FILOZOFSKI FAKULTET BANJA LUKA Radovi BROJ 16, 2012

РАДОВИчасопис за хуманистичке и друштвене науке

16 (2012)

Ставови и гледишта изражени у прилозима су ауторски, не обавезно и Редакције.

Рјешењем Министарства информација Републике Српске број 01-1009/98, од 22. 07. 1998. године, јавно гласило Радови ослобођено је пореза на промет.

Универзитет у Бањој ЛуциФилозофски факултет

Драго БРАНКОВИЋ

Жељко ВУЈАДИНОВИЋ[email protected]

Светозар БОГОЈЕВИЋ (Бања Лука), Драго БРАНКОВИЋ (Бања Лука), Жељко ВУЈАДИНОВИЋ (Бања Лука),

Мирослав ДРИНИЋ (Бања Лука), Ивана ЗЕЧЕВИЋ (Бања Лука), Миле ИЛИЋ (Бања Лука), Игор СИМАНОВИЋ

(Бања Лука), Тања СТАНКОВИЋ ЈАНКОВИЋ (Бања Лука), Василије ГВОЗДЕНОВИЋ (Београд), Милан

МАТИЈЕВИЋ (Загреб), Драго ПЕРОВИЋ (Никшић), Радослав РАСПОПОВИЋ (Подгорица)

Игор СИМАНОВИЋ

Зоран АРСОВИЋ, Универзитет у Б. Луци Драго БРАНКОВИЋ, Универзитет у Б. Луци

Страхиња ДИМИТРИЈЕВИЋ, Универзитет у Б. Луци Павле ДРАГИЧЕВИЋ, Универзитет у Б. ЛуциРадивоје КЕРОВИЋ, Универзитет у Б. Луци

Драгомир КОЗОМАРА, Универзитет у Б. ЛуциИвана ЗЕЧЕВИЋ, Универзитет у Б. Луци

Драженко ЈОРГИЋ, Универзитет у Б. ЛуциРаде МИХАЉЧИЋ, АНУРС, Бања Лука

Слободанка ПРТИЈА, Универзитет у Б. ЛуциДијана ЦРЊАК, Универзитет у Б. Луци

Филозофски факултет Редакција Радова Булевар Војводе Петра Бојовића 1А, Бања Лука Република Српска, Босна и Херцеговина [email protected]

[email protected]

+387 (0) 51 322 780, 322 790, 323 530

Издавач Publisher

Главни уредник General editor

Одговорни уредник Editor-in-chief

РедакцијаEditorial Board

Секретар РедакцијеEditorial Board Secretary

РецензентиReviewers

Адреса РедакцијеEditorial Board Address

Телефон РедакцијеPhone

РАДОВИ / PAPERSЧАСОПИС ЗА ХУМАНИСТИЧКЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Journal of Humanities and Social Sciences ISSN 1512-505 X

ISSN 1512-505 X

Универзитет у Бањој Луци

Филозофски факултет

РАДОВИ

часопис за хуманистичке и друштвене науке

16 (2012)

Бања Лука, 2012.

ISSN 1512-505 X

University of Banja Luka

Faculty of Philosophy

PAPERS

Journal of Humanities and Social Sciences

Issue 16 (2012)

Banja Luka, 2012

Р. Радић, ЦАРИГРАД У СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ... (13−48)

5

САДРЖАЈ / CONTENTSЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND STUDIES

Ђуро ТошићО ИГРАМА НА СРЕЋУ (LUDUS ZARDORUM): ОД СТРАСТИ ДО КАЈАЊАĐuro TošićON GAMES OF CHANCE – LUDUS ZARDORUM: FROM PASSION TO REMORSE .......................................................... 11–48

Светозар Богојевић, Гордана ДавидДИДАКТИЗАЦИЈА ИГРЕ ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕSvetozar Bogojević, Gordana DavidGAME DIDACTICIZATION IN PRESCHOOL CHILDREN ............... 49–62

ПРИЛОЗИ / CONTRIBUTIONS

Sanja Radanović, Sanja Josifović ElezovićKVALITET NASTAVE NA UNIVERZITETU: PERCEPCIJE STUDENATA I PROFESORASanja Radanović, Sanja Josifović ElezovićQUALITY OF TEACHING IN HIGHER EDUCATION ...................... 65–83

Миле ИлићВАСПИТАЊЕ ИДЕАЛНОГ ГРАЂАНИНА У ДЕМОКРАТСКОМ ДРУШТВУMile IlićTHE EDUCATION OF THE IDEAL CITIZEN IN A DEMOCRATIC SOCIETY ........................................................... 85–100

Жана БојовићЕСТЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ ЕСТЕТСКЕ КУЛТУРЕ МЛАДИХŽana BojovićAESTHETIC VALUES AS A DETERMINANT OF THE DEVELOPMENT OF AESTHETIC CULTURE AMONG THE YOUTH ....................................................................... 101–109

Радови 15 (2012)

6

Славиша ЈењићМАТЕМАТИЧКО МИШЉЕЊЕ У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕSlaviša JenjićMATHEMATICAL THINKING IN CLASS-BASED TEACHING OF MATHEMATICS.......................................................111–121

Срђан Душанић, Јелена ЦрнчевићТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНИ ПРИСТУПИ УНАПРЕЂЕЊУ МЕЂУЉУДСКИХ ОДНОСА У ОРГАНИЗАЦИЈАМАSrđan Dušanić, Jelena Crnčević THEORETICAL AND PRACTICAL APPROACHES TO THE IMPROVEMENT OF INTERPERSONAL RELATIONSHIPS IN ORGANIZATIONS ........................................................................ 123–138

Милена Пашић, Младен ТопићКОНСТРУКЦИЈА СКАЛЕ ЗА ИСПИТИВАЊЕ МОТИВАЦИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХMilena Pašić, Mladen TopićTHE CONSTRUCTION SCALE FOR TESTING OF MOTIVATION OF EMPLOYEES ...................................................... 139–151

Слободан НаградићПРОФИТЕРСКА ЛОГИКА САВРЕМЕНИХ РАТОВА И (НЕ)МОГУЋНОСТ МИРАSlobodan NagradićTHE PROFIT LOGIC OF MODERN WARS AND THE(IM)POSSIBILITY OF PEACE ................................................... 153–165

Саша ЛакетаРЕФЛЕКСИЈА И СВИЈЕТ ЖИВОТА− ПРИЛОГ ФЕНОМЕНОЛОГИЈИ САЗНАЊА −Saša LaketaREFLECTION AND THE LIFEWORLD: CONTRIBUTION TO THE PHENOMENOLOGY OF KNOWLEDGE .......................... 167–177

Биљана БабићПОИМЕНИЧЕНИ ПРИДЈЕВИ У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПОСЛОВИЦАМА ВУКА КАРАЏИЋАBiljana BabićNOMINALIZED ADJECTIVES IN VUK KARADŽIĆ’S SERBIAN PROVERBS ....................................................................... 179–194


7

Sanja LjubišićGRAMATIKE LATINSKOG JEZIKA BOSNE SREBRENESanja LJUBIŠIĆGRAMATIKE LATINSKOG JEZIKA BOSNE SREBRENE ............. 195–203

ПРИКАЗИ И ОСВРТИ / BOOK REVIEWS

КАПИТАЛИЗАЦИЈА ДУХА ОБРАЗОВАЊАKonrad Paul Liessman, Teorija neobrazovanosti, Zablude društva znanja, Zagreb, 2008, Naklada Jasenski i Turk(Драженко Јоргић) .............................................................................. 207–211

Ladislav Hladký a kolektiv, Vztahy Čechů s národy a zeměmi jihovýchodní Evropy, Historický ústav AV ČR, Praha 2010, 368.(Милан Балбан) .................................................................................. 213–218

Мишел Каплан, Византија, Клио, Београд 2008.(Миле Крнета) .................................................................................... 219–223

Драгољуб Р. Живојиновић, Надмени савезник и занемарено српство: британско-српски односи (1878–1941), Албатрос плус, Београд 2011, стр. 528.(Радован Субић) ................................................................................ 225–229

Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, Љекарска комора Врбаске бановине 1929–1941, Удружење архивских радника Републике Српске, Бањалука, 2012, стр. 257.(Маријана Тодоровић Билић) ............................................................ 231–233

УПУТСТВА САРАДНИЦИМАINSTRUCTIONS TO CONTRIBUTORS ........................................... 237–239

Радови 15 (2012)

8


9

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ

ARTICLES AND STUDIES

Радови 15 (2012)

10

Ђ. Тошић, О ИГРАМА НА СРЕЋУ (LUDUS ZARDORUM):... (11−48)

11

Ђуро ТОШИЋ УДК 616.89+794Историјски институт САНУ оригинални научни радБеоград

О ИГРАМА НА СРЕЋУ (LUDUS ZARDORUM): ОД СТРАСТИ ДО КАЈАЊА*

Апстракт: У раду су, на основу новије литературе, стату-тарних одлука одређених приморских градова и објављене и необјављене грађе из Дубровачког архива, приказане игре на срећу (Ludus zardorum): коцка, карте, шах и игре алке. Тамо гдје нам је допуштала коришћена литература и архивска грађа, покушали смо да одговоримо на нека кључна питања: шта, гдје, ко и када је играо и на недоличан начин стицао но-вац и правио велике дугове, те због тога доспијевао под удар закона који је био против бављења таквом врстом „работе“. У томе смислу је најзанимљивији случај двојице дубровач-ких племића (Паска Соркочевића и Павла Лукаревића): први „због рђаве савјести према држави“ и „коцкарске страсти“ оставио је позамашну новчану суму да се подијели сиромаш-ним у хоспиталима, а други, пошто је у коцки „ојадио“ 11 племића и четири пучанина тражио тестаментом од роди-теља да из добара која су, по закону, припадала њему врате прокоцкани новац његовим саиграчима.

Кључне ријечи: игре, коцка, карте, шах, алка, страст, кајање, гријех, милодар, душа, праштање, казна.

„Kockanje, to je sviju laži mati/ Prijevara, krivoklet-stva koje prati/ Bogohulje, ubojstvo i gubitak/ Vremena i imetka, i džep plitak;/ Nečasno i uvredljivo je k tome/ Kada se ‘on je kockar’ kaže kome“.**

* Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете и науке Републике Србије: Средњовековне српске земље (13−15. век): политички, привредни, друштвени и правни процеси (Ев. бр. 177023).

Радови 16 (2012)

12

Чак бројни пећински цртежи са приказом коцкања нуде својеврстан доказ о њему као „људском пратиоцу“, од пам-тивијека до данас. Описи коцкања у списима древне Кине датирају из времена око 2300. године п. н. е. Становници пра-старе Индије, Грчке и Рима познавали су такође неке од ових игара; грчки антички митови описују како су Зевс, Хад и Посејдон подијелили универзум, небо, пакао и море тако што су бацили коцке. Сачувани архитектонски рељефи из IV вијека прије Христа приказују сцене коцкања са мушкарци-ма и женама (који бацају коцкице), а најпотпуније дјело које се односи на ове забаве овјековјечује грчке хероје Ајанта и Ахила када играју коцке током Тројанског рата, док легенда казује да је Јулије Цезар одлучио прећи Рубикон тек након што је „пала“ коцка коју је бацио.

Понекад се примјећује и запажена улога коцкања у стварању и уобличавању будућности појединих народа: по-зната прича каже да су се око 1000. године нове ере норвеш-ки краљ Олаф и истоимени шведски краљ састали да ријеше који од њих двојице полаже право на изоловани округ Хи-зинг. Како преговори нису дали резултате, преговарачи су се сложили да баце неколико коцкица, при чему се срећа нашла на страни Норвежана, а „политички такмаци“ су се, наводно, коректно поздравили и растали у добрим односима. Колико је коцкање било популарно и пријемчиво у средњем вијеку показује и чињеница да су неке земље забрањивале својим војницима да уопште учествују у играма на срећу, јер их је то спречавало да савјесно и ваљано обављају основне дужности. Нека за то послужи примјер енглеског краља Хенриха XIII (1491−1547), који се енергично супротставио коцкању након што му је постало јасно да су његови војници посвећивали

** S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum: moralni i zakonski oviri kockanja na Jadranu u srednjem vijeku. Na rubu zakona: društveno i pravno neprihvatljiva ponašanja kroz povijest (Ludus zardorum), Zbornik radova sa znanstvenog kolokvija „Dies historiae“ održanog 13. prosinca 2007, Zagreb 2009, 34, nap. 66.

Напоменимо да се наше излагање знатним дијелом ослања на садржај цитираног рада, уз одређене одлуке статута приморских градова и објављене и необјављене грађе из Дубровачког архива.


13

далеко више пажње коцкању неголи својим војним обавеза-ма. Упркос Хенриховом одлучном ставу, коцкање се шири-ло Енглеском и за владавине Чарлса II, којег, због изражене склоности уживањима и узбуђењима, називаше „весели вла-дар“, јер је словио као „пасионирани“ и непоправљиви кар-тарош и коцкар.

Појава и ширење коцкања резултирали су, разумљиво, и опкладама (у вези са коњским, потом аутомобилским и мото тркама, тркама паса, те борбама бикова, паса, али и људи), започетим у Француској око 1860. године, да би се из ње про-шириле у Велику Британију и остале европске земље, те у Аустралију и САД. По једној верзији, рулет – у преводу с француског језика „мали точак“ – конструисао је математи-чар Блез Паскал, а по другој су га измислили Кинези, да би се коначно усталио у Европи уз помоћ доминиканских калуђера.

Не заборавимо, на крају, рећи и то да су Европљани пренијели коцку са собом и у „Нови свијет“, гдје је, осим што је ухватила дубоког коријена, доживјела и „прави бум“ који нису могли зауставити и ограничити ни војне власти током Револуционарног рата (1776).1

I

Овај кратки историјат коцкања завршићемо отварањем новог питања: шта су то, у ствари, ludus zardorum? Латин-ска ријеч ludus за „игру“ тј. „забаву“, означава још у Антици било какву врсту широке разоноде: од игре ријечима и пред-метима, преко утрке и лова па до мачeвања.2 С друге стране, у старим српским изворима коришћена је ријеч „зар“ (ара-бизам ad zahr), пренесена преко грчког језика и временом устаљена по цијелом Медитерану. Изрази „ad azarum, ludum azari“ често се срећу у статутима приморских комуна касног средњовјековља, односећи се на игру „с три коцке којима је потребно погодити најтежу комбинацију“, при чему успјех

1 Овај кратки историјат игара на срећу приказали смо на основу књиге др Ивице Миладиновића и Горана Лажетића, Патолошко коцкање – са приручником за самопомоћ, Elit-medica, Београд 2011.

2 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 23.

Радови 16 (2012)

14

„овиси готово искључиво од случајности“.3 Поред овог, кори-шћен је и старословенски облик са недовољно прецизним значењем игaрa, чије је семантичко поље прилично широко и, поред коцкања, обухвата плес, свирку, шалу, глумачке и такмичарске игре. Тачније речено, у причи о цару Аси учес-ник у коцкању називан је igralynik, а мјесто гдје се коцка-ло игралиште.4 Како је још К. Јиречек примијетио, за коцку се знало и у Србији, гдје се звала „taulia“ или „zar“ (ad lu-dus azari, француски hazard).5 Досад речено води нас према закључку да се под појмом ludus zardorum имају разумјети игре на срећу. За разлику од осталих игара, које се темеље на смишљеној стратегији, тачније, у којима играч доказује своје физичке и менталне способности, учесници хазардних игара, да би колико-толико ублажили неизвјесност при игри, прибјегавају средствима која улазе у домен сујевјерја. „Tko hokö da m$ e korist na igrħ zar$: da dry`i kon ˚˚sebħ Σd gavrana srdyce“.6

Уз Јиречека, и В. Богишић је у неколико наврата истицао синонимичко значење појмова „zar“ и „taulia“, сврставајући их, заједно с картама (ludere a cartas) и шахом (scacchi) у гру-пу оних „злих“ игара.7 Да је игра, „a taula“ била позната и на турској Порти свједочи и њено повремено одвијање између султана и заробљеног сина босанског краља Стефана Томаша и краљице Катарине, малољетног Жигмунда, који се „у игри много срдио“ (si scorueciva nel giocare) и говорио господару ријечи „на свој начин“ (al suo modo), на шта му се „падишах“ од срца смијао.8

3 Исто. О значењу ријечи zar и tablà као врсти хазардних игара в.: V. Jagić, Život Aleksandra Velikoga, Starine JAZU V, Zagreb 1873, 26; Isti, Opisi i izvodi iz nekoliko južnoslovenskih rukopisa, srednjovječni liekovi, gatanje i vračanje, Starine JAZU X, Zagreb 1878, 94 и Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, dio XVIII, Zagreb 1962−1965, 128.

4 С. Бојанин, Забаве и светковине у средњовековној Србији (Забаве и светковине), Београд 2005, 68. и Исти, Коцка(ње), Лексикон српског средњег века, Београд 1999, 217.

5 К. Јиречек, Историја Срба II, Београд 1952, 294.6 V. Jagić, Opisi i izvodi iz nekoliko južnoslovenskih rukopisa, 94.7 К. Јиречек, Историја Срба II, 295.8 Ј. Радонић, Donado di Lezze и његова „Historia Turchesca“. При-

лог критици извора за историју Југоисточне Европе у XIV и XV веку, Годишњица Николе Чупића, књ. XXXII, Београд 1913, 327, нап. 3.


15

Шах се појавио у Индији у VI, посредством Арапа до-спио у Европу у VIII и IX вијеку – када су се по арапским правилима ловци и даме кретали по једно поље – а тек од средине XV вијека шаховске фигуре су постале брзомет-не. У Дубровнику, шах је – према Јиречековом казивању – забиљежен 1422. на италијанском језику („scacchi“), да би се четрдесетак година раније у инвентару Миховила, сина покојног задарског сукнара Петра, срео први помен шаховске игре у Далмацији.9

Да је шах могао бити врста разоноде свједочи и у народ-ном предању наређење краља Марка да се на свадбене свеча-ности, уз бројне гудаче и дуваче, бубњаре и трубаче, довуку табле за шах (viaxu) и даме лауте и верглове. Добар витез је, поред ратничког умијећа и лијепих манира, морао боље игра-ти „шаха и даме“ него што су то чинили остали. Шах су кат-кад играле и отмене даме, попут оних које краљ затиче под чадором како играју шах који је направљен од врло лијепог бољура.10

И стара игра дубровачке алке имала је, по свему судећи, карактер хазардне игре, будући да су учесници у њој за сва-ку вјежбу и сваку игру плаћали њеном организатору таксу од 12 гроша (1 перпер). Додају ли се томе и високе опкладе које су доспијевале „и с једне и друге стране“, организатора игре је очекивала знатна добит. Ако су алкари били бројни, а опкладе велике, те уз то ако би се алкари „џилитнули а не погодили циља“, ови су могли заиста доћи до лијепе зараде. Стога је ова игра могла бити, и вјероватно била, велики из-азов коцкарима, међу којима дубровачка младост није била за потцјењивање.11

9 К. Јиречек, Историја Срба II, 295; С. Бојанин, Шах, Лексикон српског средњег века, 822. и J. Stipišić, Inventar dobara Mihovila suknara pokojnog Petra iz godine 1385, Zadar 2000, 86.

10 С. Бојанин, Шах, 822.11 Z. Šundrica, O igri alke u starom Dubrovniku, Tajna kutija Dubrovačkog

arhiva II, Dubrovnik 2009, 287−288.

Радови 16 (2012)

16

*

Главни предмети за играње били су коцка, карте (од сре-дине XIV вијека), те мале животињске коцке неравномјерних облика и разнобојни ситни каменчићи и плодови одређених биљака. С обзиром на то да налаз жетона (tesserae lusoriae) и коцки из једног гроба у Градском пољу у Нишу представља комплет за играње, могли бисмо направити и извести дјелимичну реконструкцију игара које су помоћу овог ком-плета биле игране. Њиме су се, вјероватно, у римском цар-ском периоду могле играти популарне игре, зване ludus lantrincularum и duodecim scripta, за чије извођење је била потребна табла за играње. Све до данас нису пронађени остаци такве табле за играње, што ни у којем случају не искључује могућност њеног постојања, већ би то прије могло да буде посљедица труљења дрвета од којег је редовно била прављена. Ова игра, ludus lantricula, представља развијенији облик грчке игре, са проширеним могућностима већег броја комбинација, што стоји у реципроцитету са умјешношћу и вјештином самог играча. Иако релативно често у изворима помињана и детаљније приказивана (код једног анонимног пјесника из Нероновог времена и Исидора из Севиље), не би се дала с потпуном тачношћу реконструисати, али би се зато с приличном сигурношћу могло рећи да су је играла двојица играча са подједнаким бројем различито обиљежених же-тона на табли издијељеној хоризонталним и вертикалним линијама у стилу данашњих шах-табли.

Основни циљ ове игре коју неки називају и игром „на-јамника“ био је да својим жетонима (calculi) опколи против-ничке жетоне како се више не би могли кретати и на тај начин их елиминише из даље игре. Кретање жетона било је линеарно, напријед–назад, или пак косо, мада се под термином „viagi“ (што у преводу значи „у покрету“) може подразумијевати и њихово скоковито кретање, што би било слично данашњој игри „даме“. Побједник је био онај од двојице играча који успије да опколи, блокира и елиминише противникове жето-не, па га стога у изворима зову „Imperatorem“.


17

Плоче за играње (tabula lusoria) биле су обично оби-љежаване с обје стране: с једне вертикалним и хоризонтал-ним линијама – по принципу шах-табле – која је коришћена за игру ludus latrunculorum, док су на супротној страни на-значене три хоризонталне линије (средишња и двије на иви-цама), гдје се одвијала игра duodecim scripta. Као и у претход-ном случају, ни код ове посљедње игре није могуће извршити потпуно тачну реконструкцију. Зато се задовољимо хипоте-тичким мишљењем да се, уз помоћ комплета за игре из град-ског гробља у Нишу, могла успјешно изводити игра duodecim scripta, барем дотле док горња претпоставка о труљењу пло-че за играње не добије статус сасвим прихватљиве истине.12

Иако их ниједан од чланова градског статута не помиње, игара на срећу морало је бити и у Задру, о чему и данас свједоче коштане плочице за игру смјештене у депоима за-дарског Археолошког музеја. Дуго се времена вјеровало да су те округле плочице биле tessere teatrali – позоришне улаз-нице – с којима су љубитељи театра улазили на позоришне представе. Међутим, задарске округле плочице, до данас не-такнуте форме и садржаја, сачуване у гробу неког младића, имале су, попут хазардних коцки на Криму, у Керчки, на себи благо угравиране тачкице обавијене концентричним круго-вима, те као такве нису имале никакве везе са позориштем, већ су служиле у играма на срећу.13

*

Хронолошки гледано, неопходно је омеђити временски распон настајања статута појединих приморских градова, који при даљој разради приступа играма на срећу увелико освјетљава и објашњава законодавне разлике од града до гра-

12 О томе в. опширније: А. Јовановић, Комплет за игру из гроба са градског поља у Нишу (Комплет за игру), Нишки зборник. Публикација за друштвено-историјска и културна питања, Ниш, новембар 1977, 131−142.

13 J. Posedel, Koštane pločice za igru u zadarskom Arheološkom mu-zeju, Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, svezak LII (za godine 1935−1949), Split 1950, 59−62. и M. Suić, Zadar u starom vijeku, Zadar 1981, 294.

Радови 16 (2012)

18

да. Тај временски распон протезао се од краја XIII вијека (Кор-чула, Дубровник и Шибеник), преко почетка XIV (Скрадин, Сплит и Трогир) и краја XIV (Котор и Сењ), па до почетка XV (Двиград) и средине XVI вијека (Ријека).14 Од свих игара које су заступане у том тровјековном периоду: „basseta“, „ronfa“ и „triomfa“ (све три карташке игре) биле су допуштене, док су „calcillos“ и „tabulas“ (игре са жетонима) и „spadellas“ (игра са картама) биле у одређеним периодима толерисане, а „corrigiolae“ и „zare de tre dadi“ изричито забрањиване.15 На-поменимо да је то само један дио постојећих игара, будући да статути источнојадранске обале далеко чешће користе опште термине taxillos или ludus zardorum, за разлику од италијанских статута у којима је наведено преко двадесетак врста игара на срећу картама или коцкама.

Након што смо се упознали с основним прибором не-опходним за обављање игара на срећу и законском основом његове примјене, остаје нам да видимо гдје су се и када ове најчешће одвијале. Дубровник је, разумије се, у том смислу на читавој обали источног Јадрана био и остао без премца: у граду подно Срђа продано је 1320. године 140 маца коцака – што износи око 7.000 комада − увезених из Анконе,16 а бли-зу два и по вијека доцније, према изјави извјесног штампара

14 Korčulanski statut (Statut Korčulе), ur. Antun Cvitanić, Zagreb–Korčula 1987, Reformacije, gl. 62, str. 106; Statut grada Dubrovnika (Statut Dubrov-nika), priredili A. Šoljić, Z. Šundrica i J. Veselić, Zagreb 2002, knj. VI, pogl. XV, st. 333; Knjiga statuta i Reformacije grada Šibenika (Statut Šibenika), ur. S. Grubišić, Šibenik 1982, knj. VI, pogl. XXIV, str. 180−181, pogl. CLI, str. 269, pogl. CLII, str. 270; Statut grada Splita (Statut Splita), ur. Antun Cvitanić, Split 1998, knj. IV, gl. 75, str. 672−675; Statut grada Trogira (Statut Trogi-ra), Split 1998, knj. 2, gl. 29, str. 82−83; Statut grada Kotora (Statut Kotora), Kotor 2011, knj. II, pogl. 349, str. 412; Senjski statut (Statut Senja), ur. Lujo Margetić i Petar Strčić, u Senjski zbornik, god. 12, Senj 1985−1987, gl. 53, str. 72; Statut Dvigradske općine. Početak XV stoljeća (Statut Dvigrada), ur. Jakov Jelinčić i Nella Lonza, Pazin–Fanfanar 2005, gl. 178, str. 225; Statut grada Rijeke iz 1530 (Statut Rijeke), knj. 3, gl. 50, str. 509−510.

15 О врсти игара и њиховом одвијању в. опширније: S. Florence Fabi-janec, Ludus zardorum, 24−27.

16 Z. Šundrica, Kockari u starom Dubrovniku, Tajna kutija Dubrovačkog arhiva II, Dubrovnik 2009, 33.


19

Франческа, у анконској луци је било сакупљено шест увезе-них сандука шпилова карата за потребе Дубровника.17 У томе граду се коцкало вазда и свуда: на улици, испод лође (гдје су се окупљали стражари града, приобални радници, носа-чи и остали полусвијет), у лазаретима, у крчми и по приват-ним кућама. Дубровачка влада је, за разлику од других – на примјер сплитске владе – такве поступке у извјесној мјери толерисала, с тим што је градски статут, под пријетњом каз-не од два перпера, изричито забрањивао посуђивање новца коцкарима и карташима.18 Готово редовно се играло уз зало-ге који су били повјеравани трећој особи, а након завршене игре предавани побједнику.19 Ни пријетња казном од 5 перпе-ра није спријечавала ове „богохулне“ преваранте и коцкаре да својом „прљавом игром“ оскрнаве духовни простор цркве Свете Марије Велике и других цркава у граду.20 Чак ни пете-роструко увећање казне, од 25 перпера, којом се забрањивало ludere ad ludum cartarum нису спречавале појединце да се кло-не такве работе.21 Уз коју чашицу жестоког пића и прегријану коцкарску атмосферу међу клијентелом, крчме су, уз борделе, постале најпосјећеније „куће гријеха“, обиљежене „tavliómy i piónystvomy“, о чему свједочи и најпримјеренија предоџба о крчмару: „Ти, крчмару, ти се користиш гријехом. Чак и кад не играш, ти узимаш новац од коцке, свјетла, плоче, залога и гледања.“22 У учесталој кореспонденцији између Pierantonija

17 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 24.18 Statut Dubrovnika, knj. VI, pogl. XV, str. 333.19 Z. Janeković Römer, „Post tertiam campanam“ – noćni život Dubrov-

nika u srednjem vijeku (Post tertiam campanam), Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU, svezak XXXII, Dubrovnik 1994, 9.

20 „ ... quod aliqua persona non audeat ludere ad aliquam ludum ad denarios in ecclasia Sancte Marie maioris vel in aliqua alia ecclesia in Ragusio in pena de perperi V, pro quolibet et qualibet vice“. J. Gelcich, Monumenta Ragusina, Libri Reformationum, Tomus V, Zagarbiae 1897, 20. III 1312.

21 Historijski arhiv Dubrovnika (HAD: Reformationes (Ref.) XXVI, fol. 237, 27. VII 1384. Упор. М. Динић, Одлуке већа Дубровачке републике II, Београд 1964, 27, 27. VII 1384. и Б. Недељковић, Liber viridis, Београд 1984, 25, 27. VII 1384.

22 Опширније: G. Ravančić, Život u krčmama srednjovjekovnog Dubrov-nika (Život u krčmama), Zagreb 2001, 69; С. Бојанин, Забаве и светковине,

Радови 16 (2012)

20

Minuccija из Тоскане и Франческа I Медичија, овај први се згражавао над чињеницом да су неки осуђеници „коцкали у јавном затвору града“, а потом побјегли и нестали у непозна-том правцу.23

Све ове и јавне и тајне коцкарнице у граду и изван њега постајале су мјеста бројних сукоба који су обично почињали вербалним увредама, а завршавали жестоким тучама. Наве-димо само неколико примјера таквог недоличног понашања, забиљежених у дубровачким архивским књигама: Радосав Кото није хтио да плати „пола кварта“ (mediam quartam) на коцки изгубљеног вина већ је свога саиграча зграбио за косу и „бездушно“ премлатио.24 Франческо из Мантове, у жару коцкарске страсти, Оливерину из Цезане (с којим је био заједно у служби господина кнеза) зарио је нож у предјелу бубрега (in renibus),25 а тако се нешто спремало и Мартолу, сину Барбија Кота, када је упозорио двојицу напасника да „не чине добро ругајући се оном сиротом човјеку оцу његовом“ (non bene factis ... derisionis de illo paupere homine patre mio).26 Помало незрело и инфантилно дјелује насртљиви покушај клесара Томе да се коцка са Stançem и постоларом Грубешом, на шта му је Станче отворено рекао „нећемо играти с тобом пошто имаш мало новаца“ (nolumus ludere tecum quia habes paucos denarios), а послије његовог упорног и неразумног инсистирања, изнервирани саговорник му је оштро одбрусио „брате иди с Богом“ (frater vade cum Deo), замахнувши ру-ком према њему.27 Готово исту сцену видимо и у „коцкарском дуелу“ Коленде, сина Матије Буцоњића и Илије, сина Ловре Савина, у којем Илија каже „ludimus ad VII tavulas“ (играјмо

145, нап. 39 и Z. Janeković Römer, Okvir slobode. Dubrovačka vlastela izme-đu srednjovjekovlja i humanizma (Okvir slobode), Zagreb–Dubrovnik 1999, 191.

23 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 28.24 G. Ravančić, Život u krčmama, u Prilogu, str. 103, 18. I 1350.25 N. Lonza – Z. Janeković Römer, Dubrovački „Liber de Maleficis“ iz

1312−1313. godine, Radovi. Filozofski fakultet, Zagreb – Zavod za hrvatsku povijest, vol. 25, Zagreb 1992, br. 76, str. 211−212, 9. III 1313.

26 Isto, br. 51, str. 198−199, 26. XII 1312.27 Isto, br. 11, str. 179−180, 27. VIII 1312.


21

у VII табли), а Календе љутито одговара „vade diabole, nolo laudere“ (иди к врагу, нећу играти) и удара га прво ногом, а онда и рукама.28 Карташке страсти отварале су врата и другој ружној и незаконитој појави – крађи, за шта нам не треба тражити бољег примјера од случаја извјесног Фуска, који је током 1312. украо из складишта Јунија Менчетића пет бачви прерађеног и другог сировог воска, чијом је продајом зарадио 250 перпера које је потрошио у Дубровнику и када је ишао у Котор, закартавши их у Бргату, када се вратио по нову зараду.29 Због свега тога младима је у Дубровнику било забрањено „кратити вријеме коцком и картама“, а друго је питање колико се у томе успијевало.30

Све је то, међутим, била само уобичајена свакодневни-ца због које се није нико баш претјерано узбуђивао. Далеко више узбуђења изазвао је један „политички скандал“ због којег се на ноге подигла цјелокупна јавност града подно Срђа, када се суочила са чињеницом да се, и поред опреза и превен-тивних мјера приликом избора могло варати. Једном прили-ком, чланови Великог вијећа су били бескрајно изненађени и пренеражени када је у кутији за избор кнеза пронађена „једна играћа коцка ... умјесто гласачке коцке“ (unus taxillus ... loco ballote), коју је неки неозбиљни и неодговорни учес-ник убацио тамо. Записник биљежи да је то „било срамот-но чути, још срамотније видјети, а најсрамније ће бити то што ће тај чин кад год се помене остати срамотан како сада тако и у будућности“ (quod est turppe auditu, turpius fuit visi et turpissimam erit turposerum quotiens hec res nominabitur tam de presente quam de future). Због такве дотад нечуве-не „бламаже“ бијаше одлучено да се коцкару, уколико буде пронађен, одсијече десна рука и да буде лишен племства. Ни изузетно висока обећана награда од 300 златних дуката није довела никога у искушење да открије овог непромишљеног племића, чији се идентитет, вјероватно, данас крије иза неке

28 Isto, br. 25, str. 186, 4. X 1312.29 Isto, br. 62, str. 203−204, 25. I 1413.30 Filip de Diversis, Opis Dubrovnika, Dubrovnik 1973. Упор. Z. Janeković

Römer, Okvir slobode, 141−142.

Радови 16 (2012)

22

изблиједјеле и дјелимично оштећене архивске забиљешке из XV вијека.31

*

И у Котору се, попут Дубровника, почело веома рано играти на срећу, при чему је још 1197. било наређено да се прибор за хазардне игре не смије давати „у залог за злато или сребро“ (super pigna auri uel argenti), већ једино за „готов новац“ (super monetam). Уколико би се неко ипак усудио да даде одређени залог, а потом се појавио његов прави влас-ник, тврдећи да му је заложени предмет био „украден или отет“ (furatum uel raptam), стварни власник би могао да га узме без откупа. У случају да би онај који узме залог исти дао (посудио) неком трећем лицу, морао је платити суду три византијска златника (tres solidos romanos). Коцкарски при-бор, изнајмљен без залога, лишавао је његовог власника пра-ва да касније тражи било какав рачун, тј. надокнаду штете од зајмодавца.32

Како се види из садржаја цитиране одредбе, градске власти у Котору морале су порадити много штошта у циљу увођења каквог-таквог реда у овој области јавног живота. Понајприје су тежиле спречавању пљачкања страствених, али понекад и наивних, учесника хазардних игара који су, по-несени „жаром“ коцкарске страсти, често износили породич-не драгоцјености из куће, а понекад чак узимали и из цркава и улагали их у изнајмљивање потребног прибора као своје. Отуда, ваљда, и она одлука о забрани продаје и препродаје украдених предмета, чиме би прекршиоцима била одузимана

31 Historijski arhiv Dubrovnika (HAD): Acta Consilium Minus (Cons. Min.) XVI fol. 204’. Слично се предвиђа и у шибенском статуту, да ако неко „употреби или убаци криве заре или коцке нека плати казну од 10 либара млетачких малих динара“, Statut Šibenika, knj. VI, pogl. XXIV, str. 180−181.

32 Д. Синдик, О политичким и друштвеним приликама у Котору кра-јем XII века (О политичким и друштвеним приликама у Котору), Научни скуп Црква Светог Луке кроз вјекове, Котор 1997, 17−19. Упор. L. Blehova Čelebić, Hrišćanstvo u Boki 1200−1500, Podgorica 2006, 317.


23

зарада и спречавано позајмљивање новца без залога, те их се тако кажњавало да за учешће у новцу оштећени није могао захтијевати поравњање (рачун!), него је сам морао сносити насталу штету. Прави, а можда и једини разлог за то био је тај да у хазардним играма може учествовати само оно лице које располаже одређеном сумом готовог новца. Нека нам за то буде писани свједок уговор (contrato d’impiego) једног чиновника с краја 1282. године којим се обавезује послодав-цу да „неће играти на срећу на залог или у новцима, нити тјелесно опћити са неком женом удатом или дјевицом“ (non ludam ad aliquid ludum taxilorum ad pignis vel denario, nec iacebo carnaliter cum alique muliere nupta vel virgine), нити не-што трошити од његових добара.33

Проблемима око прибора за игру на срећу готово да није било краја. Један од таквих, као истргнут из контекста неког савременог живописног романа, показује сву драмати-ку догађаја приказану у тужби млетачког златара магистра Јакова против Которанина ser Јакова Гросо. Када је једног дана Гросо „luderat ad taulas“ (играо табле) код своје радње са Франом де Лауренцијем, наишао је његов имењак маги-стар Јаков, златар из Венеције, коме је власник радње рекао да врати Николи Грепшићу „повоштене табле“ (cerate taule) које су остале „у оној кутији“ (in illa capsa), на шта је изненађени златар одговорио да их је, управо, Гросо са својим друшт-вом од њега узео. С тим се Гросо није сложио и поновио је да их је златар узео, на шта му је изнервирани и увријеђени Млечанин одговорио: „Ти не говориш истину“ (tu non dices veritatem). Била је то кап која је прелила „чашу жучи“ када је разгоропађени Грoсо „из свега гласа“ подвикнуо да Млеча-нин лаже (tu mentiris), на шта му је узвраћено истом мјером. Увредама као да није било краја. Импулсивни Гросо није оставио на миру ни златареву породицу, пребацујући му да је „ожењен једном проститутком“ (maritaris unius meretrice), а да је сам „курвин син“ (filius unius meretricis), што је била највећа увреда за сваког човјека. Охоли Гросо завршио је

33 Д. Синдик, О политичким и друштвеним приликама у Котору, 7, нап. 14.

Радови 16 (2012)

24

„тираду“ ријечима да је понижени и осрамоћени златар, због свега тога, вриједан само презира и подсмијеха.

Од шесторице свједока, колико их је присуствова-ло овој ријеткој „рашомонијади“, њих тројица (Johanne de Augustino, Mihna Anthoni Auribilo и Nicolaus de Paulinis) одаз-вали су се на позив суда и сваки за себе дали изјаве које се, у најкраћем, своде на сљедеће: да су се ова двојица људи истог имена, а, рекло би се, различитог темперамента, „међу собом вријеђали“ (ad invicem iniuriabantum) изговоривши „више не-законитих ријечи“ (plura verba injuriossa).34

На основу садржаја статута градова источнојадранског приобаља могуће је сазнати и то гдје се могло наићи на неза-конито и недопуштено окупљање коцкара и карташа. Тако се у Котору није смјело коцкати „по шпиљама и другим тајним мјестима“, гдје се ствари губе и добијају, изузимајући бацање коцке и „поштене“ игре јавно и нескривено – током дана – под лођама и трима трговима.35 У Трогиру је било нешто толерантније када се радило о обичној игри карата у коју се не би улагао новац, ствари или залози који се могу уновчити.36 Оваква статутарна одредба не само да дочарава слику сва-кодневног живота, већ вјерно показује и комунално уређење градског простора. Трг су чували општински службеници (custodes plateae), па су игре за новац (које су, вјероватно, као и другдје, завршавале свађама и тучама) могле бити надзи-ране. Очувани графити уклесани у камен на источном зиду сакристије Св. Ивана Крститеља и покрај сјеверних зазида-них врата катедрале, рјечито свједоче да су се на трогирском тргу играли шах и триља (мица).37

У Ријеци и њеном јавном дистрикту је, у односу на на-ведена мјеста, било, како нам се чини, далеко строже играти коцке и карата. Посебно оштро поступало се према онима

34 Istorijski arhiv Kotora (IAK): Sudsko-notarski spisi (SN) XVI fol. 90 (anno 1476).

35 Statut Kotora, knj. II, pogl. 349, str. 412.36 Statut Trogira II, gl. 50, str. 82−83.37 I. Benyovski, Trogirski trg u razvijenom srednjem vijeku, Povijesni pri-

lozi 16, Zagreb 1997, 26.


25

који су, у корист властите добити, држали коцкаре и карташе по својим кућама, за шта је била одмјерена казна од десет либара, пошто је, уз лако зарађени новац, станодавац добијао и статус „заштићеног свједока“.38

Слиједећи редослијед излагања стигосмо и до Корчуле, у којој се није смјело играти за новац, осим на „комуналном тргу“ (platea communis) или „поред двају градских врата“ (iuxta duas portas civitatis) и то потпуно јавно, а не „скровито и тајно“.39 Водило се нарочито строго рачуна да свештеници не би играли коцкама (ad taxillos) и сваку другу игру гдје се постављају коцке, на шта се скретала посебна пажња свеште-ницима Котора и Корчуле. На ширем градском подручју Спли-та нису се смјеле играти хазардне игре – коцка, или друге игре на срећу – осим карте, и то уобичајене игре карата.40 Сењски статут допушта игру на тргу или још код „крчме кнегиње“,41 док се у Двиграду у вези с тим помињу коначишта или крчме, те лука на Лиму.42 У прекоморској италијанској луци Анкони биле су предвиђене четири локације за постављање коцкар-нице (baractaria), тј. јавног простора за играње – играонице: поред јавних бања (купеља), те поред цркве Св. Николе, трга за брашно и код interçonal.43

Осим крчме, као најприкладнијег мјеста за проналажења саиграча, играло се практично свуда, од цркве до затвора. Проналажење простора за игре вјероватно је зависило и од врсте предвиђене игре. Послије великих куга и помора, преживјело, а понекад и десетковано становништво тежило је другим, више колективним неголи супарничким забавама. У контексту тих и таквих потреба и тржнице су временом добијале примјеренију улогу, пошто су се у њима могли наћи добри пријатељи за игру са „људима“, за разлику од крчми у којима се играло „против“ њих.44 Да је ово посљедње сас-

38 Statut Rijekе, knj. 3, gl. 50, str. 509−510.39 Statut Korčulе, Reformacije 62, str. 106.40 Statut Splita, knj. IV, gl. 75, str. 672−675.41 Statut Senja, gl. 53, str. 70.42 Statut Dvigrada, gl. 178, str. 295.43 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 28.44 Isto, 29.

Радови 16 (2012)

26

вом тачно свједочи и дубровачка архивска серија Liber de Malificis, у чијим је књигама регистрован велики број ноћних свађа и физичких обрачуна у крчмама ради новачног износа заложеног у игри.45

На путу постизања жељеног склада између коцке и шаха крајем средњег вијека појављује се на сцени тзв. ритмо-махија или „ludus philosophorum“ – игра која се састоји од два супротстављана шаха с бројевима угравираним на пионима различитих облика, при чему се у том „сукобу бројки“ редов-но полазило од Питагориног мишљења према којем бројке владају свијетом, што је и био циљ постизања поменутог складног уређења.46

Упркос повременом упозорењу свештеницима Котора и Корчуле, као и неких других мјеста, било је случајева да су се чак у самостанима играле хазардне игре, попут „ludus clericalis“ или „regularis“, коју је још у X вијеку осмислио бискуп Вилболд из Камбреја за потребе свештеника. Игра се састојала у томе што би клерик троструким бацањем коц-ке „налетио на једну од 56 врлина послаганих у круг те је настојао присвојити“.47 С обзиром на оштре догматске цркве-не норме, сигурно је да се у овој врсти забаве, барем не јавно, није играло за новац и залог.

Статути појединих приобалних градова понекад разли-кују играње хазардних игара дању и ноћу. У Сплиту се за играње дању плаћало 40, а ноћу 100 солида, док се у Скра-дину ноћно коцкање спречавало новчаном глобом од двије либре – једна кнезу, а друга комуни.48 Коцкарска клијентела у Дубровнику обично се давала на посао „post tertiam cam-panam“, што значи око 23 сата љети и 22 сата зими.49 Оволике разлике између дневне и ноћне казне за преступнике могу се, поред осталог, објаснити увјерењем да је ноћ била вријеме дјеловања злих демона.

45 Види текст уз напомене од 25. до 28.46 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 29−30.47 Isto, 30.48 Statut Splitа, knj. 4, gl. 75, str. 673−675.49 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 30.


27

Кореспонденција Медичијевих из друге половине XVI вијека помаже нам да проширимо видике о времену у свако-дневној пракси играња. Војвоткиња Елеонора Медичи коц-кала је поткрај 1553. све до осам сати ујутро, а затвореници фирентинског затвора двадесетак година касније картали су између 4 и 5 сати ујутру.50

Насупрот владином новчаном фаворизовању дању, игре су се, ипак, далеко чешће одвијале ноћу, будући да су се игра-чи, завршивши дневне службене обавезе, могли посветити најдражој забави, коцки, изван домета ауторитета који би их надгледао.

*

Ко се, или, боље, ко се све није бавио коцкањем? Био је, без сумње, потпуно у праву најбољи познавалац дубро-вачке свакодневнице, Бенко Котруљевић, када је запазио да се коцкар и карташ може лако „пробудити као сиромах“, а и ако заради новац није добро прошао, јер је „починио смртни гријех“.51 У том се смислу француски пјесник Рутефеуб у XIII вијеку жалио да му је коцка однијела сав иметак.52 Вјероватно није могао боље проћи ни онај несрећник који „proigraly esty rizÿ svoe“ (одјећу на себи!), да не говоримо о „одважности“ главног „јунака“ из романа о Александру Ве-ликом, којег је послије једног ризичног чина властела при-питкивала „i po~to glavou na zary meke{i“.53 Отуда и она чу-вена сентенца: „Нечасно и увредљиво је к томе када се ‘он је коцкар’ каже коме“.54 У најкраћем, дакле, нису коцкали само они који, попут клесара Томе, „habes paucos denarios“.55 У

50 Isto, 30.51 B. Kotruljević, O trgovini i savršenom trgovcu, 209. Упор. Z. Janeković

Römer, Nasilje zakona: Gradski i privatni život u kasnosrednjovjekovnom i ranonovovjekovnom Dubrovniku, Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU u Dubrovniku, sv. XLI, Zagreb–Dubrovnik 2003, 32.

52 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 41.53 Đ. Daničić, Tri stare priče, 77; V. Jagić, Život Aleksandra Velikoga, 26 и

С. Бојанин, Коцка(ње), 317.54 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 34, nap. 66.55 Види нап. 27.

Радови 16 (2012)

28

Ријеци су се статутарни прописи против игара односили „на мушкарце и жене“ (in masculus et feminаs), с тим што су муже-ви осуђивани да плате због кривице које би починиле њихове супруге.56 Крчме средњовјековног Дубровника посјећивало је конфликтно и шаролико друштво, пуно малих обртника (кожара, постолара, месара, клесара), слугу и најамних рад-ника. Многи од њих су због хроничне „беспарице“ били само „кибицери“, а они други (са нешто новца) заиграли би по-времено и неку од игара. Војници и студенти су се такође одавали играма на срећу, с тим што су се ови посљедњи знали жалити да су под великом стегом, те су тражили да се за праз-нике – Божић и Ускрс – могу мало боље забавити.57 Коцке су, штавише, за неке од њих, биле израз „друштвеног прести-жа“, потребне за образовање младића, који су тиме жељели показати свој супериорнији социјални и интелектуални положај над осталима. На основу наведеног, произлази да се картањем и коцкањем бавила само „фукара“ и сиротиња. Међутим, да то није било баш тако свједочи налог францу-ског побожног краља Св. Луја из средине XIII вијека којим се, по Бог зна који пут, забрањују игре на срећу које су биле цијењена и привлачна разонода међу најистакнутијим пред-ставницима феудалног друштва. Још док се поменути краљ Луј ослобађао затвора у Акону, његов се брат, гроф Карло Анжујски, страствено коцкао упркос „данима жалости“ због смрти њиховог брата Роберта Д’Артоа. Чувши за „разврат“ свога брата, Луј га је жестоко прекорио и бацио му столове и коцке у море. Сличан примјер видимо и у визуелном прика-зу „Спаљивања испразности“ приликом проповиједи Ивана Капистрана у Бамбергу средином XV вијека, када су ексклу-зивни примјерци одјеће и обуће (женска ховрлица и шиљасте ципеле), заједно са дрвеном плочом за игру, картама и коцка-ма бацани у ватру у циљу сузбијања луксузне раскоши.58 И

56 Statut Rijeke, knj. 3, gl. 50, str. 509−510.57 G. Ravančić, Život u krčmama, 85. и S. Florence Fabijanec, Ludus zar-

dorum, 31−32.58 G. Jaritz, Vanjski izgled, javni prostor i zakon u srednjem vijeku, Na rubu

zakona: društveno i pravno neprihvatljiva ponašanja kroz povijest, Zbornik radova sa znastvenog kolokvija „Dies historiae“ održanog 13. prosinca 2007, Zagreb 2009, 15, 17.


29

још је један од Лујеве браће – Алфонс из Поатјеа – обожавао коцкање и великодушно дарујући своју добит плаћао више износе од својих дугова.59 Упркос озбиљним пријетњама екскомуникацијом, бројним опоменама и понављаним забра-нама, ни поједини припадници свештенства нису престајали бити залуђени овом игром. Један од таквих био је жупник Бартол Јурићевић, капелан цркве Св. Крижа у Водицама, којем су савременици – осим „сулуде“ склоности карташким играма − приписивали тијесну повезаност са сусједима на османлијској страни границе и више незаконите дјеце с не-колико тамошњих дјевојака.60

Док су други видови забаве махом били раздијељени према класној и друштвеној припадности, како би појачавали разликовану кохезију појединих друштвених сталежа и енти-тета (аристократи – сеоско пучанство, витезови – грађани и други), сваки од тих учесника игара на срећу играо је у „сво-ме свијету“.61

Да није било те људске страсти, вјероватно не би било ни коцке ни картања, или, можда, обрнуто, да није било коц-ке и картања, не би било ни поменуте страсти. Говорећи о самом себи, приликом састављања тестамента почетком 1527, двадесетошестогодишњи дубровачки племић Па-вао Лукаревић је изричито казао да је „у најљепшим и најпримјернијим годинама своје младости“ (nella piu freschi et commodi anni alla mia giovenile) у коцки налазио „своју на-сладу у игри као његови вршњаци и младеж која није много запослена“ (la mia delectione nel gioco si come accade alli pari et gioventu non molto occupata), извињавајући се родитељима „због овог гријеха своје младости“ (falli de mia gioventu).62 Опхрван сличном страшћу за коцкањем, војвода де Бери (de

59 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 31−32, nap. 58.60 L. Čoralić, Narušitelji društveno-prihvatljivog ponašanja ili žrtve obreda

lokalne zajednice u procesima mletačke inkvizicije, Na rubu zakona: društveno i pravno neprihvatljiva ponašanja kroz povijest, Zbornik radova sa znastvenog kolokvija „Dies historiae“ održanog 13. prosinca 2007, Zagreb 2009, 141−142.

61 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 32.62 Historijski arhiv Dubrovnika (HAD): Testamenta Notariae (Test. Not.)

XXXIV fol. 89−90, 20. II 1527.

Радови 16 (2012)

30

Berry) је 1370. приликом тренутног недостатка новца „зало-жио своје богато украшене молитвенике и круницу“ да би могао наставити да игра.63 Иако човјек „великог срца“, који је због своје добре и присне нарави био радо виђан у друшт-ву, Никола де Бизиа, управо због склоности према картама, коцки и шаху, те удварању, свирци и банкетима, није ужи-вао симпатије свога несуђеног таста, угледног дубровачког трговца Јакова Бутковића, а његова изабраница Маруша, која је била у необичном паралелном браку са њим и са Франом Менчетићем, колебајући се, ваљда, између двојице правих женика, показивала је бојазан што се Никола, иако није био „класични“ распикућа, тако галантно разбацује новцем.64

Ове „зле“ и „опасне“ игре доводиле су и до гријехова: криве заклетве, лажи, псовке, преваре и отимачине, које су неријетко коштале појединце губитка имовине и разарања породичне хармоније. Средњовјековни коцкар је још из античког доба баштинио три велика ризика. Први, „sors“, од латинске ријечи sorte, која означава својеврсну „тех-нику“ гатања, према којем су још свети оци имали двојак став: једни су га сматрали наслијеђем из паганских време-на које је могло доводити до других облика прорицања или „sortilegia“ – магија, док су они други, нешто умјеренији, мислили како је тако могуће на схватљивији и примјеренији начин докучити Божју вољу. Премда се други термин за ри-зик − „periculum“ (опасност) не односи директно на садржај нашег излагања, њега су, ипак, поједини теолози узимали као сколастички принцип о утицају неизвјесности у трго-вачким и другим пословима. И, најзад, трећи термин за ри-зик, „fortuna“ (судбина), иако различито тумачен, био је нај- непосредније повезан са хазардним играма. Према неким теолошким тумачењима „fortuna“ је поистовјећивана са земаљском појавом Божје воље, а каткад је могла имати и „господарско“ значење. Све што је по том принципу створе-но, захваљујући коцкарској „срећи“, било је неразумно, па

63 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 42.64 Z. Janeković Römer, Maruša ili suđenje ljubavi (bračna ljubavna priča

iz srednjovjekovnog Dubrovnika), Zagreb 20082, 100.


31

као такво, и забрањено. Отуда је и добит од игара на срећу поистовјећивана с практиковањем лихварства, те је још у XV вијеку португалски теолог Joāo Sobrincho убједљиво тврдио да свака „изведба“, повезана са случајношћу, слови као опа-сан „симптом девијације идолопоклонства и паганства“.65

Сасвим укратко, бројни играчки поступци наслијеђени још из римског свијета суочавали су теологе, као најодго-ворније за то, с различитим облицима неизвјесности, судби-не и среће. Због све разгранатије разноликости хазардне игре ће примити оправдавајући или, ипак, осуђенички облик.

*

Вратимо ли се поново статутима приобалних градова, сусрећемо се с ограниченим оквирима игара на срећу, при чему нам неће увијек поћи за руком да избјегнемо понављање извјесних дијелова досад презентованог текста. Само је у Сплиту било забрањено играти „хазардне игре“ (ludere ad azardum), или било које „друге игре на срећу“ (ad alium ludum taxilorum), али је зато картање, тј. „уобичајено играње карата“ (ad consuetos ludos) било допуштено.66 За разлику од Сплита, у Ријеци и у њеном градском подручју власти су забрањивале све игре: коцке, карте или „corrigiolae“. Но, уважавајући по-требу играња ради забаве становништва, дозвољавале су се три врсте игара: „runfa“, „trionfa“, док се „basseta“ – игра на добит – могла играти само под условом да не пређе „суму од 4 солида по улогу“ (summam quatuor solidorum ... pro qualibet posta), те да играч – под пријетњом казне од 5 перпера – не смије прећи горњу границу по дану, која је износила 6 либа-ра.67 И у Двиграду је, по свему судећи, било забрањено коц-кати и картати се, уз строгу наредбу власницима коначишта и крчмарима да беспрекорно чувају ред у својим просторијама, као и у луци на Лиму, те да новчано кажњавају „конзументе“

65 О свим тим врстама ризика из античког доба кроз које је пролазио и средњовјековни коцкар в.: S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 34.

66 Statut Splita IV, gl. 75, str. 672−675. 67 Statut Rijeke, knj. 3, gl. 50, str. 509−510.

Радови 16 (2012)

32

таквих игара.68 У Дубровнику је било толерисано коцкање или картање – са залогом или без залога – cum pignore vel sine pignore – али, ако се радило о игри на срећу, подлијегали су глоби они који су посуђивали новац играчима и морали дужнику вратити депоновани залог без новчане надокнаде.69 У Скрадину је било кажњиво „luserit ad taxillos de nocte“, док се о коцки при дневној свјетлости не говори ништа.70 Према додатку Которском статуту из 1421. године, у граду Св. Три-пуна било је забрањено коцкати се „по шпиљама и другим тајним мјестима“ – гдје су једни добијали, а други губили – а дозвољено бацање коцки и „поштене јавне игре“ отворено и нескривено – током дана – под ложама и трима трговима.71

На основу анализираних чланова статута појединих приморских градова, увјерили смо се да је у неком од тих гра-дова играње на срећу било ограничено на сасвим одређени простор: у Трогиру се могло слободно и некажњиво игра-ти „на тргу и око комуналног трга“, и у Корчули се то мог-ло нескривено чинити „на комуналном тргу“ (super platea Communis) или „код двију градских врата“ (iuxta duas portas ciuitatis), док се у Сењу није смијело коцкати и картати из-ван трга и крчме књегиње, нити притом пити било шта друго осим малвазије и сењског вина.72

У италијанској јадранској луци Анкони, која је у много чему утицала на судбину средњовјековних далматинских гра-дова, власти су се одлучиле за другачије просторно рјешење, пошто је било строго и прецизно одобрено гдје се све и како смије коцкати. Разлог за овакво рјешење лежи у томе што се на бази таквих окупљања убирао порез, будући да је „коцкар-ница“ (baractaria) била изнајмљивана као и свака друга про-фесионална установа уз годишњу царину (gabella). Додајмо томе да је сваки добитник на коцки требало да уплати у град-

68 Statut Dvigrada, gl. 178, str. 295. 69 Statut Dubrovnika, knj. VI, str. 333.70 Statut Skradina, gl. 125, str. 223.71 Statut Kotora, knj. II, pogl. 349, str. 412.72 Statut Trogira, knj. 2, gl. 29, str. 82−83; Statut Korčule, Reformacije, gl.

62, str. 86; Statut Senja, gl. 53, str. 72.


33

ску благајну 12 динара по добијеној либри, тачније, уколико би играо новцима од „monta“, тј. пучке банке, плаћао би 1 солид за сваку либру, а игра комуналним новцима коштала би га 1 солид и 8 динара по либри.73

Има ли се ово посљедње на уму, не бисмо били пре-далеко од претпоставке да су и градови источнојадранског приобаља могли убирати одређени намет на остварену до-бит на раније означеним просторима на којима су се одвијале игре на срећу. У случају града Ријеке, разлог за потпуну за-брану играња требало би потражити у једном новом чиниоцу с којим се мора убудуће озбиљно рачунати. Ријечки статут је далеко касније написан (у тридесетим годинама XVI вијека) од осталих коришћених статута те се у поменутој забрани играња „може препознати утицај протестантизма, који је оштрије осуђивао игре на срећу од католицизма“.74

*

Позабавимо се сада и системом кажњавања законских преступника, уз одређене изузетке у њима. Врсте, а нарочито висина казни примјењиваних над тим преступницима зави-сили су од доба дана, улоге једног играча у односу на остале, мјеста играња и слично. У Сплиту се плаћало 40 солида за учињени прекршај дању, а 100 солида ноћу. Једнако високом казном били су кажњавани и играчи и власник изнајмљеног простора у којем се играло. Да би се подстакло пријављивање прекршилаца закона, тужилац или пријавилац добијао би по-ловину уплаћене глобе, уколико се то не би десило за вријеме божићних светаца и поклада. Шта год би добио у игри, побједник би био дужан у цјелини да врати ономе ко је из-губио.75 Слично Сплиту, и у Трогиру се плаћало 40 солида глобе за оне који би играли за новац, а „денуцијанту“ се дава-ло пола од тога износа. Ако би један од судионика пријавио другог или друге с којима је коцкао, прије него што би то

73 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 36−37.74 Isto, 37.75 Statut Splita, knj. 4, gl. 45, str. 673−675.

Радови 16 (2012)

34

учинио неко други, бивао би ослобођен плаћања глобе, а због игре на карте не би се водио судски поступак.76 У Сењу се плаћало шест либара за играње изван дозвољеног простора,77 а у Корчули 12 гроша – пола Комуни, а пола пријавиоцу – с тим да, ако прекршилац не би имао чиме да плати, био би на тргу јавно ишибан сједећи на коњу главом окренут према репу.78 У Дубровнику се ономе који посуди новац некоме који се коцка и игра друге игре (на срећу), са залогом или без за-лога, наплаћивало два перпера на име глобе, а дужнику би се враћао залог без икаквог новца.79

И, најзад, у Котору, играчи на срећу, изузимајући божићне свечаности, плаћали су казну од пет перпера, од којих је половина ишла тужитељу, а друга припадала Кому-ни. Слично је било са крчмарима и другим лицима која би дозвољавала игре у својим приватним просторима, с тим што су кажњавани, у односу на играче, двоструком новчаном гло-бом, у износу од 10 перпера.80

Шибеник – град у којем није било изричито забрањено играње на срећу – имао је до танчина разрађен систем кажњавања, особито онда када се радило о давању залога за играње. Играч који би губио новац у игри није имао никак-во право да тражи пред судом повратак свога дуга, а оном играчу који даје другоме залог, посљедњи га мора вратити без наплате, док је заложиoца очекивала казна од пет либара. Губитник је био дужан да плати новчани улог, у противном би га шибенска општина осудила као крадљивца и казнила једним динаром на свака четири дужна динара, при чему се вјеровало двојици саиграча, а не и странкама међу којима се водио спор.81 Примијетимо, најзад, и то да би неко, док се игра на срећу, ко је употријебио или убацио криве заре (коц-ке) морао платити казну од 10 малих млетачких либара, од

76 Statut Trogira, knj. 2, gl. 29, str. 82−83. Упор. N. Klaić, Trogir u srednjem vijeku, knj. II, sv. 1, Trogir 1985, 275−276.

77 Statut Senja, gl. 53, str. 70.78 Statut Korčule, Reformacije, gl. 62, str. 86.79 Statut Dubrovnika, knj. VI, pogl. XV, str. 333.80 Statut Kotora, knj. II, pogl. 349, str. 412.81 Statut Šibenika, knj. VI, pogl. CLII, str. 270; pogl. CLIV, str. 270.


35

којих је половина ишла градској општини, а друга тужиоцу. Уколико такав не би могао платити поменуту казну, доспио би у затвор и морао вратити сав новац добијен наведеним кривим коцкама.82

Загледамо ли се још једанпут у садржај статута при-морских градова, пашће нам у очи и неколико изузетних ситуација. У Сплиту „у вријеме божићних празника и по-клада“ (festivitatibus nativitatis domini et carnispriuii) било је дозвољено играти на срећу.83 Овако оправдање игара било је најчешће, а уједно и најубједљивије, тумачено задовољењем најосновнијих људских потреба, попут оних у Трогиру; у којем се појединац који је играо „за храну и пиће“ (pro cibo et potu) могао коцкати свуда у граду без бојазни од казне.84 Чак је и Ријека, најстрожа у том погледу, дозвољавала игру за „јестиве ствари“ (rebus comestibilibus), али при томе улог није смио прелазити суму од 10 солида по играчу, нити се смјело играти више „од три пута“ (ad tres vices), како дању тако и ноћу, што значи три пута у току читавог дана.85

Из много досад наведеног проистиче да у већини исто- чнојадранских градова коцкање није било изричито забра- њено, већ само оштрије подвргнуто просторној и финан-сијској контроли. Новчани износи стављани као улог били су најчешће скромни, како би се на тај начин спријечило нагло осиромашење и пропадање играча и утолио превели-ки „жар страсти“ за игром. Због тешких животних пробле-ма и спречавања друштвених немира, појединцима је било дозвољено да, у недостатку другог излаза, за коцкарским сто-лом „потраже срећу“ која би им ишла наруку да пронађу при-времени смјештај и нешто хране за преживљавање.86

Премда је свака од набројаних приморских комуна у по-четку водила властиту политику око допуштања или забране игара на срећу, тај се простор – у ширем контексту гледано – поклапао у величини и облику с осталим европским про-

82 Statut Šibenika, knj. VI, pogl. XXIV, str. 180−181.83 Statut Splita, knj. 4, gl. 75, str. 673−675.84 Statut Trogira, knj. II, gl. 29, str. 82−83.85 Statut Rijeke, knj. 3, gl. 50, str. 509−510.86 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 38.

Радови 16 (2012)

36

сторима у којима се није благонаклоно односило према овој врсти „проскрибоване“ дјелатности. Стога ће од XIII вијека хазард све више постајати предмет постепене кодификације, не само с теолошког становишта, него и од стране свјетовних установа. Тако ће дотад примјењиване санкције све више и шире отварати врата – и од црквених и од секуларних цента-ра моћи – толерисаном проглашавању одређених „простора забаве“ у којима је и добит од игре налазила своје правно утемељење. Хазардне игре су (осим просторно, као у Спли-ту) биле понекад допуштане и у данима славља (поводом Божића и Ускрса), те приликом значајних друштвено-економ-ских окупљања као што су биле градске прославе и турнири. У свему томе поједини аутори виде потребу и жељу градских власти да се ова дјелатност одвија на видљивим мјестима у циљу стицања што тачнијег и прецизнијег „видео надзора“ над њом. Зна се да су, осим ових на отвореним просторима, постојала и затворена, за то специјално намијењена мјеста – јавне коцкарнице – какве су оне у италијанским лукама од средине XIII вијека, нпр. чувене коцкарнице у Анкони.87

*

Још су први црквени оци сматрали играње страним хришћанству и играче на срећу стављали у „исти кош“ са блудницама и посјетиоцима позоришних представа, што значи особама посвећеним паганству. Концилом у Елвири 305. године свештеници су позвани да се, под пријетњом искључења из заједнице на годину дана, суздрже од игри на срећу, а цариградски архиепископ Иван Кризостомо крајем IV и почетком V вијека изјављује: „Није Бог дао играње, него враг“, у увјерењу да „одвратна пожуда за стјецањем богатства путем хазардних игара разара братство које би требало влада-ти међу хришћанима“. Све то лежи у чињеници што је, с мо-ралног становишта, неизвјесност повезана са сумњивим на-чином стицања добара. За разлику од класичног лопова који се по цијену великог ризика обогаћује кршењем закона, коц-кар и картарош закон остављају по страни, и згрћу имовину

87 Isto, 36−37.


37

на рачун саиграча, најчешће својих пријатеља. На IV латеран-ском сабору (1215) названа „ludus voluptuosus“ (слатка срећа), разарала је постојеће обичаје и морала се искоријенити попут пошасти. То је навело и каталонског доминиканца Raimonda di Penăforta, професора права у Болоњи, да оде корак даље и устврди да је игра сама по себи смртни гријех и да „ludus est contra Deum“.88 Стога не треба да изненади чињеница за-што друштвени углед учесника у коцкању није био велики, о чему свједоче и забиљежене ријечи: „^to se àko prñetý sego igralýnika vý domý svoi?“, или „àko igralnika izýgnah ego výný“.89

Осим моралне „придике“ бројних каноника и теоло-га, и у домену свјетовне сфере каткад се назиру негативне посљедице хазардних игара какве се срећу у средњовјековној свакодневној пракси. Захваљујући нешто већем броју инфор-мација него што их садрже остали приморски статути, у при-лици смо да на основу шибенског статута колико било сазнамо о разлозима забране коцкања најчешће због честих „варали-ца“ које су се користиле намјештеним коцкама, званим „кри-вим зарама“.90 Уколико је вјеровати пратећим изворима ста-тутарних одлука, постојало је шест начина лажирања коцки: да нису сасвим коцкасте, да им се накнадно додаје материјал, да се благо удубе, да се ставља исти број бодова на двије раз-личите стране, да су пломбиране оловом или живом или да се трљају магнетом.91 Све то, разумије се, није пролазило неопа-жено, већ су актери таквих превара били кажњавани глобом од 10 либара, а ако их нису имали, да врате све новце које би зарадили својом игром „кривим коцкама“.92 Честа појава у ха-зардним играма у Шибенику било је „насиље и грабеж новца ... на играћем столу“, па је онај који „уграби или узме новац“, послије испитивања двојице свједока који нису судјеловали у игри, већ посматрали са стране, морао оштећеном да врати главницу, а градској општини плати на име казне на 1 ди-

88 Isto, 40.89 С. Бојанин, Коцка(ње), 317.90 Statut Šibenika, knj. VI, pogl. XXIV, str. 180−181.91 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 41.92 Statut Šibenika, knj. VI, pogl. XXIV, str. 180−181.

Радови 16 (2012)

38

нар по 4 динара украдене своте.93 И у Дубровнику су улози и залози много пута доводили до свађа и физичких обрачу-на, при чему су добитници сурово тукли губитнике који нису хтјели више да играју, а одбачени играчи се светили онима који су им спречавали судјеловање у игри.94 Код оваквих ига-ра, судионици су постајали међусобни супарници, а каткад и жестоки противници, чиме се у свакидашњем животу на-рушавала равнотежа међу вјерницима, што је било у сукобу с теолошким схватањима о складу који је требало да влада унутар хришћанске заједнице.

Друга негативна посљедица коцкања било је, поред стицања новца на недоличан начин, стварање енормних ду-гова. Тако је поменути француски пјесник Rutebeuf у стиху опјевао губитак своје имовине на коцки. Шта се све могло де-шавати и шта се дешавало на источној обали Јадрана, препу-стимо да „саопшти“ један писани члан двиградског статута по којем жена не одговара за дугове које је њезин муж направио приликом крађе, пљачке или коцкања – дакле, три највећа по-рока у овом свијету.95 Вријеме је пролазило, а расипање новца на картама и коцки није јењавало. Тако су још средином XVI вијека господа Luis из Толеда, Грималдо и војвода Козимо и И. Медичи играли „zare de tre dadi“ – игру са три коцке у којој је зар био најнижи бод у коцки и означавао аса – при чему је Грималдо изгубио 400 шкуда, суму коју су подијелили оста-ла двојица саиграча. Don Pietro из Толеда је четердесетак го-дина касније изгубио невјероватних 7.000 шкуди, о чему је Luigi Dovara из Мадрида писмено обавијестио заједничког пријатеља Antonija Serguidia из Фиренце, назвавши ову игру на срећу „проклетом игром“ (maledetto gioco).96

II

Да је XIII вијек представљао, уистину, прекретницу у смислу легитимизације (озакоњења) коцкања показују и дјела

93 Statut Šibenika, knj. VI, pogl. CLIII, str. 270.94 Z. Janeković Römer, „Post terciam campanam“, 9.95 Statut Dvigrada, gl. 178, str. 295.96 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 42.


39

све већег броја теолога из којих зраче помирљивији ставови према играма на срећу, уз све примјетнији покушај налажења компромиса између погубне коцкарске страсти и смањења казне за увреду Бога. С хронолошко-правног становишта, дио тих умјеренијих разматрања вуче коријене још из анти-ке, византијске и германске правне традиције, да би преко њемачког обичајног права и византијског „Corpusa“ VI вијека водило успостављању уговорног односа међу играчима. Так-во гледиште ће крајем XII и почетком XIII вијека постати предмет жучних расправа између доктора наука и стручњака права у Болоњи, чије ће размирице често утицати на судбину стечене добити.97 У најкраћем, хришћанин је могао спасити себе и своју душу примјереном употребом те добити, уколи-ко би је вратио губитнику или, у мањој мјери, раздијелио у виду милодара. Било како било, није се препоручивало зад-ржати добит стечену игром на срећу, па су због тога познава-оци канонског права сугерисали губитнику да тражи повра-так изгубљеног новца, с чиме се није слагао врсни правник Иван Теутонац из XIII вијека, истичући да хазард није био законити начин стицања имовине.98 Све то, стављено у кон-текст свјетовног права на просторима јадранског приобаља, показује да се сплитски закон залагао за повратак изгубљеног новца, док је у Шибенику била ситуација у којој је губитник морао исплатити настали дуг.99

Учинили бисмо грешку уколико не бисмо нагласили да су постојали одређени изузеци при осуди хазардног до-битка. Још су глосатори XII вијека, преузевши неке постав-ке из Јустинијановог кодекса (529), запазили да су се чак и у породици, штавише приликом обједовања, могле играти неке хазардне игре под условом да је улог морао бити крајње скроман.100 Све упућује на постојање уговора између играча по којем је поменути улог имао служити за храну коју ће кон-

97 Isto, 43.98 Isto, 43−44.99 Statut Splita, knj. 4, gl. 75, str. 673−675; Statut Šibenika, knj. IV, pogl.

CLIV, str. 270.100 Тако су, након успјешног лова, три витеза, у вечерње сате, коцкали

„једнаким улогом, не прелазећи шест динара“. S. Florence Fabijanec, Lu-dus zardorum, 44, nap. 101.

Радови 16 (2012)

40

зумирати остали играчи који би се затекли на „коцкарском игралишту“, што нам у исто вријеме објашњава и смисао појма „јестивих ствари“ (rebus comestabilibus) које се срећу у статутима Ријеке и Трогира.101

Посебно занимљиво раздобље у проучавању теме којом се бавимо било је оно од Томе Аквинског па до појаве првих правних трактата XV вијека посвећених играма на срећу. Немогуће је овдје навести све црквене ауторе који су се за-нимали тиме, али се зна да је Аквински први међу њима унио елементе просуђивања која су играчима колико-толико омогућивала искупљење од гријеха под одређеним услови-ма.102 Примјећујемо и то да се крајем средњовјековља заврша-ва формирање црквене догме о устројству Посљедњег суда, који међу људе уноси и сије страх од паклене визије смрти предодређене за грешнике.103 Према Аквинском и према по њему касније названој аквинској школи, постојала је двојака неморална и незаконита тековина (illicite acquisata): под првом су се подразумијевале проститутке и хазардне игре, а под другом лопови. Хазард је, дакле, у том контексту био тре-тиран као врста неморалног богаћења која је, у име стицања могућности искупљења од гријеха, условљавала извјесне обавезе према супарничкој страни. И поред тога, постојале су одређене околности у складу с којима се допуштало играње на срећу, као нпр.: нагон за разонодом лишен сваког грешног интереса (нпр. у случају особе која због нечега дубоко пати, те једино том врстом игре може заборавити на своје патње), улози у игру морају бити скромни како би се спријечио „пре-велики импулсивни жар играња“ и, на крају, читав приступ игри требало је да буде потпуно слободан и својевољан, без притиска осталих судионика у картама и коцки. Постаје уочљиво и то да поједине статутрне одредбе приморских гра-дова стоје у пуној корелацији са теолошким поставкама када

101 Statut Rijekе, knj. 3, gl. 50, str. 509.102 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 44.103 S. Homen, Kultura svakodnevnice srednjovjekovnog Zadra, Povijesni

prilozi 27, Zagreb 2004, 30. Била је то, у ствари, нека врста индулгенције у којој су „појединци плаћали опрост за своје гријехе“, чему се енергично супротставља Јан Хус. L. Blehova Čelebić, Žene srednjovjekovnog Kotora, Podgorica 2002, 270−271.


41

су у питању новчани улози у малим износима. Много је теже, а понекад готово и немогуће установити у којој је мјери и на који начин сколастичко разумијевање ствари доспијевало до чланова Великог вијећа, које је изгласало и формулисало градска правила, ако се изузме видљиви и конкретни утицај недјељне проповиједи и пристојне образованости чланова дотичних вијећа.104

Погребни обичаји условљавају снажну заокупљеност средњовјековног ума смртношћу и на тај начин творе резултат званичне социјалне политике. То се најјасније манифестује приликом свођења коначног животног биланса, у којем несрећни човјек, само као случајни пролазник овом кратком животном стазом, настоји кроз хуманитарна дјела исправи-ти неправилности почињене за земаљског живота и тиме отворити сигурнији пут у „живот вјечни“. Опоручни легати „pro male ablato“ и „pro male toleto“ (у циљу „прања“ нечи-сте савјести) чине уобичајени облик рашчишћавања неправ-ди којима је од увијек препун овај „свијет сваколики“.105 О путањи од жестоке коцкарске страсти до кајања имамо лијеп пријер у случају дубровачког племића Паска Соркочевића који је тестаментом (1454) оставио „због рђаве савјести пре-ма држави“ (per certi mal toleti), а уз то, и „због коцкарске страсти“ (zuogi-de trе dadi) износ од 230 перпера. Тај новац „великодушни“ племић је намијенио „за одјећу и храну“ сиромаха у хоспиталима (in vester et manzar per hospidalie poveri), те за откуп „шест лица из руку Турака“ (de mani delli Turchi persone sette).106 Ништа мање занимљив, ако не можда и интересантнији, био је случај дубровачког племића Павла Лукаревића, који је још у раним годинама доспио у „раље“ сурове коцке. Не бисмо знали ко му је, када и на који начин „пробудио“ успавану савјест да се престане бавити овом и Богу немилом работом. Још мање знамо шта је то навело тога необичног младог племића да у двадесет шестој години живота (два дана након дозволе за одлазак) напусти родни

104 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 44−45.105 Z. Janeković Römer, Okvir slobode, 170.106 HAD: Test Not. XXIV fol. 88−90. Упор. Z. Janeković Römer, Okvir

slobode, 170.

Радови 16 (2012)

42

крај, родитеље, браћу, сестре, ширу родбину и пријатеље и оде (ко ће знати, да ли у Венецију, Напуљ или у неки други град у Италији, или можда у Шпанији или у Француској?) и убрзо потом заврши животни вијек.107 За разлику од бројних средњовјековних тестамената, у чијим се експозицијама на-воде разлози њиховог састављања: селидбе, одласци у војску, вјерска путовања (ходочашћа), од свега тога у Лукаревићевом тестаменту не налазимо ништа. Послије већ помињане – ис-крено и поштено записане − констатације да је, попут својих вршњака, налазио велику „насладу“ у коцки, тестатор је, да би се барем донекле оправдао, изјавио да је све зарадио „у поштеној игри и без икакве преваре“ (in la realis giocatore senza frauda alcuna). Вјероватно као прави и беспрекорно цркви одани хришћанин „не би хтио умријети са овим те-ретом“ (non volendo morire mi con questo carico) нити шут-ке „оптеретити свога насљедника недопуштеним додацима“ (onerare tante el mio herede con illiciti guadgni).108 Да би до краја умирио савјест, овај некад страствени коцкар, а сада по-низни и снисходљиви покајник, наредио је епитропима свога тестамента да у року од два мјесеца након његовог отварања „пошаљу или пишу у Рим или у Болоњу“ (mandato over scripto a Roma overo a Bologna) и питају „тројицу искрених и поште-них правника (da tre doctore et religiose persone) је ли дужан вратити новац зарађен у игри. У случају позитивног одгово-ра, тј. да „буде дужан вратити“ (sia obligato a restitutione), до-скора само на први поглед необуздани и надобудни коцкар сада је усрдно и понизно молио оца и браћу (padre et fratelli) да оно што је бескрајно „порочним“ послом зарадио они

107 Будући да је већина Дубровчана, послије напуштања родног града, завршавала у италијанским градовима (Венеција, Напуљ, Фиренца и др.), претпостављамо да је били слична судбина и Павла Лукаревића.

108 Лукаревићева жеља да не би хтио „оптеретити свога насљедника недопуштеним додацима“ (oneratu tante el mio herede con illiciti guadagui) доводи нас у дилему на којег „свога насљедника“ (el mio herede) мисли, будући да није имао сопствене породице (жене и дјеце?) која би сигурно била поменута у тестаменту. Дозволимо слободу да претпоставимо да су се под тим појмом могла подразумијевати његова браћа, којима је, заједно с родитељима, остала имовина тестатора коју је требало распоредити оштећеним „саиграчима“ покојног Лукаревића.


43

врате из добара која су по закону припадала њему. Уколико тај износ не би био довољан, тражио је „родитељски благо-слов“ да се из „очинских и мајчинских добара“ (delli beni ... paterni et materni) надокнади преостали дио на туђој „муци“ стечене имовине. Погледа ли се списак свих тих вриједних ствари, падају у очи златни дукати, златнина, сребрнина и други вриједни залози. Међу њима се посебно истиче прстен с камењем везан у злато, са грбом чувене властеоске поро-дице Менчетића. Цјелокупни Лукаревићев салдо – изражен према данашњем новчаном курсу – по прорачуну једног од најбољих познавалаца Дубровачког архива, могао је бити из-ражен у „милионским“ вриједностима.109

Темељни и до краја прецизни Павле Лукаревић није нас оставио ни без одговора ко су му били саиграчи. У уредно и прегледно вођеној дужничкој књизи забиљежио је имена једанаесторице међу најугледнијим дубровачким племићима и четворице грађана који по својој економској моћи нису заостајали за овим првим. Добит стицана од саиграча кретала се од 5 до 25 златних дуката.110

Остаје нам на крају да зажалимо за тим што не можемо сазнати гдје је и када наш страствени, а у души, ипак, поште-ни и осјећајни коцкар завршио своје посљедње дане: негдје изван града или у граду код куће? Једино се зна да је скон-чао у „цвијету младости’’: свега четрнаест мјесеци након састављања тестамента, када је постало актуелно и то шта ће рећи и како ће одговорити на постављена питања правници из Рима или из Болоње. Према једној маргиналној биљешци у књизи у којој је унесен Лукаревићев тестамент, изгледа да би одговор правних експерата могао бити позитиван. Пет-шест година након његовог регистровања, један од саиграча, Џоно Џиве Тудошевића, којем је Лукаревић на коцки однио 25 златних дуката, добровољно је препустио своме оцу да их наплати, будући да је то и био практично очев новац који је

109 Z. Šundrica, Kockari u starom Dubrovniku, 304.110 О Лукаревићевој поименичној карташкој дружини састављеној од

11 племића и четири грађанина и њиховим поименичним потраживањима в.: Z. Šundrica, Kockari u starom Dubrovniku, 304.

Радови 16 (2012)

44

његов млади и несавјесни син „немилице харчио“ у коцкар-ници.111

Дакле, од средине XV вијека све више се ширила теза о могућности искупљења за играче, на чијој је једној страни заступљен поступак „restitutio“ – враћања улога губитнику, а на другој страни „largitio“ – дијељење грешно стеченог нов-ца, чиме се смањује висина свјетовне казне и сматра да је покајник легитиман власник оног што ће препустити у мило-дар, звани „elemosina“. Најцјелисходнији приступ хазардној игри као уговору двију сагласних странака и могућношћу искупљења од гријеха имали су фрањевци у то вријеме. Тачније речено, просјачки редови су – за разлику од оста-лих – били присутни у јавном простору и као такви стица-ли највећи дио својих добара примањем милодара од греш-них играча који су у томе видјели могућност ослобађања од гријеха.112

III

Послије низа различитих становишта теолога, пјесника и законодаваца, пристиже и нови талас дјела свештеника и свјетовњака са све израженијим и оштријим елементима о поријеклу и природи игара на срећу. И носиоци ренесансе нуде нова правила, а заједно с њима биљеже и околности због којих су игре постајале недопуштене. Биће то један од озбиљних разлога усљед којих ће се, осим самог моралног приступа игри, од XIV вијека надаље, готово редовно разма-трати степен друштвене корисности, или пак штетности игре у бројним правним трактатима и законицима.

Прва правна дјела, синтетичког карактера, посвећена играма у цјелини, посебно играма на срећу, јављају се још од XV вијека, сажимајући различите аналитичке теолошке,

111 Вријеме од шест година које је протекло од састављања тестамен-та (8. фебруара 1527) и исплате слуга Џону Тудишевићу (16. јануара 1533) показује да је овај онда када је изгубио суму од 25 дуката у коцки са Лукаревићем морао бити уистину млад и да је очевим новцем плаћао своју коцкарску „насладу“, пошто засигурно свога није имао.

112 S. Florence Fabijanec, Ludus zardorum, 45.


45

свјетовне и канонске расправе. Упоредо с објављивањем нарочито свјетовних дјела није ни даље престајала дилема о осуди или пак одобравању игара на срећу. Већина аутора још је упозоравала на могућност преваре, падања у гријех, губитка новца, части и слично. Имајући то у виду, Нијемац Себастијан Брант (Sebastian Brandt) је пред сам крај XV вијека закључио да „Игра тешко иде без гријеха; Тко се игра није Божији пријатељ; Играчи су сви синови Сотоне“. Тим ријечима „богохуља“ придодао је средином наредног (XVI) стољећа Lamberto Daneau калвинистичко схватање према којем су хазардне игре, по мишљењу Св. Кипријана, биле „толико противне Божијој ријечи“.113

И послије Тридентског концила (1545−1563), већина си-нодских статута по Бог зна који пут проглашава прохибицију хазардних игара. Свештенички моралисти и свјетовни за-конодавци из доба ренесансе задржали су само оне тезе из пређашњих времена које потврђују њихов осуђујући став, али при том ипак остају у сагласности да играње само по себи не би било толико штетно уколико не би постојали улози. Међу ријетким хуманистима били су они (попут Iuana Luisa Vivèsa), педагога рoђеног у Валенсији, школованог на Сорбо-ни и каснијег предавача у Фландрији) који не само да су при-хватили човјекову потребу за забавом, него су размишљали и о томе која је то правила требало у принципу поштовати и примијенити да би играње било прихватљиво. Овај, очито, за своје вријеме образовани интелектуалац, признаје да би улог у игри био нужан јер без неког изазова (а то је био управо улог), игра би постала „стерилна“ и без духа, чиме би човјек убрзо губио свако интересовање за њу.114

Наведена „прекретница“ није била ни једнолична ни коначна, те су се понекад супротна становишта око хазар-дних игара и даље међу собом сучељавала. Уколико је до-пуштено рећи, заслуге сколастике и сколастичара из XIII вијека леже у томе што су покушавали пронаћи олакшавајуће околности једне играчке стварности која је претходно била, без пуно двоумљења, осуђивана као негативна. Паралелно с

113 Isto, 47.114 Isto, 47−48.

Радови 16 (2012)

46

умножавањем разноврсних игара на срећу – међу којима је и појава лутрије у Италији у XVI вијеку, а потом свугдје у Ев-ропи – они преводе хазардне игре с приватне на јавну сферу и осуђују „неуредност и развратност времена“ у којима битно доприносе и тиме бивају оштро прогнане из „морално-закон-ске сфере“ онако као у давним временима првих црквених отаца.115

*

Током једанаест вијекова средњовјековног раздобља (од V до XV вијека), три главна временска периода омеђавају, а у исто вријеме и објелодањују смисао и постојање игара на срећу. У раном средњем вијеку хазардне игре су прихватане и доживљаване као наслијеђе паганских времена, те их свети оци – у жељи за удаљавањем од антике и успостављањем но-вих погледа – тешко прихватају, а каткад непринципијелно и без пуно размишљања одбацују. Потом слиједи низ свјетовних и црквених околности – попут економског развоја градова, оснивања универзитета, поновног откривања античких ауто-ритета и формирања просјачких редова (XIII в.), преобраћања обичајног права у градске статуте (XIII−XIV в.) и настанка буржоаског друштва (XIII−XV в.) – који ће проузроковати бројне промјене у односу према њима. Било је то већ вријеме развијеног средњег вијека, у којем се добар дио сколастича-ра – високообразованих теолога, канониста и интелектуално знатижељнијих и надахнутијих људи – толерантније одно-сио према људској грешности и указивао на могућност да се играчи на срећу могу искупити од почињеног гријеха. И, најзад, с реформацијом, у XVI вијеку, поново се заоштравају погледи на свијет, док је противреформација, у настојању да врати своју оспоравану власт, прогањала „сав свијет од игре“ из домена црквене дјелатности. Тако су се на удару тих нових моралних начела нашле управо хазардне игре.

115 В. нап. 65.


47

Рашчлањивање и помније проучавање статутарних одредби у приморским градовима од XIII до XVI вијека јасно показује да су се чланови великих вијећа морали рано упоз-нати с оновременим важећим теолошким и моралним распра-вама и, као такви, приближити се ондашњем духу времена. Данас тиме постаје могуће разјаснити разноврсност присту-па коцкању идући од града до града, с тим што им је остала заједничка морална осуда и жеља за надзирањем простора и времена играња. У ширем контексту разумијевања ствари, примијетимо да су источнојадрански градови доживљавали безмало истовјетан развој законодавства као и они у сусједној Италији.

У оквиру чувеног Броделовог „дугог трајања“ (longue duréé), средњовјековнoм би се коцкару спочитавала „пре-велика жар за игром“, али се, и поред тога, могао спасити „кајањем“ код исповједника и давањем незаконито и немо-рално стеченог улога у добротворне сврхе. Повуче ли се па-ралела са данашњим XXI вијеком, пашће у очи да се тај жар временом претворио у познавање постојања „овисности“, а савремени „психијатар“ замијенио је „исповједника“ при покушају проналаска спасења од гријеха.116

Đuro Tošić

ON GAMES OF CHANCE – LUDUS ZARDORUM: FROM PASSION TO REMORSE

Summary

Drawing on the latest reference literature and statutory ordinances in certain littoral cities as well as published and unpublished Dubrovnik archival materials the paper sets forth games of luck i.e. ludus zardorum as follows: gambling, cards, chess and the alka. Particularly interest-

116 Не изоставимо, на крају, рећи и то да се највећи дио нашег зав-ршног излагања темељи на логично и конзистентно писаном закључку овдје много пута кориштеног рада С. Флоренс Фабијанец о играма на срећу.

Радови 16 (2012)

48

ing was the succession of the what, where, when, and who in terms of the game partaking study conducted. Equally of interest was to delve into what particlar motivation burgeons behind the path to misbegot-ten acquisition of financial gains, debt accrual and penalization of the offenders engaged in proscribed activities. Indubitably, the case of two Dubrovnik noblmen, Pasko Sokočević and Pavle Lukarević, was at the heart of attention. The former bequathed appreciable funds to succour the needy due to his ‘guilt-ridden conscience to the state’, and the latter, having bamboozled eleven noblemen out of their money via gambling, decreed in his last will and testament that what had been defalcated be restored to the possession of its rightful owners. What transpired in the case of the two penitents who chose to repay their contenders in respect of alms for the reprieve of their sins is not a course we can see through to its conclusion due to the source constraints.

Key words: games, gambling, cards, chess, the alaka, passion, remorse, sin, alms, soul, forgiveness, punishment.

С. Богојевић, Г. Давид, ДИДАКТИЗАЦИЈА ИГРЕ ПРЕДШКОЛСКЕ... (49−62)

49

Светозар БОГОЈЕВИЋ УДК 371.3+793/794Универзитет у Бањој Луци оригинални научни рад[email protected]

Гордана ДАВИДЦентар за предшколско васпитање Бања Лука[email protected]

ДИДАКТИЗАЦИЈА ИГРЕ ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Апстракт: Пошавши од хипотезе да постоји тенден-ција

ка дидактизацији игре, чиме се игра гуши у свом најбитнијем аспекту: подржавању унутрашњих развојних снага детета, које, делујући интегративно, подстичу креативност, покуша-ли смо да утврдимо стање игре у погледу врсте и учестало-сти у тренутку истраживања.

Кључне речи: функционална, конструкторска, симболи-чка, дидактичка игра, дидактизација игре, креативност.

Организација и резултати истраживања

Истраживање је извршила васпитачица у предшколској установи, у јасличкој групи, са децом до три године, млађој групи, са децом од три до четири и по године, и старијој гру-пи, са децом од четири и по до шест година. Васпитачици је обезбеђен протокол посматрања у којем је регистровала игру деце у свакој од наведених група у трајању од по десет дана у временском распону од 9 до 12 часова и интервалу од 20 ми-нута. У свакој од група посматрана је игра дванаестеро деце (шест дечака и шест девојчица). Посматрана је игра укуп-

Радови 16 (2012)

50

но 36 деце, али узорак представља укупан број посматрања игре, а он је у свакој узрасној групи по 1080, односно 90 посматрања по сваком од дванаестеро деце. Вапитачица је имала задатак да опажену игру класификује у једну од четири врсте игре: функционалну, конструкторску, симболичку и ди-дактичку игру. Дугогодишње искуство васпитачице у раду са децом обезбедило је успешно разликовање и класификовање појединих врста игре. Унутар узрасних група резултати су анализирани за целу узрасну групу и одвојено, по половима.

Присутност и карактеристике функционалне игре

Преломни тренутак између „примитивне игре“, као јед-ноставне вежбе (ако нешто такво код човека као социјалног бића уопште постоји), и функционалне игре, Пијаже смешта у шести стадијум сензо-моторног периода који се одиграва у другој години живота, означавајући свршетак сензо-мо-торне интелигенције и појаву „симболичке шеме“, „то јест шеме акције које су изашле из свог контекста и које евоцирају једну одсутну ситуацију...“ (Пијаже, 1977: 160). У том смислу, функционална игра се појављује на споју „примитивне игре“ (Пијаже), или „предметне радње“ (Елкоњин) и симболичке игре, па је многи не сматрају игром у пуном смислу речи, већ је називају игровном радњом. У основи функционалне игре је, дакле, игровна радња, али треба нагласити да је то виртуелна радња, јер се не одиграва у реалном већ у илу-зорном, потенцијално могућем, али у опажају неприсутном контексту. Игровна радња као операција је стварна, видљива, али је њен прави садржај одраслом недоступан. Истинско место њеног одвијања је на дететовом унутрашњем плану. На пример, не постоји стварна потреба да се врата отворе и затворе тако много пута, односно, та очигледна, конкретна операција детета не постоји као спољашња потреба. Она је унутрашња развојна потреба детета. Одрасли не разумеју да је машта оно што је покреће. Не увиђају да дете не манипу-лише вратима због врата, већ због себе. Оно има потребу да


51

с вратима „заврши“ на начин да им радњом одреди значење. Дете, манипулишући вратима (операција), истовремено у машти врши виртуелну радњу њиховим значењима. За дете су то, иако једна те иста, сваки пут друга и другачија врата. Игровна радња, дакле, од спољашње, конкретне операције предметом као реквизитом на унутрашњем плану прераста у виртуелну радњу значењима. Из тога изводимо закључак да функционална игра детету омогућује да одвоји себе од објекта одвајајући значење од ствари, а то је почетак проце-са симболизације. „У игри дете оперише значењима која су одвојена од ствари, али нису одвојена од реалне радње са ре-алним предметима...“ (Виготски, по Елкоњину, 1990: 302). За дете не постоји неигровна, обична, животна активност, јер кад год је уистину активно, дете се игра. Оно, играјући се, „ради“ на виртуелизацији стварности њеном симболизацијом, дакле, на оном што је есенцијално за људску врсту.

Функционална игра је најучесталија на јасличком уз-расту, тј. код деце до три године, и код њих на ову игру от-пада 419 или 38,8% игри од укупног броја посматраних врста игре. На узрасту од три до четири и по године учесталост ове игре опада на 244 или 22,6% од укупног броја игри, а на узрасту од 4,6 до 6 година, тј. у старијој групи се губи, те у укупном броју игри учествује с 71 или 6,6%.

Графикон бр. 1. Функционална игра

Радови 16 (2012)

52

Из графикона се види да су функционалне игре најпри-сутније код најмлађе деце и да се са узрастом њихово учешће у укупном броју посматраних игара видно и брзо смањује. Премда се у литератури може наћи податак да је присуство функционалних игара код савремене деце у односу на раније генерације у порасту, тј. да се не смањује с узрастом у складу са очекивањима, ми нисмо добили такве податке. Квалита-тивна анализа резултата показује да се функционална игра у старијој групи у потпуности губи, јер се не појављује на иницијативу деце, сем у четири случаја, већ на иницијативу васпитачице. Код деце овог узраста увелико је отпочео про-цес аутономизације симболичких система, тј. већ је изграђена дистанца између себе и објекта, што им олакшава коришћење семиотичких средстава за сазнајне манипулације објектима, те им функционална игра више није потребна. Проблем именовања објеката је превазиђен.

Уочена функционална игра на јасличком узрасту отпада на дечаке у 233 (55,6%) случајева, а на девојчице у 186 (44,4%) случајева. Разлика у учесталости функционалне игре на јасличком узрасту између дечака и девојчица је статистички значајна уз 95% сигурности, тј. дечаци су чешће заокупљени овом врстом игре. У млађој групи на дечаке отпада 134 или 54,9%, а на девојчице 110 или 45,1% свих опажених функци-оналних игара. Премда на овом узрасту дечаци и даље чешће практикују ову игру, разлика више није статистички значајна на траженом нивоу сигурности. У старијој групи на дечаке отпада 34 или 47,9%, а на девојчице 37 или 52,1% опажених функционалних игара. Можемо констатовати да се наведена разлика у потпуности губи. Премда разлика у учесталости функционалне игре дечака и девојчица постоји, пошто је ста-тистички значајна само на јасличком узрасту, када полна уло-га још није формирана, а губи се у старијој групи, када полне улоге постају битне, не можемо уочене разлике сматрати про-истеклим из полне улоге као социјалне димензије личности, већ разликoм између полова којa има биолошку основу.


53

Присутност и карактеристике конструкторске игре

У конструкторским играма дете не манипулише пред-метима (материјалом), већ га уобличава, па се игровна радња више не реализује преко конкретне операције, односно манипулација реквизитом више није средишње дешавање игре, што је спољашња карактеристика функционалне игре. У конструкторској игри дете је смештено директно у игровни контекст игровне радње, у само одигравање игре. Тиме му је омогућено, што је већ Фребел уочио, да помоћу конструктор-ске игре и без речи досегне најсложеније и најапстрактније идеје. Дететово задовољство игром сада, очигледно, није у вези с игром као операцијом, већ са оним што се дешава унутар њега, а при конструкторској игри у детету се одвија стваралачки процес чији је садржај, по нашем мишљењу, аутономизација симболичких система, коју су Вернер и Ка-план (Ивић, 1978: 257–259) описали кроз четири посебнија међусобно зависна процеса. Док се у оквиру функционалне игре игровном радњом остварује прва фаза аутономизације симболичких система: дистанцирање особе (субјекта) и рек-визита (објекта), у оквиру конструкторске игре одиграва се дистанцирање особе од симболичког средства и истовреме-но дистанцирање симболичког средства од објекта. Игровна радња у конструкторској игри појављује се као међуинстанца између субјекта и објекта, отварајући време–простор игров-не ситуације за виртуелизацију стварности, односно њено превођење у симболичко трајање. Зато дете тако лако, без трунке жаљења, руши тек направљену кулу од коцкица и почиње изнова да је гради. У средишту дететове пажње није ни његово ја, ни кула, већ сама игровна радња као симболич-ко средство које омогућује виртуелно трајање. Игровна радња унутар конструкторске игре је, дакле, симболичко средство иконичког симболичког система. У тој игри детету је од суш-тинског значаја игровна радња као симболичко средство. Игровна радња временом постаје све симболичнија, и све мање идиосинкратична (особена), те је стога све ефикаснија у остваривању сазнајне и комуникативне функције, али још

Радови 16 (2012)

54

увек задржава и приватне (индивидуалне) функције. Дете игром развија граматику иконичке симболичке комуникације, односно развија нашу „способност да за један предмет нађемо његову представу, а за његову представу један знак. Симболичку функцију сводимо заправо на ову моћ замене. Она није збрајање већ подвостручавање“ (Валон, 1959: 155). Игром се стварност подвостручава њеном виртуелизацијом, што нам омогућује да је посматрамо из нове перспективе. Тако постајемо богатији за читав један свет. Уз опажени свет сада имамо и виртуелни свет. То води ка усложњавању когни-тивних процеса садржаних у игри, али и у топици психичког, прелазу са сензо-моторичке интелигенције на интуитивну интелигенцију (представно мишљење) и, даље, ка појмовном мишљењу, што само показује колико је дубоко игра повеза-на с психичким развојем и како обезбеђује интегрисање свих психичких функција.

Конструкторска игра је присутна на свим узрастима. Интересантно је да већ на јасличком узрасту веома интен-зивна и да на њу отпада 316 или 29,3% свих игара деце тог узраста. У млађој групи учесталост ове игре расте на 428 или 39,6% од укупног броја игри, а у старијој групи се њен интензитет битно не мења и у укупном броју игри учествује с 417 или 38,6%. Наведени подаци су приказани у следећем графикону.

Графикон бр. 2. Конструкторска игра


55

Конструкторске игре на јасличком узрасту отпадају на дечаке у 201 (63,6%) случајева, а на девојчице у 115 (36,4%) случајева. Разлика у учесталости конструкторске игре на јасличком узрасту између дечака и девојчица је статистички значајна уз 99% сигурности, тј. дечаци су чешће заокупљени овом врстом игре. У млађој групи на дечаке отпада 251 (58,6%), а на девојчице 177 (41,4%) свих опажених конструкторских игара. И на овом узрасту дечаци и даље чешће практикују ову игру, а разлика је статистички значајна уз 99% сигурности. У старијој групи на дечаке отпада 282 (67,6%), а на девојчице 135 (32,4%) конструкторских игара. Разлика је статистички значајна уз 99% сигурности. Конструкторске игре изразито преферирају дечаци. Узрок бисмо могли тражити у томе што оне не изискују употребу говора, дакле, не форсирају леву хемисферу мозга, већ се до идеје долази преко игровне радње кроз развој иконичких симболичких система који омогућују окренутост ка унутра, те је инвенција идеја, уз ослонац на десну хемисферу мозга, још у функцији индивидуације. Де-чаци се очигледно у већој мери ослањају на иконички сим-болички систем и иконичку репрезентацију стварности, на шта указује и њихов спорији говорни развој на предшколском узрасту у поређењу са девојчицама. „...Дјевојчице раније до-сегну пунији раtзвој лијеве хемисфере, гдје су локализоване функције говора и говорног изражавања, али зато имају не-што успоренији развој функција десне хемисфере (визуелно-просторне способности и симултана обрада информација) у односу на дјечаке“ (Стојаковић, 2000: 47). Међутим, то што са становишта развоја говора изгледа као заостајање и недо-статак можда је, дугорочно гледано, предност.

Присутност и карактеристике симболичке игре (игре улога)

Истраживање показује да је и симболичка игра присутна на свим посматраним узрастима, те можемо констатовати да се код деце појављује пре него што то Елкоњин тврди, тј. пре

Радови 16 (2012)

56

треће године. У симболичкој игри се по први пут појављује идеја ослоњена директно на реч, тј. стимулација за игру по-тиче од речи − знака, а не од речи − слике. Имати идеју у елементарном облику значи имати способност менталног претстављања (на предшколском узрасту иконички, у зор-ним представама – ејдетским сликама) онога што није дато у непосредном чулном опажају. Основ те способности је у прамашти, која је садржана у радњи предметом на начин вир-туелне кретње. Елкоњин појаву идеје при симболичкој игри објективизира у игровну улогу, која је, по њему, елементарна јединица игре. Идеја (улога) покреће и носи игровну радњу, али је то временом у све већој мери вербално обликована ми-саона радња ослобођена конкретних операција. На почецима симболичке игре идеја је везана за имитацију, тј. састоји се у имитирању одрасле особе, односно њених радњи, али и го-вора. Временом се улога вербализацијом продубљује, те се више не веже за предметну радњу, већ за односе међу људима. Због тога Елкоњин говори о две фазе у развоју игре улога. „У ствари, имамо две основне фазе или ступња у развоју игре. На првом ступњу (3−5 година) основни садржај игре чине социјалне, по својој усмерености, предметне радње, које се упоређују са логиком реалних радњи; на другом (5−7 година) – социјални односи између људи и друштвени сми-сао њихове делатности, који се упоређују са реалним одно-сима међу људима“ (Елкоњин, 1990: 214). Елкоњин истиче да нивои игре нису узрасни, већ нивои у развоју игре, али оставља отвореним одговор на питање „како су међусобно повезани ови ступњеви развоја и како се одвија прелазак са једног ступња на други, тј. каква је динамика развоја игре?“ (Елкоњин, 1990: 212). По нашем мишљењу, оно што симбо-личку игру чини другачијом, за човека специфичном, јесте појава могућности да се идеја, као оно опште – умно, чијим просјајем људи изграђују свест и постају самосвесна бића, речју преноси од пошиљаоца примаоцу. У првој фази, симбо-личка игра се поклапа са конструкторском игром, али њено симболичко средство није игровна радња већ реч. Управо све већа вербализација игровне ситуације омогућује прела-


57

зак на другу фазу симболичке игре, са усмерености на пред-метну радњу на усмереност на односе међу људима. Значај употребе речи за обликовање игре је у томе што омогућује стварање дистанце између пошиљаоца и примаоца пору-ке, што је, по Вернеру и Каплану, најсложенији процес при аутономизацији симболичког система. Симболичка игра, да-кле, омогућује да комуникација пошиљаоца и примаоца по-руке буде разумљива иако они нису психолошки блиски, од-носно она обезбеђује време – простор ослобођен од притиска за увежбавање повећавања те дистанце без последица због евентуалног неразумевања. Употреба речи – знака омогућава прелазак на симболичку репрезентацију стварности при којој спонтани појмови постепено прерастају у научне (дискур-зивне) појмове (Виготски).

Графикон бр. 3. Симболичка игра

Из графикона се види да је симболичка игра већ увели-ко присутна на узрасту до треће године (242 или 22,4%) и као да њен квантитативни пораст у смислу учесталости присут-ности код савремене деце постиже оптимум већ на узрасту од три до четири и по године (275 или 25,5%), јер и у старијој групи остаје на том нивоу (260 или 24,1%). Квалитативне про-мене у симболичкој игри, у смислу промене начина довођења до свести – освешћавања произвођењем идеја („идеација“ – Виготски) све израженијом вербализацијом, у складу са узра-стом нарастају, али је то све један те исти процес који код дете-

Радови 16 (2012)

58

та више није биолошки условљено сазревање, већ социјално, културно-историјски условљен процес овладавања симболи-ма и укључивања у симболизацију кроз игру, што води по-степеном преласку од иконичког симболичког система на ар-битрарни семиотички систем.

Симболичке игре на јасличком узрасту отпадају на де-чаке у 56 (23,1%) случајева, а на дјевојчице у 186 (76,9%) случајева. У млађој групи на дечаке отпада 99 (36%), а на девојчице 176 (64%) од укупног броја симболичких игара. У старијој групи на дечаке отпада 53 (20,4%), а на девојчице 207 (79,6%) симболичких игара. Као што су дечаци у све три узрасне групе при конструкторској игри статистички значајно више заступљени, тако и девојчице изразитије предњаче у погледу учешћа у симболичким играма. Разлози за израз-ите разлике у преференцији ове две врсте игре у зависности од пола могле би се тумачити разликама у функционисању ЦНС-а. Познато је да девојчице брже напредују у развоју го-вора, као и то да је за дечаке битан однос према предмети-ма и сналажење у простору, док су за девојчице од односа према предметима битнији односи међу људима. Девојчице се при томе чвршће држе бајке (мишљење ослоњено на го-вор), те спорије од дечака прелазе на преференцију цртаног филма (визуелно мишљење). Реч је о два различита систе-ма обраде информација. „Ова два различита система обраде података или информација, вербално-секвенцијални и пред-ставно-просторни, одвијају се паралелно и оба су подједнако важни за оптимално когнитивно функционисање. Према досадашњим испитивањима и сазнањима, изгледа да симул-тана обрада информација и представно-просторни системи десне хемисфере имају значајнију улогу у креативним про-цесима у односу на функције које су локализоване у лијевој хемисфери“ (Стојаковић, 2000: 48).

Присуство и карактеристике дидактичке игре

Дидактичке игре произлазе из игара са правилима, али су у њих уграђене перцептивне, о васпитач успева да их по-нуди тако да оне одговарају суштинским, тј. унутрашњим


59

развојним потребама деце. Међутим, на предшколском узра-сту развој је још превасходно у функцији интегрисања лич-ности (индивидуације), кроз тражење смисла у свеколикој разноврсности окружења, а то дете мора само обавити. Уплитањем васпитача који покушавају да дидактичком игром активирају и појачају унутрашње развојне снаге детета пре-времено се нарушава управо интегративна функција игре и тако занемарује процес индивидуације у име акцелерације развоја. На тај начин се у дидактичкој игри, тежећи образов-ним исходима, отворено калкулише игром и гуши њена спон-таност и маштовитост, а тиме и развој креативности детета.

Графикон бр. 4. Дидактичка игра

Можемо видети да је дидактичка игра присутна већ на јасличком узрасту и да на њу отпада 103 (9,5%) ига-ра. На млађем узрасту присутна је у 133 (12,3%) случајева, а у старијој групи њена присутност убрзано расте на 332 (30,7%). Премда је у старијој групи у погледу учесталости појављивања заузела друго место, након конструкторске игре, дидактичка игра је, ипак, утицала на интензитет конструк-торске и симболичке игре омевши њихов даљи развој, што се види из, по нашем мишљењу, прераног опадања интензитета њиховог учешћа. Такође, њено интензивирање попраћено је потпуним губљењем функционалне игре. То нас наводи на закључак да конструкторске и симболичке игре још нису из-губиле свој смисао, те да су и даље битне за развој детета, али им је простор битно сужен дидактизацијом игре.

Радови 16 (2012)

60

На јасличком узрасту, у дидактичким играма дечаци учествују у 50 (48,5%), а девојчице у 53, тј. 51,5% случајева. У млађој групи на дечаке отпада 56 (42,1%), а на девојчице 77 (57,9%) од укупног броја дидактичких игара. У старијој гру-пи на дечаке отпада 171 (51,5%), а на девојчице 161 (48,5%) дидактичких игара. Премда наведене разлике у учесталости дидактичке игре нису изражене, ипак вреди напоменути да су дидактичке игре на старијем узрасту код дечака у други план потиснуле симболичку игру, јер оне чине 171, тј. 31,7% свих посматраних игара у групи од шест дечака, док симболичке игре чине 53, тј. 9,8% свих посматраних игара тих дечака. Код дечака су и даље најприсутније конструкторске игре, и то у 282 (52,2%) случајева. Код девојчица, дидактичке игре су потиснуле конструкторске игре, јер чине 161, тј. 29,8% свих посматраних игара шест девојчица, док конструкторске игре чине 135, тј. 25% свих игара тих девојчица. Ипак, код њих су и даље најзаступљеније симболичке игре (207 или 38,3%). Нарочито је уочљив утицај пораста интензитета дидактичке игре на смањење симболичке игре код дечака, јер док симбо-личке игре код дечака у млађој групи учествују с 99, тј. 18,3% свих посматраних игара у старијој групи учествују с 53 или 9,8% свих посматраних игара дечака. Код девојчица је број конструкторских игара присутних на млађем узрасту (177, тј. 32,8%) смањен на старијем узрасту на 135 (25%). Дидактичка игра директно утиче на смањење симболичке игре код дечака и конструкторске игре код девојчица.

Закључци

Игра, као водећа активност предшколског детета, задо-вољава његове развојне потребе. Oна је, сама по себи, зона дететовог развоја. Заснива се на унутрашњој мотивацији проистеклој из интуиције и маште, али је њено место (игров-ни контекст) издвојен време – простор у којем се среће унутрашње (субјективно) и спољашње (објективно). Игра стога припрема и реализује симболичку функцију стварањем и унутрашње и вањске симболичке реалности (личности и културе). Она при томе подстиче развој когнитивне сфе-


61

ре личности и омогућује настанак метакогниције, али њен најважнији допринос је да интуицијом и маштом подстиче развој креативности, а управо на том плану игра савремене деце, због њене дидактизације, постаје недостатна.

Функционална игра омогућује детету да одвоји себе од објекта, чиме започиње процес симболизације. Због тога је најучесталија на јасличком узрасту. На том узрасту је ста-тистички значајно чешћа код дечака, а најчешће се одвија усамљенички. Губи се већ на узрасту од четири и по до шест година.

При конструкторској игри дете урања у игровну радњу, чиме се отвара могућност за „подвостручавање“ стварности (Валон), њеним успостављањем и помоћу представе и помоћу знака. На том нивоу виртуелизације стварности, дете дистан-цира себе од игровне радње као симболичког средства, уз истовремено дистанцирање игровне радње од објекта. Кроз конструкторску игру, буђењем идеје, дете гради себе, своју самосвест, остварујући преко игровне радње (симболичког средства) везу између прошлог и будућег ја и откривајући тако виртуелни континуитет трајања упркос стварном дис-континуитету свега постојећег.

При симболичкој игри као симболичко средство поја-вљује се реч. То омогућује увежбавање стварања дистанце између пошиљаоца и примаоца поруке (увежбавање одно-са међу људима), што је најсложенији процес при аутоно-мизацији симболичких система. Дидактичка игра у нашем времену прерано се појављује и гуши код дечака развој сим-боличке, а код девојчица конструкторске игре, чиме се у име акцелерације развоја заобилази процес индивидуације. Теже-ћи за образовним исходима, при дидактичкој игри се гуши њена спонтаност и аутотеличност, а тиме и креативност деце.

Радови 16 (2012)

62

Литература

Богојевић, С. (2005). Игра и учење као јединствен процес. (У: Тео-ријско-изведбени модели педагошких иновација) Бања Лука: Филозофски факултет.

Богојевић, С. (2007). Усрдно у опуштености чекајући чуђење. Ра-дови бр. 10, Бања Лука: Филозофски факултет.

Богојевић, С. (2008). Педагогизација детињства и дидактизација игре. Зборник са научног скупа „Наука, култура, идеологија“ Бања Лука: Филозофски факултет.

Богојевић, С. (2011). Игра и симболизација. Бања Лука: Филозоф-ски факултет.

Богојевић, С. (2012). Игра као водећа активност деце предшкол-ског узраста. Радови бр. 15, Бања Лука: Филозофски факул-тет.

Valon, A. (1959). Od čina do misli. Zagreb: Naprijed.Елкоњин, Д. Б. (1990). Психологија дечје игре. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства.Ivić, I. (1978). Čovek kao animal symbolicum. Beograd: Nolit.Pijaže, Ž. (1977). Psihologija inteligencije. Beograd: Nolit.Стојаковић, П. (2000). Даровитост и креативност. Српско Сара-

јево: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске.

Svetozar BogojevićGordana David

GAME DIDACTICIZATION IN PRESCHOOL CHILDREN

Summary

Hypothesizing that there is a marked tendency to didacticize game, whereby game is left devoid of its primary aspect: facilitaing children’s inner developmental fortes that intgratively enhance creativ-ity. An attempt has been made at ascertaining the state of game as re-gards types and frequency synchronically anchored.

Key words: functional, constructional, symbolic and didactic game, game didacticizzation, creativity.

С. Радановић, С. Јосифовић Елезовић, КВАЛИТЕТ НАСТАВЕ НА... (65−83)

63

ПРИЛОЗИ

CONTRIBUTIONS

Радови 16 (2012)

64


65

Sanja RADANOVIĆ УДК 378+316.64Sanja JOSIFOVIĆ ELEZOVIĆ кратки научни радUniverzitet u Banjaluci (претходно саопштење)Filološki [email protected] [email protected]

KVALITET NASTAVE NA UNIVERZITETU: PERCEPCIJE STUDENATA I PROFESORA

Apstrakt: U radu se nastoji zadobiti bolji uvid u elemente kvalitetne nastave u visokom obrazovanju. Teorijski se razmatra pojam kvaliteta i njegove dimenzije u kontekstu visokog obrazo-vanja. Analiziraju se percepcije studenata i profesora o kvalitetu nastave na banjalučkom univerzitetu. Istražuje se šta je za stu-dente i profesore na banjalučkom univerzitetu kvalitetna nastava i koje su njene ključne karakteristike. Utvrđuju se važne implika-cije za budući obrazovni menadžment i razvoj kulture kvaliteta.

Ključne reči: kultura kvaliteta, kvalitet, nastava, profesori, studenti, učenje, univerzitet.

Uvod

U Zakonu o visokom obrazovanju RS, I Osnovne odred-be, član 4,1 jasno su definisani i ranije univerzalni i opštepoznati osnovni ciljevi visokog obrazovanja:

a) sticanje, razvijanje, zaštita i prenošenje znanja i sposobnosti posredstvom nastave i naučnoistraživačkog rada s ciljem do-prinosa razvoju sposobnosti pojedinaca i društva,

1 „Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 01-020-847/10, 22. jul 2010. godine, Banja Luka.

Радови 16 (2012)

66

b) pružanje mogućnosti pojedincima da, u podjednakim uslovi-ma, steknu visoko obrazovanje i obrazuju se tokom čitavog života,

c) uspostavljanje i razvijanje saradnje u visokom obrazovanju.U Zakonu o visokom obrazovanju RS, IV Osiguranje kva-

liteta u oblasti visokog obrazovanja, članovi 25−32, detaljnije se definišu načini, procedure kontinuiranog obezbjeđivanja kvaliteta na visokoškolskim ustanovama − postupci i kriterijumi samovred-novanja i ocjene kvaliteta studijskih programa, nastave i uslova rada. Na obezbjeđenju kvaliteta na visokoškolskim ustanovama radi nekoliko tijela. Konkretan doprinos ukupnim namjerama za unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja u Republici Srpskoj daje Ministarstvo prosvjete i kulture i njegovo Odjeljenje za viso-ko obrazovanje. Okvirnim zakonom o visokom obrazovanju BiH formirana je Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta u BiH, koja bi, između ostalog, trebalo da utvrdi stan-darde za praćenje kvaliteta obrazovnih procesa. Postoji i Savjet za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta. Svi oni tre-balo bi da svojim radom i djelovanjem doprinesu intenziviranju aktivnosti na unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja. Da bi se na visokoškolskim ustanovama pratile aktivnosti na unapređenju kvaliteta, imenuju se koordinatori za kontrolu kvaliteta nastave. Dakle, postoji čitav niz instanci koje se bave kvalitetom visokog obrazovanja.

To sve govori da se i kod nas mnogo pažnje posvećuje kva-litetu visokog obrazovanja i da je dat značaj ocjeni i osiguranju kvaliteta, i sve to s ciljem prepoznavanja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja u okviru evropskog prostora visokog obra-zovanja. Riječ kvalitet je sveprisutna u zakonima, na konferen-cijama, predavanjima, seminarima, sastancima. Pišu se studije o unapređenju kvaliteta, daju uputstva i smjernice za njegovo una-pređenje. Na internom i eksternom obezbjeđenju kvaliteta rade čitavi timovi. Pa ipak, nerijetko se čuju kritike upravo na račun kvaliteta i iznosi mišljenje da je raniji obrazovni sistem bio bolji. Činjenica je, dakle, da se sve više govori o kvalitetu, a da je on, po mišljenju mnogih, sve lošiji.


67

U čemu je onda problem? Šta je uopšte kvalitet? Da li je terminologija problem? Možemo li slobodno tvrditi da je kvalitet, kao ljepota, u očima posmatrača? Ili postoje univerzalne karakte-ristike kvaliteta koje se mogu lako prepoznati? Da li nas zanima kvalitet nastave, nastavnih planova i programa, kurseva, institu-cije, usluga, ili opšte percepcije kvaliteta u okviru univerziteta? Odgovor bar na neka od ovih pitanja pokušali smo naći u okviru ovog istraživanja.

Osnovni cilj našeg istraživanja je zadobijanje boljeg uvida u karakteristike kvalitetne nastave, kao značajnog segmenta kva-liteta visokog obrazovanja, na osnovu literature i iz ugla studenata i profesora Univerziteta u Banjaluci, dok je opšti cilj cjelokupnog istraživanja naći odgovor na pitanje kako studenti i nastavno oso-blje mogu poboljšati kvalitet visokog obrazovanja.

Pregled literature

Definisanje kvalitetaRiječ kvalitet potiče od latinske riječi qualis, što znači koja/

neka vrsta. Prije nego što se pokuša izmjeriti kvalitet, potrebno je definisati šta se podrazumijeva pod kvalitetom u kontekstu učenja i nastave, a zatim utvrditi validne pokazatelje različitih relevan-tnih dimenzija kvaliteta.

U literaturi o obezbjeđivanju kvaliteta u visokom obrazo-vanju jedna od opštih tema je kako definisati i mjeriti „kvalitet“. Harvi i Najt (Harvеy & Knight, 1993, 1996) identifikuju sljedeća značenja pripisana kvalitetu, koja se mogu posmatrati odvojeno, ali su međusobno povezana:

− kvalitet kao izuzetnost, odnosno izuzetno visoki standardi akademskog uspjeha; ovaj pogled na kvalitet vidi kvalitet kao nešto posebno. Tradicionalno, kvalitet se odnosi na nešto ek-skluzivno i elitističko, i u obrazovnom smislu se vezuje za poj-move izvrsnosti, ‘visoki kvalitet’ nedostižan većini;

− kvalitet kao perfekcija, savršenstvo (ili konzistentnost), foku-sira se na procese i njihove specifikacije i odnosi se na nepo-stojanje grešaka i kulturu kvaliteta; kvalitet se vidi kao doslje-

Радови 16 (2012)

68

dan ili besprekoran ishod. U izvjesnom smislu, demokratizuje se pojam kvaliteta i, ako se dosljednost može postići, tada kva-litet mogu postići svi. Savršenstvo zvuči dobro, zapravo, bo-lje nego dobro, najbolje. Ako je nešto najbolje, onda to mora obilovati kvalitetom, ali ko odlučuje da li je nešto savršeno ili ne, i ko odlučuje što savršenstvo znači? Kome ili čemu to sa-vršenstvo? Problem s ovom definicijom kvaliteta je u tome što nam govori gdje se želi ići, ali ne i kako do toga doći;

− kvalitet kao udovoljenje svrsi; kvalitet nekog proizvoda ili us-luge prosuđuje se na osnovu toga u kojoj mjeri je navedeni cilj, definisan bilo u smislu udovoljenja specifikacijama kupca ili usklađen sa misijom institucije, ispunjen. Kvalitet se vidi kao ispunjavanje uslova, potreba ili želja korisnika. Teoret-ski, korisnik definiše zahtjeve. U obrazovanju, zadovoljavanje svrhe obično se zasniva na sposobnosti institucija da ispune misiju ili program studiranja. Kvalitet se određuje u odnosu na oblast unutar koje se mjeri, i razlikuje se od organizacije do organizacije, od jedinice do jedinice i sl.;

− kvalitet kao vrijednost za uloženi novac ocjenjuje kvalitet u smislu povrata ulaganja ili rashoda i odnosi se u velikoj mjeri na odgovornost. Kvalitet se vidi u smislu prinosa na investi-cije. Ako se isti ishod može postići po nižoj cijeni, ili bolji ishod može da bude postignut po istoj cijeni, ‘korisnik’ ima kvalitetan proizvod ili uslugu. Tendencija vlasti da se zahtije-va odgovornost od visokog obrazovanja odražava ovaj pristup razumijevanju kvaliteta. Sve više studenata zahtijeva vrijed-nost-za-novac zbog povećanja cijena visokog obrazovanja;

− kvalitet kao transformacija definiše kvalitet kao proces kva-litativnih promjena sa naglaskom na osnaživanje studenata. Kvalitet kao transformacija dalje se opisuje kao „kritična tran-sformacija“ i kao „koncept metakvaliteta“.

Transformativni pojam kvaliteta pretpostavlja da visoko obrazovanje mora da brine za transformaciju životnih iskustava studenata, kroz njihovo unapređenje i jačanje.

Kvalitet kao transformacija je klasično razumijevanje poj-ma kvaliteta koji se vidi u smislu promjene jednog stanja u drugo. U obrazovnom smislu, transformacija se odnosi na unapređenje i osnaživanje studenata ili razvoj novih znanja, percepcija svijeta


69

i sposobnosti. Transformacija je proces transmutacije iz jednog oblika u drugi (Harvey & Knight, 1996: 10). U obrazovnom po-dručju to se odnosi na promjene znanja i sposobnosti studenata − razvoj domena znanja − ali to se odnosi i na proces stepena razumijevanja. Ideja kritičke transformacije vidi kvalitet u smislu mjere u kojoj obrazovni sistem transformiše konceptualnu spo-sobnost i samosvijest studenta (1996: 11). Transformacija nije samo dodavanje znanja ili skupa vještina i sposobnosti studen-tima. U srži, transformacija se, u obrazovnom smislu, odnosi na razvoj načina putem kojih studenti pristupaju sticanju znanja i vještina te ih povezuju sa širim kontekstom (1996: 12). Kvalitet-na nastava koja transformiše studentske percepcije svijeta trebalo bi onda i da im pomaže da primjenjuju svoja znanja u stvarnim životnim problemima.

Transformativna koncepcija je, u stvari, koncept metakva-liteta. Drugi koncepti, kao što je savršenstvo, visoki standardi, podesnost svrsi i vrijednost za uloženi novac, moguće su opera-cionalizacije ovog transformacijskog procesa, a ne ciljevi sami sebi. Harvi i Najt (Harvey & Knight, 1996: 15−16) savjetuju da kvalitet kao transformacija može uključivati druge dimenzije do izvjesne mjere i da prva četiri koraka nisu krajnji proizvodi.

U savremenoj literaturi o kvalitetu visokog obrazovanja ra-zumijevanje kvaliteta kao transformacije zauzima centralno mje-sto. „Visoko obrazovanje bi trebalo da predstavlja transformativ-ni proces koji podržava stvaranje diplomaca koji će dati značajan doprinos širem društvu, lokalnim zajednicama i privredi“ (Gibbs, 2010: 2).

Dimenzije kvalitetaČua (Chua, 2004) tumači kvalitet u visokom obrazovanju

u smislu okvira ulaz−proces−izlaz (UPI), koji potiče od gledišta na kvalitet Vesta i drugih (West i dr., 2000). „Ulaz“ se odnosi na uslove za prijem na univerzitet, „proces“ na nastavu i učenje, a „izlaz“ na zapošljavanje i akademski plasman. Slični okviri dru-gih teoretičara i istraživača kvaliteta nastave u visokom obrazo-vanju poznati su u literaturi, na primer Bigzov 3P model (Biggs,

Радови 16 (2012)

70

1993), ‘prijem, proces, proizvod’, i Astinov ‘input−okruženje−output’ model (Astin, 1977, 1993). U novijoj studiji dimenzija kvaliteta Grejam Gibs (Univerzitet u Oksfordu) detaljno izučava validnost pokazatelja kvaliteta u visokom obrazovanju, koristeći adaptaciju Bigzovog 3P modela (Gibbs, 2010). Varijable prijema definišu kontekst prije nego što studenti počnu učenje (resursi, stepen selektivnosti pri upisu studenata, kvalitet studenata, kvali-tet akademskog osoblja, i priroda istraživačkih poduhvata), vari-jable procesa opisuju šta se dešava dok studenti uče (veličina ra-zreda, vrijeme učenja, angažovanost studenata, kvalitet nastave, procesi unapređenja kvaliteta, formativno vrednovanje i povratne informacije), a varijable proizvoda se odnose na ishode učenja (postignuća studenata, zadržavanje na studijama (godina za go-dinom), mogućnosti zapošljavanja i rješavanje problema). Gibs (Gibbs, 2010) u više navrata ističe da „ono što najbolje predviđa obrazovni napredak jesu mjerenja obrazovnog procesa: šta insti-tucije rade sa svojim resursima da naprave najbolje što mogu od bilo kakvih studenata koje imaju. Proces varijable koje najbolje predviđaju obrazovni napredak nemaju veze sa samim uslovima tj. objektima, ili sa zadovoljstvom studenata ovim uslovima, već se tiču malog broja prilično dobro shvaćenih pedagoških praksi koje izazivaju angažovanost studenata“ (Gibbs, 2010).

Na centralni značaj pedagoških aktivnosti koje izazivaju angažovanost studenata u nastavi ukazivali su i ukazuju i drugi naučnici. Naime, 80-ih godina XX vijeka u SAD-u je ocjena vi-sokog obrazovanja bila prilično negativna. Apatični studenti, ne-pismeni diplomci, nekompetentna nastava doveli su do toga da se istraživanjem podučavanja i učenja na univerzitetima u Americi bave mnogi. Jedan od pokušaja mijenjanja nezadovoljavajućeg stanja ogleda se u uticajnom radu univerzitetskih profesora i so-ciologa Artura Čikeringa i Zelde Gamson (Arthur Chickering & Zelda Gamson), koji su nakon istraživanja stanja na univerziteti-ma u prethodnih 50 godina definisali principe na kojima bi treba-lo da bude fokus u unapređenju obrazovanja, ističući da država ničim ne može uticati na poboljšanje visokog obrazovanja ako nema predanosti i djelovanja studenata i nastavnog osoblja. Oni su dragocjeni resursi od kojih poboljšanje visokog obrazovanja


71

zavisi. Dobra praksa u dodiplomskom obrazovanju po Čikeringu i Gamsonovoj (Chickering, A. W. & Gamson, Z. F., 1987) zasniva se na sedam osnovnih principa u nastavi, odnosno podučavanju. Po njima, dobra praksa:

1. podstiče kontakt između studenata i fakulteta;2. razvija reciprocitet i saradnju među studentima;3. podstiče aktivno učenje;4. daje brze povratne informacije;5. ističe vrijeme provedeno na zadatku;6. saopštava visoka očekivanja;7. poštuje različite talente i načine učenja. U naknadnim istraživanjima identifikovana su još tri princi-

pa dobre obrazovne prakse, a ona obuhvataju (a) kvalitet pružene nastave (b) uticajnu interakciju sa drugim studentima u nenastav-nim aktivnostima i (c) podsticajno okruženje u kampusu (Astin, 1993; Pascarella et al., 1996).

Navedeni elementi dobre prakse ukazuju na to da je u fo-kusu kvalitetne nastave studentsko iskustvo, s jasnim nagla-skom na ulogu podučavanja u njemu. Temeljni aspekt student-skog iskustva u učenju − studiranju morao bi biti osavremenjen nastavni plan i program − njegova struktura, ciljevi, predviđeni ishodi učenja i vrste ocjenjivanja. Savremeni nastavni plan i pro-gram pomiče nastavu od prenosa znanja, pasivnog podučavanja ka omogućavanju aktivnog, autonomnijeg učenja. Težište je na razvijanju, zajedno sa studentima, eksplicitnih vještina, stavova i sposobnosti, kao i znanja (Harvey & Green, 1993; Harvey & Knight, 1996). Promovisanje djelotvornog učenja uključuje razli-čite vrste podučavanja i učenja; pružanje podrške studentima kroz razne službe, biblioteke i IT-sadržaje, te i poduzimanje niza kon-struktivnih mjera koje će angažovati studente u procesu praćenja i poboljšanja obrazovnih zadataka, i relevantnu obuku i razvojne aktivnosti za nastavno-stručno osoblje i studente.

Радови 16 (2012)

72

Metodologija istraživanja

Početna istraživanja kvaliteta nastave na našem univerzi-tetu zasnivaju se na analizama komentara studenata i nastavnika. Mi smo željele saznati kako studenti i profesori gledaju na kvali-tet nastave na banjalučkom univerzitetu i kakvo mišljenje imaju o njemu, pa smo anketirale određeni broj studenata i nastavnika jer najbolja slika može se dobiti od neposrednih aktera nastavnog procesa.

Korišćene su metode anketiranja i intervjuisanja. Mjerni in-strumenti su bili anketni upitnik i protokol intervjua fokus grupe koji je uslijedio kao dopuna anketiranju i u kojem su učestvovali profesori i asistenti.

Upitnik je sastavljen od osam pitanja otvorenog tipa: 1. Šta je po Vama kvalitet? Molimo, definišite sopstvenim rije-

čima.2. Koliko Vam je važan kvalitet i zašto? 3. U čemu se, po Vama, ogleda kvalitet nastave? Navedite pet

ključnih karakteristika kvalitetne nastave.4. Da li ste zadovoljni kvalitetom nastave na svom univerzitetu?5. Šta za Vas predstavlja bolonjski proces?6. Da li smatrate da je bolonjski proces uticao na kvalitet nastave

na univerzitetu?7. Koje aspekte nastave bi po Vama bilo potrebno što hitnije una-

prijediti? Zašto?8. Drugi komentari vezani za kvalitet nastave na univerzitetu.Istraživanjem je obuhvaćeno 176 studenata. Studenti su

odabrani prigodnim uzorkovanjem. Među studentima smo se od-lučile za studente 4. godine (anketirano je 75 studenata) i studente 1. godine (anketiran je 101 student). Studenti 4. godine već imaju dugogodišnje iskustvo u visokom obrazovanju i mogu se kritički osvrnuti na njega, dok se studenti 1. godine tek upoznaju sa tim procesom i kod njih se može vidjeti šta oni očekuju od tog pro-cesa.


73

Prilikom analiziranja odgovora nismo se svaki put osvrtale ponaosob na odgovore studenata 4. i odgovore studenata 1. go-dine. Tek ukoliko su se javila primjetna odstupanja između njih, pravile smo odvojene analize.

U fokus intervjuu je učestvovalo nastavno osoblje Univer-ziteta u Banjaluci. Osam profesora i asistenata odgovaralo je na pitanja koja se u velikoj mjeri podudaraju s pitanjima na koja su odgovarali studenti. Pitanja su razvrstana u pet grupa:

1. Svrha visokog obrazovanja− Koja je po Vama osnovna svrha visokog obrazovanja?− Koja je po Vama osnovna uloga profesora univerziteta?2. Kvalitet uopšte i u visokom obrazovanju− Šta je po Vama kvalitet? Molimo, definišite sopstvenim rije-

čima.− Koliko Vam je važan kvalitet i zašto?− Šta je za Vas kvalitetna nastava i koje su njene ključne karak-

teristike? − Da li se po Vašem mišljenju kvalitet na univerzitetu pogoršao,

ostao isti ili popravio u periodu Vašeg rada na univerzitetu?3. Definicija kvaliteta− Koja je od sljedećih najviše citiranih definicija kvaliteta (vidi

definicije Harvija i Najta), Vama najbliža?4. Kvalitet i reforme obrazovanja− Da li ste zadovoljni kvalitetom nastave na svom univerzitetu?− Koje ste promjene na univerzitetu uočili u posljednjih 5−10

godina i na koji način su one uticale na Vaš rad u nastavi?− Šta za Vas predstavlja bolonjski proces?− Smatrate li da je bolonjski proces uticao na kvalitet nastave na

univerzitetu?5. Budućnost− Koji interni i eksterni faktori bi po Vama mogli pomoći unap-

ređenju kvaliteta?Kvalitativni podaci su kategorizovani u grupe i kvantifiko-

vani.

Радови 16 (2012)

74

Ograničenja istraživanja ogledaju se u činjenici da je istra-živanje malog formata i može se svrstati u pilot istraživanje te se ne može generalizovati sa velikom pouzdanošću. Ipak, ovi nalazi mogu pružiti početnu sliku stanja istraživačima i ukazati na potre-be i smjerove budućih istraživanja.

Rezultati istraživanja

Anketiranje studenata1. Prilikom definisanja kvaliteta, najveći broj studenata na-

vodio je definiciju kvaliteta uopšteno, dok je jedan broj studena-ta odmah povezao kvalitet s nastavom. Kad se radi o kvalitetu uopšteno, onda studenti za ovaj pojam vezuju određene osobine među kojima se posebno mogu izdvojiti dobar, odnosno najbolji (29 odgovora) i vrijedan (12 odgovora). Većina tih definicija u kojima se spominju ove osobine mogu se svrstati u drugu defini-ciju po Harviju i Najtu (Harvey & Knight, 1993, 1996), gdje se kvalitet shvata kao perfekcija, savršenstvo, a odnosi se na procese i ishode. Navešćemo samo neke definicije studenata:

− Proces ili radnja koja je visokog nivoa ili visokog značaja za nešto;

− Dobar krajnji proizvod, ispravnost pri radu, dobro obavljen zadatak;

− Da je nešto urađeno izuzetno dobro i korektno;− Standard koji daje garanciju za neki proizvod, nešto što je vri-

jedno i potrebno kako bi se poboljšao život ljudi.− Sposobnost da se stvari urade najbolje što mogu.Manji broj definicija spada u domen kvaliteta kao transfor-

macije. Svega nekoliko studenata je shvatilo kvalitet kao nešto što će dovesti do određenih promjena, i to u pozitivnom smislu. Kvalitet je po njima prisutan ukoliko dođe do:

− unapređivanja sopstvenih ideja, širenja perspektiva i moguć-nosti u životu;

− razvijanja i usavršavanja znanja;− razvijanja sposobnosti;− usavršavanja i poboljšanja u svim segmentima života.


75

Kada se govori o kvalitetu nastave, onda studenti tu na prvo mjesto stavljaju profesore, od kojih najviše zavisi kvalitet nastave (29 odgovora). Prema mišljenju tih studenata, nastava je kvalitet-na ako je održavaju „kompetentni, obrazovani i eminentni“ profe-sori koji su „profesionalci u svom poslu“ i koji „pored sopstvenog znanja imaju sposobnost i da prenesu svoje znanje na studente“. Dakle, veći broj studenata očekuje da im znanje bude preneseno i da ga oni onda samo reprodukuju. Pri tome, studenti očekuju moderan način predavanja, nastavu koja je prilagođena moguć-nostima studenata, gradivo koje može praktično da se primijeni i koje je lišeno nepotrebnih detalja. Svega tri studenta ocjenjuju kvalitet nastave na osnovu uspjeha i znanja studenata i postizanja odličnih rezultata.

Još jedan značajan faktor koji utiče na kvalitet nastave su odgovarajući uslovi za rad.

2. Kod drugog pitanja, svi studenti su jednoglasni u ocje-ni da je kvalitet veoma važan u svim sferama života. Iako su se prilikom definisanja kvaliteta studenti jedva dotakli kvaliteta kao transformacije, kod određenja značaja kvaliteta mnogi njihovi odgovori ukazuju upravo na ovu definiciju. Navešćemo samo ne-koliko primjera:

− Kvalitetan rad stvara kvalitetnog, humanog, dobrog čovjeka;− Bez nečeg kvalitetnog nema usavršavanja u bilo kom pogledu;− Kvalitet usvojenog znanja utiče na sam razvoj ličnosti;− Bitan je jer želimo da pospješimo svoje životne uslove i sebe

kao pojedinca;− Važan u svakoj oblasti života jer omogućava širenje vidika.Kad je u pitanju nastava, studenti su svjesni da im samo

kvalitetna nastava može omogućiti da usvoje potrebno znanje, ostvare što bolje rezultate, steknu što bolje obrazovanje i tako se pripreme za buduću profesiju.

Bilo da je u pitanju kvalitet uopšte ili kvalitet u nastavi, može se zaključiti da studenti očekuju da on dovede do određene promjene u pojedincu koja će se desiti bilo na privatnom planu (u smislu da postanu bolji, humaniji ljudi), bilo na stručnom (u smislu da prošire svoja znanja i sposobnosti i steknu nova).

Радови 16 (2012)

76

3. Prilikom navođenja ključnih karakteristika kvalitetne na-stave, može se izdvojiti nekoliko njih koje su značajne većem broju studenata. Na prvom mjestu nalazi se nastavni kadar, od koga studenti očekuju da je obrazovan, kompetentan, stručan, kvalitetan i sposoban (45 odgovora). Uz to, profesori treba da budu dobri predavači, koji predavaju na razumljiv način i koji znaju motivisati studente i prenijeti im znanja (68 odgovora).

Nakon toga dolaze uslovi rada (31 odgovor), pri čemu se misli na dovoljan broj učionica ili dovoljno velike učionice, kao i na odgovarajuću tehničku opremljenost tih učionica.

Studentima je veoma važna i dobra komunikacija, saradnja između njih i profesora (29 odgovora).

Studenti dalje očekuju da i sami aktivno učestvuju u nastavi (28 odgovora).

Zanimljivo je da je jedan broj studenata (25 odgovora) na-veo da kvalitetnu nastavu karakteriše redovno održavanje preda-vanja i vježbi. Iz toga se može zaključiti da jedan broj profesora i asistenata ne izvodi redovno nastavu.

Još neke značajne karakteristike kvalitetne nastave su sa-vremenije metode rada: prezentacije, igre, radionice (17 odgovo-ra) i savremeni oblici rada, kao što su interaktivna nastava i rad u grupama (16 odgovora).

4. Kada je u pitanju zadovoljstvo kvalitetom nastave na uni-verzitetu, razlikuju se odgovori studenata 4. i 1. godine. Među studentima 4. godine podijeljena su mišljenja. Nešto veći broj je onih koji su zadovoljni kvalitetom nastave (25 odgovora), dok je nešto manje nezadovoljno (22 odgovora). Ostali studenti 4. godine su ili djelimično zadovoljni ili djelimično nezadovoljni kvalitetom nastave. Primjedbe studenata koji su nezadovoljni kvalitetom nastave odnose se na: loše uslove rada, neorganizo-vanost svih, pravila studiranja koja se često mijenjaju, nekvalitet-na i nezanimljiva predavanja koja sadrže suvišne informacije. S druge strane, većina studenata 1. godine zadovoljna je kvalitetom nastave (64 odgovora). Manji broj je djelimično zadovoljan (22 odgovora).


77

5. Kad je u pitanju bolonjski proces, studenti 4. godine iznose razna tumačenja jer svako od njih ima svoje viđenje ovog procesa. Po karakteristikama, većina tih odgovora može se raz-vrstati u dvije grupe. Jednu grupu čine odgovori koji oslikavaju prvobitno zamišljene karakteristike bolonjskog procesa, a to su: pokušaj da se olakša studentu, redovno pohađanje nastave, kon-stantan rad i učenje, aktivno učešće studenata u nastavi, kvali-tetniji vid nastave, češća provjera znanja. U drugoj grupi bi bili odgovori koji ukazuju na način primjene bolonjskog procesa na našim prostorima. Prema mišljenju anketiranih studenata, to je dobar pokušaj da se poboljša kvalitet nastave, ali nije uspio, ne primjenjuje se onako kako bi trebalo, svaki fakultet tumači „Bo-lonju“ na svoj način, čak se razlikuje od profesora do profesora na istom fakultetu, pravila nisu dovoljno jasna i stalno se mijenjaju, što stvara konfuziju i dovodi do komplikacija, a u takvim uslovi-ma studenti se osjećaju kao pokusni kunići.

S druge strane, studenti 1. godine, koji još nemaju isku-stva s bolonjskim procesom, smatraju ovaj proces nečim što će im omogućiti lakše studiranje i lakše polaganje ispita jer je gradivo podijeljeno u dijelove.

6. Jedan broj studenata 4. godine (25 odgovora) smatra da je bolonjski proces negativno uticao na kvalitet nastave. Među-tim, ima i onih koji misle da je kvalitet nastave poboljšan (16 od-govora) zato što studenti sada redovno moraju dolaziti na nastavu pa samim time više i nauče, a zahvaljujući kolokvijumima lakše polože ispit. Bolonjski proces tjera studente da redovnije uče i da više rade, što je po studentima pozitivno. Jedan dio studenata smatra da bolonjski proces uopšte nije uticao na kvalitet nastave (14 odgovora).

Kod studenata 1. godine mišljenja su podijeljena. Otprilike polovina studenata misli da je bolonjski proces pozitivno uticao na kvalitet nastave, dok druga polovina zbog nedovoljnog isku-stva sa novim sistemom studiranja zauzima neutralan stav.

7. Dio onoga što su studenti navodili kao značajne elemente kvalitetne nastave, ponovili su i kod pitanja „Koje aspekte na-stave bi trebalo unaprijediti?“. Studenti smatraju da je potrebno

Радови 16 (2012)

78

poboljšati uslove rada, učiniti nastavu zanimljivijom i kreativni-jom, uz korištenje različitih metoda rada i pomoćnih sredstava, uključiti studente u nastavu, dati više prostora praktičnoj nastavi, gdje će studenti moći primijeniti stečena znanja, konačno defini-sati bolonjski proces i ne mijenjati često pravila.

8. Na kraju je data mogućnost studentima da daju dodatne komentare u vezi s kvalitetom nastave na univerzitetu, što je isko-ristio veoma mali broj njih. Ono što su prethodno iznosili kao ka-rakteristike kvalitetne nastave ili navodili aspekte koje bi trebalo poboljšati, ovdje su samo ponovili.

Intervjuisanje nastavnika i asistenata1. Posmatrajući odgovore intervjuisanih nastavnika i asiste-

nata, možemo zaključiti da je uloga visokog obrazovanja dvoja-ka. Na jednoj strani, to je razvijanje profesionalnih kompetenci-ja kod studenata, što će im po završetku studija omogućiti rad u određenoj oblasti. Na drugoj strani, visoko obrazovanje trebalo bi da doprinese razvoju i formiranju ličnosti studenata i izgrađivanju odgovarajućeg sistema vrijednosti.

S obzirom na to, i uloga nastavnika je dvojaka. S jedne stra-ne, nastavnik treba da prenese svoja znanja studentima, ali ne u smislu da ih oni samo reprodukuju, nego nastavnik treba da po-kaže put studentima, da im pomogne da razumiju probleme i da razviju sopstvene sposobnosti za rješavanje tih problema, da ih osposobi za samostalan rad. S druge strane, nastavnik bi trebalo da prenese na studente svoje intrinzičke vrijednosti, da razvije kod njih sistem vrijednosti, etička načela, što treba da dovede do humanizacije i intelektualizacije ličnosti. Ovako shvaćena uloga visokog obrazovanja i nastavnika može doprinijeti razvoju cjelo-kupnog društva. Jedna osoba smatra da je svrha visokog obrazo-vanja pružiti usluge i prilagoditi se zahtjevima.

2. Kad je u pitanju kvalitet, skoro svi intervjuisani su složni u ocjeni da se kvalitet može posmatrati kao transformacija, jer nastava shvaćena u tom smislu treba da emancipuje studente, ali i nastavnike, i u takvoj nastavi treba da se osjete promjene, tj. da se na kraju svake akademske godine osjeti razlika u korist studenata i nastavnika u odnosu na početak te iste godine.


79

Samo jedna osoba kvalitet vidi kao udovoljenje svrsi. Po njoj, kvalitet nastave se sastoji u tome da uoči potrebe svojih stu-denata i odgovori im.

Prilikom razmatranja kvaliteta u nastavi, svi intervjuisani su se dotakli ulaznog faktora, obrazovanja kao procesa i izlaza, odnosno krajnjeg ishoda. Svjesni su da se profil srednjoškolaca koji dolaze na studije u posljednje vrijeme promijenio. Kod ve-ćine ne postoje jasni ciljevi zbog kojih dolaze na studije, pa je zbog toga i njihova motivisanost za rad i učenje na niskom nivou. Osim toga, oni su tokom prethodnog školovanja stekli određene navike kojima ne mogu udovoljiti zahtjevima koji se na univer-zitetu postavljaju pred njih, pa se ispostavlja da nisu prilagođeni novom sistemu, odnosno da nisu navikli na kontinuiran rad koji bolonjski proces postavlja pred njih. Već imaju izgrađen sistem vrijednosti koji se razlikuje od sistema vrijednosti nastavnika. Po mišljenju jednog ispitanika, kompetencije koje u današnjem društveno-političkom sistemu studenti stiču na univerzitetu nisu toliko vrijedne da bi im omogućile uspjeh u životu, što ih dodat-no demotiviše. I upravo u takvom okruženju uloga nastavnika je postala odgovornija, pa i izazovnija, jer on dodatno mora raditi na tome da motiviše takve studente i da ih zainteresuje za rad. Prema jednom mišljenju, ključna uloga u vezi sa ovim problemom leži u kvalitetu nastavnika. Sam kvalitet nastave leži u tome koliko će nastavnici uspjeti motivisati nezainteresovane studente. Da bi se postigao kvalitet, mora se mijenjati način rada na svim nivoima obrazovanja jer univerzitet je samo jedan segment u toj cjelini.

3. Kad je u pitanju kvalitet nastave na univerzitetu, ispitanici su podijeljenog mišljenja. Veći broj njih je zadovoljan, ali i svje-stan da može biti i bolje. Jednan ispitanik je nezadovoljan kvali-tetom nastave, a drugi opštim stanjem. Prema mišljenju trećeg, kvalitet nastave je srozan zbog manjih potreba studenata, tako da na kraju dobijamo „produkt“ čija je vrijednost opala u odnosu na raniji period. Jedan ispitanik problem ne vidi u krajnjem proizvo-du nego u procesu, odnosno sistemu u kojem većina studenata ne može odgovoriti zahtjevima koji se pred njih postavljaju.

Радови 16 (2012)

80

4. Najveći problem, prema mišljenju većine, leži u samom bolonjskom procesu, koji je obrazovnom sistemu RS nametnut i za koji on nije bio pripremljen. U RS on ne može da funkcioniše onako kao u državama u kojima je nastao jer se radi o različitim obrazovnim sistemima. Problem leži u pogrešnom shvatanju bo-lonjskog procesa. Možda ideja nije loša, ali se ne sprovodi na pravi način. Njegovo tumačenje se razlikuje od nastavnika do na-stavnika. Stvoren je bodovni sistem u koji nastavnici pokušavaju da se uklope, vodeći računa pri tome da ispune zadatu kvotu. Sve to ih tjera da se bave formom, a ne suštinom.

5. Na kraju je izneseno nekoliko prijedloga koji bi mogli pomoći unapređenju kvaliteta. Jedan ispitanik založio se za stro-žu kontrolu jer se dosadašnji rad inspekcije pokazao kao neefika-san. Ostali su smatrali da inspekcija uopšte nije potrebna nego da rješenje leži u većoj odgovornosti i nastavnika i studenata. Ispi ispitanik je predložilo i uvođenje eksterne mature, što bi natjeralo učenike da više uče. Pošto svaki fakultet ima svoje osobenosti, jedan ispitanik je bio mišljenja da treba korigovati Zakon o viso-kom obrazovanju i dati više slobode prilikom njegovog tumače-nja, a ne slijepo se držati forme, jer što važi za jedan fakultet, ne mora da važi za drugi.

Zaključci i preporuke

Jedan od zaključaka našeg istraživanja je da se trenutno na banjalučkom univerzitetu ne primjenjuje dovoljno sistem osigu-ranja kvaliteta, koji bi trebalo da se fokusira na proces više nego na produkt, i da se više pažnje posvećuje formi i kontroli kvalite-ta, koja je usmjerena na produkt u obrazovanju, a ne na obezbje-đenje kvaliteta.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da su studenti i nastav-nici prilično svjesni i spremni da prihvate odgovornost i unapre-đuju kvalitet nastave. Oni prepoznaju kvalitet kao transformaciju i pokazuju svijest o važnosti aktivnog učešća studenata u nastavi, što, prije svega, treba da obezbijedi nastavnik. U tom procesu im, međutim, treba podrška sistema, koja se ne ogleda samo u formal-


81

nim promjenama pravilnika i nastavnih planova i programa. Iako se važnost savremenih nastavnih planova i programa u ovom radu ne potcjenjuje, smatramo da je kvalitet vidljiviji u procesu nego u nastavnom planu i programu, te da je stoga potrebno obezbijediti uslove za kvalitetan rad, koji se, osim materijalnih pogodnosti, prvenstveno odnose na prave stručne timove za praćenje procesa razvijanja i vrednovanja kvaliteta u procesu nastave, koji bi na različite načine uspijevali aktivnije i efikasnije pomoći angažo-vanosti svih učesnika visokog obrazovanja u njegovanju kulture kvaliteta.

Instituciona politika kvaliteta mora biti uslov daljeg razvo-ja kulture kvaliteta, čiji je značajan, iako ne jedini dio, kvalitet nastave. I eksterni i interni činioci, institucije fakulteta i univer-ziteta moraju prepoznati i promovisati kvalitet nastave kao prio-ritet u razvoju visokog obrazovanja i čitavog društva. Kvalitetna nastava, u kojoj se dešava progresivna transformacija svijesti i sposobnosti studenata, stvara članove društva prilagođene novom vremenu, u kojem je zaposlenje samo privremena, a zapošljivost obnovljiva i trajnija vrijednost.

Literatura

Adam, S. (2006). An introduction to learning outcomes. In EUA Bolo-gna Handbook.

Froment E., Kohler J, Purser L, Wilson L (Eds), article B.2.3−1. Berlin: Raabe.

Astin, A. W. (1993). What Matters in College?: Four Critical Years Revisited. San Francisco: JosseyBass.

Biggs, J.B. (1989). Approaches to the enhancement of tertiary teaching, Higher Education Research and Development. 8, 7−25.

Black, P., and Wiliam, D. (2006). Lessons from around the world: how policies, politics and cultures constrain and afford assessment practices. Routledge.

Branković, D. i dr. (2005). Inovacije u univerzitetskoj nastavi: pouča-vanje – učenje – samoučenje. Banja Luka: Filozofski fakultet.

Радови 16 (2012)

82

Chickering, A. W., and Gamson, Z. F. (1987). Seven Principles for Good Practice in Undergraduate Education. Racine, WI: The Johnson Foundation, Inc/Wingspread.

Chickering, A. W. and Gamson, Z. F. (1991). Appendix A: Seven prin-ciples for good practice in undergraduate education. New Dire-ctions for Teaching and Learning, 1991: 63–69. doi: 10.1002/tl.37219914708

Chua, C. (2004). Perception of quality in higher education. Proceedings of the Australian universities quality forum 2004.

Council for Higher Education Accreditation (CHEA) section on Inter-national Quality Review. Dostupno na: http://www.chea.org/

Ellis, R. (1993). Ed. Quality Assurance for University Teaching. Bri-stol: Taylor & Francis.

European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA). Dostupno na: http://www.enqa.eu/

ENQA, European Association for Quality Assurance in Higher Edu-cation (2005). Standards and Guidelines for Quality Assurance in European Higher Education Area, Helsinki: The Association. Dostupno na: http://www.enqa.eu/files/ENQA%20Bergen%20Report.pdf

Gibbs, G. (2010). Dimensions of Quality. York, UK: The Higher Educa-tion Academy. Available at:http://www.heacademy.ac.uk/assets/documents/evidence_informed_practice/Dimensions_of_Quali-ty.pdf

Harvey, L. (ed.) (1993) Quality Assessment in Higher Education: Colle-cted Papers of the QHE Project. Birmingham: QHE.

Harvey, L. and Green, D. (1993). Defining quality, Assessment and Evaluation in Higher Education, 18(1). pp. 9−34.

Harvey, L. & Knight, P. T. (1996). Transforming higher education. Buckingham, England: Society for Research in Higher Educati-on & Open University Press.

INQAAHE (2005) Guidelines of Good Practice. Dostupno na: http://www.inqaahe.org.

Quality Assurance Agency for Higher Education (QAA). Dostupno na: http://www.qaa.ac.uk/.


83

Zakon o Visokom obrazovanju. (2010). „Službeni glasnik Republike Srpske“ 73/10. Dostupno na http://www.cip.gov.ba/images/sto-ries/zakon_o_visokom_obrazovanju_rs.bos.pdf

Sanja RadanovićSanja Josifović Elezović

QUALITY OF TEACHING IN HIGHER EDUCATION

Summary

This paper seeks to gain greater insight into the elements of qual-ity teaching in higher education. It discusses the theoretical concept of quality and its dimensions in the context of higher education. It analyz-es the perceptions of students and teachers about the quality of teaching at Banja Luka University. It explores what quality teaching represents for students and teachers at Banja Luka University and what its key features are. It establishes important implications for the future educa-tional management and development of quality culture.

Key words: learning, quality, quality culture, students, teachers, university.

Радови 16 (2012)

84

М. Илић, ВАСПИТАЊЕ ИДЕАЛНОГ ГРАЂАНИНА У ДЕМОКРАТСКОМ... (85−100)

85

Миле ИЛИЋ УДК 37.03+321.7Универзитет у Бањој Луци кратки научни радФилозофски факултет (претходно саопштење)[email protected]

ВАСПИТАЊЕ ИДЕАЛНОГ ГРАЂАНИНА У ДЕМОКРАТСКОМ ДРУШТВУ

Апстракт: Послије одређивања општег смисла појма грађанин, у раду су разграничена његова посебна и ужа значења. Прегледно је презентован историјски развој грађан-ства кроз друштвено-историјске епохе. Експлицирана је суш-тина принципа грађанства у недемократским и демократским политичким системима и кључним политичким теоријама. Послије одређивања суштине грађанских компетенција, на-веден је већи број примјера грађанских знања, когнитивних и партиципативних грађанских вјештина, ставова и увјерења, те способности одговорних грађана. Графички је приказан и објашњен профил идеалног грађанина у демократском друштву чије се компетенције интензивно развијају у про-цесу институционалног грађанског образовања и васпитања.

Кључне ријечи: грађанско образовање, васпитање, гра- ђанске компетенције, грађанска знања, грађанске когнитив-не и партиципативне вјештине, ставови и увјерења, грађан-ске способности, профил идеалног грађанина, демократско друштво.

Радови 16 (2012)

86

Појам, развој и суштина грађанства

Појам грађанин обухвата више значења. У најопштијем смислу, грађанин (појединац) „јесте човек са одређеним пра-вима и дужностима у оквиру друштвено-политичке заје- днице за коју је везан релативно трајним припадањем“ (Матић, 1993: 31). Равноправан је са осталим члановима исте заједнице. Према политичким правима и дужностима, грађа-нин је схваћен као субјект према осталим појединцима и пре-ма тој заједници или држави. Не значи да је тиме остварен и субјекатски положај грађанина и у друштвеној стварности раслојеној на различите групације, слојеве, сталеже итд. које, поред заједничких, имају и посебне интересе, супротности, па и сукобе.

Постоји неколико посебних, ужих значења појма гра-ђанин. То је држављанин једне земље (државе) или при-падник који је под њеном јурисдикцијом. Термин грађанин означава припадника одређене (грађанске) класе, различите од других класа. Назив грађанин означава и појединца који живи у граду, у урбаној средини и култури, као специфичном цивитету. У савременом друштву грађанин „живи у политич-ки организованој заједници у којој су политичке институције и односи, односно норме политичког живота, онај оквир у коме се на релативно општи начин утврђују и обезбјеђују сви битни услови заједничког живота и међусобних одно-са међу људима... Укупност слобода, права и дужности које појединац ужива у оквиру политичке заједнице, чини кон-кретну садржину његовог политичког положаја у друштву и даје му својство грађанина“ (Исто: 31−32).

Значење појма грађанин мијењало се током историје, зависно од развитка политичког система одређене државе, услова живота и друштвених односа. У старој Грчкој био је члан полиса (старогрчке државе) као свеукупности грађана. Рођен је од слободних родитеља (а не робова). Био је члан своје родовске филе или фратрије и имао пуно право на све


87

облике политичког живота. Након Клистенових реформи у Грчкој, право грађанина могло је бити посебно признато странцима, па и робовима. Касније су грађани могли поста-ти и становници сеоског подручја у околини полиса. Статус грађанина могао је бити изгубљен прогонством или уколико појединац не плати порез у полису.

Грађанин старог Рима (civis Romanus) у почетку је био само слободан припадник града Рима.

У феудалном друштву, највећи број људи није имао статус грађанина, него поданика, кмета, који је са полусло-бодним статусом обрађивао земљу и извршавао обавезе пре-ма феудалном господару. Повољнији положај имали су ста-новници градова који потичу из редова ранијих слободних грађана или ослобођених кметова. Бавили су се занатом или трговином. Они су и сматрани грађанима. Њихова самоуправ-на права стално су проширивана, чак и формалним актима феудалаца и краљева на чијим подручјима су били грађани.

Коријени модерног грађанства су у XVI вијеку. Тада су настале довољно јаке и организоване западноевропске држа-ве које су биле у могућности да „надзиру“ остваривање права и слобода грађана, да прикупљају и размјењују информације са њима и да сталним радом професионалне државне управе осигурају размјенске процесе између друштва и државе.

Грађанске револуције у Европи и Америци осигурале су политичку побједу грађанске класе, докидање феудалних односа и прокламовање нових начела слободног човјека у друштву са новим слободама и правима. Геслом „Нема више поданика“, Француска револуција прогласила је крај феудал-них односа. Декларација о правима човјека и грађанина из 1789. године прокламовала је једнака права грађана и њихову неприкосновеност као политичких јединки.

Принцип грађанства претпоставља конститутивно на-чело друштвене и политичке организације које се „разликује, па и супротставља претераном колективизму, органициз-му и холизму. У њему је обухваћена социјална и политичка аутономија појединца и слобода од уплитања државе и дру-

Радови 16 (2012)

88

гих колективитета у грађанску сферу“ (Матић, 1993; према: Jovanović, 206, стр. 34). Од појма грађанина као припадни-ка уског сталежа до принципа грађанства са широким по-литичким и социјалним садржајима и дометима протекли су вијекови борби и потписаних докумената о проширива-ним правима и слободама у име пуноправног грађанства и принципа грађанства. Taко је принцип грађанства усвојен у универзалном и цивилизацијском значењу тек у XIX и XX вијеку, иако се тај процес у неким својим димензијама и но-вим елементима још сматра отвореним. Према Д. Хелду, да-нас је грађанство схваћено као „пуно чланство у заједници, које обухвата право да се партиципацијом (активно) судјелује у одређивању услова заједнице и осигурању једнаког стату-са појединца и група, кроз међузависност права и дужности, овлашћења и ограничења, моћи и одговорности, и то на оп-шти начин, како према држави, тако и према другим припад-ницима политичке заједнице, члановима грађанског (цивил-ног) друштва“ (Исто: 34−35).

Принцип националитета и формирања националних држава у XVIII и XIX вијеку био је основа успостављања по-литичке једнакости припадника народа, што је олакшавало у то вријеме и реализацију принципа грђанства. Касније су се показали и облици угрожавања слободе и права појединаца и група у националним заједницама. Такву појаву спре-чава међународна заједница документима и механизмима универзализације и глобализације људских права.

Принип грађанства није супротстављен само мијешању државе у цивилни сектор, већ је и противтежа аномалијама, једностраностима, стихији и ексцесима у пренаглашавању групних интереса у оквиру грађанског друштва. Главни фак-тор који посредује у смањивању деструктивне интересне стихије у грађанској сфери је неутрална грађанска држава, која редистрибуцијом друштвеног богатства, преко правног поретка и политичке једнакости, држи друштвене сукобе у границама функционалног поретка. „Основно језгро из којег се развио модерни принцип грађанства су тзв. лична (ци-вилна) права, иза којих стоје револуционарне идеје природ-


89

ног права, прихваћене и реализоване у великим грађанским револуцијама. Другу генерацију права коју обухвата начело цивитета чине политичка права, а трећу социјална и еко-номска права. Ове три изворне сфере грађанског статуса узајамно су повезане и, без искорака у једној области, свака-ко није било могуће освојити нова права и слободе у другим сферама“ (Исто: 36−37).

Данас се говори и о новим правима и слободама као изразима грађанског субјективитета. У оквиру те четврте генерације права помињу се еколошка права, права на ис-тиниту информацију, права жена на репродукцију и друга социјална и културна права. „Због тога се у остваривању модерног грађанства све више говори као о начелу које, пре свега, уважава слободу индивидуалног избора. Принцип грађанства није прост отисак ни класних односа ни односа појединца и државе, већ је ту реч о плурализму и проширеним могућностима избора грађана, што се своди на афирмацију њихове аутономије у сфери људских права и изражавању сопственог грађанског статуса“ (Исто: 37).

Грађанство има изузетно битан значај за демократију, јер без индивидуалне слободе избора, људских права и одго-ворности, баланса између општег добра и личних интереса, грађанских врлина, дјелотворног грађанског и политичког учешћа појединаца, уравнотежености интереса појединих слојева грађанства и других димензија и домета грађанског друштва, не може се говорити о било ком стадијуму и облику демократије. И обрнуто, демократија је животни контекст у коме грађанство (цивитет) добија праву садржину и суштин-ски смисао.

У недемократским политичким режимима, поготово у тоталитарним, укидане су индивидуалне слободе и једна-кости и забрањивано је грађанство. Нпр. у фашизму израз антиграђанства био је тзв. јединствени народ (Volk) у иден-титету са државом, односно са фирером. За свемоћну власт у стаљинизму грађанин је био ознова поданик. Антиграђанство су чинили пролетеријат и класна диктатура.

Радови 16 (2012)

90

Политички систем је демократски у оној мјери у којој се у њему остварује начело грађанства, и то у свим димензијама права и слобода сваког појединца У таквом систему при-мјењује се начело већине на свим нивоима одлучивања. Уз ту основну претпоствку демократије, предвиђене су и гаранције права мањина и мањинских група, чиме се спречава истовре-мено и „тиранија већине“ и „тиранија мањине“.

Друга комплементарна страна права и слобода грађана су његове обавезе и осјећања одговорности и узајамности. Ако их нема у индивидуалном развитку, не може се развити морална свијест – кључна грађанска врлина. Власт у демо-кратском систему омогућује и штити слободе и права човјека. Зато и може тражити да они узврате обавезама према тој вла-сти, чиме се постиже заједничко добро.

Либерална политичка мисао полази од идеја и норми природног права у ограничавању моћи власти у друштву. Низ природних, неотуђивих и неприкосновених (аксиомат-ских) права, која су „фундамент саме човекове егзистенције, постоје пре сваког политичког поретка, у природном стању (право на живот, својину, слободу, тражење среће, слобода савести и избора уверења итд.) важе као општи оријентири за границе и дозвољену меру интервенције политичке вла-сти према грађанима. Нарушавање тих права даје пуно оправдање грађанској непослушности и повлачењу политич-ке облигације грађана према власти“ (Исто: 39).

У развијеним демократијама, природна права допуњена су и другим правима и слободама грађана и процедуралним повељама о тим правима, па власт максимално избјегава примјену силе према грађанима у заштити јавних инте-реса. Мнипулације информацијама и медијима и остали акти ароганције власти који вријеђају људско достојанство и угрожавају права грађана могу бити разлози престанка повјерења према власти и отпора грађана према тој власти, почев од мирних протеста, петиција, до отворених побу-на, па и свргавања. Демократским политичким системи-ма својствено је право људи на грађанску непослушност у случајевима масовног кршења природних права. Према


91

схватањима појединих представника либералне демократије, „право на свргавање изопачене, неодговорне или опресивне власти највише је изворно право грађана, „мајка свих других права“, јер у крајњој линији даје политичке гарантије свим другим правима и слободама грађана“ (Исто: 39). То право биће у оправданим случајевима кориштено уколико постоји „грађанска храброст“ – темељна грађанска врлина образо-ваних, информисаних, посвећених и дјелотворних грађана која се не развија само у процесу незаобилазног системат-ског и континуираног грађанског образовања, већ и у окви-ру грађанске демократизације и хуманизације међуљудских односа и активног учешћа дјеце, младих и одраслих у одлучивању о битним питањима породичног живота и свих активности у предшколским, школским и високошколским и другимм институцијама и организацијама.

Компетенције и профил идеалног грађанина

Грађанске компетенције су очекивани исходи (функци-онална знања, вјештине, ставови, увјерења и способности), а њихов интегрални склоп или профил идеалног грађанина је циљ цјелокупног васпитно-образовног процеса и, посебно, ефикасног грађанског образовања (и васпитања или одгоја).

Компетенција или компетентност уопште значи „постојање диспозиција за успешно обављање неке делатно-сти“ (Педагошки лексикон, 1996: 242). Основне компетенције су међузависно повезани, полифункционални и трансфера-билни систем знања, вјештина, увјерења и способности по-требних за развој, лично остварење, запослење, друштвено учешће и цјеложивотно учешће и учење.

Грађанске компетенције су међузависно прожета гра-ђанска знања, вјештине (умијећа), ставови и увјерења (врли-не) и способности које појединцу омогућавају дјелотворно учешће у друштвеном животу.

Радови 16 (2012)

92

Преглед кључних грађанских компетенција:

А) Примјери грађанских знања:

− суштинска обиљежја, историјски развој, универзални кон-цепти, принципи и модели демократије;

− опште карактеристике аутентичне демократије у свијету: изборна представничка демократија (републиканизам), владавина закона (конституционализам – уставност), људска права (либерализам), држављанство (цивизам), учешће у грађанском друштву (комунитаризам), учешће у тржишној економији (капитализам);

− релације између цивилног друштва и демократије, глобализације и демократије:

− „познавање грађанских права и устава властите земље и организације власти у њој;

− разумијевање улога и одговорности институција важних за вођење политике на локалном, регионалном, европском и међународном нивоу (укључујући политичку и економ-ску улогу Европске уније);

− познавање кључних личности у локалним и националним владама, политичких партија и њихових политика);

− познавање концепата попут демократије, грађанства и интернационалних декларација које их промовишу (укључујући Повељу фундаменталних права Европске уније и земаља потписница);

− упућеност у главна дешавања, трендове и покретаче промјена у националној, европској и свјетској историји, тренутну ситуацију у Европи и свијету;

− познавање миграција и мањина у Европи и свијету.“1

1 European Commission, Directorate – General action and Culture Im-plementation of „Education and Training 2010“ work programme, prevela i adaptirala Rahela Džidić, 2010; према: Демократија и људска права, Цертификација програма за наставнике основне школе“ (2010). Бања Лука: ЦИВИТАС – образовни центар. www.europa.eu.int/comm/education/polivies/doc/basic-skills_en.pdf


93

Наведена и друга грађанска знања о неоспорним појмовима, универзалним принципима, концептима, мо-делима и варијантама демократије, о тангентним трајније вриједним генерализацијама омогућују ученицима да схвате сложеност, суштину, хуманистички и цивилизацијски значај демократије, да разликују демократске од недемократских поступака, односа, одлука, процеса и режима. Таква науч-но провјерена знања су чврста основа и контекст њихових процјена, увјерења и грађанског дјеловања.

Процес грађанског образовања и демократског васпи-тања не завршава се активним индивидуализованим и ин-терактивним увјерењем поменутих грађанских знања, већ доживљеним развијањем когнитивних и грађанских вјешти-на.

Б) Примјери грађанских вјештина:− припупљање, процјена и коришћење информација;− комуницирање, преговарање и сарадња;− ненасилно рјешавање сукоба, постизање компромиса и

консензуса;− слободно удруживање у цивилна удружења и грађан-

ско учешће у остваривању индивидуалних интереса и постизању заједничког добра;

− коришћење процедуралних поступака у остваривању заједничких права;

− заузимање и одбрана става о јавним догађајима и пита-њима;

− учешће на поштеним, слободним и такмичарским избори-ма.

Примјери когнитивних грађанских вјештина:− „Идентификовање и описивање информација о политич-

ком и грађанском животу;− Анализирање, синтеза и објашњавање информација о по-

литичком и грађанском животу;

Радови 16 (2012)

94

− Евалуација, прихватање и одбрана ставова о јавним дога-ђајима и питањима;

− Критичко и конструктивно размишљање о условима поли-тичког и грађанског живота и начинима његовог побољ-шавања;

− Компаративно, интернационално и глобално размишљање о демократији“ (Исто: 20).

Поменуте когнитивне вјештине омогућиће грађанима мисаоно-активизацијску примјену усвојених знања у иден-тификацији, селекцији и евалуацији информација и идеја о јавним питањима како би их продубљеније разумјели и о њима донијели објективне закључке, заузели непристрасне ставове.

Примјери грађанских вјештина учешћа у власти:− „Праћење (мониторниг) јавних догађаја и питања;− Интеракција са другим грађанима с циљем промовисања

персоналних и општих интереса;− Утицање на политичке одлуке о јавним питањима;− Разматрање и доношење одлука о мјерама јавне политике;− Дјеловање на побољшању политичког и грађанског живо-

та – локално и− Имплементација политичких одлука о јавним питањима“

(Исто: 20).Грађанске вјештине учешћа омогућују да грађани ин-

дивидуално, групно или колективно промовишу појединачне или заједничке интересе у вези са јавним питањима, да прате активности својих представника власти чинећи их одговор-ним и да утичу на мјере јавне политике.

В) Примјери ставова и увјерења грађана:− „осјећај припадности једној заједници, земљи, ЕУ и Евро-

пи у општем смислу и (сопственом) дијелу свијета;− диспозиција да се волонтира и учествује у грађанским ак-

тивностима и подржи социјална различитост и кохезија;


95

− спремност да се учествује у демократском доношењу од-лука на свим нивоима;

− спремност да се поштују вриједности и приватност оста-лих са тенденцијом да се реагује против антисоцијалног понашања;

− прихватање концепата људских права и једнакости као ос-нове солидарности и одговорности у модерним демократ-ским друштвима Европе, прихватање једнакости између мушкарца и жене; критичко прихватање информација које пласирају масовни медији и

− поштивање и разумијевање разлика између система врије-дности различитих религијских или етничких група“ (Исто: 12).

− Индивидуалне карактерне црте (самодисциплина, морал-на одговорност, поштовање различитих мишљења...);

− Јавне карактерне црте (уважавање владавине права, по-штовање устава и закона, спремност учешћа у јавном жи-воту, посвећеност балансу између личних интереса и оп-штег добра).

Наведени и други ставови и увјерења у стручно-мето-дичкој литератури називају се и диспозиције грађанства у демократији или грађанске диспозиције, као што су нпр.:

− „афирмација дигнитета и вриједности сваке особе, општа и једнака хуманост;

− поштивање, заштита и кориштење права која су једнака за сваког;

− одговорно учествовање у политичком и грађанском живо-ту заједнице;

− практиковање самопоуздања (дисциплине), индивидуално и институционално;

− живот по примјеру моралности демократског грађанства, практиковање врлина попут суздржаности, упорности, дарежљивости и правдољубивости и

− промовисање општег добра – локално, национално и гло-бално“ (Исто: 21).

Радови 16 (2012)

96

Наведене и друге грађанске диспозиције су особине личног и јавног карактера, попут толеранције различито-сти, поштења, суздржаности, правдољубивости, храбро-сти итд. Потребне су у промовисању грађанске равноправ-ности, општег добра, демократског одлучивања, очувања и побољшања уставне демократије. Без таквих моралних особина одговорног грађанства, „навика срца“, како их је с правом назвао Алексис де Токвил (Alexis de Tocqyeville), ни најбољи устави, закони и институције не могу обезбиједити стварну и трајну демократију.

Под појмом врлина у општем смислу подразумијева се „способност ваљаног дјеловања као етички врхунац“ (Педа-гошки лексикон, 1996: 74), као висока вриједност. Грађанска врлина је истинска спремност појединца да добробити заједнице, општем или заједничком добру даје предност над својим личним интересима. Таквим врлинама грађана пости-же се стабилност демократске заједнице. У таквом поретку оствариваће се интереси свих чланова заједнице, па и дуго-рочна задовољства појединаца. Равнотежа између индивиду-алних интереса и заједничког добра постиже се на различите начине у моделима либералног и републиканског грађанства. Анализом конкретних примјера (нпр. односа приватног влас-ништва и еколошки здраве средине), ученици и студенти лакше ће уочити да појединци остварују личне интересе баш унутар општег добра слободног грађанског друштва и демо-кратске власти на коју се оно ослања.

Г) Примјери способности грађана: − идентификација узрока и посљедица друштвених догађаја

и појава, разликовање демократије и манипулације, аргу-мената и индоктринације итд.;

− описивање и објашњавање друштвених збивања, групних и општих интереса, недемократских и демократских по-ступака;

− критичко размишљање о мјерама јавне политике, о аргу-ментима у јавним расправама и процесима одлучивања, о позитивним и негативним посљедицама глобализације;


97

− политичко учешће (удруживање, избори, ангажовање у актуелизацији потенцијалних мјера јавне политике, кон-структивно критичко праћење дјеловања власти и слобод-них медија);

− грађанско учешће (у невладиним организацијама, друшт-веним и хуманитарним акцијама).

Осим стандардних знања, грађанских вјештина и врлина, за дјелотворно учешће грађана у демократији не-опходне су и њихове развијене интелектуалне, креативне личне и нарочито грађанске способности, од којих су само неке типичне претходно наведене. Драгоцјено је, али није довољно познавање демократије и људских права и њихово прихватање, већ су, уз то, неопходни грађански и интелекту-ални конструктивно-критички капацитети.

Све групе наведених грађанских компетенција нала-зе се у функционалној међузависности у профилу идеал-ног грађанина демократског друштва, што је видљиво на сљедећем графикону2.

Профил идеалног грађанина

Није довољно, на примјер, да грађанин теоријски по-знаје законску процедуру у остваривању одређеног права, нити да је увјерен у њен значај. Важно је да је оспособљен за практичну примјену те процедуре. Осим знања о новој

2 Графикон је преузет из Центра за грађанско образовање у Калабасасу, Калифорнија, с тим што је уз ријеч способности дописана ријеч вјештине.

Радови 16 (2012)

98

одговорности у цивилном сектору или у власти позитивних ставова о њој, неопходно је да грађанин има способности да антиципира и анализира позитивне и негативне посљедице у заједничком добру и личним интересима уколико преузме ту одговорност. Посједовањем грађанских знања и спо-собности, појединац постаје компетентан у грађанству и демократији. Када има релевантна знања и позитивне ста-вове, он је самоувјерен, што не значи да ће без грађанских вјештина и способности бити успјешан. Врло су ријетки случајеви да грађанин посједује увјерења и способности, али да је без функционалних знања. Кад у таквим случајевима нема релевантне информације о рјешавању одређеног јавног питања, такође, његова дјелатност није извјесна. Тек када досегне синтезу грађанских знања, ставова (увјерења, диспозиција, врлина), вјештина и способности, грађанин је информисан, компетентан и одговоран, а тиме и идеалан.

Из тога произлази нужност спајања програмских садржаја (концепата и принципа демократије), рефлексив-ног, интерактивног и искуственог процесовања и вјежбања примјене тих садржаја у анализирању актуелних друштве-них збивања, заузимању и одбрани ставова о њима и непо-средном учешћу у рјешавању јавних питања и реализацији друштвених активности. Тако ће се интегрално све компо-ненте компетенција дјелотворног грађанина (именоване на претходним страницама и приказане у пресјеку наведеног профила) развијати у процесу наставе демократије и људских права, у основама демократије у одјељенској заједници, у пројекту „Ја грађанин“, у интегрисаној настави свих пред-мета и у оквиру осталих фактора и сегмената процеса грађанског образовања. Истовремено ће се предупређивати пренаглашавање једне компоненте грађанских компетенција и посљедице такве праксе, као што су: индоктринација, енци-клопедизам, формализам и вјежбање активности, недовољна трансферабилност и запостављена креативна апликативност усвојених садржаја, занемарен развој грађанских врлина, вјештина и способности.


99


Ames, C.A. (1992). Classrooms-Boals, structures and student motiva-tions. Journal of Education Psichology, str. 261−271.

Bitem, D. i Bojl, K. (1997). Uvod u demokratiju. Beograd: Kreativni centar.

Водич за наставнике са упутствима за реализацију интердисци-плинарног програма грађанског образовања за разредну на-ставу (2006). Сарајево: ЦИВИТАС БиХ.

Canivez, P. (1995). Odgojiti građanina? Sarajevo: Pravni centar Fond otvoreno društvo BiH.

Howard, J. (2007). Curriculum Development of Education. Elou Uni-versity, Summer.

Делор, Ж. (1996). Од кохезије друштва до демократске улоге. Образовање скривена ризница. Београд: Министарство про-свете Републике Србије.

Илић, М. (2004). Унапређивање образовања за демократију и људска права. Б. Лука: Наша школа, бр. 3−4, стр. 5−32.

Jovanović, B. (2006). Teorijsko-metodičke osnove građanskog vaspita-nja. Izabrani tekstovi: Jagodina: Univerzitet u Kragujevcu − Uči-teljski fakultet u Jagodini.

Марковић, М. (1979). Култивисање за демократију: У књизи Демо-кратија, васпитање, личност. Београд: Институт за педа-гошка истраживања.

Недељковић, М. (1997). Друштвене и институционалне осно-ве васпитања и образовања за демократију. У: Васпитање, демократија, личност. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Ожидије, Ф. (2000). Основни појмови и кључне компетенције за образовање за демократско друштво. Пројекат Образовање за грађанство. Стразбур: Савет Европе.

Педагошки лексикон (1996). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Prvi koraci, priručnik za odgajateljice, vaspitačice, Sarajevo: CIVITAS i na adresi www.civitas.ba (10.5.2012).

Стратегија унапређивања грађанског образовања у БиХ (2010). Сарајево: ЦИВИТАС.

Радови 16 (2012)

100

Spajić-Vrkaš, V. i Džidić, R.(2011). Obrazovanje za demokraciju i ljudska prava u Bosni i Hercegovini. Rezultati istraživanja. Sa-rajevo: CIVITAS.

Mile Ilić

THE EDUCATION OF THE IDEAL CITIZEN IN A DEMOCRATIC SOCIETY

Summary

Prior to delimiting the extent of definitional latitude of the no-tion citizen, we embarked on specifying its more general sense. The paper encompasses a historical précis of the development of citizenry in democratic and non-democratic societies through socio-historical ep-ochs resting on key political systems.

Having addressed the crux of civic competences, a gamut of ex-amples was introduced illustrating civic, cognitive and participatory skills as well as viewpoints and convictions attributed to a responsible citizen.

By dint of graphics, a profile of the ideal citizen in a democratic society was portrayed, stressing the rapid growth of their competences in the due course of citizen education and nurturance.

Key words: citizen education, nurturance, civic competences, civic knowledge, civic cognitive and participatory skills, viewpoints and convictions, civic capacities, profile of the ideal citizen, democratic society.

Ж. Бојовић, ЕСТЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ... (101−109)

101

Жана БОЈОВИЋ УДК 37.036+111.852Универзитет у Крагујевцу кратки научни радУчитељски факултет Ужице (претходно саопштење)[email protected]

ЕСТЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ ЕСТЕТСКЕ КУЛТУРЕ МЛАДИХ*

Апстракт: Естетска култура треба да постане оруђе све-

сти и воље појединца да сам своју околину, живот и рад актив-но испуни естетским вредностима. Један од начина развоја естетске културе је организовано и планско остваривање за-датака естетског васпитања. Анализом уџбеничког садржаја издвојили смо естетске вредности које су у функцији развоја естетске културе младих, позитивно делују на развој естет-ског укуса, оцењивања и стварања лепог.

Кључне речи: вредности, естетске вредности, естет-ска култура, естетско васпитање.

Човек од раног детињства почиње да изграђује сопстве-ни систем вредности усмерен ка већем или мањем уважавању институција, предмета, садржаја или видова понашања (шко-ла, уметност, књиге, поштење, политички став...), што нам говори да се у оквиру појма вредности може подразумева-ти много елемената који су, у највећој мери, условљени субјективним односом према тим елементима, што знатно обогаћује садржај вредности.

* Рад је настао у оквиру пројекта „Настава и учење: проблеми, циљеви и перспективе“, бр. 179026, који подржава Министарство просвете и на-уке Републике Србије.

Радови 16 (2012)

102

У литератури се појам вредности схвата као тежња, ре-гулативни принцип или циљ који је човек поставио сам себи. Другим речима, то је ознака за квалитет или својство ствари, појаве или особе. При том се свакако мисли на својство које је цењено, пожељно или корисно (Педагошко лексикон, 1996: 74).

Кад говоримо о апстрактним или духовним садржајима, вредност је одређена духом времена и владајућим стереоти-пима у конкретној друштвеној средини. При томе, природу вредности посматрамо као резултат субјективног односа појединца према окружењу (Психолошки речник, 1988: 88).

Велики број схватања, мање или више сличних, која се баве појмовним одређењем вредности могуће је разврстати у две групе (Просвета, 1970: 293):

− психолошко-субјективистичко схватање (вредност се по-сматра као својство које људи приписују стварима под дејством јачине потребе за тим стварима, као и степена њихове реткости);

− схватање радне вредности (вредност се везује за опре-дмећени људски рад нужан да би се вредност произвела, постоји само за човека, настаје у процесу радне делатно-сти људи и изражава однос према њиховим стваралачким могућностима).

Имајући у виду разноврсност схватања појма вредности као квалитета или производа личности, одређујемо и естет-ске вредности, које настају као резултат поновљеног личног искуства. Естетске вредности се не могу вербално изложи-ти појединцу нити се могу показати са циљем да ће сигурно бити усвојене. До њих се долази путем личног доживљавања односно путем остваривања контакта са уметношћу уопште. Да бисмо одређени апстрактни или духовни садржај, појаву или својство прихватили као естетску вредност, потребно је да добијемо информацију о природним карактеристикама садржаја или појаве, о месту које заузима одређени садржај у друштву и о степену вредновања од стране субјекта који је вреднује.


103

Ако појам естетске вредности посматрамо као фило-зофски, онда приоритет имају циљеви, начела или остварења човека, његове сазнајне или естетске норме и моралне де-латности путем којих остварује своје тежње кроз које се најпотпуније испољава његова друштвена природа. То су вредности које се односе на идеале истине, доброте и ле-поте. У том контексту можемо рећи да се смисао за лепо може потпуно развити само ако су развијене способности за препознавање естетских вредности у животу и раду, као основне детерминанте естетске културе. При том естетску културу посматрамо као трансмисију културе уопште, под којом подразумевамо све оно што је човек створио односно сва материјална и духовна добра у која улази духовно ства-ралаштво човека настало интеракцијом друштва и појединца (Бранковић, 2009: 498).

Схватајући културу као систем разноврсних вредно-сти усмерених ка развијању, усавршавању и богаћењу духа појединца са циљем да се дође до опште образованости како би се очувала сва материјална, друштвена и духовна култу-ра, није тешко претпоставити који су то приоритети за естет-ску културу. Наиме, естетска култура се може схватити као развијање и усавршавање естетских способности које своје место налазе у свим гранама људске делатности а које на прво место стављају богаћење духа појединца. Eстетска култура учествује у општем развоју личности, што представља осно-ву за развој физичких и психичких способности са нарочи-тим акцентом на развој способности опажања, доживљавања, вредновања и стварања лепог, а које се развијају под утицајем естетског васпитања као битне компоненте естетске културе (Грандић, 2001: 61).

Оваквим схватањем естетске културе потенцирамо значај остваривања задатака естетског васпитања у школи јер они омогућавају изоштравање чула младих људи наводећи их да, посматрањем и долажењем у додир са лепотама природе и уметничких дела, формирају естетске појмове, активирају сопствена осећања за продубљеније доживљавање лепоте и уживају у естетском стваралаштву.

Радови 16 (2012)

104

Искуства и систематско васпитање које млади људи стичу у школи позитивно делују на развој естетског укуса, оцењивања и стварања лепог. У оквиру школовања, ученици усвајају знања која им омогућавају да уочавају, доживљавају, вреднују и стварају лепо у природи, друштвеној среди-ни и уметности. Другим речима, добијају основна сазнања из естетске културе, о естетским елементима (боја, облик, хармонија, тон, ритам), као и изражајним средствима.

Значајну улогу у развоју естетског сензибилитета и стваралаштва младих имају сви школски предмети, са по-себним нагласком на уџбеницима ликовне културе, музич-ке културе и српског језика у основној школи. С обзиром на то да су садржаји ових уџбеника базирани на уметнич-ким остварењима, не треба да буду шаблонизирани, већ да нуде читав дијапазон могућности презентације уметничких вредности (Ивић и сар., 2008: 90). У намери да се крећемо у оквирима естетског васпитања, послужили смо се задаци-ма овог васпитног подручја који су, у теорији, таксономски постављени следећим редоследом: развијање способности уочавања лепог, развијање способности доживљавања лепог, развијање способности вредновања и процењивања лепог, развијање способности остваривања лепог − који су послу-жили као путокази за одређење листе естетских вредности уџбеника.

Полазећи од овог става, урадили смо краћу теоријску анализу структурних компоненти садржаја уџбеника српског језика, музичке и ликовне културе за 4, 5, и 6. разред основ-не школе и дали краћи осврт на следеће психичке активно-сти које дидактички обликован уџбеник према уметничким захтевима треба да подстакне код ученика. Евидентно је да почетак естетског односа укључује активирање способности уочавања (опажања) естетских квалитета предмета, појаве, процеса и слично. При том се опажање не своди само на чул-ну перцепцију, већ и на естетско процењивање усмерено ка разликовању истински лепог од ружног (Бојовић, 2010: 76).


105

Зато путем структурних елемената уџбеничког садржаја ак-тивирамо способности опажања и уочавања лепог упућујући ученике да:

− посматрају уметничке лепоте,− анализирају уметничке лепоте (облик, боја),− уочавају уметничка својства,− посматрају уметничке слике и облике,− да уживају у уметничкој прози,− да уживају у уметничкој поезији,− да уживају у ликовним делима,− да слушају уметничка музичка остварења.Естетски доживљај уметничког дела се одређује као

способност која води ка формирању естетског става о том уметничком делу те је у основи активирања способности доживљавања лепог активирање емоционалне компонен-те личности (Бојовић, 2008: 74). То значи да у концепцију уџбеника треба уградити елементе који ће бити доживљајно и емотивно „провокативни“ и који ће ученике ставити пред емотивну дилему (Влаховић, 2009: 1097). Стога, структурне компоненте уџбеника треба да садрже уметничке садржаје који код ученика изазивају доживљаје:

Активирање способности разумевања, процењивања и вредновања лепог претпоставља и поседовање знања о естет-ским елементима и уметничким вредностима. Из тог разлога у уџбенички садржај уграђујемо уметничке вредности које ученик може да сусретне у:

− природи (уметнички споменици, споменици културе, ар-хеолошке вредности, лепи предели и сл.),

− друштву (музеји, уметничке галерије, позоришне предста-ве, концерти, излети, екскурзије),

− дивљења,− радости,− топлине,

− одушевљења, − туге, − жалости.

Радови 16 (2012)

106

− свакодневном животу (спољашње уређење средине и амбијента),

− људској пракси (литерарно дело, ликовно дело, музичко дело, ТВ-емисије, радио-емисије, и сл).

Подстицање ученика на стварање и изражавање лепог по-моћу уџбеничког садржаја представља вежбање ове способности коју ученик треба да примењује у:

− свакодневном животу (уређење свог амбијента, изглед), − друштву, − лепом понашању (држање, одевање, укус, интересовања),− становању (украшавање зграде, стана, куће, терасе, удо-

бан и функционалан намештај, распоред ствари и сл.),− међуљудским односима (међусобно опхођење са другим

људима),− уметности (самостални покушаји стварања уметничког

текста, слике, музике и слично).

Подстицање естетских способности треба остваривати у континуитету, а то значи сталним вежбањем, како би, вре-меном, постале један од квалитета личности. Услов да се то оствари јесте подједнако подстицање естетских способности важних за реализацију задатака естетског васпитања, али тако да сваки претходни задатак и њиме активирана способност буде предуслов јављања наредног задатка и њиме подстак-нуте способности. Савладавањем садржаја и подстицањем естетских способности ученик се мења као личност, нова сазнања прима не само рационално већ и емоционално и на тај начин формира свој став према естетским и уметничким вредностима са којима се сусреће (Вилотијевић, 1999: 147).


107

Закључак

Савремени човек треба да поседује, у довољној мери, развијене естетске способности како би могао не само да па-сивно ужива у естетској култури, већ да му она буде оруђе свести и воље да сам своју околину, живот и рад активно испуни естетским обележјима и вредностима. Од степе-на развијености естетских способности зависиће и степен поседовања естетске културе, а самим тим и опште културе на којој се темељи укупно образовање сваког школованог чо-века (Францишковић, 2010: 139).

Један од начина развоја естетске културе јесте оспо-собљавање младих људи за што правилније и потпуније схватање и остваривање естетских и уметничких вредно-сти у свакодневном животу и раду. Иако током школовања ученици стичу основна знања, навике и умећа и развијају своје способности у оквиру којих се налазе и естетске спо-собности, кроз организован рад са уџбеником настојимо код њих развити љубав и интересовање према музичком и ликовном доживљају, писаној речи као уметничком и естет-ском изражајном средству. Прерадом уметничких дела, уграђених у уџбенике српског језика, ликовне и музичке кул-туре развијамо код ученика не само смисао за доживљавање естетских форми, као што је, на пример, стил, већ и сми-сао откривања и доживљавања садржаја уметности. На тај начин васпитавамо савремене културне људе да уочавају и доживљавају лепо, доприносимо изграђивању њихових ста-вова и вредносних критеријума, развијамо стваралачке снаге и способности и омогућавамо им да остваре позитиван однос према уметности и естетској култури. Тиме доприносимо стварању самосталне личности која се сама опредељује, бира и вреднује како своје поступке у објективној друштвеној и природној стварности, тако и поступке и односе са другим субјектима у тој стварности (Качапор, 2010: 184).

Сматрамо да је важно интензивније коришћење естет-ских вредности за подстицање способности опажања, дожи-вљавања, вредновања и стварања лепог, а које се налазе у

Радови 16 (2012)

108

објективној природној и друштвеној стварности. Само орга-низованим и планским развијањем естетских способности, које су основа развоја естетског смисла, остварујемо естет-ско васпитање и образовање, чиме стварамо предуслове да се код појединца развија жива потреба, тежња и настојање да прихвати и оствари естетску културу, која ће служити употпуњавању живота и околине и бити оруђе за њихову из-мену.


Бојовић, Ж. (2008): Естетско васпитање у нашим уџбеницима педагогије, Зборник радова, 10, (69−76), Ужице, Учитељски факултет.

Бојовић, Ж. (2010): Методе естетског васпитања и уџбенички садржај, Зборник радова, 12, (75−84), Ужице, Учитељски факултет.

Бранковић, Д. (2009): Културна педагогија, у: Научна и духовна утемељеност друштвених реформи, (497−509), Зборник, Бања Лука: Филозофски факултет.

Вилотијевић, М. (1999): Дидактика 1. Научна књига и Учи-тељски факултет, Београд.

Влаховић, Б. (2009): Уџбеник у сусрет сутрашњици образовања, у: Будућа школа II, (1090−1110), Зборник, Београд: Српска академија образовања.

Францишковић, Д. (2010): Планирање и програмирање у наста-ви српског језика и књижевности – књижевни одломак као наставна грађа, Зборник радова, 12, (133−144), Ужице, Учитељски факултет,

Грандић, Р. (2001): Прилози естетском васпитању, Нови Сад: Са-вез педагошких друштава.

Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2008): Водич за добар уџбеник, Нови Сад, Платонеум.

Качапор, С. (2010): Васпитање – учење за живот путем живо-та, Зборник: Образовање и усавршавање наставника – ди-дактичко-методички приступ, Учитељски факултет, Ужице, 177−190.

Крстић Драган (1988): Психолошки речник, ИРО „Вук Караџић“, Београд.


109

Мала енциклопедија „Просвета“ (1970): Просвета, Београд.Педагошки лексикон (1996): Завод за уџбенике и наставна сред-

ства, Београд.

Žana Bojović

AESTHETIC VALUES AS A DETERMINANT OF THE DEVELOPMENT OF AESTHETIC CULTURE AMONG THE

YOUTH***

Summary

Aesthetic culture has become a tool of the individual’s aware-ness and willingness to populate their environment, life and work with aesthetic values. Concurrently, we perceive aesthetic values as specific properties of objects and phenomena in nature, life and work that ob-jectively exist and that are reflected through man’s acceptance of real-ity, and their influence on that reality. By means of aesthetic values we activate the skills of observation, experiencing, evaluation and creation of the beautiful that represents a common link in the organized and systematic realization of aesthetic education. By linking the structural components of the textbook content and the aesthetic skills activated by them, we have singled out the aesthetic values that are, in our opinion, in the capacity of aesthetic culture among the youth.

Key words: values, aesthetic values, aesthetic culture, observa-tion, experiencing, evaluation and the creation of the beautiful.

*** The article was developed within the project: “Education and learning-problems, goals and perspectives”, N0. 179026, supported by Ministry of edu-cation and science Republica Serbia.

Радови 16 (2012)

110

С. Јењић, МАТЕМАТИЧКО МИШЉЕЊЕ У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ... (111−121)

111

Славиша ЈЕЊИЋ УДК 371.3Универзитет у Бањој Луци кратки научни радФилозофски факултет (претходно саопштење)[email protected]

МАТЕМАТИЧКО МИШЉЕЊЕ У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ

Апстракт: У раду су презентована математичка схватања о развоју математичког мишљења код ученика у разредној настави. Математичко мишљење значајно је за сваког поје-динца, али и за развој математике као науке. Са методичког аспекта, наведени су примјери за развијање конвергентног и дивергентног мишљења ученика у настави математике. За развој математичког мишљења посебно је примјерена про-блемска настава као ефикасан модел. Наведени су једно-ставни примјери који могу послужити учитељима за унапре-ђивање наставног процеса.

Кључне ријечи: настава математике, математичко мишљење, конвергентно мишљење, дивергентно мишљење, проблемска настава.

Уводна разматрања

Математичко мишљење је специфичан облик мишљења које се почиње развијати у предшколском узрасту, а посебно у разредној настави. Том проблему у новијој методичкој ли-тератури даје се посебан значај. Методичке идеје о развијењу математичког мишљења налазимо средином 20. вијека. Тако Маочанин пише да је „формални циљ наставе рачуна

Радови 16 (2012)

112

– развијање способности мишљења“ (Маочанин, 1956: 11). „Настава рачуна“ тада је схватана у значењу наставе матема-тике.

Традиционална настава математике фокусирана је на формирање појмова, меморисање правила и учење формула. Ово је потребно, али није само себи циљ. У процесу поучавања ученици треба да схвате зашто је правило такво и, посеб-но, када се одређено научено правило може примијенити. Једнако је важно да ученици траже (ако постоје) другачије начине рјешења задатог проблема или задатка, односно да знају математички мислити.

Дјеца (ученици) полазе у школу са одређеним матема-тичким предзнањима која су често непотпуна, површна, па и погрешна. Таква знања се у настави допуњују, проширују и коригују. Интересантно је запажање према којем успјех ученика из математике опада са школским узрастом. Анали-зом оцјена истих ученика из математике у другом и петом разреду основне школе закључили смо да су код одређеног броја ученика у петом разреду оцјене лошије од оних које су имали у другом разреду. Наизглед то може бити логично. Садржаји другог разреда су једноставнији од садржаја петог разреда, па да тиме могу правдати боље оцјене. Међутим, и за ове разреде садржаји су одмјерени за тај узраст, њихово напредовање, размишљање и закључивање. Анализа такве ситуације води ка закључку да постоје „празнине“ у ученич-ком разумијевању математике, да недостају активности које развијају математичко мишљење ученика.

Поред наведеног, задржава се и превазиђени при-ступ учењу математике према којем ученици и математичке садржаје уче напамет. Ефикасан је рад по којем ће се зна-ти зашто је правило управо такво, знати како примијенити правило, самостално доћи до рјешења проблема, знати ма-тематички мислити. Код развијања математичког мишљења важна је етапа конкретних операција. Неприхватљиво је да ученици појам броја или основне рачунске операције формирају вербално (објашњавањем наставника). Методич-ки је једино исправан рад са дидактичким материјалом, затим


113

графичко представљање и, на крају, операције са бројевима (бројност еквивалентних скупова, удруживање скупова, ра-чунске операције). Радом са конкретним предметима уче-ници схватају односе између тих предмета, закључују и постају свјесни одређених правила и појмова у математици. У основи ових активности налази се математичко мишљење. Међутим, ако се математички садржаји уче напамет, неће доћи до уочавања односа међу предметима, неће се форми-рати основни математички појмови, а све то за посљедицу има гушење математичког мишљења у узрасту када га треба развијати.

Дефинисање математичког мишљења

Осврћући се на способности потребне за математичку писменост, Гласновић Грацин на првом мјесто математичких способности ставља математичко мишљење и закључивање. Наводи да „ова способност укључује постављање питања ка-рактеристичних за математику (Постоји ли...? Ако да, коли-ко? Како ћемо пронаћи...?); познавање врста одговора које ма-тематика нуди за наведена питања; разликовање различитих врста изјава (дефиниција, теорема, хипотеза, примјера итд); разумијевање и баратање распоном и границама датих мате-матичких концепата“ (Гласновић Грацин, http://mis.element.hr). Овдје се наводи шта математичко мишљење укључује, али аутор није дефинисао сам појам математичког мишљења. Њега је уистину тешко и дефинисати због комплексности. У литератури налазимо дефиниције мишљења, али рјеђе мате-матичког мишљења.

Може се рећи да је мишљење процес којим се дознају процеси и појаве. Мишљењем се упознаје вањски свијет. Или, то је „ментална активност којом настојимо да савладамо неку тешкоћу или ријешимо неки проблем. Омогућује потпуније упознавање стварности и успјешније прилагођавање“ (Педа-гошка енциклопедија, 1989: 55). У педагошкој и методичкој литератури налазимо „позиве“ за развијање овакве врсте

Радови 16 (2012)

114

мишљења, иако нема његовог конкретног одређења. Изузе-так чини појмовно одређење према којем је „математичко мишљење карактеристично оперисање објектима који су ли-шени сваке материјалности и који могу да се интерпретирају на произвољне начине, при чему се чувају односи међу њима“ (Дејић, 2000: 55). Овакво одређење може се прихвати-ти као цјеловито и употребљиво. У овом одређењу, са аспекта методике, наставник треба прихватити рјешење математич-ког проблема односно задатка (ако је тачно), без обзира на који начин до њега ученици дошли. Међутим, неријетко се од ученика захтијева да рјешавају задатке управо онако како је то урадио и наставник, тражи се поштовање редослиједа при записивању. Треба ли уопште захтијевати записивање цијелог низа радњи ако је ученик успјешно дошао до рјешења усме-ним рачунањем?

Математичко мишљење у функцији развоја математике

У вријеме почетног развоја људског друштва, када ма-тематика у садашњем облику није била позната, наметнула се потреба познавања појединих математичких величина и односа међу предметима како би се олакшао живот. Дакле, математика у данашњим размјерама није постојала, али не-миновно се развијало математичко мишљење. Мишљење је неопходно како би се одређени проблем препознао, постави-ло питање како наћи рјешење за уочени проблем, и на крају дефинисало правило за рјешавање сличних проблема. Зато има смисла навести познати примјер математичког мишљења у рјешавању постављеног проблема.

Како је Талес (620−547. п.н.е.) израчунао висину Кеоп-сове пирамиде? Талес, филозоф Старе Грчке, уједно и мате-матичар поставио је себи (за оно вријеме необично) тежак задатак. Поставио је мотку у земљу и око ње описао кружни-цу чији је полупречник једнак висини мотке. Када врх сјене мотке буде на кружници, тада ће сјена бити једнака дужини мотке. Оно што је важно код овог закључка јесте да ће у том


115

тренутку и врх сјене пирамиде бити једнак висини пирамиде. Дакле, нису кориштене формуле, искориштено је математич-ко мишљење.

Слика преузета са: http://www.google.ba/ (07.03.2012)

Наведени примјер показује како се без строгих и раније познатих правила, али уз посједовање идеје и креативности може наћи рјешење за постављени проблем. Мишљење је битно не само за развој математике, већ и за оспособљавање ученика за цјеложивотно учење (учење учења). У настави ма-тематике потребно је учити ученика да самостално вјежба, учи и сазнаје математичке садржаје. То не значи да учени-ци уче математику без наставника, већ да наставник наводи ученике како да уче и савладавају математичке садржаје, и да их знају правилно примијенити. То је објаснио Хенчел, а пренио Моачанин (1956: 12): „Ученик мора мислећи да рачу-на и рачунајући да научи мислити“. На тај начин ученик ће бити способан да закључује математичке односе и величи-не и мимо наставе или без наставниковог управљања проце-сом учења од стране наставника. Самоучење и математичко мишљење је у блиској вези из једноставног разлога што је за самоучење или цјеложивотно учење математике пресудно математичко мишљење.

Радови 16 (2012)

116

Развијање математичког мишљења у разредној настави математике

Поред Дејићеве дефиниције математичког мишљења, указујемо на још неке, које наглашавају поједине компонен-те мишљења. Мишљење је „претежно симболички процес којим се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност“ (Крстић, 1996: 369). Резултат мишљења јесте, по-ред осталог, и закључивање. Али, постоје различите врсте мишљења. Оно може бити конвергентно и дивергентно. „Конвергентно мишљење и конвергентно учење се базира на садржајима у којима преовлађују компактне структуре и релативно стабилни односи међу елементима структуре“ (Стојаковић, 2000: 114). Конвергентно мишљење и учење, на-рочито у почетној настави математике, доминира из више раз-лога. Као прво, алгоритам (редослијед, поступак) у одређеним математичким задацима је прецизно одређен. Да би се дошло до рјешења, алгоритам се мора досљедно примјењивати. Да-кле, слиједећи алгоритам рјешавања задатака, код ученика се развија логичко мишљење и закључивање. Насупрот конвер-гентном, у почетној настави математике може се развијати и дивергентно мишљење. Дивергентно мишљење се одређује као ментална активност у којој се проналазе различити пу-теви за рјешавање једног (истог) проблема. Иако Ивић и са-радници (према Стојаковићу) истичу да се овакво мишљење више развија у писању слободних састава, сликарству, драм-ском стваралаштву итд., има довољно могућности да се ди-вергентно мишљење развија и у математици. Илуструје то и сљедећи примјер из разредне наставе математике.

Ученици су добили задатак који ће рјешавати као једначину: 158 + х = 1932. Рјешавање овог задатка прати сљедећу логику – непознати сабирак израчунавамо тако што од збира одузмемо познати сабирак. Без обзира на то колико сличних задатака поставили, ученици ће слиједити исту ло-гику, односно исти поступак за рјешавање задатака. Од пра-


117

вила неће, али и не могу одступати. Развија се конвергентно мишљење.

Поставимо ученицима сљедећи задатак: „Формулиши-те текстуални задатак у којем је први сабирак 158, а други сабирак је непознати број. Збир познатог и непознатог са-бирка износи 1932.“ Може се поставити небројено тексту-алних задатака који ће се рјешавати као једначина (158 + х = 1932). Нпр. „Ученик је уштедио 158 КМ, што заједно са уштеђевином његовог брата износи 1932 КМ. Колика је уштеђевина његовог брата?“ Или: „Аутомобил је прешао 158 километара. Колико километара још треба прећи да би дошао до циља који је удаљен 1932 километра?“ Наведени примјер задавања (постављања) задатка показује да је код ученика могуће развијати дивергентно мишљење, креатив-ност, иницијативност. Од наставникове формулације задатка зависи које ће мишљење бити више развијано.

Расправљајући о разредној настави математике да-нас, Бањац наводи да разредна настава математике, између осталог, треба да омогући „развој вјештина и способност логичког мишљења, закључивања, генерализовања и мате-матичке аргументације“ (Бањац, 2011: 11), тако што ће се радити „мапирање идеје, веза између реализације задатка и садржаја учења на часу, интегрисаном дану, домаћим задаци-ма.“ Од способности наставника зависи и колико ће ученици успјешно развити математичко мишљење, не од тога шта ће и колико чињеница наставник рећи ученицима, већ од тога како ће водити ученике у правцу стицања знања.

Вратићемо се на наведена питања карактеристич-на за математичко мишљење: Постоји ли...? Ако да, коли-ко? Како ћемо...? Могу ли се ова и слична питања искори-стити у почетној настави математике? Конкретан примјер је, између осталих, у наставној јединици Асоцијативност сабирања (здруживање сабирака): „Постоји ли могућност да се сабирање више сабирака изврши здруживањем сабирака? Ако је ваш одговор да, на колико начина можемо здруживати три сабирка? Како ћемо то записати?“ У овом примјеру пока-

Радови 16 (2012)

118

зано је да се наставни садржај може реализовати навођењем на размишљање, а не показивањем готових правила. На-равно, наведена питања нису једина која наводе ученике на размишљање. Ако наставниково обраћање започиње изјавом или наредбом израчунај, запиши, нацртај као што је на сли-ци и сл., смањује се могућност креативности, иновативности и развоја мишљења уопште.

Инсистирање на писменом рачунању је корисно и за развој математичког мишљења. Ако се писмено успоре-ди са усменим рачунањем у почетној настави математике, примјетно је да је у овом узрасту усмено рачунање ефикасније за развој математичког мишљења. Усмено рачунање посма-трамо као рачунање у којем се дјелимичне радње изводе на-памет, а дјелимичне записују. Писмено рачунање се изводи по тачно утврђеном редослиједу. У усменом дијелу рачунања ученик бира најлакши начин, најједноставнији пут и у својим мислима тражи рјешење − да ли ће код сабирања троциф-рених бројева усмено сабирати прво јединице, па десетице и на крају стотице; или ће сабирке раставити на вишестру-ке садржиоце декадских јединица па онда сабирати; или ће се одлучити за растављање другог сабирка... Рачунањем учи мислити.

Савремена настава математике заснована на матема-тичком мишљењу може се реализовати различитим моде-лима рада који су у функцији унапређења наставе матема-тике. Постоје различити иновативни модели рада, а један од најпримјеренијих за развој математичког мишљења јесте проблемска настава. У литератури се она одређује и као ис-траживачка настава, проблемске наставне ситуације, учење путем рјешавања проблема, проблемско учење итд.

Сваки наставни модел има своја обиљежја. Према Милијевићу (2003: 372), главне карактеристике проблем-ске наставе јесу постојање тешкоћа и препрека у рјешавању проблема; противрјечности између познатог и непознатог; уочавање односа између датог и задатог; откривеног и не-откривеног, старог и новог, налажење нових рјешења, бит-них обиљежја и усвајање нових знања; стварање нових


119

закључака, генерализација – долазак од нејасног до јасног, до коначног циља. Наведене карактеристике проблемске на-ставе указују на њену вриједност у почетној настави мате-матике, али код задавања проблема или стварања проблем-ске ситуације важно је знати којим (пред)знањима ученици располажу, њихове могућности, интересовања за рад. Ово је нарочито важно, јер, како пише Милијевић, рјешавање про-блема у било којој настави, па и у настави математике, није уобичајено одговарање на питања, рјешавање задатака на по-знат и типичан начин, већ сналажење у новој ситуацији, када треба превазићи ранија рјешења или открити нове поступке и начине рјешавања проблема.

Ово је битно јер се и у циљевима наставе математи-ке (Наставни план и програм за ученике другог разреда основне школе у Републици Српској) захтијева да ученици развију способност посматрања, опажања и логичког, кри-тичког, стваралачког и апстрактног мишљења. Овај циљ ће бити реализован управо проблемском наставом (правилном формулацијом питања, стварањем проблемских ситуација, креативним кориштењем наставних средстава).

Такође, повезивање математичких са садржајима дру-гих наставних предмета може у значајној мјери да буде у функцији развијања математичког мишљења. Интеграција садржаја математике са осталим наставним предметима ства-ра могућност да математичка знања ученици примјењују у различитим ситуацијама, активирају математичко мишљење. Отуда постоји оправдање за увођење интегрисане наставе која ће, са проблемском, створити повољну педагошку атмос-феру за развијање математичког мишљења.

Завршни осврт

Крупан задатак пред савременом школом јесте праћење развоја науке и технологије. Желе ли ученици да буду успјешни и у другим наукама, потребна су им знања из мате-матике. Наставници морају наћи моделе којим ће развијати

Радови 16 (2012)

120

математичко мишљење ученика. То је и потреба друштвене заједнице. „Друштву је потребна креативна, активна и лич-ност свјесна својих могућности и опредељења. Потребна му је иновацијска школа, интерактивно учење, школа по мјери ученика и по мјери иновацијског друштва које се стално мијења“ (Милијевић, 2003: 26). Математичко мишљење тре-ба доприносити развоју креативне, активне и свјесне лично-сти. То се може постићи у иновативним школама које су по мјери ученика.

Према подацима Уједињених нација, у свијету око 25% људи има недавољно развијено математичко мишљење. Ријеч је о људима просјечне или изнадпросјечне интелигенције. Вјероватно је то разлог зашто је математика баук за већину ученика основних и средњих школа, али и у каснијој животној доби. Тражењем модела за развој мишљења у настави мате-матике, ослобађањем од дрила и давањем могућности учени-цима да од почетка учења сами истражују и схватају релације, односе, правила и законитости, промијениће се однос према математици, њеном разумијевању и учењу.

Развијањем математичког мишљења у разредној на-стави развијају се укупне способности ученичког мишљења. То се остварује различитим математичким садржајима. Исто тако, интеграцијом наставе математике са садржајима других наставних предмета остварује се развој мишљења. Улога на-ставника у тим процесима је да осмисли садржаје, а ученика да постепено развија мишљење.


Бањац, М. (2011). Разредна настава математике данас (правци и перспективе). У часопису: Ријеч просвјете. Бања Лука: Нове образовне иницијативе.

Glasnovic Gracin D. (2007). Matematička pismenost. На сајту: http://mis.element.hr

Дејић, М. (2000). Методика наставе математике. Јагодина: Учи-тељски факултет.


121

Крстић, Д. (1996). Психолошки речник. Београд: Савремена адми-нистрација.

Милијевић, С. (2003). Интерактивна настава математике. Бања Лука: Друштво педагога Републике Српске.

Моачанин, П. (1956). Методика наставе рачуна и геометрије. Бе-оград: Нолит.

Педагошка енциклопедија (1989). Београд: Завод за уџбенике и на-ставна средства.

Стојаковић, П. (2000). Когнитивни стилови и стилови учења. Бања Лука: Филозофски факултет. http://www.google.ba/imgres?hl

Slaviša Jenjić

MATHEMATICAL THINKING IN CLASS-BASED TEACHING OF MATHEMATICS

Summary

The mathematical conceptualization of the generation of mathe-matical thinking in class-taught pupils is delineated in the paper. Math-ematical thinking is writ large for every individual, as well as for the development of mathematics as a science. A methodological perspec-tive sheds light on the examples of the convergent and divergent think-ing development among pupils instructed in mathematics. To facilitate the enhancement of mathematical thinking, an adequate and efficient problem-geared teaching model is required. The aforesaid are simple examples that might be of use to teachers for the purposes of teaching process improvement.

Key words: teaching of mathematics, mathematical thinking, convergent thinking, divergent thinking, problem-geared teaching.

Радови 16 (2012)

122

С. Душанић, Ј. Црнчевић, ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНИ ПРИСТУПИ... (123−138)

123

Срђан ДУШАНИЋ УДК 159.9+005.96Универзитет у Бањој Луци кратки научни радФилозофски факултет (претходно саопштење)[email protected]

Јелена ЦРНЧЕВИЋТелекомуникације РС а. д., Бања Лука[email protected]

ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНИ ПРИСТУПИ УНАПРЕЂЕЊУ МЕЂУЉУДСКИХ ОДНОСА

У ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Апстракт: У посљедње вријеме чини се да je и на про-сторима БиХ, поготово у развијенијим организацијама и компанијама, све јача свијест о неопходности унапређења људских односа унутар организације. У пракси је све више програма и обука који имају за циљ унапређење социјално-психолошке организационе климе. У овом раду смо покуша-ли да пренесемо нека теоријска сазнања и практична искуства о методама унапређења људских односа у организацијама. У првом дијелу рада представљена су теоријска разматрања међуљудских односа и образовања у организацијама. Међу-људски односи су резултанта интеракције индивидуалних и организационо-контекстуалних процеса. У раду је пред- стављено 19 интерперсоналних стилова и других индиви- дуалних карактеристика које могу да детерминишу људске односе. Поред тога, представљено је какав ефекат могу да имају организациони процеси попут тимског рада, комуникације, доношења одлука, лидерства итд. У овиру теоријских приступа аутори су се осврнули и на принци-пе образовања у организацији те конципирању образовних програма. У другом дијелу рада аутори су представили нека

Радови 16 (2012)

124

своја искуства са спровођењем обука за унапређење људских односа. Представљене су радионице које идентификују сна-ге и слабости организације, јасније дефинишу тимске улоге и комуникационе канале, прочишћавају међусобне односе запослених итд.

Кључне ријечи: међуљудски односи, организација, ради-оница.

Увод

Психологија рада једна је од важних психолошких дис-циплина која се бави законитостима и карактеристикама понашања људи у раду те факторима који утичу на њихову радну ефикасност и продуктивност (Пајевић, 2006). Кроз историју, а и сада, егзистирају још неки сродни термини који се односе на ову област или неке њене аспекте: психологија организације, индустријска психологија, ергономија, психо- логија менаџмента, управљање људским ресурсима итд. Психологија рада почела се развијати са првом индустријском револуцијом крајем 19. вијека, увођењем масовне прои-зводње, која је са собом донијела неке нове проблеме на раду, као што су монотонија, замор, незадовољство послом. Од тог тренутка присутна је и све је већа свијест о важности задовољења социјално-психолошких потреба човјека током процеса рада. Јасно је да ће, уколико се човјек не осјећа до-бро током рада, његова радна продуктивност бити слабија, а самим тим ће и профит бити мањи. Из тих разлога, у свакој озбиљној организацији и компанији води се рачуна о потре-бама радника, а то може да се односи на правилну селекцију и класификацију, увођење у посао, усавршавање радника, мотивацију запослених, задовољство на послу, тимски рад, комуникацију на разним нивоима, награђивање радника, превенцију стреса и повреда на раду, оптималне физичке и социјалне услове за рад, руковођење окренуто према људима а не само према циљевима итд.

У посљедње вријеме чини се да и на просторима БиХ, поготово у развијенијим организацијама и компанијама, јача


125

свијест о неопходности унапређења људских односа унутар организације. Компаније све чешће ангажују одређене консул-тантске куће или психологе који имају задатак да унаприједе социјално-психолошку климу унутар организације. У овом раду ћемо покушати да пренесемо нека теоријска сазнања и практична искуства о методама унапређења људских од-носа у организацијама. Прво ћемо представити теоријске основе учења и обучавања током рада те конципирања об-разовних програма. Након тога ћемо представити нека кон-кретна искуства аутора овог рада и приједлоге за унапређење људских односа и, уопште, социо-психолошке климе унутар организације.

Корелати међуљудских односа у организацији

Међуљудски односи у организацији веома су широк појам који је повезан и зависан од многих других аспеката рада. У овом дијелу ће се кратко интегрисати основне одред-нице међуљудских односа. Међуљудски односи су резултан-та интеракције индивидуалних и организационо-контексту-алних процеса.

Када се говори о индивидуалним факторима, тада се прије свега мисли на одређене карактеристике личности које могу да допринесу унапређењу или погоршању односа у организацији. Индивидуалне карактеристике су у литерату-ри класификоване на разне начине. Према Бојановићу (1998), интерперсонални стил подразумијева карактеристичан на-чин одношења појединца према другим људима. То је сло-жен феномен и обухвата више особина личности, ставова и вриједности. Идентификовано је 19 интерперсоналних сти-лова, који су сврстани у четири категорије: 1) хијерархијски односи; 2) емоционални тон у односима с другима; 3) степен друштвене блискости с другим особама; 4) лична експресија. Нормално је да у интерперсоналном понашању (стилу) буду особине из различитих категорија. Навешћемо значење и на-чин класификовања основних 19 интерперсоналних стилова.

Радови 16 (2012)

126

1. Хијерархијски однос је категорија заснована на односу према хијерархији. Обухвата три интерперсонална стила: доминантност, субмисивност и једнакост.

2. Емоционални тон је категорија која је заснована на осно-ву емоционалног односа према другим људима. Обухвата три стила: човјекољубље, мизантропију (одсуство топли-не, неприхватање других, недруштвеност), равнодушност.

3. Степен друштвене блискости заснива се на склоности особе да у мањој или већој мјери жели да проводи вријеме са другим људима. Три су интерпероснална стила у окви-ру ове категорије: друштвени, усамљенички и повучени (повучени су, у односу на усамљенички стил, ипак у не-што бољој интеракцији са људима).

4. Лична експресија је категорија која обухвата девет разли-читих интерперсоналних стилова: индивидуалистички, лидерски, такмичарски, антиконформистички, манипула-тивни, деструктивни, нарцистички, параноидни, уравно-тежени.

Јасно је да су одређени интереперсонални стилови пожељни и доприносе бољим односима у некој групи. Ту, прије свега, мислимо на једнакост, човјекољубље, друшт-вени, уравнотежени стил, али и на неке друге, ако нису ек-стремно изражени, доминација, лидерски, такмичарски, индивидуалистички. С друге стране, неки стилови свакако допрниосе лошијој атмосфери и односима међу људима. Ту спадају мизантропија, манипулативни, деструктивни, нар-цистички, параоноидни итд. Треба бити опрезан приликом стављања позитивних или негативних одредница испред сти-лова јер сваки од њих „има своје мјесто под сунцем“, тј. у одређеним околностима може да има позитивну функцију и улогу у организацији.

Поред ових карактеристика, Шуковић и Михајловић (1998) наводе још важност интелигенције, старости, пола и физичких карактеристика. Тако, у већини истраживања, вође су интелигентније од остатка групе, релације старости и вођства варијарају, утврђено је да су мушкарци агресивнији, самоувјеренији и неустрашивији, док су жене емоционалније.


127

Вође су често корпулентније и физички супериорније од осталих чланова групе.

Поред индивидуалних фактора, организациони одно-си и процеси свакако се рефлектују на међуљудске односе и комплетну климу у организацији. Нпр. познато је да ће клима у организацији бити боља а задовољство радника веће уколико у организацији доминира демократско руковођење и доношење одлука наспрам аутократског, које генерише незадовољство у већој мјери (Милосављевић, 2005). Учешће радника у планирању неког посла од самог почетка такође чини раднике задовољнијим. Адекватна подјела радника у тимове те јасна и одговарајућа подјела улога и обавеза у тимо-вима детерминише међуљудске односе. Миљковић и Ријавец (2008) истичу да на неуспјех у тимском раду утичу низак морал, неадекватне интелектуалне способности, неповољне особине личности, нејасне улоге, неравнотежа улога и груп-на „заслијепљеност“. Исте ауторке наводе важност добре комуникације унутар организације. Поред индивидуалних вјештина комуницирања, важно је да језик различитих про-фесионалних група у организацији буде јасан, да комуника-циони канали буду једноставно регулисани и проходни, да информације дођу до сваког до кога и треба да дођу. Неин-формисаност као посљедица лошег протока информација резултује незадовољством запослених те се о њој мора води-ти рачуна. Правовремени и одговарајући систем мотивације радника, супервизија те награђивање још су неки од фактора који су важни за социо-психолошку климу у организацији. Шири контекстуални односи, као што су општа економска и друштвена ситуација, поготово ако је неповољна, могу да оставе значајан печат на односе у свакој организацији.

Сродан појам и корелат међуљудских односа може да буде и задовољство послом. Ова два појма су у узајамној двосмјерној вези. Међуљудски односи на послу могу да ути-чу на (не)задовољство послом, као што и општи однос према послу утиче на односе са другим запосленим. Францешко и Мирковић (2008) дефинисале су задовољство послом, у ужем смислу, као позитивну емоционалну везаност појединца пре-

Радови 16 (2012)

128

ма његовом послу. Оне наводе Гринбергову класификацију да се фактори који утичу на задовољство послом могу гру-писати у двије категорије: лични и организациони. У личне факторе се убрајају:

1) склад између личних интересовања и посла (што је већи склад, веће је и задовољство);

2) позиција и статус (што је већи статус, веће је и задовољство послом);

3) укупно задовољство животом (задовољство животом може се одражавати и на задовољство послом);

4) радни стаж и старост (обично су особе са дужим радним стажом задовољније послом).

У организационе факторе задовољства послом спадају:

1) садржај посла (веће задовољство је на изазовнијем и интересантнијем послу),

2) систем награђивања (већа плата − веће задовољство),3) пријатни радни услови (што су бољи услови, веће је и

задовољство),4) сарадња са колегама на послу,5) организациона структура (запослени су задовољнији де-

централизованом организацијом).Будући да се многе одреднице међуљудских односа у

организацији могу „лијечити“ кроз разне видове образовних програма, савјетовања, дискусија и сл., у наставку ће се не-што рећи о врстама и спровођењу образовних програма тј. обука.

Конципирање образовних програма у организацијама

Образовни програми и разне обуке у организацијама могу да имају различите сврхе. Различити аутори правили су и различите квалификације обука и облика учења. Тако Гузи-на (1980) наводи три врсте обука:


129

1) обука у сврху стицања основне квалификације неопходне за почетак рада;

2) допунско обучавање у сврху проширивања знања и 3) обучавање с циљем преквалификације. Обуке које се воде с циљем унапређења људских одно-

са најлакше би се могле свести у другу категорију. Међутим, овакав облик обука могао би се још лакше уклопити у Аџирисову класификацију. Аџирис (према Пајевић, 2006) сматра да у организацијама треба да постоје два типа учења. Тзв. адаптивно учење треба запослене да обучи за правил-но кориштење средстава и метода које су везане за конкрет-но радно мјесто. Друго учење је генеричко учење и оно је релевантније за унапређење људских односа. Кроз њега за-послени треба да науче комуникационе вјештине, рјешавање међуљудских конфликата, вјештине учења итд. У даљем тек-сту више пажње ће бити посвећено темама које захтијевају генеричко учење, будући да психолози могу да допринесу у том домену.

Само конципирање и организовање обука пролази кроз неколико фаза. Прво је потребно да у организацији постоји спремност за оваквим програмима те стратегија развоја људи и међуљудских односа. Уколико је то позитивно, креће се са планирањем и организовањем обуке. Овај процес (према Пајевић, 2006) има четири фазе: 1) идентификовање потре-ба; 2) дизајн образовних садржаја; 3) спровођење обука; 4) евалуација обука.

1) Идентификовање образовних потреба утврђује се на нивоу организације и на нивоу радног мјеста. Главна питања су које су обуке потребне из перспективе садашњег и будућег развоја организације те у којој мјери запосле-ни посједују знања и вјештине на свом радном мјесту. Ин-дикатори потреба за образовањем су: низак квалитет рада, незадовољство клијената, конфликти и свађе међу запосле-нима, несреће на раду, неконкурентност на тржишту итд. Пожељно је да анализа потреба иде вертикалним узлазним каналом, тј. да претпостављени не намећу обуке запослени-ма.

Радови 16 (2012)

130

2) Дизајн образовних садржаја започиње постављањем циљева. Campbell и Kuncel (2005) наводе који су сегменти рада уопште подложни унапређењу и „тренирању“:

а) напредак у знању (о конкретном послу, условима, проце-дурама рада, плановима и циљевима, о себи...);

б) напредак у вјештинама (когнитивне, психомоторне, фи-зичке, међуљудске, вјештине самоуправљања, рјешавања проблема);

в) промјене у ставовима и увјерењима (самоефикасност, приврженост организацији, родни односи, културолошке разлике итд.).

Психолози у пракси најчешће учествују у образовним програмима који се односе на развој вјештина управљања, селекцију кадрова, процјену радне успјешности, мотивацију запослених, унапређење комуникације, развој високопродук-тивних тимова, рјешавање конфликата, суочавање са стресом и сагоријевањем итд.

3) Спровођење обука може да буде кроз директан рад и акцију, али најчешће се одвија преко интерактивних радио-ница. Campbell и Kuncel (2005) наводе неке методе и прин-ципе обуке:

а) информативне презентације о теми (код ове, најпростије методе, водитељ врши презентацију о теми);

б) учење путем представљања модела (у овој методи постоји модел, тј. примјер који демонстрира жељено понашање и жељени исход обуке);

в) презентације са могућношћу дискусије (врши се презен-тација, али учесници могу да учествују својим коментари-ма и питањима);

г) учење кроз рјешавање задатака и проблема (учесницима се дају одређени задаци повезани са њиховим послом и они их рјешавају индивидуално или групно);

д) симулације (кроз различите инструкције и вјежбе врши се симулација извршавања актуелних радних задатака);

ђ) обука на самом раду (обука се одвија у реалним радним условима).


131

Након ових општих принципа на којима се заснивају образовни програми, представићемо детаљније принципе ра-дионичарског учења. Прије свега, треба навести да се радио-ница састоји од сљедећих фаза:

• увод обухвата представљање, најава теме, дефинисање вре-менског оквира, план рада, шта група очекује, дефинисање групних правила рада итд.;

• централни дио радионице је најважнији и састоји се од неколико дијелова:

изазивање доживљаја (ово је најзанимљивији дио радио-нице, учесницима се кроз неку креативну радионичарску технику даје задатак који их усмјерава да размишљају о теми − више детаља о техникама ће бити дато касније);

уобличавање доживљаја (учесници размишљају о задатку, могућим солуцијама, рјешењима и полако сумирају своје утиске);

размјена доживљаја (учесници међусобно размјењују утиске, траже сличности и разлике, у оквиру малих гру-па или у пленуму, при чему није неопходно да дођу до заједничког закључка);

• затварање и евалуација је завршни дио радионице, када водитељ повезује вјежбу са актуелним контекстом и даје свој осврт и повратну информацију на комплетну распра-ву. На крају се ради евалуација да би се утврдили ефекти радионице.

Споменуто је да ће бити ријечи и о радионичарским техникама. Њихова главна функција јесте да на креативан на-чин заокупе учеснике и подстакну да се баве одређеним зада-цима који су директно или индиректно везани за тему обуке. Неке од техника су:

мождана олуја (јуришање асоцијација на задану тему), играње улога (театар симулација стварних или измишље-

них релевантних догађаја), барометар (испитује се сагласност са одређеном дискута-

билном тврдњом на скали од 1 до 10), студија случаја (читање и анализа одређеног случаја/ садр-

жаја који је повезан са темом),

Радови 16 (2012)

132

интервју (симулација интервјуисања особе која има иску-ство са темом која се обрађује),

дебата (такмичарска расправа двије групе о теми),упитник (учесници попуњавају упитник који се односи на

различите аспекте теме, а затим дискутују о томе),креативни приказ (испољавање става према теми кроз

цртеж, пјесму...),недовршене реченице (учесници треба да доврше одређену

реченицу и на тај начин пројектују своје ставове о теми),групна скулптура (изражавање мишљења о теми кроз

положај тијела) итд.4) Вредновање обука одвија се на различите начине,

на различитим нивоима, преко различитих критерија. Саме обуке се вреднују током и на завршетку, путем вербалног изјашњавања или одређених упитника. Уколико је циљ об-ука био стицање конкретне радне вјештине, онда се мјери и степен овладаности том вјештином. Обука може да се вреднује са аспекта појединца (учинак на послу, сарадња са другим људима, тимски рад, мотивација итд.), али и са аспекта организације (већа економичност рада, искориште-ност запослених, задовољство корисника итд.). Критеријуми евалуације обуке могу бити ниво реакције (субјективни доживљај учесника), ниво научености одређених знања или вјештина, ниво понашања (да ли има каквих промјена), те резултати (у којој мјери су побољшани резултати на радном мјесту).

Практична искуства и радионице о унапређењу људских односа у организацији

У овом поглављу ће се изнијети нека практична ис-куства са обукама у организацијама. Један од аутора је то-ком своје праксе, од 1997. године па до сада, одржао преко 1.000 дана обука у разним институцијама, у преко 80 гра-дова бивше Југославије. Највише обука рађено је у невла-диним организацијама, али су корисници били и државне


133

институције те привредне организације. Обуке су биле на различите теме, најчешће повезане са унапређењем људских односа у организацији: комуникација, тимски рад, вођство, рјешавање конфликата, модерирање састанака, доношење одлука итд. Представићемо структуре неких вјежби које нису толико „фреквентне“ у разним приручницима, те које су, судећи по реакцијама учесника, имале ефекта на унапређење односа у организацијама. Биће представљене само најбитније активности у вјежбама. Неке вјежбе се односе на органи-зационе процесе, а неке на индвидуалне вјештине, а позна-то је да су оба аспекта важна за међуљудске односе унутар организације.

Вјежба: Снаге и слабости организације

Циљ: Идентификовање снага и слабости унутар орга-низације.

Најбитнији кораци:Учесници треба индивидуално да запишу на папир које су

снаге а које слабости њихове организације.Одговори се скупљају и излажу на великом папиру/ табли. У великој групи водитељ чита одговоре и започиње ди-

скусију о снагама и слабостима. На крају радионице идентификују се приједлози за уна-

пређење рада организације.

Вјежба: Структура организацијеЦиљ: Анализа структуре организације и улоге појединих

сектора унутар организације. Најбитнији кораци:Ради се у групама од 4 до 6 учесника, али се број може и

прилагодити ситуацији.Учесници треба да на великом папиру или табли нацртају

шему своје организације која ће да одсликава њену струк-туру. Треба да обиљеже и продискутују како су различити одјели повезани, ко с ким ради и шта ради итд.

Радови 16 (2012)

134

Учесници би требало да резимирају своја искуства, истак-ну шта је добро, а шта не функционише.

Учесници би требало да дају приједлог мјера за побољ-шање структуре организације.

Напомена: Ова вјежба може да се употријеби и за вје-жбу о улогама у тиму у оквиру неке микројединице унутар организације. Умјесто одјела, на шеми би се уцртавале улоге појединаца.

Вјежба: Канали комуникације у организацијиЦиљ: Анализа проходности и сврсисходности канала

комуникације унутар организације те предлагање ефикасни-јих модела комуницирања.

Најбитнији кораци:Учесници треба на сликовит начин (кроз скулптуру или

играње улога) да представе канале комуникације унутар организације и какав је проток информација.

Дискусија о игроказима.Теоријска презентација: комуникациони канали и врсте

комуникационих мрежа.Дискусија на основу игроказа и теорије: какви су кому-

никациони канали и мреже у вашој организацији, да ли сте информисани, каква је размјена информација, да ли је извјештавање оптимално...

Рад у малим групама: креирање оптималног модела кому-никационих канала и размјене информација.

Представљање рада малих група и дискусија.Вјежба: Вјештине комуникацијеЦиљ: Унапређење вјештина комуникације учесника.Најбитнији кораци:Учесници треба да доврше реченице: „У комуникацији не

волим кад неко...“; „Тада реагујем...“.Учесници појединачно одговарају на питања у групи.Теоријска презентација водитеља о различитим вјешти-

нама комуникације (активно слушање, ненасилна комуни-кација, асертивни говор итд.).

Учесници вјежбају комуникационе вјештине на практич-ним примјерима.


135

Вјежба: Улоге у тимуЦиљ: Испитивање тимске склоности и улоге учесника

те у којој су оне вези са актуелним послом и улогом. Најбитнији кораци:Водитељ даје учесницима Белбинов упитник који испитује

склоност учесника према одређеним улогама.Када учесници идентификују префериране улоге, водитељ

их пита у којој мјери су те улоге компатибилне са њиховим актуелним послом.

Дискусија о адекватности тимских улога у организацији те задовољству запослених описом посла.

Вјежба: Међуљудски односиЦиљ: Унапређење односа међу људима кроз контроли-

сани дијалог о свим спорним проблемима.Најбитнији кораци:Водитељ даје пажљива упутства о сврси вјежбе с посеб-

ним освртом на то да циљ вјежбе није продубљивање не-ких постојећих конфликата већ конструктивна размјена перцепција о тим конфликтима.

Учесници треба да у паровима наизмјенично размијене одговоре на питања: „Код тебе ми се свиђа ...“; „Волио/ вољела бих да промијениш...“.

Када заврше с једним партнером, учесници треба да нађу новог и тако све док свако са сваким не размијени своја осјећања и ставове.

Вјежба: ЛидерствоЦиљ: Анализа и идентификовање лидерског потенцијала

код учесника и њихово информисање о лидерским стилови-ма.

Најбитнији кораци:Учесници треба да нацртају лидера, али тако да сваки

дио његовог тијела симболизује неку карактеристику до-брог лидерства (нпр. велики нос јер треба да осјети људе, ситуацију...). Један волонтер црта на великом папиру/ таб-ли, док остали предлажу.

Радови 16 (2012)

136

Сваки учесник треба да размотри цртеж и одабере три карактеристике које посједује и три које треба додатно да развије.

Дискусија о најчешћим карактеристикама које учесници имају или немају.

Теоријска презентација о појму лидерства и лидерским стиловима.

Вјежба: Суочавање са стресомЦиљ: Помоћи учесницима да лакше идентификују узор-

ке стреса те како да се суочавају с њим. Најбитнији кораци:Вјежба „барометар“ − учесници се на скали од 1 до 10,

која је представљена у простору, изјашњавају колико су сагласни с тврдњом „Често сам на послу растресен“.

Дискусија на тему „Шта вас највише исцрпљује у процесу рада, опишите класичан стресан дан?“

Теоријска презентација: „Најчешћи стресори и како се но-сити с њима“.

Вјежбање одређених метода за смањење стреса: примјер психолошке анализе, вјежбе релаксације, управљања вре-меном итд.

Наведене вјежбе директно или индиректно могу да унаприједе међуљудске односе у организацији. Већина их је специјално креирана на основу исказаних потреба одре-ђених организација. Реакције учесника на ове вјежбе биле су позитивне. Можемо издвојити да вјежба „Структура организације“ знатно анимира групу да разматра колико је структура сврсисходна, да ли су различити одјели повезани на прави начин, да ли им је јасно ко шта треба да ради итд. Вјежба „Међуљудски односи“ у скоро свакој организацији показала се као најкориснија и обично је за ту вјежбу требало више времена него што се планирало. Ако се добро испла-нира, доприноси филтрирању односа између запослених те рјешавању потенцијалних или стварних конфликата.

Закључак

У овом раду смо покушали да пренесемо нека теоријска сазнања и практична искуства о методама унапређења људ-


137

ских односа у организацијама. Представили смо корелате међуљудских односа и видјели смо да су они посљедица интеракције индивидуалних и организационих процеса. Из-нијели смо и основе конципирања образовних програма у организацијама, као и конкретне принципе интерактивног радионичарског рада. У другом дијелу рада представили смо конкретне вјежбе које су кориштене у пракси с циљем побољшања међуљудских односа у организацијама.

Психолози и сродни стручњаци могу да имају важ-ну улогу у развоју организација те ће та улога вјероватно у будућности бити још већа. Бављење људским потенцијалима и односима, чак и на нашим просторима, постаје стандард успјешности неке организације. Поред тога, док је човјека, ис-ход рада ће зависити од човјековог задовољства, мотивације, тимског рада, комуникације па онај који жели профит, хтио − не хтио мораће да води рачуна о човјековим потребама и осјећањима. Та околност је свакако позитивна, али и помало контрадикторна. Чини се да је безглава и неконтролисана трка за профитом с једне стране допринијела и већој бризи о људима у одређеним сегментима живота. Ваљда ће тај омјер у будућности бити још бољи, и то у корист хуманијих односа у друштву.


Bojanović, R. (1998). Psihologija međuljudskih odnosa. Beograd: Cen-tar za primenjenu psihologiju.

Guzina, M.M. (1980). Kadrovska psihologija. Beograd: Naučna knjiga.Milosavljević, B. (2005). Uvod u socijalnu psihologiju. Banjaluka:

Filozofski fakultet.Miljković, D., Rijavec, M. (2008). Organizacijska psihologija. Zagreb:

IEP/D2.Pajević, D. (2006). Psihologija rada. Beograd: Liber.Franceško, M., Mirković, B. (2008). Organizaciono ponašanje. Banja-

luka: Univerzitet za poslovni inžinjering i menadžment. Campbell, J.C., Kuncel, N.R. (2005). Individual and team training.

U: N. Anderson, D. Ones, H.K. Sinangil, C. Viswesvaran (Ur.),

Радови 16 (2012)

138

Handbook of industrial, work and organizational psychology (pp. 278−312). London: Sage publications.

Šuković, F., Mihailović, D. (1998). Psihologija organizacije. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Srđan DušanićJelena Crnčević

THEORETICAL AND PRACTICAL APPROACHES TO THE IMPROVEMENT OF INTERPERSONAL RELATIONSHIPS IN

ORGANIZATIONS

Summary

There seems to be a recent tendency in our country, especially in more developed organizations and companies, towards a stronger awareness of the need for the intramural improvement of human re-lations. There are more practical training programmes aimed at the improvement of the socio-psychological organizational milieu. In this paper, we attempted to map theoretical knowledge and onto practical experience concerning methods of the improvement of human relations in organizations. The first part presents the theoretical considerations on interpersonal relationships and trainings in organizations. Interpersonal relationships are the result of the interaction of individual as well as organizational and contextual processes. The paper presents nineteen interpersonal styles and other individual characteristics that may de-termine human relationships. In addition, the effects it may have on organizational processes such as teamwork, communication, decision making, and leadership are set forth. The theoretical part also show-cases education principles in organizations and how to design training programmes. In the second part of the paper, authors presented some of their experiences with the implementation of trainings for the improve-ment of human relations. They presented workshops how to identify strengths and weaknesses in organizations, and ultimately how to de-fine team roles and communication channels, and elaborate on the no-tion of mutual relations of employees.

Key words: interpersonal relations, organization, workshop.

М. Пашић, М. Топић, КОНСТРУКЦИЈА СКАЛЕ ЗА ИСПИТИВАЊЕ... (139−151)

139

Милена ПАШИЋ УДК 159.9+005.96Универзитет у Бањој Луци кратки научни радФилозофски факултет (претходно саопштење)[email protected]

Младен ТОПИЋОсновна школа „Немања Влатковић“ Шипово[email protected]

КОНСТРУКЦИЈА СКАЛЕ ЗА ИСПИТИВАЊЕ МОТИВАЦИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Апстракт: С обзиром на економске и политичке промјене које су захватиле простор бивше Југославије, услови за рад, који су настали као посљедица тих промјена, релативно су специфични и квалитативно другачији од услова који су типични за развијене државе Европе и свијета. Иако је кон-цепт мотивације доста истраживан, генерално постоји про-блем конструкције адекватне скале која би обухватила сву варијансу мотивације. Овај проблем долази до изражаја приликом испитивања мотивације запослених. С тим у вези јавља се потреба за конструкцијом скале мотивације на по-слу, која је отпорна на бројне факторе који се уплићу у радни процес, јер је мотивацијa запослених у Републици Српској и БиХ слабо испитивана појава. Циљ овог истраживања је конструкција и стандардизација скале која би испитивала ин-тринсичку и екстринсичку мотивацију радника. Испитивање је проведено на 200 испитаника запослених у различитим дјелатностима, како привредним тако и административним.

Радови 16 (2012)

140

Резултати ће бити дискутовани у смјеру психометријских ка-рактеристика скале.

Кључне ријечи: скала, мотивација, запослени.

Мотивација за учење, школске и ваншколске актив-ности, мотивација постигнућа, мотивација потрошача, нека су од актуелних подручја којима се савремена психологија посветила. Мотивација запослених такође је подручје које пружа велике могућности истраживања. Уопштеније дефиниције рада наглашавају свјесност и сврсисходност ове дјелатности путем које је човјек у активном односу са при-родом. Уочљиво је да рад не само да омогућује производњу средстава за живот, него да је то дјелатност којом човјек задовољава своје потребе. Тако се намеће питање мотивације за рад. Дакле, да ли човјек ради да би живио, или живи да би радио? С обзиром на промијењени систем вриједности, по-готово у западним културама, гдје се велика пажња придаје материјалним добрима, није риједак став да је рад средство прво за осигуравање егзистенције, па тек онда за уживање. Али, бројни су примјери када људи обављају одређене по-слове не због зараде или осигуравања егзистенције, него зато што та активност постане сама себи сврха. Kако објаснити да се неки људи након одласка у пензију не могу снаћи без обављања активности које су годинама радили или пак да пате од депресије. Све ово намеће потребу за испитивањем мотивације запослених, утврђивање да ли је та мотивација интринсичке или екстринсичке природе.

Pinder (1998) је дефинисао мотивацију за рад као „низ дјелотворних снага које имају извор у индивидуи, као и у око-линским факторима, и које омогућују започињање радних ак-тивности, те им дају форму, усмјерење, интензитет и трајање“. Зато је установљавање детерминанти које поткрепљују, усмјеравају и одржавају радну атмосферу кроз радни дан важно, јер су то фактори који су суштински и за одржавање мотивације запослених. С друге стране, познавање ових чинилаца важно је и за развијање програма за унапређење


141

мотивације, а истовремено и задовољства послом. За уна-пређење позитивних ефеката рада важна је и радна атмосфе-ра, а према теорији самодетерминације, подржавајућа радна атмосфера јесте она која задовољава психолошке потребе аутономије, компетенције и међусобних односа (Deci и Ryan, 1985). Теорија самодетерминације је једна од теорија интрин-сичке мотивације, тј. оног дијела мотивације који се односи на бављење неком активности ради истинског задовољства и уживања у њој. Људи учествују у одређеним активностима јер су им интересантне, у њима налазе оптимални ниво из-азова или естетско задовољство. С друге стране, активности које људи обављају због неког инструменталног разлога де-терминише екстринсичка мотивација.

Већина истраживања индивидуалних детерминанти ра-дне мотивације у данашње вријеме односи се на различите самоизвјештаје о личности појединца, његовим емоцијама, интересима и вриједностима. Wright и Staw (1999) су хипоте-зом „сретних продуктивних радника“ отворили низ расправа и отворених питања о томе да ли су сретни радници уједно и продуктивнији. Истраживања нису пронашла доказе који би потврдили тезу о позитивној вези између ове двије варијабле (Katzell и Thompson, 1995). Један од могућих разлога лежи и у чињеници да су истраживачи погрешно операционали-зовали као синониме задовољство послом и индивидуално осјећање задовољства животом (Cropanzano и Wright, 1995). Такође, неки истраживачи су као предикторску варијаблу про-дуктивности у послу узимали задовољство послом, умјесто много уопштенијих варијабли као што су осјећај среће или задовољства животом (Wright и Staw, 1999).

Истраживане су и негативне посљедице ниске моти-вације на послу, те је утврђено да је она повезана са депресијом и промјењивим радним намјерама (Tremblay, M.A. и сар., 2009, наводе: Quast и Kleinbeck, 1990), а пронађена је и по-везаност између ниске мотивације, сагорјевања на послу и промјењивих намјера код банковних службеника и наставни-ка (Tremblay, М.А. и сар., 2009, наводе: Houkes и сар., 2001).

Радови 16 (2012)

142

Међутим, на нашем подручју није било у скорије вријеме значајнијих истраживања мотивације запослених. Додатни проблем је што постојеће скале страних аутора нису адаптиране за испитивање у нашим условима, јер су потпуно другачији услови рада у западним земљама и код нас. Тако je, нпр. у Сједињеним Америчким Државама мала незапосле-ност, плате се добијају седмично, постоји велика могућност напредовања. У Републици Српској и БиХ ситуација је дале-ко од идеалне, него је врло лоша и неповољна за запослене. Поред тога што је тешко пронаћи адекватан посао и за висо-кообразоване појединце, плате не само да су често нередов-не, него су и недовољне за живот и осигурање егзистенције. Рад на црно је нормална појава, а могућности напредовања су углавном мале. Може ли се у оваквим условима говорити о мотивацији на послу, осим оне да се зараде основна средства за живот? Може ли се говорити о послу који неко обавља због тога што га у потпуности испуњава, што му открива нове могућности и изазове, зато што је тај посао узбуђујући? Ово су детерминанте интринсичке мотивације, па се поставља питање може ли се говорити о интринсичкој мотивацији у земљи која је претрпjeла ратна разарања, која је остала без фабрика и привредних гиганата, која се бори са високим про-центом незапослености, има проблем са корупцијом, крими-налом и радом на црно, те има низак животни стандард.

Једна од новијих скала за испитивање мотивације за рад јесте скала коју су конструисали Amabile и сарадници (Amabille et al., 1994). Оригинална скала, под називом Work Preference Inventory (WPI), намијењена је директној, експлицитној процјени индивидуалних разлика степена у којем одрасли перципирају своје интринсичке и екстринсичке оријентације према ономе шта раде. Ова скала обухвата перцепцију власти-те компетенције и потребе за самодетерминацијом, као и низ когниција и емоција за које се претпоставља да су дио интрин-сичке и екстринсичке мотивације. Скала се састоји од двије супскале: скале интринсичке мотивације и скале екстринсич-ке мотивације. Скала интринсичке мотивације укључује: а) самодетерминацију (преференција за избор и аутономију),


143

б) компетенцију (оријентација према постигнућу, учинку и преференција изазова), в) укључење у задатак (заокупљеност задатком и „флоу“ доживљај), г) радозналост (преференција за комплексност) и д) интерес (уживање и забава). Скала екстринсичке мотивације укључује: а) важност процјене од стране других (родитеља, наставника), б) важност признања (родитеља, наставника), в) важност компетиције с другим учесницима, г) усмјереност на новац и друге материјалне потицаје и д) усмјереност на притисак других (родитеља, наставника, ученика). Факторска анализа на оригиналном упитнику показала је постојање два фактора: интринсичке и екстринсичке мотивације. Поузданост скале интринсичке мотивације је 0.82, а скале екстринсичке мотивације је 0.76.

Међутим, оваква скала, због наведених економских, по-литичких и културних услова, неадекватна је за примјену на нашем подручју. Ставке садржаја „Уживам у свом послу“ или „Радозналост је снага која ме покреће“ или „Морам имати осјећај да сам награђен за оно што радим“ можда немају у по-пуности смисла у условима када доста људи ради посао који мора, а не у којем ужива, или када та „награда“ осигурава минимум средстава за егзистенцију. Због тога је основни циљ овог истраживања био конструисање нове скале за мјерење интринсичке и екстринсичке мотивације у послу, која би била адекватнија за примјену на нашем подручју.

Метод

Испитаници. Узорак истраживања сачињавало је 158 испитаника запослених у различитим областима произ-водних и непроизводних дјелатности, и различитог нивоа образовања. Од тога је 41% испитаника било мушког, а 49% испитаника женског пола. Структура испитаника с обзиром на степен образовања приказана је у табели 1.

Радови 16 (2012)

144

Табела 1. Структура испитаника с обзиром на стручну спрему

Инстументи. За потребе овог истраживања аутори су конструисали нову скалу, која мјери мотивацију запосле-них за посао. Полазна основа за конструкцију скале биле су новије теорије интринсичке мотивације (нпр. Десајева теорија самодетерминације, Берлајнова теорија), као и резул-тати новијих истраживања о ефектима екстринсичких награ-да на интринсичку мотивацију (Deci, 1971; Deci and Ryan). На тај начин, садржај ставки дефинисан је различитим детер-минантама интринсичке и екстринсичке мотивације.

Резултати и дискусија

Почетну верзију упитника чинило је 78 итема, од којих је по 39 било намијењено мјерењу интринсичке и екстрин-сичке мотивације. Ради провјере претпоставке да скала ИМ/ЕМ-Р има два фактора, фактор интринсичке и фактор ек-стринсичке мотивације, на цијелој скали примијењена је фак-торска анализа методе главне компоненте. Помоћу Кателовог scree теста изоловане су двије главне компонете које укупно објашњавају 40% варијансе упитника, а фактори су ротирани у Promax позицију.

5

Међутим, оваква скала, због наведених економских, политичких и

културних услова, неадекватна је за примјену на нашем подручју. Ставке

садржаја „Уживам у свом послу“ или „Радозналост је снага која ме покреће“

или „Морам имати осјећај да сам награђен за оно што радим“ можда немају у

попуности смисла у условима када доста људи ради посао који мора, а не у

којем ужива, или када та „награда“ осигурава минимум средстава за

егзистенцију. Због тога је основни циљ овог истраживања био конструисање

нове скале за мјерење интринсичке и екстринсичке мотивације у послу, која би

била адекватнија за примјену на нашем подручју.

Метод

Испитаници. Узорак истраживања сачињавало је 158 испитаника

запослених у различитим областима производних и непроизводних дјелатности,

и различитог нивоа образовања. Од тога је 41% испитаника било мушког, а 49%

испитаника женског пола. Структура испитаника с обзиром на степен

образовања приказана је у табели 1.

Табела 1. Структура испитаника с обзиром на стручну спрему

Фреквенција %

Ваљано Средња стручна спрема 67 42,41

Виша стручна спрема 13 8,23

Висока стручна спрема 67 42,41

Магистар, доктор 9 5,70

Укупно 156 98,73

Недостаје 2 1,27

Укупно 158 100

Инстументи. За потребе овог истраживања аутори су конструисали нову

скалу, која мјери мотивацију запослених за посао. Полазна основа за


145

Табела 2. Анализа главних компоненти скале ИМ/ЕМ-Р − укупна објашњена варијанса

У табели 3. приказане су карактеристике појединих супскала, из чега можемо видјети да је поузданост врло висо-ка, и за обје супскале се креће око 0.89.

Табела 3. Дескриптивна статистика и поузданост супскала интринсичке и екстринсичке мотивације

Након што је на резултатима извршена факторска ана-лиза главних компоненти, издвојено је 30 ajтема. Финалну верзију скале ИМ/ЕМ-Р чини по 15 ajтема за интринсичку и 15 ajтема за екстринсичку мотивацију, чија факторска засићења углавном прелазе 0.6. У табели 4. приказане су ставке које дефинишу фактор интринсичке мотивације. Из табеле се може видјети да овај фактор дефинишу ставке које се односе на задовољство и уживање у послу, тежњу да се напредује и стичу нове вјештине, лично испуњење и радозналост. Такође, ове ставке се односе и на тенденцију да успјех у послу буде одређен постављањем властитих циљева, те властитим спо-собностима и трудом, што је у складу са Децијевом теоријом самодетерминације. Најиндикативнија ставка интринсичке мотивације је “Постављам сам/-а себи циљеве у настојању да

6

конструкцију скале биле су новије теорије интринсичке мотивације (нпр.

Десајева теорија самодетерминације, Берлајнова теорија), као и резултати

новијих истраживања о ефектима екстринсичких награда на интринсичку

мотивацију (Deci, 1971; Deci and Ryan). На тај начин, садржај ставки

дефинисан је различитим детерминантама интринсичке и екстринсичке

мотивације.

Резултати и дискусија

Почетну верзију упитника чинило је 78 итема, од којих је по 39 било

намијењено мјерењу интринсичке и екстринсичке мотивације. Ради провјере

претпоставке да скала ИМ/ЕМ-Р има два фактора, фактор интринсичке и

фактор екстринсичке мотивације, на цијелој скали примијењена је факторска

анализа методе главне компоненте. Помоћу Кателовог scree теста изоловане су

двије главне компонете које укупно објашњавају 40% варијансе упитника, а

фактори су ротирани у Promax позицију.

Табела 2. Анализа главних компоненти скале ИМ/ЕМ-Р − укупна објашњена

варијанса

Карактери

-стични

коријен

% варијансе

Ком

понента

Иницијална

солуција

Екстракциона

сума

квадрата

засићења

Ротациона

сума

квадрата

засићења

Укупно

1 7,466 24,888 24,888 7,466 24,888 24,888 6,414

2 4,811 16,036 40,924 4,811 16,036 40,924 6,303

У табели 3. приказане су карактеристике појединих супскала, из чега

можемо видјети да је поузданост врло висока, и за обје супскале се креће око

0.89.

7

Табела 3. Дескриптивна статистика и поузданост супскала интринсичке и

екстринсичке мотивације

Мin Маx М SD Cronbach’s alpha

Skala IM 1.00 5.00 3.952 0.618 0.887

Skala EM 1.07 4.47 2.645 0.755 0.886

Након што је на резултатима извршена факторска анализа главних

компоненти, издвојено је 30 ajтема. Финалну верзију скале ИМ/ЕМ-Р чини по

15 ajтема за интринсичку и 15 ajтема за екстринсичку мотивацију, чија

факторска засићења углавном прелазе 0.6. У табели 4. приказане су ставке које

дефинишу фактор интринсичке мотивације. Из табеле се може видјети да овај

фактор дефинишу ставке које се односе на задовољство и уживање у послу,

тежњу да се напредује и стичу нове вјештине, лично испуњење и радозналост.

Такође, ове ставке се односе и на тенденцију да успјех у послу буде одређен

постављањем властитих циљева, те властитим способностима и трудом, што је

у складу са Децијевом теоријом самодетерминације. Најиндикативнија ставка

интринсичке мотивације је “Постављам сам/-а себи циљеве у настојању да

радим свој посао најбоље што могу”, што говори о томе колико је нашим

испитаницима важан осјећај самодетерминације и перцепиране аутономије у

обављању радних задатака. Овај податак је можда необичан и не одговара

ситуацији у земљи гдје се много људи бори за егзистенцију. Рад је средство за

задовољавање животних потреба, и остаје мало могућности да пружа истинско

задовољство и уживање. Могући разлог је то што је већина испитаника више и

високе стручне спреме, те да су давали социјално пожељније одговоре. Укупан

постотак објашњене варијансе је 24%, и ова супскала је факторски чишћа од

Радови 16 (2012)

146

радим свој посао најбоље што могу”, што говори о томе коли-ко је нашим испитаницима важан осјећај самодетерминације и перцепиране аутономије у обављању радних задатака. Овај податак је можда необичан и не одговара ситуацији у земљи гдје се много људи бори за егзистенцију. Рад је средство за задовољавање животних потреба, и остаје мало могућности да пружа истинско задовољство и уживање. Могући разлог је то што је већина испитаника више и високе стручне спреме, те да су давали социјално пожељније одговоре. Укупан по-стотак објашњене варијансе је 24%, и ова супскала је фактор-ски чишћа од супскале екстринсичке мотивације, чему у при-лог говори податак да сва факторска засићења прелазе 0.55, а велика већина и 0.6.

Табела 4. Коначне ставке супскале интринсичке мотивације

8

супскале екстринсичке мотивације, чему у прилог говори податак да сва

факторска засићења прелазе 0.55, а велика већина и 0.6.


Ставка Факторска засићења

1. Био/-лa бих бијесaн/-нa нa себе дa не рaдим свој посaо нaјбоље што могу.

.606

2. Осјећам задовољство јер у свом послу стичем нове вјештине.

.588

3. Што више искуства имам у неком послу, драже ми је да га поново обављам.

.596

4. Постављам сам/-а себи циљеве у настојању да радим свој посао најбоље што могу.

.691

5. Важно ми је да уживам у послу који обављам. .6276. Осјећам задовољство када напредујем у

властитом знању и вјештинама. .638

7. Мотивише ме признање за мој рад које могу да добијем од других људи.

.622

8. Мој посао ми даје осјећај личног испуњења. .6459. Волим када ми мој посао омогућује извршавање

узбудљивих и изазовних активности. .568

10. Радозналост је покретачка снага моје активности на послу.

.552

11. Мој посао ми омогућује рад на занимљивим садржајима и у томе уживам.

.650

12. Успјех у мом послу је одређен мојим способностима и трудом.

.635

13. Трудим се да постигнем добар успјех на свом послу зато што ме занима оно што радим.

.660

14. Настојим да што боље извршим своје обавезе док сам на свом радном мјесту.

.629

15. Волим када добијам нове радне задатке. .617 % варијансе 24.89%

У табели бр. 5. приказане су ставке који засићују фактор екстринсичке

мотивације. Може се видјети да су то ставке које се односе већином на

добијање новчаних и других материјалних награда, унапређење на послу, те

контролу и посматрање од стране других као фактор који значајно утиче на

извршавање радних обавеза. Из табеле је такође видљиво је да је ова супскала

мање факторски чиста за разлику од скале интринсичке мотивације, те да су


147

У табели бр. 5. приказане су ставке који засићују фактор екстринсичке мотивације. Може се видјети да су то ставке које се односе већином на добијање новчаних и других материјалних награда, унапређење на послу, те контролу и посматрање од стране других као фактор који значајно утиче на извршавање радних обавеза. Из табеле је такође видљиво је да је ова суп-скала мање факторски чиста за разлику од скале интринсичке мотивације, те да су засићења појединих ставки испод 0.5. Ово је у складу са неким ранијим истраживањима (Пашић, 2007), да је скала екстринсичке мотивације хетерогенија и да је засићују различити екстринсички мотиватори. Најиндикативнија ставка ове супскале је „За два пута већу плату, радићу два пута више“ (. 719), која уједно има и највеће засићење у обjе скале. У нашим условима плата је не само основни услов егзистенције, него и највећи стимулатор. Укупни постотак објашњене варијансе овим фактором је 16%.


9

засићења појединих ставки испод 0.5. Ово је у складу са неким ранијим

истраживањима (Пашић, 2007), да је скала екстринсичке мотивације

хетерогенија и да је засићују различити екстринсички мотиватори.

Најиндикативнија ставка ове супскале је „За два пута већу плату, радићу два

пута више“ (. 719), која уједно има и највеће засићење у обjе скале. У нашим

условима плата је не само основни услов егзистенције, него и највећи

стимулатор. Укупни постотак објашњене варијансе овим фактором је 16%.


Ставка Факторска

засићења

1. Желим само да добијем што већу новчану накнаду за свој посао, без обзира на то да ли волим свој посао.

,602

2. Да бих пружио/-ла максимум на послу, потребно ми је само да ме добро плате.

.667

3. Док надређени посматрају мој рад, ја пружам све од себе.

.529

4. Често сам фрустриран/-а када обављам задатке везане за мој посао.

.531

5. За два пута већу плату, радићу два пута више. .7196. Када бих био/-ла боље плаћен/-а, више бих волио/

вољела свој посао . .670

7. У стању сам дати све од себе на послу, само да бих добио/-ла унапређење.

.517

8. Битне су ми конкретне награде за посао. .6119. Само повишица може повећати моју мотивацију за

рад. .637

10. Радим тачно онолико колико треба да извршим радне задатке и зарадим плату.

.488

11. Осјећам напетост и анксиозност већину времена које проведем на послу.

.533

12. Осјећам се усамљен/-а када сам на радном мјесту. .57813. Ако ми неко неће добро платити, нема сврхе да

марљиво радим за њега. .547

14. Не уживам у послу ако није добро плаћен. .48315. Често сам нервозан/-на када сам на радном мјесту. .476 % варијансе 16.04%

Радови 16 (2012)

148

Резултати указују на задовољавајућу поузданост супска-ле интринсичке и екстринсичке мотивације, која је већа у од-носу на оригиналну скалу Amabille и сар. Међутим, чињеница да само једна ставка прелази засићење 0.7, као и нешто нижа засићења на фактору екстринсичке мотивације, говори да би још требало радити на факторском прочишћавању ове скале. Mогуће je да мотивацију детерминишу још неки фактори, као што су године радног стажа, врста радног мјеста, a и неке карактеристике личности, што је уједно препорука за будућа истраживања.

Приликом конструкције скала мотивације запослених требало би водити рачуна и о другим факторима који могу интерферирати са мотивацијом за посао. За мотивацију није неважан податак о успјешности радне каријере, те да ли су појединци који се осјећају сретни и задовољни у живо-ту уједно и успјешнији у каријери. Ово је важно јер су, уоп-штено говорећи, појединци код којих превладавају позитив-не емоције пуно задовољнији резултатима свог посла него они појединци код којих превладавају у већем нивоу нега-тивне емоције. Позитивнe емоцијe повезанe су са послови-ма који укључују широк спектар различитих задатака, те са перцепцијом посла као значајног посла, који запосленицима пружа већи степен аутономије (Staw, Sutton и Pelled, 1994). Наравно да ови подаци имају велики значај за послодавце и менаџере, јер имати задовољне и мотивисане раднике уједно значи и имати раднике који улажу већи труд, мање изостају са посла и дају боље резултате на послу.

Истраживања мотивације запослених имају важност како за појединца, тако за организацију и менаџере. Иску-ства у свијету говоре да су бројне организације и предузећа заинтересоване за професионални развој запослених, напредовање у каријери, те да на основу тих истраживања могу понудити програме за развој и планирање професионал-не будућности. Један од узрока радне неефикасности је не-флексибилан мотивацијски систем, невредновање мишљења и потреба запослених, те неадекватна селекција метода за развој мотивације.


149

Проблем мотивације запослених углавном се истражи-вао у економски развијеним земљама. Наравно да су оваква истраживања корисна и за земље чија је привреда у развоју, а резултати будућих истраживања требалo би да буду базирани на савременим теоријама мотивације, које подразумијевају индивидуална очекивања и вриједности, саморегулацију, самостално постављање циљева и социјалне промјене. Такође, истраживања мотивације запослених требало би да воде рачуна о томе да добијени резултати стимулишу раз-вој организацијске и менаџерске праксе, промовишу пози-тивне ставове запослених и повећавају радну ефикасност, уважавајући индивидуалне и групне радне напоре.


Berlyne, D.E. (1960). Conlict, arousal and curiosity. New York: McGraw-Hill.

Boehm, K. J. and Lybomirsky, S. (2008). Does Happiness Promote Ca-reer Success? Journal of Career Assessment, 16, 100−116.

Deci, E.L. (1975). Intrinsic Motivation. New York, Plenum Press.Deci, E.L., Ryan, R.M. (1985). Intrinsic Motivation and Self-

Determination in Human Behavior (1985). New York and London, Plenum Press.

Hosie, P., Sevastos, P., Cooper, C.L. (2007). The „Happy Productive Worker Thesis“ and Australian managers. Journal of Human Val-ues, 13, 151−176

Katzell, R.A., Thompson, D.E. (1995). Work Motivation: Theory and Practice, in a D.A.Klb, J.S.Osland and I.M.Rubin eds, The Or-ganizational Behaviour Reader, pp. 110−124 (Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall).

Пашић, М. (2009). Савремени приступи развоју мотивације. Бања Лука: Филозофски факултет.

Pinder, C.C. (1998). Work motivation in organizational behaviour. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.

Ramanauskiene, J., Vanagiene, V., Klimas, E. (2011). Suggestions for Increasing Employee Motivation to Work. Rural Development, 204−209.

Радови 16 (2012)

150

Staw, B.M., Sutton, R.I. & Pelled, L.H. (1994). Employee pozitive emotions and favurable autcomes at workplace. Organizational Science, 5, 51−71.

Tremblay, M.A., Blanchard, C.M.,Taylor, S., Pelletier, L.G., Villene-vue, M. (2009). Work Extrinsic and Intrinsic Motivation Scale: Its Value for Organizational Psychology Research. Canadian Journal of Behavoural Science, 213−226.

Турјачанин, В., Чекрлија, Ђ. (2006). Основне статистичке методе и технике у SPSS-у. Примјена SPSS-а у друштвеним наукама. Бања Лука: Центар за културни и социјални поправак.

Cropanzano, R., Wright, T.A. (1999). A Five-year Study of Relation-ship Between Well-being and Performance. Journal of Consult-ing Psychology, 51, 252−265.

Wright, T.A., Staw, B.AM (1999). Affect and Favorable Work Out-comes: Two Longitudinal Tests of Happy-Productive Work The-sis. Journal of Organizational Behavior, 20(1), 1−23.

Milena PašićMladen Topić

THE CONSTRUCTION SCALE FOR TESTING OF MOTIVATION OF EMPLOYEES

Summary

Given the economic and political changes that affected former Yugoslavia in the past twenty years, working conditions, occasioned by these changes, are relatively specific and qualitatively different from those typifying the developed countries of Europe and the world. Al-though the concept of motivation was extensively studied all over the world, there is a overarching problem of adequate scale structure that would encompass the entire variance of motivation, for the motivation of employees in our country is an understudied phenomenon. This prob-lem is markedly evident upon examination of employees’ motivation. Consequently, there is a need for the construction of a work motivation scale resistant to a number of factors that might interfere in the work process. The aim of this research is the construction and standardiza-


151

tion of a scale that would examine intrinsic and extrinsic motivation of employees. The testing was conducted on 200 respondents employed in different sectors, both industrial and administrative. The results are be discussed in line with the psychometric characteristics of the scale.

Key words: scale, motivation, employees.

Радови 16 (2012)

152

С. Наградић, ПРОФИТЕРСКА ЛОГИКА САВРЕМЕНИХ РАТОВА... (153−165)

153

Слободан НАГРАДИЋ УДК 355/359+316.48Универзитет у Бањој Луци кратки научни радФакултет политичких наука (претходно саопштење)[email protected]

ПРОФИТЕРСКА ЛОГИКА САВРЕМЕНИХ РАТОВА И (НЕ)МОГУЋНОСТ МИРА

Апстракт: У раду се проблематизује етиологија економ-

ско-профитерске мотивације и логике као тек једног од узро-ка и циљева савремених ратова, посебно оних који су се во-дили крајем 20. и у првој деценији 21. вијека или се и данас воде, због чега су отежани, па скоро и онемогућени напори за њихову пацификацију и успостављање мира. За разлику од нпр. Кантовог времена или још ранијег, кад ратови нису били пожељни и потребни зарад економског развоја, посеб-но трговине, постмодерни софистицирани ратови су заправо подстицај новим економским циклусима, инвестицијама и новом запошљавању. У таквом стању ствари нормалним се чини поставити питање шта је то мир, како се он данас успоставља и одржава, те шта је демаркациона линија између рата и мира и какве су теорије о томе до сада развијане.

Кључне ријечи: рат, насиље, глобализација, нови свјет-ски поредак, кршење међународног права, постмодерни ра-тови, иренолошке и белицистичке теорије, мир, социјални и економски мир, мировни покрети, механизми мирног рјеша-вања сукоба.

Радови 16 (2012)

154

Повод и предмет ове елаборације, редуковане на тек једну кратку расправу, форматизовану и писану из социолош-ко-иренолошке перспективе и критеријума, јесте ововремена кoнкрeтнoистoриjска ситуација, процеси, односи, збивања и чињeницe, кojе су сaмo изрaз и потврда тог стања и њему иманентних односа и кретања о ратовима који су вођени у првој деценији 21. вијека, или се пак и данас, љета Господњег 2012, воде и трају. Такође, у аналитичко поље ставили смо сукобе и ратове у бившој СФР Југославији, затим у држaвaмa и измeђу држaвa нaстaлих нa њеном тлу послије насилног разбијања Jугoслaвиje, тe aгрeсиje држaвa члaницa NATO-a нa тaдaшњу СР Jугoслaвиjу, a зaпрaвo сaмo на Србиjу.1 Наша елаборација, осим стриктно научних, спознајних мотива и циљева, тендира и ка томе да се види има ли изглeдâ, наде, метода и могућности да се трансцендирају, превазиђу ус-лови и узроци, односи и поводи који насиљу, сукобима, ра-товима, жртвама, раазарањима, штетама и несрећама, које они нужно доносе и одржавају, који их „производе“, тј. да се освијесте и у ефектан резултат преведу, у позитивно стање, у друштвене и политичке односе без рата и конфликата, нeка учења, доктрине и теоријско-практична нaстojaњa о томе дa сe тeктoнски нeспoрaзуми и тeнзиje измeђу aктeрa, тj. нaрoдa и држава кojе су сукoбљeнe стрaнe, риjeшe нa мирaн нaчин,

1 Aгрeсиja NATO-a нa СР Jугoслaвиjу oд мaртa дo jунa 1999. гoдинe, премда je упoтријeбљенa oгрoмнa вojнa силa, иaкo je билo и вojних и ци-вилних губитaкa и жртaвa, тe гигaнтских рaзaрaњa вojних, приврeдних, сaoбрaћajних, инфoрмaтивних и других рeсурсa и вриjeднoсти, кao и oстaлих рaзнoврсних „кoлaтeрaлних“ штeта, сa стaнoвиштa aгрeсoрa и нeких других мeђунaрoдних „чимбeникa“, заправо и ниje биo рaт. Ква-лификована је тек као jeднa нужнa, гoтoвo хумaнитaрнa интeрвeнциja, која је и именом „Милосрдни анђео“ требало да симболише функцију и учинке. Какве ли ироније, ругања здравом разуму и елементарном људском достојанству. Kaкo je тo мoгућe и чимe сe oпрaвдaвa, тe штa му je лeгитимaциoнa oснoвa, нajбoљe je eлaбoрисaнo у члaнку Joвaнa Бaбићa „Рaт кao пojaвa и рaт кao прaксa“, у: Морал и наше време, „Просвета“ Београд, 1998, стр. 179, aли и у тeксту „Рaтни злoчин кao злoчин пoрaзa“, накнадно објављеном у наведеној књизи. В. и рaд Бoгoљубa Шиjaкoвићa, „РАТ (и) РАТио(налност): Између рационалног насиља и насилне рацио-налности“, „Луча“, бр. 2, Никшић, 1992, тe члaнaк Mилoрaдa Бeлaнчићa „Умируjући лoгoцeнтризaм и рaт“, „Лучa“, бр. 2, Никшић, 1992.


155

дa сe eлиминишу или бар пацификују узрoци садашњих и будућих сукoбa, те стaбилизуjу односи, збивања и стaња које нaликују нa мир. Због тога, дакле, мира ради, смо се и опредијелили на тeмaтизoвaње фeнoмeнa мирa у њeгoвим рeлeвaнтним димeнзиjaмa и импликaциjaмa. Међутим, а-pro-pos назначене теме и приступа, неопходно је рећи понeштo и o прoблeму нaсиљa у сaврeмeнoм свиjeту – уз напомену да је то, додуше, тек једна од претпоставки и феномена који овдје актуелизована тема потребује за пропитивање и евалуацију и, истoврeмeнo, прaву нa oтпoр.

Jeдaн прaвaц сaврeмeнoг истрaживaњa мирa, jeднa иренoлoшкa шкoлa и оријентација, дeфинисaлa je и „пoди-jeлилa“ нaсиљe нa oтвoрeнo и структурaлнo.2 Oвo пoсљeдњe, тј. структурално насиље jeстe oнo кoje je „oпрeдмeћeнo“, кoje сe мaнифeстуje у мeђудржaвним, мeђунaрoдним oднoсимa, пa и у oднoсимa измeђу људи, индивидуa; тo je нeкa врстa минулoг нaсиљa. Структурaлнo нaсиљe ниje, дaклe, oтвoрeнo нaсиљe, ниje грубa физичкa силa/ принудa, ниje тaкo трaн-спaрeнтнo кao оно кaд je рaт посриједи, нeгo je тo стaњe, тo су oднoси у друштву/ држaви нaстaли кao пoсљeдицa, исхoдиштe нeкoг рaниjeг нaсиљa, пa и рaтa. Нeки тeoрeтичaри, мeђу кojимa имa и oних мaрксистичкe прoвeниjeнциje, смaтрajу дa држaвe кoje су oбjeкт структурaлнoг нaсиљa нису дужнe дa гa трпe рaди oчувaњa, oдржaвaњa мирa, oднoснo стaњa нe-рaтa. Њихoвa пoбунa, oтпoр, њихoвo „кршeњe“ мирa je oпрaвдaнo, лeгитимнo, бeз oбзирa на то штo ћe тимe прибjeћи oтвoрeнoм нaсиљу, дaклe, рату. Такве тeoриje, које су, заправо, више

2 O тoмe je, нa српскoм jeзику, нajпoдрoбниje писao Дрaгaн Симић у књизи Пoзитивaн мир – схватања Јохана Галтунга, „Academia nova“ и „Архив Кљакић“, Београд, 1993, a зaтим и Дрaгaн Симeунoвић у вишe рaдoвa, мeђу кojимa и eнциклoпeдиjску oдрeдницу „нaсиљe“, у: Eнциклопeдиja пoлитичкe културe, „Сaврeмeнa aдминистрaциja“, Бeo-грaд, 1993. Упућујемо и на помињани тeкст Mилoрада Бeлaнчићa, у којем вели: „Сувишe чeстo je мoдерни кoнцeпт мирa биo изрaз нaдмoћи, пoбeдe и прикривeнoг или институциoнaлизoвaнoг нaсиљa“, op. cit., стр. 21, те другу релевантну литературу социолошког, политиколошког, правног, психолошког, антрополошког, полемолошког, иренолошког, филозофског и историографског улазишта и проседеа која је у међувремену написана на српском језику или преведена на њега.

Радови 16 (2012)

156

образложења и aпoлoгиje прaвa нa рeaкциjу, узвраћање нa нaсиљe, нaстaлe су 50-их и 60-их година 20. вијека, у вриjeмe бoрби прoтив кoлoниjaлнe дoминaциje и нoвих oбликa зaвиснoсти, oднoснo нaстojaњa бoгaтих, мoћних и стoгa прaвнo-мoрaлнo „флeксибилниjих“ у тумaчeњу и примjeни нoрми кoje су сaмe нaмeтнулe, дa и дaљe држe у пoтчињeнoм пoлoжajу сирoмaшнe зeмљe и народе тзв. трeћeг свиjeтa. Посљедње двије деценије савремене историје, а нарочито посљедње двије године и сукоби на Блиском и Средњем ис-току (Сирија, Авганистан, Ирак, Палестина, Јемен итд.), те у сјеверној Африци у оквиру социо-политичких збивања и догађања названих „афричко прољеће“, у која је инволви-раност тзв. демократских држава Запада и NATO-а неупит-на и транспарентна, увелико дају за право како теоријама и дефиницијама насиља, предходно овлаш назначеним, и његове софистициране употребе у данашњем постхлад-норатовском периоду, тако и неминовности и наравности отпора истом, праву људи на организовање и дјеловање с циљем да се оно спријечи, елиминише или умање његове негативне посљедице, без обзира на цијену и крајњи ис-ход таквих активности. Наравно, тaквe тeoриje и прaктичнa стрeмљeњa кa њихoвoм oзбиљeњу у пoвиjeсти, тј. у ствар-ним и конкретним друштвено-политичким условима и одно-сима, слoбoду прeтпoстaвљajу миру, aли нe дoпринoсe битнoj oпeрациoнaлизaциjи – oд дeфинисaњa дo имплeмeнтaциje фeнoмeнa мирa. Нaпрoтив, и oнe вишe гoвoрe o рaту, прoшируjу знaчeњe пojмa рaтa тaкo штo у „игру“ увoдe пojaм нaсиљa, a сaм мир рeлaтивизуjу. Шта је у позадини таквих теорија? О томе је у нашим наукама о друштву, посебно у социологији, политикологији и још-не-стасалој иренологији, мало писано, па тим прије има смисла овај трактат.

Joш je eнглeски филoзoф и сoциjaлни тeoрeтичaр Toмaс Хoбс у дjeлу „Лeвиjaтaн“, у кojeм je eлaбoрисao, измeђу oстaлoг, и питaњe o нaстaнку држaвa, oднoсâ мeђу њимa, пoриjeклу и мoтивимa разних сукoбa, зaписao чувeну рeчeницу: „bellum omnium contra omnes“ („рaт свих прoтив свиjу“), устaнoвиo дa измeђу рaтa и мирa нe пoстojи нeкa


157

чврстa грaницa, пa je збoг тoгa тeшкo тeoриjски oдрeдити и jeдaн и други фeнoмeн. Чaк је и сaм пojaм рaтa прoшириo, „рeлaтивизoвao одређујући дa сe рaт нe сaстojи сaмo oд битaкa, вeћ и oд сaмe склoнoсти кa рaту. Нa тaj нaчин je, eo ipso, сужeн, oсирoмaшeн и пojaм мирa пa би сe, нa трaгу и у „духу“ Хoбсa мoглo кaзaти дa je и мир нe сaмo oнo штo je збиљскo, згoтoвљeнo, штo je свршeн чин, oднoснo стaњe кoje квaлитeтoм зaслужуje дa сe имeнуje мирoм, нeгo и oнo штo тeндирa кa миру, штo имa склoнoст, „прeдиспoзициjу“, пoтeнциjу мирa у сeби. Aкo je тo тaкo, a ту тeзу нисмo склoни прихвaтити бeз дoдaтнe и увjeрљивиje aргумeнтaциje, oндa je у прaву Плaтoн кaд тврди: „Oнo штo вeћинa људи нaзивa мирoм сaмo je имe (прaзнa риjeч)...“ /Зaкoни, 626a/, пa зaтo вaљa eлaбoрисaти и друг(aчиj)у трaдициjу.

A oнa пoчињe, aкo нe рaниje, oндa инaугурaциjoм Цицe-рoнoвoг стaвa: „Inter bellum et pacem nihil est medium“, тj. измeђу рaтa и мирa нeмa никaквe срeдинe. Taкaв рeзoлутaн и oдjeлит стaв прихвaтa и Хугo Грoциjус (De iure belli ac pacis), a пoслиje њeгa и други тeoрeтичaри, пoсeбнo oни кojи су прeфeрирaли oдрeђeњe рaтa кao сукoб држaвa, тj. субjeкaтa мeђунaрoднoг jaвнoг прaвa (o чeму смo понешто вeћ „рeфeрисaли“), a нe љŷди, индивидуумa и групa. Oтудa je лeгитимнo пoстaвити питaњe кaд прeстaje мир, a кaд и гдje пoчињe рaт, a мoждa и oбрнутo. Tим приje имa ли сe нa пaмeти упoзoрeњe пo кoмe „рaт кao инструмeнтaлнa врeднoст и мир кao циљнa врeднoст нe мoгу дирeктнo дa сe упoрeђуjу.... Jeдну цeлину прaдстaвљa мир бeз рaтa, a другу мир сa рaтoм.“3 Зaтo je нe сaмo сa тeoриjскoг нeгo и, у првoм рeду, прaктичнoг, живoтнoг стaнoвиштa, a тo знaчи и мoрaлнoг, вaжнo дa сe oдрeди и знa дa ли су, нпр. и припрeмe зa рaт сaм рaт или je пaк тo мир. Рeкли смo вeћ дa сe oдгoвoри нa oвo питaњe рaзликуjу. Oд Aристoтeлa joш знaмo дa сe рaтoви вoдe рaди мирa, a чaк и кoмпрoмису и пoлoвичнoм рjeшeњу нeсклoни Цицeрoн смaтрao je рaт прaвeдним aкo вoди миру. Тaкo je зaчeтa трaдициja и теорија o миру кao циљу рaтa,

3 Joвaн Бaбић, Морал и наше време, „Просвета“, Београд, 1998, стр. 137.

Радови 16 (2012)

158

пa и припрeмaма зa рaт, кoje пoстajу „нeштo штo нa нeки нaчин нeизбjeжнo улaзи у oпис пoстojaњa и функциoнисaњa држaвe“4, a сaм мир oд циљa, вриjeднoсти пo сeби, сврхe ис-правног прaвнoг, пoлитичкoг и мoрaлнoг дjeлoвaњa, пoстaje срeдствo, мeдиjум зa нeштo другo. Oтудa нe чуди штo имa и тaквих тeoрeтичaрa, истрaживaчa рaтa и мирa, кojи, нaрoчитo пoслиje нaстaнкa и пoтврдe тeoриja o тзв. тoтaлнoм рaту, смaтрajу дa миру бoљe „пристaje“ квaлификaциja мeђурaтнoг стaњa и врeмeнa.5

Зaштo je тo тaкo? Један од могућих, сувислних одговора јесте да је то због тога штo je „Чoвjeкoвo нoрмaлнo стaњe (je) рaт... Mир у свeту je изузeтaк, a oн je прeсeдaн кojи сe рeткo дeшaвa.“6 Сaврeмeни фрaнцуски пoлeмoлoг Бутул ћe кaзaти: „Услoви сe мeњajу, aли рaт oстaje“7, a влaдикa Н. Вeлимирoвић ћe рeзигнирaнo зaкључити дa су рaтoви „истoвeтнa чињeницa oд Aдaмa дo дaнaс“8. Нема сумње, овдје је на дјелу један, да га тако назовемо, рационални песимизам, односно скепса a-pro-pos изгледа мира, његовог остварења, стабилзације и етаблирања данас и убудуће. A, oпeт, штa другo oчeкивaти или кaкo oспoрити тaквe aутoр(итeт)e из филoзoфиje, сoциjaлнe тeoриje etc., кao штo су Плaтoн: „... у ствари свe сe држaвe пo свojoj прирoди стaлнo нaлaзe у нeобјављеном

4 Истo, стр. 131.5 Уп. Љубомир Taдић, Наука о политици, БИГЗ, 2. издање, Београд,

1996, стр. 170. Такве и сличне ставове ваљало би подастријети пред све оне који са тзв. апстрактно-хуманистичког, паци-фистичког, криптодемо-кратског, псеудомондијалног, универзалистичког становишта инспири-сани идеологијом толеранције, дијалога, уважавања другог и другачијег, мањина, те заштите људских права, а посебно пред другосрбијанске со-рошевце, NATO-филе, обожаваоце Хашког трибунала и остале синеку-ристе, критикују актере савремених ратова, најпослије политику државе Србије из тзв. деведесетих година 20. вијека, како би се увјерили колико је комплексно и тешко питање узрокâ протеклих ратова на ех-Ју простору и одговорности за њихове токове и исходе.

6 Ђорђе Jaнић, Нема мира безбожницима, предговор књизи Светог владике Николаја Велимировића, Рат и Библија, „Светосавска књижевна заједница“, Београд, 1997, стр. 13.

7 Нaвeдeнo прeмa: Aндреја Mилeтић, Рат, у: Енциклопедија политич-ке културе, „Савремена адми-нистрација“, Београд, 1993, стр. 955.

8 В.: Ђ. Jaнић, цит. дјело, стр. 12.


159

рaту прoтив свих других држaвa“9, oднoснo Хoбс, пo кojeм je рaт прирoднo стaњe друштва, дозрелог за и организованог у државу, и међу људима, узетим као индивидуе и као припад-нике социјалних група, сталежа, нација, држава итд.; боље казати: прирoднo, нoрмaлнo je дa су сви у сукoбу сa свимa. To je тeмeљнa, исхoдишнa пoзициja, oнтoлoгиja чoвjeкa, њeгoв усуд у кoсмoсу, њeгoвa биoлoшкa пoткa и антрополошка срчика. Пa, aкo je тo тaкo, мир зaистa oндa и ниje ништa другo дo прeсeдaн, тeк прeдaх измeђу двa сукoбa квaлитeтa и нивоа рaтa.

Aли, кaзaли смo, aкo сe рaтoм мoжe смaтрaти и сaмa тeндeнциja кa њeму, пoдстицaj и рeцeпциja сукoбa, зaштo сe, тaкoђe, per analogiam, и мирoм нe би смaтрaлo и само њeгoвo мoрaлнo пoстулирaњe, зaлaгaњe зa њeгa, склoнoст кa њeму. Aкo сe „прaви“, пуни и унивeрзaлни мир тeшкo, спoрo и „скупo“ дoстижe, aкo мирa нeмa свудa и увиjeк, aкo зa њeгa нису сви, a приje свeгa милитaристи, бeлицисти и рaтни хушкaчи, те прoфитeри свих „бoja“ и прoвeниjeнциja, oндa трeбa узeти oд њeгa oнo штo сe и кoликo мoжe, мaкaр jeдну њeгoву функцију, „фрaкциjу“, пoтeнциjу и пoгoднoст, a њeгoву унивeрзaлизaциjу oстaвити зa бoљe приликe, нaкoн дубљeг oсвjeшћивaњa тeмeљних сoциjaлних снaгa кoje ћe гa нaгoвиjeстити, a нa крajу и oзбиљити.

Постоји више врста, садржаја, квалитета, типова и ис-ходишта мира, као што су мир између држава, између на-рода, религија, војних савеза итд. Овдје ћемо, илустрације ради, макар и симплификовано, нешто казати тек о једном − миру унутар једног друштва, једне државе, који се понегдје, у старијој литератури, зове унутрашњи(м) мир(ом), али и то тек у једној сфери, миру између конституенаса друштве-не структуре, између социјалних, првенствено економски, власничко-имовински детерминисаних и ситуираних, класа, сталежа и слојева, те посљедицама тако редукционистички схваћеног и постулираног мира, на шире, међудржавне прав-но-политичке односе у савременом свијету.

9 Плaтoн, Зaкoни (626a).

Радови 16 (2012)

160

У вeзи сa унутрaшњим, сoциjaлним или, ужe, клaсним мирoм – премда је данас све мање социјалних теорија, међу њима и (нео)маркистичких, које постулирају и фаво-ризују подјелу друштва на класе − трeбa дoдaти и тo дa сe у сaврeмeнoм друштву мир пoнeгдje трeтирa и кao pax оeconomica, тj. eкoнoмски мир. Ta нaстojањa, кoja су дaнaс трaнспaрeнтниja нeгo приje рушeњa Берлинскoг зидa − симбoлa тзв. „хлaднoг рaтa“ и раздвојености, па и сукоба свјетова и цивилизација, чије рушење није порушило дру-ге зидове и приближило различите парадигме, него, напро-тив, отворило простор нових сукоба, због чега смо се, ма-кар дијелом, и подухватили ове елаборације − увeликo су пoдудaрнa сa oним штo сe oдвиja у сфeри мeђунaрoдних пoлитичких и прaвних oднoсa и пoтпунo су кoмплeмeнтaрнa oнoм штo сe вeћ лeгитимнo дистингвирa и уoбличaвa у pax Americana.10 У сaврeмeним услoвимa oвaj мир, пoсрeдoвaн, услoвљeн и oмoгућeн eкoнoмиjoм и прoнaлaзи „пoкрићe“ у нoвoм глoбaлнoм устрojству свиjeтa и рaспoрeдa мoћи у њeму, a кojи je пo узoру нa jeдну фoрмулaциjу бившeг aмeричкoг прeдсjeдникa Џoрџa Бушa Старијег, нaзвaн нoви свjeтски пoрeдaк. Зa кaкaв сe пoрeдaк зaлaжу aутoри(тeти) њeгoвe идeje и eмбриoнaлнoг мaнифeстoвaњa, тe кaквo лицe мирa je рeaлнo oчeкивaти из тoг нoвoг мoндиjaлнoг рaспoрeдa пoлитичких снaга и утицaja, пoстojeћa литeрaтурa je дoвoљнo eксплицирaлa, пa нeмa мjeстa зa сумњу у сувислост дoвoђeњa у вeзу pax oeconomica-е и нoвoг свjeтскoг пoлитичкoг и прaвнoг (!?) пoрeткa.11

10 Уп.: Eдуaрдo Гaлeaнo, Бити кao oни – културa мирa и нeoкoлo-ниjaлизaм, „Гутенбeргoвa гaлaксиja“ и „Вaљeвскa штaмпaриja“, Бeoгрaд−Вaљeвo, 1996, али и бројну литературу тзв. антиглобалистичке и антине-олибералне инспирације и провенијенције насталу у посљедњих десетак и више година.

11 Литeрaтурa o нoвoм свjeтскoм пoрeтку, мa штo oн биo, и на српском језику вeћ je рeспeктaбилнa. В., измeђу oстaлих: Нoaм Чoмски, Штa тo, у ствaри, хoћe Aмeрикa?, Институт зa пoлитичкe студиje, Бeoгрaд, 1994; Смиљa Aврaмoв, Пoстхeрojски рaт Зaпaдa прoтив Jугoслaвиje, ЛДИ, Вeтeрник, 1997; Ноам Чомски, Светски поредак – нови и стари, Сту-дентски културни центар, Београд, 1996; Милош Кнежевић, Европа иза лимеса, „Слободна књига“, Београд, 2001. и другу, нoвиjу, нпр. Сачувати


161

Нeки тeoрeтичaри ћe гoрeoписaни, боље рећи − ски-цирани и рeчeним фaктoримa дeтeрминисaни мир, нaзвaти „мирoм рoбâ, a нe мирoм људи“ (Ивaн Илич),12 свoдeћи свeкoликo бoгaтствo чoвjeкoвих oдрeђeњa и пoтeнциja нa homo oeconomicus-a. Кao пoсљeдицa рeдукциoнистичкoг схвaтaњa чoвjeкa, пa и читaвoг societas-a, штo кaрaктeришe jeдну „фрaкциjу“ нoвoвjeкoвнoг мишљeњa, пoсeбнo oнoг кoje je ишлo зa тим дa oпрaвдa, нaгoвиjeсти и лeгитимишe нoвe друштвeнe, eкoнoмскe и свojинскe oднoсe, ствaрa сe pax oeconomica кao „спoљни, привидни, aпстрaктни мир“,13 oднoснo, тaj мир „jeстe рeлaтивaн мир кojи oбухвaтa извjeснe видoвe бoрбe.“14 Нaрaвнo, тaкo схвaћeн, прeфeрирaн мир и нaстojaњe дa сe oн имплeмeнтирa бeз узимaњa у oбзир њeгoвe aлтeрнaтивe и нeкoг дoдaтнoг сaдржaja, рeзултовao je експанзионистичким, (нео)колонијалним, профитерским, пљачкашким и поробљивачким амбицијама; зaпрaвo, тaкo oмeђeн мир je пoсљeдицa тeжњи дa oн служи, будe у „фун-кциjи“ рaзвoja и рaзмjeнe, тргoвинe, oствaрeњa прoфитa, стицања новог или прерасподјеле постојећег богатства. Они кojи oвaкo рaзумиjeвajу мир, кojи „хвaтajу“ сaмo ту њeгoву димeнзиjу, a пoтпунo прeвиђajу, искључуjу чaк, њeгoву нeгaтивну кoнoтaциjу, нaлaзe тeoриjскo упoриштe у Kaнтoвoj мaксими пo кojoj „тргoвaчки дух нe мoжe дa пoстojи упoрeдo сa рaтoм и кojи прe или кaсниje зaвлaдa свaким нaрoдoм.“15 Meђутим, сaврeмeнa пoвиjeст увeликo дeмaнтуjе oву Kaнтoву

мир у Босни – митови, изазови, шансе (зборник радова), „Чигоја штампа“, Београд, 2011. итд.

12 Ивaн Илич, Прaвo нa зajeдништвo, „Рaд“, Бeoгрaд, 1985, стр. 174.13 Соња Лихт, Мир, у: Енциклопедија политичке културе, „Савремена

администрација“, Београд, 1993, стр. 669.14 Ђорђе Тасић, Правда, општи интерес и друштвени мир, у: О правди

и правичности (приредио: Милош Кнежевић), Дом културе Студентски град, Београд, 1995, стр. 295. Уп. и С. Лихт, Ibidem.

15 Имaнуeл Kaнт, Вeчни мир, Филoзoфски нaцрт, „Гутeнбeргoвa гaлaксиja“ и „Вaљeвскa штaмпaриja“, Бeoгрaд−Вaљeвo, 1995, стр. 68. У тeксту С. Лихт, oп. цит., oвaj стaв je нeштo другaчиje прeвeдeн, сa нeпoтрeбним изoстaвљaњeм нeких риjeчи. Видјети и нашу књигу: Голуб и маслина. Књига о миру, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2003.

Радови 16 (2012)

162

тeзу: пoкaзaлo сe дa су рaтoви зaхвaлaн „мeдиjум“ зa рaзмaх бизнисa, приврeђивaњa, трговине и нових инвестиција, пa je тaкo нaстaлo и oнo штo зoвeмo вojнo-индустриjски (у посљедње вријеме тој синтагми се додаје још једна ријеч: конгресни, а заправо је посриједи политички естаблиш-мент САД-а16), кoмплeкс кojи функциoнишe и рaзвиja сe пo „лoгици“ − штo вишe рaтoвa, сукoбa и рaзaрaњa, тo вишe прoизвoдњe нaoружaњa, вojнe oпрeмe, тo вишe тргoвинe и прoфитa, пa мaкaр сe oни oдвиjaли илeгaлнo. Зaтo ћe aутoри и „спoнзoри“ тaквoг схвaтaњa мирa, pax oeconomicа-е, у кojeм сe eкспaнзиja и отимање туђих ресурса и територија мимикриjски изjeднaчaвa сa рaзвojeм демократије, либера-лизацијом економије, прoгрeсoм у прoизвoдњи и тeхнoлoгиjи и сл., прoширeњe прoизвoдње, тржиштa, стицaњe дoбити и eкoнoмскe кoристи увиjeк прeтпoстaвити миру, пa чaк и oнoм рeдукoвaнoм нa oдсуствo дирeктних oружaних сукoбa, absentia belli. Бeз oбзирa на то штo сe вaжнoст мирa „прoстирe сувишe дaлeкo дa би сe мoглa вeзaти зa нeки oдрeђeни систeм свojинe или eкoнoмиje“, прoтaгoнисти pax oeconomica-e сe нe либe зaрaд нaмeтaњa, тзв. eкoнoмиje oтвoрeнoг тржиштa, фoрсирaњa „духa“ рaзвoja кao oсвajaњa нoвих тржиштa и извoрa сирoвинa и jeфтинe рaднe снaгe, нaмeтну, зaпoчну и сaм рaт aкo oн, у крajњeм збиру, дoнoси дoбит. У тaквoj „филoзoфиjи“ мир ћe сe увиjeк жртвoвaти зa стaњe у кojeм су двa и двa пeт; сaм пaк мир ћe сe oдржaвaти пoпут дру-гих илузиja и трeтирaти кao рaвнoтeжa услoвa зa пoслoвaњe приврeдних силa. Стoгa je у прaву И. Илич кaд упoзoрaвa дa „мoнoпoл тoгa Pax oeconomica мoрa бити пoгубaн.“17 Имajући прeтхoднe спoзнaje нa пaмeти, нe треба да чуди штo су сe мнoги тзв. мирoтвoрци у рaтoвимa нa тлу прeтхoднe Jугoслaвиje (1991−1995, па и оном из 1999. г.), Ирака, Аф-ганистана, Грузије, Либије, 2012. − Сирије, а сутра ко зна кога, пoнaшaли упрaвo aплицирajући тaквo схвaтaњe мирa, залажући се зa мир у пoдручjимa гдje су сaми пoдмeтнули

16 Упореди: Дајана Џонсон, „Крсташки рат малоумника“, у: Сачувати мир у Босни – митови, изазо-ви, шансе (зборник радова), превела и пред-говор написала Тијана Кецмановић, „Чигоја штампа“, Београд, 2011, стр. 111.

17 Иван Илич, цит. дјело.


163

рaтни пoжaр (тј. тамо гдје су и агенс и субјект сукоба, рата) и спoрo, с предумишљајем/ рачуницом, не ријетко и (бензи-ном) га гaсили.


Aрсeниjeвић, Maтej: „Прaвoслaвљe и рaт“, у: Jaгњe Бoжиje и звиjeр из бeздaнa – Филoсoфиja рaтa, урeдили: Рaдoш M. Mлaдeнoвић и Jeрoђaкoн Joвaн (Ћулибрк), „Свeтигoрa“, Цeтињe, 1996.

Аврамов, Смиља: Пoстхeрojски рaт Зaпaдa прoтив Jугoслaвиje, ЛДИ, Вeтeрник, 1997.

Бабић, Јован: Морал и наше време, „Просвета“, Београд, 1998.Бaбић, Joвaн: Eтички прoблeм рaтa, „Глeдиштa“, бр. 9−10, Бeo-

грaд, 1985.Бaбић, Joвaн: Пaцифизaм – дa ли гa je мoгућe и пoтрeбнo мoрaлнo

зaснивaти, „Глeдиштa“, бр. 11−12, Бeoгрaд, 1985.Бaинтoн, Рoлaнд: Хришћaнски стaвoви o рaту и миру – Исто-

риjски прeглeд и критичкo прeиспитивaњe, „Aлфa и oмeгa“, Бeoгрaд, 1995.

Беланчић, Милорад: Умируjући лoгoцeнтризaм и рaт, часопис „Лучa“, бр. 2, Никшић, 1992.

Бубaњa, Пaвлe Б.: Филoсoфиja мирa, 2. издaњe, „Нaучнa књигa“, Бeoгрaд, 1993.

Вeлимирoвић, Никoлaj: Рaт и Библиja, Свeтoсaвскa књижeвнa зajeдницa, Бeoгрaд, 1997.

Вeкиo, Ђoрђo дeл: Прaвo, прaвдa и држaвa, „Плaтo“, Бeoгрaд, 1998.

Гaлeaнo, Eдуaрдo: Бити кao oни – Kултурa мирa и нeoкoлoниja-лизaм, „Гутeнбeргoвa гaлaксиja“ и „Вaљeвскa штaмпaриja“, Бeoгрaд−Вaљeвo, 1996.

Eнциклoпeдиja пoлитичкe културe, „Сaврeмeнa aдминистрaциja“, Бeoгрaд, 1993.

Илич, Иван: Право на заједништво, „Рад“, Београд, 1985.Ихaрa, Kрeиг K.: У oдбрaну jeднe вeрзиje пaцифизмa, „Глeдиштa“

бр. 11−12, Бeoгрaд, 1985.

Радови 16 (2012)

164

Јанић, Ђорђе: Нема мира безбожницима, предговор књизи Светог владике Николаја Велимировића, Рат и Библија, „Светосав-ска књижевна заједница“, Београд, 1997.

Joдeр, Пeри Б.: Шaлoм – Библиjскa рeч зa: спaсeњe, прaвду и мир, „Хришћaнски прeглeд“, Бeoгрaд, 1996.

Кант, Имануел: Вечни мир. Филозофски нацрт, „Гутeнбeргoвa гaлaксиja“ и „Вaљeвскa штaмпaриja“, Бeoгрaд−Вaљeвo, 1995.

Кнежевић, Милош: Европа иза лимеса, „Слободна књига“, Бео-град, 2001.

Лихт, Сoњa: Mир, у: Eнциклoпeдиja пoлитичкe културe, „Сaврe-мeнa aдминистрaциja“, Бeoгрaд, 1993.

Милетић, Андреја: Рат, у: Енциклопедија политичке културе, „Савремена администрација“, Београд, 1993.

Mилojeвић, Moмир Б.: „Схвaтaњe мирa у рaдoвимa Mихaилa Илићa“, у: Прaвнa и пoлитичкa мисao Mихaилa Илићa, Прaвни фaкултeт, Бeoгрaд, 1995.

Нaгрaдић, Слoбoдaн: Голуб и маслина. Књига о миру, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2003.

Нaрвeнсoн, Jaн: Пaцифизaм: филoзoфскa aнaлизa, „Глeдиштa“, бр. 11−12, Бeoгрaд, 1985;

Сачувати мир у Босни – митови, изазови, шансе (зборник радова), „Чигоја штампа“, Београд, 2011.

Симеуновић, Драган: Насиље, у: Енциклопедија политичке култу-ре, „Савремена администрација“, Београд, 1993.

Симић, Дрaгaн: Пoзитивaн мир – схвaтaњa Joхaнa Гaлтунгa, „Academia nova“ и „Aрхив Kљaкић“, Бeoгрaд, 1993.

Стojaнoвић, Mилojкo: Пoлeмoлoгиja и иринoлoгиja, oпшти дeo, „Нoмoс“, Бeoгрaд, 1993.

Taдић, Љубoмир: Нaукa o пoлитици, 2. издaњe, Бeoгрaдски издaвaчкo-грaфички зaвoд, Бeoгрaд, 1996.

Taсић, Ђoрђe: Прaвдa, oпшти интeрeс и друштвeни мир, у: O прaвди и прaвичнoсти, Дoм културe „Студeнтски грaд“, Бeoгрaд, 1995.

Хaрe, Р. M.: Mир, „Глeдиштa“, бр. 9−10. Бeoгрaд, 1985.Чомски, Ноам: Светски поредак – нови и стари, Студентски кул-

турни центар, Београд, 1996.


165

Шијаковић, Богољуб: „РАТ (и) РАТио(налност): Између рационал-ног насиља и насилне рационалности“, часопис „Луча“, бр. 2, Никшић, 1992.

Slobodan Nagradić

THE PROFIT LOGIC OF MODERN WARS AND THE(IM)POSSIBILITY OF PEACE

Summary

The paper tackles the etiology of the motivation behind econom-ic profiteering and its logic as one of the causes and goals of modern wars, especially those waged towards the end of the 20th and during the first decade of the 21st century as well as the ongoing ones. This makes their pacification and conflict resolution harder and even thwarts the efforts aimed for those purposes. Unlike the time of Kant, for instance, or even further back into the past, when wars were not necessary for economic development, especially market development, postmodern sophisticated wars are actually an encouragement to new economic cy-cles, investments and employment. Under these circumstances, it seems normal to pose the following questions. What is peace? How is it ob-tained and maintained in this day and age? What is a demarcation line between war and peace, and what theories considering it have been developed thus far?

Key words: war, violence, globalization, new world order, inter-national law violation, postmodern wars, irenologic and belicistic theo-ries, social and economical peace, peace movements, peaceful conflict resolution mechanisms.

Радови 16 (2012)

166

С. Лакета, РЕФЛЕКСИЈА И СВИЈЕТ ЖИВОТА... (167−177)

167

Саша ЛАКЕТА УДК 165.62Универзитет у Бањој Луци кратки научни радФилозофски факултет (претходно саопштење)[email protected]

РЕФЛЕКСИЈА И СВИЈЕТ ЖИВОТА − ПРИЛОГ ФЕНОМЕНОЛОГИЈИ САЗНАЊА −

Апстракт: Хусерлова дистинкција натуралног и натура- листичког става узета је као полазиште које је потребно за разрјешавање битних питања везаних за методолошку и теоријско-сазнајну апоретику, подједнако присутну у друшт-веним, хуманистичким и природним наукама. Показано је да се предрефлексивни сазнајни слој, присутан у ономе што ће Хусерл у посљедњим радовима назвати „свијет живота“, на битан начин задржао у основним методолошким конструк-тима савремене науке уопште. Хусерл, другим ријечима, учи да је појам рефлексије битно предрефлексиван и упућује на трансценденталну феноменологију као на мјесто извориш-та могућности другачијег и плоднијег приступа проблемима сазнања савремене науке.

Кључне ријечи: рефлексија, свијет живота, феноменоло-гија, позитивизам, натурални став, натуралистички став.

Слушајући битне налазе Хусерлове трансценденталне феноменологије, све науке, укључујући и друштвене и ху-манистичке, извориште својих могућности и класификације изналазе у оквиру тзв. натуралног става или оног нерефлек-тованог, саморазумљивог погледа на свијет који ће Хусерл у својим посљедњим радовима назвати – свијетом живота.

Радови 16 (2012)

168

Напори феноменологије се, истим, завршавају у критичкој елаборацији механизама путем којих се неиздиферинцирани, предрефлексивни, натурални став изображава у свој, наи-зглед, јасно и разговјетно елабориран, рефлексивни, натура-листички пандан.1

Битно је сажети и нагласити да Хусерлово инсистирање на евидентностима интуитивних сагледавања – најопштијег методолошког оквира Хуселове феноменологије присут-ног у свим њеним периодима − да рефлексију као такву, саморефлексију сазнајних моћи, већ поставља као полазиште које је, насупрот добрим намјерама – битно психологистич-ко и, самим тим, видјећемо, дефицијентно натуралистич-ко-позитивистичко. „Свако психолошко одређење је eo ipso психофизичко [...] сваки психолошки суд укључује у себи егзистенцијално постављање физичке природе, изричито или не.“2 То, опет, значи и да је психологизам утемељен на једној општијој онтолошко-филозофској поставци која се, у једном или другом виду, појављује битно неизмијењена кроз историју филозофије, али и да је сваки теоријско-сазнајни филозофски подухват утемељен на таквом онтолошком по-лазишту, знао он то или не, нужно носио психологистичка обиљежја.

Психологизам, у Хусерловом контексту, треба разумјети као недостатак који је, саморазумљиво, присутан у основи сазнајних напора уопште. Било да је ријеч о нетематски реф-лектованим, свакодневним искуственим подухватима, било систематским научним сазнањима, било највишим, фило-зофским, теоријско-сазнајним напорима који само сазнање, његову могућност, узимају за предмет свога пропитивања − психологизам, хтио не хтио, поставља и субјект и објект свога пропитивања у истовјетан, неупитан, околиш онога што називамо свијетом природе. Остаје у природном ставу, покушавајући, даље, да суоднос субјекта и објекта искаже у

1 Carr, D., The paradox of subjectivity, Oxford university press, New York − Oxford, 1999, pp. 83.

2 Huserl, E., Filozofija kao stroga nauka, Lijevak, Zagreb, 2003, str. 19−20.


169

виду корелативно-каузалне условљености.3 Увијек је ријеч о већ-неком субјекту који се односи према већ-некако датом објекту промишљања. Битно, ријеч је о теорији кореспондент-ности присутној чак и у оним филозофским концепцијама које увиђају и критикују недостатности сазнајних полазиш-та која претпостављају аналогију мишљења и бивствујућег, конкретно, о трансцендентално-идеалистичким филозоф-ским правцима. Укратко, сваки се од посебних филозофских праваца и наука, као дијелова свеопште филозофске универ- залности, утемељује у предрефлексивним, натуралним, само-разумљивим полазним позицијама. Сам појам рефлексије је предрефлексиван, битно припадан свијету живота.

Наравно, треба нагласити да термин/ појам рефлексије није био стран ни Хусерловом терминолошком апарату и да је, у великој мјери, одиграо битну улогу у интерним фено-менолошким превирањима − у разликовању дескриптивне и трансценденталне феноменологије.

Наиме, Хусерл је придавао вриједност и важност само оним непосредно искусивим сазнањима или интуицијама које су дате са потпуном аподиктичком евиденцијом. Начин на који је у Логичким истраживањима требало осигурати евидент-ности носио је, управо, назив рефлексије. Временом, Хусерл је увиђао да овај појам/ термин са собом носи имплицитну на-туралистичко-позивистичку и, сходно томе, психологистичку значењску заоставштину, непримјерену новопридошлим на-лазима транценденталне феноменологије. Иако „рефлексија“ и даље остаје присутна у Идејама 1, у истом дјелу Хусерл инсистира на појму редукције, који за задатак има да нас ос-лободи било којег апстрактног, спекулативног значења и при-роде свијести.4 Редукција треба да укаже на разликовање пси-холошке и трансценденталне свијести, (дескриптивно) пси-холошке и трансценденталне феноменологије – психолошке

3 Levinas, E., Theory of intuition in Husserl’s phenomenology, second edi-tion, Northwestern university press, Evaston, 1995, pp. 15.

4 Moran, D., Husserl and the crisis of the European sciences, The proper ambition of science, Routledge, London − New York, 2000, pp. 131.

Радови 16 (2012)

170

и феноменолошко трансценденталне рефлексије. „Оно што сагледавам посредством психолошке рефлексије као „моју“ објективацију, посредством трансценденталне рефлексије са-гледавам као „само-објективирање“, или, могли бисмо такође казати, као објективирано посредством трансценденталног „Ја“.“5

Гдје је проблем? Рефлексија није ни строго феноме-нолошки ни строго филозофски појам. Она је, рекли бисмо, нешто што је одлика сваког самосвјесног бића. Не подра-зумијева, битно, систематски, „административни“, елабо-рантски, бирократски, научни или, генерално, методско-тео-ријски став било којег облика.

Рефлексија у своме основном, дословном смислу значи „савијање унатраг“ ка унутрашњим доживљајима свијести. Сваки мисаони „отклон“ од спољашњих импресија, иску-става и идеја и повратак ка интерним самопропитивањима, присјећањима, „инспекцијама“ или, уједно, „ревизијама сопства“, претпоставља непосредни, природни, рефлектив- ни „став“. Другим ријечима, назив рефлексија може понијети сваки, нећемо рећи психолошки, него (просто)душевни „став“. Када се непосредност душевног изопшти у посред-ност психолошке рефлексије-рефлексије, дакле, оног тренут-ка када се о рефлексији започне рефлектовати – када сама моћ и могућност рефлексије постане и проблем и објекат самопропитивања − тада можемо говорити о научној и/или филозофској рефлексији, о научном или филозофском зау-зимању теоријског става − о позицији/ ставу у којем „сазнање, које је природном мишљењу најразумљивија ствар, стоји ту одједном као мистерија“.6

Природна, инхерентно људска, душевна рефлексија не рефлектује о самој себи. Она, уколико рефлектује, увијек рефлектује о себи као постављеној у неком већ датом сви-јету. Душевна рефлексија је увијек рефлексија о души у

5 Huserl, E., Psychological and transcendental phenomenology and the confrontation with Heidegger, Edmund Husserl-collected works, Kluwer aca-demic publishers, Boston/London, 2003, pp. 246.

6 Хусерл, Е., Идеја феноменологије, Бигз, Београд, 1975, стр. 31.


171

свијету и на одређени начин, ваљда нећемо претјерати – души свијета. Свијет никада није насупрот душе, он може бити само моје-насупрот.7 Може бити само просторно-вре-менски свијет којему, нужно, припадам. Околни свијет ду-шевнога није напросто свијет ствари, казаће Хусерл, него, увијек, ствари у оваквој или онаквој употреби. Истим, није ни заједнички свијет простих, аутономних индивидуа, него индивидуа које су чланови виших, персоналних, социјалних/ комуналних јединстава. Свијет душевнога је свијет оруђа, оружја, одјеће, свакодневних потрепштина, обичаја, лите-рарних и умјетничких дјела уопште, печата, грбова, рели-гиозних, правних и државних принципа и знамења, уједно, свијет затечене културе и личности неодвојиво повезаних са културним, правилима.8 Жива, личност „зна“ и „разумије“ себе као члана јединства вишег реда.9 Тачније, живи своју условљеност заједницом. Душа личности је, једноставно, носилац јединства релације човјек − затечени свијет. Никако једно насупрот другог, него жива, неапстрактна, симбиотич-ка корелација Ја−свијет. Овдје, у природно-душевном „ста-ву“, свијет и даље остаје околни, дакле, још не „објективни“ свијет натуралистичког става. Чак и када се, славећи, сумњајући или јадикујући над таквим свијетом, наизглед, постављамо насупрот свијету, чак и ако га негирамо – ми, за-право, само негирамо један од модуса постављености душе/ личности у свијету. Славимо, сумњамо или јадикујемо над (не)испуњеним очекивањима од свијета. Из свијета се могу избацити неиспуњена очекивања. Он може бити ту и тамо другачији него што сам га замишљао, али свијет у смислу генералне тезе – генералног увјерења и скоро анимистичког прихватања његове присутности − и даље остаје ту.10

7 Huserl, E., Ideje za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju, Breza, Zagreb, 2007, str. 63.

8 Huserl, E., Ideas II, Studies in the phenomenology of constitution, Kluwer academic publisher, London, 1989, pp. 191.

9 Исто, стр. 192.10 Huserl, E., Ideje za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju,

Breza, Zagreb, 2007, str. 64.

Радови 16 (2012)

172

Два начина рефлектовања, како видимо, претпостављају и два става – два погледа на свијет: натурални, душевни или персонални „став“, како га Хусерл назива у Идејама 2, и на-туралистички став. Проста душа већ посједује поглед према свијету. Још ближе, она је увијек у свијету. Увијек мање од става и увијек ближе некој врсти постављености. Душевно је, насупрот научно-психолошком, прихваћено здраво за го-тово, рекли бисмо. Оно је простодушно. Или, сликовито и са дозом великог уважавања, душевно је онај увијек са земљом на Ти − сељак у мени. Једноставно доживљавање сопства, једноставно претпоставља и доживљава свијет. Свијет је, казаће Хусерл, корелат натуралног става.11 Он је увијек присутни хоризонт. Искушавамо га као оно што је напросто ту – „предручно“. Али, он је и предио сталног, неупитног мјеста коректуре било којег теоријског става. То да свијет јесте, да је увијек унапријед дат као постојећи, представља саморазумљивост натуралног става, апстраховану и транс-поновану на цјелокупно научно мишљење и сва филозофска питања.12

Пратећи Себастијана Луфта, натурални став треба означити као онај феноменолшки појам који је претрпио највише погрешних интерпретација приликом рецепција Хусерлове филозофије.13 Не треба много промишљати да би се открио разлог таквог неразумијевања. Јер, прије све-га, нећемо много погријешити ако кажемо да је већ и сам појам натурални став контрадикоторан и самоурушавајући, натуралистичка изведеница. Натурални став не познаје себе као натуралног, нити рефлектује о себи као о ставу било које врсте. Не припада самом себи. Именовати натурални став већ значи помјерити се на раван која га превазилази, значи од не-посредно душевног прећи на инструментално, техничко, на-учно, психолошко и филозофско, али, то је оно што је битно,

11 Исто, стр. 111. 12 Хусерл, Е., Криза европских наука и трансцендентална филозофија,

Дечје Новине, Г. Милановац, 1991, стр. 94.13 Luft, S., Husserl’s notion of the natural attitude and the shift to transcen-

dental phenomenology, Analecta Husserliana, LXXX, pp.114−119.


173

и даље се задржати у оквирима генералне тезе натуралног „става“.14 Рефлектовати, али, ипак, увијек, мање или више, прихватати неосвијешћену, предрефлективну, битну одлику натуралног става. Ово мање или више – једна од неизгово-рених, али јасних теза феноменологије – јесте извориште јединства различитости научних и филозофских поставки и праваца, различитости које претпостављају заједничку, а не-упитну идеју датости свијета. Саморазумљивост важећу за све.

Као што у натуралном ставу постављање насупрот сви- јета значи увијек моје-насупрот, тако и у било којем теоријском ставу датост свијета, генерална теза/ претпоставка натурал-ног става, остаје нетакнута. Свако ново постављање или ново негирање, било која нова научна и теоријска позиција уоп-ште, увијек остаје у постављању или негирању посебности природе мноштва датости појмљених као већ-присутних у већ-датом свијету − у постављању неодвојивом од универ-залног, а неупитног увјерења о датости свијета.15

Како дефинисати натуралистички став? Најкраће, тема-тизован/ рефлектован натурални „став“ јесте натуралистички став. Тематизацију би требало схватити као коначно свеме-тодско утврђивање, „цементирање“ генералне тезе натурал-ног „става“.16 Другачије, натуралистичко полазиште може-мо одредити као „апстрахујућу брутализацију“ натуралног „става“, математичко, логичко и традиционално-филозоф-ско осиромашење његове нетематизоване, „одушевљене“, пуноће. Можемо казати, сваки натуралистички став је, усљед саморазумљивог, нерефлектованог прихватања генералне тезе натуралног „става“ – по природи натурални став. То не значи и да је натурални став, нужно, натуралистички. Разликовање је битно. Оно што се у натуралном ставу при-

14 Huserl, E., Ideas II, Studies in the phenomenology of constitution, Klu-wer academic publisher, London, 1989, pp. 190−194.

15 Landgrebe, L., The world as a phenomenological problem, Philosophy and phenomenological research, vol.1, No.1, 1940, pp. 41.

16 Арсовић, З., Феноменологија и Европа, Видици, Бања Лука, 2008, стр. 168.

Радови 16 (2012)

174

хватало на непосредно саморазумљив, нетематизован, начин, постало је најопштији теоријски оквир – принцип, неупитан општетеоријски поглед на свијет. Постало је став у дословном смислу ријечи. Став је увијек неко полазиште или позиција наспрам нечега, у овом случају према/ насупрот свијета. По-ставити се наспрам нечега, опет, значи то нешто схватити као предмет, чињеницу – позитивитет. У натуралистичком ставу се губи она увијек моја-наспрамност. Нестаје, па ма-кар и нерефлектовано, јединство човјека и свијета, субјекта и објекта, а успоставља се хијатус између истих. Поставити се насупрот и притом изгубити елемент увијек моје насупротт-ности, значи, најкраће, зазузети рефлексивно-теоријски; ин-струментални, технички став. И рефлексија и теорија већ јесу – став. Познају оно што, наизглед, доводе у питање. Било да, сходно преднововјековљу, предност дамо непристрасном (теоријском) посматрању предмета пропитивања, било, сход-но нововјековљу, рефлексији сазнајних моћи, и један и други став нешто претпостављају.

У чему се састоје наведене грешке у рецепцији Хусер-лових пропитивања натуралног става? Натурални став не би требало разумјети као полазиште насупрот којег феномено-лошка филозофија гради и установљава мјесто своје посеб-ности. Такво разумијевање натуралног става карактеристич-но је за традиционално-филозофске, а не феноменолошке позиције и правце. Из разумијевања/ одбацивања „наивно-сти“ и валидности натуралног става настаје западно-фило-зофска дихотомија докса-епистеме. 17

Неразумијевања Хусерловог поимања натуралног става произилазе из амбиваленција присутних у самом Хусерловом мишљењу. У Идеји феноменологије, натурални став је назван „природно мисаоно држање“. Тај назив упућује на теоријски став који ће се у Идејама 1. означити као „теорија наивног реализма“. И једна и друга концепција подразумијевају разликовање спрам оригинално филозофског става који претпоставља отклон од нерефлектованих саморазумљивости

17 Thurnher, R., Свијет живота и знаност у Едмунда Хусерла, Живот са смислом, Крајина, Бања Лука, 2009, стр. 30−31.


175

натуралног става. Са Идејама 2. и Кризом наука, гдје нату-рални став коначно задобија назив „свијета живота“, долази до преокрета у Хусерловој филозофији у којем се натурал-ни став више не сагледава као искривљени, релативистички, приказ нечега што посједује своје филозофско-научно, по-себи, насупрот чему треба поставити и на чему треба сагра-дити битно филозофски/ теоријски став, него као „став“ већ бременит значењима и смислом. Посљедњи смисао и задатак трансценденталне редукције завршава у указивању оних кон-ститутивних дјела свијести који сваки од таквих смисаоно-значењских структура свијета живота исказују као ин-тенционалне/ свјесне творевине из којих тек израстају и на којима се темеље изведене, исконструисане, научне и фило-зофске концепције. Ниједна дотадашња теорија, било научна, било филозофска, па ни Кантова (по Хусерловим ријечима), није тематизовала ове најдубље структуре истинске транс-цендентално-феноменолошке субјективности.18 И наука и филозофија задржавају исти заједнички нерефлектовани оквир који онемогућава потпуну квалитативни дистинкцију научног и филозофског става. Посљедњи, несрећни израз таквог неразликовања јесте управо сцијентистички позити-визам, који скривено присутан у свим дохусерловским фи-лозофским концепцијама, саму филозофију напослијетку – обезглављује.19


Арсовић, З., Феноменологија и Европа, Видици, Бања Лука, 2008.Landgrebe, L., The world as a phenomenological problem, Philosophy

and phenomenological research, vol.1, No.1, 1940.Levinas, E., Theory of intuition in Husserl’s phenomenology, second

edition, Northwestern university press, Evaston, 1995.Luft, S., Husserl’s notion of the natural attitude and the shift to tran-

scendenta phenomenology, Analecta Husserliana, LXXX.18 Хусерл, Е., Криза европских наука и трансцендентална филозофија,

Дечје Новине, Г. Милановац, 1991, стр. 95.19 Исто, стр.7.

Радови 16 (2012)

176

Moran, D., Husserl and the crisis of the European sciences, The proper ambition of science, Routledge, London − New York, 2000.

Thurnher, R., Свијет живота и знаност у Едмунда Хусерла, Живот са смислом, Крајина, Бања Лука, 2009.

Huserl, E., Filozofija kao stroga nauka, Lijevak, Zagreb, 2003, str. 19−20.

Huserl, E., Psychological and transcendental phenomenology and the confrontation with Heidegger, Edmund Husserl collected works, Kluwer academic publishers, Boston/ London, 2003.

Хусерл, Е., Идеја феноменологије, Бигз, Београд, 1975.Huserl, E., Ideje za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju,

Breza, Zagreb, 2007.Huserl, E., Ideas II, Studies in the phenomenology of constitution, Klu-

wer academic publisher, London, 1989.Хусерл, Е., Криза европских наука и трансцендентална филозофија,

Дечје Новине, Г. Милановац, 1991.Carr, D., The paradox of subjectivity, Oxford university press, New

York-Oxford, 1999.

Saša Laketa

REFLECTION AND THE LIFEWORLD: CONTRIBUTION TO THE PHENOMENOLOGY OF KNOWLEDGE

Summary

Husserl’s distinction of natural and naturalistic attitude was taken as the starting point that should help us decipher the important issues re-lated to the methodological and epistemological problems equally pre-sented in the humanities, social and natural sciences. It is shown that the pre-reflexive cognitive layer - which is already present in the phenom-enon, that would in Husserl’s later works be nominated as lifeworld, has in substantial manner kept its presence in basic methodological constructions of modern sciences in general. In other words, Husserl teaches us that the very notion of reflection is crucially pre-reflexive by its nature pointing out to the transcendental phenomenology as a source


177

of possibilities of a different and fruitful approach to the epistemologi-cal problems of the modern science.

Key words: reflection, lifeworld, phenomenology, positivism, natural atitude, naturalistic atitude.

Радови 16 (2012)

178

Б. Бабић, ПОИМЕНИЧЕНИ ПРИДЈЕВИ У СРПСКИМ НАРОДНИМ... (179−194)

179

Биљана БАБИЋ УДК 821.163.41.09:398Универзитет у Бањој Луци кратки научни радФилолошки факултет (претходно саопштење)[email protected]

ПОИМЕНИЧЕНИ ПРИДЈЕВИ У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПОСЛОВИЦАМА ВУКА КАРАЏИЋА

Апстракт: Рад је посвећен анализи поименичених при-дјева у збирци пословица Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, које је сакупио Вук С. Караџић. Процес поименичавања (супстантивизације) при-дјева у пословицама повезан је са тежњом да се израз учи-ни језгровитим, живим, изражајним, без сувишних ријечи. Стална употреба придјева са именицом коју одређује учи-нила би језик пословице тешким, а један од начина да се то превазиђе јесте поименичавање придјева.

Кључне ријечи: придјев, именица, поименичавање (суп-стантивизација), пословице.

1.0. Као усменокњижевни облик, пословице одликује стабилна језичка структура, која чува старије језичко стање, па су у том смислу пословице заиста праве ризнице народ-ног језика. Пословица је изведена ријеч и означава нешто што се казује послије слова (ријечи), послије говора или бесједе и, обично, у виду закључка, а представља на ос-нову искуства насталу животну истину која се преноси с нараштаја на нараштај.1 Иако је термин пословица први код

1 Пословица се према Rečniku književnih termina дефинише као „Sažeta, zaveštajna formulacija iskustva, jezgrovito izrečeno opažanje prihvaćeno u tradiciji“ (стр. 584).

Радови 16 (2012)

180

Срба употријебио Захарије Орфелин,2 тек га је Вук Караџић увео у званичну употребу, тврдећи да у народу нема имена за пословице: „Колико је мени до сад познато, у народу на-шему нема имена за пословице него кад се која хоће да рек-не, обично се говори: Штоно (има) ријеч; или: Штоно стари веле; или: Штоно бабе кажу и. т. д.“. Наравно, Вук је уочио разлику између пословица и њима сличних структура (изре-ка, сентенци) те је у наслову саме збирке (и првог и другог издања) прецизирао да су, поред пословица, њом обухваћене и „друге различне као оне у обичај узете ријечи“. Међутим, Вук нигдје касније у тексту није експлицитно навео у чему се састоји та разлика. Пошто за нашу анализу и није од нарочи-те важности какава је разлика између пословица и „у обичај узетих ријечи“, то се нећемо ни упуштати у њихово теорет-ско разматрање. Прву збирку народних пословица Народне српске пословице и различне као оне у обичај узете ријечи Вук је штампао на Цетињу 1836. године, а посветио ју је Пе-тру Петровићу Његошу. Друга пак збирка, изашла 1849. годи-не у Бечу, богатија је садржајем (садржи 4089 пословица) и управо због тога представља наш истраживачки корпус.

2.0. Штампајући српске народне пословице Вук Кара-џић је скренуо пажњу да ће ради боље разумљивости са-мих пословица додавати ријечи које „ђекоји кашто у говору изостављају“: „Да би се пословице лакше разумјети могле, ја сам код многијех додавао по коју ријеч; а да би читатељ од-мах познати могао, што је пословица народна, што ли је мој додатак, пословице су штампане већим ... црквеним словима. Које су ријечи у пословици заграђене, оне ђекоји кашто у го-вору изостављају“.3

2 Мирослав Пантић је у Поговору народних пословица Вука Караџића (стр. 573−647) дао хронологију употребе самог термина код Срба почев од Захарија Орфелина (у дјелу Искусни подрумар, 1783), преко Доситеја (Совјети здравог разума, 1784) и Јована Мушкатировића (Причте илити по простому пословице, тјемже сентенције илити реченија, 1787) па све до Вука Караџића.

3 Караџић, 1836: VIII−IХ.


181

Наиме, у пословицама се мисао изражава јасно и кратко и, с тим циљем, поједине ријечи могу да буду изостављене. Илустрације ради, навешћемо пословице Вино и мудрога побудали (35), Пијан и тријезан не могу се слагати (247) у којима је именица (човјек) могла бити изостављена, па да и на основу самог придјева буде јасно на шта се односи, управо зато што је придјев на себе преузео супстантивну функцију. Енциклопедијски речник модерне лингвистике за супстан-тив каже да се „upotrebljava da označi klasu imenica (koje se tradicionalno definišu kao „supstance“, tj. nazivi osoba, mesta, predmeta itd.) zajedno sa onim stavkama koje funkcionišu kao imenice, mada nemaju neka od formalnih obeležja te klase (takvi su npr. pridevi u imeničkoj ili ‘supstantivnoj’ funkciji, kao dežurni, stara i sl.)“ (Кристал, 1999: 357). Будући да су придјеви у српском језику промјенљива врста ријечи која је несамостална у односу на именице,4 занимљиво је видјети шта се пак деси у случају када се придјев осамостали. У суштини, тада се ради о поимениченом (супстантивизова-ном) придјеву, који, и даље, има облик придјева али је попри-мио особине именице, тј. у реченици може да има функцију коју има именица (функцију субјекта или објекта). Питањем поименичавања придјева код нас бавило се више аутора, међу којима издвајамо Стевановића (1980: 341), Белића (1999: 256), Клајна (2003: 379) и Копривицу (2003: 267).

Супстантивизовање придјева је појава својствена већ старословенском језику, који је ту особину развио угледајући се на грчки језик. Према Р. М. Цејтлин, таква употреба придјева је „одна из характерных черт старославянского языка сформировавшихся под влиянием греческога“.5 Ста-рословенски језик је био на таквом степену развоја гдје је постојала знатно већа блискост придјева и именице него у савременим словенским језицима, тј. у старословенском језику именице и придјеви се нису формално разликова-ли, једно се могло употребљавати умјесто другог. Према томе: „Чем дальше в старину, тем большее сходство прила-

4 Стевановић, 1980: 85; Симић, Јовановић, 2007: 81. и др. 5 Цејтлин, 1977: 94.

Радови 16 (2012)

182

гательных с существительными“ (Потебња, 1958: 97−98). Међутим, при другој подјели ријечи на врсте, која је отпо-чела у индоевропској епохи а завршила се у прасловенској, дошло је до подјеле имена на именице (nomina substantiva) и придjеве (nomina adiectiva), да би се придјеви и „дефини-тивно осамосталили тек кад су формирали придевски вид као своју специфичну морфолошку категорију“ (Маројевић, 2000: 19−20). Одређени придјевски вид преузео је на себе функцију супстантивизирања и „сасвим заменио именицу“ (Белић, 1999: 258). У пословици, на примјер, Луди се пење да високо сједе; а кад буде до бесједе, каје се што онђе сједе (171) умјесто синтагме (луди човјек) стоји придјев одређеног придјевског вида, који поименичавањем преузима улогу име-нице те такође и њену синтаксичку функцију, субјекатску умјесто атрибутске.

У лингвистичкој литератури већ je примијећено да је тешко одредити када се у реченици ради о супстантивизира-ном придјеву, а када о изостављању именице. Потебња чак сматра да у многим случајевима испуштања именице није било и да нема потребе претпостављати изостављање ријечи типа „человек, женщина и т. п. в случаях… родной, -ая; боль-ной, -ая“.6 Позивајући се на С. Бабића, И. Клајн закључује да „нема оштре границе између поименичења придева и обичног изостављања именице“ (Клајн, 2003: 382; Бабић, 1991: 48). Слично, разматрајући супстантивизоване придјеве у чешком и у српском језику, закључује и В. Копривица, тврдећи да се у процесу супстантивизације може уочити више стадијума те да граница „између простог испуштања именице и суп-стантивизованог придева није сасвим одређена, посебно код елиптичне (индиректне, посредне) супстантивизације“ (Ко-привица, 2003: 268). Ако пак обратимо пажњу на пословице из Вукове збирке: Будале куће зидају, а мудри их купују (30), Није за ћелава чешаљ (као ни за слијепца огледало ни за глу-ха свирач) (215), видимо да наизмјенична употреба именице и придјева (будале : мудри, ћелава : слијепца : глуха) прије указује на могућност употребе придјева умјесто именице

6 Потебња, нав. дјело, стр. 46.


183

(супстантивизација придјева), али исто тако облици мудри, ћелава, глуха могли би бити напросто придјеви, тј. атрибути неизреченој именици људи/човјек.7 С друге стране, послови-ца Сита (госта) частити, и богата (пријатеља) даривати, тешко је (285) прије указује на могућност испуштања име-нице, јер Вук у загради додаје изостављене именице. Прет-ходно наведени примјери тичу се поименичених придјева са значењем лица у српским народним пословицама из Вукове збирке, али се исто може рећи и за придјеве који не означавају лица, на примјер: Помози цвјетна и велика (и још двије три око ње)! (т. ј. неђеље) (255), а о томе више у сљедећој тачки.

Премда су најчешће поименичени придјеви, и друге врсте ријечи могу бити у улози супстантива,8 али ми ћемо се овом приликом ограничити само на придјеве. Такође, из ана-лизе ћемо изоставити сустантивизацију у којој су придјеви уз синтаксичку функцију именице често преузели и њену деклинацију те су и у рјечницима наведени као именице, на примјер: млада, благо, добро, зло и слично. У оквиру твор-бе ријечи овај „derivacioni proces kojim jedna jedinica pristupa novoj klasi reči ne dodajući afiks“ назива се конверзија.9

2.1. Полазећи од претходно изнесених чињеница, сма-трамо да је супстантивизоване придјеве у пословицама битно освијетлити имајући у виду сљедеће:

1) употребу облика одређеног придјевског вида поимениче-них придјева, што се сматра уобичајенијим, поред форми неодређеног вида,

2) употребу поименичених придјева са значењем лица, што је знатно чешће, поред поименичених придјева са значењем ствари, појаве или нечег другог и

3) употребу поименичених придјева у комбинацији са неком другом ријечи која их одређује.

2.1.1. Већ смо истакли чињеницу да је уобичајеније да се поименичени придјеви појављују у форми одређеног него неодређеног придјевског вида. Иначе, оба придјевска

7 Уп. Бабић, 1991: 48. 8 Уп. Клајн ,2003: 381−382, Копривица, 2003: 267.9 Кристал, 1999: 181.

Радови 16 (2012)

184

вида имају описни придјеви док остали придјеви долазе само у облику одређеног или у неким падежима само у облику неодређеног вида.10 Још у старословенском језику одређени вид преузео је функцију „супстантивизирања, јер чим се употребљава одређени вид, он се узима за нешто што је по-знато или о чему је било говора; тада се именица могла да пропусти“ (Белић, 1999: 256). Разлика између неодређеног и одређеног придјевског вида, граматички гледано, сачувана је до данас у номинативу (=акузативу) једнине м. рода, генити-ву (=акузативу) једнине м. р, дативу и локативу једнине м. и с. рода. У свим осталим случајевима, разлика је у акценту и у дужини наставачког слога.11 Пошто се поименичени придјеви оба вида рјеђе јављају у једнини и представљају стилистички маркирану категорију којом се интензивније наглашава осо-бина, разумљиво је да смо у нашој анализи акценат ставили управо на једнинске облике.

Поименичени придјеви одређеног вида потврђени су у сљедећим пословицама из Вукове збирке:

а) Номинатив једнине Више ваља један ваљан него слаби да је златан (35).Док се прави не намучи, не може се криви наћи (66).Луди се пење да високо сједе; а кад буде до бесједе, каје се што онђе сједе (171).Страшиви дома долази (296).Што луди залуди, сто мудријех не лијече (357).

б) Генитив једнине Ђе нема маленог нема ни големог (ђетета) (75).Од живога штогођ, а од мртва ништа (233).Од туђега туга бије (236).Паре од мртвога жива чине (246).Тако ми Бог душу од нечастивога сачувао (300).Чувај ти мене од свога, а од туђега ћу се ја сам (чувати) (350).

10 Уп. Белић, 1999: 259; 260.11 Стевановић, 1980: 166.


185

У млађега поговора нема (333).У мушкога је срамота под петом, а у женскога међу очима (333).

в) Датив и локатив једнине Ласно је здравому болеснога савјетовати (166).Лијеном Бог не помаже (169).Помози Боже лукавоме, а правоме није од преше (254).У туђему није нигда свога (337).Поклони се махниту ка и свету (253).

г) Акузатив једнине Боље је доброга служити него рђаву заповиједати (23).Ласно је здравому болеснога савјетовати (166).Вино и мудрога побудали (35).Мртвога већ зуби не боле (183).Мутав мутавог најбоље разумије (184).На сиротнога сваком је лака рука (191).Несрећнога лубарда бије (209).Што не слуша свога старијега (316).Удри, Боже, кривога, а прави је одавно погинуо (331).

На основу издвојених примјера, не би се могло рећи да је доминантнија употреба придјева одређеног вида у једном падежу у односу на остале падеже карактеристичне с обзиром на вид. Граница између одређеног и неодређеног придјевског вида, међутим, у српском језику није строго де-финисана.12 У суштини, та граница доста је лабилна, па се у

12 Разлоге неодређености употребе одређеног и неодређеног придјев-ског вида у српском језику објаснио је Белић, који сматра да су због атри-бутске употребе придјева уз замјенице нарушени стари односи. „Као што смо видели, заменице носе своје значење у своме корену или основи. Због тога су оне у придевској употреби могле добивати и облике неодређених и одређених придева са истим значењем. Зато и придеви који уз њих стоје, иако би се могли управљати према значењу заменице, губе разлику међу видом, јер је сад носилац одређености или неодређености сама за-меница, која то по свом корену или по својој основи значи... Нема сумње да је ова колебљивост придевскога вида уз заменице знатно утицала да се и у другим приликама поремете стари односи“ (Белић, 1999: 258−259).

Радови 16 (2012)

186

оваквим случајевима „нарочито за лица м. рода, може употре-бити и неодређени вид“ (Белић 1999: 256−257). То показују и примјери употребе придјева неодређеног вида поимениче-них придјева пронађени у пословицама из Вукове збирке:

а) Номинатив једнине мушког рода Богат једе кад хоће, а сиромах кад може (16).Болан се пита, а здравоме се даје (21).Брз се много пута преметне, па га и тром стигне (29).Више ваља један ваљан него слаби да је златан (35)Готов као бос у трње (45)Дужан кесе не веже (71).Здрав болесну не разумије (89). Јеко јечи а здрав звечи (113).Кад се лијен накани, сав свијет попали (120). Луд не зна за шалу (171).Луд није ником мио, а луду је сватко (171). Луд се по смијеху познаје (171).Луду махни, а луд се помами (171).Млад може а стар мора умријети (180). Млад не хоће а стар не може (180).Млад се нада напретку (180). Мрда као болестан око нездрава (183).Мутав мутавог најбоље разумије (184).Најмио се зао у горега (186).Не плаче слијеп што није лијеп, већ што не види бијели свијет (208).Вјешт гору ломи (234).Паметан полако иде а брзо дође (246).Пијан и тријезан не могу се слагати (247).Прав се смије, а крив се крије (259).Предобар недобар (261).

Примјери из Вуковог језика којим Белић илуструје изречено су: мој до-бри пријатељ али мом бијелу двору, некакав драгоцени прстен али некакав богат трговац итд.


187

Препоштен непоштен (261).Сит гладну не вјерује (286).Скуп више плаћа, а лијен даље иде (288). Хитар одвише срећу прескаче (341).Чег’ се мудар стиди, тим се луд поноси (345).Што глув не чу то пристави (354).Што дијете издере и пијан изједе (пропало је) (355).Што један луд баци камен у бунар, десет паметних не могу га извадити (356).Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити (356).Што луд раздере и пјан попије, штета је (357).Што пјан изједе и луд издере, грјехота је (359).Што сит изије а пјан попије то штета носи (360).Што тријезан мисли, (то) пијан говори (360).Шут с рогатим не може се бости (362).

б) Генитив једнине мушког и средњег родаКлони се луда као и света (135).Ко крива жали, правом гријеши (144).Од живога штогођ, а од мртва ништа (233).Од немила до недрага (н. п. потуцати се) (234).Од невјешта и гора плаче (234). У богата на глас, а у сиромаха на част (иди) (325).Ни у мртва проговора, ни у мудра поговора (224).

в) Датив и локатив једнине мушког и средњег родаБоље је доброга служити него рђаву заповиједати (23).Здрав болесну не разумије (89). Луд није ником мио, а луду је сватко (171).Луду махни, а луд се помами (171).На младу је, зарашће (189).Тешко је шуту с рогатим бости се (314).Уклони се пијану као и луду (332).Опростити је по суду а заборавити по луду (240).

Радови 16 (2012)

188

г) Акузатив једнине мушког и средњег родаБоље се удати за стара који што има, него за млада који нема ништа (25). Волим у добра служити но у рђава заповиједати (38).Жалосна и невољна ласно је расцвијелити (79).Ласно је луда преварити (166).Ласно је неваљала на зло навратити (166). Није за ћелава чешаљ (као ни за слијепца огледало ни за глуха свирач) (215).Пођи за стара, пођи за цара; пођи за млада, пођи за врага (252). Попљешти бијесна да је бјешњи (255). Пошљи луда на војску пак сједи те плачи (257). Сита (госта) частити, и богата (пријатеља) даривати, тешко је (285).Тешко је оката преварити (314).Ћелава је ласно обријати (323).Шаљи луда на војску, па за њим бугари (351).

На основу издвојених примјера очигледно је да су бројније пословице које садрже поименичене придјеве у форми неодређеног вида, те констатација да је уобичајенија појава супстантивизoваних придјева у облику одређеног него неодређеног придјевског вида, не вриједи за послови-це. Када се придјеви који нису поименичени употребљавају у атрибутској служби, и у једном и у другом виду долазе подједнако често.13 Наравно, поименичени придјеви могу бити и у субјекатској и у објекатској служби у оба вида, али је дистрибуција унеколико другачија. Уколико погледамо учесталост употребе неодређеног вида по падежима, еви-дентно је да је у номинативу убједљиво највише поимени-чених придјева неодређеног вида, чак и нешто више него у свим осталим падежима заједно. То упућује на закључак да је функција субјекта код поименичених придјева неодређеног вида у пословицама чешћа од објекатске функције. С друге

13 Стевановић, 1980: 343.


189

стране, код поименичених придјева одређеног вида чешћа је функција објекта.

2.1.2. У нашем истраживачком корпусу пронађено је го-тово три стотине пословица са супстантивизованим придје-вима, а од тога броја већина њих садржи придјеве са значе-њем лица, док приближно једну седмину чине пословице са придјевима који се односе на нешто друго само не на лице. Нас је, прије свега, занимало да установимо које именице су у питању, као и у ком виду су употријебљени супстантиви-зовани придјеви који се не односе на лица. Белић сматра да је при употреби придјева ж. р. који се не односе на лице у питању елипса именица женског рода као и то да се „одав-де развило да женски род значи уопште реч, ствар или сл.“ (Белић, 1999: 257). Белићева констатација се може допунити чињеницом да се код елиптичке супстантивизације „обавезно задржава род испуштене именице“ (Копривица, 2003: 268) и, иако то јесте најчешће женски род, има и примјера употребе мушког рода, као и средњег рода.

Потврде за изостављену именицу женског рода су сљедеће:

1) ријеч Бољу ћеш чути него ћеш рећи (28),14 Лијепа (ријеч) лијепу иште (169), Ружна ружну иште (ријеч) (273), Царска се (ријеч) не пориче (343), Старија је Божја но царева (294),

2) вољаДа је на пасју (вољу), ниђе коња не би било (50), У Божју се нико не меће (325),

3) сузеВи пјевате, а нама крваве полијећу (35),

4) љубавБог ти и братска! (19)15, Тако ме братска не попрла (298),

14 Ово је једини примјер гдје компаратив обавља службу објекта. Уп. и Јовановић, 2004: 415.

15 „Кад ко што моли кога, и да речемо да се овђе мисли братска љубав; али на другијем мјестима говори се овако у женскоме роду а не може се казати за што, н. п. Обријала главу на хајдучку...“ (Караџић, 1849: 19).

Радови 16 (2012)

190

5) рукаКо лијевом перчин држи, десном сијече кудијер хоће (144), Тако ми лијева десној не помогла (302),

6) заповијест Пошљедња прву убија (заповијест, уредба, ријеч и т. д) (257),

7) недјеља Помози цвјетна и велика (и још двије три око ње)! (т. ј. неђеље) (255).

Полазећи од наведених примјера, можемо да закључимо сљедеће:

– уз именицу ријеч у највећем броју случајева долази поименичени придјев; а поред ње ту су још и: воља, сузе, љубав, рука, заповијест (уредба) и недјеља,

– описни придјеви нешто су бројнији него остали (лијепа, ружна, цвјетна, велика итд), али, иако опис-ни придјеви имају оба придјевска вида, та разлика у женском роду је прозодијске природе те им у ствари и не можемо утврдити вид,

– присвојни придјеви на -ски и -ји (тј. -ска и -ја у ж. роду) имају само одређени вид и као поименичени придјеви у женском роду потврђени су примјерима: божја, царска, братска, пасја,

– присвојни придјеви на -ев имају неодређени вид, а пронађен је свега један примјер (царева) и

– један придјев временског значења (последња) долази у форми одређеног вида.

У само двије пословице присутан је мушки род придјева:

1) пут Боље се и од по пута вратити него рђавим (путем) до краја ићи (26),


191

2) језик Лајав (језик) што више збори, мање се мори (165).

Свега један поименичени придјев у форми неодређеног вида у мушком роду номинатива једнине, тамо гдје бисмо очекивали одређени вид, није довољан да бисмо извели де-финитиван закључак. Именице на које се односе супстанти-визовани придјеви су пут и језик.

Код средњег рода видимо да се супстантивизовани придјеви односе на нешто друго осим на лице, али није уви-јек јасно значење испуштене именице:

Сребрно је лијепо, а позлаћено још љепше (292), Колико црно иза нокта (146), Ко старо не крпи, ни ново не носи (156), Није чоеку жао на мало, него на неправо (219), У мало може бити доста, а у доста мало (333), Тражећи веће изгубио (и оно) из вреће (319).

У поређењу са поимениченим придјевима женског и мушког рода који не означавају лице, гдје Вук готово ре-довно у загради наводи изостављену именицу, код имени-ца средњег рода Вук то ниједном није учинио. Једино је у посљедњој наведеној пословици присутна допуна, али у виду личне замјенице трећег лица у средњем роду. Јасно је и за-што − придјеви са значењем нечег другог осим лица у обли-ку средњег рода употребљавају се онда, сматра Белић, „када је род без значаја“, а употребу оваквих придјева је свакако „појачала употреба заменица свако, неко, нико, којеко и сл.“ (Белић, 1999: 257). Слиједи његов закључак да су придјеви, када су овако употријебљени, са „неодређеним значењем и без рода“ (Белић, 1999: 257).

Дакле, категорија вида код поименичених придјева који се не односе на лице нема онај значај који има код поимениче-них придјева са значењем лица. У погледу службе, поимени-чени придјеви који се не односе на лице подједнако често до-лазе и у субјекатској и у објекатској служби, док код придјева

Радови 16 (2012)

192

са значењем лица, зависно од вида, преовладава субјекатска (неодређени вид) или објекатска (одређени вид) служба.

2.1.3. Након супстантивизације, придјев почиње да функционише као именица, тј. у реченици може да има функцију коју има именица (функцију субјекта или објекта). Питање је, међутим, у којој мјери уз такав придјев могу да се појаве и неке друге одредбене ријечи које би иначе дошле као допуна уз именицу. У нашем корпусу невелик је број таквих случајева, а наводимо их све:

Више ваља један ваљан него слаби да је златан (35),Што један луд баци камен у бунар, десет паметних не могу га извадити (356), Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити (356), Стотину малијех чини једно велико (295), Кад Бог не ће, не могу ни сви свети (115), Што не слуша свога старијега (316).

У пословицама из Вукове збирке ријечи које одређују супстантивизоване придјеве су бројеви (један, десет, сто), бројна именица (стотина) и замјенице (свога, сви). Мали број примјера нам показује да употреба одредбених ријечи уз супстантивизоване придјеве у пословицама није учестала особина њиховог језика, али и то да пословице знају за ову стилистички маркирану употребу језика.

3.0. Присуство немалог броја примјера поименичених придјева у Српским народним пословицама које је сакупио Вук Караџић показује да пословице садрже животне истине упућене најширем кругу слушалаца и читалаца с намјеном да се преносе с кољена на кољено и да упуте на то какав треба а какав не треба бити, односно да упуте на особину, пожељну или не. Дакле, особина је у првом плану што се, гра-матички гледано, исказује придјевом. Пошто језик пословице тежи сажетости и економичности исказа, начин на који се то остварује јесте поименичавање придјева. Стална употреба придјева са именицом коју одређује учинила би језик посло-


193

вице тешким, а понављање једне те исте конструкције лиши-ло би га сликовитости. Управо зато, поименичени придјеви не само да обогаћују језик пословице, већ и проширују његове стилистичке могућности. Доминантнија употреба неодређеног придјевског вида супстантивизованих придјева, појава супстантивизације придјева који се не односе само на лице, као и присуство других одредбених ријечи уз супстан-тивизоване придјеве у пословицама из Вукове збирке, јесу језичка средства којима је то и постигнуто.


Белић 1999: Белић, Александар, Историја српског језика (четврти том), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Јовановић 2004: Јовановић, Јелена, Поетика пословица, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Нови Сад, XLVII/1−2, стр. 405−423.

Клајн 2003: Клајн, Иван, Творба речи у савременом српском језику, Суфиксација и конверзија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Кристал 1999: Кристал, Дејвид, Енциклопедијски речник модерне лингвистике, Нолит, Београд.

Маројевић 2000: Старославенске студије, Филолошки факултет Београд, Нова светлост, Крагујевац.

Пантић 1965: Пантић, Мирослав, Српске народне пословице и дру-ге различне као оне у обичај узете ријечи (1849), Поговор, Просвета, Београд.

Пешковскиј 1956: А. М. Пешковский, Русский синтаксис в науч-ном освещении. Москва.

Потебња 1958: Потебня А. А. Из записок по русской грамматике, АН СССР, Москва.

Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd 1985. Стевановић 1980: Михаило Стевановић, Граматика српско-хрват-

ског језика за школе средњег образовања, Обод, Цетиње.

Радови 16 (2012)

194

Цејтлин 1977: Цейтлин Р. М. Лексика старославянского языка. Опыт анализа мотивированных слов по данным древнебол-гарских рукописей X–XI вв. Москва.

Шапорева 2010: О. А. Шапорева, Субстантиваты со значением лица в церковнославянских акафистах, Вестник ПСТГУ III: Филология, Вып. 2 (20), стр. 42–59.

Biljana Babić

NOMINALIZED ADJECTIVES IN VUK KARADŽIĆ’S SERBIAN PROVERBS

Summary

The paper centers around an analysis of nominalized adjectives in a selection of proverbs collated by Vuk Karadžić, Serbian proverbs and other normativized forms. The nominalization i.e. substantiviza-tion of adjectives in proverbs correlates with the tendency to convey meaning in a pithy, energized, and expressive manner bare of superflu-ous words. Repetitive usage of adjectives in tandem with nouns would make the language cumbersome, so in order not to resort to these expe-dients nominalized adjectives are tapped into as a remedy.

Key words: adjectives, nouns, nominalization (substantiviza-tion), proverbs.

С. Љубишић, ГРАМАТИКЕ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА БОСНЕ СРЕБРЕНЕ... (195−203)

195

Sanja LJUBIŠIĆ УДК 811.124 (497.15)Univerzitet u Banjoj Luci кратки научни радFilozofski fakultet (претходно саопштење)[email protected]

GRAMATIKE LATINSKOG JEZIKA BOSNE SREBRENE

Apstrakt: Predmet naše opservacije je latinski jezik i njegova upotreba u provinciji Bosni Srebrenoj. Pokušaćemo da istražimo koliko i na koji način se latinski jezik učio u provinciji i ko su bili njegovi prvi učitelji. Istraživanje je fokusirano na latinske gramatičke priručnike nastale za potrebe franjevačkih samostan-skih škola. Riječ je o prvim latinskim gramatikama na maternjem jeziku („ilirskom“) sa objašnjenjima, prevodima gramatičkih primjera i cijelih rečenica. Svaki priručnik imao je dvojezični rječnik „latinsko-ilirski“. Cilj nam je da sagledamo razvojni put latinskih gramatika koje su se od prve polovine 18. vijeka upo-trebljavale u franjevačkim školama Bosne Srebrene. Uloga tih gramatika nije važna samo sa aspekta učenja latinskog jezika, već učenja i usvajanja morfoloških zakonitosti i leksike mater-njeg jezika.

Ključne riječi: Bosna Srebrena, franjevci, prvi učitelji latin-skog jezika, latinske gramatike, rječnik „latinsko-ilirski“, latin-ski jezik, ilirski jezik.

Bosnu Srebrenu vezujemo uz franjevce i njihov dolazak na te prostore krajem 13. vijeka. Poznato je da je 1340. godi-ne na generalnom kapitulu franjevačkog reda u Asizu osnovana Bosanska vikarija na čelu sa Peregrinom Saksoncem.1 Kasnije, u

1 A. S. Kovačić, Biobibliografija franjevaca Bosne Srebrene, Sarajevo 1991, str. 8.

Радови 16 (2012)

196

15. vijeku, franjevci dobijaju izvjesnu samostalnost, status pro-vincije, nazvanu Bosna Argentina. Ona će imati značajnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu Bosne. Sa turskim osvajanjem, franjevci i njihova provincija postaju važni za samo-održanje katoličkog stanovništva. Turski osvajač Mehmed II daje im povelju („ahd-nama“), koja je za franjevce i katoličko stanov-ništvo bila „magna charta libertatum“. Njome franjevci dobijaju slobodu obavljanja vjerskih obreda, postaju čuvari katoličke vjere in partibus infidelium, a 1594. godine postaju i učitelji po samo-stanima i selima, uz dozvolu turske vlasti.2 U 17. vijeku djelova-nje franjevaca proteže se na Bosnu i Hercegovinu, pod turskom vlašću, Dalmaciju pod Mletačkom republikom i Slavoniju, od 18. vijeka, pod habzburškom vlašću.

Uloga franjevaca na književnom polju bila je od velikog značaja u Bosni. Njihovo školovanje bilo je vezano za Italiju i njihovo obrazovanje, humanističkog karaktera, ostavilo je svoj pečat u njihovom stvaralaštvu. Humanistička književnost pisana je na latinskom jeziku, a latinski je opšti jezik zapadnoevropske kulture. Rimski klasici, a i grčki, stizali su u ruke franjevaca u ori-ginalu, ili preko italijanskih prevoda. Doba humanizma i renesan-se u književnosti na prostoru BiH nije ostavilo traga. U doba pro-tivreformacije nastaju djela pisana na narodnom jeziku.3 Cilj je bio širenje vjere i njenih dogmi među običnim ljudima. Tako na-staje literarna, katehizička i homiletička djelatnost na narodnom jeziku. Začetnik bosanskohercegovačke književnosti na narod-nom jeziku bio je Matija Divković. Sačuvani fragmenati franje-vačkih spisa 17. vijeka govore nam da su po tematici i stilu sllični zapadnoevropskim spisima. Spisi su pisani uglavnom u prozi, a tematika je vjersko-poučna, pisana za potrebe službe i potrebe vjernika. Iz njih je vidljivo poznavanje klasika, crkvene književ-nosti srednjeg vijeka i skolastičke filozofije. Književnost bosan-skih franjevaca je više kompilatorska i prerađivačka. Vidljiv je uticaj latinskih pisaca, kao što su česti i latinski citati. Pisani tek-

2 K. Georgijević, Hrvatska književnost od 16. do 18. stoljeća u sjevernoj Hrvatskoj i Bosni, Zagreb 1996, str. 149.

3 V. Koroman, Hrvatska proza Bosne i Hercegovine od Matije Divkovića do danas, Mostar 1995, str. 7.


197

stovi imali su praktičnu namjenu, kao priručnici za svakodnevnu propovijed, a manje su bili namijenjeni široj čitalačkoj publici.4 Ti praktični priručnici spadaju u homiletičke spise. Propovijedi su se temeljile na Bibliji i imale su cilj da pouče i privuku pažnju slušalaca. Katehizmi su djela koja su davala praktične savjete u vezi sa religioznim obavezama. Takođe, među djelima bosanskih franjevaca mjesta su našli i zbornici pobožnog sadržaja, puni ne-vjerovatnih događaja. Često su bili odraz stvarnog života, puni moralisanja, poređenja i metafora. To nam ukazuje da je proza bila živahna, dinamična, realistična, prožeta humorom. Nasuprot prozi, poezija je bila izvještačena i neprirodna. Na latinskom i narodnom jeziku pisana je „naučna“ literatura, ljetopisi, u kojima su opisivani značajni događaji.

U daljem izlaganju pratićemo rad franjevaca na gramatika-ma latinskog jezika. Iz praktičnih potreba nastale su prve latinske gramatike, iz kojih se učilo u samostanskim školama. Pisci latin-skih gramatika, koje su bile u upotrebi u gramatičkim školama Provincije, bili su Tomo Babić, Filip Kunić, Stjepan Marijanović, Ambroža Matić i Lovro Šitović.5

Navedeni autori latinskih gramatika stvarali su u 18. vije-ku. U opismenjavanju polaznika franjevačkih škola nailazili su na nebrojene teškoće od kojih je jedna bila i nedostatak udžbenika. Reformator školskog sistema Bosne Srebrene, fra Stjepan Mari-janović, svoje viđenje reforme izložio je u djelu Systema littera-rium pro directione scholarum provinciae bosnensis deserviens,6 izdano u Budimu 1835. Marijanović veliki značaj daje izučavanju latinskog jezika kroz cijelo gimnazijsko obrazovanje. Ono se sa-stojalo od gramatičkog dijela: principia, grammatica, syntaxis, i humanitornog dijela: poesis i rethorica. Takođe, njegova zamisao je bila da učenje latinskog jezika ne bude svedeno samo na usva-janje gramatičkih pravila, već da učenici vode konverzaciju na tom jeziku. Kako bi olakšao posao učiteljima i njihovim đacima,

4 H. Kuna, Hrestomatija starije bosanske književnosti, Sarajevo 1974, str. 114.

5 A. S. Kovačić, Biobibliografija franjevaca Bosne Srebrene.6 J. Jelenić, Kultura i bosanski franjevci, Sarajevo 1915, str. 367.

Радови 16 (2012)

198

izdao je priručnike latinskog jezika: Institutiones grammaticae latinae idiomate illyrico propositae, Split 1822. i Syntaxis lingu-ae latinae juventuti provinciae Bosnae Argentinae accommodata ... pro III classe, 1823.

Potreba za tim priručnicima nametala se iz više razloga. Đaci Ugarske i Hrvatske su brže i lakše savladavali školsko gradivo, jer su imali dobre učitelje i jer su imali udžbenike. Autor takvog jednog udžbenika je bio Josip Grigely: Institutiones grammaticae in usum scholarum regni Hungariae et adnexarum provinciarum. Prvobitno su se i đaci gimnazije u Bosni koristili tim udžbenikom, ali vremenom su se pokazali njegovi nedostaci. Uzvišeni latinski, opširnost udžbenika i tumačenja na mađarskom, predstavljali su poteškoće kod učenja. Tako se nametnulo rješenje problema − la-tinska gramatika na narodnom jeziku. Marijanovićev rad temeljio se na priručnicima Josipa Grigelyja i drugih autora. On je vješto preuzimao, kompilirao, prevodio i sjedinjavao gradivo, pri tome mijenjao, odbacivao ili dodavao. Koristio se i drugim autorima i iz njihovih priručnika preuzimao uspjele gramatičke partije. Ti priručnici bili su u upotrebi trideset godina. Cilj mu je bio: „Zanat dobro latinski shtiti, pisati, razumiti, i govoriti.“7 Iako se njegova gramatika sastoji iz dva osnovna dijela, morfologije i nauke o pravopisu, on ju je podijelio na pet dijelova: ortoepiju, ortografi-ju, etimologiju, sintaksu i prozodiju. Na kraju gramatike nalazio se dvostruki rječnik. Prvi, pod naslovom Syllabus radicalium fer-tiliorum, sadržavao je riječi složene abecednim redom, tako da se pod svakim slovom nižu riječi prvo muškog, zatim ženskog i, na kraju, srednjeg roda. Iza tih riječi dolaze pridjevi, a potom glagoli. Drugi rječnik, naslovljen Skupljenje imena, sadrži riječi sakupljene i tematski naslovljene: Od neba i osnova njegova, Od vrimena, Od svieta, Od čovika, Od pribivaliscta, Od kuine, i ist-bina, Od stabala, Od vartla, Alata potribita, Od xivina. Zamjera mu se da mu tematska podjela, prisutna i u modernim jezicima, nije sasvim uspjela, jer on u dijelu Od neba i osnova njegova po-minje vragove, sotone, pakao itd. Zaslužan je da je prvi, koji je stručne gramatičke termine prevodio, neke prevode je dodatno i tumačio, te da su mu primjeri uglavnom uzeti iz domaćeg života i domaćeg kraja.

7 J. Jelenić, Kultura i bosanski franjevci, str. 422.


199

Drugi priručnik, Syntaxis linguae latinae, koji ima 88 stra-nica, Marjanović je objavio u Mlecima godinu dana poslije pr-vog. Osim predgovora i uvoda, sadrži poglavlja: Syntaxis concor-dantiae, Syntaxis regiminis, Versus memoriales. Uzor u pisanju i ovog priručnika bio mu je Josip Grigely. Iz njegovih priručni-ka piše pravila iz sintakse, pri čemu ih direktno preuzima, ali u skraćenom obliku. Međutim, vidljiva je i njegova originalnost u izboru primjera, pojednostavljenih i prihvatljivijih, kao i njegova težnja da teža pravila jasnije protumači. Teže partije je prevodio, dok je ostatak pisao na latinskom.

Nakon fra Stjepana Marijanovića, kao pisac novog priruč-nika latinskog jezika javlja se fra Filip Kunić, koji se inače ba-vio sakupljanjem narodnih pjesama, pripovjedaka, zagonetki i umotvorina. Na nagovor redodržavnika fra Martina Nedića, fra Kunić je Marijanovićev priručnik objavio u novom pravopisu, izvršivši izvjesne popravke.8 Novi priručnik, Slovnica jezika la-tinskog ilirski iztumačena za porabu mladeži bosanske s kratkim i potrebitim riečnikom, izdan je u Beču 1857. godine. I on se služio priručnicima više autora. U predgovoru navodi djela koja je ko-ristio: Antun Mažuranić, Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnike, Zagreb 1839; Adolf Weber, Latinska slovnica za nižu gimnaziu, Beč 1853, djela Josipa Grigelyja i neizostavnog Stjepa-na Marijanovića.9 Uzimao je naizmjenično od svakog uspjele gra-matičke partije, sjedinjujući ih u jednju cjelinu. Uz gramatiku je dodao i rječnik latinskih i ilirskih riječi. Novonastali priručnik je, u poređenju sa njegovim prethodnikom, sistematičniji i potpuniji. Jezik mu je čist, a pravopis odgovara vremenu u kojem je nastao. Kao što nijedan rad nije dovoljno dobar da ne bi mogao biti bolji, tako su i u ovome nađeni izvjesni propusti i zamjerke. Zamjer-ke se odnose na rječnik, gdje se opažaju nedosljedan pravopis, nejasne definicije, pojedine partije imaju veću važnost u odnosu na druge, a termini nisu u duhu, za tadašnje vrijeme, modernog jezika. Po Z. Dukatu, ipak je taj priručnik bio znatan doprinos školskoj literaturi. Budući da Kunićeva slovnica nije sadržavala sintaksu, nastala je nova Grammatica latino-illyrica, koju je u Rimu 1863. objelodanio fra Anđeo Kraljević.

8 Ibidem, str. 423.9 Ibidem, str. 425.

Радови 16 (2012)

200

Među autore latinskih gramatika ubraja se i fra Ambroža Matić, koji je bio poznat i po preradi udžbenika Racsun za prvu i drugu godinu shkulsku iz latinskog u bosanski jezik prinese, Osi-jek 1827. U ovom radu ga, u prvom redu, spominjemo zbog djela Knjixicu rucsnu s upravam koristnim i uveshtbanjem lasnim za mladiche latinski jezik ucseche u bosanski izgovor sloxeni, Osijek 1832. Djelo se sastojalo iz pet poglavlja: I od prigibanja imena, II od plemena isti imena, III od ricsi activi, IV od risci deponentni i V od pridstavaka.10 Dva su razloga zbog kojih spomenuti autor piše ovo djelo. Jedan je razlog bio da se učenicima pojednostavi i olakša učenje latinskog jezika, a drugi da se gimnazije u Bosni stave u isti rang sa gimnazijama u drugim zemljama. Fra Matić se smatra za najistaknutijeg latinistu 19. vijeka, vrsnog znalca latin-skog jezika i klasične rimske poezije.

Franjevac Tomo Babić nije bio iz Bosne, ali ga je posao vezivao za franjevce Bosne Argentine. Kao magister juvenum, u visočkom samostanu, napisao je gramatiku Prima grammati-cae institutio pro tyronibus illiricis accommodata, Venetis 1712, 1745. Gramatika je doživjela dva izdanja, od kojih je drugo do-punjeno sintaksom. U predgovoru kaže da je djelo namijenjeno onima koji počinju učiti. Izvinjava se ukoliko ima grešaka u pre-vodu sa latinskog na ilirski, jer različiti narodi različito govore, što navodi na zaključak da je ilirski, za njega, isto što i slovenski. U gramatici su obrađene deklinacije i konjugacije, sa tumačenjem i primjerima na latinskom, uz koje je obavezno dolazio i prevod.

Lovro Šitović, porijeklom iz muslimanske porodice, primio je hrišćanstvo i zaredio se. Obavljajući dužnost nastavnika u bo-goslovskoj školi, napisao je udžbenik Garammatica latino-illyri-ca, štampan u Mlecima 1713. godine. Ova gramatika sadržala je prevode na maternji jezik, po uzoru na gramatike stranih autora. Smatrao je da je latinsku gramatiku lakše naučiti ako su tuma-čenja i objašnjenja na maternjem jeziku. Prebacivao je piscima gramatika koji su prevodili samo osnovna gramatička pravila, pri tome se zadražavajući na deklinacijama i konjugacijama, dok su ostala pravila bila neprevedena. Ova aluzija se odnosila na fra Tomu Babića, koji je izdao godinu dana ranije svoju gramatiku.

10 Ibidem, str. 429.


201

Izvor pri pisanju, kako sam kaže, bio mu je Emanuel Alvarez.11 Gramatika je doživjela tri izdanja, 1713, 1742. i 1781. godine.

Dakle, pisci latinskih gramatika na tlu Bosne Srebrene bili su iz franjevačkog reda. Početkom 18. vijeka nastaju u franjevač-kim samostanima škole klasicističke orijentacije, čije središnje mjesto zauzima latinski jezik. Za njihov prosvetiteljski rad bili su im nužni, osim učionica, i valjani priručnici. U početku su se služili priručnicima namijenjenim za upotrebu u austrougarskim školama, čiji su đaci i sami bili. Tako su tokom 18. i 19. vije-ka nastali pomenuti priručnici. Glavni razlog njihova nastajanja je potreba da se latinski jezik približi učenicima, te da se na taj način što lakše usvoje gramatička pravila. Jedini način za to bio je novi priručnik latinske gramatike, ali sa obješnjenjima grama-tičkih normi na maternjem jeziku, kao i sa prevodima gramatič-kih i rečeničnih primjera. Na kraju je svaki priručnik sadržavao dvojezičan rječnik, latinsko-ilirski. Ti priručnici su uglavnom bili kompilacija iste materije stranih autora. I sami franjevci svoj rad nisu smatrali pionirskim, već više priređivačkim. U svojim pred-govorima su često navodili autore i priručnike koji su im poslužili kao uzor u pisanju i od koji su nerijetko preuzimali cijele grama-tičke partije sa navedenim primjerima. Među stranim autorima, kao glavni izvor kod većine se spominje Josip Grigely, iz čijeg se udžbenika učilo u ugarskim školama.

Istraživanje navedenih priručnika komparativnom meto-dom pružilo bi odgovore koje su bile njihove prednosti, a koji nedostaci. Svjesni smo da ova tema zaslužuje dalja i dublja istra-živanja.

Literatura

Georgijević, K., Hrvatska književnost od 16. do 18. stoljeća u sjevernoj Hrvatskoj i Bosni, Zagreb 1969.

Jelinić, J., Kultura i bosanski franjevci, Sarajevo 1912.Jelinić. J., Spomenici kulturnog rada bosanskih franjevaca (1437−1878),

Starine XXXVI, Zagreb 1918.11 K. Georgijević, Hrvatska književnost od 16. do 18. stoljeća u sjevernoj

Hrvatskoj i Bosni, Zagreb, 1969, str. 298.

Радови 16 (2012)

202

Knezović, P., Aneksni rječnici latinskih gramatika 18. stoljeća. Posebna izdanja Akademije nauka i umjetnosti BiH, knj. LXXXV. Odje-ljenje društvenih nauka, knj. 21. Sarajevo 1989, 143−154.

Kombol, M., Povijest hrvatske književnosti do preporoda, Zagreb 1945.Koroman, V., Hrvatska proza Bosne i Hercegovine od Matije Divkovića

do danas, Mostar 1995.Kovačić, A. S., Biobibliografija franjevaca Bosne Srebrene, prilog po-

vijesti hrvatske književnosti i kulture, Sarajevo 1991.Kuna, H., Jezik bosanske franjevačke književnosti XVII i XVIII vijeka u

svjetlosti jezičko-književnog manira, Zbornik za fil. i lingv. Mati-ce srpske, knj. XIV/1, Novi Sad 1971.

Kuna, H., O jeziku bosanske franjevačke književnosti, Pregled LXII, br. 4, Sarajevo 1972.

Kuna, H., Hrestomatija starije bosanske književnosti, Sarajevo 1974.Pavić S., Pregled latinskih gramatika bosanskih franjevaca, Franjevač-

ka klasična gimnazija u Visokom 1882−1982, Visoko 1983.

Sanja Ljubišić

GRAMMARS OF LATIN IN THE PROVINCE OF BOSNA SREBRENA

Summary

Grammars of the Latin language and their use in the province of Bosna Srebrena are at the center of the study in this paper. The paper further investigates who the first teachers of Latin in this province were. The study focuses on the Latin grammar handbooks designed for the needs of the Franciscan schools. These are the first grammars of Latin in the mother tongue, Illyirian, accompanied by explanations, transla-tions of grammatical examples and complete sentences. Each manual was bilingual. The paper aims to survey the developmental route the grammars of Latin coursed along in the early eighteenth century as they were used in the Franciscan schools in Bosna Srebrena. The main pur-pose of the aforementioned handbooks was not only significant from


203

the standpoint of teaching Latin, but studying and learning the morpho-logical regularities and lexis of the mother tongue.

Key words: Bosna Srebrena, Franciscans, first teachers of Lat-in, grammars of Latin, bilingual dictionary, Latin, Illyrian.

Радови 16 (2012)

204

ПРИКАЗИ И ОСВРТИ (207−211)

205

ПРИКАЗИ И ОСВРТИ

BOOK REVIEWS

Радови 16 (2012)

206


207

КАПИТАЛИЗАЦИЈА ДУХА ОБРАЗОВАЊА

Konrad Paul Liessman, Teorija neobrazovanosti, Zablude društva znanja, Zagreb, 2008,

Naklada Jasenski i Turk

У издању Накладе Јасенски и Турк у Загребу 2008. го-дине објављена је књига провокативног наслова Теорија не-образованости, са назнаком да је ријеч о Заблудама друшт-ва знања. Књига је настала као критички осврт на данас све више присутну фразеологију типа „друштво знања“. Написао ју је Конрад Паул Лисман, професор Филозоф-ског факултета у Бечу. Ријеч је о једном од најистакнутијих и најцјењенијих аустријских научника, што потврђује и ова његова најпознатија књига, која је у Аустрији имала 16 издања.

Већ на почетку, кроз Предговор, аутор наговјештава по-литизованост и релативност савременог схватања друштва знања, као и варијабилност различитих инструментализација знања уопште – од спознаје, до знања као ресурса. Ослањајући се на нека „стара“ филозофска промишљања (Ниче, Хум-болт и сл.) о спознаји, мишљењу и знању, критику образова-ности представља у виду девет заблуда друштва знања. Те заблуде представио је у поглављима: Ко ће бити милионер или: Све што се мора знати, Шта зна друштво знања?, Образовање, полуобразованост, необразованост, PISA – лу-дило ранглисте, Колико тежи знање?, Болоња: Празнина европског високошколског простора, Елитно образовање и протупросвјетитељство, Испод црте: Вриједност знања и Доста је реформе образовања.

Прву заблуду друштва знања аутор налази у медијима. Тачније, та прва заблуда представљена је у познатом квизу Ко ће бити милионер. У вишеструком избору давања тач-

Радови 16 (2012)

208

них одговора, показују се, како каже аутор, границе између погађања, претпостављања, знања и образовања. Овај квиз је постао толико популаран да је истовремено уздигао и декла-рисао знање као само фактичко и само чињенично, без икак-вих међуодноса или, сачувај Боже, неких генерализација. Да туга буде већа, учитељи су почели овај модел „погађања знања“ преносити у основне школе. Примјена овог квазикви-за знања даје нам прву заблуду друштва знања, а то је да се знање може лоцирати и претраживати.

У другом поглављу аутор се пита шта зна друштво знања. Наглашава да се знање индустријализује. Посебно критикује идеју „учења учења“ и пита се шта је са примјеном знања у друштву. Позивајући се на схватања да је данашње друштво (дез)информацијско и посткапиталистичко, закљу-чује да се на знање гледа као на робу. Таквим схватањем знања, или хрпом информација, може се управљати, па аутор, карикирајући таква схватања, говори о појмовима радник знања, менаџмент знања и сл. Из овог поглавља произлази друга заблуда друштва знања. Аутор наглашава да знање није објекат или збир информација.

Трећа заблуда друштва знања је схватање да је обра-зовање, како се на њега данас гледа и како му се приступа, средство моћи, пут до благостања. С друге стране, аутор ис-тиче да је све више одсутно образовање, а све више присут-на полуобразованост и необразованост. Ослањајући се на Ничеову критику образовних установа, нагласио је одсуство слободе мишљења у образовању насупрот слијепој вјери у хрпе сухопарних информација похрањених на рачунарима. Необразованост постаје све више резултат свеприсутнијег одрицања од жеље да се нешто разумије. Образовање, пого-тово опште, све више је одсутно у тзв. друштву знања.

Прокламовање циљева образовања у просвјетним поли-тикама на основу резултата PISA-тестова сљедећа је заблуда друштва знања. Робовање рангирањима и фантазија ефикас-ности на међународним упоређивањима основних ученич-ких компетенција постаје идеја водиља у образовању. У овом


209

четвртом поглављу аутор наглашава да образовање постаје све више припремање за „рангирање“, при чему се на том по-грешном путу гуши знатижеља и академска слобода. Не само да се рангира образовање, већ је и опчињеност рангирањем присутна и на универзитетима, у научном контексту. Аутор истиче да је очитавање квалитета научног рада условљено слијепом робовању квантитетима без имало проницања у садржаје научних радова.

Пето поглавље односи се на вредновање знања. Аутор поставља питање Колико тежи знање? Истиче да је упит-но шта вредновати, сумња у тзв. евалуацију. Нагласак даје на вредновање квалитета универзитетског образовања. По њему је евалуација, онаква каква се проводи, велики проблем, те се стваралачки рад, изгледа, своди на рад за евалуацију. Он негира евалуацију, поготово евалуацију знања у контексту времена, потврђујући је причом о настанку Кантовог чувеног дјела Критика чистог ума, и то након десет година паузе. Овом причом аутор је нагласио да се знање не може вредно-вати, те је могућност вредновања знања пета заблуда друшт-ва знања.

Сљедећа заблуда друштва знања је Празнина европског високошколског простора по болоњском моделу. Ауторо-во незадовољство положајем знања и науке на универзите-ту приказано је са веома високом дозом негативне критике. Он пише о многим „празнинама“ високошколског простора, као што су: институционализација науке, идеологизација и политизација универзитета, неусклађеност тзв. ECTS бо-дова, хиперпродукција кадра на првом циклусу, одсуство знања и науке, мјерење и квантификација свега, „сужавање“ аутономије и слободе универзитета, препуштеност универзи-тета политици, „поунутравање“ контроле и управљања уни-верзитетом – преузето извана, и слично.

Седма заблуда друштва знања представљена је у по-глављу Елитно образовање и протупросвјетитељство. У овом поглављу Конрад Паул пише о неуспјеху универзи-тетских реформи при тенденцији стварања елите и елит-

Радови 16 (2012)

210

ног образовања. Он заговара идеју оснивања малих ин-ститута ради интензивирања истраживачког рада. У овом поглављу истиче се оданост елите енглеском језику као наводно елитном, те се занемарује национални језик у на-учном раду. Образовање се креће од елите ка пројекту протупросвјетитељства. Дакле, седма заблуда друштва знања је претјеривање у оснивању и материјалном улагању у нове универзитете на штету занемаривања већ постојећих „мозго-ва“ у науци и образовању.

Осмо поглавље носи илустративан назив Испод црте: Вриједност знања. Аутор се потрудио да исмије друштво знања како оно знање третира безвриједним. Знање је мо-рално индиферентно. Сазнању и питању истине ту нема мјеста. Знање се почело и наставило схватати као примјена информација у пракси. Њиме се, наводно, може управљати.

У задњем поглављу ове књиге под императивним на-зивом Доста је реформе образовања! аутор завршава крити-ку образовања и друштва знања задњом заблудом друштва знања. Та заблуда је да се сталним реформама образовање може побољшати. Све реформе образовања представљају враћање у првобитно стање. Реформа за њега представља играоницу интересних група. У образовању се константно показује да са сваком реформом расте потреба за реформом. Укљученост у реформу најбоља је могућност кочења сваког мишљења. Честе промјене наставних планова, реформе ре-форми, промјене форми студирања, сталне измјене којекаквих формулара, за њега су типично изражени облик стремљења у необразованост, што је и одлика тзв. „друштва знања.“

Да заокружимо причу о овој књизи и самом аутору. Филозофским рјечником и повременим стилски изражајним и провокативним метафорама аутор ове књиге успио је у ре-лативно кратком тексту да изнесе мноштво негативних кри-тика данашњег образовања, а поготово декларисања дана-шњег друштва као „друштва знања“. Можда је понегдје и претјерано субјективан, вјероватно под утицајем личног ис-куства у образовању и научном раду. У књизи се јасно види


211

Кантов утицај на аутора који једнако жели реформу и слобо-ду мишљења.

Свима који још не примјећују и не осјећају разум и увиђавност, просуђивање и опрез, дугорочно мишљење и паметно промишљање, научну радозналост и критичку ауто-рефлексију, прикупљање аргумената и преиспитивање хипо-теза, срдачно препоручујем ову књигу у нади да ће себе и друге препознати у њој. Вјерујем да ће сваки њен читалац бар мало промијенити став о данашњем образовању и поку-шати дати мали допринос унапређењу образовања да оно и друштво не буде онакво како је у овој књизи описано.

Драженко ЈОРГИЋ

Радови 16 (2012)

212


213

Ladislav Hladký a kolektiv, Vztahy Čechů s národy a zeměmi jihovýchodní Evropy,

Historický ústav AV ČR, Praha 2010, 368.

Зборник Односи Чеха са народима и земљама југои-сточне Европе настаo je као дио пројекта Историјског ин-ститута Чешке академије наука Чешки историјски про-стор у европском контексту: различитост, континуитет, интеграција. У њему су заступљени прилози 17 аутора. По ријечима главног уредника, истакнутог чешког балканисте Ладислава Хладког, зборник не представља исцрпну синтезу чешких односа са Југоисточном Европом, већ напор да се, у 15 релативно самосталних студија, прикаже историјат одно-са Чеха са овдашњим простором, као и се читалац упути на библиографију аутора који су се са појединим темема под-робно бавили. У већини радова се може јасно разазнати не-колико цјелина: односи у периоду прије 19 вијека; односи до краја Првог свјетског рата; односи у међуратном периоду; односи у периоду од 1945. до 1989. године и односи након 1989. Сами радови су различитог обима и карактера, а распо-ред у монографији слиједи географску позицију земаља у од-носу на Чешку Републику, тј. почињу са чешко-словеначким, а завршавају са чешко-турским односима. Различите студије у овој монографији имају и различита усмјерења, у којима се могу видјети како назори самих аутора, тако и њихова интересовања, па су тако неки од радова више усмјерени на анализу односа политичких и економских, а други знатно већу пажњу поклањају културним односима. За разлику од ранијих пројеката који су били посвећени односима Чеха и Јужних Словена, овај зборник је први која обрађује ту тема-тику и према несловенским земљама у Југоисточној Европи.

Радови 16 (2012)

214

Прва студија је посвећена чешко-словеначким односи-ма, који се преплићу још од времена када су оба простора била у краткотрајној Самовој кнежевини у 7. вијеку, преко освајања Пжемисла Отакара II, који је у осмој деценији 13. вијека вла-дао словеначким земљама, до вишевјековног живота под Хабзбурзима, након што су и чешке земље дошле под њихову власт 1526. године. У овој студији се може видјети велики утицај који су на национално словеначко буђење у 19. вијеку имали чешки национални и културни радници и како се ве-лики број, како словеначких, тако и других јужнословенских студената интелектуално формирао током студирања у Прагу почетком 20. вијека, а на њих су утицале идеје и филозофија каснијег првог чехословачког предсједника Томаша Г. Маса-рика. Након распада Аустроугарске и стварања нових држава, у периоду до Другог свјетског рата, велики број Словенаца је остварио велике успјехе и каријеру у чешким земљама (Матија Мурко, Михајло Ростохар, Отон Беркопец, Јосип Плечник, итд.). Односи након Другог свјетског рата су обрађени, као и у другим студијама посвећеним бившој Југославији, у по-себном поглављу о чехословачко-југословенским односима. Посљедњи дио овог прилога је посвећен ситуацији након 1989. године, и чињеници да се Словенија и Чешка опет на-лазе у некој врсти наддржавне заједнице, у Европској унији.

Аутор друге студије, Петр Стехлик, прве односе изме-ђу Чеха и Хрвата датира још у периоду када су неки од Методијевих ученика након прогона из Велике Моравске уточиште нашли у Далматинској Хрватској и тамо пренијели глагољицу. Даље су обрађени односи током средњег вијека, као и односи након што су обје земље дошле под власт Хаб-збурга у 16. вијеку, као и везе чешких и хрватских племићких породица. У дијелу текста посвећеном односима у 19. вијеку, анализира се повезаност чешких научника и националних радника из тог раздобља са илирским покретом, као и касније заједничко дјеловање против хабзбуршке владе, до хрватско-угарске нагодбе 1868, када долази до удаљавања због хрват-ског напуштања заједничке словенске идеје зарад опортуниз-ма. Други разлог удаљавања је била и екстремно национална


215

политика Хрватске странке права, која је била у потпуној су-протности како са старочешком, тако и младочешком полити-ком словенског окупљања и сарадње. Ипак, током тог перио-да је дошло и до интензивне културне размјене, која је била највише изражена у преводилачкој активности. Након првог свјетског рата, чешко-хрватски односи су постали интегрални дио чешко-југословенских односа, с тим да је, због блиских савезничких односа у Малој Антанти, сепаратистичка поли-тика већег дијела хрватске политичке елите била осуђивана од стране како званичног Прага, тако и осталих политичких чинилаца. Након распада бивше државе, тадашња Чехосло-вачка је релативно брзо признала Хрватску као самосталну земљу.

Чешко-босански односи су до 19. вијека били у најбо-љем случају спорадични, да би, након окупације Босне и Херцеговине 1878, више хиљада Чеха дошло на ове про-сторе, од којих су неки, попут архитеката Карела Паржика, Карела Панека, археолога Карела Пача, Франтишка Фиале, Вацлава Радимског, етномузиколога Лудвика Кубе, постигли завидне резултате у својим струкама. Од преко 7000 Чеха, ко-лико их је на било по попису из 1910, одређен број се вратио након Првог свјетског рата, док су други емиграциони таласи дошли након Другог свјетског рата, као и током посљедњег рата. Ипак, и до данас се неколико чешких сеоских заједница одржало у сјеверозападном дијелу Републике Српске, док се знатан број људи чешког поријекла налази и по већим градо-вима.

Аутори студије о чешко-српским односима, Томаш Хробак и Јана Храбцова, прате дугу историју односа између два народа још од средњег вијека, са повременим војним епизодама, у којима се спомињу српско учествовање у ху-ситским ратовима у првим деценијама 15. вијека, као и касније појављивање хуситских најамника у саставу угар-ске војске након 1437, те њихово учешће у другој бици на Косову 1448. Даље се спомиње хебска интернација грофа Ђорђа Бранковића, који је тамо и умро 1711. У дијелу тек-ста посвећеном односима током 19. вијека истакнуте су кул-

Радови 16 (2012)

216

турне везе, као и дуги боравак Франтишека Александра Заха у Србији и његов утицај на српски национални програм, те широка подршка Србији током њене борбе за слободу и то-ком балканских ратова. Аутори су у српско-чешке односе укључили и остале дијелове српског националног тијела, прије свега Србе из Босне и Херцеговине. Каснији односи након Првог свјетског рата су посматрани кроз призму по-себних југословенско-чехословачких односа, до распада обје државе.

Чешко-црногорским односима је посвећена прилично велика студија Франтишека Шистека, који је о тим односима објавио и неколико дјела. Студија прати односе од 19. вијека и дивљење које су у чешким народним круговима изазивали борба малог црногорског народа за слободу, као и дјеловање више Чеха у Црној Гори током тог периода (Јан Вацлик, Јарослав Чермак, Лудвик Куба, и др.).

Чешко-македонске односе су обрадили у заједничком тексту Петр Стехлик и Ладислав Хладки, и као полазну тачку су узели долазак Методијевих ученика након прогона из Ве-лике Моравске, с тим да је након тога услиједила велика праз-нина, након које су тек у 19. вијеку интерес за Македонију обновили Јозеф Добровски и Павле Јосиф Шафарик. Чешко друштво, као и научници подијељени су око тзв. македонског питања, с тим да је у Другом балканском рату подршка из-ражавана, прије свега, српским националним циљевима и борби.

Посебна студија посвећена је чехословачко-југосло-венским односима од 1918. до 1992. године. Прво су обје земље биле чланице Мале Антанте и блиске савезнице, до Минхенског споразума и касније окупације Чешке и Мо-равске у марту 1939. Односи су обновљени након Другог свјетског рата, али никада нису достигли тај ниво узајамне срдачности и сарадње као у међуратном периоду, а у пери-оду 1948−1954. били су скоро потпуно и прекинути. Ипак, од 1918. до распада обје државе, економски односи су били изузетно разноврсни, и трговачка размјена није потпуно


217

престајала чак ни током прекида политичких веза у периоду након Информбироа.

Чешко-косовским односима посвећена је задња студија, у којој се углавном обрађује период од 1999. и бомбардовања Југославије до чешког признања једнострано проглашене не-зависности Косова, којој се противио највећи дио политичке елите и народа.

Студија о чешко-румунским односима обрађује одно-се између два етника од средњег вијека до данас, а пажња је усмјерена на економске односе и на чешку мањинску заједницу која се на подручје данашње Румуније населила у 19. вијеку. Двије земље су остваривале уску сарадњу по-себно током међуратног периода, када су заједно дјеловале у склопу Мале Антанте, а касније, током Другог свјетског рата, након што је Румунија прешла на страну савезника, ру-мунска војска је дала велики допринос ослобађању Чехос-ловачке. Узајамно добри односи су кулминирали румунским одбијањем да учествују у окупацији Чехословачке 1968.

Кратка студија о чешко-молдавским односима је посве-ћена периоду након 1992, пошто је раније вријеме укључено у поглавље о чешко-румунским односима.

Чешко-бугарски односи датирају још из 9. вијека, када су током једног периода Велика Моравска и Бугарска били територијални сусједи, а односи су тек поново обновљени у 19. вијеку, посебно након 1878, када је почела „чеш-ка инвазија“ у Бугарску у Источну Румелију, током које су Чеси заузимали мјеста у администрацији и школству у обје области. Односи су захладили након балканских ратова и свргавања владе Стамболијског, а подигнути су на виши ниво након Другог свјетског рата.

Остале студије су посвећене чешко-албанским, чешко-грчким, чешко-кипарским и чешко-турским односима. Ове четири студије су мањег обима, пошто су и односи са овим земљама и народима били спорадичнији и неразвијенији.

Осим кратког сумирања односа Чеха и народа и земаља Југоисточне Европе, у зборнику је наведена и конкрет-

Радови 16 (2012)

218

на библиографија о појединим питањима. За нашу научну заједницу значајно је што је веома добро обрађен период 19. вијека и утицај који је „златни, словенски“ Праг имао на буђење националне свијести, гдје су се генерације студената са ових простора школовале и интелектуално формирале. Ипак, ова монографија има и доста недостатака. Тако, на примјер, није јасно због чега је Кипар укључен у ову монографију, с обзиром на врло мало веза, како кроз историју, тако и данас, између двије земље и народа, а такође је упитно и укључивање Турске, с обзиром на географски положај. Осим тога, нису најјасније разграничене ни студије посвећене народима из бивше Југославије, пошто се поједини дијелови тих студија преплићу са студијом о југословенско-чехословачким одно-сима, и понекад су контрадикторне. Ипак, овај монографски зборник представља значајан допринос проучавању одно-са између народа на подручју Југоисточне Европе и Чеха, и било би врло корисно уколико би се превео и на српски језик.

Милан БАЛАБАН


219

Мишел Каплан, Византија, Клио, Београд 2008.

Издавачка кућа Клио, у едицији „Полис“, објавила је

2008. године приручник Мишела Каплана Византија, у прево-ду Бранка Ракића. Ријеч је о првој књизи из Клиовог серијала „Водичи кроз цивилизације“. Мишел Каплан је професор византијске историје на Универзитету Париз I Сорбона, по-часни предсједник Универзитета и један од најзначајнијих европских византолога. Стручњак је за историју менталитета Византије, историју сеоске средине и хагиографију.

У предговору је Каплан навео да је књига настала с циљем да Запад упозна и разумије цивилизацију из које су потекли православни народи. Књига је подијењена на десет поглавља унутар којих је већи број потпоглавља.

У првом поглављу Каплан се бави политичком исто- ријом Византије од цара Константина и оснивања Констан-тинопоља до његовог освајања од стране Османлија 1453. године. Аутор је уочио и поднасловима раздвојио раздобља кроз која је Византијско царство пролазило у току свог постојања. Не упуштајући се у детаље, хронолошким редо- слиједом, описао је најважније догађаје у историји визан-тијске државе и о њима да своје мишљење. До VI вијека је Царство још имало већином римска обиљежја, за вријеме Јустинијана се то постепено мијења, да би у доба Ираклијеве владавине Царство потпуно примило грчке особине и по-стало византијско. То је раздобље у којем је Византија након успјешних Јустинијанових освајања за кратко вријеме обно-вила Римско царство, али већ након Ираклијеве смрти њена територија је обухватала само приобални појас Балканског полуострва, Малу Азију и јужни дио Италије. Прекретни-цу је представаљала и владавина царева иконобораца у VIII вијеку, сукоби са папом и јачање утицаја франачког владара

Радови 16 (2012)

220

Карла Великог у Италији. Његово крунисање за цара у Риму 800. године је представљало оспоравање универзалног карак-тера Византијског царства. Као посебно значајно раздобље Каплан истиче владавину царева из Македонске династије, када су словенски народи прихватили хришћанство из Византије. Тада је Византија након успјешних освајања цара Василија II била на врхунцу моћи. У XI вијеку она је изгу-била три четвртине своје територије у Малој Азији, а затим и Јужну Италију, коју су освојили Нормани. Према Капла-новом мишљењу, слабљењу Византије за вријеме династије Комнина допринјела је додјела трговачких повластица Венецијанцима. Каплан сматра да је један од најважнијих уз-рока пада Византије 1453. године губитак јединства Царства послије освајања Цариграда од стране крсташа 1204. годи-не. Након што је Михајло VIII Палеолог обновио Византију 1261. године, великаши су се већ били осамосталили и у грађанским ратовима вођеним у XIV вијеку тражили помоћ околних држава, што је потпуно ослабило Византију и дове-ло је до пропасти.

На крају првог поглавља налази се хронолошки пре-глед најважнијих догађаја у историји Византијског царства.

У другом поглављу, које носи назив „Територија“, Ка-план је описао географски положај Царства, рељеф, климу, копнене, ријечне и морске путеве. Посебну пажњу је посве-тио Цариграду, истичући његов повољан положај, описујући унутрашњост града, царску палату, цркве, хиподром, аква-дукте, улице, бедеме и предграђа. Поглавље је поткријепљено описом Цариграда од стране западних извора.

Треће поглавље је посвећено политичком и друште-ном уређењу у Византији. Обрађени су друштвени слојеви византијског становништва: племство, сељаци, градске занатлије, крупни трговци, најамници, робови, како су живјели и чим су се бавили. На основу извора Каплан закључује да су најпросвјећенији људи попут Михајла Псела највише под-ржавали раслојавање у друштвеној хијерархији. Потрудио се да објасни институцију византијског цара и његов однос


221

према црквеним властима, битно различит у односу на За-пад. У оквиру овог поглавља говори и о византијским зако-нима, финансијама, порезима и војсци. Каплан је нагласио да разлог за слабљење византијске војне моћи треба, прије свега, тражити у неспособности Византије да се прилагоди промјенама кроз које је пролазила свјетска привреда.

У поглављу „Привреда“ обрађена је сеоска, а посеб-но градска привреда. У оквиру сеоске привреде говори се o пољопривреди: начину обрађивања земље, оруђима, изгледу села и сеоском начину живота. Велики значај имали су мана-стирски посједи. У оквиру градске привреде аутор је писао о занатству, унутрашњој и спољној трговини. Слабљење моћи Византијске државе Каплан је видио у давању пореских олак-шица италијанским трговцима, након чега је домаћа тргови-на прешла у руке странаца.

У поглављу „Време“ аутор описује начин на који су Византинци мјерили вријеме, сате, мјесеце, године, како је изгледао њихов календар, затим говори о хришћанским и па-ганским празницима, радним и нерадним данима. Приказао је и животни вијек човјека и како се он дијелио на раздобља: доба поласка у школу, доба женидбе и удаје, доба зрелости и старости. Његов закључак је да се у свијет одраслих ступало чим би почели да зарађују. Жене су претежно мање живјеле него мушкарци, а просјечни животни вијек племића био је око 60 година, с тим да су монаси живјели дуже. На крају поглавља се говори о обредима крштења, вјенчања и сахране.

У шестом поглављу, „Вера“, аутор говори о на-станку хришћанског учења у Византији, описује црквену хијерархију, институцију цариградског патријарха, монашке заједнице. Настојао је да опише детаљније живот вјерника и њихова вјеровања у обреде у којима су учествовали. Ка-план истиче да познавање вјере Византинаца представља велики значај, јер данашњи православни народи у Европи настављају традиције византијске вјере.

У оквиру поглавља „Књижевност“ прво се говори о језицима који су били у употреби у Византијском царству

Радови 16 (2012)

222

током његовог постојања, затим о подлогама на којима се писало: папирусу, пергаменту и папиру. Велики значај имала је преписивачка дјелатност. Најзначајнији књижевни родови били су хагиографије, говори, романи, литургијска поезија и епиграми. Посебнo значајно је било писање историја, које треба разликовати од хроника. Поред политичке историје, писане су и историје вјере или цркве. На крају поглавља на-лазе се кратке биографије византијских писаца.

У осмом поглављу описује се византијска умјетност. Аутор прво говори о стиловима у архитектури, како су грађене цркве, а посебну пажњу придаје опису Свете Софије. У Византији је цијењена била декоративна умјетност и фрескосликарство, што је имало за циљ да прикаже цркве-ну историју неписменим вјерницима који нису умјели да читају свете књиге, али и умјетнички предмети свјетовног карактера, као што су накит, посуђе, те рукописи украшени минијатурама. Музика је такође била присутна у животу Ви-зантинаца као саставни дио племићког образовања, па се у оквиру умјетности говори и о врстама музике и музичких ин-струмената.

Девето поглавље се зове „Разонода“. Каплан је закљу-чио да разонода у данашњем смислу код Византинаца није постојала. И поред тога што је црква забрањивала многе видове забаве који су потицали из периода антике, попут олимпијских игара, позоришта, јавних купатила, Византин-ци, како племићи тако и сиромашнији слојеви, налазили су начин да се разоноде. Велики значај је имао хиподром, који је, поред политичке, имао и забавну улогу. На њему су се ре-довно одржавале трке двоколицама, а уз музику су плесали плесачи. Аутор се потрудио да што вјеродостојније опише ат-мосферу на хиподрому у тренутку трка. И позориште је имало другачији карактер у односу на антички период. У Византији су познати били „мими“ − шаљиве, сатиричне сценске игре које су комбиновале лакрдију и груби реализам. Иако се то сукобило са хришћанским учењем, народ је посјећивао крчме и јавне куће. Када је у питању разонода у кући, угледни ин-


223

телектуалци су практиковали састајање образованих људи. Племићи су у својим домовима често приређивали гозбе, на којима су уз јело и пиће играли друштвене игре, попут шаха. Дјеца су такође имала своје видове забаве и била су веома креативна.

Посљедње поглавље, „Приватни живот“, посвећено је опису живота у кући, византијским именима и презименима, изгледу племићких кућа, породици, женама, дјеци, браку и ванбрачним везама, сексуалности, хигијени, здрављу и меди-цини. Значајан је опис школовања у Византији, гдје се говори који слојеви друштва су се образовали, у ком периоду живо-та и шта се изучавало. Циљ школовања је био образовање чиновника цивилне или црквене администрације. На крају поглавља се говори о моди: одјећи и накиту.

Књига садржи и биографске и библиографске одред-нице, општи индекс и индекс имена. Биографске одреднице представљају биографије најзначајнијих византијских царе-ва и војсковођа, укључујући и бугарског владара Симеона, најистакнутијих цариградских патријарха и образованих људи.

Аутор је успио да дочара византијску цивилизацију, употпуњујући га приказом илустрација у боји, сликама и кар-тама.

Уз све предности овог приручника, студенти се не могу ослонити само на њега јер је политичка историја недовољно обрађена. Подјелом на поглавља, у којима су обрађене раз-личите теме, омогућено је читаоцима да пронађу ону област која их интересује, али то има и своје негативне стране. Де-шава се да аутор у различитим поглављима пише о истим догађајима, што понекад зна бити монотоно. То не умањује значај књиге, која представља нов поглед на појаве и процесе у византијској историји.

Мила КРНЕТА

Радови 16 (2012)

224


225

Драгољуб Р. Живојиновић, Надмени савезник и занемарено српство: британско-српски односи

(1878–1941), Албатрос плус, Београд 2011, стр. 528.

Издавачко предузеће Албатрос плус у едицији „Ди-пломатске свеске“ објавило је књигу Надмени савезник и за-немарено српство: британско-српски односи (1878–1941), Драгољуба Р. Живојиновића. Академик Живојиновић је у дугој научној каријери објавио преко 20 књига на српском и енглеском језику и преко 200 научних радова у домаћим и страним публикацијама. Истраживао је и проучавао ши-рок спектар проблема од XIV до XX вијека, а најважнија истраживања усмјерио је на историју Европе, САД-а, и по-себно Србије и Црне Горе и њихових односа с великим си-лама.

Аутор је више деценија прикупљао и проучавао грађу о везама и природи односа између Велике Британије, с једне, и српских држава – Србије и Црне Горе, с друге стране. Жеља да читаоце упозна с неким најважнијим питањима из ове проблематике навела je аутора да деветнаест својих темат-ски сродних радова, написаних од 1968. до 2008. године, при-купи и објави у овој књизи. Подијељени су у три тематска поглавља: Источно питање 1875–1878, Црна Гора у свет-ском рату 1914–1921. и Србија у светском рату и касније 1914–1941.

У Предговору (9–18), аутор излаже кратак преглед бри-танске политике до пада кнеза Павла Карађорђевића. За по-литичаре Велике Британије, српски народ је био извршилац руске политике током Источне кризе 1875–1878. Велика Британија је у ратu 1914–1918 омаловажавала своје балкан-ске савезнике (Србију и Црну Гору) и сматрала их баластом на који не треба трошити људство, средства и новац. Након

Радови 16 (2012)

226

завршетка рата, британски министри, дипломати и генера-ли показали су примјетну уздржаност према новонасталој Краљевини СХС и њеним настојањима да учврсти унутрашње прилике и одбрани земљу од насртаја Италије.

Поглавље I, Источно питање (1875–1878), састоји се од три рада: Бенџамин Дизраели и јужнословенски народи у време велике источне кризе 1875–1878 (21–60), Политика британске владе према Србији 1878. године (61–93), Вели-ка Британија и Србија на Берлинском конгресу 1878. године (95–112). Британија је, због империјалних интереса на Бли-ском истоку, велику пажњу посветила опстанку Османског царства, као силе на Балкану. На све земље и народе који су настојали да се ослободе османске власти, британски зва-ничници и британска јавност гледали су с сумњом. Због тога су Србију, Црну Гору, Грчку и Румунију доживљавали као пријетњу британским интересима. У вријеме Велике источне кризе (1875–1878) за борбу и циљеве балканских народа није постојалo разумијевање, а још мање подршка њиховим напо-рима. Британска влада, на челу с Бенџамином Дизраелијем, настојала је да Србију и Црну Гору лиши територијалних те-ковина. На Берлинском конгресу британски делегати су се за-лагали за одвајање Србије и Црне Горе од Русије. Договором с Аустроугарском, двије српске државе ушле су у аустроу-гарску интересну сферу. Босна и Херцеговина предате су на управу Хабзбуршком царству.

Поглавље II, Црна Гора у светском рату (1914–1921), садржи пет радова: Савезници (Русија, Француска, В. Британија) и Црна Гора у јулској кризи 1914. године (115–136), Савезници и капитулација Црне Горе 1915–1916. године (137–174), Велика Британија и Црна Гора 1914–1918. годи-не (175–197), Александар Девин, бранилац независне Црне Горе у англо-саксонском свету, 1916–1920. године (199–258), Мисија Салиса и Мајлса у Црној Гори 1919. године (259–313). Краљевина Црна Гора није у Британији приказивана као држава одговорна за сарајевски атентат и територијалне претензије према Аустроугарској. Службени кругови у Лон-


227

дону очекивали су њену сарадњу са Србијом. Како до ње није дошло на Дринском фронту 1914, ширили су се гласови како црногорски двор одржава тајне везе с Централним силама. Британски посланик гроф Салис поновио је у више навра-та тврдњу да краљ Никола није намјеравао да заоштри су-коб с Аустроугарском, што је потврдио закасњелом објавом рата (5. августа) и тајним преговорима с аустроугарским по-слаником на Цетињу. У прољеће 1915. неспоразуми између савезничких влада и Црне Горе били су разноврсни. Узро-ци који су довели до неспоразума, били су везани за мање-више отворена настојања црногорске династије и владе да прошире државну територију у сјеверној Албанији. Читаво прољеће 1915. размјењиване су ноте између владе и Салиса због гомилања црногорских трупа према Скадру, на Бојани, Медови. Пријетње да ће се прекинути слање помоћи, превоз Црногораца из САД-а и Канаде и давање новчане субвенције, нису одложиле улазак црногорских трупа у Скадар и његово проглашење дијелом Црне Горе. Капитулација Црне Горе и њен излазак из рата, у јануару 1916, потврдили су постојеће сумње у тајне контакте краља Николе с Централним силама. Тако је почео суноврат црногорске државе, Александар Де-вин, незванични агент Црне Горе у Лондону, устао је у њену одбрану. У многим меморандумима Форин офису оптужио је Британију за издају савезника. Британија је подржала оне снаге које су се залагале за уједињење са Србијом. Ратни кабинет закључио је 3. јануара 1918. да је најбоље рјешење припајање Црне Горе Србији. Мисија грофа Салиса, британ-ског посланика у Ватикану, и Мајлса, пуковника америчке армије, није промијенила ту одлуку.

Поглавље III, Србија у светском рату и касније (1914–1941), састоји се од једанаест радова: Велика Британија и Србија у „јулској“ кризи 1914. године (317–344), Нека питања британске политике према Србији у другој половини 1914. године (345–360), Адмирал Ернест Ч. Т. Трубриџ: Дневник из Србије 1915. године (361–367), Велике силе и стварање Солун-ског фронта 1914–1915. године (369–390), Велике Британије и „морална подршка“ Србији (децембар 1915 – март 1916)

Радови 16 (2012)

228

(391–402), Лорд Џорџ и српско питање у прољеће 1917. годи-не (403–416), Босна и Херцеговина у ратним циљевима Вели-ке Британије 1914–1918. године (417–427), Велика Србија или Југославија? Велика Британија и југословенско уједињење 1914–1918. године (429–453), Велика Британија и Данунције у Ријеци 1919. године (455–470), Велика Британија и Рапал-ски уговор 1920. године (471–494), Кнез Павле Карађорђевић: Између Лондона и Берлина (495–515). Сарајевски атентат 28. јуна 1914. године осудиле су све европске земље. Дубо-ко усађено неповјерење према Србији у Британији овим je догађајем само појачано. Чланови владе и јавно мњење, мада не сви, оптужили су српске војне и политичке кругове да су организовали убиство престолонасљедника и његове супру-ге. Како се криза заоштравала, тако су поједини листови и часописи све више указивали на намјеру Централних сила да физички униште Србију. Рат се приближавао Британији, иако је она све чинила како би га избјегла. У Лондону су били свјесни да земља мора да иде с Русијом и Француском, а про-тив Њемачке и Аустроугарске. Балкан у цјелини, а Србија нарочито, нису били у британској интересној сфери. Али, Британија није могла остати неутрална у рату на Балкану, иако су све до јесени 1915. британски политичари одбаци-вали идеју о ратном ангажовању. Британија је предводила многе политичке и дипломатске акције и иницијативе, које су се односиле највише на Србију и привлачење нових држа-ва (Италије, Бугарске, Румуније). У својим настојањима ну-дила им је земље и територије настањене српским живљем. На посредан начин, ово је спречавало распад Аустроугар-ске и смањивало будуће границе Србије, или замишљене заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Лондон је Ниш-ку декларацију из децембра 1914. дочекао као први корак у растурању Двојне монархије. Британски одговор на то је био подршка стварању Велике Србије. У различитим тренуцима, предвиђало се припајање Босне и Херцеговине Србији, широ-ки излазак на море, од албанске обале до Сплита, и добијање неколико острва, источне Славоније, Сремa, дијела Бачке, те-мишварског Банатa. Након капитулације Црне Горе, било је


229

предвиђено њено припајање Србији. Српска влада је упорно одбацивала програм и понављала своју ријешеност да оства-ри Нишку деклерацију. Рат и поратна збивања потврдила се непредвидивост британске политике на Балкану. Дејвид Лојд Џорџ, један од најгласнијих заговорника британског учешћа на балканском ратишту, промијенио је став. По преузимању дужности предсједника британске владе, децембра 1916. пот-пуно је заборавио Балкан и Србију. Међу онима који су на-ставили да заговарају активнијe британско учешће у рату на Балкану, истицао се адмирал Ернест Т. Трубриџ. Трубриџова настојања у Адмиралитету осталa су без одговора, а дискрет-но му је саопштено да заборави Србију и Србе. Након рата Британија се држала уздржано према Данунцију и његовим плановима да, након заузећа Ријеке, Италија предузме офан-зиву у Далмацији и Црној Гори. Одсуство британске накло-ности потврђено је притиском на владу Kраљевине СХС да прихвати италијанске захтјеве, уобличене у Рапалском угово-ру. Британска влада и двор су, у предвечерје Другог свјетског рата, изневјерили регента, кнеза Павла Карађорђевића, ис-креног савезника и пријатеља.

На крају књиге (517–518), наведен је списак домаћих и страних часописа у којима су радови први пут објављени.

Радован СУБИЋ

Радови 16 (2012)

230


231

Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, Љекарска комора Врбаске бановине 1929–1941, Удружење архивских

радника Републике Српске, Бањалука, 2012, стр. 257.

Љекарска комора Врбаске бановине до сада је била изузета из научних истраживања, можда због потешкоћа са којима се истраживач сусреће у раду на проучавању ове области. Недостатак архивске грађе ове коморе не може надомјестити ни Гласник Лекарске коморе Врбаске банови-не, јер је познат само један његов број, те се подаци о раду Љекарске коморе Врбаске бановине преузимају из других бањалучких и београдских листова.

Удружење архивских радника Републике Српске препо-знало је ову проблематику, те је објавило књигу Љекарска комора Врбаске бановине. Аутори, Бојан Стојнић и Верица М. Стошић, представили су рад Љекарске коморе Врбаске бановине, дали кратке биографије истакнутих љекара бано-вине, те писали и о другим љекарским коморама које су биле везане за босанскохерцеговачки простор.

Прво поглавље, Оснивање и рад Љекарске коморе Врба-ске бановине, говори о припремама за оснивање љекарских комора у Краљевини СХС, чему је претходила Уредба о Ле-карским коморама из 1923. године. Ова уредба је укинута 1931. године, донесен је нови Закон о лекарима, јер је ново државно уређење захтијевало и реорганизацију љекарских комора, тако да су свака бановина и Управа града Београда имали засебну љекарску комору. Коморе су имале скупшти-ну, управни, извршни и надзорни одбор. Љекарска комора Врбаске бановине основана је 15. децембра 1929. године, у бањалучком Хигијенском заводу. Од посебног значаја за рад Љекарске коморе Врбаске бановине биле су сједнице њене скупштине, на којима се дискутовало о пословном реду, избо-

Радови 16 (2012)

232

ру руководства, буџету, висини чланарине, издавању стручног часописа, одржавању права кавета, законима, правилницима и уредбама из области здравства, болестима, начину убирања доприноса за смртне случајеве, неколегијалном понашању љекара према љекарима, односу љекара и апотекара, споре-дној љекарској служби, називу љекара специјалисте и др. На сједници Скупштине одржаној 15. децембра 1929. године, донесена је одлука о покретању стручног гласила Гласник Лекарске коморе Врбаске бановине.

У другом поглављу, Знаменити љекари Врбаске бано-вине, аутори су обавили најтежи дио посла, који је подра-зумијевао прикупљање и писање биографија 123 позната љекара Врбаске бановине. Дати су основни биографски по-даци о љекарима, о њиховом образовању, специјализацији, евентуалном ангажовању у НОБ-у, судбини након рата и о смрти.

Треће поглавље, Остале љекарске коморе везане за бо-санскохерцеговачки простор (1929–1941), посвећено је Ље-карској комори Дринске бановине са сједиштем у Сарајеву, Љекарској комори Зетске бановине са сједиштем у Цетињу и Љекарској комори Приморске бановине са сједиштем у Сплиту, чије дјеловање је обухватало и дијелове територија данашње Босне и Херцеговине.

Посебан дио посвећен је прилозима Уредба о Лекар-ским коморама, Закон о лекарима и Законска одредба о при-временом устројству и дјелокругу Лиечничке коморе у За-гребу. Ово је од значаја за све оне желе да сазнају више о историји здравства на територији бивше Краљевине. Уредба о Лекарским коморама доноси уредбе о љекарском сталежу и љекарској пракси, правима и дужностима љекара, љекарским коморама и њиховим одборима, дисциплинарном суду, о дис-циплинарном поступку, о жалбама против одлука или пресу-да дисциплинарног суда и о коначним одлукама. Закон о ле-карима садржи информације о позиву, правима и дужностима љекара, љекарским приправницима, и о разним питањима у вези са организацијом и радом љекарских комора. Законском


233

одредбом о привременом устројству и дјелокругу Лиечничке коморе у Загребу, од 20. 12. 1941, укинуте су Лиечничка ко-мора за бившу Врбаску бановину са сједиштем у Бањалуци и Лиечничка комора за бившу Дринску бановину са сједиштем у Сарајеву. Лиечничка комора Врбаске бановине припојена је подручју Лиечничке коморе у Загребу, једине коморе ове врсте за подручје Независне Државе Хрватске.

Маријана ТОДОРОВИЋ БИЛИЋ

Радови 16 (2012)

234


235

УПУТСТВА САРАДНИЦИМА

INSTRUCTIONS TO CONTRIBUTORS

Радови 16 (2012)

236


237

УПУТСТВА САРАДНИЦИМА

У научном часопису Радови објављују се сљедеће категорије чланака:

• оригинални научни рад

• прегледни чланак

• кратки научни рад или претходно саопштење

• научна критика, полемика, осврт

• стручни рад

Уређење рукописа

Рукопис треба да садржи:

• наслов рада

• име и презиме аутора и његову e-mail адресу

• научну титулу, научно (стручно) звање аутора (уколико их је стекао)

• назив институције у којој је аутор запослен

• апстракт и кључне ријечи на језику на којем је рад написан

• текст рада

• списак коришћене литературе (евентуално, и извора)

• резиме

Техничка упутства

• наслов рада – великим словима, болд, величина слова 12

• име и презиме аутора, звање, e-mail, институција – у горњем лијевом углу, болд, величина слова 12, проред 1.0

Радови 16 (2012)

238

• апстракт (до 10 редова), кључне ријечи (до 10), списак литературе, резиме (до 1/10 текста) – величина слова 11, проред 1.0

• текст рада – величина слова 12, проред 1.5

• напомене (фус-ноте) – величина слова 10, једнострук (single) проред

Навођење критичког апарата – цитирање

• име и презиме аутора – курент (обична слова)

• наслов књиге – italic (курзив)

• назив часописа – italic (курзив)

• наслов чланка из часописа – курент (обична слова)

• наслов зборника радова – italic (курзив)

• наслов рада из зборника радова – курент (обична слова)

• назив новина – italic (курзив)

• наслов текста у новинама – курент (обична слова)

Списак литературе треба да садржи све библиографске податке:

• књига – презиме и име аутора, наслов, издавач, мјесто и година издања

• часопис – презиме и име аутора чланка, назив цитираног чланка, назив часописа, годиште и број, издавач, мјесто и година издања, странице цитираног чланка

• зборник радова – презиме и име аутора рада, наслов цитираног рада, наслов зборника радова, издавач, мјесто и година издања, странице цитираног рада

• новине – презиме и име аутора, наслов цитираног прилога, назив новина, годиште и број, мјесто и датум издања, странице


239

• цитирање са World Wide Web – пуна адреса и датум приступа страници (у загради)

Рок за слање рукописа

• до 15. марта (за прву свеску у току године)

• до 15. септембра (за другу свеску у току године)

Рецензије

Сваки рукопис рецензирају два анонимна рецензента. Рукопис ће бити објављен уколико обје рецензије буду позитивне.

Категоризацију рукописа врши Редакција, на основу при-једлога рецензената.

Адреса

Рукописи (пожељно већ лекторисани) достављају се у електронској форми и у два штампана примјерка, на адресу:

• Филозофски факултет

• Редакција Радова

• Булевар војводе Петра Бојовића 1А

• 78 000 Бања Лука

• Република Српска, Босна и Херцеговина

[email protected]@blic.netwww.ff.unibl.org

Телефон Редакције: +387 51/ 322 780, 322 790, 323 530

• Рукописи се не враћају.

Радови 16 (2012)

240

Универзитет у Бањој ЛуциФилозофски факултет

Драго БРАНКОВИЋ

Мијана КУБУРИЋ МАЦУРА

Емир МУХИЋ

Драгана СИМЕУНИЋ

Драган ЗЕЉКОВИЋ

Звонко САВИЋ

310

Издавач Publisher

За издавачаAt the behest of the publisher

ЛекторProofreading

Превод резимеа и садржаја на енглески језик Proofreading and translation into English КорицеCovers Припрема за штампуPrepress

ШтампаPrint

За штампаријуPrinting house representative

Тираж Circulation

РАДОВИ ЧАСОПИС ЗА ХУМАНИСТИЧКЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Journal of Humanities and Social Sciences ISSN 1512-505 X 16 (2012)

Часопис излази два пута годишње.The journal is published twice a year.

Цијена (једног броја) – за Републику Српску, Федерацију Босне и Херцеговине, Србију, Црну Гору – 5 EUR; за иностранство – 10 EUR.Price per copy in Republika Srpska, The Federation of Bosnia-Herzegovina, Serbia, Montenegro – 5 EUR. Price per copy abroad – 10 EUR.

Documents

FILOZOFSKI FAKULTET BANJA LUKA Radovi BROJ 16, 2012