Finansije i finansijska trzista 1 kolokvijum Milenko Dzeletovic

Finansije i Finansijska tržišta

PITANJA IZ PREDMETA FINANSIJE I FINANSIJSKA TRŽIŠTA ZA I KOLOKVIJUM

1. Koje su tri najvažnije makroekonomske funkcije koje obavlja finansijski sistem u svakoj nacionalnoj ekonomiji?

Tri najvažnije makroekonomske funkcije koje obavlja finansijski sistem u svakoj nacionalnoj ekonomiji, zahvaljujući kojima se sistematski pospešuje i dinamizira ekonomski rast i razvoj, su:

obezbeđuje platni promet, pruža metode i institucije za obezbeđenje štednje (akumulacije), i obezbeđuje funkcionisanje tržišnog mehanizma za alokaciju finansijskih resursa

u nacionalnim i međunarodnim okvirima.

2. Koja su dva osnovna tipa finansijskih sistema. Navedi i objasni. Finansijski sistem je proizvod političkih odnosa, karaktera vlasništva, stepena

privrednog i ukupnog društvenog razvoja. Tako da se pravi razlika između dva tipa finansijskih sistema i to:

~ finansijski sistem čije je težište na otvorenom finansijskom tržištu i na kome dominiraju berze i hartije od vrednosti, i

~ bankarsko orijentisani finansijski sistemi čije je težište na bankarskim institucijama, naročito na univerzalnim bankama.

Prvi tip finansijskog sistema razvijen je i zastupljen u SAD i Japanu, od 1954.god. Zahvaljujući Glas-Stegalovog bankarskog zakona (1933.god) razgraničene su funkcije investicionih i komercijalnih banaka.

Komercijalne banke su ovim zakonom stvaljene pod direktnu kontrolu centralne banke putem mehanizama obaveznih rezervi i prudencione kontrole, pri čemu centralna banka obezbeđuje kredite za očuvanje likvidnosti. Predmet poslovanja komercijalnih banaka je plaćanje, držanje novčanih rezervi i kreditna funkcija.

Investicione banke i brokersko-dilerske kuće stavljene su pod kontrolu specijalne državne komisije koja vrši superviziju kapitala radi očuvanja finansijske stabilnosti. Investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti.

Bankarsko orijentisani tip finansijskog sistema posebno je razvijen u Nemačkoj i Kini. Oslanja se na univerzalne banke koje vrše kratkoročno i dugoročno kreditiranje privrede i imaju ključnu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima. Banke u ovom sistemu poseduju deo akcijskog kapitala na osnovu koga imaju svoje predstavnike u upravnim odborima velikih kompanija.

3. Navedi indikatore razvijenosti finansijskog sistema.Indikatori razvijenosti finansijskog sistema su: Zadovoljavajući intenzitet direktnog finansiranja, tj. finansiranje bez

posredovanja intermedijarnih finansijskih institucija. Ukoliko bi dominirale intermedijarne finansijske institucije to bi ukazivalo da nije razvijeno akcionarstvo, tj. da je zanemarljiva uloga svojinskih hartija od vrednosti. Prema tome, treba optimizirati učešće svih oblika finansiranja i pružiti tržišnim transaktorima mogućnost alternativnih izbora;

Za I kolokvijum 1


Razvijenost sekundarnog tržišta, jer bez njega primarno emitovane hartije od vrednosti nemaju tržišnu transparentnost;

Diverzifikovana institucionalna sturktura omogućuje sklad između bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija;

Struktura novčane mase; Odnos novčane mase prema obimu finansijskih transakcija, ili prema

nominalnom društvenom proizvodu pokazuje da ako je velika tražnja za gotovim novcem ili depozitnim novcem u tom slučaju se može zaključiti da je isuviše neaktivnog novca, da je finansijsko tržište nerazvijeno i da bankarski sistem mora reagovati povećanjem količine novca.

4. Navedi i objasni modele finansiranja investicije. U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju tri paralelna modela finansiranja investicija,

i to:o Metod samofinansiranja (internog finansiranja) ~ podrazumeva da

ekonomski subjekti sopstvenim fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode;

o Metod direktnog finansiranja ~ je metod u kome štediše i investitori obavljaju direktan transfer finansijskih fondova; i

o Metod indirektnog finansiranja ~ je sistem u kome se između ekonomskih subjekata koji štede (štednja) i subjekata koji investiraju (investicije) pojavljuju finansijski posrednici.

5. Osnovni poslovi na finansijskom tržištu. Navedi koji su to poslovi. Kao osnovni poslovi na novčanom tržištu izdvajaju se davanje i uzimanje

kratkoročnih kredita, kupovina i prodaja kratkoročnog novca, kratkoročnih hartija od vrednosti, eskontnih menica, kupoprodaja deviza i dr. Drugim rečima, poslovi na novčanom tržištu su sve finansijske transakcije kojima se vrši transformacija imovine iskazane u novcu.

Na tržištu kapitala kao osnovni poslovi izdvajaju se kupovina i prodaja dugoročnih hartija od vrednosti kao što su: akcije, obveznice, certifikati, fjučersi, svopovi i dr. Dakle, poslovi na tržištu kapitala su sve finansijske transakcije kojima se vrši transformacija imovine iskazane u kapitalu.

6. Univerzalni poslovi na finansijskom tržištu. Navedi podelu. Univerzalni poslovi na finansijskom tržištu dele se po osnovu dva kriterijuma: Prema vremenu, i Prema tipu aktive.Prema vremenu plaćanja i isporuke postoje:

Promptni poslovi ~ koji se još nazivaju i keš poslovi. Kod ovih poslova se plaćanje i isporuka određenog finansijskog instrumenta vrši odmah, a najkasnije u roku od dva do pet dana, po postizanju ugovora oko njegove kupoprodaje. Kod ovih poslova, s obzirom na pomenutu kratkoću roka u kome i kupac i prodavac moraju izvršiti svoje obaveze, s tim da ne postoji kamatni i kursni rizik.

Za I kolokvijum 2


Terminski poslovi na finansijskim tržištima ~ su tržišni poslovi kod kojih se kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne izvršava odmah, već kasnije na ugovorom utvrđen dan u budućnosti. Kod ovih poslova prisutni su kamatni i kursni rizici. Terminski poslovi mogu biti obični kada njihova realizacija nije ničim uslovljena i obaveze partnera se moraju izvršiti u rokovima dospeća, a mogu biti i uslovljeni terminski poslovi kod kojih svaka strana može odustati od posla ako prethodno položi dovoljnu sumu novca kao obeštećenje drugoj strani.

Prema tipu aktive svi poslovi na finansijskim tržištima mogu se podeliti na: Poslove sa žiralnim novcem, Poslove sa hartijama od vrednosti, i sl.

7. Poslovi posebne vrste na finansijskom tržištu. Navedi i objasni. Poslovi posebne vrste podrazumevaju poslove: Arbitraže ~ poslovi arbitraže su značajni poslovi na finansijskim tržištima. Reč

je o poslovima koji se istovremeno obavljaju na više finansijskih tržišta na kojima se trguje istim finansijskim instrumentima. Profit u ovim poslovima predstavlja razlika u ceni određenog finansijskog instrumenta na različitim tržištima, obično su zastupljeni na deviznim tržištima zbog korišćenja razlike u visini deviznog kursa između različitih deviznih tržišta.

Hedžing poslovi ~ predstavljaju aranžmane dve strane u kome se potencijalni gubitak jedne strane u određenoj meri može eliminisati zaradom druge strane. Ovi poslovi su povezani sa metodama koje se primenjuju za smanjenje rizika u vezi sa drugim poslovima na finansijskim tržištima.

Špekulativni poslovi ~ su na finansijskim tržištima zastupljeni od strane učesnika koji nastoje da u kratkom roku, zahvaljujući prihvatnju rizika, informacijama kojima raspolažu i znanju, ostvare ekstra prinos. Ovde je reč o svesnom prihvatanju rizika u zamenu za mogućnost ostvarivanja većih dobitaka.

8. Objasni tri osnovne ekonomske funkcije koje vrže finansijska tržišta. U osnovi, finansijska tržišta vrše najmanje tri ekonomske funkcije:o Prva funkcija odnosi se na uzajamno dejstvo tržišnih aktera kojim se oderđuje

cena trgovanja finansijskog instrumenta, odnosno definiše zahtevani prinos;o Druga funkcija finansijskih tržišta je obezbeđenje mehanizama koji

investitorima omogućuje da prodaju finansijsku aktivu. Drugim rečima, finansijsko tržište nudi likvidnost kao privlačnu karakteristiku kada okolnosti nateraju ili motivišu investitora da proda hartiju od vrednosti.o Treća funkcija govori o uticaju finansijskih tržišta na smanjenje istraživačkih i

informacionih troškova. ISTRAŽIVČKI troškovi predstavljaju određene troškove koje učesnik u

trgovini hartijama od vrednosti može da ima prilikom prodaje ili kupovine određenog finansijskog instrumenta. Troškovi ove vrste odnose se na vreme potrošeno na pronalaženje kupca, odnosno prodavca.

INFORMACIONI troškovi predstavljaju troškove koji nastaju prilikom prikupljanja informacija vezanih za preformanse hartija od vrednosti, odnosno da se otkriju iznos i verovatni gotovinski tok (Cash Flow) koji se očekuje da bude

Za I kolokvijum 3


generisan. Ovi troškovi se smanjuju ukoliko se trgovina obavlja po utvrđenim pravilima, standardizacijom i uprošćavanjem procesa, rešavanjem konflikta proizašlih iz trgovine i garantovanim izvršenjem zaključenih transakcija.o Funkcija povezivanja;o Alokativna funkcija;o Transfernu funkciju;o Mobilizaciona funkcija;o Funkcija efikasnosti;o Razvojna funkcija;o Funkcija poboljšanja životnog standarda.

9. Podela finansijskih instrumenata. Najznačajnije kriterijume za podelu finansijskih instrumenata možemo navesti na

sledeći način: Prema ročnoj strukturi, koja odražava strukturu finansijskih instrumenata

prema njihovoj vremenskoj vezanosti, finansijski instrumenti se dele na:o Kratkoročne,o Srednjoročne,o Dugoročne.

Ukoliko u jednoj privredi donimiraju finansijski instrumenti kratkoročnog karaktera, kažemo da ima nepovoljnu ročnu strukturu.

Prema mestu emitovanja razlikujemo:o Domaće, i o Inostrane hartije.

Prema načinu formiranja instrumenata delimo ih na:o Osnovne hartije od vrednosti ~ su hartije koje odražavaju neke

osnovne odnose između emitenata i investitora. Ovde se radi o standardnoj grupi hartija od vrednosti koju možemo podeliti na dve veće podgrupe i to:

Instrumenti duga tj. kreditni instrumenti ~ su hartije od vrednosti koje odražavaju dužničko-poverilačke odnose, u njih ubrajamo: obveznice, certifikate, note, zapise, komercijalne papire, itd.

Instrumenti akcijskog kapitala ~ su hartije od vrednosti koje odražavaju vlasničke odnose, u koje ubrajamo: obične i preferencijalne akcije.

o Izvedene hartije od vrednosti-finansijski derivati ~ se nazivaju izvedenim jer je njihova vrednost ''izvedena'' odnosno zavisi od vrednosti neke druge osnovne hartije od vrednosti koja leži u njihovoj osnovi.

Devize i devizni kursevi ~ su finansijski instrumenti kojima se trguje na jednom segmentu finansijskog tržišta- deviznom tržištu. Pod devizama se podrazumeva sva potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se deviznim kursom.

Žiralni novac ~ je novac koji se nalazi na žiro računima poslovnih banaka. Reč je o finansijskom instrumentu kojim se trguje na tržištu novca na kome se javlja u vidu

Za I kolokvijum 4


potraživanja po viđenju, odnosno kratkoročne finansijske aktive kao rezultat postojanja viškova novca na žiro računima poslovnih banaka i drugih finansijskih posrednika.

10. Navedi osnovne karakteristike finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti imaju deset osnovnih karakteristika:

1) Nemaju novčani oblik ~ finansijski instrumenti koji se koriste kao sredstvo razmene odnosno izvršavanja transakcija nazivaju se novcem;

2) Reverzibilnost ~ je trošak investiranja u finansijski instrument i povratak u likvidni oblik;

3) Ročnost ~ je vremenski period u kome je planirano plaćanje instrumenta ili rok kada vlasnik stiče pravo na likvidaciju istog;

4) Deljivost i denominacija ~ deljivost je minimum veličine za koju finansijski instrument može biti likvidan i zamenjiv za novac;

5) Valuta ~ neki emitenti, u cilju smanjenja rizika od promene deviznog kursa, emituju dvovalutne hartije od vrednosti;

6) Konvertibilnost ~ je naročito važna karakteristika hartija od vrednosti;7) Likvidnosti ~ je trošak i vreme kojima su izloženi vlasnici hartija od vrednosti ako

žele da ih momentalno prodaju i pretvore u novčana sredstva;8) Složenost ~ kao karakteristika finansijskih instrumenata se odnosi na njihovu

kompleksnost koja podrazumeva kombinaciju dva ili više jednostavnih instrumenata;9) Novčani tok ~ prinos koji se očekuje od hartija od vrednosti zavisi od njenog

generisanog cash flow-a;10) Poreski tretman ~ važna karateristika bilo koje hartije od vrednosti je njen poreski

status. U zavisnosti o kom finansijskom instrumentu je reč, zatim od tipa emitenta, strukture vlasništva i dr., razlikuju se i poreske stope.

11. Navedi podelu finansijskih institucija. Prema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dele na tri grupe:

Intermedijarne finansijske institucije, Berze, Pomoćne i specijalizovane finansijske institucije.

Prema drugoj klasifikaciji finansijske institucije se dele na: Centralnu banku kao centralnu monetarno-finansijsku instituciju, Depozitne institucije, Nedepozitne institucije, i Posredničke institucije.

Prema trećoj klasifikaciji, razlikujemo sledeće kategorije finansijskih institucija:o Klasične (tradicionalne),o Institucionalni investitori (osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi,

finansijske kompanije), io Brokersko-dilerske institucije ~ berzanski posrednici.

Za I kolokvijum 5


12. Koje usluge pružaju finansijske institucije na finansijskim tržištima. Finansijske institucije na finansijskim tržištima vrše sledeće usluge:

Transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi;Razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata;Pružanju pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i

pomoći pri njihovoj prodaji;Pružanje savetodavnih i konsalting usluga; iVršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive.

13. Sa aspekta regulacije finansijskog tržišta, koja dva osnovna cilja ima država? Posmatrano sa aspekta države regulacija finansijskog tržišta ima dva osnovna cilja:

Održavanje konkurencije među učesnicima, i Zaštita investitora od prevara i zloupotreba.

14. Koji su najznačajniji učesnici na finansijskom tržištu? Navedi. Najznačajniji učesnici na finansijskom tržištu su:

Država, Centralna banka, Poslovne banke, Institucionalni investitori, Berzanski posrednici, i dr.

15. Koje su dve osnovne funkcije centralne banke? Postoje dve osnovne funkcije:

1) Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, odnosno kontrolu ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke nezaposlenosti;

2) Druga osnovna funkcija centralne banke je funkcija ''zajmodavca u krajnjoj instanci'' ili ''poslednjeg utočišta banaka''. Reč je o obezbeđenju likvidnosti makroekonomskog sistema.

16. Navedi šest osnovnih instrumenata koje centralna banka koristi pri realizovanju monetarne politike i kontrolu kreditnog potencijala privrede.

To su:a. Rediskontni krediti bankama,b. Operacije na otvorenom tržištu, c. Stopa obavezne rezerve,d. Specijalni depoziti banaka kod centralne banke,e. Minimalna kamatna stopa,f. Direktivne mere – kvalitativne i kvantitativni:

1. određivanje stope obaveznih plasmana banaka za finansiranje prioritetnih programa razvoja;

2. plafoniranje ukupnog obima bankarskih kreditnih plasmana; i

Za I kolokvijum 6


3. određivanje beneficiranih ili fiksiranih kamatnih stopa za odgovarajuće oblike kreditnih plasmana.

17. Rediskontni krediti bankama. Rediskontni krediti bankama obuhvataju kupovinu robnih ili drugih komercijalnih

hartija od poslovnih banaka, na osnovu čega se menično potraživanje prenosi na centralnu banku i vrši kreditna alokacija na račune odgovarajućih poslovnih banaka. Radi se zapravo o kratkoročnom finansiranju robnog prometa na bazi meničnog pokrića i maksimalnih rokova do 90 dana. Postoje dva tipa kredita: rediskontni i krediti pokriveni dokumentima.

18. Operacije na otvorenom tržištu. U operacijama na otvorenom tržištu centralna banka ima aktivnu ulogu u pogledu

promena obima kreditnog potencijala i ukupnih rezervi poslovnih banaka. Preko operacija na otvorenom tržištu otvaraju se mogućnosti višekratnog dnevnog ulivanja i povlačenja novca i rezervi iz sistema. U situaciji kada centralna banka kupuje državne obveznice od poslovnih banaka automatski se povećava nivo rezervi i potencijala banaka i otvara mogućnost povećavanja obima kredita i novčane mase u sistemu. I obrnuto.

19. Stopa obavezne rezerve. Obavezna rezerva se kvalifikuje kao rigidan, povremen i neophodan instrument

monetarno-kreditnog regulisanja u pojedinim situacijama. Varijacijama stope obavezne rezerve se brani programirani obim novčanog rasta od uticaja spoljnih faktora. Cilj monetarne i kreditne politike je da se optimalno reguliše obim slobodnog potencijala banaka (koji se dobija kao razlika između viška rezervi i pozajmljenih sredstava kod centralne banke). Kada obim obaveznih rezervi banaka prevaziđe kvantitativno obim kreditnih izvora sredstava, tada sistem poslovnih banaka ima slobodni potencijal za finansiranje privrede i obrnuto.

20. Specijalni depoziti banaka kod centralne banke. Mehanizmom specijalnih depozita banaka kod centralne banke dodatno se smanjuje

obim raspoloživih bankarskih resursa, čime se u fazi ekspanzije depozita u bankarskom sistemu smanjuje depozitno-kreditna mutiplikacija. Formiranje specijalnih depozita može se realizovati na osnovu uvođenja marginalne obavezne rezerve. Ovde je reč o većim stopama obaveznih rezervi od standardnih, koje se primenjuju na banke sa ekspanzivnim rastom depozita.

21. Minimalna kamatna stopa. Mehanizam minimalne kamatne stope još se naziva i diskontnom ili eskontnom

kamatom. Radi se o kamatnoj stopi po kojoj je centralna banka spremna da kreditira poslovne banke. Preko minimalne kamatne stope centralna banka usmerava kreditne tokove i formiranje ostalih kamatnih stopa na finansijskom tržištu, a istovremeno ona odražava i odgovarajuća kretanja kamata na tržištu.

Za I kolokvijum 7


22. Direktivne mere. Direktivne mere mogu imati dva oblika: KVANTITATIVNI i KVALITATIVNI.

Kvantitativne direktivne mere obuhvataju ograničavanje ili limitiranje obima kredita poslovnih banaka nezavisno od kretanja i rasta depozitnog potencijala. Kvalitativne direktivne mere centralne banke se odnose na sugestije i uputstva bankama da u određenim periodima daju prioritet određenim grupama privrednih sektora.

Direktivne ili selektivne mere centralne banke mogu biti:a) Određivanje stope obaveznih plasmana banaka za finansiranje prioritetnih

programa razvoja;b) Plafoniranje ukupnog obima bankarskih kreditnih plasmana; ic) Određivanje beneficiranih ili fiksiranih kamatnih stopa za odgovarajuće

oblike kreditnih plasmana.

23. Objasni tri kruga delovanja centralne banke. U prvom krugu delovanja centralna banka, putem instrumenata novčanog i

kreditnog regulisanja, neposredno vrši: kreditiranje poslovnog bankarstva, varijacije stope obavezne rezerve, operacije na otvorenom tržištu, diskontna stopa i direktivne mere čime se utiče na obim novca i kredita u sistemu i troškova finansiranja reprodukcije, dok je alokativna funkcija prepuštena finansijskom sistemu i slobodnom tržištu.

Drugi krug kreditnog regulisanja centralne banke se vrši putem instrumenata selektivnog kreditiranja privrede preko poslovnog bankarstva.

Treći krug delovanja centralne banke se odnosi na supervizorstvo, odnosno nadzor nad poslovanjem bankarskog i šireg finansijskog sistema, kao i na praćenje i korigovanje najširih ekonomskih kretanja u zemlji i ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

24. Koje usluge vrše banke u oblasti plasiranja sredstava? Navedi i objasni. Usluge koje vrše banke u oblasti plasiranja sredstava dele se u tri grupe:

Individualno bankarstvo ~ obuhvata poslove sa stanovništvom, hipotekarne poslove, poslove sa kreditnim karticama, kreditiranje kupovine potrošačkih dobara i razne usluge koje su, uglavnom, namenjene stanovništvu;

Institucionalno bankarstvo ~ se odnosi na poslove kreditiranja nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i državnih agencija;

Globalno bankarstvo ~ podrazumeva veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, kao što su: poslovno finansiranje, investiranje u hartije od vrednosti, poslovi na tržištu kapitala, poslovi na deviznom tržištu, poslovi na tržištu izvedenih hartija od vrednosti, itd.

25. Komercijalne ili depozitne banke. Njihova osnovna karakteristika jeste struktura njihove bilansne pasive, koja je

svojim pretežnim delom kratkoročnog karaktera. Primarni posao depozitnih banaka je prikupljanje sredstava iz depozita sektora privrede, neprivrede i stanovništva. Prikupljena sredstva se dalje usmeravaju uglavnom za određene komercijalne aranžmane privrednih subjekata, pa se po tom osnovu i nazivaju komercijalne banke.

Komercijalne banke obezbeđuju esencijalne finansijske usluge za svoje klijente koji su uključeni u međunarodnu trgovinu i finansije. One daju garancije na kredite firmama sa performansama, radi kupovine raznih roba u inostranstvu. One takođe, odobravaju direktne

Za I kolokvijum 8


zajmove stranim vladama i multinacionalnim kompanijama radi izgradnje novih proizvodnih objekata i realizacije drugih poslova. Jedna od najstarijih bankarskih usluga vezana za međunarodnu razmenu je kupoprodaja stranih valuta za račun svojih komitenata. Ovo su ujedno i vrlo rizični poslovi i najčešće se poveravaju najvećim bankama.

26. Investicione banke. Investicione banke su specijalizovane banke koje u svom finansijskom potencijalu

raspolažu pretežno kvalitativnim sredstvima kojima banka finansira razvojne potrebe klijenata. U poslove koje obavljaju investicione banke ubrajamo:

o Organizovanje emisija hartija od vrednosti;o Otkup i distribucija hartija od vrednosti;o Trgovina hartijama od vrednosti;o Restrukturiranje preduzeća;o Promena vlasničke strukture preduzeća;o Konstalting i dr.

Pored ovih poslova, investicione banke često traže poslovne partnere za kompanije koje nastoje da budu finansijski restrukturirane ili za kompanije koje traže odgovarajuće kompanije da bi ih vlasnički preuzele. Investicione banke se sve više bave tradicionalnim poslovima komercijalnog bankarstva, kao što su primanje depozita, odobravanje kredita, osiguravajući uslužni poslovi.

27. Institucionalni investitori. Institucionalni investitori su finansijske institucije koje obimom prometa i načinom

trgovanja na finansijskim tržištima značajno utiču na obrasce kreiranja i trgovine finansijskim instrumentima. U ovu grupu finansijskih učesnika spadaju:

Osiguravajuće kompanije ~ predstavljaju finansijske posrednike koji za utvrđenu naknadu (premiju) obezbeđuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi određeni (osigurani) slučaj.

Penzioni fondovi ~ obezbeđuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle završetka radnog veka.

Investicioni fondovi ili kompanije ~ su finansijske institucije koje prikupljaju kapital od pojedinaca emitovanjem akcija, ili ređe potvrde o učešću i dalje ga plasira u portfelj različitih hartija od vrednosti.

28. Predmet delatnosti berzanskih posrednika. Navesti. Predmet delatnosti berzanskih posrednika u osnovi je:

~ trgovina hartijama od vrednosti,~ pružanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartija od vrednosti,~ čuvanje hartija od vrednosti,~ vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga, i~ drugi poslovi u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti.

29. Brokeri. Brokeri su berzanski posrednici koji nastupaju u svojstvu agenta, koji izvršava

naloge za kupovinu i prodaju akcija koje su im dostavili investitori. Postoji više vrsta

Za I kolokvijum 9


brokera, čija se klasifikacija nalazi u tradicionalnoj, zakonskoj regulativi pojedinih zemalja, kao i u propisima koje donose same berze. Tako razlikujemo sledeće vrste brokera:

SPECIJALISTI ~ posluju kao brokeri i dileri specijalizovani za prodaju i kupovinu određenih hartija od vrednosti. Svojim uticajem na berzi, u suštini, formiraju cenu hartija koje su predmet njihove trgovine. Brokeri specijalisti mogu da obavljaju tri uloge:

Aukcionara ~ kao aukcionari, specijalisti utvrđuju početnu cenu kojom se otvara trgovina na početku novog radnog dana berze. Pri tome se obično trude da ta cena bude približno jednaka ceni na zatvaranju berze prethodnog dana.

Dilera ~ kao dileri, oni rade u svoje ime, tj. mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti za svoj račun i time ostvariti profit.

Brokera ~ kao brokeri oni izvršavaju naloge svojih komitenata i za to dobijaju proviziju.

BROKERI NA PODU ~ su aktivni učesnici u berzanskom prometu i posluju na parketu berze. Ponekad mogu biti i komisioni brokeri, ako ih za to angažuje firma koja nema svoje brokere na parketu.

TRGOVCI NA PARKETU ~ trgovci rade samo za sebe, njih nazivaju i pravim berzanskim špekulantima. Trgovci ostvaruju profit koristeći povoljne profitne mogućnosti. Njihov profit sastoji se u razlici između cene po kojoj kupuju ili prodaju neke hartije od vrednosti. Da bi u što kraćem roku došli do željenog profita, trgovci kupovinu i prodaju najčešće obavljaju istog dana.

DISKONTNI BROKERI ~ su brokeri koji komitentima pružaju isključivo usluge kupovine i prodaje određenih finansijskih instrumenata. Oni pružaju isključivo posredničku ulogu u kupovini i prodaji za račun svojih komitenata, pri čemu im ne daju nikakve savete u vezi sa investiranjem.

SERVIS BROKERI ~ su brokeri koji svojim klijentima pružaju kompletnu uslugu prilikom investiranja. Servis brokeri pored usluga kupovine i prodaje finansijskih instrumenata svojim klijentima pružaju i druge usluge, kao što su: saveti, konsalting, finansijska analiza, i dr. S obzirom na obim usluga koje pružaju svojim klijentima, provizija koju naplaćuju ovi brokeri je veoma visoka.

30. Dileri. Dileri su berzanski posrednici koji posluju u svoje ime i za svoj račun. Oni kupuju i

prodaju hartije od vrednosti formirajući sopstveni portfolio. Dileri nemaju spoljnjih klijenata, tj. ne izvršavaju naloge klijenata. Nadoknada im se nalazi u razlici između kupovne i prodajne cene finansijskih instrumenata. Pored toga dileri mogu ostvariti prihod i po osnovu: kapitalnih dobitaka, devizne arbitraže i razlike u visini kamatnih stopa.

Prilikom poslovanja dileri se rukovode principom ravnoteže tj. nastoje da na kraju radnog dana imaju nultu poziciju i da nemaju ni jednu hartiju od vrednosti u svom portfoliu. Rizik je daleko veći, ali su ujedno i prihodi veći.

31. Koje su najvažnije ekonomske funkcije kamatne stope? Navedi. Najvažnije ekonomske funkcije kamatne stope su:

o Funkcija investicionih oportuniteta,o Funkcija stuktuiranja tržišta novca i kapitala,o Funkcija formiranja kamatnih rizika,

Za I kolokvijum 10


o Funkcija ograničavanja i apsorbovanja rizika,o Funkcija alokacije resursa na tržištu,o Funkcija vremenske realokacije korišćenja dobara i usluga u tekućem i

budućem periodu.

32. Najznačajniji faktori koji utiču na kretanje kamatne stope su? Najznačajniji faktori koji utiču na kretanje ponude i tražnje za kreditnim

potencijalom a samim tim i na kretanje kamatne stope su: Uticaj faktora iz realnog sektora, pre svega ekonomski rast; Monetarna politika-kreiranje novčane mase: Stopa inflacije; Postojanje budžetskog deficita; Međunarodna kretanja kapitala; Spoljnotrgovinska razmena.

33. Napiši i objasni jednačinu Irvinga Fišera. Na savremenom finansijskom tržištu razlikujemo i realnu i nominalnu kamatnu

stopu. Ovde je reč o uticaju inflacije na kretanje kamatne stope. Temelj za sagledavanje ovih relacija postavio je, u okviru klasične teorije kamatne stope, Irving Fišer još 30-ih godina XX veka. On je formulisao jednačinu koja oslikava odnos nominalih i realnih kamatnih stopa. Jednačina polazi od pretpostavke da kreditori zahtevaju premiju na pozajmljena sredstva u cilju zaštite od neočekivanih gubitaka u kupovnoj snazi glavnice i kamate. Fišerova jednačina koja prikazuje odnos nominalnih i realnih kamatnih stopa glasi:

i = ir + Pe ili ir = i – Pe

pri čemu je: i ~ nominalna kamatna stopa,ir ~ realna kamatna stopa, iPe ~ očekivana stopa inflacije.Realna kamatna stopa je dakle nominalna kamatna stopa korigovana za iznos

inflacije. Iz ovoga proizilazi da kada god je inflacija viša od nominalne kamatne stope imaćemo realnu kamatnu stopu sa negativnim predznakom. Negtivno realna kamatna stopa ima destabilizirajući efekat na privrednu aktivnost, jer usporava investicije, intenzivira inflatorni pritisak i reducira raspoloživi iznos kredita za finansiranje investicija i dinamiziranje privrednog rasta.

34. Objasni teoriju likvidentnih preferencija. Teorija likvidentnih preferencija polazi od perfektne likvidnosti kao osnovnog

obeležja novca i želje vlasnika da novac zadrži u likvidnom obliku radi finansiranja buduće potrošnje. Da bi se vlasnik odrekao sadašnje likvidnosti on mora dobiti nagradu u vidu kamate. Prema ovoj teoriji ponuda novca predstavlja konstantnu veličinu, jer je elastičnost ponude novca jednaka nuli, pa se ravnotežna kamatna stopa menja samo pod uticajem tražnje.

35. Objasni teoriju kreditnih fondova.

Za I kolokvijum 11


Teorija kreditnih fondova objašnjava formiranje kamatne stope delovanjem ponude i tražnje za kreditnim kapitalom, ali isto tako i povratnog dejstva kamatne stope na ponudu i tražnju kreditnih fondova. Ova teorija pretpostavlja integrisanost nacionalnog finansijskog tržišta sa svetskim, tako da ravnotežna kamatna stopa podrazumeva da postoji i ravnotežni devizni kurs. Teorija kreditnih fondova zasniva se na analizi finansijskih tokova.

36. Objasni teoriju racionalnih očekivanja. Osnovi Teorije racionalnih očekivanja se nalaze u efikasnosti finansijskog tržišta.

Znači, tržište je efikasno ukoliko kretanja kamatnih stopa i cena finansijskih instrumenata inkorporiraju sve relevantne informacije s kojima tržišni učesnici raspolažu. Iz ovog ugla kamatna stopa je uvek u ravnoteži, i ukoliko dođe do odstupanja ravnotežnog nivoa kamatne stope automatski se koriguje dejstvom ponude i tražnje. Jedino nova, neočekivana informacija može izazvati promene nivoa ravnotežne kamatne stope.

37. Ročna struktura kamatnih stopa.Ročna ili vremenska struktura kamatnih stopa je pojam koji se često u finansijskoj

teoriji koristi za opisivanje odnosa između kamatnih stopa sa različitim rokovima dospeća. Ovaj aspekt posmatranja dinamike finansijskog tržišta pokazuje promenu odnosa između kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa.

38. Navedi tri osnovne teorije koje kompleksnije teorijski osvetljavaju promene u ročnoj strukturi kamatnih stopa.

U finansijskoj teoriji su se izdiferencirale tri osnovne teorije koje kompleksnije teorijski osvetljavaju promene u ročnoj strukturi kamatnih stopa:

Teorija očekivanja ~ polazi od pretpostavke postojanja čvrste povezanosti svih segmenata finansijskog tržišta putem cenovnog mehanizama.

Teorija segmentacije tržišta ~ u osnovi ove teorije leži činjenica da postoje različite kamatne stope za različite finansijske instrumente te da se na osnovu njih može izvršiti segmentacija finansijskih tržišta.

Kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana ~ je integralni koncept teorija očekivanja i teorija segmentacije tržišta.Teorija preferencijalnih plasmana ukazuje da postoji znak jednakosti između kamatne stope na dugoročne obveznice i prosečnih kamatnih stopa na kratkoročne obveznice u vremenskom trajanju dugoročne obveznice plus ročna premija.

39. Teorija očekivanja. Teorija očekivanja polazi od pretpostavke postojanja čvrste povezanosti svih

segmenata finansijskog tržišta putem cenovnog mehanizma. Na osnovu njega će ročna struktura kamatnih stopa biti određena očekivanjima o kretanju kamatnih stopa. Uloga očekivanja bitno utiče na formiranje krive prinosa, zbog toga što su cene dugoročnih obveznica i kreditnih plasmana osetljive na promene kamatnih stopa.

Tako da ako dođe do porasta kamatnih stopa, mnogi investitori prodaju dugoročne obveznice i kupuju hartije od vrednosti sa kratkim rokom dospeća. Pri čemu dolazi do pada cene dugoročnih obveznica uz istovremeni rast njihovih prinosa. Dok kod povećane kupovine kratkoročnih obveznica, njihove cene rastu, a prinosi padaju. Tako kriva prinosa

Za I kolokvijum 12


dobija pozitivan nagib jer je došlo do porasta dugoročnih stopa prinosa i pada kratkoročnih stopa.

40. Teorija segmentacije tržišta. U osnovi ove teorije leži činjenica da postoje različite kamatne stope za različite

finansijske instrumente te da se na osnovu njih može izvršiti segmentacija finansijskih tržišta. Institucionalni investitori (pretežno osiguravajuće kompanije) zbog svoje finansijske strukture obavljaju transakcije dugoročnim obveznicama, dok komercijalne banke u većoj meri u svojim portfolijima drže kratkoročne obveznice.

41. Kompozitna teorija. Kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana je integralni koncept teorija

očekivanja i segmentacije tržišta. Kompozitna teorija je zapravo, kombinacija teorije očekivanja i teorije segmentacije tržišta.

Teorija preferencijalnih plasmana ukazuje da postoji znak jednakosti između kamatne stope na dugoročne obveznice i prosečnih kamatnih stopa na kratkoročne obveznice u vremenskom trajanju dugoročne obveznice plus ročna premija. Time je kompozitna teorija uspostavila ravnotežu između teorije očekivanja i teorije segmentacije teržišta.

42. Rizična struktura kamatnih stopa. Rizična struktura kamatnih stopa se odnosi na postojanje različitih vrsta rizika.

Ovom strukturom objašnjavaju se razlike u visini kamatnih stopa na finansijske instrumente istih rokova dospeća. Teorijski gledano rizik predstavlja merljivu neizvesnost ishoda ulaganja. Dakle postoji razlika između neizvesnosti (koja je nemerljiva kategorija) i rizika (koji je merljiva kategorija ). Značajne su tri vrste rizika:

~ rizik neispunjavanja obaveza plaćanja;~ rizik nelikvidnosti i~ rizik oporezivanja.

43 . Међународни монетарни фонд финансијску глобализацију дефинише као комплексан процес који чине четири сегмента. Koji su to segmenti ?

• пораст технолошког нивоа опремљености за анализу, управљање и извршавање послова везаних за финансијске ризике;

• интегрисање националних тржишта (инвеститора и зајмотражилаца) у глобализовано тржиште;

• минимизирање разлике између финансијских институција, активности и сегмената тржишта на којима се појављују и

• развој глобалних банака и међународних финансијских конгломерата.•

*** 44 . Које године је одржана конференција у Бретон Вудсу и које су основне карактеристике међународног монетарног система који је створен на тој конференцији?

Јул 1994. Основне карактеристике: Међународне институције , Систем финансијских девизних курсева,

Za I kolokvijum 13


Конвертибилност валута Међународне монетарне резерве

*** 45 . Koje institucije su osnovane na koferenciji u Brenton Vudcui koji je njihov zadatak ?

MMF IRBD-medjunarodna banka za obnovu i razvoj

Задатак ММФ-а је био обезбеђење сарадње у обласи међународних плаћања, политике девизних курсева и међународног краткорочног кредитирања, ради отклањања платно билансних неравнотежа. Банка је била задужена за међународно дугорочно финансирање, које би омогућило обнову и развој привреда земаља чланица.

*** 46 . Шта је бретонвудски систем финансијских девизних курсева и који су разлози напуштања тог система? Бретонвудски систем финансијских девизних курсева заснован је на фиксним, али по потреби прилагодљивим прарметрима националних валута. Свака национална валута имала је фиксиран валутни паритет изражен према злату.Напустање бретонвудског монетарног система био је условљен општом нестабилношћу међународног монетарног система и нараслим унутрашњим неравнотежама

4 7 . Koji su najznacajniji trendovi koji utucu na globalizaciju finans , trzista ? • Либерализација (дерегулација) финансијских тржишта • Технички прогрес• Финансијске иновације• Смањена улога банака и растући значај институционалних инвеститора • Стварање ЕМУ и увођење ЕВРА

48 . Шта је NASDAQ и који је значај NASQDA-а? NASDAQ је компијутеризовани систем електронских котација Националног удружења дилера хартијама од вредности који је лоциран на чувеном тимес скверу у Њујорку и представља највећи сегмент ванберзанског или ОТЦ тржишта акција у САД

49. Koji su najznacajniji elektronski uredjaji koji se primenjuju u radu savremenih berzi ? Kompijuterski sistem CORES Kompijuterski sistem SEAQ Kompijuterski sistem NSC Medjunarodni elektronsko trgovacki sistem Xetra

50. Koja su dva kljucna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za interno bankarstvo?

Klijenti, koji ce najverovatnije internet bankarstvo, predstavljaju veoma zanimljiv segment trzista, kako sa demografskog tako i sa ekonomskog stanovnistva jer su

Za I kolokvijum 14


korisnici interneta uglavnom mladji ljudi sa vecim stepenom obrazovanja i sa vecim prihodima od prosecnog klijenta

Internet predstavlja vrlo efikasan i jeftin distribucioni kanal

51.Objasni proces finansijskih inovacija u razvijenim trzisnim ekonomijama kroz faze

• Прва фаза је остварена током педесетих и шездесетих година, када су створена релативно јака новчана тржишта. На овим тржиштима обављао се промет финансијских инструмената који нису трансакциони новац али су његови блиски супститути

• Другу фазу финансијских иновација, која се дешава током седамдесетих година, карактерише експлозиван развој међународних приватних банака које су рециклирале нафтне доларе с тим што су њихове финансијске иновације биле повратно преношене на национална финансијска тржишта

• Трећа фаза финансијских иновација јавља се током деведесетих година на бази револуционарних достигнућа информационих технологија и потпуне компјутеризације механизама плаћања.

52. Navedi podeli finansijski inovacija I objasniС обзиром да обухватају читав низ феномена на финансијским тржиштима, финансијске иновације се деле на:

• иновације производа- односи се на стварање нових финансијских инструмената. Као што су: колебљивост каматних стопа, технолошки прогрес у комуникацијама, као и подстицаји који долази из регулативне сфере финансијских тржишта

• иновације у процесима- су везане за тржишну инфраструктуру. Односе се на иновације у преносу података којим се обезбеђује континуирана трговина, аутоматизовано сладиранје поерација, развој шалтерског тржишта

• организационе иновације- подразумевају креиранје нових институција јна финансијским тржиштима Ове иновације су довеле до настанка и развоја нових финансијских институција као што су: дисконтни брокери и блок дилери

53 .Наведи најважније финансијске инструменте који супституишу трансакциони новац!

Споразуми или аранжмани о рекуповина обвезница Депозитни цертификати НОВ аранжмани СВИП рашунари Депозитни рашуни новшаног тржишта Мешовити фондови новшаног тржишта Овердрафт рашунари и кредитне картице

Za I kolokvijum 15


***54. Опције -nevedi I objasni podelu су хартије од вредности које свом власнику дају уговорно право, али не и обавезу, да купи или прода одређену активу по унапред формираној цени у одређеном временском периоду. Право да купи или прода одређени финансијски инструмент или портфолио инструмената у будућности праћено је обавезом продавца опције да прода или купи тај исти инструмент, ако купац опције одлучи да је користи. Дакле, код опција право је увек на страни купца а обавеза на страни продавца

*** 55 . Фјучерс- objsni I navedi podelu је ликвидан, купопродајни, термински уговор односно споразум између два партнера да купе односно продају одређену количину тржишног материјала, тачно одређеног дана, по цени која је уговорена у време склапања уговора. Врста тржишног материјала којим се тргује, одређује да ли је фјучерс робни или финансијски. То практично значи да робни фјучерси у својој основи имају робу, док су финансијски фјучерси засновани на неком од постојећих финансијских инструмената.

***56 . Svopovi-objsni inavedi podelu се дефинише као уговорна трансакција у којој две или више уговорних страна (трансактора) размењују инструменте у истој или неколико различитих валута за унапред дефинисан временски период и по унапред дефинисаној каматној стопи. Овим финансијским инструментом трансактори се обезбеђују од ризика промене девизног курса (валутни своп) и каматне стопе (ка-матни своп).

57 . Терминске трансакције -је финансијски иновативни инструмент за заштиту од ризика промене каматних стопа.Овај аранжман подразумева уговор у коме два партнера дају или узимају одређени износ средстава по унапред утврђеној каматној стопи.

58 .Објаснити процес секјуритизације! Секјуритизација је процес креирања хартија од вредности од финансијских инструмената који по својој суштини не представљају хартије од вредности. Process sekjuritizacije ima znacaj finansijskih instrumenata, jer omogucava trzisnost bankarskih kredita-kreditnih instrumenata koji to svojstvo ranije nisu posedovali. On na taj nacin siri granice trzista I podize njegovu efikasnost.

59. Зашто је дошло до смањења улоге банака и раста знашаја институционалних инвеститора на финансијским тржиштима??У последње две деценије паралелно са измењеном улогом банкарства долази од померања тежишта активности инвеститора на финансијским тржиштима од индивидуалним ка институционалним. Овоме је допринела шињеница да је дошло до повећања каматне свести код широког круга инвеститора, пошев од сектора домаћинства који није више мотивисан малик каматним приносима на штедне улоге код банака бећ све више (директно или индиректно) учествују на тржишту

Za I kolokvijum 16


***60. Koji su kriterijumi konvergencije Mastrihtskim sporazumom ? • буџетска дисциплина - буџетски дефицит не сме бити већи од 3 процента

бруто домаћег производа;• државни дуг укупни јавни дуг не сме прелазити 60 процената бруто домаћег

производа; • стабилност цена - инфлација не сме бити већа од 1,5 процентних поена

изнад стопе инфлације три земље чланице са најнижим стопама инфлације;• стабилност курса кретање курса у последње две године треба да буде у

оквирима Европског монетарног система, без спровођења девалвације;• каматне стопе каматна стопа на дугорочне државне хартије од вредности не

сме бити већа од 2 процентна поена изнад стопе у три земље са најнижом каматом.

*** 61 . Koje su makroekonomske prednosti uvodjenje evra ? • смањење трансакционих трошкова,• смањење валутног ризика,• стварање јединственог финансијског тржишта,• заједнички монетарни суверенитет,• раст ценовне конкурентности.

Za I kolokvijum 17

Documents

Finansije i finansijska trzista 1 kolokvijum Milenko Dzeletovic