NOVE

Godina II • Broj 141 • 15. novembar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 2

str

2

Manifestacije

str 17

Zanimanja

str 8

„Dead Lake“ festival horora i vina

str 9

Nagrada za najbolju rakiju otišla u Šumadiju!

Na Paliću do 16. novembraKultura

str 5

O B AV E Z N I P O D A C I Z A KO C K A R E

Festival mlade rakije u Ljutovu

Aleksandar Marton

Novi Zakon o igrama na sreću

Bunjevačka matica Braća uvek – uvik z a jedno

Mandić: Predlozi revizije Trianonskog

sporazuma

Svečana akademija u slavu 13. novembra 1918.

Društvo

Gospodar mehanike vremena!

NOVEdruštvo2 Broj 14115. novembar 2019.

Povodom obeležava-nja 101. godišnjice od ula-ska srpske vojske u Subo-ticu, večeras je, na sceni „Jadran“, održana sveča-na akademija „Braća uvek - uvik zajedno“ koju su or-ganizovali Srpski kulturni centar „Sveti Sava“, Bunje-vački kulturni centar, grad Subotica i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. go-dine i njihovih potomaka i poštovalaca. Akademiji su prisustvovali i gradona-čelnik Subotice Bogdan La-ban i načelnik Severnobač-kog upravnog okruga Dra-gi Vučković.

Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Laban je podse-tio na dolazak Srpske vojske u Suboticu, 13. novembra 1918. godine, istog dana kada je, u Be-ogradu, kasno uveče, potpisana Vojna konvencija o primirju u Ugarskoj, poslednje zaključeno primirje u Velikom ratu.

Uz osvrtanje na subotičku Sje-sen 1918. godine i vreme kada su rodoljubive težnje južnosloven-skih naroda koji žive i pod ovim našim podnebljem počele da se ostvaruju, gradonačelnik Laban je, između ostalog, naglasio da

je Srbija podnela ogromne žr-tve u Prvom svetskom ratu i da je na nama i našim pokolenjima da čuvamo i negujemo smisao trajanja nacionalnih vrednosti i tekovina i da s ponosom i pijete-tom odajemo počast našim slav-nim precima koji su u borbi za slobodu dali i svoje živote.

Prisutnima su se obratili i predsednik Bunjevačke mati-ce, Veljko Vojnić, predsednik Upravnog odbora SKC „Sveti Sava“, Mile Tasić, i kapetan prve klase u penziji Drago Lukić sa besedom „Da se ne zaboravi“.

U kulturnom delu programa najpre je dramski umetnik Mi-loš Stanković, prvak Narodnog

pozorišta u Subotici, govorio stihove pesme „Plava grobni-ca“ Milutina Bojića, a potom su nastupili učenici Muzičke škole u Subotici, sa Odseka za tradi-cionalno pevanje u klasi Tama-re Štricki Seg, kao i KUD „Sve-tozar Marković”, iz Novog Sada, sa spletom bunjevačkih i srp-skih igara.

Svečana akademija otvore-na je himnom Republike Srbi-je „Bože pravde“ i bunjevačom svečanom pesmom „Podviku-je bunjevačka vila“, u uzvođe-nju Mešovitog hora SKC „Sve-ti Sava“.

B. Nikolić

U prostorijama Bunjevač-ke matice, a u okviru mani-festacije “Braća uvek i uvik zajedno”održana je isto-rijska tribina pod nazivom “100 godina Trianona”.

Iako, je trianonski spora-zum potpisan 4.juna 1920.godi-ne tribina je tako nazvana zbog svih događanja u 1919.godini, koja je bitna za Bunjevce. Na tri-bini su govorili predsednik Od-bora za istoriju Bunjevačke ma-tice Mijo Mandić i predsednica Odbora za informisanje Bunje-vačke matice, Sandra Iršević.

Predsednik Odbora za istori-ju Bunjevačke matice, Mijo Man-dić istakao je da problem revi-zije Trianonskog sporazuma ili ugovora nije ideja koja se po-javila od skora, jer je Mađarska nakon izvesnog vremena poče-la sa propagandom, da je ošte-ćena. Mandić je podsetio da je u vezi revizije Trianonskog ugovo-ra ili sporazuma u svojoj brošu-ri od 1932. godine sa naslovom „ Argumenti za očuvanje i održa-nje Trianonskog mirovnog ugo-vora” dr. Stipan Matijević izneo neprijateljsku propagandu, koja je uperena na reviziju Trianon-skog ugovora.

“U ovoj brošuri su sabrana sva

obrazloženja za očuvanje i održa-nje trianonskog mirovnog ugo-vora i akcenat je dat na severnu granicu. Bunjevci su činili većin-ski faktor, da ti prostori uđu u dr-žavu koja se u vrime pisanja bro-šure zvala Kraljevina Jugoslavija i taj prostor je “Dunavska Bano-vina”, a pre toga je bio Vojvodi-

na. Koliko je ta propaganda uti-cala da se Baranja i Bačka pono-vo nađu u sastavu države Horti Mikloša ?, a što je samo deo revi-zije Trianonskog ugovora, u od-nosu na 64 županije koje su či-nile veliku Mađarsku. Sporazum je odredio status nove nezavisne

mađarske države i odredio njene granice prema susedima. Ovo je jedan od mirovnih ugovora, ko-jim je završen Prvi svetski rat, a koji su na Pariskoj konferen-ciji mira ( od 18 januara, do 28 juna 1919. u Parizu ) zaključeni sa svakom pobeđenom državom posebno. Oko 3,5 miliona Ma-

đara ostalo je izvan matične ze-mlje, najviše u Rumuniji”, rekao je predsednik Odbora za istoriju Mijo Mandić.

Predsednica Odbora za in-formisanje Bunjevačke mati-ce, Sandra  Iršević kratko je prokomentarisala Trianonski

sporazum, iznoseći svoje lično viđenje, da u Evropi, ali i svetu, jačaju populističke i desničarske partije, a koje u Mađarskoj zago-varaju povratak svojih teritorija.

“Istina je da se nekoliko milio-na Mađara probudilo u drugim dr-žavama, nakon potpisivanja Tria-nonskog sporazuma, ali probudili su se i slovenski narodi. Bunjevci u Mađarskoj, nisu uspeli da ostva-re sva prava koja im pripadaju kao nacionalonim manjinama. Čak nakon raspada Jugoslavije Ma-đarska ih više i ne priznaje kao po-seban narod, nego su asimilovani

u Hrvate, Mađare ili Srbe. Malo Bunjevaca danas u Mađarskoj go-vori svoj maternji jezik, za razli-ku od Mađara koji u Srbiji imaju sva prava kao nacionalna manji-na i primer su drugim manjinama i narodima kako se čuva i štiti svoj identitet”, rekla je Sandra Irše-vić i dodala da pojedini strani po-litičari povlače paralelu između Vojvodine i Kosova, upravo misle-ći na Trianonski sporazum.

Za ovu tribinu, pesnik An-tun Patarčić je napisao i pročitao svoju pesmu: “Uvek zajedno”.

B.N.

Svečanosti u slavu 13. novembra 1918. prisustvovali gradonačelnik Bogdan Laban i načelnik SBO Dragi Vučković

Svečana akademija „Braća uvek – uvik zajedno“!

U Bunjevačkoj matici održana istorijska tribina: 100 godina Trianona

Mandić: Predlozi revizije Trianonskog sporazuma

Miko Mandić i Sandra Iršević

NOVE grad 3Broj 14115. novembar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs), (urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik gl. i odg. urednikaNada Harminc Karanovićtel: 552-859

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,(mgazeta88@gmail.com)

Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435(mkcartoons@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Koliko puta ste sami sebi postavljali jed-no te isto pitanje: - kako bre onaj može – a ja ne mogu? Koliko puta ste čuli svoje najbliže da vas kritikuju kako ste nesposobni da svo-joj familiji obezbedite novac da biste sastavi-li kraj s krajem. A vi se tešite izgovorom “ja barem mirno spavam”. Lažete sami sebe jer ne spavate mirno. Ne spavate mirno jer vam je poštansko sanduče puno preporučenih pošiljki za neplaćene komunalne račune, ne-mate svom detetu da ujutro date džeparac za užinu, a možda vas je pozvala i vaspitačica iz obdaništa da vas pita kada mislite platiti bar jedan od nagomilanih računa za vaše dete. Ne spavate mirno – jer se trudite da budete pošteni.

A oni koji su se „snašli“ u društvu i državi, spavaju snom pravednika. Kad se dobro naspavaju, a u slučaju da im šta zafali, tu je državna kasa i članska karta stranke. Oni se uvek nekako snađu i sigurno mirnije spavaju od nas pravednika.

Jedno istraživanje je pokazalo da 33 odsto stanovnika Srbije u apotekama kupuje tablete za spavanje, što znači da svaki treći Srbin pati od nesanice. Pa nije moguće da ima toliko lo-pova u državi. Ovaj poremećaj najviše ima veze sa egzistencijalnim problemima koje „vrtimo“ po glavi kada uveče legnemo u krevet. Toliko je nesanica uzela maha, da se kod nas, razvila posebna disciplina samnologija – nauka o spa-vanju. U Americi i Kanadi postoje doktori koji se isključivo bave poremećajem sna.

Sinoć sam se „vrtio“ u krevetu i nikako da mi dođe san na oči. Setih se svoje pokojne babe Tomane kako me učila da kad ne mogu da zaspim da brojim ovce. Pre nego što kre-nuh sa brojanjem u mislima stvorih sto dile-ma. Da l’ da brojim dok trče jedna po jedna, ili dok trče sve đuture, fazon maraton ili dok miruju u stadu i pasu travu. Da li moraju da preskaču ogradu, ili neke mogu i da zaobilaze prepreku. Nisam mogao ni da se odlučim da li da prvo brojim bele a onda na kraju crne ovce. Iznervirala me je i moja baba, što mi nije rekla neko pravilo o brojanju ovaca. Onako ljut, us-tao sam iz kreveta i počeo da šetam po sebi.

Među savetima „Deset koraka do boljeg sna“ koje je ovih dana objavio britanski list „Gardijan“ nalazi se i savet brojenje ovaca. O tome je u Engleskoj urađena i naučna stu-dija koja je dokazala da upotreba vizualiza-cije ili mentalnih slika znatno pomaže da brže odete u zemlju snova. Brojenjem ova-ca, kaže naučna studija pomaže vam da od-vratite misli od stresnih tema koje su pove-zane sa nesanicom. E, sad kako je moja baba znala za brojanje ovaca bez naučne studije, odkud znam.

Nešto razmišljam, bolji san na oči mogao bi nam povratiti jedino mudri Solon koji je spasio od sigurne propasti antičku državu. U 6. veku pre nove ere Atinjani su bili u situa-ciji sličnoj našoj danas. Glavnu reč u društvu imali su politički odbarni i bogati. Siromašni su sve dublje tonuli u bedu i na kraju bili pri-morani da se zadužuju kako bi preživeli. Kada tadašnja atinska sirotinja nije više mogla da vraća dugove, padali su u dužničko ropstvo i postajali sluge na svojim bivšim imanjima. Sve veća pohlepa bogatih stvorila je u Ati-ni mnogo bednika koji su prodavani kao ro-blje. Atinjani su u jednom trenutku shvati-li svoju bezizlaznu situaciju i u pomoć su po-zvali mudrog Solona, vodećeg atinskog pesni-ka koji se protivio tiraniji i otvoreno kritiko-vao vlast. Dali su mu odrešene ruke da orga-nizuje društvo i državu.

Prvo što je Solon uradio javno je pocepao spisak svih dugova bogatima, seljacima je vratio oduzetu zemlju i tako uspostavio so-cijalnu ravnotežu. Znao je mudri Solon, ono što valstodršci do dana današnjeg nisu shva-tili, da je bogastvo ljudi na vlasti i onih oko nje, koje stvara bedu naroda, najveći nerija-telj države. Sjaj bogastva i moć vlasti Solon je sasekao u korenu i tako spasio od propas-ti antičku državu. Pored državničke mudros-ti on je i metafora časti i dostojanstva čoveka na vlasti i njegove smelosti da se odupre po-hlepi bogatih.

Ima li među nama nekog Solona, koji nam može vratiti bezbrižan san na oči, bez brojan-ja ovaca.

Jedna trafi ka gotovo u centru grada propada, godinama zabo-ravljena od svih. Nikoga da to vidi, da je skloni na bezbedno, da se ne raspada i ne rđa tu, pred našim očima. Pravda za trafi ku, što bi se reklo današnjim modernim rečnikom! Ima li tako nečega, mislim pravde, ima li ta, sada već ruina, nekog vlasnika, šta radi, čime se bavi i šta rade svi oni koji bi, po sili svoje dužnosti i opisu posla, MORALI tako nešto da primete (i reaguju)?

Tu, na uglu Somborskog puta i ulice nekada Pa-riske komune a sada imenom Bartola Kašića, derutna trafi ka zauzima prostor odmah pored do-sta solidno oču-vane zgrade prve fabrike čokolade i bombona u Su-botici „Brumer“, kasnije preko-mandovane u fa-briku tepiha „Jo-van Mikić“. Prostor je istorijski, ulica je istorijska sa turskom kal-drmom, redovima stogodišnjih gelegunja (celtisa) i kućama koje čine lepu „ambijentalnu celinu“ (što treba primetiti oprezno, jer mogu da naiđu građevinci!), a ta bodica – malo po strukturi pro-širenija i sa očiglednom početnom ambicijom da bude dućančić, sada je napuštena.

Ko može da ima takav „objekat“ u centru grada, a da se ne zna ko je njegov „subjekat“? Da digne ruke od biznisa i ostavi ga samo tako da trune i da to nikome, da se ne ponavljam kome, ne sme-ta? Iza ove rečenice stavite znakova pitanja koliko hoćete, neće-te pogrešiti.

Da „ugođaj“ bude kompletan, ako se dobro zagledate u dnu sli-ke, tamo pored trafo stanice, primetićete i nagorelu školjku ne-kog automobila, što sa trafi kom čini ekspresionističku celinu jed-ne nadrealističke slike grada, vrlo fi no ukomponovani mizanscen sa našom ukorenjenom predstavom o Subotici kao mitelojropi-še varoši sa tradicijom, očuvanim istorijskim vrednostima...bla-bla-bla.

U stvari, moglo bi se ponešto na tome uraditi. Za početak uklo-niti ovu trafi ku. MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin MitrićBrojanje

OVACA

Pravda za trafi ku!

Kosanović

NOVEgrad4 Broj 14115. novembar 2019.

Udruženje „IT Cluster“ predstavilo je u prostori-jama „Digital hive“ četiri start-up biznisa koje će po-držati u okviru konkursa „Pokreni svoju digitalnu bi-znis priču“. Konkurs je odr-žan u okviru IPA projekta „Check it“ ukupne vrednosti 450.000 evra, u kojem uče-stvuje subotičko udruženje „IT Cluster“, a njegova rea-litacija započela je prethod-ne godine.

Konkurs „Pokreni svoju digi-talnu priču“, organizovan je sa ciljem da se podrže kvalitetne ideje mladih ljudi koji žele da u svom gradu započnu sopstveni biznis, i samim tim da lokalna IT zajednica bude bogatija za nove članove. Četvro Subotičana koji su odabrani sa svojim biznis ide-jama su Timea Damjanović, Da-mir Prćić, Aleksandar Zubelić i Atila Senci.

„Ovi mladi ljudi su nam de-taljno izneli svoju biznis priču, svoju viziju razvoja sopstvene kompanije, a mi smo ih podržali u smilslu da smo za njih unapred obezbedili sredstva za pokrivanje

knjigovodstvenih i pravnih troš-kova. Takođe omogućili smo im sve uslove za rad, tako što smo im otvorili vrata „Digital hive“ prostora gde će moći da koriste sve benefite ali i da imaju save-todavnu pomoć u razvijanju sop-stvenog biznisa.“ rekao je Oliver Guganović, menadžer „IT Clu-ster“ Subotica.

Aleksandar Zubelić pokrenuo je svoj sopstveni biznis zajedno sa prijateljicom. Njihova agen-cija bavi se kreiranjem sadrža-ja za internet sajtove odnosno pisanjem i prevodom tekstova,

pravljenja skica, banera i drugih web sadržaja, a kako ističe nije se plašio da se upusti u pokretanje sopstvenog biznisa što toplo pre-poručuje svakoj mladoj osobi da uradi uz napomenu da će se uvek naći neko da vam pomogne kada ste na početku.

„Tokom studija imao sam pri-liku da sarađujem sa ljudima iz „content“ marketinga i to smo iskoristili da pokrenemo sop-stveni biznis. Danas mogu da ka-žem da uspešno sarađujemo sa subotičkim firmama, sarađuje-mo sa firmama iz inostranstva i

za sada sve to lepo funkcioniše.“ kaže Aleksandar Zubelić.

Razvoj IT rešenja automati-zacije za hotele i poslovne objek-te, u fokusu je firme koju je otvo-rio Atila Senci. Pre godinu dana rešio je da pokrene sopstveni bi-znis i da radi isključivo što on voli, što se ispostavilo kao pravi potez u njegovom životu.

„Nisam ni sanjao kakve ću probleme imati i koliko sam ne-iskusan u svetu biznisa, i ovo sada mi je puno pomoglo da pre-poznam svoj smer i da bolje vo-dim svoj biznis. Neophodno mi je bilo iskustvo drugih ljudi kako bi svoj biznis bolje razvio i ovaj projekat će mi sigurno mnogo pomoći. Sviđa mi se što ubudu-će neću raditi od kuće iz moje sobe, već iz ovog sjajnog poslov-nog ambijenta.“

Mlada Timea  Damjanović svoj biznis zasniva na fotografiji i šminkanju.

„Ja se bavim fotografijom sko-ro 10 godina i fotografišem prak-tično sve. Nedavno smo obezbe-dili dva drona što mi pomaže da fotografišem i snimam iz vazdu-ha. Zahvalna sam za ovu šansu da imam prostoriju u kojoj mogu

da radim i upoznam nove ljude.“Pored troje mladih koji pose-

duju svoj biznis, u „IT Clusteru“ su se odlučili da podrže i jednu ideju za biznis. Nakon godina ži-vota u inostranstvu, mladi Damir Prćić odlučio je da se vrati u rod-ni grad i ovde pokrene sopstve-nu biznis priču. Njegova ideja je da napravi platformu koja će biti posrednik između sveta mode i industrije.

„Ja sam inače bio u procesu registracije sopstvene digitalne marketinške agencije, ali mi je ova ideja došla kao dobra stvar da se zaokruži ta moja dobra pri-ča i da pokrenem sopstveni bi-znis. Nadam se da ću uspeti da angažujem mlade i talentovane ljude oko sebe i da ćemo napravi-ti jednu dobru biznis priču.“ ista-kao je Damir Prćić.

Pokretači sopstvenog posla će u okviru ovog projekta ste-ći brojna poznanstva u IT svetu, kao i znanje o biznisu, neophod-no za dalji razvoj, moći će da ko-riste radne stanice klastera, kao i konferencijsku salu za poslovne sastanke.

B. Nikolić

Cilj projekta je da mladi ljudi pokrenu sopstvene biznise

udruženje “iT Cluster” podržalo četiri biznisa mladih Subotičana

Jesenja akcija odvoženjakabastog otpada

Peščara i AleksandrovoPo rasporedu jesenje akcije odvoženja čvrstog i

kabastog otpada iz domaćinstava po mesnim zajed-nicama, od ponedeljka, 18. novembra, do četvrtka, 21. novembra, na redu će biti područja Peščare i Aleksandrova.

Na teritoriji Peščare radiće se dva dana – pone-deljak i utorak, 18. i 19. novembar, a kontejneri ve-like zapremine biće postavljeni na uglu ulice Rome-na Rolana i ulice Jabuke – na kraju asfalta, zatim na uglu ulica Josipa Kolumba i Skadarlijske, na uglu Uskočke i Koparske ulice i na uglu ulica Edvina Zdo-vca i Uskočke.

U Aleksandrovu akcija će trajati takođe dva dana, u sredu i četvrtak, 20. i 21. novembra, i to sa kontej-nerima na okretištu autobusa u ulici Starine Novaka i u ulici Jelene Čović.

U nedelji iza toga, akcija će se nastaviti od 25. do 28. novembra u Gatu i Keru.

MR

Postavljanje Božićno – Novogodišnjih jelki u Gradu

• Grad Subotica tradicionalno za božićno – no-

vogodišnje praznike ukrašava grad raznim sa-držajima, među kojima je i okićeno prirodno sta-bla nekog od četinara.

—Seča i donošenje prirodnih stabala četinara u uslo-

vima urbane sredine nije jednostavan posao, zahteva do-bru opremljenost i iskustvo. Seču stabala i obradu za po-stavljanje izvršiće obučeni radnici JKP „Čistoća i zelenilo“ Subotica, saopštio je Sekretar Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj Radoslav Vukelić.

Kao i prethodnih godina, JKP Čistoća i zelenilo pozi-va sve sugrađane, koji u svojim dvorištima, vikendicama i drugim privatnim površinama imaju velika stabla jelke, smrče ili nekog drugog četinara, a koja im smetaju, ili bi svakako bila posečena, da ih poklone gradu.

—Najadekvatnija i najpristupačnija stabla, po oceni nad-ležne službe, biće stručno posečena, postavljena u centru grada i okićena povodom predstojećih božićno-novogodiš-njih praznika, naveo je u saopštenju Vukelić. N.H.K.

Pokret socijalista Subotice

Nastavljamo sa Vučićem i SNS-om

borbu za Srbiju! •Pokret socijalista u Subotici održao je zajednič-

ku sednicu Predsedništva partije i Predsedništva Aktiva žena Pokreta socijalista, a sednici su prisu-stvovali i funkcioneri Gradskog odbora Pokreta so-cijalista iz Subotice.

Sa sednice je poručeno, da Pokret socijalista ne menja strane i vrednosti za koje se bori.

“Pokret socijalista ne menja strane i Pokret Socijalista će nastaviti da se odlučno i uporno sa Aleksandrom Vuči-ćem i Srpskom naprednom strankom bori za Srbiju koja neće ponoviti pljačkašku privatizaciju”, kazali su iz PS.

Generalni sekretar PS-a Predrag Vuletić ocenio je da grad-ska vlast u Subotici pokazuje izuzetnu brigu i odgovornost prema građanima Subotice i razvoju grada.

“ Pokret socijalista podržava gradsku vlast i Grad-ski odbor SNS i izuzetno ceni sve ono što gradska vlast na čelu sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom čini za Subotičane.

Gradonačelnik Laban je marljivim radom apsolutno opravdao poverenje građana Subotice.

Investicije, nova radna mesta, ulaganje u infrastrukturu, socijalnu zaštitu i kulturu predstavljaju suštinu politike La-bana i SNS, a to jeste izuzetno važno za građane i njihov bo-lji kvalitet života, koji se u Subotici itekako vidi i oseća. “

Funkcioneri Pokreta još jednom su osudili neprimere-na ponašanja, uvrede i nasilje koje opozicija predvođena Đilasom, Jeremićem i Obradovićem primenjuje na sve one koji drugačije misle.

“Jedini smisao politike Đilasa, Jeremića i Obradovića je duboka mržnja prem Vučiću.”, zaključuje PS

Čajanka sa Belom Durancijem

Povodom Dana likovne umetnosti Mađara u Voj-vodini u četvrtak, 14. novembra 2019. u 18 časova u Savremenoj galeriji Subotica održaće se čajanka sa Belom Durancijem, istoričarom umetnosti.

Dan vojvođanske mađarske likovne umetnosti obeležava se 14. novembra, dana kada je rođen sli-kar i likovni kritičar Jožef Ač. Bela Duranci govoriće o likovnom stvaralaštvu mađarskih umetnika u Voj-vodini čije stvaralaštvo je proučavao tokom decenija rada na području likovne kritike i tezaurisanja kul-turnog nasleđa vojvođanskih autora. N.H.K.

NOVE društvo 5Broj 14115. novembar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Ko želi da se kocka, uskoro će morati da potpisuje izjavu da to čini isključivo u svo-je ime i za svoj račun, a svaki ulazak u kla-dionice biće evidentiran. Nova pravila od-nosiće se na sve kockarnice koje organizu-ju igru na stolovima, karte, rulet ili na au-tomatima, ali ne i na sportske kladionice koje nemaju takav vid igara. Građani će i dalje moći da se klade kao i dosada,a nova pravila važe samo za one koji se kockaju.

Ova nova pravila uneta su u novi Za-kon o igrama na sreću koji je pre nekoliko dana usvijila Vlada Srbije trenutno se na-laze u skupštinskoj proceduri i o njemu će poslednju reč dati poslanici Skupštine Sr-bije. U članu 55. Novog predloga Zakona o igrama na sreću između ostalog piše i ovo: „ ulazak u igraonicu, odnosno uređen pro-stor za priređivanje posebnih igara na sre-ću na stolovima i automatima, dozvoljen je punoletnim građanima uz obavezu priređi-vača da obezbedi trajnu bazu podataka. To su ime i prezime, datum i mesto rođenja,

mesto prebivališta, odnosno boravišta, lič-ni broj ili broj pasoša, datum i vreme ula-ska i izlaska iz igraonice, kao i pisanu izja-vu igrača koji pod materijalnom i krivič-nom odgovornošću izjav-ljuje, da u igrama na sre-ću učestvuje za svoj račun i u svoje ime“.

Vlasnici kockarnica koji ne budu imali traj-nu bazu podataka i pisa-ne izjave za svakog igra-ča na sreću, po novom predlogu Zakona mogu biti novčano kažnjeni od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Nova pravila u igra-ma na sreću, usklađena su sa propisima Evrop-ske unije, sa ciljem da se

unapredi borba protiv pranja novca i fina-siranja terorizma u industriji igara na sre-ću. Poznata situacija je u praksi da krimi-nalci svoj „prljav novac“ daju kockarima u kazinu da mu na taj način obezbedi pri-vid legalnosti, pa bo ovaj Zakon trebao da predupredi takav ulazak novca stečenog kriminalom u legalne tokove.

-Svaku borbu protiv pranja novca ili nelegalnih radnji u igrama na sreću po-državam,- kaže jedan od vlasnika kazina u Subotici, koji je želeo da ostane anoni-man. Kako će teći evidencija ulaska i izla-ska igrača ostaje da se vidi, kada Zakon o igrama na sreću bude ozvaničen. Imaće-mo sigurno velikih problema oko vođe-nja ove evidencije, posebno zahteve za lič-nim podacima igrača. To će nam sigur-no zakomplikovati posao i ljudi će ume-sto kod nas, otići da igre na sreću potra-že na internetu.

Jedan od pasioniranih subotičkih koc-kara, zovu ga „Rulet Maestro“ ne veruje da je mogao neko da predloži takve novi-ne u Zakonu o igrama na sreću.

-To je ograničavanja moje slobode što mi Ustav garantuje,- kaže „Rulet Mae-stro“. Odkud nekome pravo da me legiti-miše i uzima moje lične podatke na ula-zu u kockarnicu. I još pride, da potpisu-jem neke izjave da se kockam za svoj ra-čun i u svoje ime. Pa nego u čije ću. Nije mi baba dala novac da se kockam za njen račun. Ima država na stotine mogućnosti da „prljavi novac“ kontroliše bez da nas strastvene zaljubljenike kocke maltretira. Nadam se da Skupština Srbije ove novine neće usvojiti“.

Izmena starog Zakona igara na sreću, sprečiće i da ljudi iz kriminalnog miljea budu vlasnici ili rukovodioci kockarnica. Tako priređivači igara na sreću i vlasni-ci kazina i kockarnica neće moći biti gra-đani koji su osiđivani za krivična dela na-činjena u privredi, u javnom redu i miru,

za pranje novca i za krivična dela za koje je izrečena kazna zatvora. U Subotici tre-nutno radi oko dvadesetak kladionica i kockarnica i niko ne može da uđe u trag njihovim vlasnicima koji su mahom iz Beograda.

A hoće li ovaj Zakon o igrama na sre-ću, posebno novina da se kockari prilikom

ulaska u kockarnicu moraju osta-viti svoje lične podatke, smanjiti broj zavisnika od kocke, tek tre-ba da se vidi.

-Ne verujem,- kaže Olivera Fi-lipović, psihijatar. U porastu je broj zavisnika od kladionica, ru-leta i onlajn kockanja. Naše druš-tvo još uvek ima veoma liberalan odnos prema kladionicama. Sva-ka igra za novac je kocka, bilo da je reč o kladionici, ruletu ili igra-nja karata. Zavisnici odkocke na lečenje nikada ne dolaze samo-voljno, već pod pritiskom kad počnu da ih jure zelenaši. Ridi-telji jako greše¸kad opravdavaju svoju decu rečima „bolje što ide u kladionici, nego da se drogira“ a put od kladionice do droge je ve-oma mali“.

I naš sagovornik na početku priče, zva-ni „Rulet Maestro“ tvrdi da su ga mali i bezazleni ulozi u kladionicama doveli u kockarnicu.

-Prvo sam popunjavao listiće u sport-skim kladionicam a onda sam prešao na rulet i zavrtio ceo svoj život,- kaže „Mae-stro“. Prodao sam život kocki, bolje reci - đavolu. Kad izgubim i pomislim da je kraj, đavo me ponovo vuče u kockarnicu. Kao da mi u ušima odzvanja „ ne prekidaj do-bićeš još više“. Oči mi zažagre, srce počne ubrzano da lupa, prsti se tresu dok čekam svoj broj i izgubljenu sreću. Kada sam ne-davno podvukao crtu ispod svog kockar-skog života, ispalo je da sam u velikom minusu“.

M.M

• Svako ko uđe u kockarnicu mora biti eviden-tiran i moraće da potpiše izjavu da se kocka u svoje ime i za svoj račun. Za vlasnike kockar-nica koji ne budu imali urednu dokumenta-ciju o svojim posetiocima, novi Zakon o igra-ma na sreću predviđa drakonske kazne. Gra-đani kao i dosada moćiće i dalje da se klade u sportskim kladionicama, a nova pravila važe samo za one koji se kockaju. Ko je imao posla sa zakonom neće moći biti vlasnik kockarni-ce niti organizator Igara na sreću.

Šta donosi novi Zakon o igrama na sreću, koji je u skupštinskoj proceduri

OBAVEZNI PODACI ZA KOCKARE

NISMO REKORDERI

Prema broju kockarnica Srbija je na 19 mestu u Evropi. Sve naše komšije imaju više kockarnica od nas. U Srbi-ji je registrovano 1.800 kockarnica u kojima radi preko 10.000 ljudi. U Su-botici u sportskim kladionicama,ima ih 20 i sto uplatnih mesta, zaposleno je skoro 200 radnika.

privreda/grad6 Broj 14115. novembar 2019.NOVE

„Prvi korak je bila edukacija i sertifikovanje konsultanata koji bi preduzeće sproveli kroz ceo proces, od razvoja strategije do implementacije razvijenog reše-nja” ističe Biljana Štavljanin, di-rektor RPK Subotica.

U okviru Centra, do sada je edukovano i sertifikovano 43 konsultanata u oblasti poslovnih modela i procesa, E-trgovine, E-marketinga i društvenih mreža, IT zaštite i bezbednosti podataka u skladu sa GDPR uredbom.

„Centar za digitalnu

transformaciju PKS trenutno ima otvoren javni poziv za podršku ma-lim i srednjim preduzećima. Proces transformacije zahteva strateški pristup, kako u analizi postojećeg stanja, tako i u planiranju budućih poslovnih aktivnosti. Jedan od klјučnih preduslova za uspeh i postizanje punog efekta digitalne transformacije je uvođenje novih poslovnih modela i principa poslo-vanja zasnovanih na dostupnim di-gitalnim alatima”, direktorka RPK.

Izabrane kompanije imaće mogućnost, da najpre dobiju

besplatne ekspertske ana-lize od sertifikovanih kon-sultanata, gde se definišu klјučne oblasti koje treba unaprediti, pa je projekat razvojnog karaktera.

„Sledeći korak je ra-zvoj i implementaci-ja digitalne strategi-je da bi se podigla konkuren-tnost MMSP kroz poboljšanje poslovnih procesa, ponude proi-zvoda i usluga, komunikaci-je sa potencijalnim i aktuelnim kupcima, efikasnije planiranje

finansiranja, podizanje profitabi-lnosti i marketinških i promotiv-nih aktivnosti”,

Izradu i implementaciju digital-ne strategije sufinansira RAS do 50 odsto ukupnih troškova preduzeća,

maksimalno do 600.000 di-nara, kažu u RPK Subotica.

„Digitalna transformaci-ja je odlična prilika za mala i srednja preduzeća da ranim usvajanjem digitalnih tehno-logija uvedu inovativne pos-lovne modele i naprave nove proizvode koji će im obe-zbediti brzi rast i osvajan-je novih tržišta. Kompani-je zainteresovane za učešće u programu prijavlјuju se preko linka i popunjavaju onlajn upitnik o trenutnom stanju digitalizacije, a do-bijeni podaci biće polazna tačka konsultantima tačku za izradu ekspertske anali-ze”, istakla je pored ostalog Biljana Štavljanin.

Za manje od godinu dana, kroz ovaj program podrške prošlo je oko 100 domaćih

preduzeća, te iz Centra za digital-nu transformaciju pozivaju zain-teresovane privredne subjekte da se prijave na program preko i informišu na sajtu RPK .

N.H.K.

Privredna komora Srbije, osnovala je Centar za digitalnu transformaciju

Centar za podršku mikro, malim i srednjim preduzećima

• Centar za digitalnu transformaciju osnovala je

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Razvojnom

agencijom Srbije, Privrednom komorom Austrije i

nemačkom organizacijom za međunarodnu sarad-

nju “GIZ”, kao instrument koji će pružiti podršku

mikro, malim i srednjim preduzećima u postupku

digitalne transformacije.

Biljana Štavljanin

U RPK Severnobačkog okruga

Preduzetnički Hab PK Srbije otvoren juče

•U cilju podsticanja razvoja preduzetništva, promovisanja preduzetničkog duha i jačanja svesti kod mladih ljudi o mogućnostima i šansa-ma koje nudi preduzetništvo, Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za organizovanje Preduzetničkih habova.

Imajući u vidu, da na području Severnobačkog uprav-

nog okruga posluje više od 6.000 preduzetničkih radnji i živi veliki broj mladih obrazovanih ljudi - potencijal-nih preduzetnika, kao i da region ostvaruje značajan pri-liv stranih direktnih investicija i spoljnotrgovinski sufi-cit Privredna komora Srbije – Regionalna privredna ko-mora Severnobačkog upravnog okruga, organizuje Pre-duzetnički hab u Subotici.

Privredna komora Srbije, osnivanjem preduzetničkog haba u Privrednoj komori Srbije - Regionalnoj privred-noj komori Severnobačkog upravnog okruga, implemen-tira novi poslovni model povećanja konkurentnosti pri-vrede i podsticanja regionalnog razvoja.

Otvaranje Preduzetničkog Haba privredne komore Sr-bije održano je juče, 14. novembra, u RPK Severnobač-kog upravnog okruga, kada je list već bio u štampi.

Na otvaranju su govorile Biljana Štavljanin – v.d. direktor PKS RPK Severnobačkog upravnog okruga- Branislava Simanić – direktorka Sekto-ra preduzetništva Privredne komore Srbije. nakon otvaranja održana je i radionica na temu „Agilni razvoj danas i agilno poslovanje“ – Dragana Ne-randžić, Life in Harmony i - „Predstavljanje PKS partner-a“ – Emilija Seočanac, koordinatorprojek-ta PKS Partner, CUBE Team D.O.O.) Opširnije u narednom broju).

N.H.K.

Aktivisti Mesne zajednice Centar III šesti put za re-dom održali ak-ciju “Džaba ste švrljali”. Sa zido-va zgrada u cen-tru grada, uklo-njeni su grafiti, a u akciji je uče-stvovalo oko 50 aktivista.

Inicijator akci-

je “Džaba ste švrlja-li” i ove godine, a še-sti put za redom bila je Mesna za-jednica “Centar III” uz podršku udruženja “Omladinski građan-ski parlament” koju su kao i proš-le godine podržali aktivisti Mesne zajednice”Centar I” kao i Kancela-rija za mlade Grada Subotice.

Tradicionalno učešće i ove go-dine u akciji su uzeli i učenici OISŠ”Žarko Zrenjanin” kao i uče-nici srednje Politehničke škol, čiji se učenici školuju baš za zanima-nje molera odnosno operatera zid-nih površina.

- Na osam lokacija u centru gra-da uklanjali smo brojne grafite koji ruže centar ,naselje “Tokio”kao i okruženje škole “Žarko Zrenja-nin”. Akciju je posetila i gradski menadžer Zagorka Panić koja je izrazila zadovoljstvo ovom radnom

akcijom koja već prerasta u tradici-ju. Problem brojnih grafita koji se pojavljuju u sve većem broju svaka-ko ne može biti rešen periodičnim radnim akcijama a i to i jeste pro-blem koji se pojavljuje u svim većim gradovima - kažu iz rukovodstva Mesne zajednice Centar III.

Cilj centralnih gradskih zajedni-ca koje su najviše pogođene ovim problemom jeste da radne akcije tog tipa budu konstantnije i češće i da se na neki način sistemski ure-di ova problematika koja zbog ba-hatosti pojedinaca ruže i naš grad i time na negativan način predstav-ljaju Suboticu brojnim posetiocima, turistima pa i samim stanovnicima mesnih zajednica čije su zgrade iša-rane i oštećene grafitima.

A. Šiška

Mesna zajednica Centar III i ove godine održala akciju uklanjanja grafita sa zgrada u centru grada

Džaba ste švrljali

NOVE privreda/grad 7Broj 14115. novembar 2019.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivre-de u Vladi Republike Srbi-je, Branislav Nedimović, i gradonačelnik Suboti-ce Bogdan Laban obišli su poljoprivredna gazdinstva Ištvana Kočmara u Subo-tici, Atile Hegediša na Ke-lebiji, Josipa Mamužića u Ljutovu i Andreja Kolara, u Bajmoku.

Tom prilikom ministar Nedimović istakao je da su is-punjena dva velika zahteva pol-joprivrednih proizvođača koja se odnose na davanje državne zeml-je u zakup na deset godina i for-miranje nacionalne referentne laboratorije.

Od naredne godine počeće plaćanje mleka prema kvalitetu umesto dosadašnjeg plaćanja po litru. Usput, kvalitet mleka biće konstrolisano od strane stručnja-ka iz nacionalne referentne labo-ratorije umesto mlekara koje su tu praksu obavljale do sada.

„Do sada je mleko za sve proizvođače isplaćivano 7 di-nara po litri. Ubuduće će dva puta mesečno ljudi iz nacional-ne referentne laboratorije, po-sebnim vozilima, s posebnom

opremom, uzorkovati na licu mesta, uz prisustvo poljoprivred-nog proizvođača, stočara, mleko, i ta analiza pod bar-kodom će se raditi u Batajnici. Na bazi toga će država isplaćivati premi-je. Znaćemo koje je čije mleko i kakvog je kvaliteta.” istakao je Branislav Nedimović, minis-tar poljoprivrede, šumarstva i vo-doprivrede i dodao da će država po njegovoj oceni, od ovoga ima-ti veliku korist, jer se na osnovu premije po kvalitetu očekuje dal-ji razvoj mlečnog govedarstva u Srbiji.

„Država ne može da ima pol-

joprivredu ako nema razvijeno mlečno govedarstvo. Svaka cena koja se plati za to je nikakva u odnosu na korist koja se dobije. I

svako grlo je mala fabrika za sebe. Mlečno govedarstvo je dugo go-dina bilo u zapećku i sada je vre-me da ono izađe na površinu, a tu ne može ništa bez ljudi.“ do-dao je ministar Nedimović.

Vest da će država ubudu-će ocenjivati kvalitet mleka i na osnovu kvaliteta isplaćivati pro-izvođače, svidela se Ištvanu Koč-maru, koji je na svojoj farmi ugo-stio ministra Nedimovića. Farma Kočmar poseduje 50 grla stoke, a takođe bavi se i ratarstvom is-ključivo na svom zemljištu.

„Do sada su uzimali svašta od uzoraka i to smo plaćali, a

dešavalo se da tu svako svome ili sebi namesti rezultate. Ako će se ovo ostvariti, što je ministar na-javio, to bi bio dodatni podsticaj

za sve nas da postignemo što bol-ji kvalitet i jedva čekamo da to zaživi. Bravo!“ rekao je Ištvan Kočmar, proizvođač mleka iz Subotice.

Nakon obilaska farme mu-znih krava Ištvana Kočmara, Nedimović je kao treću bitnu stvar naveo konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima koji traje do 31. decembra.

„Sugerisao sam ljudima kako da konkurišu. Oni žele da kupu-ju zemlju, a to znači da žele da

ostanu ovde. Zahvalan sam im zbog toga, jer to znači da u ovoj zemlji neće ostati pustoši“ nagla-sio je ministar Nedimović.

Pored ministra Branislava Nedimovića i gradonačelnika Bogdana Labana, poljoprivred-na gazdinstva obišli su i načelnik Severnobačkog upravnog okruga Dragi Vučković, član Gradskog veća Srđan Samardžić i predsed-nik Saveta za poljoprivredu gra-da Subotice, Dragutin Soković.

B.Nikolić

Pokrajinski sekretar za socijal-nu politiku, demografiju i ravno-pravnost polova, Predrag Vuletić u sklopu radne posete obišao je za-jedno sa gradonačelnikom Suboti-ce Bogdanom Labanom i direkto-rom Gerontološkog centra Suboti-ca, Nenadom Ivaniševićem, počet-ne radove na energetskoj sanaciji zgrade Gerontološkog kluba „Cen-tar II“.

Dobra saradnja republike, pokraji-ne i grada daje rezultate istakao je gra-donačelnik Subotice Bogdan Laban i do-dao da jedino sa spremnim i kvalitetnim projektima grad može da radi na svom prosperitetu.

„Subotica je po tome u samom vrhu, imamo spremne projekte kojima apli-ciramo kod domaćih i stranih fondo-va. Nastavićemo sa tom praksom, da po-kušamo da omogućimo jedan normalan život svim našim sugrađanima. Bilo je dosta napada opozicije, da dosta novca trošimo na projekte, ali podsećam da je u istom periodu kada je neko drugi bio gra-donačelnik 20 puta manje novca je ulo-ženo u Suboticu.“ rekao je gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

Projekat ukupne vrednosti 15,3 milio-na dinara, zajedno finansiraju Ministar-stvo rudarstva i energetike i Grad Subo-tica, a predviđeni su radovi na poprav-ci krova, zamena postojeće stolarije i ter-moizolacije objekta, kao i postavljanje to-plotnih pumpi. Po završetku tromesečne

sanacije, računi za potrošnju energije u ovom klubu biće manji za 13 do 17 odsto, kaže direktor Gerontološkog centra, Ne-nad Ivanišević.

„Ideja je da se objekat koji je Marija Mamužić donirala Gerontološkom cen-tru 1992. godine u svrhu da bude geron-tološki klub i sedište Službe za pomoć i negu u kući, bude energetski efikasan. U ovom momentu ovaj objekat za grejanje koristi naftu i struju, a kada bude kom-pletno energetski sređen očekujemo da će

troškovi za energiju biti znatno smanjeni. Dodao bih i to da je Grad prepoznao zna-čaj finansiranja otvorene zaštite „Pomoć i nega u kući“ koju trenutno koristi oko 10.000 naših sugrađana.“

Zadovoljstvo zbog dobrog rada Geron-tološkog centra i njihovom težnjom za po-dizanjem nivoa kvaliteta objekata i uslu-ga, nije krio Pokrajinski sekretar Pre-drag  Vuletić  koji je istakao da je su-botička ustanova među pet najboljih u Vojvodini.

„U ime Pokrajinske vlade zahvaljujem se odnosu grada prema ustanovama so-cijalne zaštite i prema ljudima. To je za-ista primer dobre prakse. S obzirom na to da je u toku konkurs za unapređenje socijalne zaštite na teritoriji AP Vojvodi-ne, verujem da ćemo pozitivno odgovoriti na zahtev koji dolkazi iz ove ustanove. U pitanju je protivpožarna zaštita i izgrad-nja kružnog toka u centralnoj zgradi. Na-dam se da ćemo do kraja godine uložiti još 30 miliona dinara u Gerontološki centar.„ istakao je Predrag Vuletić, Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografi-ju i ravnopravnost polova.

B. Nikolić

Ministar Nedimović najavio formiranje nacionalne referentne laboratorije

Od naredne godine mleko će se plaćati prema kvalitetu

Više od 15 miliona dinara obezbeđeno iz republičkog i gradskog budžeta

Počeli radovi na energetskoj sanaciji GK „Centar II“

Ministar Nedimović i gradonačelnik Laban u poseti gazdinstvu Ištvana Kočmara

Ilija Đukanović, Predrag Vuletić, Nenad Ivanišević, Bogdan Laban

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 14115. novembar 2019.

Časovničar Marton jedini je u gradu koji ima i završenu struku za posao kojim se bavi, a kaže da je i nakon penzije, posle radnog veka, ostao da radi u satarskoj radnji. Je-ste i penzija mala, ali je ljubav prema satar-skom zanatu velika. Ipak, najveću satisfak-ciju Martonu pružaju mušterije, jer na po-pravku donose i dece-nijama čuvane satove, a svaki od njih je priča za sebe. Zato ni nakon penzije nije zanemario svoj zanatski posao časovničara.

„ Zanat sam izučio u „Auro-metalu“, a zaposlio sam se kod Ivana Kuraija, koji je bio zlatar, pa je usput i popravljao satove. Nekada su časovničarske rad-nje u Subotici bile mnogobrojne, sada ih je sve manje, pa je i ovaj zanat “u izumiranju”. Nekada mi je na popravku mesečno do-nošeno 650 časovnika, sada sve-ga nekoliko, ali ja i supruga Ma-rija radimo i dalje. Više, na ža-lost ne izrađujemo nove časov-nike, jer su delovi iz uvoza skupi, a i nema ih, te popravljamo sa-tove, menjamo baterije i vršimo sve popravke - priča Marton.

Aleksandar Marton je sajd-žija, ali i čuvar jedinstvene ko-lekcije od gotovo hiljadu satova, koje su građani donosili na hitnu popravku, a neki od njih dolazi-li u radnju ponovo, sa velikim za-kašnjenjem, a u jednom slučaju i preko dvadeset godina.

- Imao sam primer, da je sat koji je ovde najduže, kod mene donet još 1967. godine, i mušte-rija nikada nije došla po njega, ali ja ga čuvam još uvek. Tako se znate gradi poverenje kod lju-di. Sve satove koji su mu povere-ni, popravim i čuvam, označe-nim imenom i prezimenom ono-ga ko mi je sat doneo. Još jedan

primer je zanimljiv, jedna gos-pođa je predala ruski sat na po-pravku, još 1978. godine, a tek 20 godina kasnije, došao je njen unuk da pita za taj sat, nakon što je ona umrla u Americi, a on našao potvrdu naše radnje. Pre-dao sam mu sat popravljen, bio je to sat njegove bake - ispričao nam je Marton.

Ovaj poznati sajdžija kaže i da nema svoju kolekciju satova, ali tuđe čuva više nego svoje. Najve-ća mu je radost kada popravi sat i kada on besprekorno radi, ali de-šava se i da zaboravni vlasnici sa-tova godinama ne dođu u radnju po svoj sat. Takođe kaže i da je vreme, na žalost pregazilo časov-ničare, te da nema kome da pre-da svoje znanje.

– Vreme je “pregazilo” ča-sovničare. Na žalost, industri-ja je učinila svoje i sada je jev-tinije kupiti novi sat na pijaci, nego popraviti stari, ali mož-da mnogo vredniji. Kolika mu je cena toliko i traje, ali takva je tehnika danas inače. Šteta je možda što se mladi ne interesu-ju za ovaj zanat , pa eto mislim da me niko neće u poslu zame-niti. Jednostavno, danas su za-nimljivi kompjuteri, svet robo-tike. Valjda je to neko novo vre-me, ali eto ja se ne rastajem od

svog vremena i njegovih vred-nosti. Radim i radiću dokle bu-dem mogao, zbog sebe, jer vo-lim svoj zanat, ali i zbog svojih mušterija jer se radujem kada su zadovoljne i opet mi se vra-te - ispričao nam je naš subotički najpoznatiji časovničar.

Marton dodaje i da mu je žao, što nema ko od mladih da “za-greje stolicu” i nauči ovaj vre-dan zanat, da ga sačuva, jer ima i vrednijih satova, nisu svi za jed-nokratnu ili kraću upotrebu.

Časovničarska radnja “Mar-ton” radi pola veka i najstarija je časovničarska radnja u Subotici.

Aleksandar i Marija, supružnici kažu, da će i dalje vredno raditi u radnji “Marton”, te da bi voleli da mogu da prenesu svoje bogato sajdžijsko znanje na nekoga od mlađih, ko bi zavoleo taj zanat.

„Samo jedna časovničarska radnja da preživi, još pola veka može da sačuva sve ovo vred-no znanje. Ide se ka kvalitetu, a ne samo modi, možda će ponovo više kvaltetnih satova na tržištu, a i kupaca koji mogu da ih sebi priušte”, kaže Marton.

U Subotici su poslednje dece-nije radila četiri majstora za po-pravku satova, ali najstariji saj-džijski zanat ima samo jedan, Aleksandar Marton, čija zanat-ska radnja je već decenijama na istom mestu u centru Subotice u ulici Dimitrija Tucovića.

Nije samo po tome poznat je-dinstven gospodin Marton, za ko-jeg sugrađani kažu da je precizan kao „doksa”. To je jedina radnja u kojoj ne možete izgubiti svoj po-

kvareni ili popravljeni sat, čak i ako posle čitave decenije dođete po njega. Zabrovanih mušterija je, inače, sve više, pa je u jednom momentu Martonovim policama u radnji bilo oko 2000 satova koji su čekali na svoje vlasnike.

Vitalnos Aleksandra Marto-na ne procenjuje niko do samih

Subotičana, a priče o njegovom zanatu i rado i novinari preno-se s kolena na koleno, čuvajući dogodovštine iz njegove časov-ničarske radnje, ali i najured-niju dokumentaciju o njihovim vlasnicima. Svaki sat ima svoju biografiju.

—Nisam obavezan da čuvam satove decenijama. Po zako-nu, posle godinu dana već nema odgovornosti, ako vlasnik tra-ži svoj sat. Ali, recimo, na poli-cama je jedan koji sam popra-vio još 1967. godine. Strpljivo čelam vlasnika, a sat je sređen i radi. Bilo je slučajeva, da me je zvao čovek koji je pre 15 godina doneo sat na popravku, i kada je video da nisam ja iznenađen što traži svoju „doksu” posle toli-ko vremena, on se iznenadio. Za 15 minuta je došao po svoj stari sat, koji je bio sortiran u kutija-ma sa ostalim, vrednim ili jevti-nim časovnicima. Svaki sat ima svoj datum kada je predat na popravku i kutiju u kojoj ga ču-vam, kaže Marton.

Aleksandar Marton je poznat po svojoj preciznosti, ali i čove-koljublju. Ljubazno primi i one zaboravne, jer im ne meri vreme niti naplaćuje „ležarinu” robe, a mnogi kažu, da je bolji od zala-gaoničara. Naplati svoj rad, a oni kojima Marton popravi sat, neće dugo posle tog vremena traži-ti časovničara. Možda je to i ra-zlog, što Martonova časovničar-ska radnja traje decenijama, a pojam je tradicije i kvaliteta u svetu časovničara.

Iako je zaslužio, ime Aleksan-dra Martona nije se našlo u Gini-sovoj knjizi rekorda, ali će se ve-rovatno naći u spisima ponekih subotičkih hroničara, ili nekom romanu, koji beleži savremenu digitalnu svakodnevicu, dok u Martonovoj radnji i dalje kucaju stari satovi, za koje niko nije oče-kivao da će raditi i u doba satova najmodernije digitalne tehnike.

A.Š. - N.H.

Aleksandar Marton, časovničar kojeg znaju svi Subotičani

Gospodar mehanike vremena!

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Aleksandar Marton, naš sugrađanin, časovničar, poz-

nat je gotovo svakom Subotičaninu kome je zatrebala

popravka sata, ali Marton je poznat i kao jedini satar

sa najstarijim zanatskim znanjem. Već pola veka radi

u svojoj satarskoj radnji, u centru Subotice i postao je

urbani deo istorije Grada. Kuriozitet u njegovom pos-

lu je da je „zaboravnim” mušterijama i po dve decenije

čuvao popravljen sat!

NOVE društvo/kultura 9Broj 14115. novembar 2019.

Kasno uključivanje na tržište rada i nemogućnost pronalaženja posla nakon 45 godine, problemi su s kojima se suočavaju žene pri-likom zapošljavanja, zbog čega je pružanje institucionalne podrške ključno u poboljšanju njihovog po-ložaja i ekonomskom osnaživanju, zaključak je Okruglog stola koji se održao u Plavoj sali prošle nedelje, a u organizaciji Ženske parlamen-tarne mreže Skupštine AP Vojvo-dine. Razgovaralo se o aktuelnim problemima te tematike, uz nala-ženje načina za njihovo što brže rešavanje.

Okrugli sto “Institucionalna podrš-

ka u poboljšanju položaja žena na trži-štu rada”održan u Subotici, bio je četvrti po redu koji Ženska parlamentarna mre-ža sprovodi u sedam lokalnih samoupra-va u Vojvodini.

- Iako su iskustva tokom posete vojvo-đanskim opština pozitivna, i dalje je po-trebno pružiti veću podršku ženama iz ranjivih grupa i otvoriti im mogućno-sti za ekonomsko osnaživanje - istakla je Nada Mandić, poslanica Skupštine AP Vojvodine i članica Mreže.

Na stručnom skupu u Gradskoj kući je naglašeno i da od ukupnog broja neza-poslenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, žene čine čak polovinu, a problem predstavlja i

njihovo kasno uključivanje na tržište rada, koje najčešće nastupa u četrdesetim godi-nama, nakon što se ostvare u ulozi majke.

- Primetno je da se, iz godine u godi-nu, svest žena menja, zbog čega ih danas sve više ima na rukovodećim pozicijama. U poslednjih nekoliko godina, povećava se broj žena koje učestvuju u merama ak-tivne politike zapošljavanja, kako finan-sijskim, tako i onim nefinansijskim, a ta-kođe je zapaženo da se sve veći broj žena opredeljuje za pokretanje sopstvenog bi-znisa. Uglavnom su to žene koje se bave proizvodnjom peciva i kolača, pružanjem kozmetičkih usluga, primetno je i da se žene sa sela osnažuju i odlučuju za samo-stalne poslovne poduhvate, dok one koje žive u gradu, uglavnom pronalaze posao u Industrijskoj zoni - rekla je Verica Vu-jadinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pored institucionalne podrške, od izu-zetnog značaja je i sprovođenje Nacional-ne strategije za rodnu ravnopravnost, o čemu je govorila Jasmina Stevanović, članica Ženske parlamentarne mreže.

- Svakako da aktivna diskusija, raz-mene iskustava, predloga i ideja, mogu pomoći u rešavanju problema s kojima se žene suočavaju prilikom traženja po-sla. Jedan od opštih ciljeva Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost jeste politika jednakih mogućnosti, dok je po-seban cilj poboljšanje ekonomskog polo-žaja žena na tržištu rada, ali i u društvu uopšte - istakla je Stevanović.

Ovo je bio četvrti Okrugli sto na temu položaja žena na tržištu rada, koji Žen-ska parlamentarna mreža sprovodi u se-dam lokalnih samouprava u Vojvodini. Iako su iskustva tokom posete vojvođan-skim opština pozitivna, Nada Mandić, po-slanica Skupštine AP Vojvodine i člani-ca Mreže, naglašava da je potrebno pru-žiti veću podršku ženama iz ranjivih gru-pa i otvoriti im mogućnosti za ekonomsko osnaživanje.

Jedan od zajedničkih zaključaka skupa bio je i utisak da žene starije populacije, iznad 45 godina, ne mogu da dobiju po-sao. To su kako je rečeno, žene koje su u punoj snazi, mogu da rade, ali nemaju po-sao. Istaknuto je da se očekuje da će se to u narednom periodu poboljšati, s obzirom na veliki broj konkursa firmi, kao i poljo-privrednih startap programa. Svaka žena treba da bude ekonomski osnažena, a samo osnažena žena je potpuna žena, za-ključile su učesnice Mreže žena.

A. Šiška

• Za film koji se sma-

tra „ukletim”, publika

mora da potpiše pri-

stanak da bi ušla na

projekciju!

„Dead Lake“ festival horora i vina održava se do 16. novembra u bioskopu „Abazija“ na Paliću.

Susret stvarala-ca i ljubitelja ovog fil-mskog žanra počeo je 14. novembra i prati ga slogan „U zemlji horo-ra i vina“. Peti put pre-dstavlja selekciju istak-nutih dugometražnih i kratkometražnih ostvarenja.

Festival je počeo satiričnom zombi ko-medijom reditelja i scenariste Predraga Ličine „Poslednji Sr-bin u Hrvatskoj“, do-bitnika pet „Zlatnih arena“ na Filmskom festivalu u Puli.

Poseban kuriozi-zet je premijera filma „Deathcember“, uzbi-dljivog omnibusa sa 24 priče najrazličitijih ideja, stilova i narati-vnim formatima, koji se bavi mračnom stra-nom novogodišnje pra-znine sezone, saopštili su organizatori.

Na Festivalu će redi-telji Lazar Bodroža i Milan  Todorović, zajedno sa glumicama koje igraju u domaćem segmentu tog filma, predsta-viti jedinstveno ostvarenje i u razgovoru sa njima biće i Džulijan Ričards, autor segmenta „Bad Santa“, dvostruki dobitnik „Zlatnog Melijesa“, nagrade koja se do-deljuje za najbolji evropski horor ili film fantastike.

Publika će na „Dead Lake“ imati priliku da vidi i film, za koji je potrebno potpisati pristanak kako bi se ušlo na projekciju.

- Reč je o hororu „Antrum The De-adliest Film Ever Made“ koji se smatra ukletim i veoma mali broj ljudi ga je vi-deo i preživeo, a tokom projekcije su se dešavale „čudne stvari“. Prema legen-di film je snimljen 70-ih u Kaliforniji, a jedinu javnu projekciju je imao 1988. godine u Budimpešti, gde se projekci-ja završila tragedijom. Veruje se da je zauvek uništen, ali kopiju su pronašli

2014. Michael Laicini i David Ami-to, obožavaoci underground filma. Od-lučili su da ga ponovo dovedu u svet, snimivši 15-minutni dokumentarac koji prati film – navode organizatori u saopštenju.

Na programu je i novo ostvaren-je nemačkog reditelja, scenariste i glum-ca srpskog porekla Fatiha Akina „Zlat-na rukavica. Reč je o horor filmu u kome serijski ubica seje strah među stanovni-ke Hamburga početkom 70-tih godina prošlog veka.

Festivalska publika će videti i crnu ko-

mediju „Prokletstvo Valburge“, u režiji Tomaža Gorkića, autora čuvenog horora „Idila“. Na velikom platnu biće prikazan i „Lov“ reditelja Frenka Kalfoua. Milan  Todorović, selektor festi-

vala, uvrstio je u program i višestruko nagrađanivani kratki film „Mališan“, u režiji Danila Bećkovića, zatim „Videćeš večeras“, kratkometražni film Miomira Miloševića, i „Poslednji putnik“ u režiji Janka Đurića, kratki naučno fantastični film o devojci koja se bori za opstanak sa kanibalima.

U muzičkom programu Festiva-la večeras, u petak, nastupa pančevački “Iskaz”, a za kraj Dj Tamara. Uz filmove i muziku, publici se nude vina “Podrum Tošići”. Organizator je PK “Art&Popcorn” uz podršku Ministarstva kulture i grada Subotice.

V. K. B.

U Plavoj sali Gradske kuće održan Okrugli sto institucionalne podrške u poboljšanju položaja žena na tržištu rada

Samo osnažena žena je potpuna

Na Paliću se do 16. novembra, u „Abaziji” održava Festival kartkometražnih i

dugometražnih horor ostvarenja

„Dead Lake“ festival

horora i vina

Jasmina Stevanović

NOVEljudi10 Broj 14115. novembar 2019.

-Ovi moji magarci su gospoda u odnosu na one u mom krševi-tom zavičaju u mestu Vrbnik kod Knina. Niko ga ne jaše, ne tuče i ne vređa da je glup i tvrdoglav ko magarac. Ima da jedu i piju koli-ko žele,a kad im je potrebna lju-bav, tu smo ja i žena Mirela da ih češkamo i mazimo“.

Ovim rečima nas dočeku-je Jovan Petović i njegova žena Mirela,koji imaju najveću farmu magaraca u Subotici smeštenu kraj samog asvaltnog puta na Ma-lom Paliću. I kada ih je skoro vre-me pregazilo, magarci su odjed-nom vaskrsli i više nisu intere-santni za transport tovara, već za uzgoj i proizvodnju mleka, najbo-ljeg leka za mnoge bronhijalne i aleggijske bolesti. Litar magare-ćeg mleka u Evropskoj uniji ko-šta 100 evra, u našem okruženju 50 evra a naš domaćin Jovan Pe-tović, koji ima farmu od 33 ma-garca, ovo mleko prodaje za samo 3.000 dinara.

-Nemam srca da naplatim više,- kaže Jovan. Kad mi ovde na kapiju dođe majka da kupi mle-ko za svoje dete koje ima asmu, toliko me to rastuži da bih najra-dije to mleko poklonio bez dina-ra. Zdravlje kažu nema cenu ni ja srce da mleko koje se koristi kao lek - naplatim“.

Od svete životinje u Egiptu i božanstva u Mesopotamiji, ma-garac je dogurao do sinonima

siromaštva i uzaludnog mukotr-pnog rada. Magareće mleko sta-ri Grci prodavali su kao lek, a egi-patska carica Kleopatra kupala se svaki dan u kadi punoj magare-ćeg mleka, da bi večno bila mla-da. A kako se naš gagovorni Jo-van Petović, odlučio da ima far-mu magaraca.

-Magarci su mi uspome-na na zavičaj,- kaže Jovan. Kad sam došao ovde u Bačku, prvo što sam po-želeo da imam svoju kuću,

svoje dvorište i u njemu bar jed-nog magarca koji njače. Tako se i desilo. Kad sam kupio ovaj sa-laš, porušio sam staru kuću i na-pravio novu a onda u dvorište do-veo magaricu Ljilju. Posle sam joj doveo bračnog druga Rajka i tako je sve počelo. Imam farmu od 33 magarca i planiram da doguram do 100. Računica je ovde čista. Ono što od države dobijamo kao podsticajnu meru 10.000 dina-ra po umatičenom grlu, dovolj-no je da se za magarce obezbede godišnje potrebe za hranu. Čista zarada je od prodaje magarećeg mleka. Od sedam magarica, letos sam mogao dnevno da namuzem 5 litara mleka. Da imam siguran plasman to je dnevna zarada od 15.000 dinara a mesečna 3 i po hiljade evra“.

Magareće mleko sa farme Jo-vana Petovića svakodnevno se prodaje kupcima u Subotici, No-vom Sadu i Beogradu. A izvesne količine odlaze za Austriju, Ne-mačku i Mađarsku. U Italiji se magareće mleko ispisuje na re-cept kao lek, a u Holandiji se za ovaj lek čeka na red šest meseci.

-Kada bi imali siguran pla-sman, posebno izvoz

u Evropske zemlje, uzgoj magaraca bio bi veoma uno-san posao,- kaže Jovan Petović.

Ovako, far-me magara-ca u Srbiji su ret-ke, farmeri su neorganizovani pa nema ni nekih vidnijih rezltata. Magareće mleko je najbolje da se potroši sveže posle muže, a pošto nema takve organizovane proda-je, mi ga zamrzavamo u plastične fl ašice i tako isporučujemo kupci-ma. Zamrznuto magareće mleko ne sme se zagrevati, već se fl ašice stavljaju u mlaku vodu da se mle-ko odmrzne pre upotrebe“.

Švajcarska poslovica kaže: „kada bi se radom moglo oboga-titi magarac bi nosio zlatni sa-mar“. Jovan i njegova supruga Mirela iz Like su u Bačku done-li drveni magareći samar i okačili ga kao amajliju na sami ulazu nji-hove kuće.

-Kod nas u Lici i Dalmaciji, ži-vot se nije mogao zamisliti bez magarca. Na njegovom sama-ru u mlin se nosilo žito da se me-lje, donosila voda sa izvora, drva za ogrev iz šume i uvek se kori-stio za jahanje kao prevozno sred-stvo. Ne kaže narod uzalud „vuče ko magarac“. I umesto zahvale, magarac je doživljavao samo tor-turu od svog gazde. Uvek sam ih nekako žalio i to je razlog što sam poželeo da ih čuvam, mazim i pa-zim i tako okajem grehe svojih predaka“.

Ko zna iz kojih razloga, čovek je naseo na priču iz bajki i basni u ko-jima su magarci glupi i tvrdoglavi. A šta o tome kaže Jovan Petović.

-Ma nisu magarci tvrdoglavi, već ljudima smeta njihovo malo duže razmišljanje,- kaže Jovan. Magarac će radije zastati, nego bez veze srljati i napraviti nepro-mišljeni korak. On zastane, jer je pametan i „ukopa“ se uvek tamo gde oseti neku opasnost ili ne-pravdu. Kamo sreće da se i čovek tako ponaša. Magarci voli druš-tvo i ljude i ja sa njima pričam. Ne znam da li me razumeju, ali kada zaćutim njaču i guraju me njuškama da im još pričam. Si-gurno imaju neke emocije i ma-nire. Oni me guraju, prave face na licu, podižu nogekao psi šapu I pokuavaju da mi nešto kažu. Našli smo mir među magarcima. Živimo sa njima bez stresa i ner-voze. Ovo divna stvorenja treba voleti. Ako ih uzgajaš bez ljubavi, bolje je da se tim poslom i ne ba-viš“. M.Mitrić

U poseti farmi magaraca Jovana i Ermine Petovića na Malom Paliću

naŠLi Mir MeÐu MAGARCIMA

Ovako, far-me magara-

U poseti farmi magaraca Jovana i Ermine Petovića na Malom Paliću

naŠLi Mir MeÐu • Počeli su sa Ljiljom i Rajkom a sada imaju 33 magarca na far-

mi. Plan je da se broj zaustavi na sto grla. Od proizvodnje maga-

rećeg mleka dobra zarada,a da ima sigurnog plasmana Jovan i

Ermina živeli bi kao Rokfeleri. Za uzgoj magaraca država daje

10.000 dinara po grlu a okolne zemlje tri puta više.

VOJVOĐANSKI MAGARAC

U Srbiji na farmama tre-nutno ima svega 700 maga-raca a koliko je to mali broj, najbolje ilustruje podatak da u Americi ima 45.000 maga-raca koje ljudi drže kao kuć-ne ljubimce.

Na farmama kod nas naj-više se uzgaja rasa, takozva-na „Balkanski magarac“ ali u Vojvodini postoji i banat-ski magarac. Njega je svo-jevremeno na ove prostore u Vojvodinu dovela Marija Terezija,da služi za šparta-nje vinograda,pošto je mali balkanski magarac bio slab da vuče težak plug. Farma „Zasavica“ kod Sremske Mi-trovice namerava da po Ba-natu otkupi sve ove magar-ce i pripremi ih za registraci-ju nove rase, koja će se zvati vojvođanski magarac.kapiju dođe majka da kupi mle-

ko za svoje dete koje ima asmu, toliko me to rastuži da bih najra-dije to mleko poklonio bez dina-ra. Zdravlje kažu nema cenu ni ja srce da mleko koje se koristi kao lek - naplatim“.

Od svete životinje u Egiptu i božanstva u Mesopotamiji, ma-garac je dogurao do sinonima

svaki dan u kadi punoj magare-ćeg mleka, da bi večno bila mla-da. A kako se naš gagovorni Jo-van Petović, odlučio da ima far-mu magaraca.

-Magarci su mi uspome-na na zavičaj,- kaže Jovan. Kad sam došao ovde u Bačku, prvo što sam po-želeo da imam svoju kuću,

cept kao lek, a u Holandiji se za ovaj lek čeka na red šest meseci.

-Kada bi imali siguran pla-sman, posebno izvoz

u Evropske zemlje, uzgoj magaraca bio bi veoma uno-san posao,- kaže Jovan Petović.

stvo. Ne kaže narod uzalud „vuče ko magarac“. I umesto zahvale, magarac je doživljavao samo tor-turu od svog gazde. Uvek sam ih nekako žalio i to je razlog što sam poželeo da ih čuvam, mazim i pa-zim i tako okajem grehe svojih predaka“.

LEKMagareće mleko sadrži:

60 puta više C vitamina nego kravlje, vitamin A, D, E i F, visoke količine magnezija, kalcija, fosfora, kalija, cinka, omega-3 i omega-6.

Slično je majčinom mle-ku i pije se sirovo bez ku-vanja. Ovo mleko ima i po-sebnu vrstu proteina koji jačaju imunitet a enzim li-zozim prirodni je antibio-tik za upalne procese orga-na za varenje. Idealna je i za-mena za sva ostala mleka na koja su deca alergična. Naj-više se kupuje protiv „maga-rećeg kašlja“, asme, plućnih bolesti, za upalne procese na zglobovima i kao zamena za majčino mleko.

Jovan Petović

NOVE hronika 11Broj 14115. novembar 2019.

• U nastavku po-novljenog suđenja Ireni Šarkanj (55) iz Horgoša, me-dicinskoj sestri osumnjičenoj da je mužu Ištvanu Šar-kanju (63) ubriz-gala cijanid, dok su ga lekari reani-mirali, u pitanje je dovedena tačnost medicinske doku-mentacije i izve-štaji iz bolnice.

U toku glavnog pretresa, utvrđeno je da su pojedini za-posleni u bolnici dali izjave u istrazi, koje su kontradiktorne izveštaju koje su ka-snije dostavili.

Svedočio je direktor Opšte bolnica Su-botica dr Slobodan Puškar. Naveo je da je nakon sumnjive smrti formirao Komisiju za unutrašnju kontrolu rada i da se izveštaj Komisije slaže sa zaključ-cima zdravstvene inspekcije, da je paci-jent lečen po pravilima nauke i medicin-ske struke.

- Kada sam došao na poziciju direkto-ra bolnice, doneo sam odluku kojom se strogo zabranjuje prisustvo nezaposlenih lica i drugih koji ne rade na zbrinjavanju – rekao je direktor bolnice.

To znači da Irena Šarkanj, njen zet, ćerka i još jedna osoba koja je pozvana kada je pacijentu pozlilo, nisu smeli da budu na Urgentnom odeljenju, a zet nije smeo da mu vadi krv, iako je zaposlen u bolnici na drugom odeljenju.

Iz dokumentacije, dr Puškar je pročitao

pisanu izjavu dr Olge Aradski, koja je radila reanimaciju. U toj izjavi ona navo-di, da su „svi bili prisutni kada je došla policija i da su predali policiji telo pokoj-nog Šarkanja, kanile i infuziju“.

- Ali, na moje pitanje dr Aradski, šta je urađeno sa medicinskim materija-lom koji je korišćen ovde, izjavila je da ne zna. Iskazi dati pod zakletvom su dru-gačiji od pisanih izjava, koje su podnosi-li inspekciji - imala je primedbu advokat Irene Šarkanj.

Policijski službenik forenzičar koji je bio u bolnici, fotografisao i uzeo šprice-ve za koje se sumnja da su korišćeni za ubrizgavanje otrova, je rekao da mu je na Urgentnom odeljenju na uvid dato samo to.

- Osim dva šprica, drugo nam nisu dali na uvid– rekao je.

Da se dokumentacija i izjave ne po-dudaraju i da u istrazi ima mnogo

nelogičnosti, videlo se i kada su svedoči-li veštaci, obducent i toksikolog. Odbra-na je tražila da sa-opšte, u kojoj dozi je korišćen lek atropin. Pošto u svojoj labo-ratoriji u Novom Sadu mogu da ura-de samo kvalitativ-ne analize za taj lek, a ne i kvantitativne, ponovo je pregleda-na dokumentacija iz bolnice.

Obducent je objasnio, da je mak-simalna doza atro-pina, koju pacijent može da primi u

toku reanimacije 2 mg, što je četiri am-pule. Uvidom u dokumentaciju iz istrage i onu koja je kasnije dostavljena iz bol-nice, čulo se da lekarka reanimator prvo navodi da je Šarkanj dobio 10 doza atro-pina, da bi kasnije u izveštaju napisala tri doze, ili 1,5 mg.

Dok tužilaštvo pretpostavlja da je u pi-tanju greška u kucanju, jer se u tekstu na-vodi još i podatak o 10 doza adrenalina, odbrana smatra da su imali su vremena da izmene dokumentaciju.

Irena Šarkanj je za ubistvo muža, u fe-bruaru 2018. odmah osumnjičena i već je osuđena na 13 godina zatvora, pod sum-njom da mu je tokom reanimacije ubriz-gala cijanid. Od početka negira krivicu i tvrdi da je u špricu bila voda. Na njenu žalbu, Apelacioni sud je vratio postupak na početak.

Nastavak suđenja zakazan je za 16. de-cembar. V. K. B.

Suđenje za ubistvo cijanidom u bolnici

Izjave pod zakletvom, kontradiktorne pisanim bolničkim izveštajima!

Fejhmi Bejzaku (55), osum-njičen da je nožem ubio Beri-šu Bedžeta (62) 30. oktobra na buvljoj pijaci u Subotici, preba-čen je iz subotičke Opšte bolnice u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu..

Pod nadzorom lekara je zbog povreda, koje su mu na pijaci za-dali bliski članovi porodice ubi-jenog Bedžeta.

Zamenik višeg javnog tužioca Branislav Rankov, saslušao je prošle sedmice sina Fejhmi Baj-zakua, koji je povrede nožem za-dobio na Hitnom prijemu u bol-nici, nakon incidenta na pijaci, kada je rodbina ubijenog uletela

na urgentno odeljenje. Na nje-ga je nožem nasrnuo državljanin Nemačke S. H. (33), blizak Bed-žetu. S. H. se zbog sumnje da je počinio krivično delo teško ubi-stvo u pokušaju, nalazi u pri-tvoru, a na saslušanju se branio ćutanjem.

Iako se u početku čulo da je do sukoba porodica koje su se sre-le na Buvljaku došlo zbog toga, što jedna strana nije ispoštova-la drugu po dogovoru da se ćerka i zet venčaju, saznajemo nezva-nično, da su uzrok ubistva i tuče zajednička deca rastavljenih supružnika.

Naime, pre godinu i po dana

došlo je do razvoda, posle kojeg je petoro dece živelo sa ocem, a dvoje sa majkom. Otac nije do-zvoljavao ženinoj rodbini da vi-đaju decu, što su deda, ali i dru-gi članovi te prorodice, teško podnosili.

U okviru postupka u sudu za pokušaj teškog ubistva u bolnici, svedoci će biti medicinski radnici i policajac koji je pucao dva puta u vazduh i tako sprečio ubistvo na urgentnom odeljenju, gde je pružana pomoć povređenima u tuči i gde su ostali članovi poro-dice nastavili fizički obračun.

V. K. B.

Ubica sa buvljaka prebačen u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu

Motiv sukoba: bivši muž branio rodbini da viđaju decu!

Od 4. do 11. novembra, na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 13

saobraćajnih nezgoda

Devet osoba lakše povređeno

U periodu od 04. do 11. novembra 2019. godine na području

Policijske uprave u Subotici dogodilo se 13 saobraćajnih nez-goda. U devet saobraćajnih nezgoda devet osoba je lakše po-vređeno dok je u četiri saobraćajne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.

U navedenom periodu, policija je podnela 42 zahteva za po-kretanje prekršajnog postupka, izdato je 418 prekršajnih nalo-ga i iz saobraćaja je isključeno 10 vozača. Zbog teške ili potpu-ne alkoholisanosti zadržano je pet lica.

U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 14 intervencija.

N.H.K.

Do 30 januara 2020. godine

Na Paliću zatvorene neke

od saobraćajnica• Na osnovu Zakona o bezbed-

nosti saobraćaja na putevima, i prethodno pribavljenog mišljenja Ministarstva unutrašnjih poslo-va, Direkcije policije i Sekretari-jata za komunalne poslove, ener-getiku i saobraćaj Gradske upra-ve, Grada Subotice, na Paliću je zatvoreno za saobraćaj do 30. ja-nuara 2020 godine više lokalnih saobraćajnica.

Izdato je rešenje za period od 31.10.2019. godine do 30.1.2020. godi-ne o privremenoj zabrani saobraćaja u sledećim ulicama na Paliću:

Ulica 7. Jula (na potezu od ulice Evropska (Milana Martinovića) u dužini od 65 metara), Šandora Petefija (na po-tezu od raskrsnice ulica Šandora Petefija i Orbanfalva do raskrsnice ulica Šandora Petefija i Pulske);Marka Oreškovića, de-onica 1 (na raskrsnici ulica Marka Oreš-kovića i Pulske do raskrsnice ulica Mar-ka Oreškovića i Orbanflava); Alekse Šan-tića (na raskrsnici ulica Alekse Šantića i Petefi Šandora u dužini od 50 metara); Lopudska (od raskrsnice ulica Lopud-ske i Marka Oreškovića do raskrsnice ulica Lopudska i Lovačka);Aurela Štad-lera (na raskrsnici ulica Aurela Štadle-ra i Marka Oreškovića do raskrsnice uli-ca Aurela Štadlera i Petefi Šandora) Šan-dora Petefija (na raskrsnici ulica Šando-ra Petefija i Pap Pala do raskrsnice ulica Šandora Petefija i Orbanflava.

„Saobraćaj na gore navedenim lokal-nim saobrajnicama privremeno se za-tvara radi realizacije projekta za izgrad-nju kanalizacione mreže upotrebljenih voda u stambenom delu naselja Palić”, kaže sekretar Sekretarijata Radoslav Vukelić.

Izvođač radova će biti u obavezi da omogući nesmetan prolaz stanovnicima ove ulice za sve vreme trajanja radova.

N.H.K.

NOVEzdravstvo12 Broj 14115. novembar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEJelena Pavlović, pomoćnik direktora za

farmaceutske poslove “Apoteka Subotica”

Gripa kod dece

Za razliku od nekih drugih infekcija, kada grip nije komplikovan, obično ne za-hteva medicinski tretman. Lekar može prepisati lekove protiv virusne infekcije, ali i uz njihovu primenu trajanje infekci-je se skraćuje za svega jedan do dva dana. Antibiotici se preporučuju jedino u sluča-jevima kada postoji rizik od ozbiljnih kom-plikacija kod deteta. Tipični simptomi po kojima ćete prepoznati da je kod vašeg deteta u pitanju grip su simptomi koji se javljaju naglo:

- Osećaj slabosti celog organizma- Naglo povišenje telesne temperature i pojava groznice- Dete se oseća izuzetno iscrpljeno- Glavobolja- Pad apetita- Bolovi u zglobovima- Osećaj hladnoće i drhtavice- Kašalj i bolovi u grlu (ne uvek)Kako olakšati vašem detetu kada ima grip:- Davati detetu što više tečnosti, jer povišena temperatura i groznica, koje

najčešće prate grip, mogu dovesti do gubitka tečnosti (dehidratacije). Poželj-no je davati sveže ceđene voćne sokove, po mogućnosti od pomorandže, limu-na i grejpa, jer oni najbolje održavaju hidrataciju organizma. Možete koristiti i praškove za rehidrataciju i nadoknadu elektrolita, koji se mogu naći u apote-kama, a veoma su prijatnog, voćnog ukusa.

- Obezbediti da se dete što više odmara, a to ćete postići uz pomoć njegovih omiljenih knjiga, časopisa, filmova, pa čak i lagane muzike.

- Za snižavanje povišene temperature uobičajeno se koriste lekovi za sni-ženje temperature (antipiretici) , koje možete naći u slobodnoj prodaji u apo-tekama, u obliku sirupa ili tableta, kao što su paracetamol i ibuprofen, nika-ko preparati acetilsalicilne kiseline koji nisu predviđeni za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina

- Oblačite dete slojevito, kako biste mogli uklanjati slojeve tokom trajanje povišene temperature i znojenja.

- Brinite se za sebe i ostale članove porodice, a ukoliko smatrate da posto-ji rizik od pojave infekcije i kod njih, posavetujte se sa doktorom da li je po-trebno da dobiju vakcinu protiv gripa, koja se takođe može naći u slobodnoj prodaji u apotekama.

- Naročito važno, a to možda i često zaboravljamo, je da treba što češće prati ruke, naročito kada skupljamo upotrebljene maramice za nos.

Važno je da znate da simptomi gripe kod dece mogu biti različiti, i mogu se menajti u toku napredovanja bolesti, pa je zbog toga neophodno posave-tovati se sa lekarom, kao najstručnijim licem koje može potvrditi da li se radi o gripu, ili o drugoj vrsti infekcije, ali sa sličnim simptomima. Naime, neke bakterijske infekcije, kao što su streptokokus ili pneumonia, mogu u počet-ku imati simptome poput gripa, zato je važno pratiti razvoj simptoma kod de-teta, naročito

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

ČubarČubar ili rtanjski čaj ima sposob-

nost razbijanja grčeva (spazmolitičko delovanje). Sposobnost razbijan-ja grčeva, koja se uglavnom pripisu-je etarskim uljima, daje ovoj biljci mogučnost višestrukog delovanja u or-ganizmu. Shodno tome, regulisaće va-renje u kompletnom digestivnom traktu otklanjajući napone, nadimanja, grčeve. Istovremeno čubar će pojačavati sekre-ciju sluzokože želuca i creva i tako ubr-zavati proces apsorbovanja i transporta unete hrane. Zato je čubar već odav-no cenjen i kao začin, koji je mudro dodavati uz pikantna i masna jela. Prirod-no je tada očekivati i porast apetita. Spomenuta svojstva razlaganja grčeva od velike su koristi u tretmanu i olakšavanju tegoba opstruktivnih bolesti pluća: astme, opstruktivnog bronhitisa. Čubar poseduje antibiotične fitoncide u sklopu etarskog ulja, što pomaže razbijanje gustog sekreta, koje kao organsku podlogu za infekciju dodatno unistavaju tanini biljke. Čubar je poznati afro-dizijak i njegova moć je poznata od davnina. Čubar je i diuretik, primenjljiv u tretmanu urinarnih infekcija. Protokom tečnosti kroz bubrege(spiranjem) i antibiotskim svojstvima fitoncida dvostruko suzbija upalne procese. Čaj od čubara: 2 k.k. (kafene kašike) čubra se prelije šoljom proključale vode i os-tavi poklopljeno 20 min. Piti 2-3 šolje dnevno. Za respiratorne tegobe (disaj-ne tegobe) čaj sladiti medom, za probavne piti nezaslađen. Ne treba očekiva-ti neželjene reakcije.

Zdrava ishrana je-

dan je od ključnih

faktora za pravilno

razvijanje dece i ško-

laraca. Kroz realiza-

ciju Projekta “Ishra-

na i životne navike

po meri srednjoško-

laca” , srednjoškol-

ci uče o pravilnom

pripremanju obro-

ka, kao i štetnosti-

ma koje se direktno

odražavaju na njiho-

vo zdravlje.

Najnovije statistike pokazuju da raste broj beba i dece do 5 go-dina koji imaju višak kilograma jer se registruje čak preko 60% dece, koja imaju prekomernu te-žinu i gojaznost do puberteta. U Srbiji je u poslednjem istraživa-nju iz 2013. godine registrova-no 13,7% gojazne dece uzrasta 7 do 14 godina, što je značajno više nego 2006. godine kada je regi-strovano 8,5%.

Naviku da doručkuje ima tek polovina učenika

Po prvi put u Srbiji je 2018. godine sprovedeno međunarod-no istraživanje o ponašanju u vezi sa zdravljem školske dece a cilj-na grupa su bili učenici V i VII ra-zreda osnovne i I razreda srednje škole. Naviku da svako jutro do-ručkuje ima tek 58,8% učenika, a nikad ne doručkuje njih 7,5% i to više devojčica u I razredu srednje škole (10,6%).

- Deca koja redovno doručku-ju imaju veći unos neophodnih mikronutrijenata i uopšte bo-lji dijetni unos, a redovnost do-ručka je povezana sa dobrim us-pehom u školi. Preskakanje do-ručka ima i dugoročne efekte, pre svega na stepen uhranjeno-sti. Svakodnevnu naviku unosa voća jednom dnevno i češće ima 42,2% učenika, nešto više devoj-čica, nego dečaka . Svakodnevni

unos voća i povrća ima veliki značaj u prevenciji brojnih po-remećaja zdravlja, kao i za odr-žavanje poželjne telesne mase - kaže Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić , načelnik Centra za promociju zdravlja Za-voda za javno zdravlje Subotica.

Gojaznost sve učestalija

Govoreći o štetnim navikama, dr Kosić Bibić kaže da je konzu-miranje bezalkoholnih napitaka i slatkiša značajno poraslo u po-slednjim decenijama, a odgovorni

su za porast preterane uhranje-nosti i gojaznosti kod mladih.

- Čak petina anketiranih uče-nika svaki dan konzumira be-zalkoholne slatke napitke, češće dečaci, nego devojčice. Sa uzra-stom raste i unos ovih napitaka. Više od trećine učenika jede slat-kiše jednom dnevno ili češće, de-čaci u proseku češće od devojči-ca.Učestalost unosa slatkiša ra-ste sa uzrastom, i kod devojči-ca i kod dečaka - navodi dr Ko-sić Bibić.

Prekomerna težina i gojaznost u dečjem uzrastu vodeći su uzrok prevremene onesposobljenosti i smrti, kao i faktor rizika za ra-zvoj srčanih oboljenja, dijabetesa i karcinoma u odraslom dobu, ali i sve prisutnijih oboljenja u deč-jem uzrastu. Prekomerna teži-na u dečijem uzrastu dovodi do deformiteta kostiju i skeleta, lo-šeg držanja i nepravilnog razvoja tela, loše koordinacije i kontrole pokreta, nespretnosti i češćih po-vreda. Gojazna deca često imaju i mentalnih problema i da su sklo-nija depresiji jer su izloženi pri-tiscima i podsmehu vršnjaka, na-vodi dr Kosić Bibić.

Gojaznost se može prevenirati te je važno je od najranijeg uzra-sta učiti decu principima pravil-ne ishrane i osnovnim veština-ma zdrave pripreme obroka. To može biti kvalitetno i zabavno druženje dece i roditelja. I ško-la može i treba dati svoj dopri-nos u osposobljavanju mladih. Ukoliko ih usvoje u ranom uzra-stu, deca pravilne navike u ishra-ni nose kroz celi život. Ukoliko su pogrešne moraće uložiti dodatni trud i napor da ih menjaju u ko-rist dobrog zdravlja.

A. Šiška

U toku je realizacija Projekta Ishrana i životne navike po meri srednjoškolaca

Više od polovineškolaraca, gojazno

Radionice o pravilnoj ishrani

u Hemijsko tehnološkoj školi

U okviru Projekta „Ishra-na i životne navike po meri srednjoškolaca“ u novem-bru se održavaju demon-stracione radionice u kuhinji Hemijsko-tehnološke ško-le u Subotici, gde se učeni-ci oprobavaju u veštinama pripreme omiljenih obroka. Prve demonstracione radi-onice i kuvanje mladih odr-žane su 8. novembra, kada se inače obeležava Evropski dan pravilne ishrane i kuva-nja sa decom. Još jedna ra-dionica planirana je za 18. novembar, u terminu od 8 do 12 časova takođe u pro-storijama Hemijsko-tehno-loške škole, kada će se odr-žati edukativni seminar o pravilnoj ishrani i poreme-ćajima ishrane za vršnjačke edukatore.

NOVE zdravstvo 13Broj 14115. novembar 2019.

Mnogi ljudi boluju od hro-nične opstruktivne bolesti plu-ća (HOBP) a da to i ne znaju. U Srbiji, uprkos činjenici da skoro 600.000 ljudi boluje od HOBP i da je peti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji, široka javnost i da-lje malo zna o toj neizlečivoj bo-lesti, a još manje o rizičnim po-našanjima koja ih izazivaju, po-ručuju sa odeljenja pulmologije subotičke Opšte bolnice. U tom

smislu je i osmišljenja akcija be-splatnih spirometrijskih pregle-da za sugrađane, koja će biti odr-žana 19. novembra, u “Apoteci Subotica” ogranak 1, od 11 do 13 časova.

- Svetski dan HOBP obeležava se s ciljem da se edukacijom sta-novništva zaustavi trend pora-sta obolelih od ove potencijalno smrtonosne bolesti, a spirome-trijski pregled smatra se jednim

od najefikasnijih načina dijagno-stikovanja ove bolesti. Spirome-trija je bezbolni, brzi i neinvaziv-ni test plućne funkcije koji je do-stupan u našem zdravstvenom sistemu širom Srbije. Spirome-trija važi za Zlatni standard u dijagnostici ove hronične bole-sti. U svokodnevnom radu smo prepoznali značaj rane dijagno-stike i ranog započinjanja terapi-je. Tada je lečenje najuspešnije,

a bolest se drži pod kontrolom.Cilj nam je da pored otkrivanja bolesti u početnoj fazi podigne-mo i svest građana o brizi za sop-stveno zdravlje. Nadam se da će i sugrađani prepoznati našu že-lju i da će uzeti aktivno učešće u ovoj akciji - istakla je dr Boja-na Šakić Matković, načelni-ca odeljenja pulmologije u subo-tičkoj Opštoj bolnici, povodom predstojeće akcije.

Za besplatne spirometrijske preglede koji će biti održani u utorak, 19. novembra, u “Apote-ci Subotica” u ogranku 1, od 11 do 13 časova nije neophodna overe-na zdravstvena knjižica niti le-karski uput. Građani će istovre-meno imati priliku da se konsul-tuju sa zdravstvenim radnicima bolnice.

A. Šiška

Povodom Svetskog dana hronične obstruktivne bolesti pluća besplatni spirometrijski pregledi u organizaciji odeljenja pulmologije Opšte bolnice Subotica

Spirometrija - zlatni standard u dijagnostici bolesti pluća

Povodom Svetskog dana hronične obstruktivne bolesti pluća, 19.

novembra, besplatni spirometrijski pregledi odeljenja pulmologije

Opšte bolnice Subotica, biće organizovani 19.novembra, u “Apo-

teci Subotica” ogranak 1, od 11 do 13 časova. Spirometrija važi

za Zlatni standard u dijagnostici ove hronične bolesti. U svokod-

nevnom radu pulmolozi su prepoznali značaj rane dijagnostike i

ranog započinjanja terapije, te sa odeljenja pulmologije subotič-

ke Opšte bolnice tim povodom ističu da je spiromtrija - zlatni stan-

dard u dijagnostici bolesti pluća.

Kako kažu u subotičkom Domu zdravlja, Hitna po-moć je tokom prošlog, pro-duženog vikenda, imala po-većan obim posla. Za samo tri dana zabeleženo je oko 60 intervencija na tere-nu kao i oko 70 ambulan-tnih pregleda u ambulanti SHMP.

Lekari Hitne pomoći u Domu

zdravlja kažu, da su najčešća simptomatologija sa kojom su se susretali bili pacijenti koji bolu-ju od hroničnih bolesti u pogor-šanju osnovne bolesti među koji-ma bi se poseban akcenat stavlja na psihijatriske dijagnoze.

- Zabeležen je veći broj inter-vencija na terenu kod osoba koji su imali simptome nastale usled prekomerne konzumacije alko-hola dok je u kućnim uslovima veći broj osoba sa simptomima depresije i anksioznosti zatra-žio pomoć. Osobe koje boluju od kardiovaskularnih oboljenja , reumatskih ,asmatičari i oboleli od hronične opstruktivne bolesti kao i pacijenti koji se leče od ma-lignih bolesti javljali su se na-šoj Službi u uobičajenom broju - kaže dr Vanja Vujinović, iz

Službe Hitne pomoći za naš list.Lekari Hitne pomoći kažu i

da se na osnovu mnogobrojnih istraživanja došlo do zaključ-ka da sunčano vreme poboljša-va i podiže raspoloženje. Prili-kom svakog pada temperature , atmosferskog pritiska porasta vlažnosti vazduha javljaju se te-gobe kao što su glavobolja, be-zvoljnost, depresija , nesanica. Značajnu ulogu takodje zauzi-maju i socijalno- ekonomski fak-tori kao i same životne navike .

- Šetnja, zdrava i uravnote-žena ishrana , odmor su navike koje će vam pomoći da prebrodi-te ove nagle promene. Ukoliko je osoba sklona pesimizmu jedan

„ siv i tmuran “ dan biće dovo-ljan za pad raspoloženja. Od vremenskih prilika se ne može pobeći, shodno tome pripremi-te se i prihvatite. Da bismo iz-begli negativne reakcije, potre-ban je pozitivan stav - savetuje dr Vanja.

Lekari preporučuju građa-nima i unos dovoljne količine vode, magnezijuma koji blago-tvorno utiče na krvni i nervni si-stem, izbalansiranu ishranu bo-gatu omega 3 masnim kiselina-ma, voće, povrće, ribu, redovnu šetnju i boravak u prirodi. Hro-ničnim pacijentima se posebno savetuje redovna upotreba pro-pisane terapije. A. Šiška

Tokom minulog produženog vikenda, Hitna pomoć imala veći obim posla

Najviše intervencija zbog alkohola i simptoma depresije

Dobrovoljna akcija davanja krvi Crvenog krsta Subotica

Prikupljeno čak 43 litre krvi

Akcija dobrovoljnog davanja krvi, subotičke organizacije Crvenog krsta i Opšte bolnice Subotica - Službe za transfuziju krvi, koja je odr-žana 22. i 23. oktobra na Učiteljskom fakultetu i na Višem sudu, 29. i 30. oktobra na Ekonomskom fakultetu, MUP-u i 5. novembra na Građevinskom fakultetu u Subotici, naišla je na veliki odziv dobro-voljnih davaoca te dragocene tečnosti.

Kako kažu u subotičkom Crvenom krstu, na Učiteljskom fakul-tetu krv je dalo 20, na Višem sudu 19, Ekonomskom fakultetu 16, u MUP-u 19, a na Građevinskom fakultetu 12 osoba. Na akciju se odazvao veći broj zaposlenih u tim ustanovama, ali nisu svi iz zdrav-stvenih razloga mogli dati krv.

Ukupno je u okviru akcije od 86 davaoca, prikupljeno oko 43 litre krvi, što u Crvenom krstu ocenjuju kao veoma uspešno.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi održana je u skladu sa ranije utvrđenim kalendarom, a u spovođenju akcije aktivno su učestvovali i omladinci Crvenog krsta Subotica. A. Šiška

NOVEjubileji14 Broj 14115. novembar 2019.

• Srpski kultur-

ni centar „Sve-

ti Sava“, na Dan

primirja u Pr-

vom svetskom

ratu, 11. novem-

bra, ugostio je

publicistu Had-

ži Zorana Lazina

i njegovu izložbu

sakupljenih foto-

grafija, slika, pe-

sama i zapisa o

kralju Petru I.

Ovim događajem, jednom od brojnih manifestacije u okvi-ru ovogodišnje proslave 13. no-vembra – dana oslobođenja Su-botice u prvom svetskom ratu, obeležen je i vredan jubilej, 175 godina od rođenja kralja Petra I  Karađorđevića, značajne istorijske figure i ličnosti. Pri-kupljeni arhiv publiciste Lazina izložen je na 16 velikih panoa, u formatu koncizne i pregledne prezentacije hronološkim re-dom, od najstarijih portreta i umetničkih dela, spomen-obe-ležja između dva svetska rata, zaključno sa obnovljenim i no-vim spomenicima od 90-ih go-dina prošlog veka do danas.

„Izložba je rađena za kraj prošle godine, kada je obeleže-no sto godina od završetka Veli-kog rata i prisajedinjenja Bara-nje, Bačke, Banata i Srema Kra-ljevini Srbiji prilikom formira-nja zajedničke države, Kralje-vine Srba Hrvata i Slovenaca, potonje Kraljevine Jugoslavije. Ona je bila postavljena u Mu-zeju Vojvodine i doživela je ve-liki uspeh, što je meni kao au-toru posebno značajno, jer sam godinu dana sakupljao materi-jal za nju, trudeći se da prika-žem ono što