SADRAJ21. UVOD

32. STVARANJE EVROPSKE UNIJE

52.1 Od EEZ do EU

72.2 Ugovor iz Mastrihta

82.3 Ugovor iz Amsterdama

102.4 Ugovor iz Nice

102.5 Ugovor iz Lisabona

102.6 Ciljevi EU

112.7 Institucionalni okviri EU

133. REGIONALNA POLITIKA EU

153.1 Finansiranje regionalne ekonomske politike EU

184. ZAKLJUAK

19LITERATURA

1. UVOD

Dogaaji koji su se deavali na evropskim prostorima u prvoj polovini dvadesetog (XX) veka a pre svih dva svetska rata kao i njihove vojne, ekonomske i politike posledice, znaajno su ukazali na ogranienja i rizike ideala suverene drave kao osnovnog oblika politikog organizovanja drutva, odnosno modela u kome se najbolje titi indidivualni i kolektivni interes i materijalne vrednosti naroda Evrope.

U skladu sa takvim razmiljanjem moemo pratiti evoluciju integracionog projekta u okviru Evropske zajednice to e poeti pedesetih godina a materijalizovati se konstituisanjem Evropske unije. Prve javne pozive na poetak takvog procesa mnogi otkrivaju u pozivu - govoru to ga je Vinston eril odrao na Cirikom univerzitetu 1946. god. Zagovarajui ideju jedinstvene Evrope, odnosno evropske porodice koja bi poivala u miru, bezbednosti i slobodi, britanski lider je istakao potrebu izgradnje Sjedinjenih Drava Evrope. Pri tome pomenuo je i nosioce takvog projekta gde e znaajnu ulogu imati saveznitvo Francuske i Zapadne Nemake. Kako ideja dolazi sa britanske ali i amerike strane, njena potvrda stie ve naredne godine u vidu Maralovog plana i formiranja organizacije za evropsku ekonomsku saradnju (OEES).

Rimskim ugovorima o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko Jedinstvenog evropskog akta 1986. godine politika integracija krunisana Mastrihtskim ugovorom 7. februara 1992. godine kada je donet Ugovor o Evropskoj uniji. Ugovorom iz Amsterdama od 17. juna 1997. godine, izvrene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem jaanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.

Regionalna politika Evropske unije je predmet sve veeg interesovanja u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za punopravno lanstvo, jer je ve prilikom korienja pretpristupnih fondova zapoela priprema za strukturne fondove i Kohezioni fond koji su dostupni samo zemljama lanicama. Regioni i lokalne zajednice igraju kljunu ulogu u procesu integracije u Evropsku uniju. Na niim nivoima uprave i sprovoenja politika bitnih za ekonomski i drutveni razvoj reava se veina pitanja koja su od kljunog znaaja za ivot graana komunalne usluge, prostorno ureenje, zatita ivotne sredine i dr. Preko 60% zakona u EU primenjuje se na lokalnom nivou. Princip subsidijarnosti u funkcionisanju Unije uvaava potrebu da se odluke donose to blie graanima. Ovaj princip je posebno naglaen i u najnovijem konstitutivnom dokumentu EU, Lisabonskom ugovoru. lanstvo u EU podrazumeva funkcionalnu i fikalnu decentralizaciju, kao i moderno rukovoenje, viestruka partnerstva i odgovornost vlasti na svim nivoima. To podrazumeva i meusobnu saradnju regionalnih i lokalnih nivoa vlasti, kao i saradnju prekograninog karaktera na tim nivoima (prekogranini programi saradnje, formiranje prekograninih evropskih regija i dr.).2. STVARANJE EVROPSKE UNIJEIdeja o ujedinjenju Evrope je znatno starija nego to na prvi pogled izgleda. Evropa je imala jako burnu istoriju, naroito krajem, devetnaestog i poetkom dvadesetog veka.

Na kraju Prvog svetskog rata se javila prva ozbiljna ideja i mogunost da se ujedinjenje ostvari. Po uzoru na stvaranje Sjedinjenih Amerikih Drava, 1923. godine Austrijanac Kalergi je predloio stvaranje Sjedinjenih Evropskih Drava. Slini predlozi su se javljali i sledeih godina (ak i unutar Lige naroda), meutim, oni nisu bili ni blizu ostvarenja. Glavni razlog za to je bila Velika ekonomska kriza, a zatim i ponovo uzavrela politika situacija.Pojava regionalnih ekonomskih integracija snano je obeleila period posle Drugog svetskog rata. Jedan od najznaajnijih i najuspenijih oblika regionalnog udruivanja drava danas predstavlja Evropska unija. Koreni njenog stvaranja lee u tenjama za prevazilaenjem istorijskih rivalstava, posebno Francuske i Nemake, paralelno sa podsticanjem ekonomskog napretka i razvoja drava lanica. Pariskim ugovorom od 18. aprila 1951. stvoren je prvi nucleus dananje Evropske unije u vidu Evropske zajednice za ugalj i elik (EZU), a zatim Rimskim ugovorom potpisanim 25. marta 1957. osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Prvobitno su ih inile est zemalja lanica (Francuska, SR Nemaka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija).Na tom putu institucionalnog reformisanja i uobliavanja meunarodno pravnog identiteta, Zajednica se kretala u skladu sa funkcionalnim shvatanjem integracionih tokova. Naime, sutina funkcionalnog integrisanja suverenih drava je integracija po sektorima tj. razliitim oblastima zajednikog delovanja i interesa. Pri tome, proces funkcionalne integracije se odvija postepeno, sa krajnjim ciljem povezivanja svih sektora zajednikih aktivnosti u jednu celinu.

Prilike posle Drugog svetskog rata karakterisala je razorena privreda i ideoloka podeljenost u Evropi. Bitan podsticaj ujedinjavanju zapadno evropskih drava predstavljao je Maralov plan pomoi ekonomskom oporavku (1947.), koji su prihvatile esnaest zapadno evropskih drava, dok su zemlje Istone Evrope i SSSR odbile ovaj predlog. Plan dravnog sekretara SAD, Marala, kao uslov korienja pomoi postavljao je obavezu ujedinjavanja drava korisnica. To je uslovilo osnivanje Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju, 1948. g. (kasnije OECD), koja je imala za cilj usmeravanje amerike pomoi i koordinaciju nacionalnih ekonomskih politika zapadno evropskih drava lanica

Posebno znaajnu etapu zapadno evropskog ujedinjavanja predstavlja odravanje Konferencije u Hagu, 1948. god. Haka konferencija predstavljala je skup najuticajnijih federalistikih pokreta u zapadno evropskim zemljama, koji su proklamovali ideje ujedinjavanja Zapadne Evrope. Pojava federalistikih ideja bila je posledica posleratne situacije politike i ekonomske oslabljenosti zapadno evropskih drava nasuprot SAD i SSSR-u. Meu tim pokretima su postojale razlike u shvatanjima o nainima povezivanja suverenih drava, ali su generalno gledano zastupali stav o potrebi ukidanja granica meu zapadno evropskim dravama i formiranje jedne centralne vlasti na tlu Zapadne Evrope. Najistaknutiji predstavnik tih pokreta bila je Evropska unija federalista, kao i francuska nevladina organizacija Federacija, Pokret socijalista za Ujedinjene drave Evrope, zatim Evropska liga za ekonomsku saradnju, Panevropska unija i dr. Ove federalistike organizacije osnovale su Meunarodni komitet pokreta za Evropsku uniju, koji je organizovao konferenciju u Hagu.Rezultat Hake konferencije predstavlja osnivanje Saveta Evrope, maja 1949, iji su glavni organi Komitet ministara i Konsultativna skuptina (kasnije Parlamentarna skuptina) imali za cilj jaanje politike saradnje meu dravama lanicama i razvijanje principa parlamentarne demokratije i zatite prava oveka. Usledilo je donoenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koja je stupila na snagu 1953. god. Uloga Saveta Evrope sastojala se u obezbeivanju foruma za diskusiju o pitanjima odnosa Istoka i Zapada, slobode tampe, udruivanja i izraavanja, terorizma, ekologije, kulture, zdravstva, obrazovanja, omladine i sporta.Uprkos ovim ogranienjima, doprinos Saveta Evrope u procesu evropske integracije je veliki. Pre svega kao politika organizacija, Savet Evrope je usvajanjem brojnih rezolucija na politikom, ekonomskom, kulturnom i socijalnom planu omoguio razvoj tenje saradnje meu lanicama, iji se broj neprekidno poveava.Osnivanje Saveta Evrope predstavlja vrlo znaajnu etapu u tokovima zapadno evropske integracije, jer ujedno predstavlja temelj njenog daljeg razvoja, kasnije uoblienog u umanovoj deklaraciji. Naime, jo na prvoj sednici Konsultativne skuptine Saveta Evrope (avgusta 1949.), odlueno je da se pod okriljem Saveta Evrope otpone sa formiranjem evropske ekonomske i politike unije. Francuska je predvodila u takvim zahtevima, praena podrkom zemalja Beneluksa i Italije. Sa druge strane, stav Velike Britanije je odraavao sukob koncepcija evropskog ujedinjenja, koji se prelama do dananjih dana, naroito u odnosu na obim nadlenosti zajednikih organa EU.

Meuvladina konferencija u Parizu, juna 1950. oznaila je poetak pregovora o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC). U tim pregovorima je u poetku uestvovala i Velika Britanija, ali je odustala od potpisivanja Ugovora, koji je predstavljao ugovorni okvir nadnacionalnog oblika meunarodne saradnje drava. Ugovor o EZU (European Coal and Steel Community ECSC) je potpisan 18. aprila 1951. u Parizu od strane est drava osnivaa: Francuska, SR Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Ugovor je stupio na snagu 23. jula 1952. god.

umanova deklaracija i stvaranje EZU znaajno je pre svega jer oznaava revolucionarne novine u institucionalnoj strukturi ove meunarodne organizacije. Sama zamisao o zajednikoj upravi nad proizvodnjom uglja i elika razliitih drava nije nova, ali je nov institucionalni okvir.Ugovor o osnivanju EZU je zakljuen na pedeset godina (l. 97. Ugovora), dok su osnivaki ugovori o EEZ i EURATOM sklopljeni na neodreeno vreme. Ugovor o osnivanju EZU jeste ugovor izmeu suverenih drava i kao takav predstavlja pravni akt meunarodnog prava, ali je njegovo izvrenje dato u nadlenost organima ove meunarodne organizacije, od kojih je Visoka vlast u svom radu nezavisna od bilo kog nacionalnog interesa. Kao protivteg tome, ustanovljen je Savet ministara, sastavljen od predstavnika drava lanica, koji izraava meuvladin oblik saradnje u EZU. U literaturi preovlauje stav da se radi o aktu ustavnog karaktera, imajui u vidu politiku, pravnu i ekonomsku vanost Ugovora o EZU, kao i polazei od njegovog karaktera osnovnog zakona EZU.

Centar institucionalne strukture EZU je Visoka vlast, koja je nezavisna od nacionalnih vlada drava lanica u granicama Ugovora. Drave lanice su neopozivo prenele deo svoje nadlenosti u domenu upravljanja proizvodnjom uglja i elika. Na taj nain, Visoka vlast je odraz elemenata supranacionalnosti EZU.

etvorougaoni institucionalni obrazac EZU, koji je kasnije usvojen i kao model Evropske ekonomske zajednice, ine jo i Parlament i Sud pravde.Stvaranje EZU nije dovelo do jae integracije drava lanica u smeru politikog ujedinjavanja, jer ga je pratio neuspeh ratifikovanja Ugovora o evropskoj odbrambenoj zajednici i Nacrta Statuta o evropskoj politikoj zajednici. Ova dva projekta zapadno evropske integracije ujedno predstavljaju odraz federalistikih pokuaja ujednjavanja suverenih drava ovog regiona, koji su bili uslovljeni prevashodno politikim okolnostima hladnog rata pedesetih godina.

Kao posledica neuspelih federalistikih pokuaja ujedinjavanja zapadnoevropskih drava, na vanosti dobijaju stavovi o prvenstvu ekonomske integracije nad politikom. Potrebni su bili novi instrumenti privrednog ujedinjavanja, koji ne bi bili ogranieni na jedan ekonomski sektor. Zemlje Beneluksa su stoga pokrenule inicijativu za nastavak procesa zapadnoevropske integracije sa predlogom da se realizuje zajedniko trite za sve proizvode i da se sprovede zajednika kontrola proizvodnje nuklearne energije.

Usledili su pregovori, da bi 25. marta 1957. u Rimu bili potpisani osnivaki Ugovori o EEZ i EURATOM.Rimski ugovor predvia carinsku uniju lanica putem eliminacije carina i kvantitativnih ogranienja na proizvode lanica (l. 30. Rimskog ugovora). To podrazumeva stvaranje zajednike carinske tarife prema proizvodima iz treih zemalja, nelanica Zajednice.Cilj osnivanja EEZ je prevashodno unapreenje skladnog privrednog razvoja lanica (l. 2. Ugovora), tako da uspostavljanje zajednikog trita nije samo sebi cilj, ve sredstvo privrednog rasta i napretka Zajednice. Usklaivanje ekonomskih politika lanica Zajednice i funkcionisanje zajednikog trita treba da rezultira njihovim politikim zbliavanjem. Proistie da je primenjen funkcionalistiki pristup integraciji, odnosno povratak stvaranju ujedinjenja po fazama. To je izuzetna pobeda zajednikog interesa nad razliitou.Parlament i Sud pravde su od poetka osnivanja EEZ bili zajedniki za sve tri evropske zajednice. Rimskom konvencijom potpisanom paralelno sa osnivakim ugovorima, 1957. god, utvreno je da ova dva organa budu zajedniki za sve tri zajednice.

2.1 Od EEZ do EU

Prva decenija delovanja Evropske ekonomske zajednice esto se oznaava kao veoma uspena. ponovnim dolaskom na vlast Generala De Gola, 1958, dolazi do promene stavova Francuske prema funkcionisanju Zajednice. Obnova ideja o prioritetu dravne suverenosti nad suprancionalnim organizacijama uzrokovala je povlaenje Francuske iz NATO pakta, 1966. godine i inicijative za meuvladinim modelom saradnje zapadnoevropskih drava tzv. Male Evrope Plan Fue.

Godine 1959. ve su napravljeni prvi koraci u pravcu liberalizacije trgovine, 1962. godine je poela da se ostvaruje zajednika politika u oblasti poljoprivrede, a 1968. godine okonan je proces formiranja carinske unije i to osamnaest meseci pre planiranog roka. Druge evropske drave su poele da uoavaju ekonomski napredak Zajednice. Velika Britanija preuzima inicijativu da se osnuje Evropsko udruenje slobodne trgovine (EFTA eng, European Free Trade Association) s obzirom da je zastupala koncepciju o stvaranju jedna slobodne evropske trgovinske zone u kojoj bi carine meu zemljama- lanicama bile ukinute. Zajedno sa Austijom, Danskom, Norvekom, Portugalom, vedskom i vajcarskom, potpisala je Konvenciju u tokholmu, kojom je 4. januara 1960. osnovana EFTA.

Sedamdesete godine belee prve korake ka stvaranju monetarne unije. Put do uspostavljanja evra kao jedinstvenog obraunskog sredstva, nije bio nimalo lak. Odricanje od sopstvene nacionalne valute za drave je uvek predstavljalo odricanje od veoma vanog obeleja suvereniteta. Ipak, 1970. godine Verner predstavlja plan postepenog formiranja Ekonomske monetarne unije (EMU).

Meutim, ukupna situacija na meunarodnom planu sedamdesetih godina (pad Bretonvudskog sistema i naftna kriza) nije ila u korist formiranju EMU, to je navelo evropske drave da jo jednom preispitaju itavu ideju. Godine 1979. uspostavljen je Evropski monetarni sistem (EMS) koji je podrazumevao nita vie od kontrole kolebanja deviznih kurseva drava lanica Zajednice. Neki od neposrednih ciljeva EMS-a bili su suzbijanje inflacije, poveanje obima investicija i ekonomska stabilizacija unutar Zajednice.

Znaaj Fueovog projekta ogleda se u podsticaju politike saradnje lanica Zajednice, jer je odatle kasnije zapoela praksa redovnih susreta efova drava i vlada lanica poetkom 70-tih godina. Posle neuspeha Fueovog plana o politikoj uniji drava, De Golova politika je u Zajednici uzrokovala krizu odluivanja polovinom 60-tih godina, krunisanu povlaenjem Francuske iz Saveta ministara. Ovaj period se u literaturi naziva politikom prazne stolice, to oznaava francusko nezadovoljstvo predlogom Komisije o sistemu finansiranja zajednike poljoprivredne politike kroz sopstvena sredstva Zajednice, a ne vie doprinosima lanica.

Napredak u pravcu stvaranja Evropske unije ini Samit lanica Zajednice u Hagu, 1 2. decembra 1969, na inicijativu francuskog predsednika . Pompidua. Tada je usvojena odluka o stvaranju ekonomske i monetarne unije, kao loginom nastavku carinske unije lanica Zajednice.

Na Samitu lanica Zajednice u Parizu, 1972, postavljen je kamen temeljac ideje o Evropskoj uniji. Proklamovan je cilj stvaranja Evropske unije do kraja dekade: U skladu s krajnjim politikim ciljem, i evropska integracija e omoguiti Evropi da afirmie svoj identitet meu tradicionalno prijateljskim dravama lanicama i da zauzme svoje mesto u svetskim deavanjima, kao nezavisni politiki identitet, odluan da doprinese uspostavljanju ravnotee i mira u svetu, temeljenog na principima Povelje UN. Zemlje lanice Evropske Zajednice, koje su pokretai evropske izgradnje, izraavaju nameru da transformiu svoje odnose do kraja ove decenije u jednu Evropsku uniju.

Logian nastavak zapoetih procesa pribliavanja je usledio na Samitu lanica Zajednice u Parizu, 1974, kada je dolo do odluke o ustanovljavanju Evropskog saveta. Tindemansov izvetaj je podnet Evropskom savetu na razmatranje, januara 1976. u obliku projekta o osnivanju Evropske unije. Predlozi institucionalnih promena kretali su se u smeru jaanja budetskih ovlaenja Parlamenta, primene veinskog glasanja u Savetu i vee uloge Komisije. Zahteva se vea efikasnost institucija Zajednice.

Osim ideja o institucionalnom jaanju, kao najznaajnijim, Tindemansov izvetaj bazira se i na konceptu politike saradnje lanica sa pravnim osnovom u cilju jedinstvene spoljne politike lanica. Rezultat bi bio jedinstveni stav Unije u meunarodnim odnosima. Evropski parlament je jo jula 1981. god. odluio da ustanovi ekspertsku komisiju sa zadatkom pripreme ugovora o Evropskoj uniji, na bazi postojeih osnivakih ugovora. Na elu komisije nalazio se italijanski poslanik A. Spineli, aktivan lan federalistikog pokreta. Predlog ugovora o Evropskoj uniji usvojen je u Evropskom parlamentu februara 1984. godine, u formi meunarodnog ugovora to je podrazumevalo ratifikaciju u zemljama lanicama.

2.2 Ugovor iz Mastrihta

Znaajan korak na putu ka Evropskoj uniji i snanoj politikoj kooperaciji zemalja- lanica predstavljao je sastanak Evropskog saveta 9, 10 i 11. decembra 1991. godine u Mastrihtu. Na Samitu u Mastrihtu odobren je Ugovor o Evropskoj uniji.

Ugovor iz Mastrihta ili Ugovor o Evropskoj uniji (UEU) potpisan je 1992. godine, a ratifikovan 1993. godine. Njemu je prethodio Delorov izvetaj iz 1989. godine, kojim su predloeni reforma Evropske zajednice (EZ) i uspostavljanje Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske centralne banke. Pad Berlinskog zida i nestanak bipolarnog sveta stvorili su potrebu da EZ aktivnije uestvuje u reavanju meunarodnih problema. Odravanje dve meuvladine konferencije 1990. godine -jedne o EMU i druge o produbljivanju saradnje u neekonomskim politikama - oznaile su poetak nove ere u istoriji evropskog kontinenta.

Rezultat meuvladinih konferencija, sadran u Ugovoru o EU, bio je uspostavljanje EU, ime je izvrena do tada najradikalnija reforma EZ. Ugovorom je predvieno stvaranje EMU, uvoenje jedinstvene valute, stvaranje Zajednike spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), uspostavljanje Saradnje u pravosudnim i unutranjim poslovima (SPUP), uvoenje dravljanstva EU i progresivno uobliavanje zajednike odbrane.

Struktura EU se od donoenja Ugovora iz Mastrihta zasniva na tristuba, koja se razlikuju prema stepenu integrisanosti.

Prvi stub je stub integracije, u kome odluuju organi EU. U njemu nadlenosti ima i Evropski sud pravde (ESP) ukoliko je dolo do neizvrenja obavezujuih i direktno primenjivih odluka. Prvi stub pokriva sledee oblasti: oblast politike unutranjeg trita, oblast EMU, oblast socijalnih pitanja, oblast regionalne politike, oblast ivotne sredine, oblast spoljnotrgovinskih odnosa, kao i oblasti transporta i konkurencije.

Drugi stub je poznat kao ZSBP, koji je, kao i trei stub - SPUP, baziran na meuvladinoj saradnji. U okviru ova dva stuba ne mogu se donositi odluke, ve se iskljuivo donose zajedniki stavovi i zajednike akcije. Nad njima ESP nema nadlenosti, jer ne spadaju u komunitarno pravo, ve se smatraju meunarodnim ugovorom izmeu drava lanica. U drugom i treem stubu je ograniena uloga EK i EP, a odluivanje se, jednoglasno ili kvalifikovanom veinom, odvija na sednicama Saveta ministara.

Institucionalno, UEU su propisane vee nadlenosti EK u EMU. Savet ministara dobio je dalje proirenje glasanja kvalifikovanom veinom, kao i pravo da predlae zakonodavstvo u drugom i treem stubu zajedno sa EK. Evropski parlament je dobio veu ulogu u imenovanju EK, kao i kvazizakonodavnu vlast u odreenim oblastima. Evropski sud pravde dobio je ovlaenje da pokree tube protiv drava lanica u prvom stubu integracije.

Kada je re o spoljnoj i bezbednosnoj politici, UEU je utvrdio osnov za razvoj ZSBP ukoliko to bude volja drava lanica. Utvrena je i baza za razvoj zajednike odbrambene politike, koja bi mogla da dovede do stvaranja zajednike odbrane. Zapadnoevropska unija (ZEU) oznaena je kao vojno krilo EU, to je predstavljalo kompromisno reenje sukoba izmeu onih koji zagovaraju osamostaljivanje EU u odnosu na NATO savez i onih koji se protive tome da EU bude pretvorena u vojni savez.

Ugovorom iz Mastrihta, u poglavlju 5, lanu J, data je mogunost da ,,EU na meunarodnoj sceni govori jednim glasom", ime je naglaen znaaj EU kao globalnog aktera.

Znaaj Ugovora iz Mastrihta je, sem u otvaranju ZSBP, i u tome to je snano izraavao duh sve povezanije Evrope. U njemu se ogleda velika elja EU za dalja proirenja, koja je voena entuzijazmom nakon pada Berlinskog zida. Duh Mastrihta je predstavljao vrhunac evroentuzijazma.

U domenu zajednike spoljne i bezbednosne politike, gde je naglasak na meuvladinim formama saradnje, Evropski savet utvruje naela i opte smernice, shodno l. J.8, stav 1. Na osnovu smernica Evropskog saveta o voenju zajednike spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), Savet ministara donosi odluke potrebne za sprovoenje ZSBP.

Nain delovanja Evropskog saveta nije detaljno regulisan Ugovorom o EU, osim navedenih odredbi l. 109 J i K. Otuda je u teori-ji rasprostranjeno stanovite da se radi o preutnom pravilu jedno-glasnog naina donoenja odluka, upravo zbog njihovog politikog znaaja, delikatnosti pitanja kojima se bavi Evropski savet i potrebe da se njegovi stavovi uoblie na osnovu prevazilaenja razlika gledita meu dravama lanicama. Tvorci Ugovora iz Mastrihta s razlogom su ostavili Evropskom savetu slobodan manevarski prostor radi potovanja neformalnih oblika meuvladine saradnje i izbegavanja preterane pro-ceduralizacije.

Motivi takvog ugovornog regulisanja poloaja Evropskog saveta lee u obezbeivanju to vee efikasnosti njegovog delovanja i rukovodeeg uticaja na tok razvoja EU. Tokom krize procesa ratifikacije Ugovora o EU iz Mastrihta, Evropski savet je potvrdio svoju vitalnu ulogu inei brojne vete kompromise u svom okrilju meu dravama lanicama i tako doprineo uspenom stupanju na snagu Ugovora.

2.3 Ugovor iz Amsterdama

Meuvladina konferencija zvanino je poela sa radom u Torinu, 29. marta 1996. godine na vanrednom zasedanju Evropskog saveta. Tome je prethodilo formiranje tzv. Grupe za razmiljanje pod predsednitvom Karlosa Vestendorpa (Westendorp), koju su sainjavali lini izaslanici ministara inostranih poslova drava lanica EU. Decembra 1995. Grupa Vestendorp podnela je Izvetaj Evropskom savetu u Madridu pod nazivom: Strategija za Evropu, koji je tada i usvojen od strane Evropskog saveta. Postupak revizije Ugovora iz Mastrihta odvijao se posredstvom pregovora izmeu drava lanica, u okviru Meuvladine konferencije, na nivou ministara inostranih poslova jednom meseno i na nivou njihovih linih predstavnika jednom nedeljno. Meutim, najosetljivija pitanja i problemi bili su reavani na nivou efova drava i/ili vlada drava lanica EU tj. na zasedanjima Evropskog saveta. Pregovori u okviru Meuvladine konferencije trajali su petnaest meseci i zavreni su 16 17. juna 1997. godine postizanjem sporazuma o Predlogu Ugovora o EU na zasedanju Evropskog saveta u Amsterdamu. Revidirani Ugovor o EU potpisan je 2. oktobra 1997. na vanrednom zasedanju Evropskog saveta u Amsterdamu. Time je otvoren proces ratifikacije novog Ugovora o EU u dravama lanicama, koji je okonan 1999. godine stupanjem na snagu Ugovora o EU iz Amsterdama 1. maja 1999. godine.

U vezi sa tim, Sporazumom iz Amsterdama, u funkciji prilagoavanja novim okolnostima, predviena je reforma institucija. Poveanje demokratskih potencijala unije Amsterdamski ugovor je obezbedio kroz pruanje veih ovlaenja Evropskom parlamentu, pribliavajui njegove ingerencije sa nadlenostima Saveta Evropske unije u pogledu ovlaenja za donoenje zakonskih i drugih propisa. Neposredni izbori za sastav Evropskog parlamenta su ostali kao najvia demokratska tekovina koja je usmerena na konstituisanje ovog vanog organa. Ostali su u primeni i princip davanja saglasnosti i konsultacija. Pored toga, kao novouveden, promovisan je princip saodluivanja sa Savetom ministara. Parlament je, kao nadlenost zadrao mogunost spreavanja donoenja akta sa kojim se ne slae.

Ugovorom iz Amsterdama ustanovljena je i funkcija Visokog predstavnika za ZSBP, koji treba da pomae Evropskom savetu prilikom reavanja pitanja iz oblasti ZSBP. On posebno treba da doprinese formulisanju, pripremi i implementaciji odluka i da, onda kada je to potrebno, vodi politiki dijalog sa treim zemljama. Za prvog Visokog predstavnika ZSBP 1999. godine imenovan je Havijer Solana. Zbog visokih ovlaenja koje ima, on je esto pominjan kao prvi evropski ministar spoljnih poslova. Ugovorom iz Amsterdama u okviru ZSBP ustanovljene su Jedinica za planiranje politike i Jedinica za rano upozoravanje, koje imaju zadatke da: prate i analiziraju deavanja u okviru ZSBP, procenjuju spoljne i bezbednosne interese EU, ukazuju na oblasti u koje bi Unija mogla da se ukljui i procenjuju potencijalne politike krize koje bi mogle imati posledice na ZSBP. Ustanovljeni su i mehanizmi za voenje redovnog politikog dijaloga sa treih zemljama. Ovaj dijalog odvija se na sastancima sa Trojkom EU organizovanim na ministarskom nivou, nivou viih zvaninika i na nivou radnih grupa, kao i na samitima i sastancima Evropske komisije organizovanim na nivou ministara i na nivou viih zvaninika.

Svakako da ciljeve institucionalne reforme nije mogue postii jednokratnom revizijom Ugovora iz Mastrihta. Otuda usvajanje Ugovora iz Amsterdama predstavlja samo jedan u nizu koraka institucionalnih reformi EU, koje po svojoj sutini ine evolutivni proces, sa sopstvenom dinamikom eksterno uslovljenom, a ne statiku kategoriju, koja bi bila definitivno pravno uobliena. Na ovakvu ocenu ukazuju zakljuci Evropskog saveta iz Helsinkija, odranog 1011. decembra 1999. godine o potrebi sazivanja nove Meuvladine konferencije za reviziju Ugovora iz Amsterdama. Pored toga, prilikom usvajanja Ugovora o EU u Amsterdamu, usvojen je i Protokol (br. 7) o organima u perspektivi proirenja EU. Ovim Protokolom (koji se sastoji iz dva lana, sa obaveznom pravnom vanou) predvieno je da, u trenutku stupanja na snagu prvog proirenja Unije, Komisiju ine po jedan dravljanin drava lanica, pod uslovom da je do tada izmenjen broj ponderisanih glasova u Savetu, tako da izvrene promene budu prihvatljive svim dravama lanicama. Protokol utvruje obavezu odravanja nove Meuvladine konferencije o institucionalnoj reformi EU, na manje godinu dana pre nego to broj lanica EU pree dvadeset.

Institucionalna struktura EU posle usvajanja Ugovora u Amsterdamu pretrpela je poboljanja u odnosu na Ugovor iz Mastrihta, ali nije dolo do korenitih institucionalnih reformi. Ipak, utvreni ciljevi reforme komunitarnih organa, u smislu preciziranja ovlaenja, efikasnosti odluivanja, a naroito u odnosu na potrebe budueg proirenja EU, uglavnom su ispunjeni izmenama i dopunama u Amsterdamu. Naime, jo je u Izvetaju Vestendorp grupe, kao jedan od ciljeva institucionalne reforme odreena konsolidacija jedinstvenog institucionalnog okvira EU posredstvom odredaba Ugovora o EU. Zajedniki je utvren stav da nema potrebe za stvaranjem novih organa EU. To je potvreno odredbama Ugovora iz Amsterdama, u l. 3. (ex l. C), koji glasi: Unija raspolae jedinstvenim institucionalnim okvirom koji osigurava usklaenost i kontinuitet aktivnosti preduzetih radi ostvarenja njenih ciljeva, uz potovanje i razvijanje tekovina Zajednice.2.4 Ugovor iz Nice

Ugovor iz Nice, odobren na sastanku Saveta Evrope 11. decembra 2000. a potpisan je 26. februara 2001. godine, doneo je vee promene u poreenju sa Amsterdamskim. On je omoguio institucionalne promene unutar Evropske unije da bi se trasirao put za oekivano pristupanje veeg broja zemalja tokom prve decenije XXI veka. Osnovne odredbe Ugovora su: nova preraspodela glasova u Savetu ministara u cilju ojaavanja pozicije veih lanica kada se nove lanice, koje su ulavnom male, budu prikljuile uniji; broj mesta u Evropskom parlamentu je odreen dajui maksimalan ukupni broj poslanika od 732 (isto tako dogovoren je broj lanova za ostale institucije Evropske unije); unose se manje promene kod ovlaenja Suda pravde i Evropske centralne banke. Vrhunac inicijativa za produbljivanje politike integracija je Nacrt ustava Evropske unije, koji je donet jula 2004. godine posle dugih i napornih pregovora meu zemljama-lanicama, a kojim se predlae uspostavljanje predsednika i ministra spoljnih poslova Unije, kao i niz drugih vanih promena.

2.5 Ugovor iz LisabonaLisabonski ugovor je ugovor koji je potpisan 14. decembra 2007. u Lisabonu, predstavlja redukovan Evropski ustav koji je odbaen pre dve godine na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005.godine Ugovor stupa na snagu 2009.godine i cilj mu je da olaka donoenje odluka u ovom bloku sastavljenom od 27 lanica. U dokumentu, koji e obezbediti Uniji status pravnog lica u meunarodnim organizacijama, jedinstvenu spoljnu politiku i bre donoenje odluka , novine su da se ukidaju svi simboli EU, kao to je himna i zastava, a nacionalni parlamenti dobijaju vea prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.

2.6 Ciljevi EU

U osnovi definisanih ciljeva Evropske unije lei poetna orijentacija koja podrazumeva tenju za okonanjem ratova meu evropskim dravama. Najvaniji ciljevi definisani u Osnivakim ugovorima su: utvrditi i zadrati mir, stvoriti privrednu uniju kroz evropsko unutranje trite, za dobrobit svih graana koji ive u Evropskoj uniji, stvoriti politiko jedinstvo i jaati i promovisati socijalnu jednakost unutar Unije.

Ugovor o Evropskoj uniji"je meunarodni ugovor koji sadri preambulu u kojoj se navode ciljevi Evropske unije usklaeni sa istorijsko-politikim znaenjem (motivima nastanka).

Unija ima sledee ciljeve:- da podstie uravnoteen i trajan privredni i drutveni razvoj i visok nivo zaposlenosti, posebno stvaranjem prostora bez unutranjih granica, jaanjem privredne i drutvene kohezije i uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije koja e u dogledno vreme sadrati i jedinstvenu monetu, u skladu sa odredbama ovog Ugovora;- da potvruje svoj identitet na meunarodnoj sceni, posebno voenjem zajednike spoljne i bezbednosne politike, to obuhvata i postepeno stvaranje zajednike odbrambene politike, koja moe dovesti do zajednike odbrane (...); da jaa zatitu prava i interesa dravljana svojih drava lanica uspostavljanjem prava graanstva Unije;- da odri i ojaa Uniju kao prostor slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeeno uz paralelno usvajanje odgovarajuih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i spreavanja borbe protiv kriminala;- da u celosti ouva tekovine Zajednice (acquis communautaire) i da ih dalje razvija, to obuhvata i razmatranje pitanja u kojoj meri bi trebalo revidirati politike i oblike saradnje uspostavljene ovim Ugovorom, sa ciljem osiguranja efikasnosti mehanizama i institucija Zajednice." (l. 2 Ugovora o Evropskoj uniji)NAELA NA KOJIMA SE ZASNIVA EVROPSKA UNIJAUnija se zasniva na naelima slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i na vladavini prava, naelima koja su zajednika svim dravama lanicama." (l. 6, taka 1 Ugovora o Evropskoj uniji).2.7 Institucionalni okviri EU

Evropska unija je takav oblik integracije koji zahteva koordinaciju i harmonizaciju nacionalnih politika u razliitim oblastima, kao to su: socijalne, politike, poljoprivredne, monetarne, poreske i druge politike. Da bi to ostvarila, neophodno je postojanje zajednikih organa koji bi bili odgovorni za donoenje odluka na nivou cele Unije. Organi Evropske unije vre razliite funkcije: izvrne, zakonodavne, nadzorne i savetodavne. Institucionalna infrastruktura definie naine operacionalizacije ciljeva i zadataka Evropske Unije.

Institucije Evropske unije su:Evropski Savet (eng. Council of Europe) - najvie telo, politiki i dravniki vrh Evropske unije. Sastoji se od predsednika drava ili vlada zemalja-lanica (koje esto prate i ministri spoljnih poslova) i predsednika Komisije. Sastaje se najmanje dva puta godinje i bavi se kljunim pitanjima kao to su: osnovni politiki problemi, pravci razvoja, ugovori ili vana ekonomska i spoljnopolitika pitanja, ukljuujui pitanje proirenja Evropske unije. Savet Evropske unije (eng. Council of the European Union) - glavno, stalno izvrno i zakonodavno telo Evropske unije. Savet donosi odluke ili zakone na osnovu predloga koje donosi Evropska komisija. Sastoji se od predstavnika iz svake od drava-lanica i njegovim sastancima takoe prisustvuju najmanje jedan komesar i osoblje iz njegovog sekretarijata i oni presedavaju po est meseci prema utvrenom rasporedu. Meutim, lanstvo se neprestano menja u zavisnosti od resora koji je predmet rasprave i odluivanja, kao to su poljoprivreda, saobraaj, itd.Evropska komisija (eng. European Commission) - predstavlja izvrni organ Evropske unije. Komisija ima pravo inicijative unutar zakonodavnih postupaka, pravo sudelovanja u pripremi, izradi, primeni i nadzoru primene propisa i zakonskih akata, nadzor nad primenom propisa, pravo ugovoranja meunarodnih sporazuma, pravo zastupanja pred treim zemljama i meunarodnim organizacijama, kao i pravo predlaganja budeta i vrenja raspodele odobrenih sredstava od strane Saveta i Evropskog parlamenta. lanove Komisije (kojih ima 20) sporazumno biraju zemlje lanice, a potvruje ih Evropski parlament kojem je Komisija odgovorna. Mandat lanova Komisije traje 5 godina.Evropski parlament (eng. European parliament) - predstavlja graane zemalja lanica Evropske unije. Nadlenosti Parlamenta se ogledaju u kontroli Saveta i Komisije, uestvovanju u zakonodavnim postupcima i imenovanju Komisije. Funkcije Parlamenta su: usvajanje zakonodavstva, izbori, obrazovanje i kontrola rada izvrne vlasti i obavetavanje i obrazovanje graana koje parlament zastupa. Poslanici se biraju na pet godina.Evropski sud pravde (eng. European Court of Justice) - predstavlja krajnju instancu razreavanja sporova i sprovoenja ugovora i ragulative Unije. Sud ima ulogu da osigura tumaenje i primenu propisa Evropske unije i Osnivakih ugovora u skladu sa zakonom; poseduje i ogranienu nadlenost tumaenja u podruju pravosua i unutranje politike. Takoe, Sud pravde pomae nacionalnim zakonodavstvima u primeni regulative Unije. Sud pravde kontrolie zakonitost akata koje zajedniki donose Evropski parlament i Savet, akata Saveta, Komisije ili Evropske centralne banke i akata Evropskog parlamenta koji proizvode pravna dejstva teeg lica.Ekonomski i socijalni komitet - prua strunu pomo Komisiji, a po potrebi i ostalim organima Unije. Ekonomski i socijalni odbor je savetodavno telo Evropske unije sastavljen od razliitih ekonomskih i socijalnih interesnih grupa, koji daje miljenja drugim institucijama, esto u sklopu procesa donoenja novih propisa. lanove Komiteta bira Evropski savet na etiri godine sa lista koje ponude drave-lanice. Komitet je potpuno nezavisan u obavljanju dunosti u odnosu na ostale organe Evropske unije. Komitet regiona - konsultativno telo sastavljeno od predstavnika regionalnih i lokalnih tela izabranih na etiri godine. lanovi Komiteta ne mogu istovremeno da budu lanovi Evropskog parlamenta. Komitet ima izvestan uticaj na oblikovanje regionalnih politika Evropske unije.Revizorski sud (eng. The Court of Auditors) - Revizorski sud nije sud u pravom smislu rei, ve neka vrsta komisije sa odrenim nadlenostima. Sud procenjuje da li su sredsva sprovoenja neke politike ili poteza Evropske unije utoena na efikasan nain i kontrolie valjanost izdataka Unije. Izvetaj o zakonitosti i korektnosti troenja sredstava Sud predaje Savetu ministara i Evropskom parlamentu. Evropska centralna banka (eng. European Central Bank) - utvruje monetarnu politiku Evropske zajednica i sprovodi je u delo. Centralna banka deluje u skladu sa naelom otvorene trine privrede zasnovane na slobodnoj konkurenciji, uz podrku efikasnom rasporedu resursa i uz potovanje naela utvrenih osnovnim pravnim aktima Evropske unije. Osnovni ciljevi Evropske centralne banke su: ouvanje stabilnosti cena, utvrivanje i sprovoenje monetarne politike Unije, obavljanje deviznih poslova i transakcija, unapreenje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa.11 Evropska investiciona banka (eng. European Investment Bank) - Uloga Evropske investicione banke je da doprinese stalnom, ali uravnoteenom razvoju zajednikog trita. Ona finansira investicione projekte u svim sektorima privrede, sa ciljem da doprinese ujednaenom razvoju Unije. Ona, takoe pomae razvoj manje razvijenim regionima, podrava programe neophodne za dalji razvoj zajednikog trita i programe od zajednikog interesa.

3. REGIONALNA POLITIKA EUU dananje vreme, fenomen regiona i tema regionalizacije koji se podvode pod koncept regionalne politike Evropske unije, postali su tako popularni da se njihove razliite osobenosti prenebregavaju. S jedne strane, institucija regiona potpuno je odsutna u pravnim sistemima i institucijama mnogih drava, dok druge drave uvode koncepte koji se meusobno tako iroko razmimoilaze da se ini nemogue sabiti ih sve u jednu kategoriju. S druge strane, ono to je zajedniko svim dravama lanicama Evropske unije je evropski koncept regiona, u smislu regionalne politike Evropske unije, kreiran sa ciljem planiranja i sprovoenja razvojnih politika.

Kljunu ulogu u sprovoenju regionalne politike ima Evropska komisija. Ona odobrava strateke programe, prati njihovo sprovoenje, uestvuje u izradi programskih dokumenata, te nadzire sprovoenje i nain korienja odobrenih finansijskih sredstava. Evropska komisija zastupa interese Evropske unije kao celine i svih njenih graana.

Osim to je inicijator i predlaga raspodele finansijskih sredstava u okviru programskih estogodinjih razdoblja, Komisija i odobrava programe fiansiranja sastavljene u dravama lanicama, u skladu sa sredstvima predvienim u uredbama Saveta ministara. Svake tri godine Komisija podnosi izvetaj o sprovoenju (engl. Cohesion Report11), a fondovima za fiansiranje sprovoenja regionalne politike upravljaju njeni generalni direktorati (Generalni direktorat za regionalnu politiku, Generalni direktorat za zapoljavanje i socijalna pitanja, itd.) i specijalizovane direkcije u okviru Generalnih direktorata (Direkcija za razvoj politika, Direkcija za koordinaciju politika, itd.).

Od samog poetka, 1975. godine, regionalna politika je imala dvojaku ulogu u evropskim politikama. Istovremeno, trebalo je da promovie regionalni razvoj, ali i da bude vrsta dodatnih sredstava dravama lanicama koje ne ele da podre dublje integrisanje ili vee proirenje. Neki autori smatraju da ovo drugo, uloga regionalne politike da predstavlja izvor dodatnih sredstava, jeste njena osnovna svrha. Postoje jaki argumenti u prilog ovom stavu, naroito ako analiziramo korake u procesu evolucije regionalne politike. Svaki korak ka daljoj integraciji praen je na odgovarajui nain veom regionalnom distribucijom. Ova dihotomija oteava defiisanje opte prirode regionalne politike, ali smatram da su obe uloge (kohezija i dodatna sredstva) kao motori koji zajedno rade, gurajui proces integracije napred i inei ga onim to jeste.Strukturni fondovi i Kohezioni fond su motori realizacije politike ekonomske i socijalne kohezije Evropske unije i dostupni su samo dravama lanicama Unije. Resursi ovih fondova koriste se da bi se smanjile razlike u razvoju meu regionima Unije i da bi se smanjili dispariteti u ivotnom standardu njihovih stanovnika.Koheziona politika i njeni instrumenti u nerednom periodu bie usmereni na vei rast i zapoljavanje u svim regionima i gradovima Evropske unije. Evropska unija u ovom periodu planira istorijski najvee investicije kroz kohezione instrumente u iznosu od 347 milijardi evra. Da bismo stekli predstavu koliko su ova sredstva znaajna za drave lanice, naveemo i alokacije sredstava, u milijardama evra, za neke od drava lanica u periodu od 2007. do 2013. godine: Austrija (1.5), eka (26.7), Maarska (25.2), Nemaka (26.3), Slovenija (4.2), Bugarska (6.8), Rumunija (19.6) itd.

U navedenom periodu Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond doprinose ostvarenju tri kljuna cilja: konvergenciji, regionalnoj konkurentnosti i zapoljavanju i evropskoj teritorijalnoj saradnji.Konvergencija oznaava nastojanje da se promoviu uslovi za poveanje rasta i faktori koji vode ka stvarnoj konvergenciji najslabije razvijenih zemalja lanica i regiona. Meu 27 zemalja lanica Evropske unije ovaj cilj se odnosi na 84 regiona u 18 zemalja lanica. Ukupan broj stanovnika u ovim regionima je 154 miliona (31% EU27), a BDP po glavi stanovnika nii od 75% proseka Zajednice (u odnosu na period 2000-2002). Ovim ciljem je takoe obuhvaeno, u fazi postepenog povlaenja, jo 16 regiona sa ukupno 16,4 miliona stanovnika i sa BDP-om malo iznad definisanog praga, zbog statistikog efekta nastalog uveanjem Evropske unije. Suma koja je na raspolaganju za ostvarenje cilja konvergencije je 282,8 milijardi evra, to predstavlja 81,5% ukupnih sredstava namenjenih regionalnoj politici. Od ovog iznosa je regionima za konvergenciju namenjeno 199,3 milijardi evra, 14 milijardi evra regionima u fazi postepenog povlaenja (13 regiona sa 3.4% populacije Unije), a 69,5 milijardi evra Kohezionom fondu koji koristi 15 zemalja lanica (deset novih drava lanica, Portugal, Grka, kao i panija u prelaznom periodu).

Regionalna konkurentnost i zapoljavanje doprinose jaanju konkurentnosti, atraktivnosti i zapoljavanju na dva naina. Prvo, razvojni programi pomau regionima da predvide i promoviu ekonomske promene kroz inovacije i promociju drutva znanja, preduzetnitva i zatite ivotne sredine i poboljanje njihove dostupnosti. Drugo, vie kvalitetnijih poslova bie podrano prilagoavanjem radne snage i investiranjem u ljudske resurse. Kriterijume za dobijanje pomoi namenjene ostvarenju ovog cilja ispunjava 168 regiona, sa ukupno 314 miliona stanovnika. U okviru ovog broja, 13 regiona, sa 19 miliona stanovnika, nalazi se u fazi postepenog povlaenja i njima su namenjene specifine alokacije sredstava zbog njihovog ranijeg statusa regiona. Za ostvarenje cilja Regionalna konkurentnost i zapoljavanje namenjeno je ukupno 55 milijardi evra, odnosno neto manje od 16% od ega 11,4 milijardi evra za regione u fazi postepenog prestanka korienja ovih sredstava. Regioni koji potpadaju pod cilj Regionalna konkurentnost i zapoljavanje nalaze se u 19 zemalja lanica.Evropska teritorijalna saradnja namenjena je jaanju prekogranine saradnje kroz zajednike lokalne i regionalne inicijative, zatim jaanju transnacionalne saradnje usmerene na integrisani teritorijalni razvoj, kao i jaanju interregionalne saradnje i razmeni iskustava. Populacija koja ivi u pograninim regionima broji 181,7 miliona stanovnika (37,5% ukupnog broja stanovnika Unije). Ukupno 8,7 milijardi evra (2,44% ukupnog iznosa) koji su namenjeni ostvarenju ovog cilja rasporeeni su na sledei nain: 6,44 milijardi evra za prekogranine programe, 1,83 milijardi evra za transnacionalne programe i 445 miliona evra za interregionalnu saradnju. Ostvarenje ovog cilja se zasniva na iskustvima ranije inicijative Zajednice pod nazivom INTERREG.

U ovom periodu ciljevi koji su defiisani tako da ojaaju ekonomsku i socijalnu koheziju Evropske unije sprovode se kroz tri fonda. Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) ima za cilj da ojaa ekonomsku i socijalnu koheziju u Evropskoj uniji, ispravljajui neravnotee meu regionima. Sredstvima ERDF-a moe da se intervenie u okviru sva tri cilja regionalne politike: konvergencija, regionalna konkurentnost i zapoljavanje i evropska teritorijalna saradnja. U okviru ovog fonda fiansira se direktna podrka investicijama u preduzea (posebno mala i srednja preduzea) kako bi se stvorila odriva radna mesta, infrastruktura u vezi sa istraivanjem i inovacijama, telekomunikacijama, zatitom ivotne sredine, energetike i saobraaja.

Evropski socijalni fond (ESF) je namenjen poveanju zaposlenosti i ansi za pronalaenje posla u Evropskoj uniji. Intervencije se kreu u okviru ciljeva konvergencije i regionalne konkurentnosti i zapoljavanja. ESF podrava aktivnosti u oblastima zapoljavanja, rodne ravnopravnosti, socijalne integracije i borbe protiv diskriminacije prilikom zapoljavanja i jaanja ljudskog kapitala reformom sistema obrazovanja i uspostavljanjem mree obrazovnih institucija.

Kohezioni fond je namenjen dravama lanicama iji je BNP po stanovniku nii od 90% proseka Zajednice. Cilj mu je da ublai njihove ekonomske i socijalne nedostatke, kao i da stabilizuje ekonomiju. Podrava akcije u okviru cilja konvergencije i podlee istim pravilima programiranja, upravljanja i monitoringa kao i ESF i ERDF. U periodu od 2007. do 2013. godine Kohezioni fond mogu da koriste Bugarska, Kipar, eka, Estonija, Grka, Maarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovaka i Slovenija. panija ispunjava kriterijume za postepen prestanak korienja Kohezionog fonda, ali samo dok joj je BDP po stanovniku nii od proseka EU 15. Kohezioni fond fiansira aktivnosti u oblastima saobraaja, naroito transevropske transportne mree i zatite ivotne sredine, ukljuujui i energetsku efiasnost, korienje obnovljivih izvora energije, razvoj eleznikog transporta, podrka intermodalnosti, jaanje javnog transporta.3.1 Finansiranje regionalne ekonomske politike EUU cilju finansiranja regionalne ekonomske politike u EU se koriste znaajnasredstva. Distribucija sredstava se vri preko brojnih fondova. U osnovi radi se osledeim fondovima:

Strukturni fondovi Evropski fond za regionalni razvoj (EFRR). Osnovan je 1975. Obezbeuje finansijsku pomo za razvoj siromanijih regiona. Uestvuje u finansiranjuinfrastrukture neophodne za pokretanje privrednih kapaciteta, ali i zainvestiranje u same privredne kapacitete. Preciznije, namene su mu:

ulaganje u infrastukturu; ulaganje za odravanje postojeih i kreiranje novih poslova; inicijative za razvoj lokalnih zajednica i unapreenje aktivnosti malih i srednjih preduzea. Evropski fond za socijalni razvoj (EFSR). Osnovan je 1962. Vie puta je reorganizovan, a od 1995. godine 80% sredstava usmerava se za suzbijanje nezaposlenost i razvoj ljudskih resursa (obuke, prekvalifikacije i dr.), kao i za realizaciju ciljeva regionalne politike. Preciznije, namene su mu: profesionlna integracija dugorono nezaposlenih; profesionalna integracija mladih koji su nezaposleni; profesionalni integracija osoba iskljuenih sa trita rada; unapreenje jednakih uslova za pristup tritu rada; posebne mere za pristup ena tritu rada; poboljanje sistema obrzovanja i treninga. Evropski fond za razvoj i garancije u poljoprivredi (EFRGP). Osnovan je 1960. Sredstva usmerava u odravanje i razvoj poljoprivredne proizvodnje, kao i u strukturne mere za unapreenje agrara, poljoprivredne ivotne sredine i umarstva. U 2005. godini je podeljen na dva, to je obraeno u prethodnom poglavlju posveenom ZAP-u. Evropski investicioni fond (EIF). Osnovan je 1994. Zadatak mu je da prua pomo u razvoju malih i srednjih preduzea. Preuzima davanje garancija i kredita u rizinijm projektima. Od 2000 godine veinski akcionar u fondu je Evropska investiciona banka. Instrumenti finansiranja razvoja ribarstva (FIFG). Osnovan je 1994. Objedinjuje i prua mere pomoi za strukturno prilagoavanje ribarstva. Odrava ravnoteu u ribolovnom sektoru izmeu stanja resursa i nivoa eksploatacije, kao to podrava i razvoj podruja koje zavise od ribarstva.

Kohezioni fond. Osnovan je 1993. Usmerava sredstva u zatitu ivotne sredine i izgradnju saobraajne infrastrukture iskljuivo u zemljama iji bruto drutveni proizvod iznosi 90 % od proseka ostvarenog u EU. U periodu 2000-2006. to su Irska, panija, Portugalija i Grka, a izdvojena sredstava za isti period iznose 18 milijardi evra.Na ovom mestu potrebno je istai uloga koordinacionih mehanizama u realizaciji finansiranja regionalne politike. Brojnost fondova i sloenost i raznolikost regionalnih problema po pojedinim lanicama namee ovo pitanje.

U poetku sprovoenja regionalne ekonomske politike sredstva za ove namene najee su dodeljivane izolovano, bez uvida troenja jedno od drugih, regiona od regiona, fonda od fonda. Kao rezultat takvog pristupa moglo je doi do preklapanja davanja i nepotrebnih trokova, efekti bi mogli da budu neodgovarajui, ak i da naiu na limite odreene zakonom o opadajuim prinosima. EU je odluila da uvede vie reda u ovoj oblasti, odnosno da prezentuje jedinstvenu strukturnu politiku. Prve mere su trebale da budu predloene u 1987. u Jedinstvenom evropskom aktu. Reforme su nastavljene 1993, a 1999. u okviru usvajanja tzv. Agende 2000. Savet je u junu 1993. usvojio odgovarajue propise u cilju pojednostavljenje postupka i poveanja efekta regionalne politike.

Jedna od kljunih mera u okviru mehanizma realizovanja kordinacionih mehanizma definisana je sa tzv. Zajednikim konceptom unapreenja. Ovaj kordinacioni mehanizam pravi drava lanica za svoje regione i ine je nacionalni i regionalni planovi za realizovanje ciljeva 1, 2, 3. Sami planovi sadre strategiju, ciljeve, teita, naine uvoenja mera, efekte, kao i informacije o sprovoenju programa.Svaki nacionalni plan odobrava Komisija, a njen predlog usvaja Savet i to nakon uestvovanja Evropskog parlamenta u procesu saodluivanja i dobijanja miljenja Komiteta regiona. Na osnovu inicijative Komisije preduzimaju se i dopunske mere, tzv. Zajednike inicijative, odnosno sprovoenje programa: Interreg; Leader; Urban; Equal.

Prilikom sprovenja regionalne ekonomske politike EU, pre svega, u procesu realizovanja Zajednikog koncepta unapreenja, potuju se odreeni principi: a) Princip subsidijarnosti. Mere se u duhu ovog principa preduzimaju kao dopuna nacionalnih aktivnost i to jedino ako drava lanica nema dovoljno sredstava. Prag meutim nije postavljen kod drave korisnika ve kod fondova EU ija podrka regionalnim inicijativama lanica ne sme da pree 4% njenog bruto nacionalnog dohotka, to je regulisano odgovarajuom uredbom.

b) Princip saglasnosti. Prilikom donoenja mera mora postojati saglasnost na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ali i saglasnost sa privrednim i socijalnim partnerima, to se obezbeuje tzv. Dijalogom socijalnih partnera

c) Princip usklaenosti mera regionalne sa drugim ekonomskim i socijalnim politikama , to se obezbeuje na nivou EU.2000-20062007-2013

CiljeviFinansijskiinstrumentiCiljeviFinansijskiinstrumenti

Cilj 1Nerazvijeni regioniKohezioni fondERDFESFEAGGF GarantijeEAGGF UpravljanjeFIFGKohezioni fondCilj 1KonvergencijaERDFESFKohezioni fond

Cilj 2Ekonomska IsocijalnatransformacijaERDFESFCilj 2Konkurentnost IzapoljavanjeERDFESF

Cilj 3Trening I politikazapoljavanjaESFCilj 3Evropskateritorijalna saradnjaERDF

Interreg IIIURBAN IIEQUALLeader+ERDFERDFESFEAGGF Upravljanje

Razvoj sela IrestruktuirajneribolovaEAGGF GarantijeFIFG

Izvan Cilja 1

4 cilj4 inicijative zajedniceKohezioni fond6 instrumenata3 cilja3 instrumenta

Tabela 1: Struktura finansiranja: ciljevi i fondovi u dva perioda regionalne politike

4. ZAKLJUAKEvropska unija je ivot zapoela na uskom domenu saradnje meu zemljama slinih vrednosti, da bi ojaala poverenje, razmenu Dosadanja institucionalna integracija je dovela do znatnog irenja zajednikog politika i povezivanja svih zemalja-lanica vrlo snanim vezama. Dok su raniji oblici podrazumevali izolovanu saradnju u odreenim oblastma, naredni koraci su sve vie stvarali zajedniku ekonomsku zonu koja danas poiva na carinskoj uniji, zajednikom tritu, a delimino i na jedinstvenoj valuti. Proces integracije, uvoenje evra i progresivan razvoj zajednike spoljne i bezbednosne politike daju Evropskoj uniji politiki i diplomatski status koji odgovara njenoj nesumnjivoj ekonomskoj snazi. Po zavretku estog kruga proirenja najvei broj zemalja Evrope je bio deo Evropske unije. Van Unije su ostale etiri drave lanice EFTA-e (vajcarska, Island, Norveka i Lihtentajn) koje ne iskazuju elju da postanu deo Unije. ivotni standard u ovim zemljama je znatno iznad proseka Unije, tako da njima prikljuenje u nju ne bi donelo drastiaan, a vrlo verovatno i ikakav napredak. Kroz institucije EU drave lanice odavaju svoj integritet i bore se za reavanje svojih pitanje na raznim samitima i zasedanjima. Regionalna politika Evropske unije je vana za prevazilaenje problema prouzrokovanih zajednikim tritem i procesom integracije u celini (npr. vii standard zahteva veu potronju u oblastima kao to su ivotna sredina, komunikacije, dok uklanjanje granica moe imati negativan efekat na pogranine regione koji zavise od pogranine trgovine, itd.). Razvijene zemlje imaju interes da se pobolja ekonomsko stanje u manje razvijenim dravama lanicama. Integrisanost ekonomija Evropske unije sve je vea. Sve snaniji je tzv. efekat prelivanja (spillover effct). Slab ekonomski uinak jedne drave sigurno e negativno uticati na zajedniko trite Unije. Iz tog ugla regionalna politika Evropske unije mogla bi se definisati kao mehanizam koji dozvoljava jednoj dravi lanici da aktivno stimulie ekonomsku aktivnost druge. Ukoliko bi regionalne neravnomernosti bile manje, svi efekti integracije bi se pravednije raspodelili meu regionima i dravama lanicama. Istovremeno, siromanije drave lanice bi poveanjem svoje efiasnosti mogle, kroz porez, vie da doprinesu budetu Evropske unije. Njihov bolji ekonomski uinak takoe bi smanjio sveukupni nivo inflcije i tako olakao urbanistike i populacione probleme u velikim gradovima Unije, prouzrokovane migracijom. Krajnji efekti za sve graane Evropske unije su pozitivni. Drugi razlog za postojanje regionalne politike jeste isto ekonomski visoka cena za drave lanice. Nemaju sve zemlje isti broj nerazvijenih regiona. Neke zemlje imaju jako velike probleme (Grka, Portugalija, veina novoprimljenih zemalja), a druge relativno male (Danska i Holandija). Ovim zemljama bi bilo teko da svoje siromane regione same fiansiraju. Samo se na nivou Zajednice mogu sakupiti neophodna sredstva iz bogatijih regiona nekih drava lanica (kao to su Nemaka i Francuska) i dodeliti najzaostalijim regionima Evropske unije. Danas su globalne finansijske i ekonomske turbulencije prouzrokovale nepredvidivost budunosti svetske ekonomije. Iz ovog razloga jo je vanije utvrditi kako e se politike Zajednice prilagoditi izazovima sa kojima e se suoiti regioni i koji e biti odgovor politika Zajednice na ove izazove. S tim u vezi, Evropska komisija je pokrenula javnu debatu na osnovu Komunikacije Reforma budeta, promena Evrope, koja je usvojena 12. septembra 2007. godine. Ovaj dokument predstavlja stav Evropske komisije o pitanju revidiranja budeta i utvruje nove izazove i odgovor Unije na njih. Sa druge strane, identifikovani su i glavni problemi sa kojima e se suoiti evropski regioni u periodu do 2020. godine, a oni e nesumnjivo morati da pronau svoje mesto u planiranju budueg budetskog ciklusa. Meu indentifiovanim izazovima, treba posebno istai etiri koja su bitna za evropske regione: globalizacija, demografske promene, klimatske promene i sigurni i odrivi izvori energije.

LITERATURA

1. Avramov, S. i Krea, M.(2001): Meunarodno javno pravo, Savremena administracija, Beograd,2. Dai, I., Hodamo po tankoj liniji. Novosti, 29. septembar (2012),

3. Dinan, D.(2009): Sve blia Unija - uvod u evropsku integraciju., Slubeni glasnik, Beograd,

4. uri, M. D., Prekajac, Z. i Vidas-Bubanja, M.(2000): Meunarodna ekonomija, Institut ekonomskih nauka, Beograd,

5. Grbi, V. i drugi (2013): Finansiranje i zajednike politike Evropske unije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd6. Ili-Gasmi, G.(2004): Reforme Evropske unje institucionalni aspekti, Prometej, Beograd, 7. Janjevi, M.(2003): Trei stub Evropske unije - Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova, Slubeni list SCG, Beograd8. Kneevi - Predi, V(1996): Nadnacionalni karakter Evropske zajednice i suverenost drava lanica, doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 9. Lopandi, D. i Janjevi, M.(1999): Ugovor o EU - Rim - Mastriht - Amsterdam, Meunarodna politika, Slubeni list, Pravni fakultet, Fakultet politickih nauka, Institut ekonomskih nauka, Beograd,

10. Leonard, D.(2004): Vodi kroz Evropsku uniju, Narodna knjiga, Beograd,11. Miri, O. (2009): Regionalna politika Evropske unije kao motor ekonomskog razvoja, Evropski pokret u Srbiji, Beograd12. Prokopijevi, M.(2005): Evropska unija: uvod, Slubeni glasnik, Beograd,13. Radulovi, Z.(2010): Pravo Evropske unije, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd,14. Raki, B.(1996): etiri velike slobode u pravu Evropske unije , Pravo Evropske unije, zbornik radova, priprema i redakcija Dobrosav M. Mitrovi i Obrad Rai, Slubeni glasnik, Beograd,15. Vasi, S., Marjanovi, V.(2003): Izazovi evropskih integracija i strategija razvoja Srbije i Crne Gore, Beograd,16. Vukadinovi, R.(1996): Pravo Evropske unije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd,17. Vukadinovi, R.(2009): Uvod u institucije i Pravo Evropske unije, Pravni fakultet, Kragujevac,18. http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/eu/rep-srbija-eu?lang=lat George Marshall, ministar inostranih poslova SAD, je plan ekonomske obnove Evrope javnosti prestavio u govoru na havardskom univerzitetu, 5. juna 1947.

OEES je formirana 1948. da bi ezdesetih godina prerasla u Organizaciju za evropsku ekonomsku saradnju i razvoj OECD.

Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra 1993. i tada je osnovana Evropska unija

stupio na snagu 1. maja 1999. godine

Kao prvi znaajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju zajednice drava uvara evropskog mira bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali u XVI veku.

Pored stvaranja Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC), EEC i EURATOM, tendencije izraenog regionalizma u tom periodu uticale su i na osnivanje drugih oblika regionalnih integracija: EFTA (1960.), Latino ameriko udruenje u slobodnu trgovinsku zonu (LAFTA, 1960.), Centralno amerika ekonomska integracija (1960.), Sporazum Australije i Novog Zelanda o slobodnoj trgovini (1965.), Carinska i ekonomska unija Centralne Afrike (1964.)

Ili-Gasmi, G.(2004): Reforme evropske unje institucionalni aspekti, Prometej, Beograd, str.18

Drave lanice su u momentu osnivanja inile tri zemlje Beneluksa, Velika Britanija, Francuska, Irska, Danska, Italija, vedska i Norveka.

Britansko gledite je izraavalo snanu rezervu prema prenoenju suverenih dravnih kompetencija na jedno nezavisno, meunarodno telo sa elementima supranacionalnosti, bilo da se radi o izvrnim oblicima vlasti, bilo zakonodavnim ili sudskim funkcijama na meunarodnom nivou..

Ibid., str.25

Fueov plan o politikoj uniji drava je predviao saradnju u sferi spoljne politike, odbrane, nauke i kulture, ali uz ouvanje svih prerogative dravne suverenosti i na osnovu jednoglasnog odluivanja u Savetu

Pierre Werner, bivi predsednik vlade Luksemburga

od juna 1965. do poetka 1966.

eng. The treaty of European Union

Kneevi - Predi, V.(1996): Nadnacionalni karakter Evropske zajednice i suverenost drava lanica, doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, str. 285.

Reflection Group.

Grupa za razmiljanje poznata je i kao Grupa Vestendorp.

Izvetaj Grupe Vestendorp je usvojen u Madridu i objavljen u sklopu zakljuaka Evropskog saveta: The Intergovernmental Conference A Strategy for Europe, Madrid European council, Presidency conclusions, Anex XV, 15/16. 12. 1995., OOPEC, Luxembourg, 1995, pp. 96 103(citirano iz Ili- Gasmi, G.(2004): Reforme evropske unije, Prometej , Beograd, str.228.)

U skladu sa l. 14 (2) Ugovora iz Amsterdama, Ugovor je stupio na snagu prvog dana drugog meseca od onog u kome su poloeni zadnji ratifikacioni instrumenti. Ugovor je objavljen u Slubenom listu Zajednice.

Radulovi, M. Z.(2010): Pravo Evropske unije, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd, str. 80.

Zajednika spoljna i bezbednosna politika.

Lopandi, D.(1999): Ugovor o EU Rim Mastriht Amsterdam, Beograd, str. 29..

Leonard, D.(2004): Vodi kroz Evropsku uniju, Narodna knjiga, Beograd, str. 347

Miri, O. (2009): Regionalna politika Evropske unije kao motor ekonomskog razvoja , Evropski pokret u Srbiji, Beograd, str.22

Ibid, str. 34

Grbi, V. i drugi (2013): Finansiranje i zajednike politike Evropske unije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 212

Grbi, V. i drugi (2013): Finansiranje i zajednike politike Evropske unije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd , str. 216

18