6poj I

AKTUELNE TEME

BOJHOCAHHTETCKH nPErJ1E.l\ Cll'aHa 59

UDC: 616.314-007.272

Fizioloski kriterijumi optimalne i stabilneokluzije zuba

Zivorad Miljkovic, Milan Zcljkovic, Milo~ Tcodosijcvic

Vojnomedicinska akudemija. Klinika za stomatologiju. Beograd

K Ij u Cncr C C i :

Key words:

zubi, okluzija; vilice, odnosi; temporomandibularnjzglob; centrj~kj odnos.

dental occlusion; jaw relation record;temporomandibular joint; centric relation.

Uvod

U savremenoj S1omalolo!koj leoriji i peaksi pod oklu­zijom sc podrazumeva kOnlaklni odnos zuba gornje i donjevilice pod konlIolom cCillralnog i perifernog ncrvnog siste­ma odgovornih za aktivnOSI i koordinaciju homeoslalskogrnehanizma. To su lcmporomandibularni zglobovi (TMZ).mastikacijski mi!iCi i okluzijski kompleks (1-4). Okluzijskeodnose wba prvi su opisali Alfred Gysi 1895. i EdwardAngle 1899. god. (5). Tokom prelhodnih godina okluziju suizutavali mnogi autori (6-9) pri ccmu je ustanovljeno visekoncepala okluzijc, klasifikacija okluzianih odnasa i tipavaokluzije (idealna, f1ziolo!ka, patolo!ka i malokluzija).

Problem sa kojim sc suocava savremena stomatologijaevidentan je kada u ordinaciju dade bolesnik sa znacima isimptomima patoloske okluzije. Slomatologu se imperaliv­no namecc pitanje: kojc su granice normalnog kada je u pi­wnju okluzija, s obzirom na to da granica izmedu fizioloskei palolo~ke okluzije nijc uvek jasna? Sta se smatra normal­nom, fiziotoski oplimatnom oktuzijom?

Fizioloski oplimalna i stabilna okluzija. prcma savre­menim shvatanjima i jedinstvcnom rumatenju, defini~e sckao okluzija koja obezbedujc normalno i cfikasno odvijanjevital nih funkcija stomatognarnog sistema (ivakanje. guta­nje, govor i disanjc), bez simploma bola, nelagodnosli i o!­tccellja stomalognatnih struklura (10-12).

Takvu okluziju karakterisc apsolutna ravnotcla izmc­du zagrizajnih sila kojc dcluju na zube u toku razliCitih fun­kcija stomatognatnog sistcma.

Cilj rada jc prikaz savrcrnenih gnatoloskih tumacenjafizio\o§k..ih raktora oplimalne i stabilne okluzije zuba. U sa-

vremcnoj stornatoloskoj teoriji i praksi postoje cetiri kritcri­jurna za vrednovanjc fizioloski optirnalne i stabilnc okJuzi­

je:

Funkcijski optimalan oftopedski stabilan odnoszglobnih sfruktura TMZ u svim polofajima ikrctnjama donje vilice

Tcrnporomandibularni zglob je dec kraniornandibular­nog sistema koji spaja donju vilicu sa lobanjorn. Osnovneana{Qmo-histolo~ke strukture (capirulum mandibulae. fossamandibularis. discus arricularis. capsula Gl1icularis i liga­mend articulan·s) nisu samo skup medusobno povezanih ele­mcnata, vee su visokointegralni funkcijski kompleksi u koji­rna uccstvuju ncurolo~ki mehanizmi u odr".atvanju funkcijskesprege kondil-diskus. U funkciji ove sprcgc dallas jc najpri­hvatijivija ncuromi~icna leorija (13, 14) prema kojoj domi­nantnu ulogu imaju sinhronizovane aktivl10sti lateralnih pleri­goidnih misica, bilaminama zona i snaini temporomandibulniligamcnti. Sloicl1i kinematski pokrcti u TMZ u sprezi sa ncu­romuskulamim mehanizmima ornogueavaju slozene polozajei krctnje donje vilice (slika I).

Ranija ispitivanja i definicije ukazivalc su na to da jepoloi:aj struktura TMZ ortopcdski stabilan ako zubi ostvarcmaksimalan broj kontakala (interkuspalni polozaj - [KP,ccntralni polozaj) pri cemu sc kondili nalaze u maksimalnoretrudovanom poloiaju. PO~{Q je ovaj poloiaj odrcden Iiga­mcntill1a TMZ nazvan je i ligamcllloznim polozajem. Mc­dutim, novija istrazivanja (15-17) na polju anatomije. fizio­logijc, gnatologijc, biomchanike doprinela su savrerncnomtumaccnju ortopedski stabilnog poloiaja struktura TMZ.

Miljkovic t, el.1. Vojnosanit Prcg12003; 60(1): 59-65.

C11laHa 60 BOJHOCAHHTETCKI1 nPErJlE.ll bPOj I

Stabilan interkuspalni poloiaj mandibule

J p po J napred Ihna;wd iz gomjeg polozaja pomeraju i nadole (I).

Slepen pokretljivosti u anlcroposlcriornompravcu 7..avisi cd ocuvanosli zglobnih struktura. Kodzdravih TMZ moguc je vrlo mali pokrct unazad izmiSicno-skelclnog siabilnog poloZaja. Rczultati na­Sih EMG ispilivanja akla ivakanja, koji ,u saglasnisa nalazima drugih aUlora (23-25) ukazuju na 10 daje mali pokrcl kondila unazad (oko I mm) normalanu funkciji ivakanja 5 obzirorn na cinjenicu da se ro­tirajuci kondil (radna strana u toku zvakanja) krcceunazad iz lKP u delu ciklusa zvakanja kada se ustalalVaraju.

Gelb predlaie drugaCiji polozaj kondila kaorunkcijski oplimalan i stabilan. Prerna njcgovim is­traiivanjirna kondili TMZ su u optimalnorn poloza­ju aka skJil.llu na oko poln puta niz 7.adnju padinueminencije arlikularis (26). Ispilivanja na humanimlobanjarna otkrilo su da je zadnja padina cminencijcarlikularis koslano zadebljana i fizioloski sposohnakao I u gomje prednjem porozaju kondila, da pod­

nosi sile kojima dcluju zvakaci misici bez ostccenjazglobnih stmktura. Razlika il.rnedu ova dva poloza­ja je u funkciji misiea. U gomje-prednjem polozaju

uSl1lcrcni su dejslvom medijalnih plerigoidnih misica. masc-lernih i temporalnih, dok kondile naprcd i nadole na zadnjojpadini cmincncije artikularis slabilizuje dejstvo donjih sno­pova spoljasnjih plerigoidnih miSiea.

Ortopcdski optimalan rni~icna-skclelno stabilnn polo­taj TMZ moze se odrZali samo ako jc u hannoniji sa stabil­nom funkeijski vrednom okluzijol11 (27. 28). Maslikacijskimisici mogu da proizvedu mnogo veee silc od Iizioloski po­

Irebnih za zvakanje, gutanje, gavor i zato je ncophodno us­postavili takvc okJuzjjske odnosc koji mogu da prihvate silcsa rninirn.linom verovatnoeom da ostctc stornatognalne stru­klUre. a iSlovremeno da budu funkcionalno efikasne. Stabi­Ian IKP mandibule kamkleri!u sledeb raklOn:

- podjcdnak i simultan kontakt svih poslojccih zuba;- zubni nizovi kontaktiraju najvecorn povrSinorn;

IPOLOtAJI DONJE ( 19-22) polvrduju da navcdeni miSici sinerglsllVILICE funkcioni~u hannonicno ukoliko kondih zauzimaju

najvi~i antcriorni polozaj u zglobnim jamama. U

1 1 ovom polozaju kondila i oonos oSlalih zglobnihslruklUra jc lakav da sile kojima deluju maslikacij-

INTERKUSPALNI RETRUZIJSKIski misi,,; ne mogu da oSlele zglobne slrukture. Da-

SlnQoJm" Slnqolm" klc, savremena definicija ortopedski oplimalnog i• c.nt~n. oklu.zJ1- • cenlralnl rNc:lla siabilnog polozaja TMZ je stanje u kome su kondili• t-bth.-Inl cenlrlk • twmln"na Zlilobnll pcWeljl

Uprcdlljc gornjem polo1aju u zglobnim jamama os-

1 1 lonjcni on l.adnJu padiou cminenciJc ilnikularis sa

RETRUZIJSKIpravilno interponirnim diskom.

MUSKULARNI KONTAKTNI Dawson. postavljajuci pitanjc da Ii u antcropos~

KONTAKTNI Sinonim' Icrionlom pravcu postoji odgovarajuci poloZaj kondi-.1tOMtUf'J~ ~'" la. na osnOvu ispitivanja zakljucuje da nc postoji i

ukazu'c na to cia se kondili n mcran'u ..

POKRETIDONJE VILICE

1 1LATEROTRUZlJA MEDIOTRUZIJA

SiollJlIm;Sinonlmi'

• t.:lNl kretMiII• n.lldn. k.-.lnJ-• ~.n'N1 kr.ln~.. ~

LATEROTRUZIJSKA MEOIOTRUZIJSKASTRANA STRANA

Singnlml: Sinonimi'• t.:lNl "ran. • nerlldn••lrllnl• funkc:Ion"'"1 11111"1 • belan'NI .111INI

! !

PROTRUZIJA RETRUZIJA

81. 1 - Okluzijski kontakti pri razliCilim polozajima i pokreli­ma donje vilicc

Oplimalan ortopedski slabilan polozaj poorazumevaodrcdcn odnos anatomskih struktura TMZ pri cernu zubi os­tvaruju IKP, a kondili su u svom najvisem antcriornom po­

lohju u zglobnim jarnama intirnno priljubljeni uz artikular­ne eminencije, sa bikonkavnim visokoelasticnim diskusimapravilno interponiranim izmedu zglobnih povrSina. Tacnaiznad sredine gomje konveksne povr~ine kondila nalazi sczadnji zadebJjani rub diskusa, dok jc srcdnji iSlanjeni deodiskusa (intennedijama zona) intcrponiran izmcdu zadnjcpadine erninencije artikularis i artikulacijskc povrsine zglo­ba. Medutim, pozicijska stabilnosl zgloba nijc odredcna sa­rno medusobno opisanirn anatomskirn struklurama vee jcprema Okesonu runkcijski optimalan ortopedski i siabilanpolozaj zgloba dctcnninisan funkcijom rngica aduktora do­nje vilice i definise sc kao slabilan rnuskulo-skclclni polozaj(18). Funkcija temporalnih misiea usmcrava kondile navi~e,

dok masclerni i mcdijalni pterigoidni mi~ici usmcravajukondile navise i napred. ElektTOmiografska (EMG) iSlraii­vanja mnogih aUlora, kao i rczuhali nasih ispitivanja

6poj 1 BO)HOCAHHTETCKH nPErJlE.l\ CTPaHa 61

- potpomc kvrlice boCnih zuba ostvaruju makslmalan brojlackastih kontakata sa zubima antagonistima (okludujuci zubisuprotnc vilicc), time se optcreecnje prcnosi prcko vecepov~ine.

Medutim, izncti faklori fiziolo~ki optimaInc okluzije ustabilnorn IKP poloz.ju rnandibule nalalost su retki i u de­tijern dobu, a pogOlovu kod odraslih,

Navdccmo nekoliko situacija bilateral nih kontakataboCnih zuba koji slabilizuju mandibulu u IKP:

A. Preastac samo donji i gornji desni prvi molar

U ovom slucaju zubni kontakti ostvareni su same na jc­dooj Slrani i jcdina su pOlpora mandibuli u IKP koji jc ncst3­bilan, pri ccmu se danja vilica rotira aka oslonca koji ~jne

preostali zubi pomcrajuCi sc prcma bczuboj srrani. Jake Lva­kate silc usmcrcnc su same oa preostalc zube. dok je zglob nabezuboj stfUni mnago optcrec':eniji nego 113 slrani gdc su preo­slali lubi. U ovom slanju moze da se o~tetj potpomi aparatpreoslalih zuba i TMZ na bczuboj sirani (slika 20),

B. Prcostala cetiri prva malara

AVO slanje je bolje od prcLhodnog s obzirom na 10 daposloje bilateralni konlakli bocnih zuba koji slabilizuju donjuvilicu u IKP. Zvakacc optcrccenje takode je obostrano, jerdodatni par prva dva molara pomazc da se sile dislribuisu naprcostala cetiri prva molara. Manja je moguc':nost o~tec':enja

polpornog aparata zuba, kao i slnlklura TMZ (slika 2b),C. Preostala tetiri prva molara i cetiri druga prcmolaraPovecanjcm cetiri zuba premolara koji okluduju ostva·

rujc se podjcdnak i simultan zubni kontakt. time e donjavilica dovodi u stabilan mi~icno-skelctni polozaj. Povec':a­njem broja okludujueih luba smanjujc sc :zvakacc optcrece·nje na svaki lub ponaosob, a time mogucnost o~tccenja nji·hovog polpornog aparaLa i slruklura TMZ (slika 2e),

It. S. pn:osuhnl 10&11I0 donJlrn i B Sa PftOSllla tclltl Pf''ll molanlJOfIlJun dtsnml pl'\'r,m=m="~=, -,

C. Sa pt'eOsul, telln pn" 1l1Oiara Itellti mul' prelOOl.~

81. 2 - Shcmatski prik<1l oklulijskih kOnlakala zuba

Slabilan IKP mandlbule odredenje:brojem centralni" komakatQ - nijc presudan da bi se

okluzija okarakterisala fiziolo~ki optimalnom, vee su zapravilan prenos i distribuciju zvakaCih sila vainiji brojnipravllno rasporcdeni la~kasti kontakti u IKP mandibulc.Podaei ukazuju na to da u lKP donje vdiee kod prirodnogzubnog nh:a taj broj varira i krcee se u jednom zubnom lukuizmedu 9 i 19 (I R. 29);

ripom centra/IIi" kOlllakClla -nacin na koji potpomc(nosecc, kvrticc oslonca) kvriice ostvaruju kontakt sa kvr­iicama zuba antagonlsta (palatimske kvdicc gomjih i bu­kalnc kvriicc donjih zuba). Ovakav odnos kvriica individu­alno varira i uslovno nijc presudan za funkciju zvakanja.Idealan kOnlaklnl odnos jc lripodilacija. lj. da svaka pot·porna kvrtica ostvarujc okluzijsku interakciju u tri tackc sa;wbom antagonistom, pri ccmu vrh pOlporne kvri:ice nc as·tvaruje okluzijski kontakl (sitka 3), Medulim, potpuna lri­podizacija retko se sreec cak i kod potpuno oCuvanog priro­dnog inlaklnog zubnog nlza, Nepo"ol)na lokalizaeija iii brojkontakata kornpenzuje se polpororn zuba agonista (dodiru­juci suscdni zubi iste vii icc) tako da jc zasliecn integritetpotpomih slruktura zuba i omoguccne su fizioloskc funkcijestomatognalnog sislema:

2

ORALNO

HUKALNO

Sl. 3 - Odnos kvriicc i fisure (jamicc) okludujuCih 7Uba.A. Vrh polpornc kvrliee (1) ne dodiruje dno "sure (2), B.

Okluzijski konlukli A.B, i C

tipom konroklllog odnosa bmedu potpomih hriicaokludujuCi" zuba - je odnos vrha potpomc kvri:ice okludu·juceg luba sa minijaturnol11 ravnom povr~jnom naCinjcnomu jamici (fossa demo/is) iii na ivicnom grcbenu (crista mar­gillalis) odgovarajuceg antagonistickog zuba. Ovaj tip kon·taktnog odnosa obezbcduje u zavrSnom okluzijskorn poloz.­ju donje vii ice tzv.odredenu slobodu (sloboda u ccnlru), ti­me se pnl'za mogucnost da se maksimalan broj okluzijskihkontakala izmedu zuba amagonisla oSlvari u lKP. Nijc ka­rnktcristican za prirodnu okluliju i preporucujc sc kao jcdnaad mogucnosti rekonstruktivne revcr.libilnc iii ireverzibilncokluzijske lerapijc kod bolcsnika sa kraniomandibularnimdisfunkcijama.

Fizioloskl oplimalnu i slabilnu okluziJu karaklcri~c iapsolutna ravnoteza izmedu svih sila kaje dcluju na lube utoku razlititih funkcija mastikacijskog sistema. Zato jc i ak­sijalno optcreccnje zuba vrlo bitan faktor koji karak(cri~c

ovu okluziju. Aksijalno oplerecenje je proccs usmeravanja

CTPaHa 62 BOJHOCAHHTETCKH nPErnELl 5poj 1

okluzijskih sila dul vertikalnih osovina zuba. KontaktnJ ad­nos antagonisli~kih parova zuba trebalo bi da jc takav da seokluzijske sile prenosc dui. osovinc iIi paralclno sa OSQvi­

nom zuba. Pastoje dva na~ina postizanja aksijalnog apleTe­tenja zuba. Prvi na~in je da vrh potpome kvnice zuba budeu kontaktu sa antagonistickim zubom Ulri tackc (tripodiza­cija) pri temu sam vTh kvnice ne dodiruje dno okluzijskcrose. Drugim nacinom vrh pOlpomc kvrficc dolazi u kan­lakl sa ravnim poljcm u fosama iii marginalnim grcbenomantagonistitkog zuba (slika 4).

. ~... _.',

B

81. 4 - Aksijalno 0plcrcccnjc TUba A. Vrh potpomc

kvrfice zuba (a i b) jc u kontaktu sa Tavnim poljcm u fisurama

(I) i maTginalnim gTcbcnom (2) kvnice okludujuceg zuba B.Rcciprocno inklinirajuci konlakti kvriica okludujul:ih zuba u

lri latke -lripodizacija (I. 2 i 3)

KO~lano tkiva nc Loleri~c silc iznad liziolo~ke granicctolerancije. Izmcdu korena zuba i alvcolnc kosti nalazi scpcriodoncijum koji se smatra prirodnim apsorbcrom kojikonlrOli~ i distribui~e jacinu dejstava sila na kosI. Sile ko­je dcluju duz aksijalnc osovinc zuba podjcdnako opterecujusva pcriodonlalna vlakna koja prctvaraju ave sile komprcsi­je, koje ko~tano tkiva slnba podnosi, u sile tcnzijc, Cije dejs­tvo kOSl efikasno prihv3ta i slimuJalivno deluju oa ostcobla­Slnu aktivnoSl (4, 30). Medulim, kada jc vTh potpome kvr2i­ce u prcdclu kosinc kvrlice antagonistickog zuba, rClultanl3

silc nije paralclna sa osovinom zuba, vee posloji horizontaJ­oa komponenta koja delujc U smislu uvrtanja zuba. Daklc,sile horizontalnog smcra ncjcdnako optcrccuju zub i peria­doncijuma i nc prcnosc se efikasno na alvcolnu kosI. Pcrio·dOnlalna vlakna u smeru delovanja horizoillainc sile sukomprimovana. pritisak na kost sc povccava i posledica to·

ga je neravnOOlcma rcsorpcija kosli. Nasuprol smeru hori·zontalnih sila pcriodontalna vlakna su produi,cna, stimulisa·nn jc osteoblastna aktivnost, ~to dovodi do ap()licijc alveol·nc kOSli (slika 5).

Vai.no je istaci i znacaj jakih sila venikalnog smera zafiziolo~ki oplimalnu i stabilnu okluziju. Sistem polugc do·njc vilicc maie sc uporediti sa krckalicom za orahe. Orah seprilikom krcanja posl3vlja izmcdu rucica i pnmcnjuje sc si·la. Aim je izuzctno tvrd. postavlja se blizc uporistu da bi

mogaa da se slomi, ~to ukazuje na to da je moguce primcnitlmanju silu aka sc abjekat pastavi bliie upori~tu. Mcdutim,danja vilica u saSlnvu mastikacijskog sistema je komplck­snija. U IKP donjc vilice na zube deluju jake silc vcrtikaJ­nog smcra i jate su ukoliko su zubi bliii centrima ratacije,Ij.TMZ i pripojima generatora sila (maseteritni i unutraslljiplcrigoidni miSici). Dve sile prihvataju najveCim delom 00­cni zubi koji su anatomski oblikovani za prihvatanje vecegaplcrcccnja uz istovrcmeno aktivisanjc tcmporalnih i spolja­snjih ptcrigoidnih misica radi: stabilizacije donje viI ice,postizanja odgovarajucih okluzijskih odnosa zuba i zaslitemastikacijskog sistema od jakih siln vertikalnog smera. Naprednjc zube ave sile deluju nepovoljno. Medutirn, oni suzasticcni boenim zubirna i okluzijskim konlakllma slabijegintenziteta od kantakata izmcdu bocnih zuba. Mnogobroj­nim studijama. kao i rezultalima na~ih ispitivanJa pOlvrdenjc zna~aj opisanih sila za fizioloskl optimalnu i stabilnuokluziju wba (31-34).

51. 5 -Konlakt luba u prcdclu kosinc anlagonistitkog 7Uba A.

Smcr sile B. Rezultanta sile nijc parnlelna sa aksijalnom osovj.nom zuba i poslaji hori/ontalna komponenti) koja deluje u

smislu uvnilnja luba

Optimalan okluzijski odnos zuba pri ekscentrifnimkrctnjama donje \'ilice

Ekscentritni pokrcli mandibulc su laterotTUzija, pokrelkoji naMajc kada sc mandibula udaljava u str-mu od mcdi­Jalnc linije i protruzija. pokrcl koji sc odvija kada sc mandl-

6poj I BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEJl CTIla"a 63

->,. .. /

B

51. 9 - Kolaps zadnjeg - bocnog zagrizaja zuba A. Jakiokluzijski kontakti na prednjim zubima javljaju se kada nc­

dostaju bocni zubi B. Labijalno pomeranjc prednjih zuba do­vodi do povecanja interdcntalnih proslora proksimalna ad

gomjcg lalcralnog sckutica

A

Sl. 8 - Komakl prcdnjih zuba pri prolruziji donje vilice uz di­sokluziju bocnih zuba

Kad osoba kajc su izgubilc bocne zube. kolaps zad­njcg - bocnog zagrizaja ispoljava sc jacim okluzijskim kon­taktima na prednjim zubima, sto c:esto ima za poslcdicu la­bijalno pomeranjc zuba i povccanje interdcntalnih prostoraproksimalno od gomjeg bocllog sckulica (slika 9).

- k01llakrom prednjilt zuba pri prOlnwj; donje vi/iceuz disok/uziju bocnih zuba - kada sc donja vilica pemeriunapred u prolIuzivni kontakl samo prednjih gornjih i do­njih zuba, elimini~u se stetne horizontalne sile na bocne zu­be. Kao i kod latcralnih krctllji prcdnji zubi najboljc podno­se i razlazu ove sile. Dakle, prednji zubi oll1oguc:uju pravil­no vodenje mandibulc pri protruziji, adekvatan i ravnomer­no rasporeden konlakt salllO prednjih zuba uz iSlovrcmcnudisokluziju bocnih zuba (slika 8).

SI. 6 - Okluzija zuba vodena ocnjakom

- ok/uzijom vodenom grupom zllba - U mnogim slu­cajevima ocnjaci nisu u odgovarajucem polozaju da pri­hvate horizontalnc sile oa lateroLruzijskoj sLrani i najboljaallcrnaliva je grupno vodenje pri cemu su u kontaktu zubipremolari i meziobukalna kvriica prvog molara. Svakikontakt iza prvog molara je nepozeljan zbog pojacane sile(blizina vektora sila misica i centri rotacije TMZ). Tako­de. prilikom grupnog vodenja pozeljniji jc kontakt izmeduzuba bukalna-bukalna kVrZica nego lingvalna-lingvalnakvriica (slika 7);

51. 7 - Okluzija vodcna grupom zuba

bula krece napred iz IKP. Prj ovim pokrctima donje vilice

povrsina okluzijskih kontakata izmedu gornjih i donjih zubaje smanjena, ali oa zube deJuju sterne horizolltalnc silc i nji­hoy efekat je razornij i ukoliko su zubi bliii centrima rotaci~

je TMZ i vektorima mi~icnih si\a. Daklc, sHe honzontalnogsmera su stetnije za boenc zube i da hi U ovim uslovimaokluzija bila ftzioloski optjmalna i slabilna, sile lreba usmc·riti prema prednjim zubima. To je moguce postici:

- okluzijom vodenom ocnjakom - zubi ocnjaci su naj­

podesniji za prijcm horizolllalnih sila (odnos kruna/koren,okruicnost kornpaktnom kosti) za vreme lalcrotruzije. NalatcrOLruzijskoj strani (radoa sLrana) u kOnlaklU su sarno oe­njaci koji razlazu horizontalnc sile, a na mcditruzijskoj stra­ni (neradna strana) bocni zubi su u disokluziji, time jc obe­zbedena njihova zallila (slika 6);

GrpaHa 64 BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEJj 6poj I

Yazoo je istaci i zaSlitni nervnomisicni mehanizam ko­ji sc aklivi~e aferentnim impulsirna ckscilacijol11 scnzornihreccplora parodoncijuma pri ~lelnim kontaktima zuba zavrcme cksccntrienih krctnji mandibule. Ovim mchanizmomsprefava se prejaka kontrakcija mi~ica aduklorn donjc viliceiznad granice fizioloSke lolcrancijc zuba i okolnih slruktura,time sc zMticuju stomatognalne slrukture ad prckomcmogpritiska.

Fiziolosko mirovanje donje viHce i stnbilaninterokluzijski proslar zuba

Fiziolosko mirovanje (FM) je poloiaj koji zauzimadanja vilica karla su misici aduktori u stanju minimalnogmisicl10g loousa. a aduktori su u rcciprocnoj inhibiciji u ad­"asu oa aduktore. U poloiaju FM mandibulc postoji razmak- imerokluzijski proslOr, koji u predelu prcdnjih zuba pro­sefno iznosi 1-3 mm. a u predelu prvih molara 0.9-2.7 mmi odnosi se na osobe sa I skeletnom klasom (ko~tani odnosvili¢nih tela u sagitalnom praveu). Najmanji je kod III ske­letne klase - progenija oko I mm, a najve¢i je kod II skele­tne klase [J odeljenje - dubok zagrizaj 4-8 mm. edostatakovog prostora, tj.njegovo blokimnje uzrokovnno najtc~cc

neadekvutnim zubnim nadoknadama dov<X!i do preoptere­tcnja stomatognatnih struktura pmccnih bolnim senzacija­rna i poremccenom funkcijom mastikacije. Daklc, imcro­kluzljski prostor je imperallvni uslov fizioloski optimalne istabilnc okluzije. Velikim brojem elcktromiografskih sludijaUlvrdcn jc znacaj optimalnog odrcdivanja FM donje vilicckod bezubih osoba u loku izrade lOtalnih zubnih protez3.Na temelju ovih saznanja primenom nasih EMG ispiliva­nja i dobijenih rezultata koji su u korelaeiji sa drugim au­lorima dokazano je da FM donje vilice zavisi od neurofi­ziolo~kc ulogc gama-cfcrentnog sistema u miSicnoj reflek­snoj aktivnosti temporalnih i masetemih misica u stanjuminimalnc bioclcktri~nc aktivnostl (35-39). Na osnovuopisanih faktora fizioloski optimalne i stabilnc okluzijeizneta su najpovaljnija funkcijska okluzijska stanja. kaa iana koja su najmanjc stctna. Podaci navedeni u radu uka­zuju oa znacaj fizioloskih faktora optimalnc I stabilneokluzije u slozenom mehanizmu funkcije stomatognatnogsisLcma. Uloga okluzijc zuba u savremenoj stomatologijijc vrlo aktuelna i istovremeno je podslrek za dalja islrazi­vanja oa polju stomatoloske proletike, onodoncijc. gnato­logije sa ciljem pravovremene i precizno postavljene dija­gooze i efikasnc lcrapijc.

LITERATURA

I. Dawson PE. Evaluation Diagnosis and Trealment ofOcclusal Problems. 2nd cd. St. Louis: MosbyCompany; 1989.

2. Smukler H. Equilibration in the atural and RestoredDentition. Chicago: Quintessence Publishing; 1991.

3. Clark JR, E,'am RD. Functional occlusion: I. A review.J Onhod 200 I; 28( I): 76-81.

4. Ash MM, Rallifjard S. Occlusion. 4th cd. Philadelphia:W.B. Saunders Company; 1995.

5. Suvin M. Occlusion in Dcntal Prosthetics. zagreb:5kolska knjiga; 1983. (in Serbian)

6. Douglass GD, Jenson L, Mendoza D. A pracLical guidcto occlusal management for the general practitioner. JCalif Dent As oc 2000; 28(10): 792-9.

1. Kao RT, Clm R, Curtis D. Occlusal considerations indctennining treatment prognosis. J Calif Dent Assoc2000; 28 (10); 760-9.

8. Zimmer 8, Jager A. Kubei,,-Meesenburg D. Compari·son of 'normal' TMJ-funclion in Class I, II, and III in­dividuals. Eur J Onhod 1991; 13(1): 27-34.

9. McNeill C. Occlusion what it is and what is not. J CalifDent Assoc 2000; 28( I0): 748-58.

10. Nawlill IP, Nowlill lA. Occlusal analysis occlusion:dental.report 199611. Current problems in dentistry.Stuttgart: Medizina Verlag; 1996. (in German)

II. Baurdial p. Mioelle L. Correlalions betwcen funclionaland occlusal looth-surface areas and food lexturc du-

ring natural chewing sequence in humans. Arch OralBioi 2000; 45(8); 691-9.

12. Lotzmaflfl U. Occlusal splints and other occlusal appli­ances. Basics for theory and praxis. MOnehen: VerlagNeuer Merkur GMBH; 1992. (in German)

13. BraWl S, Kim K, Tomazic T. Lega" HL. The relations­hip of glenoid fossa to the functional occlusal plane.Am J Orthod Dentofaeial Onhop 2000; 118(6):: 658-61.

14. Pradllam NS, White GE, Mehta N. Forgione A. Mandi­bular deviaLions in TMD and non-TMD groups relaled10 eye dominance and head posture. j elin Pedialr Dent200 I; 25(2); 147-55.

IS. Svellssoll B. Adell R. Kopp S. Temporomandibular di­sorders in juvenile chronic arthritis patients. A clinicalstudy. Swed Dcnt J 2000; 24(3): 83-92.

16. Pullillger AG, Seligmall DA, Gombeill lA. A multiplelogislic regression analysis of Ihe risk and relalive oddsof temporomandibular disorders as a function of com­mon occlusal features. J Dent Res 1993; 72(6): 968-79.

11. Seligman DA, Pllllinger AG. Analysis of occlusal vari­ables. denial attrition, and age for distinguishinghealtJ1Y conlrols from female patients with inLracapsu­lar temporomandibular disorders. J Prosthet Dcnt 2000;83( I); 76-82.

18. Okensson lP. Management of Temporomandibular Di­sorders and Oc lusion. 4th ed. St. Louis: MosbyCompany; 1998.

6poj I BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEll C",aHa 65

\9. Hickman DM, Cramer K, S,auber wr. The effecl offOUf jaw relations on elcclromyographic aClivily inhuman masticatory muscles. Arch Oral Bioi 1993:38(3): 261-4.

20. Kim YK, Lee SW, Chung SC, KIlO HS. Comparison ofmuscle activity and occlusal cootaLS during maximaland habitual clenching in varied chair positions. JOralRehabil 1997; 24(3): 237-9.

21. Shi SG, Guall OY, Zhang CF. Preliminary study ofeleclromyographic characteristics for distinguishingcemric relation and protrusion in edentulous palienLS. JProsthet Dent 1993; 69(2): 171-5.

22. Milj'kovic t. Zeljkovic M, Teodosijevic M, MajstorovicZ. AllojCic M. Physiological duration of "silent period"in m..tsicatory muscles. Vojnosanit Pregl 1999; 56(5):; 499-503. (in Serbian)

23. TrllfsSOIl M. Johansson RS. Enconding of tooth loadsby human periodontal affcrenlS and their role in jawmotor control. Prog Neurobiol 1996; 49(3): 267-84.

24. Turkcr KS, Jenkins M. Rencx responscs induced bytooth unloanding. J Neurophysiol 2000; 84(2):: 1088-92.

25. Miljkovic t, Zeljkovic M, Allaji'ic M. The masticatoryefficiency test in evaluation of the functional value ofrhem rcbased newly made lotal dental prosthesis. Voj­nosanit Pregl2ool; 58(5): 505-13. (in Serbian)

26. Gelb H. Clinical Management of Head Neck and TMJPain and Dysfunction. Philadelphia: W.B. SaundersCompany; 1977.

27. Abekura H, Kotarl; H. Tokuyama H, Hamada T.

Asymmetry of masticatory muscle activity during in­lcrcuspal maximal clenching in healthy subjects and

subjects with slomalOgnathic dysfunction syndrome. JOral Rehabil 1995; 22(9): 699-704.

28. Egermark I, Carlsson CE. Magnusson T. A 20-yearlongitudinal study of subjective symptoms of tempo­romandibular disorders from childhood (0 adulthood.Acta Odomol Seand 200 I; 59( I): 40-8.

29. Reis AC. HOlla TH, Ferreira-Jeronymo RR, de FeliciaeM, Ribeiro RF, Ear symptolll31ology and occlusal fac­tors: a clinical repen. J Prosthel Dent 2000; 83( I): 21-4.

30. Darvenizo M. Full occlusal protection - theory and prac­tice of occlusal therapy. Aust Dent J 2001; 46(2): 70-9.

31. Morimoto T. Abekura H. Tokuyama H. Hamada T. Al­teration in the bite force and EMG activity with chan­ges in the vcnical dimension of edenLUlolls subjeCL'i. JOral Rehabil 1996; 23(5): 336-41.

32. Hidaka 0, Iwasaki M, Saito M, Morimoto T. lnnuenceof clenching intensity on bile force balance. occlusalcontact area, and avcrage bile pressure. J Dcnt Res1999; 78(7): 1336-44.

33. Teadasijevic M, Miljkavic t, Allaji'ic M. The Compari­son of Maximal Volunlary Biling Forces in DentureWearers and Dentate Subjects. Stomatol Glas Srb1995; 42(1): 41-3, (in Serbian)

34. Teodosijevii: M. Mi1jkovii: t, Majstorovii: Z. Use of themaximal physiologic load lest in the evaluation offunctional valucs of newly made completc dentures anddentures Rebased by the rchm method. VojnosanitPregl 1998; 55(2): 161-70. (in Serbian)

35. Malllls A, Miralles R, Valdivia J, Bull R. Innuenee ofvariation in anteroposterior occlusal conlacts oneleClromyographic activity. J Prosthet Dent 1989;61(5): 617-23.

36. Uu ZI. Yamagata K, Kasa"ara Y, 1'0 G.Electromyographic examination of jaw muscles in rela­tion to symptoms and occlusion of patients with tempo­romandibular joim disorders. J Oral Rehabil 1999;26(1): 33-47.

37. Gllrdsapsri W, Ai M, Babo K, Fueki K. Inlluenee of clen­ching level on intercuspal contact area in vanous regionsof the dental arch. J Oral Rehabil2ooo; 27(3): 239-44.

38. Miljkovic t, Anojcii: M, Teodosijevic M, Majstorovii: Z.Electromyography recording of the silent period inmasseter muscles in persons with total dental prosthe­ses wilh various venical occlusal dimensions. Vojno­sanit Pregl 1996; 53(5): 387-92. (in Serbian)

39. Miljkavic t. Zeljkavic M. Allaji'ic M. Comparison ofphysiologic methods of determinalion of occlusal veni­cal dimension in edentulous persons. Vojnosanil Pregl2001; 58(4): 381-7. (in Serbian)

Rad je primljen 7. VI 2002, god.

Correspondence to: Livorad Miljkovic, Vojnomcdicinska akademija, Klinika za siomalologiju; CmoLravska 17, 11040Beograd, Srbija i Cma Gora. Tel: +381 1I 661 122. Ext. 31 383.