Filipike cetnickog vojvode

Dr Vojislav [e{eq

FILIPIKE ÊTNI^KOG VOJVODE

Dr Vojislav [e{eq


Srpska radikalna stranka Beograd 2002.

Prof. dr Vojislav [e{eq FILIPIKE ÊTNI^KOG VOJVODE Recenzenti Aleksandar Vu~i} dr Nikola Popla{en Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Tehni~ki urednik Branka Bobi} Redakcija Ivana Borac, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi}. Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3 Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa Etiketa, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka

PREDGOVORKraj osamdesetih i po~etak devedesetih godina dvadesetog veka obeleìlo je naglo i bespovratno stropo{tavawe komunisti~kih reìma u celom svetu. Naizgled mo}ne imperije, ru{ile su se jedna za drugom kao kule od karata, brè i lak{e nego {to je iko mogao i da pretpostavi. U Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji u doba pada komunizma prilike su krajwe haoti~ne i komplikovane. Dràvom, koja se na{la u najdubqoj mogu}oj politi~koj i ekonomskoj krizi, formalno upravqa {estoglavo Predsedni{tvo, sastavqeno po bratskom kqu~u, a u stvarnosti, zemqa pred raspadom je brod bez kormilara, koji }e se ubrzo razlupati uz zaglu{uju} tresak, i na kome, u op{tem meteù, svaka od lokalnih oligarhija vu~e na svoju stranu i poku{ava da zgrabi {ta stigne. Oduvek hladna i prora~unata, zapadna jugoslovenska bra}a su se za oluju detaqno i dobro pripremila. Raspad komunizma i wegove tvorevine, zajednice bratskih naroda i narodnosti socijalisti~ke Jugoslavije, Hrvati i Slovenci su spremno do~ekali. Provereni kadrovi Saveza komunista Jugoslavije, na brzinu se presvla~e u demokrate zapadnog tipa, sasvim po ukusu licemernih svetskih centara mo}i i pevaju novu pesmu, koja godi u{ima wihovih patrona iz demokratskog sveta. Jugoslavija im je ionako bila samo prelazno re{ewe, usputna stanica ka ostvarewu tisu}qetnih snova, jednom, kad se ukaè prilika. A kad je do{ao taj trenutak, uz pomo} svojih za{titnika i instruktora sa Zapada, kre}u u ostvarewe ve} dobro osmi{qenog scenarija izdvajawa iz zajedni~ke dràve u administrativnim granicama, nadaju}i se da }e i ovaj put, kao toliko puta kroz istoriju, naivni Srbi sve to do~ekati zate~eni i nespremni. I dok Slovenci i Hrvati, dobro pripremqeni i pod dirigentskom palicom zapadnih instruktora sprovode davno smi{qeni i ve{to, u belosvetskim kuhiwama reìrani scenario ovekove~ewa avnojevskih granica me|u republikama, Srbija se s te{kom mukom otre`wuje i budi iz vi{edecenijskog sna o bratstvu i jedinstvu. Srbe, koji su naivno poverovali u bajku o slozi naroda i narodnosti u Jugoslaviji, ~itav ovaj mete` zati~e prili~no nespremne. Parlamentarni ìvot je jo{ u povoju, a na ~elnim mestima u Armiji su izdajnici i nesposobni komunisti~ki kadrovi. U Srbiji raznorazni pokreti i partije ni~u preko no}i, ali me|u liderima novoformiranih politi~kih grupacija mali je broj onih koji su zaista svesni sve teìne i ozbiqnosti istorijskog trenutka u kome se srpski narod na{ao. Jedan od tih svesnih je dr Vojislav [e{eq, koji je ve}3

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

i robijao zbog toga {to se usudio, kada niko drugi nije smeo, da otvoreno progovori o zlo~ina~koj prirodi komunizma, onda kada se wegov kraj jo{ nije ni nazirao, kada je ta gra|evina izgledala mo}na i ~vrsta. Dr [e{eq, o~eli~en dugogodi{wim disidentskim staòm, u vreme kada se mnogi novope~eni lideri tek presvla~e i o{tro kritikuju komunizam, koji su do ju~e veli~ali, u politi~ki ìvot Srbije ulazi kao ve} formiran politi~ar. Prva politi~ka organizacija, ~iji je jedan od osniva~a, je Srpski slobodarski pokret. Jo{ tada postavqeni principi ne{to su od ~ega, za razliku od svih drugih na politi~koj sceni Srbije, nije odstupio, nikad tokom bavqewa politikom. Kao politi~ar je sazrevao i usavr{avao se, ali ostao je veran osnovnim principima, postavqenim na po~etku bavqewa politikom, a to su: sloga i izmirewe Srba, bez obzira na ideolo{ke, verske ili regionalne razlike, zalagawe za gra|ansko, demokratsko dru{tvo, vi{epartijski sistem i parlamentarnu demokratiju i zalagawe za privatnu svojinu i trì{nu privredu. A srpski nacionalni interes je uvek, kroz sve godine wegovog bavqewa strana~kim radom na prvom mestu. Po~etak devedesetih je period krajwe ugroènosti srpskog naroda na prostorima Jugoslavije u raspadu. Do{lo je doba krvavog razgrani~avawa me|u bra}om, a dr Vojislav [e{eq je, mo`da vi{e od svih drugih politi~ara, svestan va`nosti i neponovqivosti istorijskog trenutka u kome se odlu~uje o budu}nosti naroda za ko zna koliko godina unapred. Svestan je da se sve snage moraju koncentrisati na jedan, najva`niji ciq odbranu srpstva i u tom ciqu spreman je da sara|uje sa svim patriotskim politi~kim snagama, bez obzira na ideologiju. Ta doslednost u zalagawu za nacionalni interes je osnovni kvalitet, koji dr Vojislava [e{eqa kao politi~ara razlikuje od svih drugih, i tada{wih reìmskih i opozicionih stranaka koje su, vo|ene uskim strana~kim interesima, bile spremne i da se presvuku od nacionalisti~ki orijentisanih u kosmopolitske i obrnuto, ve} prema potrebama, kako ocene da je trenutno politi~ki korisno. Dr Vojislav [e{eq od borbe za srpski nacionalni interes, od nacionalizma ne odstupa, ~ak ni onda kada igrati na tu kartu nije nimalo unosno, i kada se ~itavo doma}e i svetsko javno mwewe obru{ava na wega. Ta nit vodiqa provla~i se kroz sve faze wegovog politi~kog delovawa, od Srpskog slobodarskog pokreta, preko Srpskog pokreta obnove, Srpskog ~etni~kog pokreta, do Srpske radikalne stranke. Srpski ~etni~ki pokret zna~io je oìvqavawe ~etni~ke tradicije, potiskivane godinama u Srbiji. Do formirawa Srpskog ~etni~kog pokreta, o ~etnicima se govorilo samo kao o koqa~ima iz Drugog svetskog rata i ratnim zlo~incima. Komemoracija Draì Mihajlovi}u, parastos srpskim junacima palim od komunisti~ke, krvni~ke ruke, akcija poziv na ru{ewe ku}e cve}a, skidawe plo~a sa manastira Prohor P~iwski bile su smele akcije pripadnika S^P-a, koje su navukle gnev reìma. Srpski ~etnici preko no}i postaju neprijateqi broj jedan, najneugodniji protivnici, i dok su druge novoformirane opozicione stranke maène i paène, i proteìrane u dràvnim medijima, od strane reìma, kome je to bila i dobra prilika da demonstrira svoju demokrati~nost, srpski ~etnici su nemilosrdno progoweni. Protiv vojvode Vojislava [e{e4

qa diè se velika hajka u medijima, podme}u mu se najprqavije laì i klevete, a da mu se ne ostavqa nikakva mogu}nost da se brani i demantuje glasine. Kona~no, demokratski reìm je pokazao pravo lice: odbija da registruje Srpski ~etni~ki pokret, a dr Vojislav [e{eq dospeva iza zatvorskih re{etaka. Takvim pona{awem tada{wa vlast u Srbiji pokazuje samo jedno: da se jedino srpskih ~etnika zaista boji. Dok kroz kwigu pratimo razvojni put politi~ara dr Vojislava [e{eqa, od disidentskih dana, preko Srpskog slobodarskog pokreta, Srpskog pokreta obnove, Srpskog ~etni~kog pokreta, sve do formirawa Srpske radikalne stranke 1991. godine i wenog delovawa do 1994, imamo prilike da se, kroz razgovore dr Vojislava [e{eqa sa novinarem Sini{om Aksentijevi}em, upoznamo ne samo sa stavovima ovog politi~ara i svim onim kroz {ta je pro{ao, nego i sa kompletnom srpskom politi~kom scenom prve polovine devedesetih. Dr Vojislav [e{eq, u razgovorima vo|enim tokom 1993. i 1994. godine otvoreno pri~a o li~nostima sa srpske politi~ke scene, i neretko ih otkriva kakvi su kao qudi, van javne politi~ke scene, van onoga kako se predstavqaju u javnosti. Srpska radikalna stranka je, od samog formirawa, bila nepomirqivi protivnik socijalisti~kog reìma, ali i svih onih stranaka demokratske orijentacije, koje su samo ispostave zapadnih centara mo}i. Srpski radikali se od po~etka delovawa trude da sru{e socijalisti~ki reìm i isti~u u svakoj prilici wegovu korumpiranost i nesposobnost, ali mu ne odri~u patriotizam u jednom periodu, i nikad ne pristaju da se taj reìm ru{i na ulici, po diktatu spoqa, na krvavim i ru{ila~kim demonstracijama i zbog toga mu jedan deo opozicije daje nadimak crveni vojvoda. Ne obaziru}i se na podmetawa i klevete, da iz ne zna se kakvih dilova i interesa odràva socijalisti~ki reìm na vlasti, srpski radikali nastavqaju da dosledno zastupaju politiku odbrane srpstva svuda gde je ono ugroèno, u tu svrhu se udruùju}i i sa najè{}im ideolo{kim protivnicima, samo ako oni stoje na patriotskim pozicijama. A Socijalisti~ka partija Srbije je vodila patriotsku politiku sve do 1993, do prihvatawa po Srbe krajwe nepovoqnog Vens-Ovenovog plana, kada je srbijanska vlast poklekla pod pritiscima i ucenama sa Zapada i po~ela da se trudi da pritiskom na Srbe iz Republike Srpske dokaè zapadnim mo}nicima poslu{nost i lojalnost, nadaju}i se ukidawu sankcija. Tada Srpska radikalna stranka, od saradnika u odbrani srpskog nacionalnog interesa postaje preko no}i najè{}i, nepomirqivi kriti~ar i protivnik reìma. Razgovori novinara Sini{e Aksentijevi}a sa dr [e{eqom, objavqeni u kwizi Filipike ~etni~kog vojvode vo|eni su tokom 1993. i 1994. u vreme najè{}ih sukoba srpskih radikala sa socijalisti~kim reìmom u Srbiji. Radikali o{tro zameraju tada{wem predsedniku Srbije, Slobodanu Milo{evi}u, {to je potr~ao da izvr{ava naloge iz zapadnih centara mo}i, i kre}u u o{tar politi~ki obra~un sa dràvnim vrhom, koji do tada, iz patriotskih razloga nisu dirali, i smelo, ne pla{e}i se mogu}ih posledica, objavquju sijaset afera u koje je ume{an sam vrh vlasti u Srbiji.5

Sankcije koje nam je uveo Zapad predstavqaju nam mnogo mawi problem od nesposobne i korumpirane vlasti otvoreno tvrde srpski radikali. U septembru 1993. pokre}u inicijativu za obarawe republi~ke vlasti, sa obrazloèwem na 46 kucanih strana, zbog katastrofalnog vo|ewa pre svega socijalne i ekonomske politike, koje ve} krajwe ugroàva gra|ane Srbije, koji su se na{li na ivici gladi. To dovodi do raspu{tawa republi~kog parlamenta u oktobru 1993, na inicijativu predsednika Srbije, pre svega, kako tvrdi predsednik Srpske radikalne stranke, da ne bi do{lo do izglasavawa novog zakona o Radio televiziji Srbije, u kome se insistira na novom, vi{estrana~kom upravnom odboru. Istovremeno sa inicijativom za smenu socijalisti~ke vlasti, radikali otvaraju i niz afera u svim segmentima funkcionisawa dràvne vlasti: privredi, finansijama, vojsci, policiji uvek ma{u}i papirima, dokazima i argumentima za svaku iznetu tvrdwu, protiv kojih napadnuta strana ne moè ni{ta. Protiv o{trice radikalske kritike svi su bespomo}ni, i zato se srpskih radikala svi na politi~koj sceni Srbije, kojima savest nije ~ista, pla{e. Javnost Srbije u to vreme potresa bezuspe{no od strane reìma prikrivana afera sa na~elnikom General{taba Vojske Jugoslavije @ivotom Pani}em, i wegovim sinom, vlasnikom privatne firme koja je vojsci liferovala namirnice i razne druge potrep{tine po nepovoqnim uslovima. Iako je reìm pojedinosti o tim poslovima ~uvao kao najve}u dràvnu tajnu, budnom oku srpskih radikala, savesti Srbije, ni{ta nije moglo da promakne, nema te tajne, ma koliko bri`qivo ~uvana bila, koju oni ne provale i objave na sva zvona, jer politi~ari su javne li~nosti i nijedan wihov korak sme da ostane skriven od javnosti, obja{wava dr [e{eq. Srpski radikali prvi ukazuju na velike mahinacije na trì{tu novca, nezakonito poslovawe raznih privatnih banaka sa blagoslovom reìma. Dr Vojislav [e{eq, odmah po izbijawu afere sa Jugoskandikom, predlaè da se Jezdimiru Vasiqevi}u pruì abolicija, pod uslovom da javno ispri~a s kim je i {ta mutio jer jasno je, tvrdi lider srpskih radikala, da ni gazda Jezda, ni Dafina sve te malverzacije nisu mogli da rade sami od sebe. Reìm im je u po~etku zdu{no davao pompeznu reklamu i podr{ku, a posle samo oprao ruke i skinuo svu odgovornost sa sebe. Ministarska afera je samo vrh ledenog brega, kaè dr [e{eq, a trag mahinacija i malverzacija vodi do samog dràvnog vrha. êlnog ~oveka reìma u vreme najè{}ih sukoba kada je to bilo najopasnije, dr [e{eq otvoreno proziva kao najve}eg mafija{a i glavnog kriminalca u dràvi. Privatizacija koja je u toku, krajwe nepravedna, gotovo je neprikrivena pqa~ka, kojoj je dru{tvena imovina samo pokri}e. Na vrhu u Vojsci Jugoslavije su nesposobni, korumpirani i izdajni~ki kadrovi, i oni uìvaju privilegije, a sposobni ostaju u senci, a u redove Vojske Jugoslavije, {to je nedopustivo i krajwe opasno, infiltrirao se Savez komunista pokret za Jugoslaviju, po re~ima dr [e{eqa teroristi~ka organizacija koja nelegalnim, vanparlamentarnim sredstvima, putem pu~a u vojnom vrhu, planira da se do~epa vlasti.6

U Srbiji deluju do zuba naoruàne, paravojne i parapolicijske strana~ke formacije koje drè reket, zavode teror i strahovladu, podme}u provokacije politi~kim protivnicima, i kojima vi{e niko ni{ta ne moè, jer deluju pod okriqem reìma. To su prave male partijske vojske sa dobro obu~enim specijalcima. I, {to je za reìm najpogubnije, za sve {to iznose u javnost, srpski radikali imaju argumente, nepobitne, raspolaù papirima, a mnogi od tih dokumenata su objavqeni u kwizi. Dr Vojislav [e{eq i srpski radikali pokazuju da su neustra{ivi i beskompromisni u obra~unu sa nepravdom. Upu{taju se u otvorenu i bespo{tednu borbu sa politi~kim protivnikom koji je u mnogo boqoj poziciji. Moralno pokri}e da nastupaju tako bespo{tedno u kritici kriminalnih pojava u dru{tvu je to {to su ~isti od kriminala, nisu kompromitovani u~e{}em ni u najsitnijim mutnim radwama, za wih se ne moè na}i ni{ta, i po tome su uvek bili prepoznatqivi i po{tovani, ~ak i od strane najè{}ih politi~kih protivnika. Naravno, bilo je svakakvih kleveta i izmi{qotina lansiranih kroz medije, ali to na duè staze nikad nije uspevalo, jer je bilo jasno da se radi o prozirnim podmetawima, i da nikad nikakav konkretan dokaz o ume{anosti srpskih radikala u kriminal nije iznesen u javnost, pa su sva ta strana~ka prepucavawa ostajala pucaw u prazno. A podmetali su srpskim radikalima sva{ta. Da bi na vlast u Republici Srpskoj izvr{io pritisak da potpi{e, po tamo{we srpsko stanovni{tvo krajwe nepovoqni, Vens Ovenov plan, reìm u Srbiji je poku{ao u}utkati glas savesti srpske radikale. Nabe|ivali su dobrovoqce iz Srpske radikalne stranke da su se ratovima vo|enim na teritoriji biv{e hrvatske i bosanskohercegova~ke federalne jedinice pokazali kao ratni zlo~inci i profiteri, i zbog navodnih zlo~ina i pqa~ki pompezno ih hapsili, ali kako nikakvih dokaza za to nisu mogli na}i, pu{tali su ih na slobodu u najve}oj tajnosti i medijskoj ti{ini. Dr Vojislava [e{eqa socijalisti u to doba na sva zvona progla{avaju fa{istom, zlo~incem, alkoholi~arem, psihopatom, i ~ime sve ne, sve u èqi da sebe Zapadu prikaù kao predane borce za mirno re{ewe sukoba, daleko od svakog nacionalisti~kog ekstremizma, za koji nabe|uju srpske radikale. Me|utim, oni ne ostaju du`ni i iznose niz afera sa rati{ta, u koje su do gu{e ume{ani pripadnici jedinica koje su se borile pod pokroviteqstvom ~elnih qudi tada{weg reìma. Za razliku od socijalista, srpski radikali za svaku svoju tvrdwu raspolaù dokazima. Tokom 1993. i 1994. godine podiè se stra{na medijska hajka protiv Srpske radikalne stranke. Klevete se {ire sa svih strana, a ne daje im se nikakav prostor da to demantuju. Reìm u dr Vojislavu [e{equ i srpskim radikalima vidi najopasnije protivnike, jer, za razliku od drugih, nisu prazni buka~i, i za sve {to iznesu u javnost uvek imaju dobro proverene argumente. Preti li nam slobotomija je zbir televizijskih emisija s kraja 1993. i tokom 1994. godine. Dr Vojislav [e{eq u predizbornoj kampawi pred izbore 1993. putuje kroz Srbiju, koriste}i svaku priliku da se pojavi u medijima i predstavi program stranke. To je vreme kada socijalisti~ki re7

ìm veoma o{tro nastupa i vodi bespo{tedan medijski rat protiv politi~kih protivnika, a Srbijom kruè pri~e da je mogu}e da do|e i do uvo|ewa vanrednog stawa. Lider srpskih radikala se ne da zastra{iti i koristi svaku priliku za javni nastup da najè{}e napade uputi na ra~un reìma. Iznosi sve {to zna o malverzacijama i mahinacijama u koje su ume{ani visoki funkcioneri i otvoreno isti~e u svakoj prilici da narod u Srbiji ìvi tako bedno i te{ko samo jednim delom zbog sankcija koje nam je uveo Zapad, ali najve}im delom zbog nesposobne i krajwe korumpirane vlasti, koja je uz to jo{ i nemo}na da se suo~i sa izazovima istorijskog trenutka. Za pompezno najavqivan program ekonomskog oporavka, ko zna koji po redu, tvrdi da je {arena laà, bacawe pra{ine u o~i napa}enom i gotovo ve} gladnom narodu, sra~unata samo na to da se uzme koji glas vi{e. Socijalisti, kaè dr [e{eq, stalno smi{qaju nove ekonomske programe, koji }e nas navodno izvu}i iz te{ke ekonomske krize, ali od toga nema ni{ta, kategori~an je on, jer da su sposobni i da umeju, odavno bi ne{to preduzeli da se stawe promeni. Za razliku i od reìma i od ostalih opozicionih stranaka, srpski radikali ne daju nikakva la`na obe}awa pred izbore (kao {to su, na primer, ~uvene najmawe plate i penzije od po 1.000 maraka). La`na obe}awa daju neodgovorni i neozbiqni politi~ari, kojima je ciq da po{to poto do|u na vlast, radi same vlasti i privilegija koje ona sobom donosi, pa u tu svrhu ne biraju sredstva. Srpski radikali praznim obe}awima nikad ne pribegavaju. Naprotiv, jedino {to garantuju narodu u Srbiji ukoliko im ukaè poverewe da vode ovu zemqu, su reke znoja i naporan dan da bi se svakoga dana ìvelo za jednu nijansu boqe. U gostovawima u tv-emisijama, dr [e{eq ne izbegava ni najprovokativnija i najneprijatnija pitawa. Naprotiv, kao da ba{ takva pitawa jedva ~eka. Naj~e{}a zamerka koju mu upu}uju gledaoci i pitawe na koje naj~e{}e mora da odgovara je za{to je podrào formirawe mawinske socijalisti~ke vlasti posle izbora 1992, kada je ve} tad opozicija, da se ujedinila, imala dovoqno snage da sru{i socijaliste sa vlasti. Zbog tog gesta mu je deo opozicije pri{io epitet crveni vojvoda. Dr Vojislav [e{eq obja{wava da srpski radikali nikad sebi ne bi dozvolili da se udruè sa otvoreno antipatriotskim i izdajni~kim strankama, samo da bi ru{ili socijaliste sa vlasti i da nisu hteli da preuzmu odgovornost za jo{ ve}i haos koji bi nastao u zemqi dolaskom tih snaga na vlast, jer srpski radikali mogu da sara|uju samo sa patriotskim snagama. A da nikada nije bilo iskrene qubavi sa socijalistima, ne treba ni dokazivati. Srpski radikali su bili beskompromisni kriti~ari reìma, a o nekoj koaliciji i u~e{}u u vlasti ({to su im socijalisti u to vreme nudili), nisu hteli ni da razmi{qaju. U seriji emisija Su~eqavawe stranaka na dràvnoj televiziji, pred izbore u decembru 1993. godine, dr Vojislav [e{eq dokazuje da je politi~ar velikog formata, kompetentan da argumentovano raspravqa o svim bitnim pitawima funkcionisawa dràve: ekonomiji, socijalnoj politici, privatizaciji i ~itavom nizu drugih tema i da jednostavno niko nema snage8

da se suprotstavi wegovim argumentima. Beskompromisno otvoreno iznosi i najneprijatnije podatke o politi~kim protivnicima i polemi{e bez dlake na jeziku, ~esto iznose}i i veoma neprijatne ~iwenice o politi~kim protivnicima, {to neretko izaziva wihov gnev i izbacuje ih iz takta. Predsednik Srpske radikalne stranke ulazi u o{tre verbalne duele, kako sa predstavnicima reìma, tako i sa predstavnicima opozicionih stranaka, nimalo ne {tede}i ni jedne ni druge, polemi{u}i koliko god ima mogu}nosti i prostora za tako ne{to, jer, i te emisije su svojevrsna farsa, gde svaka od stranaka dobija po cela 3 (!) minuta da predstavi svoj program u odre|enoj oblasti, a posle toga se strana~ki predstavnici jedva mogu izboriti da se jo{ jedan ili dva puta ~uje wihova re~, na po minut , jer su emisije namerno prebukirane sa bezbroj stranaka, a za mnoge od wih niko nikad nije ni ~uo. One su tu, naravno, samo da mute vodu i oduzimaju vreme ozbiqnim opozicionim strankama. Dr Vojislav [e{eq uop{te ne ulazi ni u kakve polemike sa predstavnicima bezna~ajnih stranaka, jer ne}e na wih da gubi vreme i otvoreno se, u svakoj prilici, zalaè za {to hitnije ra{~i{}avawe politi~ke scene u Srbiji. Male, bezna~ajne stranke prave zbrku i na seriji okruglih stolova organizovanih 1992. godine povodom raspisivawa prevremenih saveznih izbora, ~iji je sadràj predstavqen u delu kwige pod nazivom Okrugli stolovi. îtava serija sastanaka reìmskih, opozicionih i vanparlamentarnih stranaka odràna je u jesen 1992. godine, s ciqem da se prona|u kompromisna re{ewa oko odràvawa izbora. Dr Vojislav [e{eq o{tro kritikuje praksu da na okruglim stolovima o tako bitnim pitawima vreme zauzimaju bezna~ajne stranke, ~ija re~ nikome ne zna~i ni{ta. Neki od onih koji se tu pojavquju da oduzimaju vreme su obi~ni cirkusanti, a ima i pravih klini~kih slu~ajeva. Dr Vojislav [e{eq predlaè da se hitno sprovede preregistracija politi~kih stranaka i da se pritom postave mnogo o{triji kriterijumi za registraciju, kako bi ubudu}e bilo {to mawe tih mutivoda na politi~koj sceni. Od avgusta do oktobra 1992. godine odràno je 8 sednica Okruglog stola. Na wima se raspravqalo o svim detaqima vezanim za predstoje}e prevremene savezne izbore, a najvi{e polemike vodilo se o izbornom principu i neravnopravnom tretmanu stranaka u medijima. Vlast se zalaè za ve}inski, a sve opozicione stranke za proporcionalni izborni princip. Reìm pristaje na proporcionalni, s tim {to zahteva prevelik broj izbornih jedinica 20, {to je za opoziciju potpuno neprihvatqivo. U takvoj situaciji, niko osim srpskih radikala ne pokazuje dobru voqu da se zaista prona|e neko kompromisno re{ewe. Dr Vojislav [e{eq neprekidno apeluje na predstavnike i jednih i drugih da se prona|e kompromis, jer to je, u krajwoj liniji, i svrha sazivawa serije okruglih stolova. Na to predstavnici demokratske opozicije, kojima, sve je jasnije, i nije ciq obarawe vlasti putem izbora, o{tro reaguju, opet nabe|uju}i srpske radikale za pajta{ewe sa reìmom. Pred kraj, opozicione stranke otvoreno idu na rasturawe okruglog stola, a ne iznalaèwe mogu}nosti kompromisa i pokazuju da nisu ni bile spremne ni na kakav dogovor i kompromis, ve} samo za talasawe.9

Dr Vojislav [e{eq stalno upozorava da je u interesu svih opozicionih stranaka, pa i srpskih radikala, da se na|e zajedni~ki jezik sa socijalistima po pitawu izbornog zakona, jer ako se bude i{lo grubo, |onom, bez spremnosti na dijalog, SPS }e se zainatiti, pa }e propisati najgore mogu}e uslove i opozicija ne}e posti}i ni ono {to bi ina~e mogla. Ako budemo terali mak na konac, ne}emo posti}i ni{ta, kaè dr Vojislav [e{eq. Zatim sledi serija su~eqavawa stranaka na Radio televiziji Srbije, ovoga puta pred prevremene savezne izbore. Na saveznom nivou srpski radikali se zalaù za o~uvawe kontinuiteta Jugoslavije, jer je to privremeno, za taj istorijski trenutak, najboqe re{ewe, koje otvara mogu}nost za ujediwewe svih srpskih zemaqa, a onda, u perspektivi, i promenu naziva dràve. Slu~ajne ispovesti i poneka intriga je zbir tekstova poslastica za one koji èle da saznaju ne{to o dr Vojislavu [e{equ i privatno, iz kojih upoznajemo ~etni~kog vojvodu beskompromisnog polemi~ara od koga zaziru politi~ki protivnici kao {armantnog i komunikativnog, ali i patrijarhalnog, porodi~nom gnezdu odanog ~oveka, koji iznad svega voli decu i mirnu porodi~nu luku. Novinari nekih jugoslovenskih porodi~nih ~asopisa zavirili su u wegov dom i upoznali ~itaoce sa Vojislavom [e{eqom privatno i sa wegovim najbliìma. Osim {to upoznajemo dr Vojislava [e{eqa kao emotivnu i patrijarhalnu osobu, ali i kao srcelomca, ~oveka omiqenog me|u lep{im polom. Na u {ali raspisani Konkurs za vojvotkiwu koji u nastavcima objavquje Radio tv revija, javqa se na desetine pripadnica ne`nijeg pola, toplo se preporu~uju}i tada jo{ neoèwenom vojvodi, koga one vide kao idealnog mu{karca, sa kojim bi rado provele ìvot. To je i doba velike popularnosti horoskopa i raznoraznih predskazawa, pa u ovoj kwizi moèmo saznati i kakvu su budu}nost vidovwaci po~etkom devedesetih proricali popularnom lideru srpskih radikala.

Dr Vojislav [e{eq


Beograd 14. februar 2002. godine

Ivana Borac

I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1994.10 11

Recezenti: Novak Savi} Slobodan Stanki}

PREDGOVOR PVOM IZDAWUGodina 1990. bila je vrlo {arolika godina: za neke bila je to godina euforije, za druge godina u kojoj je sve krenulo naopako. Jedni su u toj godini hteli da se kona~no osvete za razne nepravde i nepravde, drugi su smatrali da je do{ao ~as da pokaù svoje {to uobraène, {to istinske do tada sputavane sposobnosti. Bila je to godina velikih nadawa, ali nadawa koja su svoju podlogu i svoja opravdawa imala mnogo vi{e u pustim èqama no u tu`noj realnosti u kojoj smo ìveli. Lo{e savesti su bile ~vrsto re{ene da ne ustupe ni deli} otetog, ste~enog i izgra|enog, dok prevareni, opqa~kani i tek progledali, sa svoje strane, pak, nisu bili ni spremni ni sposobni da ih i najmawe ugroze. Znalo se da je tamo negde, daleko od nas, u sred Berlina, pao nekakav zid, da je u neposrednom susedstvu, u Rumuniji, sa zastave uklowena petokraka zvezda, simbol zla i izopa~enosti, i da sad i nama vaqa ne{to ~initi. [ta i kako, to niko nije ta~no znao. I jo{ ne{to ogromna ve}ina nije znala: Komunizam, protiv koga su se spremali da se bore, ve} je bio mrtav. Komunisti i mnoge druge boq{evi~ke prirode behu ga nadìveli, ali ono {to smo znali i zvali komunizmom uginulo je. Naravno, to wegovo uginu}e nije bilo posledica nikakvog naglog porasta hrabrosti i nabujale qudskosti naroda koje je tla~io, niti je bio znak, jo{ mawe dokaz, da se komunizam istro{io i otupeo, otupaveo i onemo}ao. Jednostavno, onakvom kakav je bio, naime pravqen za jednu generaciju silnika, komunizmu je vreme isteklo kad i Titu, @ivkovu, Ulbrihtu i Honegeru, Gomulki i Cirankijevi~u, Staqinu i Bre`wevu, âu{eskom, Enver Hoci, Kadar Jano{u... Da je hteo, komunizam je jo{ decenijama mogao da àri i pali, a da je tako vidi se i iz toga {to ga nije oborio niko spoqa ve} je, u praskozorje novog, prefiwenijeg, totalitarizma sam sebe ukinuo. Po prvi put u qudskoj istoriji tiranije padaju same od sebe i bez prolivawa krvi (ako se izuzme âu{esku koji je, nesretnik, poverovao u svoju sopstvenu mo}). Taj pad nije prouzrokovala borba {irom sveta rasutih istrajnih i prekaqenih boraca protiv komunizma, ve} je bio posledica preko potrebne izdaje. Da je ta izdaja bila preko potrebna vidi se i po Nobelovoj nagradi koju je gospodin Gorba~ov dobio po obavqenom poslu. Pod pla{tom borbe protiv komunizma istovremeno se podriva i dràvnost zemaqa doju~era{weg Isto~nog bloka. Novi svetski poredak pe13

12

snicom lupa na vrata, a razni Gorba~ovi, Haveli, Romanui, Valense... ma{aju se kvake. [to se ti~e zemaqa Zapada, one su dobijawem svojih zlatnoùtih petokraka na evropskoj zastavi ve} obezdràvqene: za wih se ve} sve re{ava u Briselu i [trasburgu. Svojevrstan problem novom totalitarizmu predstavqa Jugoslavija: wen geografski poloàj je vrlo vaàn; multinacionalna je; skoro da nema vere koja tamo nije zastupqena; wena vojska i naoruàwe su na dobrom glasu; Srbi su slobodarski narod, a izgleda da se i Hrvatima vlast osladila; {to je najgore, nema nijednog predsednika s kojim bi se bilo lako dogovoriti, ve} wome vlada {estoglavo Predsedni{tvo. Te 1990. godine jugoslovenski komunisti su boqe od svih videli {ta se sprema i koja }e sila na wih nagrnuti. I {ta su u~inili? Raspr{ili su se kao jato koko{aka i poku{avaju da se u~aure unutar svojih granica koje im je voqeni Stari ostavio. Hvataju se prve maske koju dohvate i pod wom se nude slobodnom i demokratskom svetu kao jedini legitimni zastupnici svog naroda. Sveop{ti i lokalni savezi komunista se raspadaju, pa tako i na{, ovaj srpski. Wegovi ~lanovi vi{e nisu prinu|eni da ga napu{taju i bacaju svoje partijske kwiìce. Samoukidawem dobijaju ispisnice i vi{e ni{ta im ne stoji na putu da se razmile po raznim partijama, pokretima, strankama, savezima, krugovima, udruèwima... Re{eni su da se ne sagiwu, uvereni da svoja ube|ewa izdati ne mogu, a znaju}i da su zajedno ja~i, najprobraniji okupqaju se u Socijalisti~koj partiji Srbije (SPS). Svi ostali prave op{ti mete`: postaju nacionalisti, demokrate, slobodari, obnavqa~i, odbraniteqi, monarhisti, svetosavci, narodwaci, liberali, novi komunisti, seqaci, radnici... Pisci pornografske poezije postaju srpske majke, kosmopolitama smeta jekavski govor, popovi i |akoni prete, nerotkiwe se brinu o budu}nosti na{e dece... Kad je bal nek je bal kaè grupa isluènih generala i zlodu{nih internacionalaca. Dozivaju sebi nepopravqive nostalgi~are (àl za mlado{}u), mlade naiv~ine koje jo{ ne veruju da je sve ve} pojedeno i popijeno, kao i sve one kojima hri{}anstvo nije u stawu da zadovoqi potrebe u pogledu bratstva, jedinstva i jednakosti. Tako se na balu pod maskama pojavquje i jedno stra{ilo: Savez komunista pokret za Jugoslaviju! Pojavquje se u pravo vreme, vrlo kratko pred decembarske izbore. Tek da od zla ima jo{ i gore. Te 1990. godine na jednoj strani se daju zaveti Milo{u i Lazaru, Wego{u i Sv. Savi, Kara|or|u i Sin|eli}u, preti se odsecawem ruku koje po Srbiji nose tu|e barjake, dok se na drugoj strani daju zaveti Titu i Kardequ, Pijadeu i Kidri~u, Dolancu i Fadiq Hoyi, preti povampirewem, krvqu, tenkovima... Kao pri svakom brodolomu, i ovde je zbrka potpuna. Kroz tu zbrku, na relaciji BatajnicaBeogradBatajnica, svakodnevno se u autobusu moè sresti jedan plavokosi dugajlija sa crnom aktn-ta{nom u ruci. I on je opozicionar!14

Svakodnevno druguje sa svojim novope~enim kolegama opozicionarima. Mnogi misle da im se pridruìo, a tek poneko zna istinu. Oni su se wemu pridruìli. Neupu}enost je lako shvatqiva: gospoda opozicionari su ugledni advokati, novinari, kwièvnici, profesori univerziteta, sve{tena lica, ve} tradicionalno opozicionari, pesnici, nosioci raznih nagrada... Plavokosi iz batajni~kog autobusa nije imao mnogo vremena za sticawe nagrada i pisawe pesama: tek mu je trideset i {esta godina. Uz to, morao je i da robija. Dodu{e, nije ba{ ni on sedeo skr{tenih ruku: kao da je znao da }e morate neko vreme i da robija, Pravni fakultet je zavr{io za samo dve i po godine. Videv{i da mu ide od ruke, odradio je i doktorat i tako postao najmla|i doktor nauka na tlu dana{we Makedonije, Slovenije, Republike Srpske, Crne Gore, Srbije, Republike Srpske Krajine, Hrvatske, Herceg Bosne i onog Alijinog soka~eta, tamo negde u Bosni. Ili, kra}e re~eno, na tlu onda{we Jugoslavije. Po{to je i vojsku odsluìo, do{lo je vreme da se pqune u {ake. To je i u~inio. Jo{ je i rukave zasukao i rekao: Da vidimo! [ta ima ovde da se radi? To {to je video, odvelo ga je na robiju. A video je ono {to smo i svi mi drugi videli. Za razliku od ve}ine nas, wemu nije bilo do }utawa. Progovorio je. Opet za razliku, ali ovaj put od onih koji su tako|e progovarali, on nije bio ovla{}en da progovori. Osam godina robije! Toliko je dobio u junu 1984. godine na su|ewu u Sarajevu. Toliko je dràvi vredela odbrana vladaju}eg sistema ideolo{kih vrednosti. Toliko je ko{talo ako se neko drzne na Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca. Toliko se dobijalo ako se ukazuje na agresivnost muslimanskog fundamentalizma i katastrofalan poloàj srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ako se uzme u obzir i to da je kao prvi srpski intelektualac doveo u pitawe Ustav iz 1974., da je bio prvi koji je otvoreno i bespo{tedno kritikovao marksisti~ku teoriju i ideologiju, da je razvio tezu o wihovoj proma{enosti i neprimerenosti humanisti~kim principima, a sve to u onda{wem vremenu (ne povratilo se!) ispada da je jo{ i malo dobio. Ve} ste pogodili. Re~ je o dr Vojislavu [e{equ, predsedniku Srpske radikalne stranke. Kada govorimo o Srpskoj radikalnoj stranci, danas nesporno vode}oj stranci {irom srpskih zemaqa, nemogu}e je ne po~eti od wenog predsednika i od 1990. godine. Vratimo se zato u pometwu i neizvesnost 1990. 6. januar 1990. Badwi dan! Ta~no, ali {ta vam jo{ pada na pamet pri pomenu ovog datuma? Setite se: Nova Pazova, slama na podu, upaqene sve}e, tri prsta, brade, govori, televizija...15

U Novoj Pazovi osnovana je Srpska narodna obnova Mirka Jovi}a. Da li se jo{ ne{to desilo tog dana? Ako se ne se}ate, nije ni ~udo: samo jedne jedine novine su objavile da je tog dana izdat i osniva~ki manifest Srpskog slobodarskog pokreta (SSP). Prvi potpisnik tog manifesta, uz jo{ osamnaest poznatih i mawe poznatih imena, jeste dr Vojislav [e{eq! Taj SSP }e kasnije ponekima, u wihovom o~aju i nemo}i u borbi protiv vo|e srpskih radikala, ~esto posluìti kao dokaz za [e{eqevu sklonost ka mewawu stranki. O kakvoj stranci se zapravo radilo kada je re~ o Srpskom slobodarskom pokretu? Evo {ta pi{e u tom Manifestu, pod ta~kom 2. Principi organizovawa: ^lanstvo u pokretu nije nespojivo sa pripadno{}u bilo kojoj drugoj dru{tvenoj ili kulturnoj organizaciji, odnosno politi~koj stranci. ... odnosno politi~koj stranci. Treba li ovo jo{ jednom ponoviti? Ili je zaista ve} svakom jasno da je Srpski slobodarski pokret zami{qen i osnovan upravo onako kako se i zove, naime kao pokret, kao pokret svih slobodarski nastrojenih Srba, bez obzira na strana~ku pripadnost. [ta se jo{ moè pro~itati u tom nacionalisti~kom manifestu? (Mora da je nacionalisti~ki ~im je srpski, zar ne?). Evo jo{ nekoliko izvoda: Pokret se zalaè za obnovu punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda, za puno me|usobno razumevawe i solidarnost Srba vernika i Srba ateista, za bratsku slogu Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika i Srba protestanata. Bore}i se za srpsko jedinstvo, Manifest kaè: Smatramo da srpski narod u principu ili je protiv postojawa Jugoslavije, ali je kao zajedni~ku dràvu u budu}nosti moè prihvatiti samo pod uslovom da weno postojawe ne dovodi u pitawe ni jednu tekovinu oslobodila~kih ratova Srbije i Crne Gore u protekla dva veka. Novi pravni poredak treba da izgra|uje dràvu gra|ana, {to podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost svih nacionalnih mawina. Radi postizawa svojih programskih ciqeva Pokret }e koristiti iskqu~ivo miroqubiva politi~ka, kulturna i moralna sredstva. U kojoj meri su ovi stavovi Srpskog slobodarskog pokreta sadràni i u Programu Srpske radikalne stranke, ceweni ~italac }e to lako uo~iti. Srpski slobodarski pokret bio je kratkog veka, kao i mnogo {to{ta u toj 1990. godini. Jedan primer: Proglas ~lanstvu Srpske narodne obnove (SNO) i srpskom narodu Rukovodstvo stranke SNO na svojoj sednici odrànoj 9. marta 1990. godine, razmatraju}i stawe i odnose u stranci, a u vezi delovawa ~lana stranke i tre}eg potpredsednika Vuka Dra{kovi}a, donelo je

ODLUKUZbog nesprovo|ewa odluka rukovodstva stranke, poku{aja cepawa stranke, te nametawa li~ne, liderske totalitarne vlasti u stranci, iskqu~uje iz stranke SNO Vuka Dra{kovi}a i time li{ava poloàja tre}eg potpredsednika stranke SNO.16

Ovome sledi obrazloèwe, koje je danas, posle vi{e od tri i po godine u kojima smo imali podosta prilika da upoznamo pomenutog Dra{kovi}a, nepotrebno navoditi jer je svakome lako zamislivo. Zatim sledi potpis predsednika stranke SNO i potpisi ~lanova Centralnog odbora SNO. (Kako je Vuk Dra{kovi} tu sednicu od 9. marta 1990, na kojoj je izleteo iz SNO, godinu dana kasnije praznovao po Beogradu, to smo isuvi{e dobro zapamtili). Jo{ uvek bride}e zadwice, posle {uta koji je dobio u Novoj Pazovi, pet dana kasnije Vuk Dra{kovi} sedi u foteqi predsednika Srpskog pokreta obnove! (Kasniji razvoj doga|aja pokazao nam je koliko je pametno sa takvom zadwicom osnivati stranku i jo{ sedati u predsedni~ku fotequ). Broz je mrtav, Mugabe predaleko, Mirko Jovi} qutit... Vuk Dra{kovi} se setio kuma. Od 14. marta 1990. Beograd, Srbija i Jugoslavija bogatiji su za jednu stranku: osnovan je Srpski pokret obnove! Srpski slobodarski pokret sa svim svojim ~lanstvom ujediwuje se sa Vukom Dra{kovi}em koji je za tu priliku pozajmio ime SNO i u Deklaraciji o ujediwewu potpisuje se kao predsednik Centralnog odbora Srpske narodne obnove. Ako ve} nema pristalica i ~lanstvo, neka Vuk bar ima neku koliko-toliko zvu~nu titulu. Pored toga {to u Deklaraciji o ujediwewu izri~ito stoji da novonastala stranka SPO u celini prihvata sva dosada{wa programska dokumenta i Srpskog slobodarskog pokreta, stoji, izme|u ostalog i slede}e: Srpski pokret obnove (SPO) je otvoren za nova sjediwewa ili najte{wu saradwu sa svim politi~kim strankama u Srbiji i Jugoslaviji koje su programski odlu~ne da okon~aju poluvekovnu okupaciju Kosova i Metohije, da za{tite srpski narod bilo gde u Jugoslaviji od progona, pogroma, nasilni~ke nacionalne amnezije i asimilacije i da uklone sa vlasti titoizam i komuniste, te glavne vinovnike svesrpskog stradawa i ekonomskog i civilizacijskog kolapsa ~itave Jugoslavije. Daqe: Sa punom demokratskom tolerancijom se odnose}i prema programu svih srpskih politi~kih stranaka u Jugoslaviji, SPO upozorava da u ovim te{kim i odsudnim vremenima pravo pa pre}utkivawe nacionalne drame srpskog naroda ne pripada nikome. Anacionalno pona{awe, pa ma ~ime ono bilo motivisano, ravno je nacionalnoj izdaji. Ili pak ovo: Posebno apelujemo na srpsku inteligenciju da ne stoji po strani i da svoje znawe, ugled i snagu stavi u slu`bu nacionalnog spasa i demokratskog preporoda. I na kraju: ... SPO se bori za poredak koji }e srpski narod osloboditi komunisti~ko-vatikanskih i svih drugih okova, omogu}iv{i mu da obnovi i umnoì sve svoje demokratske, duhovne, umne, ekonomske i ostale snage. Borimo se za taj i takav vaskrs i preporod srpskog naroda i svih koji ìve s wim u istoj dràvi. U Beogradu, 14. marta 1990.17

Verovali ili ne, to i takav je bio Srpski pokret obnove na dan svog nastanka, onog dana kada je dr [e{eq svom kumu Vuku Dra{kovi}u pruìo ruku spasewa i pomogao mu da ispliva posle brodoloma koji je doìveo u Srpskoj narodnoj obnovi. [ta je posle od tog Pokreta postalo i ostalo toga smo, na àlost, savremenici i svedoci. U Srpskom pokretu obnove (SPO), Vuk Dra{kovi} je ostao duè nego u Srpskoj narodnoj obnovi gde je proveo ~itavih 62 dana: 84 dana! Ve} 6. juna 1990. godine, na sednici kojoj je prisustvovalo 17 ~lanova Centralne otaybinske (povremeno i 19 ~lanova, tako da je kvorum svakako postojao), Vuk Dra{kovi} je smewen sa du`nosti predsednika SPO-a. Me|utim, ono {to mu nije uspelo u Novoj Pazovi kod Mirka Jovi}a, naime da se okiti tu|im perjem, tj. imenom stranke, Vuku Dra{kovi}u je to uspelo kod kuma: Uz pomo} svojih pristalica, na ve} poznatom sastanku u zemunskom restoranu Roleks, Vuk Dra{kovi} formira novu stranku, ali sa starim imenom Srpski pokret obnove (SPO). Znaju}i odakle preti prava opasnost da se opozicija ujedini, reìm ovaj raskol posmatra blagonaklono, a mnoge kolege opozicionari (poput Mi}unovi}a i âvo{kog), svesni Vukovih i Danicinih qudskih kvaliteta, podràvaju novonastali Srpski pokret obnove. Neko intelektom, neko instiktom, gospoda opozicionari listom znaju ili ose}aju da je dr [e{eq jedini koji ih moè ugroziti u wihovoj borbi za vrhovnog vo|u opozicije. Godinama, poneki decenijama maèni od komunista, navikli na publicitet, priznawa i ugled u narodu, novope~eni i okoreli opozicionari ne gledaju rado na dr [e{eqa: uporan, nepokolebqiv, odlu~an, re{en da po svaku cenu istraje do kraja, nepotkupqiv i neustra{iv, nekompromitovan i, {to je najgore, uvek i u svakom svom nastupu naoruàn jedino logikom i argumentima (tada jo{ bez pi{toqa koji je pokazao Minimaksu!) takav opozicionar nije odgovarao ni reìmu ni opoziciji koja se spremala taj reìm da ru{i (i ne slute}i da }e, kada bude pao, pasti ba{ na wu!). To je vreme kada se [e{equ brani da govori na mitinzima opozicije, kada mu se iskqu~uju mikrofoni a on progla{ava za sve i sva{ta, od alkoholi~ara do ludaka. Svako drugi bi u takvoj situaciji i na [e{eqevom mestu istupio sa svojim Srpskim slobodarskim pokretom (SSP) iz ovog novonastalog Srpskog pokreta obnove (SPO). Ali [e{eq nije svako drugi. Za wega ne postoji vra}awe na staro, on ide samo napred. Preziru}i formalnosti i uvek orijentisan na su{tinsko, dr [e{eq ostavqa Vuku Dra{kovi}u ime SPO i osniva Srpski ~etni~ki pokret.

SRPSKI ÊTNI^KI POKRETVe} desetak dana po propasti prvog Srpskog pokreta obnove (SPO), [e{eq ostavqa nevernom kumu Vuku Dra{kovi}u i svoju polovinu imena stranke (koja je ubudu}e za wega samo Srpski pokret OBMANE) i osniva Srpski ~etni~ki pokret. Kao i kod Srpskog slobodarskog pokreta (SSP) i kod Srpskog pokreta obnove (SPO), i ovde je re~ o pokretu, a ne o partiji ili stranci. Ovo nije nimalo slu~ajno: dr [e{eq uporno sledi svoj ciq koji je postavio jo{ u Manifestu SSP. Podsetimo se:18

Pokret se zalaè za obnovu punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda... Ili u Deklaraciji o ujediwewu SSP i SNO Vuka Dra{kovi}a: Pokret je otvoren za nova sjediwewa ili najte{wu saradwu sa svim politi~kim strankama koje su programski odlu~ne da... za{tite srpski narod bilo gde u Jugoslaviji od progona, pogroma, nasilni~ke nacionalne amnezije i asimilacije..: On, [e{eq, vrlo dobro uo~ava da jo{ nije vreme za stranke: narod je jo{ u ko{maru, ne shvata {ta se ta~no de{ava, jo{ uvek mu nije jasno da je komunizam uginuo, ali ne zato {to je narod priglup (kakvim ga neki rado predstavqaju) ve} zato {to mno{tvo partija i partijica, stranaka i stran~ica i uglednih pojedinaca, koji igraju oko komunisti~kog le{a, {to svesno {to nesvesno, {to dobrovoqno {to po zadatku, unose zabunu u narod. Reìm, razumqivo, potpomaè takvu opoziciju jer se u pore|ewu sa wom najboqe o~ituje wegova snaga, organizovanost i doslednost. (Sa nama nema neizvesnosti!, predizborna parola socijalista decembra 1990.). Ono {to [e{eq nudi je sasvim jednostavna istina: U vremenu raspadawa Jugoslavije, kada su Hrvati samo Hrvati, Slovenci samo Slovenci, pa ~ak i stanovnici jugoslovenskog dela Makedonije koji su ina~e sve i sva{ta samo Makedonci, i Srbi moraju prevashodno biti Srbi. Ideolo{ke borbe i nadmetawa moraju da pri~ekaju neka boqa vremena jer je suludo kao Srbin u Sloveniji ili u jugoslovenskom delu Makedonije biti liberal, socijalista, demokrata, radikal, narodwak... Hrvati, Slovenci, muslimani, [iptari, tzv. Makedonci i ve} dobro poznati ceo svet u nama vide samo Srbe i boq{evike, a mi se delimo na stotinak i vi{e partija! U takvoj situaciji [e{eq osniva Srpski ~etni~ki pokret (S^P). Za{to? [e{equ je dobro poznata omiqenost srpskog î~e u narodu. I sam emotivno vezan za \enerala Draù Mihailovi}a, ~vrsto je re{en da oko sebe okupi {to ve}i broj wegovih poklonika, da opet razvije ~etni~ki barjak i krene u kona~ni obra~un sa nequdskim reìmom koji oli~avaju komunisti. Koje{ta! Oni koji su se rodili u vreme sloma i zatirawa ~etni~kog pokreta pod generalom Draòm Mihailovi}em, danas su duboko za{li u petu deceniju ìvota. Vaspitavani su od novih komunisti~kih komesara po zabavi{tima, {kolama, u vojsci i na univerzitetima, pa ~ak i na poslu se nadzirala wihova moralno-politi~ka podobnost. Malo ko od ovih pedesetogodi{waka ~ije je vratove svojevremeno krasila crvena marama Titovih pionira a grudi udarni~ka zna~ka sa omladinske radne akcije, malo ko od wih je imao jasnu predstavu o Draì Mihailovi}u i ~etnicima. O mla|ima da i ne govorimo. Ogromnoj ve}ini nas ~etnici su bili poznati samo u onoj meri i po onome {to nam je Brozov reìm dozvoqavao da saznamo preko filmova, raznih feqtona, memoara ili pak od komunisti~kih istori~ara, jedine prave konkurencije bra}i Grim. Uloga ~etnika u svim tim delima bila je uvek ista sluìli su komunistima, koji su prisvojili celokupnu partizansku borbu za sebe, da se nad wima, ~etnicima, heroi{u, da19

dokazuju svoju odanost na{im narodima i narodnostima, da isti~u svoju pravdoqubivost i neustra{ivost... êtnici su bili doma}i izdajnici (kao da postoje i strani izdajnici!?), koqa~i, neuredne bradowe, gibani~ari i lokalne kabadahije koje su se po va{arima iìvqavale nad nedu`nim srpskim stanovni{tvom. Takvi ~etnici, kakvim su ih komunisti decenijama predstavqali, mogli su biti privla~ni samo za one o ~ijim psihama je boqe ne izja{wavati se, kao ni o psihi onih koji su ih takve izmislili i srpskom narodu ponudili kao alternativu. U srpskoj dijaspori, pak, u tzv. slobodnom i demokratskom svetu, ~etni{tvo se izvitoperilo svojom terminologijom i tematikom kojom se bavilo. To ~etni{tvo ~ine mnogi hrabri i ~estiti qudi, rasuti po svim kontinentima, koji i ne pomi{qaju da iznevere svoju devizu Sloboda ili smrt!. Ostav{i bez onoga {to im je najsvetije, bez Otaybine kojoj su `rtvovali sve {to su imali, oni se i daqe bore protiv komunisti~ke a`daje. Prilago|ena mirnodopskim uslovima i pa tu|em tlu, ta borba se odvija preko mnogih novina, ~asopisa i kwiga koje izdaju ~etni~ka udruèwa. Borba je bespo{tedna i iskrena, mnogi je i ìvotom pla}aju, ali vreme ipak ~ini svoje: jezik i tematika tih publikacija gube dah, posustaju i sve vi{e zaostaju za ìvotom koji se ìvi u Otaybini. Tekstovi s kraja pedesetih sve vi{e li~e tekstovima s kraja osamdesetih godina, kako po stilu tako i po temama koje obra|uju. Nova generacija Srba i Srpkiwa, koja se ra|a daleko od svojih korena, prihvata taj govor i nastavqa ga, bez da prime}uje da je o{trica tog ~etni~kog ma~a otupela. A kako i ne bi! Sve je ve} toliko puta re~eno, obrazloèno, dokumentovano, a slobodni i demokratski svet je i daqe gluv i slep prema srpskim rodoqubima. On i daqe pomaè {akom i kapom Broza, sve do wegove prekasne smrti. [e{equ je, kao malo kome, vrlo dobro poznato stawe u kome se ~etni{tvo nalazi. Urbanizacija i kosmopolitizacija ve}ih srpskih gradova ugu{ila je àr ~etni{tva pepelom sa zgari{ta koja su komunisti sejali {irom Srpstva, ali je taj àr i daqe tiwao pod pepelom srpskih ogwi{ta po selima, varo{icama i mawim gradovima. [e{eq zna da je ~etni{tvo, hajdu~ija u najplemenitijem obliku, neuni{tivi deo srpske du{e. Vide}i raspad Jugoslavije i sve neda}e koje }e nas sti}i, on re{ava da razgrne pepeo i razbukti ogaw ~etni{tva. Mnogi, koji su mislili da su ~etni{tvo 1945. sahranili, bi}e ne malo iznena|eni kada ga budu videli kako stoji iznad wihove sopstvene rake.

POLITI^KI PROGRAM SRPSKOG ÊTNI^KOG POKRETASvoj nastanak Srpski ~etni~ki pokret obznawuje politi~kim programom. Ve} na samom po~etku tog Programa izri~ito stoji da se radi o pokretu koji deluje kao izrazito demokratski i u uslovima vi{epartijskog sistema, opredequju}i se iskqu~ivo za miroqubive metode politi~ke borbe. Kao svoje osnovne politi~ke ciqeve S^P navodi: 1. Obnavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dràve na Balkanu;20

2. Uspostavqawe parlamentarne demokratije; 3. Postizawe punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda; 4. Definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza kao najve}eg zlikovca i tiranina u na{oj istoriji; 5. Sistematsko ekonomsko, me|unarodnopravno i politi~ko omogu}avawe preseqewa svih pripadnika srpske nacionalne mawine sa teritorija Albanije, Rumunije, Ma|arske, Bugarske i Gr~ke u Srbiju, kao i povratka svih srpskih iseqenika iz evropskih i prekomorskih zemaqa, koji to èle; 6. Obnova slobodne trì{ne privrede, li~ne inicijative, privatne svojine i akcionarskih dru{tava; 7. Prosperitet seoskih gazdinstava uz ukidawe svih dràvnih ograni~ewa, garantovawe ekonomske sigurnosti i povoqnu kreditnu politiku radi podsticawa poqoprivredne proizvodwe. (Vrlo je te{ko nastaviti izlagawe Programa i ne prekinuti ga radi napomene da je taj Program star ve} vi{e od tri, veoma burne, godine). 8. Uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka koji obezbe|uje legitimnost vlasti i legalnost wenih odluka, a izgra|uje dràvu gra|ana, {to podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost pripadnika svih nacionalnih mawina. 9. Ustanovqavawe vojske i policije kao strogo profesionalnih slu`bi, {to onemogu}ava wihovu zavisnost u odnosu na bilo koju politi~ku partiju i ujedno spre~ava da bilo koji aktivni oficir, podoficir ili policajac bude politi~ki organizovan i angaòvan; 10. Vo|ewe neutralne spoqne politike i u~e{}e u evropskim demokratskim integracijama, {to podrazumeva obnovu tradicionalnih srpskih prijateqstava na me|unarodnom planu i, posebno, sa susednim dràvama Gr~kom i Bugarskom, s kojima su nas komunisti sistematski zava|ali. (Ne}emo da prekidamo izlagawe Programa, ali ovo je zaista staro vi{e od tri godine. Sumwi~ave prirode mogu da se uvere ako pogledaju prvi broj Velike Srbije juli 1990.). 11. Postavqawe pitawa odgovornosti za genocid i ratnu {tetu naroda ~iji su pripadnici u toku Drugog svetskog rata masovno u~estvovali u poku{aju istrebqivawa Srba; 12. Inaugurisawe nezavisnog sudstva koje }e garantovati ravnopravnost gra|ana pred zakonom i pravnu sigurnost, a ujedno podrazumevati da nosioci sudijske funkcije ne mogu biti ~lanovi nijedne politi~ke stranke; 13. Saobraàvawe poreske i fiskalne politike potrebama ekonomskih subjekata, u funkciji podsticawa privredne ekspanzije, ali i postizawe elementarne socijalne sigurnosti gra|ana; 14. Ustanovqavawe radnog zakonodavstva koje }e obezbe|ivati efikasnu pravnu za{titu zaposlenih, garantovati minimalne nadnice i uslove za{tite na radu; 15. Pravno regulisawe penzijskog i zdravstvenog osigurawa koje }e reafirmisati princip solidarnosti gra|ana u obezbe|ivawu svim qudima ìvotnih uslova dostojnih ~oveka; (Jo{ pre tri godine!).21

16. Transformacija vaspitnoobrazovnog sistema u skladu sa najvi{im svetskim dostignu}ima na tom planu u intencijama srpskog nacionalnog preporoda, dràvne, ekonomske, politi~ke, moralne i duhovne obnove; 17. Garantovawe slobode {tampe i drugih sredstava informisawa, kao osnovnog i nezamenqivog izraza doslednog po{tovawa elementarnih gra|anskih sloboda i prava; 18. Redukcija dràvne uprave i ukidawe privilegija upravqa~kog sloja dru{tva kroz sistematsku racionalizaciju administrativnog aparata; 19. Obnova srpske nacionalne duhovnosti, zasnovane pa svetosavqu, kroz obezbe|ewe svih verskih sloboda i prava, principa verske tolerancije i onemogu}avawe dràvne kontrole nad delovawem crkve; 20. Gu{ewe svim sredstvima albanskog separatizma. Ako se neko posle ovog Programa i daqe ~udi da je Srpski ~etni~ki pokret danas kolektivni ~lan Srpske radikalne stranke, neka se upita {ta je to {to ga tera da se tome ~udi. Razja{wewe wegove nedoumice je svakako u wemu samom, nikako u Srpskoj radikalnoj stranci sa wenim Srpskim ~etni~kim pokretom vojvode [e{eqa. Kao {to vidimo, Srpski ~etni~ki pokret je iskqu~ivo demokratska stranka koja je iskqu~ivo za miroqubive metode politi~ke borbe u vi{epartijskom sistemu. Zalaè se za nacionalno jedinstvo srpskog naroda unutar gra|anskog dru{tva; zalaè se i za prosperitet seoskih gazdinstava, za obnovu slobodne trì{ne privrede i li~ne inicijative, za nezavisno sudstvo, za reafirmaciju principa solidarnosti u obezbe|ivawu ìvotnih uslova dostojnih ~oveka, za profesionalnu, od politike i politi~ara oslobo|enu miliciju i vojsku...

VELIKA SRBIJAProgram Srpskog ~etni~kog pokreta nije mogao da pro|e nezapaèn. Podjednako dobro razumeli su ga i reìm i opozicija: jednima je ugroàvao vlast, dok je drugima znatno umawivao {ansu da se ikada dokopaju vlasti. Najmawe poznat bio je Program upravo onome kome je bio najpotrebniji srpskom narodu u celini. I opet ne stoga {to je narod priglup ili nezainteresovan, ve} stoga {to su i opozicija i reìm krili [e{eqa. Nema ga na televiziji, nema ga ni u novinama. Nema ga ~ak ni na mitinzima mnogih stranaka, a kada se i pojavi, zabrawuje mu se da govori ili mu se iskqu~uju mikrofoni. [e{eq u to vreme ordinira kod Ruskog cara u Beogradu. Tu ga svako moè na}i, ~uti ga, upitati ga ono {to ga interesuje i pristupiti mu. Mawe obdaren ~ovek bi i danas sedeo kod Ruskog cara i ~ekao jubilarnog, stotog ~lana svoje stranke. (Neki to zaista i rade i, dogurali su do pedesetak ~lanova). Me|utim, [e{eq nije ~ovek koji voli da sedi. Od dobijenih osam godina robije on je odstajao dvadeset dva meseca i nema vremena za gubqewe. (Ovom prilikom vredi napomenuti da [e{eq nije samo brzo doktorirao i mnogo pre vremena, za samo 30 meseci, zavr{io Pravni fakultet, on je ~ak i osmogodi{wu robiju apsolvirao za samo dvadeset dva meseca!). Vide}i da od opozicionih glasila ima vajde koliko i od reìmskih,22

Srpski ~etni~ki pokret, od skromnih priloga i jo{ skromnije ~lanarine, pokre}e svoje glasilo Veliku Srbiju. Da bismo kona~no ra{~istili sa raznim optu`bama i podmeta~inama koje je ovo ime lista ~esto umelo da izazove, nave{}emo nekoliko citata iz uvodnika koji se pojavio pod imenom Uz prvi broj. Za{to Velika Srbija? Ni kad ponovo bude objediwavala sve srpske zemqe, vaskoliko srpstvo, Srbija ne}e, u geografskom smislu, ni u evropskim uslovima predstavqati veliku dràvu. Ali, i kada je, kao pod Titom, bila svedena na maltene granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka, Srbija je bila velika. Velika po svojoj slavi i istoriji; velika i po tada sputanom i uspavanom srpskom duhu, ponosu i dostojanstvu, koji jednostavno komunisti~kom reìmu mirnog sna nisu dozvoqavali. Srbija je i danas velika neshvatqivom snagom i uporno{}u kojom odoleva svojim brojnim i ujediwenim neprijateqima. Koliko su re~i iz ovog uvodnika bile pateti~na fraza, to nam najboqe predo~ava na{a surova svakodnevnica. Srpski duh, ponos, dostojanstvo, neshvatqiva snaga i upornost i daqe odolevaju svojim brojnim i ujediwenim neprijateqima. Da su ti neprijateqi brojni, znamo: ceo svet je, kaù nam, protiv nas; a da su ujediweni i to znamo: da nisu ujediwene, te nacije bi se verovatno nekako druk~ije zvale, a ne ba{ ujediwene. Slede}i citat: Jednostavno, Srbija je velika po tome {to se kao mitska ptica Feniks ve} vi{e puta obnavqala iz pepela, svim silama zla prkosila i beskrajno pra{tala svojim zabludelim sinovima kad god bi se kod wih pojavila iskra pokajawa i spremnosti da se okanu sluèwa neprijatequ i stave u slu`bu sopstvenom narodu. ... da se okanu sluèwa neprijatequ i stave u slu`bu sopstvenom narodu. Treba li ovome ikakav komentar? Da ne znamo da se radi o uvodniku prvog broja Velike Srbije, iz jula 1990. godine, pomislili bismo da je re~ o nekom jutro{wem novinskom tekstu ili o nekom opomiwu}em predskazawu. Slede}im citatom, ipak, sve postaje jasnije i razumqivije za{to nije re~ ni o jutro{wem tekstu iz nekih patriotskih novina niti o nekom deda Miloju. Govorimo iskqu~ivo jezikom ~iwenica i dokumenata. Neka srpska javnost, kao jedino mogu}i objektivni sudija, nepristrasno procewuje i sva~iji politi~ki rad vrednuje. Srpska javnost je tako i postupila: vrednovala je i nepristrasno procewivala sva~iji politi~ki rad (mo`da nepotrebno, jo{ jednom napomiwemo da je re~ o srpskoj javnosti!). Rezultat tog procewivawa i vrednovawa jedino mogu}eg objektivnog sudije, tj, srpskog naroda, dobro nam je poznat: [irom srpskih zemaqa, pa ~ak i me|u svojim neprijateqima, Srpska radikalna stranka (SRS) uìva najve}i ugled! Sre}om, bez prisile i zastra{ivawa, zli i ne~asni nisu u stawu da steknu ugled. Bar ne javno. Srpska radikalna stranka svoj ugled stekla je javno, bez prisile i bez zastra{ivawa sopstvenog naroda. Jednom ste~en,23

dugotrajnom i na sve `rtve spremnom borbom, taj ugled se ne stavqa na kocku. Srpska radikalna stranka ne trguje s Vojskom Jugoslavije toalet papirom. Ona ne dovodi kraqa koji se tek u poznim godinama prisetio svog imena i onoga na {ta ga to ime obavezuje. Srpski radikali se ne nalaze me|u mladima i pametnima koji napu{taju zemqu. Wima, srpskim radikalima, nije strana ni robija ali im je strana korupcija. Za wih ne postoje svetiwe koje su ovla{}ene da srpski narod guraju u propast, ali ~ak i nevernici me|u wima ne dozvoqavaju da se pozori{nim predstavama skrnavi lik Sv. Save. Kada anacionalni Jenki poku{ava da osedla Srbe, srpski radikali ga zbacuju sa narodne grba~e zajedno sa wegovom vladom, isto kao i najuglednijeg ìvog srpskog pisca kada poku{ava da otu|uje dràvne teritorije i da tajno pregovara sa neprijateqem. Kada im se ograni~ava sloboda govora i kada Skup{tina nije svesrpska, radikali je napu{taju, makar se ona sto puta zvala svesrpskom (14. maj, Sava centar). Ipak, vratimo se u 1990. godinu i Srpskom ~etni~kom pokretu.

PRSTOM U OKOJedino {to je do sada dokazano bez ikakve rezerve (pored onoga da je jedini nau~no dokazani Srbin) jeste, kada je re~ o vojvodi [e{equ, da ne ume da se dosa|uje. To je, kaù, jedino u {ta se ba{ ni malo ne razume. (Zli jezici tvrde da ne ume ni engleski da govori, {to uop{te nije ta~no. Ume, ali ne}e mu se). Odmah po svom organizovawu Srpski ~etni~ki pokret tura prstu oko reìmu i svima onima koji jo{ uvek ne mogu da shvate da ih, ustvari, vi{e nema: Na Ivawdan, 7. jula 1990. godine Srpski ~etni~ki pokret sa vojvodom [e{eqem u Vaqevu organizuje su|ewe zlo~incu i zlikovcu Josipu Brozu! (Znaci navoda su ovde samo zato jer se radi o citatu!). Hotel Jablanica bio je okruèn onima koji su ostali na ulici jer je wegova velika sala bila premala da primi sve one koji su hteli da prisustvuju ovom decenijama prièqkivanom su|ewu. Opunomo}eni javni tuìlac je vojvoda dr [e{eq. Da bi razuverio najokorelije optimiste, vojvoda ~eka izvesno vreme, a onda, kako optuènog nema da se pojavi, su|ewe po~iwe. Minutom }utawa odaje se po{ta srpskim àndarima Dragovi}u i Lon~aru, koje je na taj dan 1941. godine ubio s le|a @ikica Jovanovi}-[panac. Zatim dr [e{eq po~iwe ~itawe optu`nice. Naravno, ko }e drugi da bane ako ne milicija. Komandir patrole, sa megafonom ispred usta, objavquje razlaz. Ne èle}i da dovede u nepriliku kako okupqeni narod, tako ni miliciju koja mora da se drì nare|ewa odozgo, Visoki narodni tribunal odlaè su|ewe. Narodu, koji ~eka ispred hotela, vojvoda [e{eq saop{tava: Ponovo nas je komunisti~ka policija onemogu}ila da sprovodimo na{e akcije, me|utim, mi zbog toga ne}emo odustajati od na{ih planiranih aktivnosti, a {to se Josipa Broza ti~e, on je u srcima svih Srba ve} osu|en tako da }e ga srpski narod pamtiti samo po zlu koje mu je naneo kao nijedan dosada{wi neprijateq. Pored toga {to je Brozov kult li~nosti zadobio teàk udarac i {to je milicija bila dovedena u situaciju da mora da brani uku}ecve}enog mar{ala, su|ewe je imalo jo{ jedan pozitivan efekat: Liberalna stranka iz24

Vaqeva pristupila je Srpskom ~etni~kom pokretu. Aktom od 15. jula to je i ozvani~eno, a samo trinaest ~lanova, predvo|eni g. Predragom Vuleti}em, odbili su prikqu~ewe i osnovali Narodnu liberalnu partiju. (Ta stranka je, govorka se, u me|uvremenu svoje ~lanstvo utrostru~ila!). Vlast se jo{ ni od su|ewa Brozu nije osvestila, a ve} je i u drugo oko dobila prst: 17. jula 1990. odràn je u centru Beograda, a u prisustvu deset hiqada gra|ana, veliki komemorativni skup povodom godi{wice ubistva generala Draè Mihailovi}a. Samo pet dana kasnije Srpski ~etni~ki pokret je u Vaqevu: 22. jula 1990. daje se parastos srpskim junacima pobijenim od komunista, a 2. avgusta ovla{}eno slu`beno lice izdaje potvrdu da je vojvodi [e{equ oduzelo slede}i predmet: Jedan metalni ~eki} macola sa drvenom dr{kom. Re~ je o ve} ~uvenom ~eki}u (danas je opet u vojvodinom posedu) kojim je tog dana vojvoda [e{eq na srpskom tlu sa srpskog manastira Prohor P~iwski polupao nekakve komunisti~ke plo~e sa nekakvim natpisima na nekakvom makedonskom jeziku. Be{e Ilindan. Samo dva dana kasnije Srpski ~etni~ki pokret je u Malom Zvorniku. Desetak wegovih ~lanova, predvo|eni vojvodom, do{lo je da promovi{e stranku. Za vreme skupa ispred sale se okupila masa muslimanskih fundamentalista. Niko od wih nije hteo da se u~lani, ali svi su bili spremni da kamenuju ~etnike. Kada je skup zavr{en i sala napu{tena, na Srbe su poletele uvrede i kamenice. Zbog prisutne milicije, koja ni prstom nije mrdnula da za{titi pripadnike S^P, ~etnici su se pravili da ih i ne prime}uju. Ali, kada je jednom od ~lanova Centralne otaybinske uprave kamenicom razbijena glava, vrag je odneo {alu: za nekoliko trenutaka malobrojni vlasi i kauri motkama razjuri{e ruqu fundamentalista. Ve} 8. avgusta Srpski ~etni~ki pokret je na slede}oj promociji: u Lapovu. Od promocije nema ni{ta jer se izme|u naroda i pripadnika S^P na{la milicija. Od tog dana Lapovo ima i svoj nadimak: Pendrek Varo{. Dok vojvoda nije stigao da je primiri, milicija je opau~ila nekoliko u~esnika skupa. Da je ostalo samo na tome, ni po muke. Navikli su Srbi na sva{ta, pa i batine. Me|utim, istoga dana, 8. avgusta 1990. godine Republi~ki sekretarijat za pravosu|e i upravu Socijalisti~ke republike Srbije izdao je i re{ewe kojim se odbacuje prijava S^P za upis u registar politi~kih organizacija. Uz re{ewe i{lo je i prikladno obrazloèwe: Navedena politi~ka organizacija podnela je prijavu za upis u registar politi~kih organizacija dana 31. 07. 1990 godine pod nazivom Srpski ~etni~ki pokret. Iz novije istorije Jugoslavije poznato je da su pripadnici ~etni~kog pokreta u Drugom svetskom ratu okon~ali rat kao poraèna strana, a wihove vo|e su od strane narodnih sudova osu|eni kao ratni zlo~inci zbog izvr{enih pokoqa i drugih vidova terora nad stanovni{tvom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Smatraju}i da se prijavqenim nazivom vre|a javni moral gra|ana u SR Srbiji ovaj Sekretarijat je primenom ~lana 10. stav 3. Zakona o politi~kim organizacijama odbacio prijavu politi~ke stranke Srpski ~etni~ki pokret.25

U ratu okon~ati rat!? Pokoqi su samo jedan od vidova terora!? Neka ovo budu jedine opaske. A {to se ti~e onoga da se jo{ daleke 1990. godine vodilo ra~una o vre|awu javnog morala gra|ana, na to ne}emo ni skretati pa`wu. Neka bude da je to izum na{ih dana. Ako ni zbog ~ega drugog, ono bar zbog ministarskih afera, zbog @ivote Pani}a i toalet papira, zbog g|e Gruden i autobusa kojima nas transportuje, zbog dilera i deviza koje nam ~as nude ~as uzimaju, zbog penzionera i penzija koje im se {aqu... (Ili to mo`da ne vre|a va{ javni moral gra|ana?) Elem, od registracije Srpskog ~etni~kog pokreta kao politi~ke organizacije nema ni{ta! Pripadnike Srpskog ~etni~kog pokreta re{ewe o odbijawu registracije nije mnogo iznenadilo, jo{ mawe pokolebalo da istraju u svojoj borbi za reafirmaciju ~etni{tva i svega onoga {to je ono simbolizovalo: hrabrost, odanost narodu i nepomirqivu borbu protiv internacionalisti~ke a`daje zvane komunizam. Upravo zbog tih ~etni~kih osobina Pokret srpskih ~etnika Ravne Gore sa legendarnim vojvodom Mom~ilom \uji}em na ~elu imenovao je dr [e{eqa za ~etni~kog vojvodu i primio ga kao po~asnog ~lana u Pokret srpskih ~etnika Ravna Gora, u organizaciju ve}u od svih drugih ~etni~kih organizacija Srba u izgnanstvu. U svom proglasu U po~ast dr [e{eqa, koji je vojvoda Mom~ilo izdao na Vidovdan 1989. godine, povodom proslave {est stotina godina Kosova, stoji slede}e: Dr Vojislav [e{eq, stanovnik na{eg srpskog prestolnog grada Beograda, gowen i progowen od bezbo`ne tiranske vlasti u Jugoslaviji, stoji u prvim borbenim redovima za slobodu Srpstva i obnovu Srpske dràve na Balkanu. U toj borbi on je istinski tuma~ misli i ose}awa srpskog naroda. Izraàvaju}i po{tovawe i priznawe wegovoj herojskoj borbi i odlu~nom stavu u odbrani ìvotnih interesa srpskog naroda nastavqaju}i istorijsku tradiciju srpskih ~etnika, kao najstariji srpski ~etni~ki vojvoda progla{avam dr Vojislava [e{eqa za srpskog ~etni~kog vojvodu i po~asnog ~lana Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore u slobodnom svetu i u na{oj rodnoj Otaybini. Jedan Bog, jedan Sveti Savo, jedna jedinstvena saborna Srpska Svetosavska Crkva i jedan ponosan slobodarski srpski narod ujediwen u svojoj srpskoj slobodnoj i demokratskoj dràvi na Balkanu. Sloboda ili smrt! Ravna Gora pobediti mora! Srbi, dakle, po prvi put od zavr{etka Drugog svetskog rata, opet imaju me|u sobom i na svom tlu ~etni~kog vojvodu. Imaju i ~etnike okupqene oko otaybinskog vojvode, imaju i svoje glasilo, svoje simpatizere ali nemaju politi~ku stranku, nemaju krov pod kojim bi se ideolo{ki okupili. U ono vreme, a i danas je tako, nije ni{ta bilo lak{e od osnivawa stranke. Osnivao ih je ko god je hteo (ako ne ba{ on, a ono èna, deca, mama ili tata). Jedini uslov za osnivawe stranke bio je da vam se to prohte. I Srpski ~etni~ki pokret mogao je da osnuje svoju politi~ku stranku: postojalo je ~lanstvo, postojalo je demokratski izabrano vo|stvo, postojao je i kristalno jasan politi~ki, socijalni i ekonomski program. Na to osnivawe sopstvene stranke srpske ~etnike gonio je kako reìm (odbijawem registracije S^P), tako i opozicija, koja je stalno i svuda skretala pa`wu da ~etnici nisu politi~ka ve} vojna formacija.26

êtnici, naivni kakvim ih je Bog dao, morali su od opozicije da saznaju da su vojna formacija! To saznawe nije im nimalo smetalo da se i daqe bave politi~kim radom i propagirawem svojih ideja, istovremeno stavqaju}i na znawe srpskom narodu da u vremenu koje dolazi ne}e biti sam i neza{ti}en. Glavna preokupacija Srpskog ~etni~kog pokreta u to vreme jeste {irewe duha ~etni{tva i isticawe opasnosti koja nam preti od anacionalnih snaga oli~enih u reformistima Ante Markovi}a i povampirenih komunista okupqenih oko Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Kao {to se od vampira i Satane branite krstom, tako su srpski ~etnici reformistima i jugopokreta~ima stalno poturali pod nos slike voqenog srpskog î~e. (Kao {to vidimo, delovalo je!). Ako je Kara|or|e imao konkurenciju u Milo{u, kraq Petar u kraqu Milanu, car Lazar u Obili}u, general Draà Mihailovi} je jedinu konkurenciju imao u omraènom Brozu. On je bio i ostao jedina integraciona figura novije srpske istorije, li~nost oko koje su se svi Srbi i posle wegove smrti okupqali. U Srbiji, Dalmaciji, Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini... Svuda je Draà Mihailovi} sa svojim ~etnicima bio smatran za svog, nigde za tu|ina kome su potrebni politi~ki komesari da bi narodu obja{wavali za{ta se on to ustvari bori. Kod ~etnika se uvek znalo za {ta i za koga se bore: za slobodu Otaybine i srpski narod. Naravno i za kraqa dokle god ga je bilo. Stoga je razumqivo da su i reìm i opozicija ve} tokom cele 1990. godine, koja }e se zavr{iti izborima, bili protiv i samog pomena ~etni~kog imena, a kamo li tek stranke koja bi nosila to ime. Reìm je smatrao da je rasturawem Saveza komunista u~inio dràvi dovoqno veliki ustupak i time stekao pravo da ostane na vlasti, dok je opozicija jurcala po zemqi Srbiji sa nekim novim, demokratskim, civilizovanim i opet! naprednim idejama i programima. Ako se izuzmu komunisti sa svojim izopa~enim i nastranim idejama, jedino je Srpski ~etni~ki pokret nudio ne{to provereno, ne{to {to predstavqa nastavak prirodnog ìvqewa srpskog naroda. Naravno, to je bolo o~i svima koji bi tako rado da i daqe eksperimenti{u, traè nove puteve s kojih ne treba skretati, novu bra}u i nove saveznike, pa su stalno opomiwali da nam preti vra}awe u devetnaesti vek! Narod je ipak vi{e verovao ~etnicima: {to je dobro za Milivoja, dobro je i za Radivoja i Dobrivoja. Podela vi{e ne sme biti!

LA@I, PROMOCIJE, SKANDALI, HAP[EWE...Samo stotinak dana pred izbore Velika Srbija pi{e: Progoni, kojima je izloèn Srpski ~etni~ki pokret u celini i wegovi najistaknutiji politi~ki aktivisti posebno, daqe se intenziviraju. Komunistima pri tome nesebi~no pomaè i dirigovana opozicija. Zakazali smo protestne demonstracije za 11. septembar zbog odluke Sekretarijata za pravosu|e i op{tu upravu Srbije da se odbije registrovawe na{e stranke. Dvadesetak dana posle obelodawivawa na{e odluke, {est opozicionih stranaka, od kojih neke uop{te nisu nikakve politi~ke partije po svojoj unutra{woj strukturi, broju ~lanova i metodima delovawa, za27

kazali su sopstveni miting na istom mestu za 12. septembar. Wihov skup je dobio ogroman publicitet u reìmskoj {tampi, dok je na{ sistematski zata{kavan i pre}utkivan, da bi ga policija i zvani~no zabranila dan uo~i odràvawa. Razume se, ta policijska zabrana nama ~etnicima ni{ta nije zna~ila, demonstracije smo odràli kao {to smo i planirali, a sutradan smo se pojavili i na mitingu stranaka koje su uglavnom odbile da se solidari{u sa Srpskim ~etni~kim pokretom i taj miting pretvorili u sopstvenu, ~etni~ku promociju. Izbori se bliè, a ~etnicima, iako nisu registrovani kao stranka, te i pored najboqe voqe ne mogu na izbore, podme}u se razne laì i skandali. To je vreme kada je Ante Markovi} jo{ uvek na ~elu Savezne vlade, okruèn najne~asnijom sortom komunista reformistima. Preko svojih listova iz Borbine ku}e {ire se najgore dezinformacije i laì o vojvodi [e{equ i Srpskom ~etni~kom pokretu. Naslovi iz tada{we {tampe ve} sami za sebe dovoqno govore: [e{eq posva|ao ~etnike! Odluka rukovodstva Srpskog ~etni~kog pokreta: [E[EQ IZBAÊN! [e{eq preti ~etnicima! [e{eq se obra~unava sa protivnicima u sopstvenoj stranci: PREPAD U RESTORANU. Za mir u ku}i opozicije. Gde je dima tu je i vatre! Ta~no je da je u to vreme bilo kratkotrajnih problema u Srpskom ~etni~kom pokretu, ali nije ta~no da ih je bilo me|u ~etnicima samim. Ta~no je i to da je izdato i saop{tewe da je [e{eq iskqu~en iz Srpskog ~etni~kog pokreta, ali je ta~no i to da su od dvanaest potpisnika tog saop{tewa samo troje bili zaista ~lanovi S^P, dok su dvojica bila biv{i ~lanovi: jedan je bio iskqu~en zbog pristupawa organizaciji Crna ruka i upu{tawa u aktivnosti uli~nog terorizma, koji je neprimeren politi~kom programu i metodu delovawa Srpskog ~etni~kog pokreta, dok je drugi iskqu~en, jer je kao kolporter Velike Srbije zatajio novac od prodaje lista. Ostala sedmorica uop{te nisu bili ~lanovi Srpskog ~etni~kog pokreta. U Saop{tewu srpskoj javnosti, izdatom od strane Centralne otaybinske uprave S^P, 3. septembra 1990. godine ~itamo: Nakon svestrane analize ~itavog slu~aja, Centralna otaybinska uprava je zakqu~ila da je ovu podriva~ku akciju zamislila neka reìmska institucija, najverovatnije jedna od policijskih slu`bi, a da su kao izvr{ioci posluìli neki nezadovoqnici me|u sada{wim i biv{im ~lanovima stranke, kao i sasvim nepoznata lica, koja su mo`da i fiktivna, jer su neki potpisi ispod saop{tewa isuvi{e sli~ni jedan drugom. A malo niè stoji: Mi, srpski ~etnici, o~ekujemo i u budu}nosti beskrupulozne komunisti~ke nasrtaje na na{u unutarstrana~ku stabilnost, razne reìmske laì i klevete, poku{aje policijskog vrbovawa pojedinih ~lanova stranke, ali smo na sve to spremni i odlu~ni da istrajemo u borbi za realizaciju na{ih programskih ciqeva. Nije nimalo slu~ajno {to Srpski ~etni~ki28

pokret okupqa samo najhrabrije, najodlu~nije i naj~asnije srpske patriote, spremne da se u svakom trenutku nesebi~no `rtvuju za svoj narod i otaybinu. Mi smo zato ponosni {to smo jedina politi~ka stranka u ovoj suènoj Srbiji koju je komunisti~ki reìm odbio registrovati, {to smo neprekidno izloèni policijskim zabranama i {ikanirawima, te {to uìvamo nepodeqene simpatije srpskog naroda, na kojima nam sve druge politi~ke stranke samo mogu pozavideti. Eto, tako je bilo u ranu jesen 1990. godine, u onda{woj Jugoslaviji, sa miqenikom Zapada, Antom Markovi}em, na ~elu dràve za koju je toliko Srba kroz vi{e generacija dalo svoje ìvote. To je vreme u kome se o ~lanovima Srpskog ~etni~kog pokreta i vojvodi [e{equ na televiziji ne moè ni{ta ~uti, ali se zato po reìmskoj i tzv. opozicionoj {tampi o wima moè sve najgore pro~itati. [e{eq je alkoholi~ar koji je oko sebe okupio grupicu umobolnika! Ve} u slede}em ~lanku stvar izgleda sasvim obrnuto: [e{eq je umobolnik koji je oko sebe okupio grupicu alkoholi~ara. I sve tako, bez kraja, u bezbroj varijacija. Kako narod nije bio u prilici da [e{eqa vidi i ~uje na televiziji, Srpska re~ je mirne du{e tvrdila da [e{eq, zbog hormonskih poreme}aja, ima, verovali ili ne, piskav glas! (Na sre}u, taj glas se danas vrlo dobro ~uje, domet mu je ve}i nego kod nekih televizijskih stanica, a mnogi, nekad gromoglasni glasovi, danas su nam ne{to opiskavili). Mitinzi Srpskog ~etni~kog pokreta se zabrawuju, kolporteri Velike Srbije rasteruju, plakati cepaju, registracija odbija, laì i klevete {ire, kako u zemqi tako i me|u Srbima u inostranstvu... Sve to, o~igledno, nije dovoqno: Srpski ~etni~ki pokret iz dana u dan je ja~i i masovniji. U o~aju, ne znaju}i vi{e {ta da radi, vlast hapsi dr [e{eqa. Usred bela dana, usred Beograda, usred zemqe Srbije, najugledniji srpski opozicionar biva 2. oktobra uhap{en! Dok do izbora ima jo{ samo 68 dana, dok se predizborna kampawa svom snagom zahuktava dr [e{eq javqa majci Danici da ga ne ~eka na ru~ak jer, eto, mora opet malo u zatvor. Za{to sad opet? Da nisu primetili da je onih osam godina robije odradio za dvadeset i dva meseca? Ne, nije to. Evo za{to: Gradski sudija za prekr{aje grada Beograda u prekr{ajnom postupku doneo je re{ewe da je dr [e{eq odgovoran: ... [to je dana 2. oktobra 1990. godine u vremenu od 10.30 do 12 ~asova u Ulici knez Mihailova u Beogradu, ispred zgrade broj 1 kod palate Albanija naru{io javni red i mir na taj na~in {to je postavio {tand na kome je, sa strane, izloìo dva panoa (veli~ine 100h70 cm) sa ispisanim tekstom-porukom: Odlu~no zahtevamo da se odmah ukloni le{ zlikovca i tiranina Josipa Broza Tita iz ponosne srpske prestonice Beograda i da se poru{i zli paganski hram koji su komunisti nazvali Ku}a cve}a, a srpski narod gnezdo zla, a na ra{irenom platnu iznad {tanda ra{irio dve srpske zastave sa starim srpskim grbom u sredini kao amblemom,29

uokvirenim tekstom s verom u Boga, za kraqa i otaybinu, pozivaju}i gra|ane prolaznike da prihvatawe ispisane poruke na panoima potvr|uju svojim potpisima u izloènu kwigu-svesku, odnosno da se prijavquju (potpisima) za odlazak u Hrvatsku (u Knin) radi pruàwa pomo}i i za{tite srpskom narodu (ugroènom), izazvav{i time i negodovawe prisutnih gra|ana, omalovaàvaju}i wihova patriotska i nacionalna ose}awa, odnosno omalovaàvaju}i dru{tveno-politi~ko ure|ewe Jugoslavije... Itd, itd, itd ... Dobi vojvoda za ovo 15 dana zatvora. Uz to je na svojoj robija{koj {tednoj kwiìci ve} imao dve kazne od 20 i 25 dana, a kako mu je upravo upla}eno i 20 dana zbog jednog metalnog ~eki}a, macole sa drvenom dr{kom, koji je bio aktiviran na Ilindan u manastiru Sv. Prohor P~iwski, to je vojvoda raspolagao robija{kim kapitalom od ukupno ako smo dobro sabrali 80 dana. Taj kapital je reìm odlu~io da mu odjednom isplati, tako da su odmah nastala trvewa oko toga ko }e vojvodi prvi da javi rezultate proteklih izbora. Jer, ne zaboravimo, do izbora je bilo jo{ samo 68 dana. Vojvoda bi, dakle, tek 12 dana po izborima napustio zatvor u Padinskoj Skeli. Ako je i od reìma mnogo je! Na ovakvu samovoqu sabirawe ~etiri kazne u jednu i celokupno izdràvawe sabranih kazni u jednom cugu morale su da reaguju ~ak i neke stranke koje ~etnike i wihovog vojvodu nisu ba{ oboàvale. Oglasila se Demokratska stranka, Udruèwe kwièvnika Srbije, Srpska svetosavska stranka, Pokret za za{titu qudskih prava u Jugoslaviji. Ni reakcije iz inostranstva nisu izostale, pa je reìm morao da popusti i da vojvodu zamoli da posle 23 dana prekine svoje robijawe ili da ga bar odloì za neka boqa vremena. Vojvoda ovoj molbi nije izi{ao u susret: niti se ose}ao krivim, niti je smatrao da je ceo postupak protiv wega bio legalan. Odbio je da potpi{e ve} pripremqenu i unapred odobrenu molbu za pomilovawe! Me|utim, ono ~ega se vojvoda gadio, toga se nije gadila i zatvorska uprava: na wenu molbu dr [e{eq je, zbog lepog pona{awa (za koje se obi~no dobija samica), pu{ten na slobodu. Za vreme vojvodinog boravka u zatvoru ~lanstvo Srpskog ~etni~kog pokreta nije sedelo skr{tenih ruku: i daqe bradati, ali preru{eni u tzv. grupu gra|ana, kandidovali su svog vojvodu za predsednika Republike! Kako o registrovawu stranke i izlasku na izbore, koji su se vrtoglavo bliìli, nije vi{e moglo da bude govora, to je ova kandidatura dr [e{eqa za predsednika Republike bila jedina mogu}nost da se vojvoda pojavi na televiziji i da predstavi srpskom narodu kako Program grupe gra|ana, okupqene oko Srpskog ~etni~kog pokreta, tako i sebe li~no. Tridesetak dana koji su mu jo{ preostali do izbora, a bez mogu}nosti da agituje preko {tampe, radija i televizije, dr [e{eq koristi na najboqi mogu}i na~in: promocije, promocije i opet promocije. Re|aju se Vaqevo, Novi Sad, Rumenka, Stepanovi}evo, Zrewanin, Vr{ac, Kru{evac, â~ak, Ni{, Loznica... Sale su i velike i pune; ispred sala ostaje mnogo wih koji promocije Srpskog ~etni~kog pokreta prate iz hodnika. Pred zgradama u kojima se promocije odràvaju tako|e je mnogo naroda... Ali sve je to premalo za prekratko vreme i svesrpski prostor.30

Vojvoda daje sve od sebe, drì i po tri promocije na dan, iznosi Program S^P glasno, ubedqivo i argumentovano. îst populizam i demagogija, govore oni koji to uobi~avaju da kaù u svakoj prilici kada narod pozdravqa javno izre~ene istine i kada nailazi na dobro poznavawe i ose}awe problema koji ga mu~i. Narod je odu{evqen, burno pozdravqa Program Srpskog ~etni~kog pokreta i dobrim delom se svrstava u srpske ~etnike. Ipak, hiqade i desetine hiqada koje su te hladne jeseni imale priliku da ~uju vojvodu i Program, ipak je to premali broj u odnosu pa vi{emilionsko glasa~ko telo u Srbiji. Najve}i u~inak o~ekuje se od predstavqawa predsedni~kog kandidata na televiziji. Taj nastup je dr [e{equ zagarantovan i niko nema pravo da mu ga uskrati, makar grupa gra|ana sto puta sve listom ~etnici bili. Naravno, [e{eq nije jedini kandidat za predsednika Republike. Ima ih jo{ tridesetorica i jo{ jedan.

PREDSTAVQAWE PREDSEDNI^KOG KANDIDATAJedan od trideset i dvojice predsedni~kih kandidata, smatraju}i se s pravom dovoqno poznatim, odbio je da u~estvuje u ovom jedno~asovnom predstavqawu. (Zli jezici tvrde da je upravo zato i pobedio: narod je video one druge). Posebno interesantan bio je jedan dugokosi, bradati kandidat za koga se, dok ne progovori, lako moglo pomisliti da je jedan od ~etnika. Wegov arhai~ni govor, iako ekavski, bio je mnogima toliko interesantan da nisu ni obra}ali pa`wu na ono {to se govori ve} su se, uglavnom, skoncentrisali na wegov izgled, na wegove grimase, na wegove uzdahe i povremenu krajwu potre{enost. A {teta je {to nisu malo vi{e pazili na ono {to je on govorio! Bilo je tu lepih stvari da se ~uju. Jedna od wih je bila i ona o vidovdanskom sto~nom postu. Veli, tako, srpskom narodu gore pomenuti predsedni~ki kandidat: Kao dete od ~etiri godine, kao najstarije dete, bio sam prisiqen da teram stoku na ispa{u, na planinu. Toga dana sam u planinu smeo da ponesem samo fla{u vode. Ni{ta od hrane. Bio je Vidovdan, a to zna~i dan posta. Potom nam pri~a kako je proveo dan u planini, kako je popio svu vodu ve} do podne, kako je `vakao neku travku da bi utolio glad, zatim kako se upla{io da mu ne izrastu rogovi (jer se travkom omrsio!), ru`ni rogovi kao jednom od bikova koje je napasao... U smiraj dana krenuo je nazad u selo. E, sada nam doslovce pri~a: ... A kada sam se primakao selu, do~ekala me je nestvarna scena. Nestvarna scena, iracionalna situacija: jagarvci gladni, koji toga dana nisu i{li na ispa{u, su blejali, telad po torovima gladna su mukala, gladna `drebad rzala... Jedna neverovatna situacija! Zaista neverovatna situacija! Naàlost voditeqka, vaqda i sama potresena neverovatno}om situacije, nije se setila da postavi pitawe koje se ve}ini gledalaca samo od sebe nametalo:31

Zaboga, gospodine predsedni~ki kandidatu, pa koja je to stoka bila sa kojom ste vi ceo dan proveli u planini na ispa{i? Zar je mogu}e da je postojala i privilegovana stoka koja je imala pravo da pase dok je druga gladovala zbog vidovdanskog posta? Koja je to stoka bila? Komunisti~ka? Na ova pitawa }emo te{ko ikada dobiti odgovor. [teta! I jo{ jedan od mnogih bisera vredi ovde pomenuti: Po{to je dobro obavio svoj vidovdanski post, na{ predsedni~ki kandidat, tada jo{ obi~an ~etvorogodi{wak, dobio je od svoje bake, u zalazak sunca, kri{ku hleba sa mladim kajmakom, odozgo posutim {e}erom. I ode sav post do vraga! Ovakav pristup srpskom narodu moè da bude zanimqiv, ~ak i sme{an, nekome mo`da i originalan, ali je svakako krajwe bqutav i drzak ako se radi o nekome ko se kandiduje za predsednika dràve tog naroda. Srpsku dobro}udnost ne treba me{ati sa naivno{}u, jo{ mawe srpsku trpeqivost sa glupo{}u. (Za divno ~udo, gospodin Vuk Dra{kovi} tvrdi da je i daqe na ~elu jedne stranke koja, pak, sa svoje strane, tvrdi da ima ~lanstvo i pristalice u srpskom narodu.) Kandidat grupe gra|ana, poznate pod imenom Srpski ~etni~ki pokret, za razliku od gospodina Vuka Dra{kovi}a, sasvim ta~no je znao koji narod zastupa, u ~ije ime se kandiduje, te je znao i kome se obra}a. Jo{ pre svog jedno~asovnog predstavqawa na televiziji vojvoda [e{eq se svojom Promotivnom besedom obratio Srbima i Srpkiwama: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Predstoje}i parlamentarni izbori u Srbiji ne}e biti ni slobodni ni demokratski iz dva razloga: 1. Zato {to je u prethodnom postupku srbijanski komunisti~ki reìm odbio registraciju Srpskog ~etni~kog pokreta, kao izrazito demokratske politi~ke stranke po svom programu, unutra{woj organizacionoj strukturi i metodama delovawa. 2. Zato {to su zasnovani na ve}inskom izbornom principu koji ne dozvoqava ravnomernu zastupqenost politi~kih stranaka u parlamentu proporcionalno broju osvojenih glasova na izborima. Izgradi}emo parlamentarnu demokratsku dràvu u kojoj }e se striktno po{tovati sva gra|anska prava i qudske slobode, u kojoj }e se uspostaviti moderan pravni poredak kao garancija legitimnosti vlasti i legalnosti wenih odluka. Na{ ideal je dru{tvo socijalne pravde i materijalnog blagostawa, privreda pune zaposlenosti, zemqa u kojoj se brine o omladini i ostarelim licima, u kojoj je sasvim slobodno ispovedawe vere, u kojoj se obavqa duhovni preporod i stvaraju novi uslovi za kulturni procvat. Obnovi}emo srpsko selo, podsta}i poqoprivrednu proizvodwu sniàvawem poreza i garantovawem otkupa svih proizvoda po ceni koju }e sami seqaci preko svojih udruèwa odre|ivati. Garantova}emo slobodu {tampe i drugih sredstava javnog informisawa. Rukovodi}emo se iskqu~ivo principom korektnosti i istinoqubivosti.32

Temeqito }emo reformisati vaspitnoobrazovni sistem kako bi ga prilagodili zahtevima modernog vremena i interesima srpskog dru{tva. Na{ ideal je puna zaposlenost, koju je mogu}e posti}i samo javnim radovima, pre svega na objektima saobra}ajne infrastrukture i obnavqawa {umskog bogatstva, te stabilnom poreskom politikom koja bi se zasnivala na trajnoj poreskoj stopi od najvi{e dvadeset procenata profita u duèm vremenskom periodu. Ukinu}emo autonomne pokrajine. Mi, srpski ~etnici, zalaèmo se za politiku nacionalnog pomirewa svih Srba, ali ne po komunisti~kom diktatu koji podrazumeva daqe bacawe istorijske qage na na{ pokret i zadràvawe privilegija koje su Titovi sledbenici stekli srqaju}i u izdaju sopstvenog naroda. Sama ~iwenica da smo promenili metode svoje borbe i od tipi~no vojni~ke organizacije transformisali se u politi~ku stranku svedo~i da svim silama nastojimo izbe}i bilo kakvo prolivawe krvi me|u samim Srbima. Na{a borba se nastavqa kroz slobodan i otvoren politi~ki proces, zasnovan na demokratskom parlamentarizmu i vi{epartijskom sistemu. I samo u~e{}e na ovim izborima za nas je velika pobeda i zato sa optimizmom gledamo na budu}nost. Posle ove promotivne besede, koja se putem Velike Srbije i letaka probila do jednog dela naroda, do{ao je i vojvodin prvi nastup na televiziji. Pri~a se da su za vreme tog nastupa ulice bile potpuno prazne, ali nema nikoga ko bi to potvrdio: svi su bili kod ku}e. Svi su hteli da, najzad, vide i ~uju tog ~etni~kog vojvodu o kome su se svega i sva~ega naslu{ali. Mnogima su se ~udna pitawa vrzmala po glavi: Ho}e li do}i trezan? Da li }e da bije? Ne}e vaqda ono ènsko ~eqade da puste da sama s wim razgovara? [ta ako ne bude hteo da vrati mikrofon? Ho}e li ga ponovo uhapsiti? Za ~itaoce Srpske re~i, lista vojvodinog kuma Vuka Dra{kovi}a, ovakva pitawa bila su sasvim normalna. Kada je emisija po~ela, trebalo im je bar desetak sekundi da shvate da je gospodin blagog ali odlu~nog pogleda, u plavom odelu, sa kravatom, koji sedi preko puta voditeqke, niko drugi do upravo taj [e{eq. Ostaviv{i svoju zbuwenost za kraj emisije, pa`qivo su slu{ali svaku vojvodinu re~. Ja sam, formalno, na ovim izborima kandidat grupe gra|ana. Me|utim, ta grupa gra|ana je grupa srpskih ~etnika i ja sam kandidat srpskih ~etnika i ra~unam na glasove srpskih ~etnika. Osvr}u}i se na tada{we (decembar 1990.) odnose me|u narodima u Jugoslaviji, dr [e{eq kaè: Moramo da shvatimo da nam ni Hrvati ni Slovenci nikada ni bra}a ni prijateqi nisu bili i da moramo {to pre sa wima da raskrstimo. [to se Slovenaca ti~e, na svu sre}u, nemamo nikakvih nere{enih teritorijalnih pitawa i srpski narod bi trebalo sada sve snage da uloì da se Slovencima pruì puna podr{ka u wihovoj te`wi za otcepqewem i formirawem samostalne dràve, ili prikqu~ewem nekoj drugoj drà33

vi. To nas vi{e ne treba da interesuje. Za nas Srbe to pre svega zna~i 1.500.000 ogor~enih neprijateqa mawe u granicama jedinstvene dràve. Ima nekoliko nere{enih spornih pitawa. Recimo, Slovenci bi trebalo da snose odgovaraju}i deo jugoslovenskog dràvnog duga, trebalo bi da plate fabrike koje su posle rata preseqene odlukom tiranina i diktatora Josipa Broza Tita iz Srbije u Sloveniju i to bi bilo sve. Oni mogu odmah da idu! [to se Hrvata ti~e, mi srpski ~etnici neprekidno poru~ujemo novom usta{kom poglavniku Frawi Tu|manu i novoj usta{koj vlasti u Hrvatskoj da se ne igraju sa srpskim narodom koji ìvi na podru~ju dana{we improvizovane hrvatske dràvne zajednice. To je srpska teritorija na kojoj ìvi srpski narod i mi nikada ne}emo dozvoliti da ona bude odvojena od matice zemqe. Mogu Hrvati da se izdvajaju iz Jugoslavije, mogu da formiraju samostalnu dràvu, da se prikqu~uju nekome drugom, ali moraju uvek znati da mi ni po koju cenu, po cenu novih potoka krvi, ne}emo dozvoliti da nam odvajaju ni jednu teritoriju na kojoj se nalaze srpska sela, srpska masovna grobqa, srpske klanice, srpske jame, srpski logori, srpski Jasenovci, srpske poru{ene crkve... To nikada ne}emo dozvoliti. O usta{ama [e{eq kaè: Hrvati moraju da budu ka`weni na onaj na~in na koji se ina~e u civilizovanom svetu ka`wavaju narodi i dràve za zlo~ine koje po~ine u ratnim uslovima wihovi reìmi, a to je gubitak teritorija. Govore}i o zajedni~koj dràvi sa Hrvatima (za{ta se danas ponovo zalaù neki ~asni umovi!) [e{eq kaè: Smatram da mi Srbi nikada sa Hrvatima ne moèmo da se pomirimo dok ìvimo u granicama jedinstvene dràve. Istorija dosada{we Jugoslavije, bilo Kraqevine Jugoslavije, bilo komunisti~ke Jugoslavije, pokazala je da Jugoslavija jednostavno ne moè egzistirati kao demokratska dràva zbog hrvatskih te`wi, neprekidnih separatisti~kih te`wi. Hrvati Jugoslaviju nikada nisu iskreno èleli niti prihvatili. Oni su je shvatili kao privremeno, prelazno re{ewe u tragawu za nekom boqom opcijom. Nakon Prvog svetskog rata Hrvati su na neki na~in bili prinu|eni da u|u u dràvni savez sa Srbima, da bi spasili neke svoje zapadne teritorije pred italijanskim apetitima. I Srbi, smatraju}i Hrvate svojom bra}om, iskreno kao i uvek, naivno kao ~esto puta kroz svoju istoriju, u{li su u tu dràvnu zajednicu ne znaju}i kakvi su krajwi ciqevi hrvatskih politi~ara. O gra|anskom ratu [e{eq misli: Mogu}a je samo jedna nesre}na okolnost: da se mi Srbi opet me|usobno pokoqemo. Mi, srpski ~etnici, po svaku cenu nastojimo to izbe}i. Zato smo odlu~no protiv upotrebe oru`ja u me|usobnim srpskim politi~kim borbama. Borbe moraju da budu politi~ke borbe, ali iskqu~ivo miroqubive. Mora se po svaku cenu izbe}i gra|anski rat me|u Srbima. Zato smo se konstituisali kao politi~ka stranka demokratskog karaktera s miroqubivim metodama politi~ke borbe, a iskqu~ili smo oruàna sredstva kao metod obra~unavawa u ovim politi~kim borbama koje vodimo sa komunistima i drugim strankama za koje smatramo da ne zastupaju istinski interes srpskog naroda, odnosno da su svojom politikom suprotstavqeni tim interesima.34

I jo{ ne{to se dobro pamti iz tog predstavqawa [e{eqa kao predsedni~kog kandidata: Nemojmo mi da brinemo tu|e brige. Mi moramo napokon kao narod da se okrenemo sami sebi, jer smo isuvi{e energije posebno u ovom veku, prosuli re{avaju}i tu|e probleme, bore}i se za druge, a danas smo do{li na rub opstanka. Da nije bilo izdaje zapadnih saveznika i da nije umar{irala Crvena armija na teritoriju Srbije, pri kraju rata, oni (~etnici) bi pobedili i oni bi ponovo uspostavili poredak koji je okupator 6. aprila 1941. poru{io. E, {ta bi bilo sa na{om zemqom u tom slu~aju? Danas bi nam u najgorem slu~aju bilo kao jednoj Gr~koj. Dakle, ìveli bismo u uslovima slobodne trì{ne privrede i ne bismo ose}ali dana{wu egzistencijalnu krizu. To vi{e nije ni ekonomska, ni politi~ka, to je kriza jednog naroda u celini, egzistencijalna kriza. Narod je do{ao na rub propasti. Govore}i o odnosu reìma prema Srpskom ~etni~kom pokretu, vojvoda [e{eq kaè: Reìm je poku{ao da nas ugu{i na najraznolikije na~ine: odbili su nam registraciju, zabrawivali su nam da odrìmo javne promocije, javne skupove, uvek smo nailazili na kordon milicije, zatim su ubacivali provokatore u na{e redove, poku{avali iznutra da insceniraju neke rascepe... To nikada nisu uspeli, uvek smo ostali jedinstveni i odlu~ni, nikada nisu mogli ucenama ni{ta kod nas da postignu. Zatim, na{i policijski dosijei ne mogu nikako da nas kompromituju, kao u nekim drugim slu~ajevima. Nemaju, jednostavno, na~ina da nas elimini{u sa politi~ke scene, a pre svega zahvaquju}i ~iwenici {to smo mi i te kako svesni da u ovoj zemqi nema dovoqno zatvora u koje bi komunisti mogli da smeste sve srpske ~etnike, pa prema tome ne mogu sve da nas pohapse i tako nas elimini{u. A mi smo spremni da podnesemo sve te{ko}e, mi smo spremni na sve `rtve. Mi se ne bojimo ni zatvora, ni policijske odmazde. Mi se, ustvari, ni~ega ne bojimo jer smo spremni za svoj narod u svakom trenutku da damo i ìvot, ako treba, a kamo li da neke neprijatnosti podnesemo u komunisti~kim robija{nicama. Tamo je, uostalom, najteè prvi put oti}i, kada ~ovek jednom ode, slede}i put mu nije te{ko. Koliko je zla, razarawa i krvi moglo biti spre~eno da su se ove re~i razuma ~ule daqe i ~e{}e no {to im je to reìm omogu}avao, to nikada niko ne}e utvrditi. Ignori{u}i sva upozorewa dr [e{eqa, reìm u tada{woj Jugoslaviji kre}e putem dodvoravawa i dijaloga sa gluvima. Toleri{e se nesposobnost armije, dozvoqavaju se upadi raznih evro trojki i postavqawe wihovih po

Documents

Filipike cetnickog vojvode