PI[E: Nada S. PRERADOVI]

B

ratislav Bata \or|e-

vi}, kao i ve}ina de~a-

ka, prvo se posvetio

fudbalu, da bi na vreme

shvatio da je zapravo -

ro|eni ko{arka{! Celu igra~-

ku karijeru proveo je na Crve-

nom krstu, u Radni~kom, ~iji je

kasnije postao i trener.

Ipak, najvi{e se pamti we-

gov uspeh sa ekipom Crvene

zvezde. Bio je trener ovog

kluba tokom osvajawa titu-

le prvaka Jugoslavije 1972.

Pored crveno-belih, tre-

nirao je veliki broj klu-

bova, kao i nacionalne se-

lekcije Iraka i Ujediwe-

nih Arapskih Emirata.

Od 1966. je u braku sa Mi-

lijanom i otac legendarnog

Aleksandra Sa{e \or|e-

vi}a. Wega i mla|eg sina

Milo{a vaspitao je da sa-

mostalno donose kqu~ne

odluke u `ivotu i da pre

svega budu po{teni qudi.

Za sebe ka`e da je interna-

cionalac po opredeqewu,

koji se zala`e za preduzet-

ni{tvo u sportu, aktivan je

u Udru`ewu Krivak i Tre}em

dobu.

Posle rata susret sa Titom

- Ro|en sam 23. oktobra 1938. u

Beogradu od oca Trajka i majke

Marije. Otac je bio slu`benik, a

majka doma}ica. Odrastao sam uz

18 meseci mla|eg brata Predraga.

Roditeqi su mi u prestonicu do-

{li iz Leskovca. Na`alost, kao

dete sam do`iveo rat, malo smo

bili u zbegu u Grockoj, ina~e sve

vreme sam proveo u Beogradu, tako

da sam osetio kompletan ratni

vihor. Jasno se se}am oslobo|ewa

prestonice, se}am se dolaska Ru-

sa, bili su kod nas u dvori{tu,

u{li u ku}i, popili pi}e. U Beo-

gradu su tada bile velike zime.

Mi deca bili smo usmereni pre-

ma drve}u, pesku, klikerima, zi-

mi skijawe po zale|enom Bulevaru

revolucije. @iveli smo kod Lio-

na, imali dvori{te iza ku}e i tu

smo provodili dosta vremena.

Posle zavr{ene osnovne {kole,

kre}em u Devetu gimnaziju kod

Liona. Se}am se jednog 25. maja,

kada su nas |ake (tada sam bio

osnovac) obavestili da treba le-

po da se obu~emo, da stavimo pio-

nirske marame i potrpali nas u

autobus, a ni{ta nam nisu rekli.

Odvezli su nas u Beli dvor, gde je

Tito slavio ro|endan i okupqao

decu, sredwo{kolce i studente iz

cele Jugoslavije. Se}am se ba{te

oko Belog dvora sa belim ru`ama,

tada sam prvi put video i probao

~okoladu! Bila su to lepa vreme-

na, ali nisam jugonostalgi~ar, po

SPORT42. 29. i 30. decembar 2018.VIKENDVESTI

ISPOVEST

Imali smo zakazanu turneju po Italiji,

ali me je u Beogradu voze}i vespu udario

automobil i te{ko povredio, no nisam

odustao od puta i u Raguzi su me proglasili

za najboqeg, iako sam igrao bez patika

FO

TO

: Z

. R

A[

Bosonog

do prvog

priznawa

Bosonog

do prvog

priznawa

Bosonog

do prvog

priznawa

Bosonog

do prvog

priznawa

Bosonog

do prvog

priznawa

Petoro

unu~adi

- Od Sa{e imamo dve unuke

Taru (19) i Tesu (15), a od Mi-

lo{a - Viktora (14), Requ (12)

i Laru (9). Oni nam donose

beskrajno mnogo radosti u

na{ `ivot. Sa suprugom

Milijanom, sam u bra-

ku od 1966.

U PRAVIM

RUKAMA: Bata

sa Srebrnom

loptom KSS

Svi

\or|evi}i

na okupu

BRATISLAV BATA \OR\EVI], ISTAKNUTI SPORTSKI RADNIKBRATISLAV BATA \OR\EVI], ISTAKNUTI SPORTSKI RADNIKBRATISLAV BATA \OR\EVI], ISTAKNUTI SPORTSKI RADNIKBRATISLAV BATA \OR\EVI], ISTAKNUTI SPORTSKI RADNIKBRATISLAV BATA \OR\EVI], ISTAKNUTI SPORTSKI RADNIK

VOLI FUDBAL: Bata i Sa{a

na utakmici Bajerna

opredeqewu sam internaciona-

lac. @iveo sam u mnogo zemaqa:

Francuskoj, Gr~koj, Iraku, Ku-

vajtu, Emiratima... Cenim qude,

nemam nikakvih pred-

rasuda, `iveo sam u

raznim okru`ewi-

ma, raznim reli-

gijama... Slavim

Svetog arhange-

la Mihajla, ot-

kad su roditeqi

umrli slava je

pre{la na mene.

Imam veliko dru-

{tvo, slavimo tri

dana.

- Igrao sam fudbal u

Hajduku sa Liona. Ta Deveta gim-

nazija bila je sportska, {to je

bilo neverovatno u to vreme.

Profesor fizi~kog vaspitawa

bio je neki Buli}, skaka~ s mot-

kom u Crvenoj zvezdi. Igrao sam

fudbal u Hajduku, a dru`io se sa

ko{arka{ima, pa je moj kum po-

kojni Saki Prelevi} rekao: "Ti,

ipak, treba da do|e{ kod nas."

Tako sam oti{ao u Radni~ki, u

jednu fenomenalnu porodicu u

kojoj sam proveo 10 godina igra-

ju}i ko{arku. Vladalo je zajed-

ni{tvo, porodi~na atmosfera.

Bili smo skromni, ali veoma

borbeni. Nosio sam "sedmicu",

dok je moj sin Sa{a u karijeri

nosio "~etvorku", "{esticu" i

"desetku".

- Borislav Stankovi} bio je

u OKK Beogradu i oni su svake

godine imali turneje po Ita-

liji i Francuskoj. Jedne godine

nisu hteli da idu i nama su us-

tupili turneju po Italiji (Me-

sina, Raguza i Sirakuza). Tri

dana pred polazak na put moj

kum Saki i ja se vespom provo-

zamo Proleterskih brigada.

Bio je letwi period, japanke na

nogama, letwe pantalone i uda-

ri nas jedan automo-

bil. To je bilo pre

Sa{inog ro|ewa, on

je kasnije ~uo tu pri~u,

video je slike i

kasnije pri~ao

da se tako zaqu-

bio u ko{arku. Se-

}am se da sam po-

vredio noge, sto-

pala, Saki tako-

|e. Do|em na tre-

ning i po~nem da

igram bos. Odem na

turneju, koju sam ce-

lu odigrao bosonog!

Igrao sam stvarno do-

bro i u Raguzi me pro-

glase za MVP turnira, pa sam

dobio i pehar. U italijanskim

novinama bio je naslov "^ovek

koji igra bosih nogu".

@eravica savetuje

- Bio sam ko{arka{ki akti-

van do 1963. Posle toga po~iwem

da se bavim tre-

nerskim po-

slom, a prva se-

lekcija su mi

bili pioniri,

tako|e u Radni~-

kom. Imao sam

sre}u da sam

imao fanta-

sti~ne trenere.

Bora Ceni} je

bio moj prvi

trener, a kasnije

u seniorima i

Ranko @eravi-

ca, koji je promenio moj `ivot-

ni put. Jer, po~eo sam da studi-

ram gra|evinu, a Ranko mi ka`e:

"Do|i ovde i bavi se onim {to

voli{." Tako je bilo tih deset

godina provedenih u Radni~kom.

Leti smo bili celog da-

na na terenu, to je

bio zemqani te-

ren, ko`ne

lopte su bile,

lepo smo se

dru`ili i

sa `enskom

ekipom.

Dru`equ-

bqe, fer-

plej, poma-

gawe drugo-

me, bili su

na{i postu-

lati, kojih sam

se dr`ao celog

`ivota. Ranko me je

onda prebacio na Vi{u pedago-

{ku {kolu, paralelno sam upi-

sao i Vi{u trenersku {kolu, gde

sam diplomirao kod profesora

Ace Nikoli}a i upisao tre}u

godinu DIF-a. Nisam diplomi-

rao...

- U Mariboru sam 1966. preko

Mire Jasi}, koja je tada igrala

rukomet u tom slovena~kom gra-

du, dobio prvi posao kao ko-

{arka{ki trener. Bio sam ~e-

tiri-pet meseci u Braniku,

potpisao prvi profesionalni

ugovor, a oni su promenili ime

zvali su se Maribor 66. Drava

deli Maribor na dva dela: prvi

je bio @elezni~ar, a Branik,

odnosno Maribor 66, bio je u

Qudskom vrtu. Se}am se da smo

igrali jednu utakmicu sa pet

produ`etaka, to je verovatno

jedan od rariteta u sportskom

ko{arka{kom nadmetawu i -

pobedili smo.

Sa{a sam odlu~uje

Jedan sam od retkih

trenera koji je

trenirao sve

kategorije:

minibaske-

ta{e, pio-

nire mla|e

i starije,

kadete, ju-

niore, se-

niore i

nacional-

ne selekci-

je. I to naj-

pre reprezen-

taciju gluvih, a

posle toga i na-

cionalni tim Ira-

ka. Tamo sam i nau~io

engleski jezik, pa je

i dan-danas moj en-

gleski sa arapskim

akcentom.

- Sa{a je po~eo

da igra ko{arku

jo{ dok sam bio

profesor fizi~-

kog vaspitawa od

1966. do 1971.

@iveli smo kod

Starog Merka-

tora, a u bli-

zini je bila

O[ "Marko

Ore{kovi}". Tu

{kolu je poha|ao Sa-

le. Prvi trener mu je bio

Bo`idar Maqkovi}. Sale je,

tako|e, uvek imao dobre trene-

re. Kad je oti{ao u Radni~ki,

Goran Miqkovi} Finac mu je

bio trener do 15 godine. Se-

}am se u to vreme sam bio u

Bagdadu. Jednog dana Sa{a me

zove telefonom. Pita me da li

da ide u Partizan ili Zvezdu.

On je tada trenirao na Crve-

nom krstu, potpuno sam, po-

{to se Radni~ki raspao. Ka`e

Sale: "Zove me Finac u Zvezdu,

a Vlada Dragutinovi} predla-

`e Partizan i pita me gde }u."

Uzmem da pi{em pismo i iz

Bagdada ga po{aqem po pilotu.

U pismu mu ne odgovaram da li

da ide u Zvezdu ili Partizan,

to bi bilo glupo. Napisao sam

"odlu~i sam", ima{ 15 godina

i to je vreme kad treba samo-

stalno da odlu~uje{. Vodi ra-

~una o tome ko je stru~wak koji

}e raditi sa tobom. Rekao sam

mu ti zna{ da su levis farm-

erke

najboqe na

svetu, pa wih kupu-

je{, tako odlu~i i u koji

klub }e{.

- Sa{a je pravio fenomenal-

ne odluke u `ivotu. Kada je

imao 18 godina, trebalo je da

ide za Ameriku, imao je avion-

sku kartu. Sedi on tako sa nama,

vidimo ne{to se umusio i ka-

`e da je odlu~io da ne ide. Pi-

tam ga za{to je to odlu~io, a on

ka`e razgovarao sam sa Draga-

nom Ki}anovi}em i on mi je

rekao da }e mi dati {ansu. Mo-

je jedino pitawe bilo je: Je l' to

Ki}ina odluka ili tvoja?, on je

rekao "Moja" i zavr{en posao.

Nije oti{ao, i nije pogre{io,

Partizan mu je stvarno dao

{ansu. On je ro|eni takmi~ar,

voli da pobe|uje, igrao klikere

ili utakmicu. Svi u porodici

imamo taj pobedni~ki duh. x

SPORT 43.29. i 30. decembar 2018.VIKENDVESTI

Jugoslovenska

doktrina

- Kao nacija imali smo sre}u

da smo imali izuzetno pa-

metne ko{arka{e. Neboj{a

Popovi}, Ra{a [aper, Bo-

rislav Stankovi} i Aca Ni-

koli}, to su ta ~etiri stu-

ba. Predlo`io sam da se

ustoli~i i peti stub - Ran-

ko @eravica. Svi oni su

bili jako vezani, interna-

cionalci su, bili su na

odre|enim pozicijama, ja-

ko pametni qudi, vukli

su prave poteze i nikada

nikakvu nikakvu korist

nisu imali. Od wih

sam u~io, a to je da po{tujete druga,

partnera, saigra~e.

Ko{arka je pozicionirana fenome-

nalno, uvek smo znali {ta i kako

treba uzeti od Amerikanaca kad su

bili na vrhu ili od Rusa i to smo

znali da modifikujemo i da na-

pravimo, kako ka`u na{u jugo-

slovensku {kolu ko{arke. Me-

|utim, nije re~ o jugosloven-

skoj {koli, mi smo napra-

vili jugoslovensku dok-

trinu, koja je zavladala

svetom.

FOTOGRAFIJE:

PRIVATNA ARHIVA

ZVEZDINA

TITULA: Bata sa

Vu~ini}em,

Sarjanovi}em,

Slavni}em i

Simonovi}em

TRIO VELIKANA: Bora Ceni}, Borislav Stankovi} i \or|evi}

Susret sa

Novakom

\okovi}em

Pokojni Ciga

Vasojevi} i Bata

PRVA POSTAVA \OR\EVI]A:

Mi{a, Sa{a, Milijana i Bata

Ne mogu

tri \or|evi}a

- Pored Sa{e, koji je ro|en 1967,

imam i sina Milo{a, koji je pet go-

dina mla|i. I on se bavio ko{arkom.

Me|utim, do{ao je i on i mi do za-

kqu~ka "gde su dva \or|evi}a, ne mo-

`e da bude i tre}i"! Tako je i rekao

"E, moj brate, ti si imao tatu, a ja te-

be i tatu." Znate ono, ne pu{taju ga

da igra, da ne bude zbog Sa{e,

tako je napustio ko{arku. Do-

du{e, malo se bavio tre-

nerskim poslom.

Kamp na

Zlatiboru- Negde oko 1976, zajedno sa

svojim pokojnim kolegom Miki-

jem Pavi}evi}em, napravio sam

prvi ko{arka{ki kamp u Evro-

pi na Zlatiboru, koji i danas

postoji. U okviru kampa 1980.

promovisali smo je pokret Mini

basket, koji je bio tretiran kao

produ`ena ruka Koka-Kole.

@eleo sam da kroz mini basket

dajemo mogu}nost deci da igraju i

to bez obzira da li su mr{avi ili

debeli, visoki ili niski. Za to nam

je bio potreban novac, pa sam oti{ao

sam u Koka-Kolu. Slovenija vino je

dr`ala Koka kolu. Odem na sastanak

kod Dimitrija Bibera, koji je bio za-

du`en za ovaj region Kole. Posle ne-

koliko vi{esatnih sastanaka dobili

smo odgovor da novac od Kole sti`e.

To je bio jedan od najve}ih iznosa tada -

180.000 dolara u prvoj godini, 220.000

dolara u drugoj na jugoslovenskom nivou.

Napravili smo konstrukcije, mini table,

obukli decu, organizovali kampove. U ceo

projekat uvukli smo i Mekdonalds i Tigar

iz Pirota, koji je podelio pedesetak hiqa-

da lopti kroz na{e kampove. Posle dve go-

dine krenu abrovi: "Oni se bogate" i ja pre-

kinem saradwu sa Koka-Kolom. Ina~e, Koka-

Kola je ostala do rata 1999. zajedno sa moram

da ka`em Batom \or|evi}em. Svake godine je

80 odsto svog buyeta za ovaj region davala za

ko{arku, mi smo bili povla{}eni. Biber je

1999. oti{ao za Italiju, ali me je pre toga po-

zvao kod sebe u kancelariju i kazao: "Bato, sad

}u ti re}i za{to se bili povla{}eni i za{to

ste dobijali ovoliko para? Zato {to ste

vi{e davali nego dobijali."

Poklonio mi je jednu grosovu

olovku i to je jedino

{to sam dobio od

Koka-Kole.

U^ENIK

I U^ITEQ:

\or|evi} i

@eravica