropskiparlament još uvek ne igra značajnu ulogu u procesu kreira-nja bezbednosne i odbrambene politike EU. Pored toga što seEvropski parlament suočava sa brojnim poteškoćama, kaošto su specifična priroda EU, složena koordinacija, proces od-lučivanja i komplikovane procedure finansiranja, nejasna po-dela odgovornosti sa njegovim nacionalnim pandanima, ovainstitucija ima veoma skromna formalna ovlašćenja za spro-vođenje efikasnog nadzora nad Evropskom bezbednosnom iodbrambenom politikom. Dodatno zabrinjava i to što posla-nici EP, iako politička volja predstavlja ključni uslov za spro-vođenje efikasnog parlamentarnog nadzora, ne koriste do-voljno ionako malobrojne instrumente koji su im na raspola-ganju. Na to bi, pred ostalog, dodatno trebalo da ih obavezu-je i njihov mandat, s obzirom na to da je EP jedina instituci-ja koju direktno biraju građani EU.

Neophodno je da Evropski parlament što pre osnaži svojaovlašćenja, ali i da stekne iskustvo korišćenja parlamentarnih

procedura, kao i običajnu praksu vezanu za odgovornosti isprovođenje parlamentarnog nadzora. Na to, uostalom, skre-ću pažnju sve učestalije stručne rasprave, koje upozoravajuda u ovoj oblasti postoji “dvostruki demokratski deficit”.Dodatno, angažovanje oružanih snaga u misijama u inostran-stvu su postale važno sredstvo za održavanje i/ili uspostavlja-nje mira i stabilnosti u svetu i predstavljaju primarnu aktiv-nost većine oružanih snaga. Zbog toga, potreba za jačanjemparlamentarne dimenzije ove oblasti postaje odlučujući fak-tor njenog demokratskog legitimiteta.

S druge strane, ni većina parlamenata država članica EUne može, nažalost, da se pohvali sprovođenjem potpuno efi-kasnog nadzora, ne samo nad aktivnostima u okviru EBOP,već i nad sektorom odbrane i bezbednosti u celini. Pored to-ga, bezbednosna i odbrambena politika EU je jedna od obla-sti koja je nedavno počela da se razvija, pa preostaje da se na-damo da će se, kada EBOP postane u potpunosti operativna,praksa parlamentarnog nadzora sve više razvijati i da će“parlamentarizacija EBOP” postati odlučujuće pitanje.


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

75

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

76

„Aktuelna pitanja iz međunarodnih odnosa“(priredila Nevenka Jeftić, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008)

Prikaz napisao Marko Savković (Istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti)

Tim Instituta za međunarodnu politiku i privredu iz Beo-grada ponudio je u zborniku „Aktuelna pitanja iz međuna-rodnih odnosa“ istraživanja koja su obavili saradnici na pro-jektu „Srbija i savremeni svet: izgledi i načini za političku,bezbednosnu i privrednu konsolidaciju u kontekstu savreme-nih procesa u međunarodnoj zajednici“. Našu pažnju, u skla-du sa autorskom zamisli 11. broja časopisa „Bezbednost Za-padnog Balkana“, privukla su tri teksta, od kojih svaki obra-đuje jednu značajnu temu.

Ana Jović-Lazić i Ivona Lađevac su u radu pod nazivom„Izgradnja bezbednosne strukture EU i NATO“ opširnoobrazložile proces izgradnje evro(atlantske) bezbednosne ar-hitekture. Na zadatak koje su sebi postavile one su odgovori-le pružajući odličan istorijski pregled događaja. Međutim, zapotpun uvid u ovu temu nedostajala je analiza protivurečno-sti koje su pratile formiranje identiteta EU u oblasti spoljnepolitike, bezbednosti i odbrane.

Sadašnje stanje odnosa EU i NATO ne predstavlja rezultat„očekivanog razvoja događaja“, kako Ana i Ivona tvrde.Iako su Sjedinjene Države (SAD) očekivale da će EU preuzetiviše odgovornosti, do kapaciteta potrebnih za preduzimanjeautonomne vojne akcije došlo se ipak postepeno i ne uvek uzodobravanje Vašingtona. Autorke su zato uočile razlike izme-đu država koje su zagovarale ostvarivanje većeg stepena sa-mostalnosti u odnosu na NATO (Francuska) i onih koje su seprotivile mogućnosti da se EU pretvori u vojni savez (VelikaBritanija).

Druga zamerka ovom tekstu odnosi se na nespremnostautorki da navedu međunarodni kontekst u kome dolazi dorazvoja određene politike. Umesto toga, one su se usmerile naopisivanje sadržaja deklaracija, strategija i Ugovora. Tako jerat na Kosovu dobio malo prostora u objašnjenju motivacije

za delovanje nekih od vodećih članica EU, Francuske i VelikeBritanije. Na sličan problem nailazimo u delu teksta posveće-nog analizi Ugovora o Ustavu, u kome se navodi da se VelikaBritanija prva protivila ustanovljenju funkcije ministra spolj-nih poslova. Samim tim, one nisu ponudile ni odgovor na su-štinsko pitanje koje su i same retorski postavile – zašto EU nemože da održi jedinstven nastup na međunarodnoj sceni.

Mada je Svetlana Đurđević-Lukić svoj rad nazvala „Bez-bednosni izazovi i koncept reforme sektora bezbednosti(RSB)“, njena pažnja prvenstveno je bila usmerena na iznoše-nje aktuelnih dilema koje se javljaju prilikom implementacijeovog koncepta. Ona u uvodu ponavlja jednu od temeljnih di-lema studija bezbednosti – kako uspostaviti ravnotežu izme-đu zahteva da se zaštite prava i slobode građana i obaveze dr-žavnog aparata da se stara o njihovoj bezbednosti. Sledi ko-ristan popis „vidova intervencije u širem smislu reči“ koji po-činje promocijom demokratije, ide preko pružanja pomoći zarazvoj i stiže do ostvarivanja potpunih protektorata i vojneokupacije. „Proširenje“ i „produbljenje“ koncepta bezbed-nosti objašnjeni su u jednom pasusu. Uvodni pregled litera-ture autorka završava kritikujući nedostatke rivalskih kon-cepata ljudske bezbednosti (human security), izgradnje dr-žava (state building) i dobre uprave (good governance). Na-suprot njima, koncept RSB je „jasno fokusiran na pitanjabezbednosti“ i uključuje „snažne elemente podrške demo-kratizaciji i razvoju“.

Svetlana Đurđević-Lukić zastupa tzv. holistički pristup re-formi sektora bezbednosti, koji uključuje „integraciju parci-jalnih reformi“, „povezivanje mera uspostavljenih na planupodizanja efikasnosti i delotvornosti bezbednosnih snaga“,„postojanje mehanizama za delotvornu kontrolu“ i „šire uče-stvovanje civilnog društva“.

Primenljivost koncepta RSB autorka ilustruje navodeći če-tiri konteksta: kontekst oslobađanja zemalja Latinske Ameri-ke od režima vojnih diktatura, potom kontekst borbe protivsiromaštva, te postkonfliktni kontekst i, najzad, kontekst re-alnosti prostora bivše Jugoslavije, koji u sebi objedinjuje ne-gativno nasleđe svih prethodnih.

U raspravu o dve generacije reformi sprovođenih u sekto-ru bezbednosti, ona uvodi rad Farida Zakarije, koji u svomtekstu o „iliberalnim“ demokratijama nije toliko bio zainte-

RECENZIJE

BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

77

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

78

resovan za RSB, koliko za (nepotpuni) „talas“ demokratiza-cije političkog procesa i praksi u svetu uopšte.

Pokazalo se da je razlika koja postoji između prostogusvajanja zakona i njihove implementacije jedan od središnjihizazova RSB, što je u radu autorke Đurđević-Lukić opisanokao nešto što „dovodi u pitanje zatečeni odnos snaga, ukore-njene interese i dominantne paradigme“. Prateći korene kon-cepta RSB, autorka pokazuje kako je došlo do toga da dona-torska zajednica postane nosilac njegovog daljeg razvoja.

U skladu sa opredeljenjem izraženim na početku teksta,kritika nije toliko bila usmerena na sam koncept RSB, kolikona probleme njegove implementacije. Problemi koji nastajuprilikom implementacije, smatra autorka, nalikuju izazovimasa kojima se svi spoljni akteri suočavaju onda kada promovi-šu određene koncepte čiji je cilj ostvarivanje bezbednosti, raz-voja i demokratije. Za studiju slučaja ona je izabrala pomoćkoju su SAD, nakon terorističkih napada 11. septembra, po-čele upućivati „strateški važnim“ zemljama. Povećanje ukup-nog obima pomoći, čijim je lavovskim delom upravljalo Mi-nistarstvo odbrane, ne obazirući se pri tome na poštovanjeljudskih prava u državi koja prima pomoć, daleko je od holi-stičkog pristupa. Praksa SAD našla se na udaru kritike auto-ra zato što je RSB podeljena na „operacije stabilizacije i refor-me odbrane“ i podršku uspostavljanju „vladavine zakona idobre uprave“. U zaključku, Svetlana Đurđević-Lukić citiraNikol Bol, za koju nedostatak razumevanja američke admini-stracije za značaj demokratizacije sektora bezbednosti pred-stavlja jedan od uzroka neuspeha operacija stabilizacije ipostkonfliktne rekonstrukcije.

U radu pod nazivom „Začeci regionalne saradnje zemaljaJugoistočne Evrope u oblasti odbrane“, autori Dragan Đuka-nović i Dalibor Kekić složili su se sa opštom ocenom da Paktstabilnosti u Jugoistočnoj Evropi tokom svog postojanja nijeuključio dovoljan broj aktivnosti posvećenih saradnji državau oblasti bezbednosti. Oni oprezno dočekuju Regionalni sa-vet za saradnju kao „krovnu instituciju“ u koju će se „kana-lisati“ postojeće regionalne inicijative. U tabelu koja sledi,pored pregleda ciljeva, učesnika i dokumenata pojedinačnihinicijativa, uvedena je i kategorija „stepen regionalnog vlasni-štva“. Uprkos činjenici da ovde nije reč o originalnom dopri-nosu autora, regionalne inicijative koje se odnose na bezbed-nost važno je sagledati i u ovom svetlu. Prenošenje odgovor-

nosti za RSB predstavlja proces koji je u toku. Njegovimokončanjem neće se rešiti problemi koji nastaju prilikom im-plementacije koncepta, ali će biti demonstriran rast kapacite-ta država JIE koji im omogućavaju da upravljaju reformom.

Budući da je u fokusu rada saradnja u oblasti odbrane,autori su analizirali postignuća Inicijative ministara odbranezemalja JIE, kao svojevrsnog političkog foruma, i njoj podre-đene Brigade JIE (poznatije po skraćenici SEEBRIG).

Problematična je opaska koju autori daju o tome da SEE-BRIG može učestvovati u „koalicijama voljnih“, zato što ni-je potkrepljena objašnjenjem, tačnije nije obrazloženo da li jereč o zadatku koji izvire iz mandata.

Složili bismo se sa ocenom autora da je „angažovanje uoperacijama podrške miru pod mandatom UN i direktivomNATO od suštinske važnosti za održanje i unapređenje kredi-biliteta SEEBRIG u međunarodnoj zajednici“. U zaključku je,ipak, prenebregnuta rasprava o vojnoj neutralnosti Srbije, štočudi s obzirom na proklamovani interes Republike Srbije dastalnim članstvom u ovoj organizaciji aktivno učestvuje u nje-nim programima, poput realizacije projekata Civilno-vojnogplaniranja u slučaju kriza (Civil Military Emergency Planning– CMEP) ili mreže Simulacionih vežbi u JIE (SEESIM).Ozbiljnije angažovanje u okviru SEEBRIG u datim okolnosti-ma ne bi zahtevalo promenu opredeljenja donosilaca odluka.I pored toga, politička dimenzija učestvovanja u radu nijerazmatrana.

RECENZIJE

BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

79

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

80

The Foreign Policy of the European UnionStephan Keukeleire and Jennifer MacNaughtan

Prikaz napisala Biljana Kotevska (istraživačica organizacije Analytica u Skoplju)

Najskoriji događaji uEvropi tokom 2008. godi-ne, kao i događaji koji su seodigrali u periodu od dvedecenije nakon završetkaHladnog rata, doveli su dopojačanog akademskog i na-učnog interesovanja zaEvropsku uniju, odnosno zaspoljnu politiku Evropske uni-je (EUFP). Iz tog razloga knji-ga Stefana Kuklijera i DženiferMaknoton dolazi u pravo vre-me. Njihova knjiga je jedna odmnogih knjiga o Evropskoj uni-ji koje izdaje poznata izdavačkakuća Palgrejv Makmilan. Knjigapod nazivom “Spoljna politika Evropske unije” jedna je od onihzbog kojih čitalac može da bude zahvalan što je objavljena. Onaovu temu predstavlja jasno i sveobuhvatno i čitaocima na raspola-ganje stavlja enormno znanje autora.

Prilikom pisanja ove knjige, autori su sebi postavili dva cilja.Prvi je da prezentuju pregled i analizu EUFP. Drugi je da analizira-ju spoljnu politiku, a pogotovo spoljnu politiku Evropske unije, ito iz ugla koji prevazilazi konvencijalnu analizu spoljne politike či-ji je fokus na strukturalnoj spoljnoj politici. Kada bismo želeli daprocenimo ovu knjigu u odnosu na to da li su autori postigli sop-stvene ciljeve, mogli bismo joj bez oklevanja dati visoku ocenu.Ovo možemo tvrditi, zato što ova knjiga pruža veoma dobar pre-gled i analizu EUFP, predstavljene na logičan i jasan način koji jelako pratiti i razumeti. Knjiga počinje opisom istorijskog okvirevropskih integracija i formiranja evropske spoljne politike. Na-kon toga, sledi upoznavanje sa glavnim akterima, sa sistemom naosnovu kog je formiran EUFP, kao i sa odnosima između EUFP inacionalnih spoljnih politika država članica.

Sledi, zatim, analiza Zajedničke spoljne i bezbednosne politike(CFSP) i Evropske bezbednosne i odbrambene politike (ESDP),

kao i analiza aspekata evropske spoljne politike koji ne spadaju uCFSP i ESDP (kao što su, na primer, ljudska prava, trgovina, tero-rizam, energetska bezbednost, ekologija, ali i drugih aspekata kojitradicionalno spadaju u unutrašnju politiku države). Nakon togadat je pregled glavnih polja delovanja EUFP u različitim delovimasveta, koji je usredsređen na tri glavne oblasti: na nove i potencijal-ne države članice, na države koje spadaju u tzv. “Evropsku sused-sku politiku” i na države Afrike. Zatim sledi razmatranje odnosaizmeđu Evropske unije i – kako ih nazivaju autori – dve grupacijeglobalnih struktura. Prvu grupaciju čine multilateralne međunarod-ne organizacije, a drugu čine SAD, Rusija, Kina i grupa uticajnihaktera koje mogu biti obuhvaćene terminom “islamizam”. Knjigase završava poglavljem u kome autori pomenuti analitički okvir(strukturalna spoljna politika/konvencijalna spoljna politika) pri-menjuju na teoriju međunarodnih odnosa i na teorije evropskih in-tegracija.

Primenu metode strukturalna spoljna politika/konvencijalnaspoljna politika autori objašnjavaju činjenicom da im ovaj pristupdaje slobodu da istovremeno analiziraju više “stubova” na kojima jeutemeljena Evropska unija. Prema mišljenju autora, EUFP pokrivaviše “stubova” i više nivoa i funkcioniše u mreži međusobno pove-zanih aktera i procesa, koja obuhvata više lokacija. Ovakav pristupkoji omogućava razmatranje aktera i procesa uključivanjem više, ilisvih, “stubova” Evropske unije, pruža sveobuhvatniji i realniji uvidu funkcionisanje EUFP, nego što pruža pristup u kome se razmatra(samo) “drugi stub”. Autori smatraju da im je terminologija koju sukoristili dala slobodu da razmatraju aspekte spoljne politike (kao naprimer, politiku vođenu prema Balkanskim zemljama ili tzv. Fazuproširenja 10+2), koji su zbog nedostatka odgovarajuće terminolo-gije ili analitičkih mehanizma tradicionalno zanemarivani.

Prihvatajući ograničenja svog istraživanja (ograničenja teorij-skog okvira i studija slučaja), autori dodatno ukazuju na dve slabetačke koje generalno prate istraživanje EUFP. Oni, takođe, ukratkodaju svoje mišljenje o tome kako bi dalje trebalo istraživati EUFP(uzimanjem, na primer, u obzir spoljašne perspektive).

Takođe, vredi spomenuti i to da ova knjiga ima i svoju internetprezentaciju (http://www.palgrave.com/politics/keukeleire), na ko-joj možete naći dodatne prateće materijale, kao i veoma koristanvodič kroz EUFP na internet portalu profesora Kuklijera(http://soc.kuleuven.be/iieb/eufp/).

Ostaje nam samo da ovu knjigu preporučimo svima onima ko-jima EUFP predstavlja zanimljivu temu. Bez obzira na to da li većdobro poznajete EUFP ili ste tek nedavno počeli da se interesujeteza ovu temu, knjigu “Spoljna politika Evropske unije” vredi proči-tati od korice do korice.

RECENZIJE

BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

81

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

82

Security Sector Reform in Transforming Societies Croatia, Serbia and MontenegroTimothy Edmunds

Prikaz napisao Đorđe Popović(Istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti)

Najnovija knjiga Timoti Edmundsa o reformi sektora bez-bednosti u društvima koja se transformišu predstavlja znača-jan doprinos razumevanju same reforme ovog sektora, a pogo-tovo reforme u navedenim zemljama koje su poslužile kao studi-je slučaja. Edmunds u ovoj knjizi istražuje odnos između društa-va koja se nalaze u značajnim promenama, odnos između drža-va koje se transformišu i njihovih sektora bezbednosti. U prvompoglavlju, autor polazi od opšteg koncepta reforme sektora bez-bednosti, koji predstavlja čitaocima na izuzetno jasan način, ta-ko da je i čitaocima koji nisu eksperti u ovoj oblasti lako da raz-umeju ovu tematiku. Edmunds ukazuje na tragove nastankakoncepta reforme sektora bezbednosti koji se mogu nazreti i uranijim radovima o razvoju, bezbednosti i civilno-vojnim odno-sima. Značajna je i definicija sektora bezbednosti. Autor podovim sektorom podrazumeva sve one organizacije koje prime-njuju i upravljaju silom u opšte svrhe.

Idući korak dalje, Edmunds reformu sektora bezbednosti de-finiše kao proces kojim se akteri sektora bezbednosti prilagođa-vaju političkim i organizacionim zahtevima transformacije dru-štva. Ukazujući na opasnost olakog shvatanja ovakave definicijekao neutralne, tehničke aktivnosti, autor ističe da reforma sekto-ra bezbednosti ima poseban značaj na Zapadnom Balkanu, jer sesprovodi u okviru šireg procesa demokratske transformacije,postkonfliktne izgradnje i konsolidacije. Međutim, Edmunds spravom upozorava na to da proces demokratizacije ne podrazu-meva uvek dostizanje konsolidacije liberalne demokratije. On če-sto vodi ka nekoj vrsti nedemokratije ili poludemokratije1, po-sebno u postkonfliktnim i postautoritarnim društvima. Stoga je,prema njegovom mišljenju, svrha ove reforme u tome da efika-sno i efektno doprinese bezbednosti političke zajednice i u okvi-ru demokratske civilne kontrole.

Edmunds nudi tri nivoa analize reforme sektora bezbednosti– politički, organizacioni i međunarodni nivo. Na političkom ni-vou ova reforma tiče se odnosa između sektora bezbednosti i po-litičkog procesa. Tvrdeći da svaka vlada koja želi nesporno dasproveei vlast, mora da uspostavi i konsoliduje mehanizme zasprovođenje civilne kontrole nad sektorom bezbednosti, autor is-tiče to da akteri sektora bezbednosti mogu svoje nezadovoljstvoreformom sektora bezbednosti manifestovati intervenisanjem upolitičkom životu. Uporište za ovu tvrdnju možemo naći i kodSemjuela Fajnera koji je u svom delu pod nazivom “Konjanici”(The Men on Horseback)2 analizirao i pokazao to šta vojni vrhjedne zemlje podstiče da interveniše u političkom životu. Odno-sno, pokazao je šta ga, u stvari, sprečava da interveniše s obzi-rom na monopol koji ima nad primenom sile, kao i na hijerar-hijsku organizovanost sa kojom se nijedan drugi državni aparatne može porediti.

Ulazeći u dalje raščlanjivanje koncepta reforme sektora bez-bednosti, Edmunds ističe da se ova reforma na političkom nivousastoji od dva međusobno povezana procesa – od prve i drugegeneracije reforme sektora bezbednosti. Dok je prva generacijareforme fokusirana na formalno uspostavljanje civilne kontrolenad sektorom bezbednosti na svim nivoima, druga generacija re-forme odnosi se na konsolidaciju i dalju demokratizaciju ovihmera u praksi. Ovde je reč o merama uspostavljanja ustavnih,zakonskih i institucionalnih preduslova za sprovođenje civilnedemokratske kontrole i uspostavljanja osnovnih preduslova zacentralizovan nadzor i transparentnost u sektoru bezbednosti,kao i za depolitizaciju, odnosno kako to Edmunds još bolje de-finiše, za departifikaciju sektora.

Reforma sektora bezbednosti na organizacionom nivou od-nosi se na promene unutar samog sektora. Na taj način se sek-tor bezbednosti prilagođava promenama u društvu. Najvažnijapromena je profesionalizacija. Edmunds pod profesionalizaci-jom ne podrazumeva ukidanje regrutne vojske i prelazak na pro-fesionalnu vojsku, kao što se to kod nas često ističe. Pod profe-sionalnom organizacijom u sektoru bezbednosti on podrazume-va organizaciju koja je sposobna da efikasno i efektno sprovodisvoje aktivnosti u okviru demokratske civilne kontrole. Ovakveorganizacije bi trebalo da imaju jasno definisane i široko prihva-ćene uloge u kontroli. Takođe, one treba da imaju jasna pravilakojima će biti definisana njihovu odgovornost kao celine, ali iodgovornost svakog njihovog pripadnika pojedinačno.

RECENZIJE

BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

1 Više o tome videti u: ThomasCarothers, “The End of theTransition Paradigm”, Journalof democracy, 13:1 (2002).

83

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

2 Samuel E. Finer, The Menon Horseback: The Role of theMilitary in Politics (Har-mondsworth: Penguin, 1962).

84

Međunarodni nivo reforme sektora bezbednosti tiče se odno-sa između procesa reforme u jednoj državi i spoljašnjih pritisakai uticaja. Uzimajući Zapadni Balkan kao primer, Edmunds razli-kuje tri međusobno povezane strategije koje spoljašnji akteri ko-riste kako bi podstakli reformu sektora bezbednosti – bezbedno-snu podršku, preduslovljavanje i direktno uslovljavanje. Bezbed-nosna podrška obuhvata spoljne programe i aktivnosti kojima sepotpomaže proces reforme. Preduslovljavanje se odnosi na krite-rijume i preduslove koje zemlje moraju ostvariti kako bi ostvari-le neku korist na međunarodnom planu. Kao primer navode sekriterijumi za pridruživanje Evropskoj uniji i NATO. Direktnouslovljavanje primenjuje se da bi se zemlje koje sprovode refor-mu primorale na nešto što im je nametnuto spolja. Ove mere sa-drže određenu dozu prinude i najbolji primer za to je uslovljava-nje koje se odnosi na saradnju sa Haškim tribunalom.

Nakon teorijskog uvoda Edmunds prelazi na konkretne stu-dije slučaja – Hrvatsku i Srbiju i Crnu Goru. Autor koristi nazivSrbija i Crna Gora što mu ne može biti uzeto za zlo, s obziromna to da je država o kojoj se govori nekoliko puta u kratkom vre-menskom periodu promenila naziv. To ističe i sam autor, odre-đujući da su predmet njegove analize obe države koje su za vre-me pisanja knjige činile jednu državnu zajednicu. Edmunds uuvodu navodi da je odabrao ove zemlje prevashodno zbog veli-kih sličnosti koje ih karakterišu. Osim veličine, obe zemlje imajuslične probleme koji su uslovljeni postkonfliktnim i postautori-tarnim nasleđem.

Ove dobro odabrane studije slučaja Edmunds u preostalomdelu knjige razmatra podvodeći ih pod teorijski okvir koji je napočetku raščlanio i objasnio. On uporedo prikazuje reforme sek-tora bezbednosti u ovim zemljama, prateći sva tri nivoa reforme– politički, organizacioni i međunarodni. Pokazujući da je suve-ren u poznavanju činjenica koje karakterišu proces reforme sek-tora bezbednosti u ovim zemljama, ali i u poznavanju okolnostipod kojima se ovaj proces odvija, Edmunds pomaže čitaocimada shvate ovu veoma kompleksnu problematiku. Ne zadržavaju-ći se samo na opštim teoretskim ocenama, Edmunds hrabro ula-zi u analize konkretnih slučajeva, što još jednom govori o nivounjegove ekspertize i time knjigu preporučuje ne samo onima ko-ji se bave ovom tematikom, nego i široj publici – ljudima koji supreživeli događaje o kojima Edmunds piše i koji će nakon čita-nja ove knjige mnogo lakše razumeti okolnosti pod kojima su seovi događaji odigrali.

BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

85

Call for Papers-International Conference: Cul-ture and Security Sector Reform: Political,Strategic and Military Culture in TransitionalCountries, (Sremski Karlovci , Serbia 7–10May 2009)

The aim of the conference is to explore the linkages bet-ween political, strategic and military culture in post-Com-munist states, and in particular in the Western Balkans. Indoing so, it will seek to bridge the gap between structureand culture and offer to the academic and policy commu-nities in the Western Balkans a better understanding of thesalience of political, military and strategic cultures in theprocess of SSR. With this aim, we seek contributions thatwill address the issues of culture and SSR. The topics in-clude, but are not limited to:

- Theoretical approaches to the study of political,strategic and military culture

- Political culture in the Western Balkans, comparati-vely and individual countries

- The transformation of military culture in post-Com-munist states

- The impact of Euro-Atlantic integration processeson strategic and military culture

- Factors influencing culture in individual states.- The impact of culture on the Security Sector Reform

in post-conflict and post-authoritarian countries.- The role of military education in SSRPaper proposals and filled application forms should be

written in English and submitted by e-mail to [email protected] by 15 March 2009 at the latest. Paperproposals should include the name of the proposer, title ofthe paper and a 200-300 word abstract. In case of accep-tance, the full paper should be sent to the organizers by 3May 2009. Also, if you are interested to attend the confe-rence, without presenting your paper, please send us ashort motivation letter together with your CV to the samee-mail address.


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

86

Uputstvo za referenciranje Čikago stilom1

Vrsta unosa Bibliografija Fusnota / Endnota

Knjiga—1 Autor

Jung, Moon-Ho. Coolies and Cane:Race, Labor, and Sugar in theAge of Emancipation. Baltimore:Johns Hopkins University Press,2006.

1. Moon-Ho Jung, Cooliesand Cane: Race, Labor, and Sugarin the Age of Emancipation(Baltimore: Johns HopkinsUniversity Press, 2006), 99-101.

Knjiga—2 Autora

Chirot, Daniel and Clark R.McCauley. Why Not Kill themall?: The Logic and Prevention ofMass Political Murder. Princeton:Princeton University Press, 2006.

2. Daniel Chirot and Clark R.McCauley, Why Not Kill themall?: The Logic and Prevention ofMass Political Murder (Princeton:Princeton University Press, 2006),152.

Editovane knjige

Dong, Madeleine Yue and Joshua L.Goldstein, eds. EverydayModernity in China. Seattle:University of Washington Press,2006.

3. Madeleine Yue Dong andJoshua L. Goldstein, eds.,Everyday Modernity in China(Seattle: University of WashingtonPress, 2006), 11-15.

Poglavlja iz knjige

Thomas, Lynn M. “SchoolgirlPregnancies, Letter-Writing, and‘Modern’ Persons in LateColonial East Africa.” In Africa'sHidden Histories: EverydayLiteracy and Making the Self,edited by Karin Barber, 180 –207.Bloomington: Indiana UniversityPress, 2006.

4. Lynn M. Thomas,“Schoolgirl Pregnancies, Letter-Writing, and ‘Modern’ Persons inLate Colonial East Africa,” inAfrica's Hidden Histories:Everyday Literacy and Making theSelf, ed. Karin Barber.(Bloomington: Indiana UniversityPress, 2006), 193.

Disertacije

Nash, Linda Lorraine.“Transforming the CentralValley: Body, Identity, andEnvironment in California, 1850-1970.” PhD diss., University ofWashington, 2000.

5. Linda Lorraine Nash,“Transforming the Central Valley:Body, Identity, and Environmentin California, 1850-1970” (PhDdiss., University of Washington,2000), 222-25.

1 Zasnovan na Priručniku Čikago stila, 15. izdanje [Z253.U69 2003]. Preuzeto i prevedenosa sajta University of Washington Libraries http://www.lib.washington.edu/help/guides/45chica-go.pdf


BR

OJ

11 ·

OK

TO

BA

R –

D

EC

EM

BA

R 2

008

87

Vrsta unosa Bibliografija Fusnota / Endnote

Dokumenti vlade

U.S. Congress. House. Committee onGovernment Reform. Back to thedrawing board: a first look atlessons learned from Katrina:hearing before the Committee onGovernment Reform. 109thCong., 1st sess., September 15,2005.

6. House Committee onGovernment Reform, Back to thedrawing board: a first look atlessons learned from Katrina:hearing before the Committee onGovernment Reform, 109thCong., 1st sess., 2005, 32.

?lanak iz?asopisa

Bailkin, Jordanna. “Making Faces:Tattooed Women and ColonialRegimes.” History WorkshopJournal, no. 59 (2005): 33-56.

7. Jordanna Bailkin, “MakingFaces: Tattooed Women andColonial Regimes,” HistoryWorkshop Journal , no. 59 (2005):52.

Elektronski?lanakiz ?asopisa

Poiger, Uta. “Imperialism and Empirein Twentieth-Century Germany.”History & Memory 17, no. 1/2(2005): 87-116.http://muse.jhu.edu/journals/history_and_memory/v017/17.1poiger.pdf.

8. Uta Poiger, “Imperialismand Empire in Twentieth-CenturyGermany.” History & Memory17, no. 1/2 (2005): 89,http://muse.jhu.edu/journals/history_and_memory/v017/17.1poiger.pdf.

Novinski ?asopisHoney, Michael. “Soldier's Duty: Say

No to Illegal War.” Seattle Post-Intelligencer, Jun. 16, 2006.

9. Michael Honey, “Soldier'sDuty: Say No to Illegal War,”Seattle Post-Intelligencer, Jun. 16,2006.

Vebsajt

“Filipino Cannery Unionism AcrossThree Generations 1930s-1980s.”Seattle Civil Rights and LaborHistory Project.http://depts.washington.edu/civilr/Cannery_intro.htm (accessedAug. 23, 2007).

10. “Filipino CanneryUnionism Across ThreeGenerations 1930s-1980s,” SeattleCivil Rights and Labor HistoryProject,http://depts.washington.edu/civilr/Cannery_intro.htm (accessed Aug.23, 2007).

Forma za dodatne reference fusnota / endnota

Koristi ovu formu za sve reference (posle njene prve kompletneprimene) ako je samo jedan rad od ovog autora korišten 11. Thomas, 83.

Koristi ovu formu za sve reference, ako postoje više korištenihradova jednog autora

12. Phibbs,“Herrlisheim,” 125.

Uređivački odbor: Bogoljub Milosavljević, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu Dragan Simić, vanredni profesor, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu Dušan Pavlović, docent, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu Ivan Vejvoda, izvršni direktor, Balkanski fond za demokratijuKenneth Morrison, predavač, Škola politike i sociologije, Birkbek Univerzitet Marjan Malešič, vanredni profesor, Fakultet društvenih nauka Univerziteta u LjubljaniNadége Ragaru, predavač, Institut za političke studije u ParizuTimoti Edmunds, viši predavač, Univerzitet u BristoluFriesendorf Cornelius, istraživač na Ludvig-Maksimilijan univerzitetu u Minhenu, iŽenevskom centru za kontrolu oružanih snaga u ŽeneviBarry Ryan, predavač, Odeljenje za politiku i međunarodne odnose, Univerzitet uLankesteruSvetlana Đurđević-Lukić, istraživač saradnik i pomoćnik glavnog urednika, Institut zameđunarodnu politiku i privredu

Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštampavati, bilo u celini, bilo udelovima, bez izričite saglasnosti Uređivačkog odbora.

Ocene izrečene u člancima lični su stavovi njihovih autora i ne izražavaju nužno mišljenjeUređivačkog odbora ili Centra za civilno-vojne odnose.

Iako važeći pravopis srpskog jezika još uvek ne uvažava u potpunosti rodnu ravno-pravnost u jeziku, u ovom časopisu urednici preuzimaju odgovornost za odstupanja odpravila u skladu sa stavom autora tekstova

BZB

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

327.56 (497)

BEZBEDNOST Zapadnog Balkana : ~asopis Beogradske {kole za studije bezbednosti / glavni i odgovorni urednik Miroslav Had`i}. - Beograd (Gunduli}ev Venac 48) : Centar za civilno-vojne odnose, 2007 – (Beograd: Goragraf). – 24 cm.

Troomese~no. – Ime izdanja na drugom jeziku: Western Balkans Security Observer = ISSN 1452 – 6115ISSN 1452 – 6050 = Bezbednost Zapadnog BalkanaCOBISS . SR-ID 132452876

No 11

BEZBEDNOST

ZA P A D N O G

B A L K A N A

Bezbednost Zapadnog Balkana je časopis nastao uakademskoj zajednici Beogradske škole za studijebezbednosti. Tekstovi koje objavljujemo u časopisu bavese regionalnim bezbednosnim temama ali takođe obrađu-ju probleme nacionalne i globalne bezbednosti.Uredništvo posebno pozdravlja tekstove koji problema-tizuju bezbednosne transformacije sa interdisciplinarnogstanovišta i koji ukrštaju različita teorijska polazišta.Posebna rubrika posvećena je recenzijama najnovijihizvora iz oblasti bezbednosnih studija, političkih nauka,međunarodnih odnosa i ostalih srodnih naučnih disci-plina.

Standardni za objavljivanje:Poželjna dužina tekstova: od 1,500 do 3,000 reči. Font:Times New Roman. Prored: 1,5. Fusnote: Čikago stil.Autore molimo da pošalju sažetak svojih radova, ključnereči i kratku biografiju na [email protected]

Centar za civilno-vojne odnoseGundulićev venac 4811000 Beogradtel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 [email protected]

Documents

EZBEDNOST APADNOG ALKANA11).pdf · Iz njegovog članka možemo zaključiti da je reforma policije u Srbiji konstantan proces koji je bio optere-ćen politizacijom, tačnije da je