FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2009. GODINU · 66 v. finansijski prihodi 215 3.9 ; 6.7 27.803 39.818 56 vi. finansijski rashodi 216 3.9 ; 6.7 17.488 28.722 67,68 vii. ostali prihodi 217

"ENERGOPROJEKT - HIDROINŢENJERING" AD, BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2009. GODINU

2

SADRŢAJ

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2009. GODINU

BILANS USPEHA ................................................................................................................................................................... 4 BILANS STANJA .................................................................................................................................................................... 5 BILANS STANJA- Nastavak .................................................................................................................................................. 6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE ............................................................................................................................. 7 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE- Nastavak ........................................................................................................... 8 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU ................................................................................................................... 9 STATISTIĈKI ANEKS ZA 2009. GODINU ....................................................................................................................... 10

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2009. GODINU

1. OSNIVANJE I DELATNOST ....................................................................................................................................... 1 2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ............................................... 2 3. PREGLED ZNAĈAJNIH RAĈUNOVODSTVENIH POLITIKA ............................................................................ 3

3.1. Korišćenje procenjivanja ...................................................................................................................................... 3 3.2. Preraĉunavanje stranih sredstava plaćanja i raĉunovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po osnovu

kursne razlike ........................................................................................................................................................ 3 3.3. Uporedni podaci .................................................................................................................................................... 4 3.4. Grupa za konsolidaciju ......................................................................................................................................... 4 3.5. Goodwill ................................................................................................................................................................. 4 3.6. Poslovni prihodi ..................................................................................................................................................... 4 3.7. Poslovni rashodi .................................................................................................................................................... 5 3.8. Troškovi pozajmljivanja ....................................................................................................................................... 5 3.9. Finansijski prihodi i rashodi ................................................................................................................................ 5 3.10. Dobici i gubici ........................................................................................................................................................ 5 3.11. Nematerijalna ulaganja ........................................................................................................................................ 6 3.12. Nekretnine, postrojenja i oprema ........................................................................................................................ 7 3.13. Investicione nekretnine ......................................................................................................................................... 7 3.14. Amortizacija .......................................................................................................................................................... 8 3.15. Umanjenje vrednosti imovine .............................................................................................................................. 9 3.16. Zalihe ...................................................................................................................................................................... 9 3.17. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja ................................................ 10 3.18. Finansijski instrumenti ....................................................................................................................................... 10

3.18.1. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha ...................................... 11 3.18.2. Investicije koje se drže do dospeća.............................................................................................................. 11 3.18.3. Krediti (zajmovi) i potraživanja .................................................................................................................. 12 3.18.4. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju .............................................................................................. 12

3.19. Kratkoroĉna potraţivanja i plasmani ............................................................................................................... 12 3.20. Gotovinski instrumenti i gotovina ..................................................................................................................... 13 3.21. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva ............................................................................ 13 3.22. Naknade zaposlenima ......................................................................................................................................... 13

3.22.1. Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje .................................................................................. 13 3.22.2. Obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada ................................................................................. 14 3.22.3. Kratkoročna, plaćena odsustva ................................................................................................................... 14 3.22.4. Učešće u dobiti zaposlenih .......................................................................................................................... 14

3.23. Porez na dobitak .................................................................................................................................................. 14 3.23.1. Tekući porez ................................................................................................................................................ 14 3.23.2. Odloženi porez ............................................................................................................................................ 14

3.24. Zarada po akciji .................................................................................................................................................. 15 3.25. Raspodela dividendi ............................................................................................................................................ 15 3.26. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima .................................................................................................. 15 3.27. Informacije o segmentima .................................................................................................................................. 15 3.28. Praviĉna (fer) vrednost ....................................................................................................................................... 15 3.29. Drţavna davanja ................................................................................................................................................. 16

3

4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA ........................................................................................................ 16 4.1. Kreditni rizik ....................................................................................................................................................... 16 4.2. Trţišni rizik ......................................................................................................................................................... 16

4.2.1. Rizik od promene kursa stranih valuta ............................................................................................................ 17 4.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa .................................................................................................................... 17 4.2.3. Rizik od promene cena ..................................................................................................................................... 17

4.3. Rizik likvidnosti ................................................................................................................................................... 17 5. PROMENE RAĈUNOVODSTVENIH POLITIKA ................................................................................................. 17 6. BILANS USPEHA ........................................................................................................................................................ 18

6.1. PRIHODI OD PRODAJE .................................................................................................................................. 18 6.2. OSTALI POSLOVNI PRIHODI ....................................................................................................................... 18

6.3. TROŠKOVI MATERIJALA.............................................................................................................................. 18

6.4. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIĈNI RASHODI ............................................ 19 6.5. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA ...................................................................................... 19 6.6. OSTALI POSLOVNI RASHODI ...................................................................................................................... 19 6.7. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI ........................................................................................................... 20 6.8. OSTALI PRIHODI I RASHODI ....................................................................................................................... 21 6.9. POREZ NA DOBITAK ...................................................................................................................................... 22

7. BILANS STANJA ........................................................................................................................................................ 23 7.1. NEMATERIJALNA ULAGANJA .................................................................................................................... 23 7.2. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, BIOLOŠKA SREDSTVA I INVESTICIONE

NEKRETNINE .................................................................................................................................................... 23 7.3. UĈEŠĆA U KAPITALU .................................................................................................................................... 24 7.4. OSTALI DUGOROĈNI FINANSIJSKI PLASMANI ..................................................................................... 25 7.5. ZALIHE ............................................................................................................................................................... 25 7.6. POTRAŢIVANJA ............................................................................................................................................... 25 7.7. KRATKOROĈNI FINANSIJSKI PLASMANI ............................................................................................... 26 7.8. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA ............................................................................................. 26 7.9. POREZ NA DODATU VREDNOST I AVR ..................................................................................................... 27 7.10. ODLOŢENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE ...................................................................................... 27 7.11. OSNOVNI KAPITAL ......................................................................................................................................... 28 7.12. OSTALI (OSNOVNI) KAPITAL ...................................................................................................................... 29 7.13. REZERVE ........................................................................................................................................................... 29 7.14. REVALORIZACIONE REZERVE .................................................................................................................. 29 7.15. NEREALIZOVANI DOBICI I GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI ................................ 29 7.16. NERASPOREĐENI DOBITAK ........................................................................................................................ 30 7.17. DUGOROĈNA REZERVISANJA .................................................................................................................... 30 7.18. DUGOROĈNE OBAVEZE ................................................................................................................................ 31

7.18.1. Struktura obaveza ....................................................................................................................................... 31 7.19. OBAVEZE IZ POSLOVANJA .......................................................................................................................... 31 7.20. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST, OSTALIH JAVNIH PRIHODA I

PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIĈENJA .............................................................................................. 32 7.21. OSTALE KRATKOROĈNE OBAVEZE ......................................................................................................... 33

7.22. KRATKOROĈNE FINANSIJSKE OBAVEZE................................................................................................32

8. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA ........................................................................................................... 34 9. VANBILANSNA EVIDENCIJA ................................................................................................................................. 34 10. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE ........................................................................................................... 34 11. DEVIZNI KURSEVI ................................................................................................................................................... 38 12. STALNOST POSLOVANJA ...................................................................................................................................... 38

4

BILANS USPEHA

u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2009. godine ( u hiljadama dinara)

Grupa

raĉuna,

raĉun

POZICIJA AOP Napomena

broj

Iznos

Tekuća

godina

Prethodna

godina

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG

POSLOVANJA

I. POSLOVNI PRIHODI 201 482.472 433.771

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 202 3.6 ; 6.1 479.375 432.725

62 2. Prihodi od aktiviranja uĉinaka i robe 203 0

630 3. Povećanje vrednosti zaliha uĉinaka 204 0

631 4. Smanjenje vrednosti zaliha uĉinaka 205 0

64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi 206 3.6 ; 6.2 3.097 1.046

II. POSLOVNI RASHODI 207 3.7 477.684 426.002

50 1. Nabavna vrednost prodate robe 208 0

51 2. Troškovi materijala 209 6.3 21.117 18.684

52 3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali liĉni rashodi 210 3.22 ; 6.4 303.137 285.166

54 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 211 3.14 ; 6.5 20.342 18.374

53 i 55 5. Ostali poslovni rashodi 212 3.7 ; 6.6 133.088 103.778

III. POSLOVNI DOBITAK 213 4.788 7.769

IV. POSLOVNI GUBITAK 214 0

66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 215 3.9 ; 6.7 27.803 39.818

56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 216 3.9 ; 6.7 17.488 28.722

67,68 VII. OSTALI PRIHODI 217 6.8 16.826 4.642

57,58 VIII. OSTALI RASHODI 218 6.8 15.349 5.804

IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE

OPOREZIVANJA 219 16.580 17.703

X.GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE

OPOREZIVANJA 220 0 0

69-59

XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE

OBUSTAVLJA 221 0 0

59-69

XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE

OBUSTAVLJA 222 16

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 223 16.580 17.687

V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 224 0 0

G. POREZ NA DOBITAK 3.23 ; 6.9

721 1. Poreski rashod perioda 225 2.640 1.643

722 2. Odloţeni poreski rashodi perioda 226 0 0

723 3. Odloţeni poreski prihodi perioda 227 152 21

D. ISPLAĆENA LIĈNA PRIMANJA POSLODAVCU 228 0 0

Đ. NETO DOBITAK 229 14.092 16.065

E. NETO GUBITAK 230 0 0

Ţ. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM

ULAGAĈIMA 231

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA

MATIĈNOG PRAVNOG LICA 232

I. ZARADA PO AKCIJI

1. Osnovna zarada po akciji 233

2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji 234

5

BILANS STANJA

na dan 31. decembra 2009. godine ( u hiljadama dinara)

Grupa raĉuna,

raĉun POZICIJA AOP

Napomena

broj

Iznos

Tekuća

godina

Prethodna

godina

A K T I V A

A. STALNA IMOVINA 001 344.704 361.037

00 I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 002 0

012 II. GOODWILL 003 3.5 0

01 bez 012 III. NEMATERIJALNA ULAGANJA 004 3.11 ; 7.1 4.816 6.866

IV. NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREMA I

BIOLOŠKA SREDSTVA 005 337.236 351.379

020,022,023,026

027(deo),028

(deo),029 1. Nekretnine, postrojenja i oprema 006 3.12 ; 7.2 337.236 351.379

024,027(deo) i

028(deo) 2. Investicione nekretnine 007 3.13 ; 7.2 0 0

021,025,027

(deo) i 028(deo) 3. Biološka sredstva 008 0 0

IV. DUGOROĈNI FINANSIJSKI PLASMANI 009 2.652 2.792

030 do

032,039(deo) 1. Uĉešća u kapitalu 010 7.3 1.590 1.659

033 do

038,039(deo)

minus 037 2. Ostali dugoroĉni finansijski plasmani 011 7.4 1.062 1.133

B. OBRTNA IMOVINA 012 403.498 364.374

10 do 13,15 I. ZALIHE 013 3.16 ; 7.5 7.076 5.610

14

II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I

SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 014 3.17 0 0

III. KRATKOROĈNA POTRAŢIVANJA, PLASMANI I

GOTOVINA 015 396.422 358.764

20,21 i 22, osim

223 1. Potraţivanja 016 3.19 ; 7.6 301.439 273.026

223 2. Potraţivanja za više plaćen porez na dobitak 017 332

23 minus 237 3. Kratkoroĉni finansijski plasmani 018 3.19 ; 7.7 38.418 8.889

24 4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 019 3.20 ; 7.8 53.023 72.066

27 i 28 osim 288 5. Porez na dodatu vrednost i AVR 020 7.9 3.542 4.451

288 III.ODLOŢENA PORESKA SREDSTVA 021 7.10 0 0

V. POSLOVNA IMOVINA 022 748.202 725.411

29 G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 023 0 0

D. UKUPNA AKTIVA 024 748.202 725.411

88 Đ. VANBILANSNA AKTIVA 025 9 155.893 179.525

6

BILANS STANJA- Nastavak

na dan 31. decembra 2009. godine ( u hiljadama dinara)

Grupa raĉuna,

raĉun POZICIJA AOP

Napomena

broj

Iznos

Tekuća

godina

Prethodna

godina

P A S I V A

A. KAPITAL 101 494.649 480.625

30 I. OSNOVNI KAPITAL 102 7.11 289.247 289.247

31 II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 103 0 0

32 III. REZERVE 104 7.13 13.090 12.287

330 i 331 IV. REVALORIZACIONE REZERVE 105 7.14 141.343 141.343

332

V. NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU

HARTIJA OD VREDNOSTI 106 7.15 181 249

333

VI. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU

HARTIJA OD VREDNOSTI 107 7.15 1.861 1.861

34 VII. NERASPOREĐENA DOBIT 108 7.16 52.649 39.360

35 VIII. GUBITAK 109 0

037 i 237 IX. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 110 0

B. DUGOROĈNA REZERVISANJA I OBAVEZE 111 236.731 227.811

40 I. DUGOROĈNA REZERVISANJA 112 7.17 12.960 9.606

41 II. DUGOROĈNE OBAVEZE 113 7.191 13.290

414,415 1. Dugoroĉni krediti 114 0 0

41 bez 414 i

415 2. Ostale dugoroĉne obaveze 115 7.18 7.191 13.290

III. KRATKOROĈNE OBAVEZE 116 216.580 204.915

42 osim 427 1. Kratkoroĉne finansijske obaveze 117 7.22 14.732 7.577

427

2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i

sredstava poslovanja koje se obustavlja 118 0 0

43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 119 7.19 124.427 127.778

45 i 46 4. Ostale kratkoroĉne obaveze 120 7.21 37.606 31.031

47, 48 osim

481 i 49 osim

498

5. Obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda i

pasivna vremenska razgraniĉenja 121 7.20 39.364 38.529

481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 122 451 0

498 IV. ODLOŢENE PORESKE OBAVEZE 123 7.10 16.822 16.975

V. UKUPNA PASIVA 124 748.202 725.411

89 G. VANBILANSNA PASIVA 125 9 155.893 179.525

7

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE



broj

Iznos

Tekuća godina Prethodna

godina

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 301 444.699 452.053

1 Prodaja i primljeni avansi 302 443.199 447.079

2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 303 310 1.852

3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 304 1.190 3.122

II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 305 440.563 406.143

1. Isplate dobavljaĉima i dati avansi 306 143.816 121.459

2. Zarade, naknade zarada i ostali liĉni rashodi 307 266.803 269.167

3. Plaćene kamate 308 4.470 744

4. Porez na dobitak 309 1.678 1.292

5. Plaćanja po osnovu ostalih javnih prihoda 310 23.796 13.481

III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 311 4.136 45.910

IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 312

B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 313 3.028 1.887

1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 314

2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme

i bioloških sredstava 315 1.600 35

3. Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) 316

4. Primljene kamate 317 1.401 1.852

5. Primljene dividende 318 27

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 319 40.157 14.491

1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 320

2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja,

opreme i bioloških sredstava 321 1.739 5.602

3. Ostali finansijski plasmani (neto odlivi) 322 38.418 8.889

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja 323

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja 324 37.129 12.604

8

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE- Nastavak



broj

Iznos

Tekuća godina Prethodna

godina

V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 325 28.372

1. Uvećanje osnovnog kapitala 326

2. Dugoroĉni i kratkoroĉni krediti (neto prilivi) 327 28.372

3. Ostale dugoroĉne i kratkoroĉne obaveze 328

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 329 28.372 12.875

1. Otkup sopstvenih akcija i udela 330

2. Dugoroĉni i kratkoroĉni krediti i ostale obaveze (neto odlivi) 331 28.372

3. Finansijski lizing 332

4. Isplaćene dividende 333 12.875

III. Neto prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 334

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 335 12.875

G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE 336 476.099 453.940

D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE 337 509.092 433.509

Đ. NETO PRILIV GOTOVINE 338 20.431

E. NETO ODLIV GOTOVINE 339 32.993

Ţ. GOTOVINA NA POĈETKU OBRAĈUNSKOG PERIODA 340 72.066 44.275

Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU

PRERAĈUNA GOTOVINE 341 25.984 30.513

I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU

PRERAĈUNA GOTOVINE 342 12.034 23.153

J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAĈUNSKOG PERIODA 343 53.023 72.066

9

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2009. godine

red.

broj OPIS Osnovni

kapital

(grupa 30 bez 309)

Ostali

kapital (rn 309)

Neuplaćeni

upisani

kapital (grupa 31)

Emisiona

premija (rn 320)

Rezerve

(rn 321, 322)

Revaloriza-cione

rezerve

(rn 330 i 331)

Nereali-

zovani

dobici po osnovu

hartija od

verdnosti (rn 332)

Nerealizo-

vani

gubici po osnovu

hartija od

vrednosti (rn 333)

Neraspo-

reĊeni

dobitak (grupa 34)

Gubitak

do visine

kapitala (grupa 35)

Otkupljene

sopstvene

akcije i udeli (rn 037,237) UKUPNO

Gubitak iznad

visine

kapitala (grupa 29)

1

AOP 401 414 427 440 453 466 479 492 505 518 531 544 557

Stanje na dan 01.01. prethodne godine

2008 279.169 9.942 11.580 142.600

37.147 480.438

2

AOP 402 415 428 441 454 467 480 493 506 519 532 545 558

Ispravka materijalno znaĉajnih grešaka I

promena raĉunovodstvenih politika u prethodnoj godini –povećanje

3

AOP 403 416 429 442 455 468 481 494 507 520 533 546 559


promena raĉunovodstvenih politika u prethodnoj godini –smanjenje

4

AOP 404 417 430 443 456 469 482 495 508 521 534 547 560

Korigovano poĉetno stanje na dan 01.01.

prethodne godine 2008. (r.br.1+2-3) 279.169 9.942 11.580 142.600

37.147 480.438

5 AOP 405 418 431 444 457 470 483 496 509 522 535 548 561

Ukupna povećanja u prethodnoj godini 136 707 249 1.861 16.555 15.786

6 AOP 406 419 432 445 458 471 484 497 510 523 536 549 562

Ukupna smanjenja u prethodnoj godini 1.257 14.342 15.599

7

AOP 407 420 433 446 459 472 485 498 511 524 537 550 563

Stanje na dan 31.12. prethodne godine 2008 (r.br. 4+5-6) 279.305 9.942 12.287 141.343

249 1.861 39.360 480.625

8

AOP 408 421 434 447 460 473 486 499 512 525 538 551 564


promena raĉunovodstvenih politika u tekućoj godini –povećanje

9

AOP 409 422 435 448 461 474 487 500 513 526 539 552 565


promena raĉunovodstvenih politika u tekućoj godini –smanjenje

10

AOP 410 423 436 449 462 475 488 501 514 527 540 553 566

Korigovano poĉetno stanje na dan 01.01.

tekuće godine 2009 (r.br.7+8-9) 279.305 9.942 12.287 141.343

249 1.861

39360 480.625

11 AOP 411 424 437 450 463 476 489 502 515 528 541 554 567

Ukupna povećanja u tekućoj godini 803 29.354 30.157

12 AOP 412 425 438 451 464 477 490 503 516 529 542 555 568

Ukupna smanjenja u tekućoj godini 68 16.065 16.133

13

AOP 413 426 439 452 465 478 491 504 517 530 543 556 569

Stanje na dan 31.12. tekuće godine 2009 (r.br. 10+11-12) 279.305 9.942 13.090 141.343

181

1.861 52.649 494.649

10

STATISTIĈKI ANEKS ZA 2009. GODINU

I OPŠTI PODACI O PRAVNOM LICU, ODNOSNO PREDUZETNIKU

OPIS AOP Tekuća

godina

Prethodna

godina

1. Broj meseci poslovanja (oznaka od 1 do 12) 601 12 12

2. Oznaka za veliĉinu (oznaka od 1 do 3) 602 2 2

3. Oznaka za vlasništvo (oznaka od 1 do 5) 603 4 4

4. Broj stranih (fiziĉkih ili pravnih) lica koja imaju uĉešće u kapitalu 604

5. Proseĉan broj zaposlenih na osnovu stanja krajem svakog meseca (ceo broj) 605 188 182

II BRUTO PROMENE NEMATERIJALNIH ULAGANJA I NEKRETNINA, POSTROJENJA,

OPREME I BIOLOŠKIH SREDSTAVA

Grupa

raĉuna,

raĉun

OPIS AOP

Iznos u 000 dinara

Bruto Ispravka

vrednosti

Neto

(kol 4-5)

01 1. Nematerijalna ulaganja

1.1. Stanje na poĉetku godine 606 13.704 6.838 6.866

1.2. Povećanja (nabavke) u toku godine 607 132 132

1.3. Smanjenje (otuĊenje, rashodovanje i obezvreĊenje) u toku

godine 608 2.182

1.4. Revalorizacija u toku godine 609

1.5. Stanje na kraju godine 610 13.836 9.020 4.816

02 2. Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva

2.1. Stanje na poĉetku godine 611 566.956 215.577 351.379

2.2. Povećanja (nabavke) u toku godine 612 1.474 1.474

2.3. Smanjenje (otuĊenje, rashodovanje i obezvreĊenje) u toku

godine 613 18.896 15.617

2.4. Revalorizacija u toku godine 614

2.5. Stanje na kraju godine 615 549.534 212.298 337.236

III STRUKTURA ZALIHA

Grupa

raĉuna,

raĉun

OPIS AOP

Iznos u 000 dinara

Tekuća

godina

Prethodna

godina

10 1. Zalihe materijala 616

11 2. Nedovršena proizvodnja 617

12 3. Gotovi proizvodi 618

13 4. Roba 619

14 5. Stalna sredstva namenjena prodaji 620

15 6. Dati avansi 621 7.076 5.610

7. SVEGA 622 7.076 5.610

11

IV STRUKTURA OSNOVNOG KAPITALA

Grupa

raĉuna,

raĉun

OPIS AOP

Iznos u 000 dinara

Tekuća

godina

Prethodna

godina

300 1. Akcijski kapital 623 279.305 279.305

u tome strani kapital 624

301 2. Udeli društva sa ograniĉenom odgovornošću 625


302 3. Ulozi ĉlanova ortaĉkog i komanditnog društva 627


303 4. Drţavni kapital 629

304 5. Društveni kapital 630

305 6. Zadruţni udeli 631

309 7. Ostali osnovni kapital 632 9.942 9.942

30 SVEGA 633 289.247 289.247

V STRUKTURA AKCIJSKOG KAPITALA

Grupa

raĉuna,

raĉun

OPIS AOP

Broj akcija kao ceo broj

iznosi u 000 dinara

Tekuća

godina

Prethodna

godina

1. Obiĉne akcije

1.1. Broj obiĉnih akcija 634 681.232 681.232

deo 300 1.2. Nominalna vrednost obiĉnih akcija - ukupno 635 279.305 279.305

2. Prioritetne akcije

2.1. Broj prioritetnih akcija 636

deo 300 2.2. Nominalna vrednost prioritetnih akcija - ukupno 637

300 SVEGA 638 279.305 279.305

VI POTRAŢIVANJA I OBAVEZE

Grupa

raĉuna,

raĉun

OPIS AOP

Iznos u 000 dinara

Tekuća

godina

Prethodna

godina

20

1. Potraţivanja po osnovu prodaje

(stanje na kraju godine 639≤016) 639 287.245 262.693

43 2. Obaveze iz poslovanja (stanje na kraju godine 640≤0117) 640 101.734 110.745

deo 228

3. Potraţivanja u toku godine od društava za osiguranje za

naknadu štete (dugovni promet bez poĉetnog stanja) 641

27

4. PDV plaćen prilikom nabavke robe i usluga (dugovni promet

bez poĉetnog stanja) 642 11.330 9.367

43

5. Obaveze iz poslovanja

(potraţni promet bez poĉetnog stanja) 643 234.306 275.638

450

6. Obaveze za neto zarade i naknade zarada


451

7. Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret

zaposlenog (potraţni promet bez poĉetnog stanja) 645 18.768 17.732

452

8. Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret

zaposlenog (potraţni promet bez poĉetnog stanja) 646 29.619 28.338

461, 462

i 723

9. Obaveze za dividende, uĉešće u dobitku i liĉna primanja

poslodavaca (potraţni promet bez poĉetnog stanja) 647 12.876

465

10. Obaveze prema fiziĉkim licima za naknade po ugovoru


47

11. PDV naplaćen prilikom prodaje proizvoda, robe i usluga

(potraţni promet bez poĉetnog stanja) 649

25.785 19.542

12. Kontrolni zbir (od 639 do 649) 650 886.330 906.514

12

VII DRUGI TROŠKOVI I RASHODI

Grupa

raĉuna,

raĉun

OPIS AOP

Iznos u 000 dinara

Tekuća

godina

Prethodna

godina

513 1. Troškovi goriva i energije 651 12.561 12.706

520 2. Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 652 203.713 194.873

521

3. Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na

teret poslodavca 653 29.583 28.231

522,523,

524 i 525 4. Troškovi naknada fiziĉkim licima (bruto) po osnovu ugovora 654 37.295 28.943

526

5. Troškovi naknada ĉlanovima upravnog i nadzornog odbora

(bruto) 655 1.383 1.467

529 6. Ostali liĉni rashodi i naknade 656 31.163 31.652

53 7. Troškovi proizvodnih usluga 657 74.337 57.319

533, deo

540 i deo

525 8. Troškovi zakupnina 658 2.078 1.859

deo 533,

deo 540 i

deoo 525 9. Troškovi zakupnina zemljišta 659

536,537 10. Troškovi istraţivanja i razvoja 660

540 11. Troškovi amortizacije 661 16.077 16.098

552 12. Troškovi premija osiguranja 662 5.197 4.600

553 13. Troškovi platnog prometa 663 6.220 4.877

554 14. Troškovi ĉlanarina 664 874 592

555 15. Troškovi poreza 665 12.594 5.899

556 16. Troškovi doprinosa 666

562 17. Rashodi kamata 667 4.122 744

deo 560,

deo561 i

562 18. Rashodi kamata i deo finansijskih rashoda 668 4.471 4.209

deo 560,

deo 561,

i deo 562 19. Rashodi kamata po kreditima od banaka i dfo 669 910

deo 579

20. Rashodi za humanitarne, kulturne, zdravstvene, obrazovne,

nauĉne i verske namene, za zaštitu ĉovekove sredine i za

sportske namene 670 849 826

21. Kontrolni zbir (od 651 do 670) 671 443427 394.895

VIII DRUGI PRIHODI

Grupa

raĉuna,

raĉun

OPIS AOP

Iznos u 000 dinara

Tekuća

godina

Prethodna

godina

60 1. Prihodi od prodaje robe 672

640

2. Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa,

kompenzacija i povraćaja poreskih daţbina 673 1.190

641 3. Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 674

deo 650 4. Prihodi od zakupnina za zemljište 675

651 5. Prihodi od ĉlanarina 676

deo 660,

deo 661 i

deo 662 6. Prihodi od kamata 677 1712 1.852

deo 660,

deo 661 i

deo 662

7. Prihodi od kamata po raĉunima i depozitima u bankama i

ostalim finansijskim organizacijama 678 1.401

deo 660,

deo 661,

i deo 669 8. Prihodi po osnovu dividendi i uĉešća u dobitku 679 26 1.866

9. Kontrolni zbir (od 672 do 679) 680 4.329 3.718

13

IX OSTALI PODACI

OPIS AOP

Iznos u 000 dinara

Tekuća

godina

Prethodna

godina

1. Obaveze za akcize 681

2. Obraĉunate carine i druge uvozne daţbine

(ukupan godišnji iznos prema obraĉunu) 682

3. Kapitalne subvencije i druga drţavna dodeljivanja za izgradnju i nabavku

osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 683

4. Drţavna dodeljivanja za premije, regres i pokriće tekućih troškova

poslovanja 684

5. Ostala drţavna dodeljivanja 685

6. Primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u novcu ili

naturi od inostranih pravnih ili fiziĉkih lica 686

7. Liĉna primanja preduzetnika iz neto dobitka (popunjavaju samo

preduzetnici) 687

8. Kontrolni zbir (od 681 do 687) 688

1. OSNIVANJE I DELATNOST

''Energoprojekt Hidroinţenjering'' a.d. Beograd je otvoreno akcionarsko društvo (u daljem tekstu Društvo) u

mešovitoj svojini. Registrovano je kod Trgovinskog suda u Beogradu, registarski uloţak br. 1-4703-00.

Registrovano je i kod Agencije za privredne registre, Registar privrednih društava broj BD 8069 od 17.5.2005.

godine.

Privatizacija društva je zapoĉeta po starim zakonima vaţećom u doba SFRJ i na osnovu zakljuĉenog Sporazuma

o promenama u sistemu Energoprojekt kada su organizovana deoniĉka društva. U toku 1991. god. na osnovu

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu i raspolaganju društvenim kapitalom doneta je odluka o

izdavanju internih deonica nakon ĉega je u odgovarajući registar društvo upisano kao mešovito deoniĉko

društvo.

Kasnija privatizacija društva vršena je krajem 2000.g. i završila se 2001.g. po Zakonu o svojinskoj transformaciji

- sticanje akcija po osnovu upisa - prvi krug.

Ministarstvo za privredu i privatizaciju u postupku zakonitosti i postupka svojinske transformacije, na osnovu

Zakona o privatizaciji verifikovala je sproveden postupak privatizacije i po dobijanju Rešenja, na osnovu Zakona

o preduzećima upisano je u odgovarajući registar kao akcionarsko društvo s tim što je jedan deo kapitala izraţen

u akcijama prenet Fondu PIO a preostali deo prenet je Akcijskom fondu. EP Holding je bio većinski vlasnik sa

51%.

Krajem 2006. završen je postupak konverzije tako što je jedan broj akcionara (fiziĉka lica, Fond PIO i Akcijski

fond) zamenio svoje akcije sa akcijama EP Holdinga tako da je EP Holding po osnovu izvršene konverzije

stekao vlasništvo sa oko 95% .

Društvo je osnovano 1990. kao posebno pravno lice , a na osnovu Odluke o izdavanju internih deonica i Odluke

o promeni statusa od 22.maja 1991. godine kao deoniĉko društvo. Rešenjem IV.Fi.10069/02 od 9.09.2002.

Društvo posluje kao akcionarsko društvo.

Društvo se bavi istraţnim radovima, projektovanjem, konsaltingom i inţenjeringom hidroenergetskih,

vodoprovrednih i infrastrukturnih objekata i sistema.

Društvo posluje kao zavisno preduzeće u sastavu Sistema ''Energoprojekt'', Beograd.

Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o raĉunovodstvu i reviziji razvrstano u srednje pravno lice.

Sedište Društva je Bulevar Mihajla Pupina 12, Novi Beograd.

Poreski identifikacioni broj Društva je SR 100001476.

Matiĉni broj Društva je 7023065.

Proseĉan broj stalno zaposlenih je 188 (u 2008 godini - 182).

Niţe se daje pregled 21 pogona u inostranstvu (dalje u tekstu ino entiteti) koji zajedno sa matiĉnim preduzećem

u zemlji ĉine konsolidovane izveštaje ''Energoprojekt Hidroinţenjering'' a.d. Beograd.

Redni broj Broj i naziv pogona

1. 030 Brana Kipar

2. 055 Tekeze Etiopija

3. 060 GNSS Kipar

4. 065 Chiffa Alţir

5. 066 Koudiat Alţir

6. 070 Brana Rusija

7. 072 Podzemne vode Alţir

8. 073 M’Zab

9. 074 Orsec I

2

10. 075 Orsec II

21. 076 El Tarf – nadzor

12. 077 Rumaila Irak

13. 090 Sv. Petka

14. 091 Olmos Peru

15. 092 Ourkiss Alţir

16. 094 Gornji Horizonti R. Srpska

17. 095 Maljevac C.Gora

18. 096 Piva C.Gora

19. 097 MHE Rudina i Gradina

20. 06 HE Piva

21. 11 MHE Dub, Rogatica

22. 10 Setif Alţir

23. 15 Kufranja Jordan

''Energoprojekt Hidroinţenjering'' a.d. je osnivaĉ i jedini vlasnik navedenih ino entiteta.

Akcijama društva se trguje na vanberzanskom trţištu Beogradske berze.

Finansijski izveštaji društva su odobreni od strane Upravnog odbora na 10. sednici odrţanoj dana 26. februara

2010. godine.

2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Priloţeni finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa vaţećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na

Zakonu o raĉunovodstvu i reviziji (Sluţbeni glasnik Republike Srbije, br. 46 od 2. juna 2006. godine), koji

propisuje MeĊunarodne raĉunovodstvene standarde, odnosno MeĊunarodne standarde finansijskog izveštavanja

(“MRS/MSFI”) kao osnovu za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja.

Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije (broj 401-00-11/2008-16, od 18. 01. 2008. godine) utvrĊeni su i

objavljeni Okvir i MRS koji su bili u primeni na dan 31. decembra 2008. godine i na kome se zasniva Zakon o

raĉunovodstvu i reviziji. Rukovodstvo Društva procenjuje uticaj promena u MRS, novih MSFI i tumaĉenja

standarda na konsolidovane finansijske izveštaje. Izmene i dopune postojećih MRS-a, novi MSFI i tumaĉenja

standarda, zamene vaţećih MRS-a novim, koji su stupili na snagu poĉev od 1. januara 2009. godine, kao i

primena novih tumaĉenja koja su stupila na snagu u toku 2008. godine, nisu imali za rezultat znaĉajnije promene

raĉunovodstvenih politika Društva, niti materijalno znaĉajan uticaj na finansijske izveštaje u periodu poĉetne

primene. I pored toga što mnoge od ovih promena nisu primenljive na poslovanje Društva, rukovodstvo Društva

ne izraţava eksplicitnu i bezrezervnu izjavu o usaglašenosti finansijskih izveštaja sa MSFI, koji se primenjuju na

periode prikazane u priloţenim finansijskim izveštajima.

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška i naĉelom stalnosti pravnog lica.

Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o sadrţini i formi obrazaca finansijskih

izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Sluţbeni glasnik Republike Srbije, br.

5/07 ), koji u pojedinim delovima odstupa od naĉina prikazivanja odreĊenih bilansnih pozicija kako to predviĊa

MRS 1 „Prikazivanje finansijskih izveštaja“. Shodno tome, priloţeni finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim

zahtevima MSFI. Sadrţinu godišnjeg raĉuna, prema propisima o raĉunovodstvu Republike Srbije ĉine bilans

stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu, izveštaj o tokovima gotovine, statistiĉki aneks i

napomene uz finansijske izveštaje.

Iznosi u finansijskim izveštajima iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugaĉije naznaĉeno. Dinar

(RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna

valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3

Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo raĉunovodstvene politike obelodanjene u delu 3.

Napomena uz finansijske izveštaje, koje su zasnovane na vaţećim raĉunovodstvenim i poreskim propisima

Republike Srbije.

3. PREGLED ZNAĈAJNIH RAĈUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS/MSFI i raĉunovodstvenim propisima vaţećim

u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih

pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim izveštajima i napomenama uz finansijske

izveštaje.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloţivim na dan bilansa stanja. Stvarni rezultati

mogu se razlikovati od navedenih procena, pri ĉemu se procene razmatraju periodiĉno.

Najznaĉajnije procene odnose se na utvrĊivanje obezvreĊenja finansijske i nefinansijske imovine, priznavanje

odloţenih poreskih sredstava, utvrĊivanje rezervisanja za sudske sporove i definisanje pretpostavki neophodnih

za aktuarski obraĉun naknada zaposlenima po osnovu otpremnina, i iste su obelodanjene u odgovarajućim

raĉunovodstvenim politikama i/ili napomenama uz finansijske izveštaje.

Finansijski izveštaji su sastavljeni na naĉelu nastanka poslovnog dogaĊaja (naĉelo uzroĉnosti) i naĉelu stalnosti.

Prema naĉelu nastanka poslovnog dogaĊaja uĉinci poslovnih promena i drugih dogaĊaja se priznaju u momentu

nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati). Finansijski izveštaji sastavljeni na naĉelu

nastanka poslovnog dogaĊaja (osim Izveštaja o novĉanim tokovima) pruţaju informacije ne samo o poslovnim

promenama iz prethodnog perioda , koje ukljuĉuju isplatu i prijem gotovine, već takoĊe i o obavezama za isplatu

gotovine u budućem periodu i o resursima koji predstavljaju gotovinu koja će biti primljena u budućem periodu.

Finansijski izveštaji su sastavljeni pod predpostavkom da će Društvo da posluje na neograniĉeni vremenski

period i da će da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti.

3.2. Preraĉunavanje stranih sredstava plaćanja i raĉunovodstveni tretman kursnih razlika i efekata

po osnovu kursne razlike

Stavke ukljuĉene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog ekonomskog

okruţenja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama dinara

(RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva.

Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan bilansa stanja preraĉunavaju u njihovu dinarsku

protivvrednost primenom zvaniĉnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije vaţećim na taj dan

(Napomena 11). Poslovne promene u stranim sredstvima plaćanja tokom godine preraĉunavaju se u dinarsku

protivvrednost primenom zvaniĉnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije vaţećim na dan poslovne promene.

Zvaniĉni srednji kursevi NBS primenjeni za kursiranje monetarnih i nemonetarnih sredstava i obaveza bili su

sledeći:

31.12.2009. 31.12.2008.

EUR 95,8888 88,6010

USD 66.7285 62,9000

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preraĉunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima

plaćanja i preraĉunom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi,

odnosno finansijski rashodi.

4

Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraţivanja i obaveza, nastali primenom

ugovorenog kursa, takoĊe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno finansijskih rashoda.

3.3. Uporedni podaci

Uporedne podatke ĉine finansijski izveštaji Društva za 2008. godinu, koji su bili predment revizije.

3.4. Grupa za konsolidaciju

Grupu za konsolidaciju ĉine Društvo i ino kompanija Enhisa u Peruu koja je u vlasništvu Energoprojekt

Holdinga data na upravljanje Energoprojekt Hidroinţenjeringu

Red.

br.

Naziv društva PIB Matiĉni broj Šifra

delatnosti Razvrstavanje

Status

%

vlasništva

1. Matiĉno društvo

EP Hidroinţenjering

100001476 07023065 74202 Srednje pred.

aktivno

2. Ino kompanija Enhisa Peru

3.5. Goodwill

Goodwill predstavlja višak troška pri sticanju društva u odnosu na fer vrednost uĉešća u neto imovini steĉenog

društva, na dan sticanja. Poĉetno se priznaje po nabavnoj vrednosti, koja predstavlja iznos za koji trošak

poslovne kombinacije premašuje uĉešće sticaoca u neto fer vrednosti prepoznatljive imovine, obaveza i

potencijalnih obaveza.

Goodwill steĉen u poslovnoj kombinaciji predstavlja plaćanje koje je izvršio sticalac, oĉekujući buduće

ekonomske koristi od sredstava koja se ne mogu pojedinaĉno prepoznati i odvojeno priznati.

Svaki višak steĉenog uĉešća u neto imovini iznad troška sticanja priznaje se odmah kao prihod perioda.

Posle poĉetnog priznavanja, sticalac vrednuje goodwill steĉen u poslovnoj kombinaciji po nabavnoj

vrednosti/ceni koštanja, umanjenoj za sve akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

Goodwill steĉen u poslovnoj kombinaciji se ne amortizuje. Umesto toga, sticalac ga testira radi utvrĊivanja

potencijalnog umanjenja vrednosti jednom godišnje ili ĉešće ukoliko dogaĊaji ili promene okolnosti ukazuju na

to da moglo doći do umanjenja vrednosti, u skladu sa MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“.

3.6. Poslovni prihodi

Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obraĉunskog perioda,

pod uslovom da je sa tim danom nastao duţniĉko - poverilaĉki odnos i da je ispostavljena faktura. Prihod se meri

po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraţivanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovaĉkih popusta i

koliĉinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika izmeĊu poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje

se kao prihod od kamate. (Napomene 6.1 i 6.2)

Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi:

/a/ Društvo je prenelo na kupca sve znaĉajne rizike i koristi od vlasništva;

/b/ rukovodstvo Društva ne zadrţava niti upliv na upravljanje u meri koja se obiĉno povezuje sa vlasništvom, niti

kontrolu nad prodatim proizvodima i robom;

/c/ kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano izmeri;

/d/ kada je verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u Društvo i

/e/ kad se troškovi koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere.

Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja.

5

3.7. Poslovni rashodi

Ukupne poslovne rashode ĉine: nabavna vrednost prodate robe; troškovi materijala; troškovi zarada, naknada

zarada i ostali liĉni rashodi; troškovi amortizacije i rezervisanja; troškovi proizvodnih usluga; i nematerijalni

troškovi. (Napomene 6.3, 6.4, 6.5)

Osnovni elementi i naĉela priznavanja rashoda su:

/a/ rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je

povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza moţe pouzdano da se izmeri;

/b/ rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (naĉelo uzroĉnosti);

/c/ kada se oĉekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obraĉunskih perioda, a povezanost sa

prihodom moţe da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i

razumne alokacije;

/d/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće

ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao

sredstvo;

/e/ rashodi se priznaju i u onim sluĉajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva.

Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvrĊuje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za

iznos utvrĊene razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadrţanih u vrednosti prodate robe na veliko.

Nabavna vrednost prodate robe na malo utvrĊuje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih za iznos

utvrĊene razlike u ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadrţanih u vrednosti prodate robe na malo.

3.8. Troškovi pozajmljivanja

Troškovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod u periodu u kome su nastali.

3.9. Finansijski prihodi i rashodi

Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga da li su dospeli i da li

se plaćaju ili pripisuju iznosu potraţivanja ili obaveze na dan bilansiranja); prihode i rashode od kursnih razlika;

prihode i rashode iz odnosa sa matiĉnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima; i ostale finansijske

prihode i rashode. (Napomena 6.6)

3.10. Dobici i gubici

Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u sluĉaju prodaje stalne

imovine po vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu

prodaje trţišnih hartija od vrednosti (u sluĉaju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim trţišnim

vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri povećanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka

delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti.

Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama niţim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po

osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimiĉno

nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu primene principa impariteta (umanjenje vrednosti imovine).

6

3.11. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fiziĉkog sadrţaja:

- koje sluţi za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koristi u

administrativne svrhe;

- koje društvo kontroliše kao rezultat prošlih dogaĊaja; i

- od kojeg se oĉekuje priliv budućih ekonomskih koristi.

Nematerijalna ulaganja ĉine: ulaganja u razvoj; koncesije, patenti, licence i sliĉna prava; ostala nematerijalna

ulaganja; nematerijalna ulaganja u pripremi i avansi za nematerijalna ulaganja.

Nabavka nematerijalnih ulaganja u toku godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost ĉini

fakturna vrednost uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovoĊenja u stanje funkcionalne

pripravnosti. Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja proizvedenih u sopstvenoj reţiji ĉine direktni troškovi i

pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje.

Nakon što se prizna kao sredstvo, nematerijalno ulaganje se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja

umanjenoj za ukupan iznos obraĉunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvreĊenja. (Napomena 7.1)

Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo moţda

obezvreĊeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji moţe da se povrati. Ako je

nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi

na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog

sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva ĉija je vrednost umanjena ili su

iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda.

Za potrebe finansijskog izveštavanja, nematerijalna ulaganja se otpisuju putem proporcionalne stope

amortizacije u roku od pet godina, osim ulaganja ĉije je vreme utvrdjeno ugovorom, kada se otpisivanje vrši u

rokovima koji proistiĉu iz ugovora.

Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili

je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u

prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u sluĉaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja

nematerijalnih ulaganja, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni

postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, a knjigovodstvena vrednost ove imovine se povećava do

nadoknadive vrednosti.

Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, pripisuje se iskazanom iznosu tog

sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope

prinosa tog sredstva.

Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost nematerijalnog ulaganja, troškove zamene nekih delova tih stavki,

u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 38 – „Nematerijalna

imovina“, (paragraf 21).

Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.

Nematerijalna ulaganja prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuĊivanja ili kada je sredstvo trajno

povuĉeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuĊenja ne oĉekuju nikakve buduće ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuĊenja utvrĊuju se kao razlika izmeĊu procenjenih neto

priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

7

3.12. Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva:

Koje Društvo drţi za upotrebu u proizvodnji ili za isporuku robe

ili pruţanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe;

Za koja se oĉekuje da će se koristiti duţe od jednog obraĉunskog perioda;

Nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se kao sredstvo :

Kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Društvo; i

Kada nabavna vrednost ili cena koštanja tog sredstva moţe pouzdano da se izmeri;

Nabavke nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj

vrednosti. Nabavnu vrednost ĉini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove

nabavke i sve troškove dovoĊenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava

proizvedenih u sopstvenoj reţiji ĉine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to

ulaganje. (Napomena 7.2)

U nabavnu vrednost ili cenu koštanja ukljuĉuju se i troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati

sticanju, izgradnji ili izradi sredstva koje se osposobljava za upotrebu u skladu sa MRS i MSFI.

Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, nekretninu, postrojenja i opremu

pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude

veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.

Naknadni izdatak se tretira kao dodatno ulaganje, ako:

dolazi do produţenja korisnog veka trajanja, ukljuĉujuĉi i povećanje kapaciteta;

postiţe znaĉajno unapreĊenje kvaliteta proizvoda; i

znaĉajno smanjuje troškove poslovanja u odnosu na troškove pre ulaganja.

Svaki drugi naknadni izdatak (troškovi servisiranja, tehniĉkog odrţavanja, manje popravke i ostalo) priznaje se

kao rashod u periodu u kome je nastao.

Nakon što se prizna kao sredstvo, nakretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni

koštanja umanjenoj za ukupan iznos obraĉunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvreĊenja.

Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuĊivanja ili kada je sredstvo

trajno povuĉeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuĊenja ne oĉekuju nikakve buduće ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuĊenja utvrĊuju se kao razlika izmeĊu procenjenih neto

priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

3.13. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište, graĊevinski objekat ili i jedno i drugo) koju Društvo kao

vlasnik ili zakupac po osnovu finansijskog lizinga (dugoroĉni zakup) drţi radi ostvarivanja zarada od izdavanja

nekretnine (izdavanjem u zakup) ili radi povećanja vrednosti nekretnine ili radi i jednog i drugog, a ne radi

upotrebe za proizvodnju ili snabdevanje robom ili pruţanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja, ili

prodaje u okviru redovnog poslovanja. Prema tome, investiciona nekretnina stvara tokove gotovine koji su u

velikoj meri nezavisni od ostale imovine koju drţi Društvo.

Poĉetno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni

koštanja. Pri poĉetnom merenju, zavisni troškovi nabavke se ukljuĉuju u nabavnu vrednost ili cenu koštanja.

Naknadni izdaci koji se odnose na već priznatu investicionu nekretninu pripisuju se iskazanom iznosu te

investicione nekretnine ako je verovatno, da će priliv budućih ekonomskih koristi biti veći od prvobitno

8

procenjene stope prinosa te investicione nekretnine. Svi ostali naknadno nastali izdaci priznaju se kao rashod u

periodu u kojem su nastali.

Nakon poĉetnog priznavanja, investicione nekretnine se mere prema njihovoj poštenoj vrednosti. Poštena

vrednost se meri kao najverovatnija cena koja realno moţe da se dobije na trţištu, na dan bilansa stanja, u skladu

sa definicijom poštene vrednosti. To je najbolja cena koju prodavac realno moţe da dobije. (Napomena 7.2)

Dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine ukljuĉuje se u neto dobitak ili

neto gubitak perioda u kojem je nastao.

Investicione nekretnine ne podleţu obraĉunu amortizacije.

3.14. Amortizacija

Osnovicu za amortizaciju nematerijalnih ulaganja ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja po odbitku njihove

preostale vrednosti.

Preostala vrednost nematerijalnih ulaganja smatra se jednakom nuli, osim kada:

Postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi to sredstvo na kraju njegovog preostalog veka trajanja ili

Za to sredstvo postoji aktivno trţište na kojem se moţe odrediti preostala vrednost i da će to trţište trajati i

na kraju veka tog sredstva.

Za potrebe finansijskog izveštavanja, nematerijalna ulaganja otpisuju se putem proporcionalne stope

amortizacije u roku od pet godina, osim ulaganja ĉije je vreme korišćenja utvrĊeno ugovorom, kada se

otpisivanje vrši u rokovima koji proistiĉu iz ugovora.

Goodwill se ne amortizuje već se za njega obavezno pre sastavljanja finansijskih izveštaja sprovodi test

obezvreĊenja u skladu sa MRS.

Za nematerijalna ulaganja sa neograniĉenim vekom trajanja ne obraĉunava se amortizacija.

Obraĉun amortizacije nematerijalnih ulaganja vrši se od poĉetka narednog meseca u odnosu na mesec kada je

nematerijalno ulaganje stavljeno u upotrebu.

Za potrebe sastavljanja poreskog bilansa amortizacija nematerijalnih ulaganja vrši se prema vaţećim zakonskim

propisima.

Interno nastali goodwill ne priznaje se kao nematerijalno ulaganje.

Nakon poĉetnog priznavanja, nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni

koštanja umanjenoj za ukupan iznos obraĉunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvreĊenja.

Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme ĉine nabavna vrednost ili cena koštanja po odbitku

preostale vrednosti sredstava.

Nekretnine, postrojenja i oprema amortizuju se na sistematskoj osnovi tokom korisnog veka upotrebe sredstva.

Za potrebe finansijskog izveštavanja, amortizacija se obraĉunava proporcionalnom metodom tokom

procenjenog korisnog veka upotrebe sredstva. Procenjeni korisni vek upotrebe sredstva po potrebi se

preispituje i ako su oĉekivanja znaĉajno razliĉita od prethodnih procena, stope amortizacije se

prilagoĊavaju za tekući i buduće periode.

9

Za potrebe sastavljanja poreskog bilansa, nekretnine, postrojenja i oprema se razvrstavaju i amortizuju po

stopama koje su u skladu sa poreskim zakonodavstvom.

Obraĉun amortizacije poĉinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u

upotrebu.

Stope amortizacije koje su u primeni, su:

(%)

GraĊevinski objekti 1,3

Raĉunari i pripadajuća oprema 20,0

Vozila 15,5-25,0

Ostala oprema 7 -30

Primenjene stope za amortizaciju nematerijalnih ulaganja su sledeće:

2009 2008

Nematerijalna ulaganja 20 20

Obraĉun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike

Srbije i Pravilnikom o naĉinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i naĉinu utvrĊivanja amortizacije za

poreske svrhe, što rezultira u odloţenim porezima.

3.15. Umanjenje vrednosti imovine

Saglasno usvojenoj raĉunovodstvenoj politici, rukovodstvo Društva proverava na svaki dan bilansa stanja da li

postoje indikatori gubitka vrednosti imovine. U sluĉaju da takvi indikatori postoje, Društvo procenjuje

nadoknadivu vrednost imovine.

Nadoknadivi iznos odreĊen je kao viši od neto prodajne cene i vrednosti u upotrebi. Neto prodajna cena je iznos

koji se moţe dobiti prilikom prodaje imovine u transakciji izmeĊu dve voljne nezavisne strane, umanjena za

troškove prodaje, dok vrednost u upotrebi predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih novĉanih tokova za

koje se oĉekuje da će nastati iz kontinuirane upotrebe imovine kroz njen ekonomski vek trajanja te prodaje na

kraju veka trajanja. Nadoknadivi iznos se procenjuje za svako zasebno sredstvo ili, ako to nije moguće, za

jedinicu koja stvara novac kojoj to sredstvo pripada. Gde knjigovodstveni iznos prelazi taj procenjeni

nadoknadivi iznos, vrednost imovine je umanjena do njenog nadoknadivog iznosa. Gubitak zbog obezvreĊenja

se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“.

Goodwill se testira na umanjenje vrednosti jednom godišnje ili ĉešće ukoliko dogaĊaji ili promene okolnosti

ukazuju da bi neto knjigovodstvena vrednost mogla biti umanjena.

3.16. Zalihe

Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju ĉini fakturna cena dobavljaĉa, uvozne daţbine i drugi porezi

(osim onih koje preduzeće moţe naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškovi prevoza, manipulativni

troškovi i drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge sliĉne stavke

oduzimaju se pri utvrĊivanju troškova nabavke robe. (Napomena 7.5)

Obraĉun izlaza (prodaje) zaliha robe, vrši se po metodi proseĉne ponderisane cene.

10

Zalihe materijala koje se nabavljaju od dobavljaĉa mere se po nabavnoj vrednosti, dok se zalihe materijala koji

je proizveden kao sopstveni uĉinak preduzeća mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako

je niţa.

Nabavnu vrednost ili cenu koštanja zaliha ĉine svi troškovi nabavke, troškovi proizvodnje i drugi nastali troškovi

neophodni za dovoĊenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje.

Troškovi nabavke zaliha obuhvataju nabavnu cenu, uvozne daţbine i druge poreze (osim onih koje preduzeće

moţe naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se

mogu direktno pripisati sticanju materijala. Popusti, rabati i druge sliĉne stavke oduzimaju se pri utvrĊivanju

troškova nabavke.

Obraĉun izlaza (utroška) zaliha materijala, vrši se po metodi proseĉne ponderisane cene.

3.17. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Društvo odmerava stalnu imovinu (ili grupu za otuĊenje) klasifikovanu kao imovina koje se drţi za prodaju, po

niţem od sledeća dva iznosa: po knjigovodstvenoj vrednosti ili fer vrednost umanjenoj za troškove prodaje.

3.18. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti predstavljaju finansijska sredstva koja se prilikom poĉetnog priznavanja mere po

njihovoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost nadoknade koja je data za njih. Troškovi

transakcije se ukljuĉuju u poĉetno merenje svih finansijskih sredstava.

Za potrebe merenja finansijskog sredstva nakon poĉetnog priznavanja, finansijska sredstva se klasifikuju u ĉetiri

kategorije:

(a) finansijska sredstva koja se drţe radi trgovanja, poĉetno priznata po fer vrednosti kroz dobit ili

gubitak;

(b) ulaganja koja se drţe do roka dospeća;

(c) zajmovi i potraţivanja koji su potekli od strane društva i koji se ne drţe radi trgovanja i

(d) finansijska sredstva koja su raspoloţiva za prodaju.

Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje je raspoloţivo za prodaju ukoliko sasvim ne

pripada ni jednoj od ostale tri gore navedene kategorije finansijskih sredstava.

Finansijsko sredstvo klasifikuje se kao finansijsko sredstvo koje se drţi radi trgovanja, a ne kao finansijsko

sredstvo koje je raspoloţivo za prodaju, ukoliko je to sredstvo deo portfelja sliĉnih sredstava za koje postoji

obrazac trgovanja radi ostvarivanja dobitka iz kratkoroĉnih kolebanja cena ili marţe dilera.

Posle poĉetnog priznavanja, društvo meri finansijska sredstva, (ukljuĉujući i derivate koji su sredstva) po

njihovim poštenim vrednostima, bez bilo kakvog umanjivanja za transakcione troškove koje moţe naĉiniti

prilikom prodaje ili drugog otuĊenja, osim:

- Zajmova i potraţivanja i Ulaganja koja se drţe do dospeća koja se mere po amortizovanoj ceni, primenom

metoda efektivne kamatne stope;

- Ulaganja u vlasniĉke hartije koje se ne kotiraju na aktivnom trţištu i ĉija se fer vrednost ne moţe pouzdano

izmeriti, koja se mere po nabavnoj ceni.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno trţišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje

finansijskih sredstava i zvaniĉne trţišne informacije nisu u svakom trenutku raspoloţive. Stoga, poštenu (fer)

vrednost najĉešće nije moguće pouzdano utvrditi u uslovima nepostojanja aktivnog trţišta, kako to zahtevaju

MSFI.

11

Priznati dobitak ili gubitak koji proizilazi iz promene u poštenoj vrednosti finansijskog sredstva ili obaveze (koja

nije deo odnosa zaštite) poĉetno priznata po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak, priznaje se kao kao dobitak ili

gubitak u bilansu uspeha, a kod finansijske imovine raspoloţive za prodaju na revalorizacionim rezervama.

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev

finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su

direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i

obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Društva od momenta kada je Društvo ugovornim odredbama vezano za

instrument.

Rukovodstvo vrši klasifikaciju finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od

svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena.

Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Društvo izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim

instrumentima. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza

plaćanja predviĊena ugovorom ukinuta ili istekla.

Finansijski instrumenti u skladu sa MRS 39 – Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje, obuhvataju

sledeće kategorije finansijskih instrumenata:

(a) Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) Investicije koje se drţe do dospeća;

(c) Krediti (zajmovi) i potraţivanja;

(d) Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju;

3.18.1. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha

U ovu kategoriju spadaju finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza ĉije se promene fer vrednosti evidentiranju

kroz prihode ili rashode u bilansu uspeha. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza klasifikovana u ovu

kategoriju treba da ispune bilo koji od sledećih uslova:

(a) klasifikovano je kao ono koje se drţi radi trgovanja. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se

klasifikuje kao ono koje se drţi radi trgovanja ako je:

/i/ steĉeno ili nastalo prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti;

/ii/ deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji

dokaz o nedavnom aktuelnom modelu kratkoroĉnog ostvarenja dobiti; ili

/iii/ derivat (osim derivata koji je instrument hedţinga).

(b) posle poĉetnog priznanja naznaĉen je od strane Društva po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet moţe

vršiti ovo naznaĉavanje samo kada to rezultira pouzdanijim i relevantnijim informacijama, budući da se

/i/ eliminiše ili u znaĉajnoj meri otklanja nedoslednost odmeravanja ili priznavanja koja bi inaĉe

nastala usled odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka po razliĉitim osnovama; ili

/ii/ grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse se

procenjuju na osnovu fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanim strategijom upravljanja rizikom ili investiranja,

i informacije o grupi se interno saĉinjavaju prema toj osnovi za kljuĉne rukovodioce Društva (kao što je

definisano u MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana, na primer za upravni odbor ili generalnog direktora

Društva.

3.18.2. Investicije koje se drže do dospeća

Investicije koje se drţe do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i

fiksnim dospećem koja Društvo definitivno namerava i moţe da drţi do dospeća, osim:

(a) onih koje Društvo nakon poĉetnog priznavanja naznaĉi po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) onih koje Društvo naznaĉi kao raspoloţive za prodaju; i

(c) onih koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraţivanja.

12

Društvo ne klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drţi do dospeća ako je Društo, tokom tekuće

finansijske godine ili tokom dve prethodne finansijske godine prodalo ili reklasifikovalo više od beznaĉajnog

iznosa investicija koje se drţe do dospeća pre njihovog dospeća (više nego beznaĉajan iznos u odnosu na ukupni

iznos investicija koje se drţe do dospeća), osim prodaja ili reklasifikacija koje:

(i) su toliko blizu dospeća ili datuma poziva na plaćanje finansijskog sredstva (na primer manje od tri

meseca pre dospeća) da promene trţišne kamatne stope ne bi imale znaĉajan uticaj na fer vrednost finansijskog

sredstva;

(ii) se dešavaju pošto je Društvo suštinski sakupilo prvobitnu glavnicu finansijskog sredstva kroz

planski rasporeĊena plaćanja ili avanse; ili

(iii) se mogu pripisati izolovanom dogaĊaju koji je van kontrole Društva, koji se ne ponavlja i koje

Društvo nije moglo sa sigurnošću predvideti.

3.18.3. Krediti (zajmovi) i potraživanja

Zajmovi (krediti) i potraţivanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu

kotirana na aktivnom trţištu osim:

(a) sredstva koja Društvo namerava da proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kao

sredstva koja se drţe radi trgovanja i ona koja Društvo posle poĉetnog priznavanja naznaĉi po fer vrednosti kroz

bilans uspeha;

(b) ona koja Društvo posle poĉetnog priznavanja naznaĉi kao raspoloţiva za prodaju; ili

(c) ona za koja imalac ne moţe u znaĉajnoj meri povratiti svoju celokupnu poĉetnu investiciju, osim ako to nije

zbog pogoršanja kredita, i koja će biti klasifikovana kao raspoloţiva za prodaju.

Uĉešće steĉeno u paketu sredstava koja nisu zajmovi (krediti) ili potraţivanja (na primer uĉešće u zajedniĉkom

fondu ili sliĉnim fondovima) nije zajam (kredit) ili potraţivanje.

3.18.4. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznaĉena kao

raspoloţiva za prodaju i nisu klasifikovana kao (a) zajmovi(krediti) i potraţivanja (b) investicije koje se drţe do

dospeća ili (c) finansijska sredstva naznaĉena po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

3.19. Kratkoroĉna potraţivanja i plasmani

Kratkoroĉna potraţivanja obuhvataju potraţivanja od kupaca – zavisnih i drugih povezanih pravnih lica i ostalih

kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga.

Kratkoroĉni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoroĉne plasmane sa rokom dospeća,

odnosno prodaje do godinu dana od dana ĉinidbe, odnosno od dana bilansa. (Napomena 7.7)

Kratkoroĉna potaţivanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturi iskazuje

u stranoj valuti, vrši se preraĉunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu vaţećem na dan transakcije.

Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraţivanja iskazuju se kao kursne razlike u

korist prihoda ili na teret rashoda. Potraţivanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preraĉunavaju se prema

vaţećem srednjem kursu NBS, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda. (Napomena 7.6)

Kratkoroĉni finansijski plasmani koji se ne drţe radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, ne uzimajući

u obzir nameru Društava da ih drţe do dospeća.

Ukoliko postoji verovatnoća da Društvo neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu)

prema ugovornim uslovima za date kredite, potraţivanja ili ulaganja koja se drţe do dospeća koja su iskazana po

amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvreĊivanja ili nenaplaćenih potraţivanja.

13

Otpis kratkoroĉnih potaţivanja i plasmana kod kojih postoji verovatnoća nenaplativnosti vrši se indirektnim

otpisivanjem, dok se u sluĉajevima kada je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana, otpis, u celini ili

delimiĉno, vrši direktnim otpisivanjem.

Verovatnoća nemogućnosti naplate utvrĊuje se u svakom konkretnom sluĉaju na osnovu dokumentovanih

razloga (steĉaj, odnosno likvidacija duţnika, prezaduţenost, otuĊenje imovine, prinudno poravnanje,

vanparniĉno poravnanje, zastarelost, sudsko rešenje, akt upravnog organa, kao i u drugim sluĉajevima za koja

Društvo poseduje verodostojnu dokumentaciju o nenaplativosti.)

3.20. Gotovinski instrumenti i gotovina

Gotovinski ekvivalenti i gotovina ukljuĉuju sredstva na raĉunima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visoko

likvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće a koja se mogu brzo konvertovati u

poznate iznose gotovine, uz beznaĉajan rizik od promene vrednosti. (Napomena 7.8)

3.21. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih dogaĊaja i

kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se moţe pouzdano proceniti

iznos obaveze. (Napomene 7.17, 7.18, 7.19, 7.20, 7.21)

Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. Rezervisanja se razlikuju od drugih obaveza zbog

prisustva neizvesnosti u pogledu nastanka ili iznosa budućih izdataka koji su potrebni za izmirenje. Odluku o

pojedinaĉnom rezervisanju donosi Upravni odbor društva.

Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti oĉekivanih budućih odliva

primenom diskontne stope koja odraţava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u

valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene .

Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni rukovodstva Društva u

pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire. (Napomena 10)

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima, ali se obelodanjuju u napomenama uz finansijske

izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrţe ekonomske koristi veoma mala. (Napomena 10)

Preduzeće ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima već ih obelodanjuje u napomenama uz

finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. (Napomena 10)

3.22. Naknade zaposlenima

3.22.1. Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje doprinose raznim

drţavnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze ukljuĉuju doprinose na teret zaposlenih i na teret

poslodavca u iznosima koji se obraĉunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Društvo ima zakonsku

obavezu da izvrši obustavu obraĉunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov raĉun izvrši prenos

obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih drţavnih fondova. Društvo nije u obavezi da zaposlenima nakon

odlaska u penziju isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fonda Republike Srbije. Doprinosi na

teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiţe se na teret troškova u periodu na koji se odnose.

14

3.22.2. Obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada

U skladu sa Zakonom o radu („Sluţbeni glasnik RS“ broj 61/05) i Pojedinaĉnim kolektivnim ugovorom o radu,

Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 meseĉne bruto zarade koju je

zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, koje pri tom ne mogu biti

manje od 3 meseĉne proseĉne bruto zarade isplaćene u Društvu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se

isplaćuje otpremnina.

3.22.3. Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu

nisu iskorišćena u potpunosti. Oĉekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih

neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se oĉekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U sluĉaju

neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi.

3.22.4. Učešće u dobiti zaposlenih

Preduzeće priznaje obaveze i trošak za uĉešće u dobiti zaposlenih u skladu sa Odlukom Upravnog odbora ili

drugom odlukom rukovodstva Društva.

3.23. Porez na dobitak

3.23.1. Tekući porez

Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obraĉunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit

preduzeća Republike Srbije. Porez na dobitak obraĉunat je po stopi od 10% na poresku osnovicu koja je

prikazana u poreskom bilansu, nakon umanjenja za iskorišćene poreske kredite. Oporeziva osnovica ukljuĉuje

dobitak iskazan u bilansu uspeha, koji je korigovan u skladu sa poreskim propisima Republike Srbije.

(Napomena 6.9)

Zakon o porezu na dobit preduzeća obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva priznaje pravo na poreski

kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne moţe biti veći od 50% obraĉunatog poreza

u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita moţe se preneti na raĉun poreza na

dobit iz budućih obraĉunskih perioda, ali ne duţe od deset godina. Gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za

umanjenje poreske osnovice budućih obraĉunskih perioda, ali ne duţe od 10 godina.

3.23.2. Odloženi porez

Odloţeni porez na dobitak se obraĉunava za sve privremene razlike izmeĊu poreske osnove imovine i obaveza i

njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno vaţeće poreske stope na dan bilansa su korišćene za obraĉun iznosa

odloţenog poreza. Odloţene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike. Odloţena poreska

sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita

iz prethodnih perioda do nivoa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi dobici na teret kojih se

odloţena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloţeni porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i ukljuĉeni su u neto dobitak perioda.

15

3.24. Zarada po akciji

Društvo izraĉunava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obraĉunava se deljenjem

neto dobiti koja pripada akcionarima, imaocima obiĉnih akcija Društva, ponderisanim proseĉnim brojem izdatih

obiĉnih akcija u toku perioda . (Napomena 7.11)

3.25. Raspodela dividendi

Distribucija dividendi akcionarima Društva se u finansijskim izveštajima Društva priznaje kao obaveza u

periodu u kojem su akcionari Društva odobrili dividende.

Ako su dividende objavljene posle datuma bilansa stanja, ali pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za

objavljivanje, ove dividende se ne priznaju kao obaveza na datum bilansa stanja, jer ne ispunjavaju kriterijum

sadašnje obaveze prema MRS 37 „Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“. Takve dividende

se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, u skladu sa MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“.

3.26. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima

Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice ima

mogućnost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši znaĉajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugog

lica, što je definisano u MRS 24 „Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima“.

Odnosi izmeĊu Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po trţišnim

uslovima. Stanja potraţivanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale

sa povezanim pravnim licima posebno se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomene 7.6,

7.19 i 8).

3.27. Informacije o segmentima

Poslovni segment predstavlja deo imovine i poslovnih aktivnosti koje obezbeĊuju proizvode ili usluge koje

podleţu rizicima i koristima razliĉitim od onih u nekim drugim poslovnim segmentima. Geografski segment

obezbeĊuje proizvode ili usluge unutar odreĊenog privrednog okruţenja koji podleţu rizicima i koristima

razliĉitim od onih segmenata koji posluju u nekim drugim privrednim okruţenjima. Kljuĉevi za alokaciju

zajedniĉkih troškova su odreĊeni na bazi najboljih procena rukovodstva Društva. Informacije o segmentima,

prikazane su u Napomeni 6.1.

3.28. Praviĉna (fer) vrednost

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o praviĉnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje

zvaniĉne trţišne informacije i kada se praviĉna vrednost znaĉajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U

Republici Srbiji ne postoji dovoljno trţišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje

potraţivanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvaniĉne trţišne informacije nisu u svakom trenutku

raspoloţive. Stoga, praviĉnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog trţišta. Rukovodstvo

Društva vrši procenu rizika i u sluĉajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim

knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

16

3.29. Drţavna davanja

Drţavna davanja predstavljaju pomoć drţave u obliku prenosa resursa Društvu po osnovu ispunjenih izvesnih

uslova u prošlosti ili budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti Društva. Ona iskljuĉuju one oblike

drţavne pomoći koji se ne mogu u razumnoj meri vrednosno iskazati kao i transakcije sa drţavom koje se ne

mogu razlikovati od uobiĉajenih poslovnih transakcija Društva. Drţavna davanja se priznaju kada postoji

opravdano uverenje da će se Društvo pridrţavati uslova povezanih sa davanjima i da će davanje biti primljeno.

Drţavno davanje se priznaje kao prihod tokom perioda neophodnih za suĉeljavanje, na sistematskoj osnovi, sa

povezanim troškovima koje treba pokriti iz tog prihoda.

Drţavno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svrhu pruţanja direktne

finansijske podrške Društvu sa kojom nisu povezani budući troškovi se priznaje kao prihod perioda u kojem se

prima.

Drţavna davanja povezana sa sredstvima, ukljuĉujući nemonetarna davanja po fer vrednosti, iskazuju se u

bilansu stanja ili kao odloţeni prihod po osnovu davanja, ili oduzimanjem iznosa davanja prilikom izraĉunavanja

knjigovodstvene vrednosti sredstva.

4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Društvo je u svom redovnom poslovanju u razliĉitom obimu izloţeno odreĊenim finansijskim rizicima i to:

- kreditni rizik,

- trţišni rizik (koji obuhvata rizik od promene kursa stranih valuta, rizik od promene kamatnih stopa i rizik od

promene cena) i

- rizik likvidnosti.

Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko

stanje i poslovanje Društvu u situaciji nepredvidivosti finansijskih trţišta.

Upravljanje rizicima sprovodi Finansijski sektor Društva na osnovu politika odobrenih od strane Upravnog

odbora. Finansijski sektor Društva identifikuje i procenjuje finansijske rizike i definiše naĉine zaštite od rizika

usko saraĊujući sa poslovnim jedinicama Društva.

Upravljanje rizikom sprovodi se na osnovu politika Upravnog odbora, koje obuhvataju oblasti kao što su:

devizni rizik, kamatni rizik, korišćenje finansijskih instrumenata i ulaganje viška likvidnih sredstava.

4.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu, neispunjenjem svoje obaveze,

prouzrokovati finansijski gubitak druge strane.

Kreditni rizik nastaje kod gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama,

potraţivanja od pravnih i fiziĉkih lica i preuzetih obaveza.

4.2. Trţišni rizik

Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena trţišnih

cena. Trţišni rizik se sastoji od tri vrste rizika:

- valutnog rizika,

- rizika kamatne stope i

- drugih rizika od promene cene.

17

4.2.1. Rizik od promene kursa stranih valuta

Valutni rizik je rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled

promene deviznog kursa.

Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su oznaĉeni u stranoj

valuti, to jest u valuti koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni.

4.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta

fluktuirati usled promena trţišnih kamatnih stopa.

Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u bilansu stanja (na

primer, krediti i potraţivanja i emitovani duţniĉki instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata koji nisu

priznati u bilansu stanja (na primer, nekim obavezama po kreditima).

4.2.3. Rizik od promene cena

Rizik od promene cena je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati

zbog promena trţišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnog rizika), bilo da su te

promene prouzrokovane faktorima specifiĉnim za pojedinaĉni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da

faktori utiĉu na sve sliĉne finansijske instrumente kojima se trguje na trţištu

Rizik od promene cena se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena

kapitala.

4.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da će Društvo imati poteškoća u izmirenju obaveza povezanih sa finansijskim

obavezama.

5. PROMENE RAĈUNOVODSTVENIH POLITIKA

Ispravka naknadno ustanovljenih materijalno znaĉajnih grešaka je ona koja ima tako znaĉajan uticaj na

finansijske izveštaje jednog ili više prethodnih perioda da se ti finansijski izveštaji više ne mogu smatrati

pouzdanim na dan njihovog izdavanja.

Ispravka materijalno znaĉajne greške iz prethodnih perioda se vrši korigovanjem poĉetnog stanja

nerasporeĊenog dobitka ili gubitka iz ranijih godina.

Materijalno znaĉajni efekti promene raĉunovodstvenih politika i naknadno utvrĊenih grešaka se koriguju

retroaktivno uz prilagoĊavanje uporednih podataka u finansijskim izveštajima, osim ako je to praktiĉno

neizvodljivo ( tada se promena raĉunovodstvene politike primenjuje prospektivno ). Svaka korekcija koja iz toga

proizilazi iskazuje se kao korekcija iznosa nerasporeĊenog dobitka na poĉetku perioda.

18

6. BILANS USPEHA

6.1. PRIHODI OD PRODAJE

u 000 din.

Domaće trţište i pov.lica

2009 2008 2009 2008 2009 2008 2009 2008 2009 2008

160,857 137,568 153,510 126,491 89,542 143,614 75,466 25,052 479,375 432,725

Afrika Ostali UkupnoSrbija Drţave ex SFRJ

Prihodi od prodaje su 16,9 % veći nego u prethodnoj godini. Analizirajući period 2006-2009 moţe se zakljuĉiti

da je u strukturi trţišta došlo do promene u korist domaĉeg i trţišta ex SFRJ zbog problema u realizaciji i

naplatama sa trţišta Alţira koje se pokazuje kao izuzetno nestabilno i u ekonomskom i politiĉkom smislu.

Primetna je i disperzija na nova trţišta u okviru stavke ’’Ostalo’’ (Peru i Jordan). Na trţištu Severne Afrike i

novim trţištima provladjujući su poslovi nadzora i projektovanja, a na ostalim su prisutni i poslovi konsaltinga u

svim oblastima za koje je Kompanija registrovana.

6.2. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2009. 2008.

RSD hiljada RSD hiljada

Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i

povraćaja poreskih daţbina

1.191

Prihodi po osnovu uslovljenih donacija

Prihodi od zakupnina 1.285 1.046

Prihodi od ĉlanarina

Prihodi od tantijema

Ostali poslovni prihodi 621

Ukupno 3.097 1.046

6.3. TROŠKOVI MATERIJALA

2009. 2008.


Troškovi materijala za izradu

Troškovi ostalog materijala (reţijskog) 8.556 5.978

Troškovi goriva i energije 12.561 12.706

Ukupno 21.117 18.684

19

6.4. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIĈNI RASHODI

2009. 2008.


Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 203.713 194.873

Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret

poslodavca

29.583 28.231

Troškovi naknada po ugovoru o delu

Troškovi naknada po autorskim honorarima 35.838 27.578

Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima 956 1.036

Troškovi naknada fiziĉkim licima po osnovu ostalih ugovora 501 329

Troškovi naknada ĉlanovima upravnog i nadzornog odbora 1.383 1.467

Ostali liĉni rashodi i naknade 31.163 31.652

Ukupno 303.137 285.166

Nivo zarada u zemlji je ostao na nivou prethodne godine i izvesno povećanje je rezultat većeg angaţovanja na

poslovima nadzorau inostranstvu. Porast naknada po autorskim honorarima je rezultat pojaĉanog angaţovanja

spoljnih eksperata na realizaciji visokostruĉnih poslova.

6.5. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

Troškovi amortizacije i rezervisanja iznose RSD 20.342 hiljada (u 2008. godini RSD 18.374 hiljada). Na

amortizaciju nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme (Napomena 3.11, 3.12, 3.13 i 3.14,

Napomena 7.1. i Napomena 7.2.) odnosi se RSD 16.177 hiljada (u 2008. Godini RSD 16.098 hiljada).

Troškovi rezervisanja se daju u sledećem pregledu:

2009. 2008.


Troškovi rezervisanja za garantni rok

Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava

Rezervisanja za zadrţane kaucije i depozite

Rezervisanja za troškove restrukturiranja

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 4.165 2.276

Ostala dugoroĉna rezervisanja

Ukupno 4.165 2.276

6.6. OSTALI POSLOVNI RASHODI

2009. 2008.


Troškovi proizvodnih usluga

Troškovi usluga na izradi uĉinaka 52.349 37.848

Troškovi transportnih usluga 5.735 5.879

Troškovi usluga odrţavanja 8.683 8.512

Troškovi zakupnina 2.078 1.859

Troškovi sajmova

Troškovi reklame i propagande 1.327 135

Troškovi istraţivanja

Troškovi razvoja koji se ne kapitalizuju

Troškovi ostalih usluga 4.166 3.086

Svega 74.338 57.319

20

Nematerijalni troškovi

Troškovi neproizvodnih usluga 10.360 9.161

Troškovi reprezentacije 3.552 3.569

Troškovi premija osiguranja 5.198 4.600

Troškovi platnog prometa 6.220 4.877

Troškovi ĉlanarina 874 592

Troškovi poreza 12.594 5.899

Troškovi doprinosa

Ostali nematerijalni troškovi 19.952 17.761

Svega 58.750 46.459

Ukupno 133.088 103.778

’’Troškovi usluga na izradi uĉinaka’’ su uvećani zbog izraţenijeg zajedniĉkog nastupa sa specijalizovanim

partnerima i podizvodjaĉima u realizaciji obimnijih projekata i to prvenstveno u istraţnim radovima i obradi

podataka (Rudarsko-geološki fakultet, Geo-Panon, Geotehnika, Hidro-geo rad, Gradjevinski fakultet, Georad,

KLM Inţenjering, TTI group, Eurimage i E-Geos- Italija, EMO i MGM - Makedonija, Geoinţenjering i Zavod

za vodoprivredu – Republika Srpska, Indel – Crna Gora itd )

6.7. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

2009. 2008.


Finansijski prihodi

Finansijski prihodi od matiĉnih i zavisnih pravnih lica

Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica 763 2.854

Prihodi od kamata 1.712 1.852

Pozitivne kursne razlike 25.220 34.752

Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule 11 15

Prihodi od uĉešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedniĉkih ulaganja

koji se obraĉunavaju metodom udela

Ostali finansijski prihodi 97 10

Svega 27.803 39.818

Finansijski rashodi

Finansijski rashodi iz odnosa sa matiĉnim i zavisnim pravnim licima

Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima 1.741 4.209

Rashodi kamata 4.122 744

Negativne kursne razlike 10.634 23.366

Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 971 393

Rashodi od uĉešća u gubitku zavisnih pravnih lica i zajedniĉkih

ulaganja koji se obraĉunavaju metodom udela

Ostali finansijski rashodi 20 10

Svega 17.488 28.722

21

6.8. OSTALI PRIHODI I RASHODI

2009. 2008.


Ostali prihodi

Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i

opreme

1.527 35

Dobici od prodaje bioloških sredstava

Dobici od prodaje uĉešća i dugoroĉnih hartija od vrednosti

Dobici od prodaje materijala

Viškovi

Naplaćena otpisana potraţivanja 406 2.077

Prihodi od smanjenja obaveza 14.870 2.522

Prihodi od ukidanja dugoroĉnih rezervisanja

Ostali nepomenuti prihodi 23 8

Prihodi od usklaĊivanja vrednosti bioloških sredstava

Prihodi od usklaĊivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja

Prihodi od usklaĊivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme

Prihodi od usklaĊivanja vrednosti dugoroĉnih finansijskih plasmana i

hartija od vrednosti raspoloţivih za prodaju

Prihodi od usklaĊivanja vrednosti zaliha

Prihodi od usklaĊivanja vrednosti potraţivanja i kratkoroĉnih

finansijskih plasmana

Prihodi od usklaĊivanja vrednosti ostale imovine

Dobitak poslovanja koje se obustavlja

Prihodi po osnovu promena raĉunovodstvenih politika i ispravke

grešaka

382

Svega

16.826 5.024

Ostali rashodi

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja,

nekretnina, postrojenja i opreme

Gubici po osnovu i rashodovanja i prodaje bioloških sredstava

Gubici po osnovu prodaje uĉešća u kapitalu i hartija od vrednosti

Gubici od prodaje materijala

Manjkovi

Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraţivanja 35 417

Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe

Ostali nepomenuti rashodi 1.888 1.197

ObezvreĊenje bioloških sredstava

ObezvreĊenje nematerijalnih sredstava

ObezvreĊenje nekretnina, postrojenja i opreme

ObezvreĊenje dugoroĉnih finansijskih plasmana i drugih hartija od

vrednosti raspoloţivih za prodaju

ObezvreĊenje zaliha materijala i robe

ObezvreĊenje potraţivanja i kratkoroĉnih finansijskih plasmana 13.426 4.190

ObezvreĊenje ostale imovine

Gubitak poslovanja koje se obustavlja

Rashodi po osnovu promena raĉunovodstvenih politika i ispravke

grešaka

398

Svega 15.349 6.202

22

Dominantna stavka u okviru ’’Ostalih prihoda’’ je prihodovanje po osnovu smanjenja obaveza za lokalni porez

na projektu GNSS Kipar koji je obustavljen još 2004 godine kao i za neplaćene obaveze prema dobavljaĉu

Hunting , Engleska pošto je isti prestao sa poslovanjem (radi se o obavezi iz 1991 godine) .

U ’’Ostalim rashodima’’ dominantno je knjiţenje ispravke vrednosti potraţivanja za koje je rukovodstvo

utvrdilo malu verovatnoću naplativosti.

6.9. POREZ NA DOBITAK

2009. 2008.


Finansijski rezultat u bilansu uspeha (dobitak/gubitak pre

oporezivanja)

16.580 17.687

Neto kapitalni dobici (gubici) 0 0

Poslovni dobitak (gubitak) 16.580 17.687

UsklaĊivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu 12.373 6.074

UsklaĊivanje i korekcija prihoda u poreskom bilansu 0 0

Oporeziva poslovna dobit 0 0

Umanjenje za iznos gubitka iz ranijih godina 0 0

Kapitalni dobitak

Umanjenje za iznos kapitalnih gubitaka ranijih godina

Poreska osnovica 28.953 23.761

Umanjenje za prihode od dividendi i udela u dobiti od rezidentnih

obveznika

26 1.866

Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB-1) 28.927 21.895

Obraĉunati porez (10% od umanjene poreske osnovice) 2.893 2.190

Umanjenje obraĉunatog poreza po osnovu poreskih podsticaja i

oslobaĊanja

252 547

POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP) 2.640 1.643

Poreski rashod perioda 2.640 1.643

Odloţeni poreski rashod perioda

Odloţeni poreski prihod perioda 152 21

Obraĉun poreza na dobitak vrši se po stopi od 10% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za poslovni i

kapitalni podbilans. Vrši se usklaĊivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda, a poreska osnovica se umanjuje za

gubitke ranijih godina i prihode od dividendi i udela u dobiti kod pravnih lica rezidenata.

23

7. BILANS STANJA

7.1. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Ulaganja

u razvoj

Koncesije,

patenti i

sl.

Ostala

nematerijalna

ulaganja

Nematerijalna

ulaganja u

pripremi

Avansi za

nematerijalna

ulaganja Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na poĉetku godine 3.409 9.100 1.195 13.704

Korekcija poĉetnog stanja

Nove nabavke 132 132

Prenos sa jednog oblika na

drugi

OtuĊivanje i rashodovanje

Ostalo

Revalorizacija - procena

Stanje na kraju godine 3.409 9.232 1.195 0 13.836

Ispravka vrednosti

Stanje na poĉetku godine 2.121 4.717 6.838


Amortizacija 2009. godine 580 1.602 2.182

OtuĊivanje i rashodovanje

ObezvreĊenja

Ostalo


Stanje na kraju godine 2.701 6.319 0 0 9.020

Neotpisana vrednost

31.12.09.

708 2.913 1.195 4.816

Neotpisana vrednost

31.12.08.

1.288 4.383 1.195 0 6.866

7.2. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, BIOLOŠKA SREDSTVA I INVESTICIONE

NEKRETNINE

Zemljišta

GraĊevinski

objekti

Postrojenja

i oprema

Investicione

nekretnine

U

pripremi Avansi Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na poĉetku

godine

486.896 80.060

566.956


Nove nabavke 1.474 1.474

Prenos sa jednog oblika

na drugi

OtuĊivanje i rashodovanje (18.896) (18.896)

Ostalo


Stanje na kraju godine 486.896 62.638 0 0 0 549.534

24

Ispravka vrednosti

Stanje na poĉetku

godine

162.575 53.002 215.577


Amortizacija 2009. godine 6.333 7.662 13.995

OtuĊivanje i rashodovanje (17.274) (17.274)

ObezvreĊenja

Ostalo


Stanje na kraju godine 168.908 43.390 0 0 0 212.298

Neotpisana vrednost

31.12.09.

317.988 19.248 337.236

Neotpisana vrednost

31.12.08.

324.320 27.059 0 0 0 351.379

7.3. UĈEŠĆA U KAPITALU

Uĉešća u kapitalu predstavljaju dugoroĉna finansijska ulaganja u (redovne ili preferencijalne) akcije i udele

društava, banaka i osiguravajućih društava.

Uĉešća u kapitalu su iskazana:

- prema metodi nabavne vrednosti, po kojoj investitor iskazuje svoje ulaganje po nabavnoj vrednosti.

Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele nerasporeĊene neto dobiti

korisnika ulaganja, do koje doĊe nakon dana kada ga je investitor stekao. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu

koji je viši od takve dobiti smatra se povraćajem investicija i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti

investicije.

- u skladu sa MRS 39, na naĉin opisan u taĉki 3(l).

Uĉešća u kapitalu odnose se na akcije (udele) kod:

% 2009. 2008.

uĉešća RSD hiljada RSD hiljada

Ostalih povezanih pravnih lica

Energoprojekt Garant ‹ 1 1,249 1,249

Ostalih pravnih lica i druge HOV raspoloţive za prodaju

Jubmes banka, Beograd ‹ 1 340 409

Humanitarna fondacija 1 1

Ukupno 1,590 1,659

25

7.4. OSTALI DUGOROĈNI FINANSIJSKI PLASMANI

Ostali dugoroĉni finansijski plasmani odnose se na:

2009. 2008.


Dugoroĉne kredite matiĉnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim

licima

Dugoroĉne kredite u zemlji

Dugoroĉne kredite u inostranstvu

Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća

Ostale dugoroĉne plasmane 1.062 1.133

Svega 1.062 1.133

Minus: Ispravka vrednosti

Ukupno 1.062 1.133

.

7.5. ZALIHE

2009. 2008.


Materijal

Rezervni delovi, alat i inventar

Nedovršena proizvodnja

Nedovršene usluge

Gotovi proizvodi

Roba

Dati avansi 7.076 5.610

Svega 7.076 5.610


Ukupno 7.076 5.610

7.6. POTRAŢIVANJA

2009. 2008.


Potraživanja po osnovu prodaje

Kupci – matiĉna i zavisna pravna lica 0

Kupci – ostala povezana pravna lica 318 391

Kupci u zemlji 22.647 16.630

Kupci u inostranstvu 280.652 250.534

Minus: Ispravka vrednosti -16.372 -4.862

Svega 287.245 262.693

Potraživanja iz specifičnih poslova

Potraţivanja od izvoznika

Potraţivanja po osnovu uvoza za tuĊ raĉun

Potraţivanja iz komisione i konsignacione prodaje

Ostala potraţivanja iz specifiĉnih poslova 9.039 8.055


Svega 9.039 8.055

26

Druga potraživanja

Potraţivanja za kamatu i dividende 6 41

Potraţivanja od zaposlenih 2.426 1.475

Potraţivanja od drţavnih organa i organizacija

Potraţivanja za više plaćen porez na dobit 332

Potraţivanja po osnovu preplaćenih ostalih poreza i doprinosa 25

Ostala potraţivanja 2.723 737


Svega 5.155 2.610

Ukupno 301.439 273.358

Obzirom na strukturu kupaca, tj. skoro iskljuĉivo institucionalne investitore (javna preduzeća, drţavne agencije,

Ministarstva, lokalni organi vlasti) i rad iskljuĉivo za poznatog kupca izvesnost naplate nije ugroţena. Evidentna

je odliĉna naplata u zemlji (sa preko 90%) dok je naplata u inostranstvu uslovljena brojnim objektivnim

(infrastrukturni objekti, ugovorni uslovi i naĉin finansiranja) i subjektivnim faktorima (alţirska administracija).

Najveće stavke u ino potraţivanjima su vezane za alţirsko trţište, ali podatak da je iz Alţira od 2003. godine

naplaćeno preko 5,5 miliona evra i još oko 1,5 miliona evra u lokalnoj valuti dovoljan indikator izvesnosti

budućih naplata.

7.7. KRATKOROĈNI FINANSIJSKI PLASMANI

Kratkoroĉni finansijski plasmani obuhvataju:

Kamata 2009 2008

Valuta % RSD 000 RSD 000

Ostali kratkoročni finansijski plasmani

Kratkoročno oročena devizna sredstva 3,5 p.a. 38,418 8,889

Ukupno 38,418 8,889

7.8. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

2009. 2008.


U dinarima:

Tekući raĉuni 4557 14.142

Blagajna 39 36

HOV

Ostalo

Novĉana sredstva ĉije je korišćenje ograniĉeno ili vrednost umanjena

Svega 4.596 14.178

U stranoj valuti:

Devizni raĉun 46.544 57.156

Blagajna 1.300 420

Akreditivi

Ostalo 583 312

Novĉana sredstva ĉije je korišćenje ograniĉeno ili vrednost umanjena

Svega 48.427 57.888

Ukupno 53.023 72.066

Taĉke 7.7. i 7.8. su direktno vezane i za taĉku 7.6 (potraţivanja) i ukazuju na nespornu stabilnost poslovanja sa

aspekta gotovinskih tokova.

27

7.9. POREZ NA DODATU VREDNOST I AVR

2009. 2008.


Porez na dodatu vrednost

Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim

plaćenih avansa)

Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po posebnoj stopi

(osim plaćenih avansa)

Porez na dodatu vrednost u datim avansima po opštoj stopi

Porez na dodatu vrednost u datim avansima po posebnoj stopi

Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po opštoj stopi

Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po posebnoj stopi

Porez na dodatu vrednost obraĉunat na usluge inostranih lica

Naknadno vraćen porez na dodatu vrednost kupcima – stranim

drţavljanima

Potraţivanja za više plaćen porez na dodatu vrednost

Svega

Aktivna vremenska razgraničenja

Unapred plaćeni troškovi 3.191 4.178

Potraţivanja za nefakturisani prihod

Razgraniĉeni troškovi po osnovu obaveza

Odloţena poreska sredstva

Ostala aktivna vremenska razgraniĉenja 351 273

Svega 3.542 4.451

Ukupno 3.542 4.451

7.10. ODLOŢENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE

Odloţena poreska sredstva u iznosu od RSD 21 hiljada, obuhvataju iznose poreza iz dobiti koji mogu da se

povrate u narednim periodima po osnovu odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih gubitaka i

kredita. Priznaju se u meri u kojoj je verovatno da će budući oporezivi dobitak biti ostvaren.

Odloţene poreske obaveze u iznosu od RSD 16.995 hiljada, obuhvataju iznose poreza na dobit koji se plaćaju u

narednim periodima po osnovu oporezivih privremenih razlika.

Odloţena poreska sredstva i obaveze po godinama:

2009. 2008.


Odloţena poreska sredstva -152 - 21 *

Odloţene poreske obaveze 16.975 16.995

Neto odloţena poreska sredstva /(obaveze) 16.822 16.975 *

* zaokruţivanje

Navedene poreske obaveze se odnose na razliku izmedju iznosa knjigovodstvene vrednosti poslovne zgrade u

bilansu stanja i njene poreske osnovice.

28

7.11. OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital obuhvata sledeće oblike kapitala:

2009. 2008.

% RSD hiljada RSD hiljada

Akcijski kapital

- obiĉne akcije 279.305 279.305

- preferencijalne akcije

Udele

Društveni kapital

Drţavni kapital

Ostalo 9.942 9.942

Ukupno 289.247 289.247

Najvećih 5 akcionara Društva su:

broj akcija

Energoprojekt Holding A.D. 646.081

Lazić Arsenije 1.608

Proinvestments A.D. 1.040

Vulović Vojislav 1.002

Bank Austria Creditanstalt 979

Akcijski kapital ĉini 681.232 obiĉnih akcija pojedinaĉne knjigovodstvene vrednosti od 410 dinara.

Akcijski kapital - obiĉne akcije obuhvataju osnivaĉke i u toku poslovanja emitovane akcije sa pravom

upravljanja, pravom na uĉešće u dobiti akcionarskog društva i na deo steĉajne mase u skladu sa aktom o

osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija.

Saglasno Statutu, obiĉne akcije Društva daju akcionaru a naroĉito:

- pravo na informisanje i pristup pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama Društva

- pravo prisustva i uĉešća u raspravi na sednici Skupštine

- pravo glasa u Skupštini tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas

- pravo na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve preferencijalne akcije u punom iznosu

- pravo uĉešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji Društva, a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo

kojih preferencijalnih akcija

- pravo preĉeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica

- pravo raspolaganja akcijama

Promena nominalne vrednosti akcija, po odluci Skupštine akcionara, je prijavljena Agenciji za privredne registre

i prijava je predata Komisiji za hartije od vrednosti. Odluka je dostavljena i Centralnom registru.

Osnovna zarada po akciji

2009. 2008.


Dobit koja pripada akcionarima Društva (1) 14.092 16.065

Ponderisani proseĉan broj izdatih obiĉnih akcija u toku perioda (2) 681.232 681.232

Osnovna zarada po akciji (1/2) 20,68 23,58

29

7.12. OSTALI (OSNOVNI) KAPITAL

Ostali osnovni kapital je nastao preknjiţavanjem izvora vanposlovnih sredstava.

7.13. REZERVE

Rezerve obuhvataju sledeće oblike rezervi:

2009. 2008.


Zakonske rezerve 13.090 12.287

Statutarne i druge rezerve 0

Ukupno 13.090 12.287

Zakonske rezerve se formiraju tako što se svake godine izdvaja po 5% od dobitka.

Statutarne i druge rezerve predstavljaju rezerve koje se formiraju u skladu sa opštim aktima Društva.

7.14. REVALORIZACIONE REZERVE

Revalorizacione rezerve obuhvataju:

2009. 2008.


Revalorizacione rezerve po osnovu usklaĊivanja poštene (fer) vrednosti 141.343 141.343

Rezerve po osnovu preraĉuna finansijskih izveštaja prikazanih u drugoj

funkcionalnoj valuti, u odnosu na izveštajnu valutu

0

Ukupno 141.343 141.343

Revalorizacione rezerve se odnose na poslovnu zgradu a do umanjenja je došlo upravo zbog preknjiţenja hartija

od vrednosti na konto 332.

7.15. NEREALIZOVANI DOBICI I GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI

2009. 2008.


Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti 181 249

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti 1.861 1.861

30

7.16. NERASPOREĐENI DOBITAK

NerasporeĊeni dobitak odnosi se na:

2009. 2008.


Neraspoređeni dobitak ranijih godina 39.360 37.147

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu materijalno znaĉajnih

grešaka

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu promena raĉunovod.

Politika

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu sticanja i otuĊenja

sopstvenih akcija

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu realizovanih

revalorizacionih rezervi

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu poreza na dobit (66)

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu nematerijalnih ulaganja

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu revalorizacije uĉešća u

kapitalu banaka

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu kumuliranih

revalorizacionih rezervi

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu revalorizacionog dobitka

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu goodwill-a

Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu ostalog (rezrve) -803 -13.786

Dobit tekuće godine 14.092 16.065

Ukupno 52.649 39.360

Raspodela nerasporeĊenog dobitka na dan 19.06.2009.godine izvršena je shodno Odluci Skupštine br. 547/5

kako sledi:

RSD hiljada

- u dividende

- uĉešće zaposlenih u dobiti

- u osnovni kapital

- u rezerve 803

- pokriće gubitka

- nerasporeĊena dobit 15.262

Ukupno 16.065

7.17. DUGOROĈNA REZERVISANJA

Dugoroĉna rezervisanja se priznaju kada:

- društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) kaja je nastala kao rezultat prošlog dogaĊaja;

- je verovatno da će odliv resursa koji sadrţi ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze; i

- iznos obaveze moţe pouzdano da se izmeri.

Dugoroĉna rezervisanja obuhvataju:

2009. 2008.


Rezervisanja za troškove u garantnom roku 0

Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava

Rezervisanja za zadrţane kaucije i depozite

Rezervisanja za troškove restrukturiranja

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 12.960 9.606

Ostala dugoroĉna rezervisanja 0

Ukupno 12.960 9.606

Osnov za izvršeno rezervisanje je primena MRS 19, za koji je radjena aktuarska procena.

31

7.18. DUGOROĈNE OBAVEZE

Obaveze prema povezanim pravnim licima koje dospevaju u roku duţem od godinu dana od dana ĉinidbe,

odnosno od dana godišnjeg bilansiranja.

7.18.1. Struktura obaveza

2009 2008

Oznaka Kamata RSD 000 RSD 000

Svega 0 0

U valuti EUR EUR

EP-Entel EUR Euribor+1% 150,000 150,000

EP-Industrija Euribor+1% 150,000 150,000

Minus: Tekuće dospeće -150,000 -75,000

Svega 150,000 225,000

Ukupno 150,000 225,000

U dinarima

Pozajmice su uzete 2005. godine od povezanih pravnih lica (EP Entel i EP Industrija) sa grace periodom od 2

godine tako da svake godine dospeva za otplatu u periodu od 2008. do 2011. godine po 37.500 evra po

pojedinaĉnim ugovorima – ukupno 75.000 evra godišnje. U roku su izmirene I i II rata po osnovu glavnice i

kamate za oba kredita. Treća rata je knjiţena na kratkoroĉnim finansijskim obavezama (dospeće do godinu dana)

a ĉetvrta na dugoroĉnim obavezama

7.19. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

2009. 2008.


Obaveze iz poslovanja

Primljeni avansi, depoziti i kaucije 56.717 80.447

Dobavljaĉi – matiĉna i zavisna pravna lica 33.647 10.765

Dobavljaĉi – ostala povezana pravna lica 5.012 4.973

Dobavljaĉi u zemlji 4.789 4.073

Dobavljaĉi u inostranstvu 1.569 10.487

Ostale obaveze iz poslovanja 0 0

Svega 101734 110.745

Obaveze iz specifičnih poslova

Obaveze prema uvozniku

Obaveze po osnovu izvoza za tuĊ raĉun

Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje

Ostale obaveze iz specifiĉnih poslova 22.693 17.033

Svega 22.693 17.033

Ukupno 124.427 127.778

U 2009.godini je došlo do uvećanja obaveza prema Holdingu i u toku su pregovori o mogućim naĉinima

izmirenja duga.

32

7.20. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST, OSTALIH JAVNIH

PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIĈENJA

2009. 2008.


Obaveze za porez na dodatu vrednost

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi

(osim primljenih avansa)

3.344 1.512

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po posebnoj stopi

(osim primljenih avansa)

Obaveza za PDV po primljenim avansima po opštoj stopi

Obaveza za PDV po primljenim avansima po posebnoj stopi

Obaveza za PDV po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

Obaveza za PDV po osnovu sopstvene potrošnje po posebnoj stopi

Obaveza za PDV po osnovu prodaje za gotovinu

Obaveza za PDV po drugim osnovama

Obaveze za PDV po osnovu razlike obraĉunatog poreza na dodatu

vrednost i prethodnog poreza

Svega 3.344 1.512

Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine

Obaveze za akcize 3.778

Obaveze za porez iz rezultata 451

Obaveze za poreze, carine i druge daţbine iz nabavke ili na teret

troškova

299 8.632

Obaveze za doprinose koji terete troškove

Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge daţbine 78 25

Svega 4.606 8.657

Pasivna vremenska razgraničenja

Unapred obraĉunati troškovi

Obraĉunati prihodi budućeg perioda 2.206 2.941

Naplaćeni porez na dodatu vrednost

Odloţeni prihod po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika

Razgraniĉeni zavisni troškovi nabavke

Odloţeni prihodi i primljene donacije

Razgraniĉeni prihodi po osnovu potraţivanja 29.369 25.419

Ostala pasivna vremenska razgraniĉenja 290

Svega 31.865 28.360

Ukupno 39.815 38.529

33

7.21. OSTALE KRATKOROĈNE OBAVEZE

2009. 2008.


Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 36.335 29.992

Druge obaveze

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja

Obaveze za dividende 184 184

Obaveze za uĉešće u dobiti

Obaveze prema zaposlenima 886 372

Obaveze prema ĉlanovima upravnog i nadzornog odbora 73 111

Obaveze prema fiziĉkim licima za naknade po ugovorima 30 273

Obaveze za neto prihod preduzetnika koji akontaciju podiţe u toku

godine

Ostale obaveze 98 99

Svega 37.606 31.031

Najveći deo kratkoroĉnih obaveza se odnosi na dugovanja po osnovu rada zaposlenih u inostranstvu na bazi

specifiĉnih Ugovora o radu koji su delimiĉno vezani za naplatu od Investitora. Na poziciji ’’ Razgraniĉeni

prihodi po osnovu potraţivanja’’ se nalazi Retention money po osnovu dugoroĉnih ino projekata koji su u toku.

7.22. KRATKOROĈNE FINANSIJSKE OBAVEZE

Kratkoroĉne finansijske obaveze obuhvataju:

2009. 2008.

Oznaka

valute

Kamatna

stopa

EUR

hiljada

EUR

hiljada

Kratkoročne kredite od banaka

Hypo Alpe Adria Bank € 5,5 300

Tekuće dospeće kratkoroĉnih kredita 225

Svega 75

U aprilu 2009. je povuĉen kratkoroĉni subvencionisani kredit od HAAB po najpovoljnijim uslovima na

trţištu koji je redovno izmirivan tokom cele 2009. godine ( 9 rata uplaćenih u ugovorenom roku). Za

izmirenje u toku 2010 su preostale 3 rate po ĉijem izmirenju bi se išlo na identiĉan aranţman u cilju

premošćavanja kašnjenja u naplati iz Alţira.

Osim poslednje tri rate subvencionisanog kredita na kratkoroĉnim finansijskim obavezama je knjiţena i

treća rata po ugovorima o kreditu sa EP Entel i EP Industrija pošto je dospeće u roku od godinu dana.

34

8. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

Obzirom na poslovanje u okviru Energoprojekt Holdinga povezanim licima se smatraju sva zavisna preduzeća u

zemlji i ukupan neto iznos transakcija je 61,108 hiljada dinara od ĉega na usluge EP Holding i knjiţna

zaduţenja Holdinga za odrţavanje zgrade, te avio karte ide 44.291 hiljada dinara (72%). Ostatak ĉine usluge i

roba iz redovnih delatnosti ostalih zavisnih preduzeća. Potpisanim ugovorom sa EP Holding su definisane usluge

i naknade za te usluge koje obuhvataju konsultantske usluge, usluge kontrole i nadzora u oblastima marketinga,

finansija, razvoja IS, planiranja itd kao i raznorodne pravne poslove.

Što se tiĉe visine primanja kljuĉnog rukovodećeg kadra u okviru Energoprojekt Hidroinţenjeringa ona ĉine

oko 14 % ukupnih primanja i odnose se na 10 ĉlanova Proširenog odbora Direktora (Direktor Društva, dva

izvršna direktora, 5 rukovodilaca sektora i 2 šefa sluţbi).

9. VANBILANSNA EVIDENCIJA

Vanbilansne pozicije se odnose na izdate garancije za poslove ugovorene u inostranstvu sa kolateralima domaćih

i ino banaka. Njihovo smanjenje u 2009. godini je rezultat oslobadjanja odredjenog broja garancija dok je

obaveza po osnovu novougovorenih poslova na nivou 2008. godine.

10. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE

U ovom delu se daje detaljan status sudskih sporova u toku, sa procenom pravnog sektora u vezi sa njihovim

ishodom:

Izveštaj o stanju sudskih predmeta EP Hidroinţenjering a.d. koji se nalaze u radu u ovoj Sluţbi, Sluţbi

za pravne poslove EP-Holdinga i u advokatskoj kancelariji Đ. Ivanišević i R.Boţović

1.

Poslovni broj: P1-393/97

Tuţilac: J. Delić, Z. Stanković

Tuţeni: EP-HI

Umešaĉ na strani tuţenog: P. Stanišić

Radi poništaja odluke o dodeli stana

Nakon izvršene raspodele jednog stana iz Fonda solidarnosti, po tuţbi J. Delić, G.Ĉupovića i Z. Stankovića

p.br.XXIX.P1.393/97 pred IV Opštinskim sudom doneta je pravosnaţna presuda kojom je poništena odluka o

dodeli stana ali iz razloga što je u meĊuvremenu doneta Odluka Ustavnog suda Republike Srbije kojom je

utvrĊena nesaglasnost sa ustavnim odredbama ĉl.10 do 18. Gradske odluke o naĉinu, uslovima i rokovima

korišćenja i vraćanja sredstava solidarnosti po kojoj je ovaj stan podeljen. Ova prvostepena presuda je

potvrĊena.Tuţilja J.Delić je uloţila reviziju .Zahtev za reviziju je odbijen.

U toku je postupak ponovne podele ovog stana.

Vezano za ponovnu raspodelu ovog stana J.Delić je podnela tuţbu :

Poslovni broj: XXIX.P.1.507/09

Tuţilac: J. Delić

Tuţeni: EP-HI

Radi poništaja odluke Stambene komisije

Tuţilja ovom tuţbom traţi da se poništi kao nezakonita odluka Komisije za stambena pitanja Tuţenog od

06.02.2009.g. i zakljuĉak Upravnog odbora Tuţenog sa 14 sednice Upravnog odbora Tuţenog odrţane dana

30.03.2009.g.a kojim je odbaĉen prigovor Tuţilje od 03.03.2009.g. uloţen na Odluku Komisije za stambena pitanja

Tuţenog od 06.02.2009.g.kao preuranjen budući da predmetnom Odlukom Komisije nije odluĉivano o ponovnoj

raspodeli stana već o radnjama u postupku prikupljanja relevantne dokumentacije kako bi se saĉinila rang lista.

Tuţeni je osporio ovaj tuţbeni zahtev.

Prvostepenom presudom Sud je odbacio ovu tuţbu kao nedozvoljenu.Tuţilja je uloţila ţalbu.

35

2.

Poslovni broj: И - I-15429/08

Izvršni poverilac : EP-HI

Izvršni duţnik : Matić Slaviša

Radi iseljenja bespravno useljenog lica

U postupku koji je pravosnaţno okonĉan po našoj tuţbi obavezan je tuţeni S.Matić da se iseli iz stana u

ul.Partizanska br .83 .

Tuţilac je podneo predlog za dozvolu izvršenja-iseljenja tuţenog S.Matića iz predmetnog stana na osnovu

izvršne presude.Tuţeni je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti koji je odbijen.

Postupak iseljenja nije još uvek sproveden iz razloga što Tuţenom do sada nije uruĉen Zakljuĉak o danu i ĉasu

provoĊenja iseljenja i ako je IV Sud do sada 8 puta bezuspešno pokušavao da ga Tuţenom uruĉi.

3.

POTRAŢIVANJA EP-HI PO OSNOVU DEPOZITA I OSNIVAĈKOG KAPITALA U BANKAMA U

STEĈAJU I LIKVIDACIJI – predmeti se nalaze u radu u Pravnoj sluţbi Holdinga

Prijavili smo potraţivanje u likvidacionom postupku prema Jugoslovenskoj izvoznoj i kreditnoj banci pred

Trgovinskim sudom u Beogradu po nekoliko osnova. Potraţivanje po osnovu osnivaĉkog uloga je odbijeno iz

razloga što se po Zakonu o steĉaju i likvidaciji, a po stavu suda u krug poverilaca likvidacionog duţnika po

zakonu ne ubrajaju i osnivaĉi-akcionari duţnika (u prilogu izveštaj Pravne sluţbe Holdinga). UtvrĊeno je pravo

na potraţivanje u iznosu od 932,00 ATS; 2.497,16 DEM; 454,11 CHF i 7.820,01 USD.

Prijavili smo potraţivanje u likvidacionom postupku prema Izvoznoj banci pred Trgovinskim sudom u Beogradu.

Potraţivanje po osnovu osnivaĉkog uloga je odbijeno iz razloga što se po Zakonu o steĉaju i likvidaciji a po

stavu suda u krug poverilaca likvidacionog duţnika po zakonu ne ubrajaju i osnivaĉi-akcionari duţnika.

Prijavili smo potraţivanje u likvidacionom postupku prema Investbanci pred Trgovinskim sudom u Beogradu.



Prijavili smo potraţivanje u likvidacionom postupku prema Jugobanci pred Trgovinskim sudom u Beogradu.



UtvrĊeno je naše potraţivanje u iznosu od 591,24 USD.

U vezi naših potraţivanja kod Jugobanke New York Agency Filijala u Njuorku a koja prema našem zahtevu

iznose 839.648,47 USD sa kamatom, steĉajni upravnik se još uvek nije izjasnio.

U vezi naših potraţivanja kod Beogradske banke New York Agency Filijala u Njuorku a koja prema našem

zahtevu iznose 33.015,64 USD sa kamatom, steĉajni upravnik se još uvek nije izjasnio.

Po informaciji dobijenoj iz Pravne sluţbe Holdinga nema nikakvih novih saznanja u vezi ovih predmeta.

4.

Poslovni broj: 1913/02

Tuţilac: CIT ENGINEERING

Tuţeni: EP-HI

Radi 3.001.614,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.05. 1997. g. do isplate

Predmet se nalazio u radu u advokatskoj kancelariji Đ.Ivaniševića

Tuţilac CIT ENGINEERING – podizvoĊaĉ tuţbom je traţio prvobitno da mu tuţeni plati iznos od

33.168.562,00 din sa kamatom poĉev od 01.jula 2001.g. što je bio ostatak ugovorene sume za isporuĉenu

opremu na PPV Beţanijska kosa – projekat rekuperacije vode. Osporili smo tuţbeni zahtev.

U toku postupka odreĊena su bila veštaĉenja i veštaka finansijske struke i veštaka graĊevinske struke .

Ovo je bio najvaţniji spor u kojem je EP-Hidroinţenjering tuţeni. S obzirom na izuzetnu visinu tuţbenog

zahteva i njegovu teţinu , angaţovan je advokat Đ. Ivanišević.Trgovinski sud je doneo prvostepenu presudu

36

kojom je odbijen tuţbeni zahtev a Viši trgovinski sud presudu po ţalbi tuţenog kojom je odbijena ţalba tuţioca

na prvostepenu presudu.Tuţilac je uloţio reviziju koju je Vrhovni sud Srbije ove godine odbio kao

neosnovanu.

Naknada advokatu se plaćala prema AT .

5.


Tuţilac: Lj. Selenić

Tuţeni: 1. Republika Srbija

2. EP- HI

Radi 950.000,00 din.

Lj. Selenić koja je dugi niz godina besplatno stanovala u stanu EP-Hidroinţenjering, podnela je tuţbu za

naknadu štete za , kako tvrdi, nestale stvari u postupku prinudnog iseljenja kada je iseljena a njene stvari iz

razloga što nije prisustvovala iseljenju prenete u garaţu EP-HI.Imenovana je tek nekoliko meseci kasnije

preuzela svoje stvari.Osporili smo tuţbeni zahtev. U ovom sporu EP-Hidroinţenjering je prvobitno bio

drugotuţeni i ukupna vrednost spora je bila 950.000,00 dinara. U meĊuvremenu tuţilac je povukao tuţbu u

odnosu na trećetuţenog - brata pokojne Lj.Selenić tako da je tuţilac- sada sin pokojne tuţilje

( tuţilja je u meĊuvremenu umrla) .

6.

Poslovni broj: V.p.1.502/06

Tuţilac: S.Stojić

Tuţeni: EP-HI

radi isplate 10.397,70 i spp

potraţivanja po osnovu neisplaćenih ino-zarada i dnevnica kao i zarada u zemlji

S.Stojić koji je bio upućen u ino punkt Kipar tuţbom zahteva isplatu ino-zarade ,prekovremenog rada , rada na

dan praznika za koji ne postoji nalog i rada po posebnom nalogu .Tuţeni je nesporni deo potraţivanja isplatio u

iznosu od 5.886,25 USD sa domicilnom kamatom.U toku je postupak vezan za deo tuţbenog zahteva koji

osporavamo.

7.

Poslovni broj: XVII.P.1.640/06

Tuţilac: Z.Savić

Tuţeni: EP-HI

radi isplate 342.540,00 i spp

potraţivanja po osnovu neisplaćenih ino-zarada i dnevnica kao i zarada u zemlji

Z.Savić je podneo tuţbu zbog neisplaćene otpremnine prilikom odlaska u penziju,neisplaćenog dela zarade iz

2004.g.,neisplaćenog regresa za 2005.g.i ino dnevnica .U meĊuvremenu nesporan veći deo zahteva je isplaćen a

tuţilac je svoj tuţbeni zahtev sveo na isplatu kamata na sva potraţivanja koja su ĉinila prvobitno odreĊen tuţbeni

zahtev i visinu regresa koji osporavamo.

Prvostepenom presudom usvojen je zahtev za isplatu kamate i visinu regresa za godišnji odmor kako je tuţilac

opredelio.Uloţili smo ţalbu na presudu.

8.

Poslovni broj: P-1-1148/06

Tuţilac: I.Nenkov

Tuţeni: EP-HI

radi isplate 1.769.USD i 38.000 i spp

potraţivanja po osnovu neisplaćenih ino-dnevnica , zarada u zemlji i naknade štete za neiskorišćene dane

godišnjeg odmora

I.Nenkov tuţbom traţi isplatu naknade štete za neiskorišćene slobodne dane ,neisplaćeni deo zarade,ino

dnevnice kao i kamatu na kasnije isplaćeni deo zarade . U meĊuvremenu nesporan veći deo zahteva je isplaćen a

tuţilac je svoj tuţbeni zahtev sveo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor sa kamatom. Mi smo

37

osporili ovaj zahtev. Prvostepenom presudom je ovaj njegov zahtev odbijen.Tuţilac je uloţio ţalbu na visinu

dosuĊenih troškova pa je taj deo presude ukinut i vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

9.


Tuţilac: EP-HI

Tuţeni: R. Orlić

Radi naknade štete od 40.000 USD

Tuţeni je bivši zaposleni kod Tuţioca, koji je u toku trajanja pozicije na koju je upućen od strane Tuţioca, u

Peruu dogovorio sa Investitorom Tuţioca da ubuduće ovu poziciju samostalno obavlja pod uslovima koje je

liĉno dogovorio. Nakon toga, Tuţeni je traţio da mu prestane radni odnos kod Tuţioca. Ovakvim ponašanjem

Tuţenog za Tuţioca je nastala šteta, s obzirom na duţinu trajanja prvobitno ugovorenog posla. Radi se o

nadzoru. Investitor je stao na stanovište, da s obzirom na ĉinjenicu da je Tuţeni R. Orlić bio imenovan u

ugovoru, nije moguća zamena tako da je ove pozicije EP-HI izgubio.Smatramo da je ovakvim ponašanjem

R.Orlić povredio klauzulu zabrane konkurencije.Prvostepenom presudom odbijen je naš tuţbeni zahtev.Uloţili

smo ţalbu.Drugostepeni sud je odbio našu ţalbu i potvrdio prvostepenu presudu.Advokat R.Boţović zastupa EP

HI kao tuţioca u postupku po izjavljenoj reviziji.

10.

Posl.broj: XXXV-P.1-1808/07

Tuţilac:O.Mitić

Tuţeni:EP- Hi

Radi:poništaja rešenja o upućivanju na plaćeno odsustvo,isplata razlike zarade u iznosu od

30.000 din

Tuţilja traţi poništaj rešenja kojim je uplaćena na prinudni odmor u trajanju od 45 radnih dana za koje vreme je

primala naknadu zarade u iznosu od 60%.Smatra da je navedeno rešenje protivzakonito.Tuţeni je osporio

navedeni tuţbeni zahtev i u pogledu osnova i visine. Postupak je u toku.

11.

Posl.broj: XII-P.1-94/09

Tuţilac:M.ĐorĊević

Tuţeni:EP- Hi

Radi:poništaja Aneksa Ugovora o radu kojim joj je odreĊena minimalna zarada

Tuţilja traţi poništaj Aneksa Ugovora o radu kojim joj je odreĊena minimalna zarada za period od 2 meseca u

2008.g. i za period od 6 meseci u 2009.g. saglasno odredbama Kol.ugovora kod tuţenog .

Tuţeni je osporio navedeni tuţbeni zahtev. Postupak je u toku.

12.

Poslovni broj: VIII-P-12219/09

Tuţilac: EP-HI a.d.

Tuţeni: PONTA d.o.o.

radi isplate 1.422.999,11 rsd

potraţivanje po osnovu neisplaćenog duga

Tuţba je predata ali za sada nije zakazano ni jedno roĉište zbog reforme pravosuĊa .U konkretnom sluĉaju radi

se o ostatku duga vezano za kompenzaciju izmeĊu Elektroprivrede Crne Gore ,HTP Boka-Herceg Novi ,Ponta

d.oo i EP- HI a.d.

38

ZAKLJUĈAK:

Ne moţemo da prognoziramo ishod spora pod rednim brojem 9 s obzirom da nema za sada sudske prakse jer

se radi o zaštiti jednog instituta koji nije dovoljno afirmisan - zabrana konkurencije.

Mišljenja smo, s obzirom na ĉinjenicu da je najveći spor pod rednim brojem 4 uspešno okonĉan ,drugi sporovi su

u fazi gde još uvek nema prvostepenih presuda ili nije završen postupak po ţalbi .Imajući u vidu i visinu

tuţbenog zahteva smatramo da ne treba oĉekivati nikakav znaĉajan gubitak niti stvaranje obaveze prema trećim

licima u toku 2010. godine.

Izveštaj sastavila i dala zakljuĉak: Vesna Laković,dipl.prav. sa poloţenim pravosudnim ispitom

11. DEVIZNI KURSEVI

Zvaniĉni srednji kursevi NBS primenjeni za preraĉun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2008.

i 2007. godine u funkcionalnu valutu su bili sledeći:

31.12.2009 31.12.2008.

EUR 95,888 88,6010

USD 66,7825 62,9000

12. STALNOST POSLOVANJA

Finansijski izveštaji su sastavljeni pod predpostavkom da će Društvo da posluje na neograniĉeni vremenski

period i da će da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti i rukovodstvo procenjuje da nema

neizvesnosti koja bi mogla da ugrozi stalnost poslovanja.

Lice odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja

U Beogradu,

_________________________________ 26.02.2010. godine Vesna Zeković, rukovodilac Sluţbe raĉunovodstva

Napomene uradio

______________________________________

Dragan Joldić, ID za finansije i raĉunovodstvo

Direktor Društva

___________________________

mr Bratislav Stišović, dipl.inţ.

Documents

FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2009. GODINU · 66 v. finansijski prihodi 215 3.9 ; 6.7 27.803 39.818 56 vi. finansijski rashodi 216 3.9 ; 6.7 17.488 28.722 67,68 vii. ostali prihodi 217