-:J; .L'-,-:-I;axslT:3

fftr#ff&f*"g'm##$wwfr," ., . 1,". '" ' . i ' , :#Zadovoljstvo da sredinom juna posete Prag i uiivaju u njegovoj lepotiimalo je 153 najuspe5nija saradnika u Prolednom nagradnom takmidenju.NaSe petodnevno putovanje zapodelo je u ranim jutarnjim dasovima naBeogradskom aerodoromu. Moram priznat i da smo svi bi l i veomauzbudeni Sto 6emo posetiti jedan ovako lep grad, a uz t0 i ponosni -zamislite, putujemo u avionu koji je iznajmljen samo za saradnike Zepterosiguranja. Priznajte, to ne moie svakol

Nakon nepuna dva sata, stigli smo na Pra5ki aerodrom, a potom smopolako krenuli ka hotelu "Barcelo" u kojem smo bili sme5teni. Tokomvoinje do hotela, strudni vodidi su nam pruiil i osnovne informacije ogradu, mali uvod u ono Sto nas odekuje. Svi smo bili prijatno iznenadeniSto je najuii centar grada veoma skoncentrisan na svega nekoliko ulica,tako da se brzo moie obi i i . Uz to, prepun je zanatskih radnj i samarionetama i drugim suvenirima. Pored ovakvih radnji, u starom graduse mole na6i veliki broj zlatara sa nakitom od duvenog de5kog granata.Prag je danas jedan od najvei ih tur ist idkih centara, pr i lagodenpotrebama savremenih posetilaca. Predivne zgrade, crkve, trgovi,pivnice su ono Sto vas na svakom koraku oduSevi. lako je bila sredinajuna, u Pragu je ve6 krenula guiva - turisti iz celog sveta stiiu u ovajgrad. Ima ih puno, a dini nam se najvi5e Japanaca.

Strahov, Hraddani, Mala strana, Karlov most, Jevrejska detvrt, Stari grad- Staromesne namesti, Vaclavske namesti - obiSli smo tokom drugogdana boravka. Da bismo razgledanje grada zaokruiil i, nakon Setnje, krenulismo u popodnevnu voinju brodom po Vltavi.

NaS boravak u Pragu upotpunili smo posetom Karlovih Vari. Neponovljivo ifascinantno mesto, skriveno u Sumovitom predelu, na 130 km odprestonice Ce5ke. Jedinstvo i, pre svega, mesto u kojem imate utisak daste se vratili, bar za trenutak, u neka davna vremena, kada su ovde bor'aviliduveni pesnici i umetnici, pripadnici carskih dvorova, plemiii. Setnjaulicama, voinja iidarom do najviSe kule - duvenog vidikovca, posetaruskoj pravoslavnoj crkvi, obilazak vila, starih delova grada, udinili su damnogi od nas poiele da se ovde ponovo vrate. I sigurni smo da hoie.Da bi na5 obilazak bio potpun, za sve ljubitelje vremena vitezova, zmajeva,hrabrih ratnika i princeza, organizovana je poseta srednjovekovnomzamku Konopi5te, izgradenom krajem 13. veka. Kroz istorlju, KonopiSte jeprestavljalo ekonomski i kulutrni centar regiona. U njegovoj okolini nalazese mnoga istorijska mesta i prirodne lepote. Sigurni smo da su mnogi,Setajuii se okolnim parkovima i stazama koje vode ka dvorcu, bar natrenutak mogli da osete duh jednog pro5log vremena.0brise srednjovekovnog zamka, Konopi5te dobija u 1 5. veku. Pored ostalogpoznat je i po svom poslednjem vlasniku - austrougarskomprestolonasledniku Francu Ferdinandu, koji ga je kupio u XIX veku i od njeganapravio izvrsnu rezidenciju. Franc Ferdinand je ubijen u atentatu u Sarajevu1914. godine, a taj dogadaj oznaden je kao podaetak I svetskog rata.Zamak je poznat p0 svojoj izuzetnoj kolekcrli name5taja i drugih umetnidkihpredmeta. Sobe u zamku - spavaie, trpezarija, kuhinja, kupatilo, lidneprostorije prestolonaslednika - opremljene su muzejskom kolekcijomorignilanog name5taja. Posebno je neobidna kolekcija lovnih trofeja, po5to je

prestolonaslednik bio strastveni lovac i kolekcionar. prema podacima,prestolonaslednik je tokom svog Zivota ubio vi5e desetina hiljada raznihvrsta Zivotinja /priznfiemo da je deo zamka u kojem se ovitrofejinalazeprilidno morbidan/.Zbog svoje izuzetne lepote, KonopiSte je mesto gde veliki broj mladihodluduje da svoje vendanje organizuje upravo na ovom mestu. MladencistiZu iz celog sveta, a mi smo se zatekli na svadbi bradnog para izEngleske i Spanije.Posle posete dvorcu, moZete svratiti na osveZenje - pivo iz obnovljenepivnice koja je pripadala lidno samom prestolonasledniku i koja sasvimlogidno nosi njegovo ime "Ferdinand".Vedernje sate u Pragu najlep5e je provesti u nekom od nacionalnihrestorana, gde uz zvuke violine doZivite jedan sasvim drugi prag. Za onemalo mlade tu su diskoteke i provod do ranih jutarnjih sati...A da na5 boravak bude "zadinjen" i nedim drugadijim, potrudili smo seposlednje vede na5eg boravka.

U srednjovekovjnoj tvrdavi - Drevcice - na 40 km od praga, u atmosferiproslih vremena, dodekale su nas stare zanatlije, gutadi vatre i krdmarice,uz osmeh i medovinu - piie dobrodo5lice. U velikoj trpezariji, uz svetlcjstsveia, srednjovekovne igre i muziku proveli smo jedno izuzetno vede. Inaravno, kako smo svi navikli, igralo se i pevalo do kasnih sati.

Vreme vitezova, dama i vilenjaka dodarali smo maskenbalom za koji su semnogi dugo pripremali. Ali, vredelo je.Uz druienje, otkrivanje novih mesta, na5e putovanje se brzo zavriilo.Vratili smo se bogatijiza mnoga iskustva i prijateljstva.NaSa mnogobrojna grupa iivela je i disala zajedno pet dana. I nije bilo bitnoda lije neko mladi ili star4i, kakve su mu navike, temperament - bilo je vainoda smo se svi oseiali kao deo jednog velikog tima - Zepter osiguranja.

ffffi#m ffirmpwww Mm*mm6r Sfltr#Nffi'Vidim veliki grad, dija 6e slava dodirivati zvezde., Tamo u Sumama,pored reke Vltave, na6r 6eS doveka koji pravi kudne pragove (prah) i potome grad 6eS nazvati Prag (Praha)..." ovakvo prorodanstvo, koje jeizgovorila mitska princeza Libu5e, Cesima je ostalo znano iz gradskihhronika u 12. veku.

Prag, prestonica Ce5ke Republike, prostire se dd obala reke Vltave, ima1,2 miliona stanovnika i najveii je grad Ce5ke. Zahvaljujuii bogatstvu svojearhitekture, brojnim spomenicima i jedinstvenim gradskim ambijentom,Prag je od 1992. godine na listi zaStiienih spomenika UNESC0-a.Arhitekturu Praga proiimaju stilovi svih epoha. Kao da je stvoren za sveukuse, u njemu ie svako na6i poneSto za srce i du5u. Zato je centar gradauvek okupiran turistima.

Karlov most, Strahovski manastir, Starogradski trg sa duvenimastronomskim satom, orloj, Praski geto - Jevrejska detvrt sa desetaksinagoga, Narodni muzej sa sjajnom zbirkom umetnidkih dela,pozoriSte,.. samo su neke od znamenitosti koje treba obiii.

lstorijski centar grada, velidine od oko dva kvadratna kilometra, sastoji seod slovenske tvrdave - Hraddani, koja se spektakularno uzdiZe na uzvisenjuiznad Vltave. 0d ovog utvrdenja spu5tate se u tri istorijske celine grada:ispod tvrdave je Mala strana ili Donji grad kroz koji dolazite na fantastidangotski Karlov most, preko kojeg ulazite u Stare mesto ili Stari grad, uproduZetku Setajudi se obalom reke nastaje Nove mesto ili Novi grad.Srednjovekovni Prag je velikim svojim delom ustupio prostor baroknim irokoko gradevinama u 17. i 18. veku. Setaluii gradom, upedatljive su ifasade iz doba secesije i deikog kubizma. S obzirom da ovaj istorijski,

- 4 ,

N a g r* # x * p *t*esa x! * : fff#gt

umetnidki i turistidki centar grada nije velike povr5ine,moguie je lako pe5ice do6i i do njegovog najudaljenijeg inajskrivenijeg dela. Tu Setnju umnogome 6e vam olak5atiatraktivne radnje, suvenirnice, butici, robne ku6e i pivnice- jer nemojte zaboraviti da se ovde pije najbolje inajjeftinije pivo u Evropi!Hraddani ili pra5ka tvrdava podinje od divne Matijasovekapije iz 1614. godine, i kroz dvori5ta pored palata vasvodi do Katedrale Svetoga Vita. 0vde je grob "ocanacije", Karla lV, kao i grobnice svih znadajnih vladaradeike istorije i riznica kruna i insignija carske modi. Hramje podeo da se gradi jo5 1344. godine, gotsku formuizuzetne monumentalnosti dali su mu vrhunski majstori,imenom Matijas i Peter Parler, ali konadan izgled dobijatek krajem 19. i podetkom 20. veka.Donji grad (Mala strana) je splet ulidica i trgovanepravilnih formi i nejednakih velidina koje vas vode doKarlovog mosta, Do 19. veka ovo je bio jedini most prekoVltave. Nastao je davne 1357. godine i izgradio ga jePeter Parler. lma 16 lukova koji nose stazu dugu 500metara preko nabujale reke. lzuzetne barokne statueukraiavaju ovaj most.U starom gradu dominira glavni trg koji se zoveStaromjestske Namesti. U centru je gradska kuia sakomplikovanim, ali spektakularnim astronomskim satomkao glavnim ukrasom fasade. Veinica je gradena izmedu1905. i 19'11. u ekstravagantnom stilu de5ke secesije.Trg okruiuju brojne gradevine sa izuzetnim fasadama, aneobidni tornjevi Tinske katedrale upotpunjavajufascinantan utisak. Na trgu su razni muzidki bendovi,kafanske baSte, fijakeri i brojne turistidke grupe, koje sepoput bili jarskih kugli sudaraju u strahu da im ne uteknelokalni vodid koji se kodoperi pod kiSobranom jarkih boja.Prag je izborio povla56eni status grada lude zabave zamlade Evrope. U gradu su bezbrojni dansing barovi,diskoteke, no6ni klubovi, a provod traje do jutra! Disko-bar "Lavka", na samoj obali Vltave, ispod Karlovogmosta, otvoren je 24 satal lznad ulaza, na oko 1,8metara visine, povudena je crta masnom crvenom bojomi napisan datum 14.08.2002. Toga dana su se u "Lavki"zabavljale vltavske ribe i rakovi. Ljudima nije bilo dozabave, grad je bio pod vodom.7a dame je izuzetno interesantan "5oping" u gradu ukome sve radi isubotom inedel joml A gospoda za tovreme mogu odmarati u brojnim kafanama, medu kojimaje najlep5a atmosfera u kafani "Slavija", u kojoj se okupljapozori5ni svet. Tu je Franc Kafka pio svoj duveni "zeleniotrov", rakiju zelene boje Ab-sinth, u kojoj je alkoholsuvereni vladar.Grad u kome se dve vainije ulice, centralno locirane, zovu"Jugoslovenska" i "Beogradska", mora da se dopadnenaSim turistima. Pored brojnih atrakcija grada, dobrogprovoda i neodekivano kvalitetne i jeftine kupovine, naiimljudima prijaju i pride o brojnim uspe5nim zemljacima umozaiku pra5ke ekonomije. Cini se da je najveii broluspe5nih restoratera i kafedZija na5eg porekla.Najveii problem sa njima nastaje prilikom odlaska izrestorana, ne samo Sto ne iele da naplate ceh ved neiele ni da vas puste da odete dalje...

Affi

rJ$ve Y$rj

4 t * - ' ,'j, "Spremite koEije!" - rede glasno svome sluzi Jevgenij Pavlovid,

ustajudi sa stolice. "Prove5iu nekoliko nedelja u Karlsbadu (Karlove Vari,na nemadkom) pre nego Sto nastavim za Pariz" - bila je njegovazamisao. "Grof Voroncov je ionako u Karlsbadu ved nekoliko meseci, etodobre prilike da se malo odmorim u ledili5tu, sa dobrim dru5tvom" -pomisl i on.Ovo bi lako mogao bi t i odlomak iz neke knj ige iz 19. veka,nekog ruskog autora iz visokog druitva. To Sto je to dista fikcija, neudaljava nas od suStine stvari: zaista su se plemiii iz Husije, na svomputu iz Sankt Peterburga iMoskve ka mondenskomParizu, zaustavljalina duZe u isto tako mondenskom Karlsbadu; i zaista su se nemadkiplemi6i i gospoda zaustivljali na istom mestu na svojim pute5estvijamado Venecije. A 5ta je to tako magidno privladilo sam vrh dru5tvatada5njih imperija, poku5aiemo da razjasnimo.

KaZu da je tadaSnji kralj Ce5ke Karlo lV potpuno sludajno nabasao natople izvore mineralne vode u jednoj 5umi, tokom nekog odmnogobrojnih lovova na jelene 1358. godine,Ne samo da mu se to mesto u de5kim brdima dopalo nego je, osim Stoje potrobio brdo zlatnika da revolucionizuje "Zlatni Prag", tj. osnujeUniverzitet nazvan po njemu, il i izgradi monumentalni kameni mostpreko Vltave, vei je 'investirao", kako bi se to danas reklo, veliku sumunovca da bi izgradio Karlove lzvore, kako ih je, opet p0 samomb sebi,nazvao. Na de5kom je to zvudalo "Karlovy Vary", a Nemci su, nemogavSi lomiti jezik na tu slovenStinu, skovali svoj prevod "Karlsbad",istog znadenja. Kako je Ce5ka docnije potpala pod potpuno nemadkuvlast, i naziv Karslbad je preovladao u narednih petstotinak godina.Godine 1370. grad vei dobija kraljevske privilegije, postaju6i slobodnikraljevski grad, i omiljeno monarhovo mesto za odmor duha i tela. No,pravi uspon Karlove Vari doiivljavaju tokom 1 5. i 1 6. veka, "Krivac" za toje deSki doktor Vaclav Pavel, koji ie, 1522. godine, napravio prekretnicuu medicini, prepisujuii prvi recept za toplu banju nekom svom pacijentu.I dudo se dogodilo. Do kraja 16. veka vedje bilo 200 banjskih kuia satoplom mineralnom vodom i bazendi6ima, jer su svi pr ihvat i l i ovunovinu. Karlove Vari postaju bukvalno i izvor zdravlja.

I tako, godinu za godinom, grad raste i razvija se u jedno ljupko ispokojno mestaSce. Al i , poiar i i poplave uniStavaju sa mukomizgradeno. 1604. je posebno crna u se6anju :itelja Karlovih Vari, jer jetada veliki poiar uniStio veliki deo grada. No, feniksovski nastrojenKarlsbad vaskrsava, 17. vek ie videti veliki napredak. lzgradnja banje jeu punom jeku. Carevi, Avgust l, Petar l, Karlo Vl, birade ovo mesto za

,i!;.;

N a g ra d n a p utova n! e : ffifWg i.tSve

svoje omiljeno, upravo kao i Karlo lV nekoliko stoleda ran'rje.Pu5kin je jedan od redovnih gostiju. DvorZak dak bira KarloveVari za svoje staniSte. Njegova kuia, kao i Pulkinova, sada suatrakcije za turiste i obeleZene su nezaobilaznim tablama... Kozna koliko je dela nastalo, osmiSljeno ili inspirisano ovimgradiCem u brdima... Evo slike: damice u popodnevnoj Setnjivode udtive razgovore sa mladahnom i ne tako mladomgospodom, ispu5tajuii namerno svoje maramice na zemlju...Gospoda u cilindrima se saginju po njih... Uzdasi i Saptanje,tajne i ljubav u vremenu kada je mnogo 5to$ta bilo zabranjeno,ali je zato bilo mnogo dega drugog da ga nadomesti.,. Dvoboji uzoru zbog pogre5ne redi ili pogre5nog udvaranja,.. I tako izgodine u godinu, iz sezone u sezonu.Do 1912. godine traje vreme velikog prosperiteta: monumentalnegradevine, kao i one manje impozantne, vei samo "ljupke" usvojoj polihromatskoj raznovm0sti... Tih godina se i stanovni5tvomenja: naime, doseljava se veliki broj Nemaca iz Nemadke iAustrije, i oni postaju vedina u gradu. Kako se ova oblast nazivaSudetima, ili Sudetskom obla5iu, ovi iitelji ie u istoriji ostatipoznati i kao Sudetski Nemci. Ziveie ovde sve do 1948. kada iedoiiveti tuZnu sudbinu izbeglica, kojima je evropski kontinentodvajkada obilovao: tzv. "Bene5ovim dekretima" proterani su uNemadku i Austriju zbog saradnje sa nacistidkim vlastima, svi,gotovo bez razlike. Ali, neki su i ostali. U Brazilu i dan-danas pravepivo "Bohemia" (0e5ka), kao seianje na staru domovinu.

No, vratimo se na t0 Sta ovaj grad u su5tini i jeste - banja. Abanje imaju i svoje karakteristike, i svoje metode. Ova banja imau svom sastavu 12 ledili5nih izuora, Eija tempertura, kako tonavode precizni domaiini, varira od 42C do 72"C, od kojih jenajstariji i najtopliji poznat pod jednostavnim nazivom VZidlo, iliti"Vrelo". Sama voda koju je mogu6e i piti (ako ba5 morate),sadrZi u sebi od 32 do 35 minerala, kao i mnoStvo ostatakaraznoraznih minerala i ugljenih hidrata. Ve6 moZete zamislitikako ova voda izgleda kada se pije: odajno, naravno - toplo,slano, bljutavo... No, korisna je viSestruko, a posebno zametabolizam organizma. Pa, vredi sepomudit i malo, t rud de (kaZu) bi t ivi5estruko ispla6en, makar u kasnijim

godinama. Tretmani dobijeni u Karlovim Varima sastoje se odkombinacija pijenja same vode, toplih kupki i obmotavanjatoplim oblogama. Cist vazduh i ve6 spomenute kure garantujuvam zdravlje na duge mesece provedene u smogu,Za one koji su tu i da bi se zabavili, tu su i dva kazina, letnjiamfiteatar sa prirodnim kulisama, ili golf teren. Prime6ujete dasu i vidovi zabave prilidno elitni. Ali, bez brige. lako su BorisJeljcin ili Hetmut Kol redovni posetioci ovog mesta, nije ba5 svesamo elita i skupoda, Cene su samo oko 100/o vete nego uPragu, tako da ni $oping nije nemogu6. A tipidne de5ke pivskekrigle, zatim de5ki porcelan vrhunskog kvaliteta ili nezaobilazno"sklo", tj. staklo (sam pogled na ovu red ispisanu svuda pomnogobrojnim radnjama staklene galanterije izaziva neki dudanoseiaj da je neko nemarom ispustio nekoliko slova). Akonaidete u pravo vreme, moZete posetiti i Medunarodni filmskifestival, koji je, ustvari, filmski bijenale, jer se odriava svakedruge godine, Ali, ima ne5to i za svako proleie, bezrazlike.losu Dani Antonjina Dvorlaka, muzidki festival u potpunostiposveden ovom iitelju Karlovih Vari, koji je ovaj gradpodastvovao postavljanjem na mapu muzidkog sveta svojimpremijernim izvodenjem simfonije "lz Novoga sveta". Svetskifestival turistidkog filma, "Tourfilm", takode predstavlja atrakcijuza privladenje gostiju odasvud.No, da se vratimo malo na arhitektonski doiivljaj grada, 5to jeuistinu ono 5to bi se moglo nazvati najupedatljivijim. Zasigurno,najjadi doZivljaj izaziva kej oko reke Teple, koja tede kroz samcentar grada i koja, uprkos svom imenu, nije ni najmanje topla.Hladna je kao led, kako to vei moZe biti jedna planinska redca.

Y::r * {:

i , i -

Kultivisane obale ove reke nazivaju se VZidelnji ulice, il i lzvorskaulica, a ona je, nesumnjivo, remek-delo austrijskog poimanjaeleganci je: sa svoj im raznobojnim fasadama, mnogobrojnimprozorima, ona Sir i jedan gotovo det inj i opt imizam koj i 6esvakoga izvudiz iole depresivnijih stanja. Ptidice koje cvrkuiu izdestara, sanatorijumi u brdu, Sarene kuiice, sve je to verovatnonagnalo austrougarske gradevinare da ba5 na ovom mesrunaprave toliko sanatorijuma za nervne bolesnike, jer stres ovdejednostavno ne moZe post0jati. U lzvorskoj ulici nalazi se iimpresivna i kolosalna Mlinska Kolonada (Mlynska Kolonada),nazvana tako verovatno po nekom mlinu koji je nekada davnostajao na tom mestu. Osim izuzuetno dojmljivog niza klasicistidihstubova, ova zgrada krije i detiri lekovita izvora: Rusalkin izvor,LibuSin izvor, Mlinski izvor i lzvor Kneza Vencla. Ne zaboravite daposetite Carsko kupatilo, hotel "Pubkin" i tri potpuno razliditecrkve za tri razlidite frakcije hriS6anstva. Crkva MarijeMagdalene iz 18. veka, sa svoja dva tornja u baroknom still. No,izrazilo egzotidno deluju anglikanska crkva od crvene opeke naputu ka brdima, koja kao da je pobegla iz dvoriSta KembridkogSveudiliSta, il i romana Edgara Alana Poa, i (ruska) pravoslavnacrkva koja bi mirne du5e mogla biti sme5tena negde usredmoskovskog Kremlja, Novgoroda ili Kijeva. Cetvrt vila,sanatorijuma i hotela, koji su razbacani svuda po mnogobrojnimbrdima koja okruiuju centar grada, i na kojima vode vijugaviputi6i i ulidice, i na kojima se vijore najrazliditije zasrave,pokazuju6i nacionalnu Sarolikost gostiju, moZe biti poslednjaatrakcija za putnika-namernika koji pose6uje ovo darobno mesto.Privatnih kuia ovde kao da nema. Sve vile su posle ll svetskograta nacionalizovane, a zatim pretvorene u luksuzne hotele.

I Sta reii na kraju? Karlsbad nekad, Karlove Vari i nekad davno isad, nazvali ga kako god Zelimo, ovaj mali, ali prelepi grad naobodu Sume neie vas ostavitl bez daha. Naprotiv. lma6etepuno, puno daha, puno vazduha za disanje, sa lakoiom ielanom. Cistota i elegancija ovog mesta, barokne fasade veselihboja mamiie vas da i poslednje naslage stresa, apatidnosti ideprimiranosti ostavite upravo na ovom mestu. To su radili imnogi pre vas...

I'rgl. ' t l'!fi

GI

a;'

''?1.'-E!. t j " 2

gn::84..'; ---.i

"'?, "Ylt; :;

4i* tr'{q}

rl ltl

t it l

-E-'-rt1'"tt

' -t

. ::

:!.i; ,

r ' f

Jelisavka Markovi6, *e*gred

Nagradno putovanje u Prag ostate zapamteno po fantastiinoj organizaciji,lepom provodu, nezaboravnom maskenbalu, a grad Prag, Karlove Vari i sveito smo videli je posebno i savrieno. Poielela sam da se putovanje ponoviito pre. Nove stimulacije, novi izazovi...

M ilica M il i6evi6, Xr **2**?zc

Glavni grad Ceike republike Prag, nalazi se na sanom vrhu listenajlepiih gradova Starog kontinenta. Zahvaljujuti nagradnomtakmitenju Zepter ostguranja i dobroj organizaciji puta od straneZepter Passporta i Markettng sluibe, imali smo priliku da Zlatnigrad vidimo u njegovon punom sjaju. Najjadi doprinos sadainjegizgleda grada ostavio je Karlo lV, zahvaljujuti kojme je Pragdanas najomiljenrja destinacija brojnih kosmopolita. Grad koji 24dasa nudi bezbroj zanimljivth i atraktivnih sadriaja, bilo da ietateglavnim gradskim ulicama, pored reke ili plovite brodom poVltavi. Sva ta unetnidka bogatstva, nacionalne kute, kafite,restzrane, tradtcionalnu muziku, diskoteke bilo je lepie videti idoiiveti uz prisustvo svojih kolega, prijateljaMoja poruka svin saradnicima koji su propustili dolivljaje izPraga je da se svojski potrude i osvoje nagradno putovanje uItaliju iz letnjeg nagradnog takmidenja, kako bi sa svojimkolegama, uz drulenje i zabavu, uiivali u svin iarina putlvanjaZepter osiguranja Prilika koja se ne propuita. Bedima je te{koopisati. mora se doiiveti!

r1l

ir

€{L..ir.:r

::.ii:i3,..I:1,.

ffi

Radmila Kosti6, *e*gnari

Vltavom sam plovila par sati. U momentu sam ponislila bai smo iste ja i "lna" - Vltava. Toliko tradicije, kulture, prollosti i znamenitosti, lepote riistote.'. Vidino i doiivliavamo, a ne moieno je redina prepridati i opisati ni ja, ni "lna". Ja ipak mogu reti da me drugi iuju: postani mnogobogatiii, sretniii izadovoljniji izato poseti Ceiku ividi Prag. ?stale doiivljaje i posete prepustivodidima, oni fute odvesti u Karlove Vari, poieleteida opet boravii u njima. lzvori koji mame svojon lepoton privukli su velika svetska imena iz proilosti, a i danas. Obilazak srednjovekovnog zamkana samo 40 kn od Praga vrati1e tvoie sadainje vreme u daleku proilost i bitei deo nje zaiqla u potpunlsti svim svojim bifum.Sta ioi reti? Sve vreme govori svojim maternjim jezikom i odliino te te razumeti svaki Ceh, ito je doprineto da se osetam blisko sa narodomkoji je pokazao svoju ljubaznost i srdadnost. Naravno, gondole u Veneciji dekaju - ielim da se lpet vozim u njima.

\-? k* ,r ,f :

i .c"" " '?.#

ffi

*.::a.ii*

.:',4:,::*rr.::::il:ar:l:'::,i:

Nagrarinn put*vanje: Pfil g

Zivko Jeli6, Beograd

Sto se tehnidkog d.9!9 putw.anig tite - avioprevoz, hot-el, autobuski prevuz p0 ieikoj, obilasci, veiere, naskenbal... nisl6 da jeveona dobro zaniilien i od19d91 Sam i1loy destinaciie za putovanie ie od starta o'betavao. Atnosfera koja je vladala za vremeputovania, s obziron da ie bilo iako pulo liudi, bila ie izuzetlg. Moia opaska n neka naredna putovanja bi bi6 da se kolege razmestei pomeiaiu po autobusima (ne po strukturana) kako bi se viie zbffiifi, upoznafi i druiili. Sve skupa, nito je viiii lobro i upedatliivo.

Adam [uki6, Ni5

U gradu sa stotine tornjeva, na Karlovom mostu, pored Vltave, na Vaclavskinn_amestima, u crkvi Svetog Vita, u gradu ieikog kralja Karla lV, savremenikaCa.rg Dui91a. , u Pragu, najlepiem evropskom gradui dadki zarobljeni san, kojimi je o9lobodilo Zepter osiguranje Praika impresija, toliko toga da su nanpune oii i duia, to ne treba opisivat| to teba doliveti.

Buba Milanovi6, Jagodina

Biti u P!?gy, gradu koii se po lepoti uporeduje sa zlatom, ne lstavlja niklgravnoduinim, pa naravnl ni nene! Nebrojano lepih utisaka... prlstl, nemlgu se svi utisci u par redenica opisati. Monumentalna arhitekturagrada, oduvani istorijski sponenici, Karlov most, Karlove Vari su ostavilina nene najsnainije tnpresije. Putovanje je bilo fantastiino organizovano,sa sadriajem i utiscima koje nosim neizbrisivo, u nom seianiu!

Liil jana [uki6, Ni5

1sim zarade koiu ostvaruiem, kgmpaniia Zepter osiguranje je noj rad i anbicioznost, pre svega, podriata, a iplemenito nagradila petodnevnim borglykom u PrgOi fe predivne i nezaboravne dane u prekrasnom okruienjunrou,|p sam sa kolegama koii |naiu llitne poglede iteZnje, ato je napredovanje iuspeh u'Kompan1i, joi kada setrud i bogato nagradl zadovolistvo ljudske individue je potpuno.- Drulenje sa iolega'na je saml ut;rdib ve6 jakoukorenjenu veru i posvetenost Zepter lsiguranju.Borgvlk u Pragu 9b9leillo ie mnlgo tlga. voinja brodom po Vltavi, poseta Karlovin Varina, deiki kristal, bogaroarhitektonsko naslede, kultura iivljenja, prelepi restorani, svetlo itamtno pivo...Doiivliai i zadovolistvo koie ne mogu da prenesem u par reienica, jer sam danima govorila i mislila sanl 0tlme...

' t

d? I

Gojko Malinovi6, ***fu* Fela*ks

)rganizaciia putovania ie bila odliina, druitvo fenomenalno, a grad velitanstven. iovek u toi situaciji ne moie da se odluit ita je lepie: gradPrag, Karlove Vari, dvorac Franca Ferninanda, Karlov nost ili kistarenje Vttavoi; kdnom redju, prelepo! Takvo lepo druienje, takvu opuitenuatmosferu nisan doliveo joi od brucoikihdana. Zaista je lepo raditi u konpanil ukoioi se na ovakav natin nagraduju Marko Mar5i6, sse:*ske Fg:E€sss!*enajvredniji. Potruditu se da iden i naputlvarye u ltaliju, jer znam da vredi. }vogputa njedno sa svojin saradnicima!

Aleksandra durdi6, €regas*!w=*

Pet toplih iunskih dana provedenih u Ceikoj ostavili su na nas nezaboravan utisak. Fasciniranilf9 l9p9t0m starog Praga i glanurom Kailovih Vail, kao i istorijskon pridom zamka Konopiite.Uiivaiutiu dobrom druitvu, prikupili.sno mnogo pozitivne energije, ito se odrazi6 ina poslovniruultat, pa je taj radni nesec zavrign sa najboljin prometom-i dosadainjem radu. sia ie1onda se ponovo druiino sa kolegama i zajedno puiujeno, nastavljano joi vetim tumpon.

"Vaino ie utestvovati "- ali isto,tako vainole i biti pruj. .Za sve_svoje prve Zepter osiguranje je organizovalo joi ledno nezaboravnonagradno. pu!7valie Prag - zlatni grad Republike ieike,i Evrope doiekao je otvoreno i toplo I 50 najboljih saradnika Zep,terosigurania' Sve ie na t\m.-Puttl bilo pos9bno i lepo. iarter iet organizoian samo za nas, udoban smeitaj u h1telu, '6p1

rlspoloie.nie svih i niednidka ielja la ito pre otkriiemo sw lepgiu ovog grada. "Snag7m prena slobodi, ljubav1u prenadomovin| - alegoriiskom sliko.m. u salonu reprezentaiyne.kute otkrivena je"mZgidry fornula lepote praga i, naravno, trebalo jevideti sve. Karlov nost, Narodni muzei, Kutu koia pleie, Loreto, Jgvreiski ietvi, Praiko lete ioleje siiii grada poieleli smofliy la Karlovon mostu, popili Plzensko crno dok smo sjrpliwo iekqi aa se pizori na Astronomikom satu otvore i prikaiu sveliulske gre!9, 9 onda, opet prateni (iiom u Pariskoi ulici,'sa uzdahom bacilli pogled u sve 0n0 ito se zive svetskrm nodnimwhom' I ioi iedno nezaboravno pgoodne, plwidba po Vltavi i rutak na brodu u, infit deskih gastroiiniki-iieciia1ten.lzlet. u..Karlwe..Vari ie bio poseb.an doiivliai. Jedna od-naistarliih bania Evrope, saiuvana u svojoj raskosi i tepoti. Balkoniraskoino ukraieni cvetem ostavliali su posefis11 trTis6l(..ieski nixatle iai u Kirtovim Varina jediniien pi svojoj tepoti i ceni.I za. krai putovania ono ito !9 sv1k9 od nas posebno oiekivao - veiera u tvrdavi srednjeg veka. prindevi'i princeze, dobre vile ipaievi, arlekini i san anbiient bili su ono gde ie raspoloienje eskaliralo do kraja. Autentidna muzika u isto tako autentiinomlmbiienlu, plnab divlii i iiazovni ples sred"nlov'ekovn'e igraiice doiarali su nai jeono vrene i ispunili nas.Povratak avionom u vederniim satima i ioi iedan pogled-na Prag notu, potvrda da je zaista zlatan grad.Dok, kruiimo nad Beogradom, _pozdravtlilu ,u't inittu "Beigradanke", a mi opuiteni, sa novin razmii4anj6a 0 n0v0mbudutem putovanju. Da li je to pariz ili Rim ili... ceo svet sa ZEpTER \iIGURANJEMI

-$

Daliborka Vulovi6, ff*es* Feccr

Moie poslednie put-ovanie u..inostranstuo bilo ie sa moiih 5 godina, tako da san joi uvek pod snainin emocijama saputovania u Prag. }rganizaciia puta ie bila na iako visokon nivou. p,revoz, sneitaj,'obitasci...'Kao i oitate kolege koje suputovale u Prag, videli su da ie to prelep, iist grad, nyn istorijskih ipomenika, lwitin zgrada i iitture iipste. To je grad uk^om-e s.e diie punim plutima.. Spomenutu i nai-eg vodiia Miciaetu ioja je n iuro naio ,,urc usp,rn i[, da nam pokaie.Praiani su priiatni, kominikativni, .veseli. Priiateliima prenosino utiske preko fotografija nlin imaii pripi ioo, 1u, retima nen.ofemo sve da opiiemo. Panti1u do kraia svog iivota Prag, Karlove vari (gra"dii i najt e), krstarinle viavom, maskenbal,obilaske, notne provode! lzuzetno ni ie dragi ito sa.m isvoiila nagradu"i sa kolegama isvojim momkon preko Zepterosiguranja bila na tako lepom putovanju. Nadam se da 6e ih biti i u budu6e.