LIFTOM DO SVEMIRA Nikad laki odlazak u orbituMELANCHOLIA

Zemlja je zlo

DON DIMo magije na dvorovima

renesansne Evrope

SELAH SUE Shes pretty much

what youre looking for

GRACE JONES Everyone has to make their

own decisions

ISSUE 5OCTOBER/NOVEMBER 2011 POP CULTURE MAGAZINE* ***

TRANSHUMANIZAM Bioloka revolucija

BOEING 737 MAX Stie nova generacija aviona

2HELLY CHERRY

OTO OLTVANJI

MAHT STUDIO

PROVERA MIKROFONA

POW

ERED

BY:

draz

en p

ekus

ic

andr

ej v

idov

ic

ga d

amn

slobo

dan

vuck

ovic

ivica

mila

ric

milo

s cve

tkov

ic

boja

n lju

bom

ir

anja

terzi

c

mic

hel p

etko

vic

dusa

n ba

jic

tam

ara

lujak

boba

na jo

vano

cvic

mar

ija b

lago

jevic

jele

na m

itic

david

dar

ko

oto

oltv

anji

OWNER, EDITOR IN CHIEF

GRAPHICDESIGNER

LICENCE

3 FRENZYSPARK

Sebastian Grzywahttp://sebastiangrzywa.com

beks

i lejd

isn

ezan

a dz

ekuli

c

draz

en p

ekus

icCOVER PAGE CREDITS:

AUTH

ORSH

IP CE

NTRA

L

FACE

BOOK

TWITT

ER

TUM

BLR

EMAIL

FRENZYSPARK

MAP O

F CON

TENT

6. SPARKS & SNIPPETS7. TAMO I NAZAD

8. LIFTOM DO SVEMIRA12. KULTURA SMEJANJA U OSAKI

14. ZORAN ZIVKOVIC - intervju20. SELAH SUE

22. THE IDES OF MARCH24. CELINE LIPPMANN - interview

28. RIVALITETI U NAUCI32. FILIP DIZDAR - GDE TVOJA SRECA SPAVA?

34. MELANCHOLIA - ZEMLJA JE ZLA38. ROBIN GUTHRIE

40. DZON DI - MOC MAGIJE NA RENESANSNIM DVOROVIMA EVROPE46. ANIMAL KINGDOM

48. STEVEN WILSON - MILOST ODMETNIKA52. H.R. GAJGER

54. LYKKE LY - HER TIME HAS COME56. COVEK KOJI JE VIDEO BUDUCNOST

60. GRACE JONES - THE BLACK HURRICANE62.. SCI SOUND - DUHOVI POSTOJANJA

64. MIHAILO RADICEVIC - NEKA DRUGA JAGODINA

FRENZYSPARK

MAP OF CONTENT

28. RIVALITETI U NAUCI32. FILIP DIZDAR - GDE TVOJA SRECA SPAVA?

34. MELANCHOLIA - ZEMLJA JE ZLA38. ROBIN GUTHRIE

40. DZON DI - MOC MAGIJE NA RENESANSNIM DVOROVIMA EVROPE46. ANIMAL KINGDOM

48. STEVEN WILSON - MILOST ODMETNIKA52. H.R. GAJGER

54. LYKKE LY - HER TIME HAS COME56. COVEK KOJI JE VIDEO BUDUCNOST

60. GRACE JONES - THE BLACK HURRICANE62.. SCI SOUND - DUHOVI POSTOJANJA

64. MIHAILO RADICEVIC - NEKA DRUGA JAGODINA70. NAJVISE CEKAM U 2012.

72. DE FIDELY - PRAVO IZ MUZICKE KUTIJE75. SPEAKING OF TUNES

76. PROZAK NACIJA78. BOEING 737 MAX - NOVA GENERACIJA AVIONA

82. TRAILER PARK84. COVEK V 2.0 - TRANSHUMANIZAM

88. DYSFLOW90. BEING DIFFERENT NEVER SOUNDED SO GOOD

92. PEDRO ALMODOVAR

RUMO

UR HA

S IT

6FRENZYSPARK

Kako Entertainment Week-ly javlja, NBC TV mrea je naruila pilot epizodu za rimejk serije Munsters, klasik sitkoma iz ezdesetih godina. Sa popularizacijom TV serija kao to su Vampire Diaries, Walking Dead, i Be-ing Human, bilo je samo pi-tanje vremena kada e neko odluiti da iskeira program baziran na klasinim horor serijama.Iza nove verzije ove serije stoji Bryan Fuller, koji je pre svega

poznat po snimanju serija koje obino traju jednu sezonu, a onda nestanu pod kultnim statusom.Pitanje je samo kako pretvoriti poluasovnu epizodu komine serije u epizodu koja traje sat vremena i pritom je u anru drame?

On/off saga kojoj izgleda nema kraja a vezana je za snimanje filma po kultnoj video igri BioShock, dobila je jo jednu potvrdu da filma verovatno nee biti, i to ni manje, ni vie nego od direktora Irrational Games, Kena Levina, studija koji stoji iza BioShock igre. On je izjavvio kako film uopte ne mora biti sn-imljen. Za one koji nisu upueni u celu priu, filmski studio Univer-sal potpisao je ugovor sa tvorcem igre Take-Two Interactive sa ciljem da se BioShockprenese na velike ekrane. Za reditelja je postavljen Gore Verbinski. Par godina kasnije, film je i dalje bio u fazi razvoja, jer su Verbinskog muila pitanja malog budeta odreenog za film i trokova produkcije kako integritet igre ne bi bio naruen. Kako se izlaz iz te situacije nije nazirao, proulo se kako je Verbinski odustao od te pozicije, a rediteljska palica je dodeljena Juan Carlos Fresnadillo-u, reditelju filma 28 Days Later. Verbinski ipak ostaje producent filma. Neto ranije ove godine, Verbinski je rekao za Coming Soon, razlog zbog kog do sada nije snimljen film:Bukvalno nikoga nisam mogao da nagovorim da producira film koji bi imao oznaku R. Sa druge strane, nisam bio oduevljen idejom da snimam film koji bi nosio oznaku PG-13. R oznaka je neotuiva od ovog filma, kao i od same igre. Zaista sam hteo da napravim film gde biste posle etiri dana i dalje drhtali od straha i rekli: Gospode Boe!... To je film koji jednostavno mora biti straan, ali za koji morate da napravite kompletan podvodni svet, a samim tim cena je veoma velika. Zato nismo nali nikoga ko bi pristao da producira film oznaen sa R, sa tako velikom cenom.

Ken Levine poruuje da njima iz Take-Two Interactive studija nije stalo do toga da se tek tako snimi neki film reda radi, ve to mora biti film koji bi u sebi imao istu ge-netiku kao i igra, bez naruavanja prie i itavog koncepta. Svakako, ova vest e najvie obradovati fanove BioShock-a, upravo zbog toga to su do sada mnoge igre pretoene u filmove zavrile iskasapljene na filmskom platnu.

IPAK SE ODLAE SNIMANJE BIOSHOCK FILMA

NBC ZATRAIO PILOT EPIZODU ZA RIMEJK SERIJE MUNSTERS

Nova serija o kriminalcima iz uvenog zatvora Alcatraz koji putuju kroz vreme ima novog producenta. Prve rekacije fanova su da se radi o jeftinoj kombinaciji serija Lost i 4400. Produkcijska kua Bad Robot.J.J. Abrams-a stoji iza ove serije, ali ipak, iza kulisa ne cvetaju rue ekipi ove serije. Naime dolo je do izvesnih obrta tokom snimanja.Kao izvrni producent serije

Alcatraz izabrana je Elizabeth Sarnoff koja je bila koproducent serije Lost, a njoj su u ovom sluaju prikljueni Steven Lilien and Bryan Wynbrandt, obojica zasluni za postojanje serije Kyle XY. Ali kako je pilot epizoda prikazana, u ekipu je ula Jennifer John-son kao saradnik u produkciji. Pre dva meseca, Johnsonova je unapreena u koproducenta serije, to je oteralo Sarnoff (kako ona kae zbog nepomirljivih razlika u poslu). Sedam epizoda koje su snimljene pod patronatom starog producenta, povueno je nazad kako bi se dosnimile odreene scene po zahtevu novog producenta.

SERIJA ALCATRAZ IMA NOVOG IZVRNOG PRODUCENTA

Priredio: David Darko

Ken Levine

RIGHT VIEW, RIGHT DONE

FRENZYSPARK7

Da, na slikama se radi o istom oveku, samo to je je ova levo napravljena poetkom maja 2011., prilikom pokretanja ovog eksperimenta, a druga poetkom novembra, kada je prolo est meseci i kada je Drew odluio da je vreme za povratak starom telu, postepeno kroz period od narednih 6 meseci.

Kako je kod njega ljubav prema fitnesu postojala jo od mlaih dana, Drew je nastavio ozbiljnije da se bavi fitnesom na koledu, ne samo kroz sport ve i kroz razne kurseve, gde je stekao i setrifikat za posao personalnog trenera. U radu sa gojaznim osobama i osobama koje jednostavno ele da odravaju svoju kondiciju, zabeleio je velike uspehe na oba polja, kao nutricionista i kao neko ko brine o tipu i vrsti vebi koje e najbolje odgovarati odreenom klijentu.

Na njegovom sajtu Fit 2 Fat 2 Fit, koji se redovono dopunjuje

novim fotografijama i njegovim merenjima, moete pratiti itav ovaj proces, a kako je eksperiment ve zaao u drugu fazu,

preostaje vam samo da gledate kako e on onoliku stomainu istopiti u narednih est meseci i vratiti svoje telo u prvobitno stanje. Tokom ovog perioda on e se truditi da ljudima pokae najbolji nain za gubljenje vika kilograma, gde e svi imati uvid u to koje on namirnice koristi u svojim obrocima i koje su vebe najbolje za skidanje masnih naslaga.

Njegov cilj je da inspirie ljude i da ih natera da budu fit, da ih naui kako da to urade i da im prui nadu da je ipak

mogue smrati i odravati svoju teinu, kondiciju i izgled. Svakako, ovim postupkom hteo je da proe kroz ono to prolaze sve gojazne osobe i da sagleda svet iz njihovog ugla tokom dijete koja mu predstoji.

Ovo nije pria o doivljajima Bilba Baginsa, ali jeste o oveku koji je uradio neto nesvakidanje. Ovom momku sujeta svakako nije jaa strana, pa je zato odluio da sebe, tanije svoje telo, podvrgne neobinom eksperimentu. To je neko ko je bez straha stupio na vagu i gledao kako skazaljka iz dana u dan ide napred i pokazuje sve vee brojeve, sve do trenutka kada je odluio da je vreme da eksperiment vrati na suprotnu stranu. Drew Manning, personalni trener, poeleo je da vidi kako to izgleda biti sa druge strane, uukan u naslagama sala i koliko je teko/lako izvui se iz njih.

Priredio: David Darko

8FRENZYSPARK

Mata je oduvek bila pogonsko gorivo razvoja ljudskog drutva. ak i kada se inila, moda, previe fantastinom potrebno je bilo samo odreeno vreme ne bi li uvideli da primenom odreenih znanja i vetina moemo postii krajnje neverovatne rezultate, a otisnuti se sa matine planete i vinuti meu zvezde je san oveka svih epoha. Imamo sree te danas ivimo u vremenu svemirskih istraivanja i osvajanja nekih drugih svetova. Ali i pored moi tehnologije koju posedujemo ona ipak ostaje neiskoriena do svog maksimuma. Prvenstveno usled novanih nedostataka koje takva istraivanja iziskuju. Ovih meseci se gase revolucio-narni programi koji su prethodnih godina postavljali neke nove standarde u oblasti istraivanja kosmosa, sve usled nedostataka finansija. Na alost let u svemir je bio i ostao skup poduhvat ak i za velike svemirske agencija kao to su ESA ili NASA. Upravo u takvim trenucima potrebni su genijalni umovi sa nekim novim idejama i alternativama - kako se to jeftinije dokopati svemira i kako put u kosmos da postane komercijalno isplativ i dostupan irem krugu obinih smrtnika.

Prva razraenija ideja kosmikog lifta see ak u 1895. godine kada je prvobitni koncept izneo ruski naunik Konstan-tin Tsiolkovsky, zaetnik ruske astronautike, sa svojim planom izgradnje takozvanog Nebeskog dvorca koja bi bio visok nev-erovatnih 35 kilometara, a inspirisan, tada skoro izgraenim, Ajfelovim tornjem u Parizu. Sledei korak dogodio se 1979. godine kada Arthur C. Clarke objavljuje roman The Fountains of Paradise, ija se radnja odvija u XXII veku i gde predstavlja svoj koncept izgradnje svemirskog lifta. Lifta koji bi se, poev od svoje bazne stanice na Zemlji, vertikalno prostirao do kosmikih prostran-

stava. Iako sama ideja deluje poprilino fantastino ak i krajem 70ih godina prolog veka postojali su planovi izgradnje neega to bi umnogome podsealo na viziju Clarkea. U dananje vreme organizuju se razliitiji nauni konkursi koji pozivaju ljude da na to detaljniji nain iznesu svoju viziju izgradnje lifta do svemira. Neki od takvih programa su Ansari X Prize i Elevator:2010. Koliko se zaista radi o ozbiljnim dogaajima svedoi i prisustvo NASA-inih strunjaka na njima u sklopu programa podrke Spaceward Foundation and the NASA Centennial Challenges. Same nagrade se kreu u astronomskim okvirima - do neverovatnih 4 miliona dolara.

Teoretski posmatrano, izgradnjom svemirskog lifta mno-gostruko bi se olakao transport opreme i ljudi u orbitu dok bi takoe i znaajno smanjio trokove svih buduih svemirskih misija. Takoe bi i drastino bi izmenio na pogled na sutinu istraivanja svemira. Cela konstrukcija svemirskog lifta bi se sastojala od bazne stanice, na Zemlji, kabla i masivnog objekta s druge strane, u svemiru, koji bi sluio kao kontrateg izmedju kabla i bazne stanice. Gravitacija Zemlje i centrifugalna sila, vukui u suprotnim pravcima, drale bi kabl super zategnutim, kao strunu na gitari. Kao kamen koji se okree velikom brzinom na kraju kanapa.

Konstrukcija lifta bi zapoela lansiranjem rakete u geosinhronu orbitu, na visini od oko 40.000 kilometara. Ovo je visina na kojoj satelitu treba tano jedan dan da obie Zemlju i pri tome ostane u lebdeoj poziciji. Satelit bi sputao kabl ka Zemlji dok bi se u isto vreme i polako penjao ka zacrtanoj visini. Lansirani satelit koji bi poneo prvi tovar za izgradnju konstrukcije automatski bi

Teoretski posmatrano, izgradnjom svemirskog lifta mnogostruko bi se olakao transport opreme i ljudi u orbitu dok bi takoe i znaajno smanjio trokove svih buduih svemirskih misija. Takoe bi i drastino bi izmenio na pogled na sutinu istraivanja svemira. Cela konstrukcija svemirskog lifta bi se sastojala od bazne stanice, na Zemlji, kabla i masivnog objekta s druge strane, u svemiru, koji bi sluio kao kontrateg izmedju kabla i bazne stanice.

Autor: Sneana Dekuli

NEW

FRON

TIERS

FRENZYSPARK9

NEW FRONTIERS

FRENZYSPARK 10

NEW

FRON

TIERS

mogao da dobije ulogu prvog kontratega, u vidu masivne svemir-ske stanice. Takoe kao alternativa kontrategu, u vidu stanice, bi mogao da poslui i uhvaeni asteroid ili dodatni produetak kabla.

Kada se govori o bazi lifta na Zemlji postoje dve opcije: da bude mobilna, to bi znailo da baza lifta bude na vodenoj povrini. Na pomerajuoj okeanskoj platformi negde oko sredine ekvatorijalnog Pacifika, daleko od avionskog saobraaja i na podruju sa malo munja i oluja. Ili fiksna, na nekom od planinskih vrhova, gde se ve uveliko instaliraju super teleskopi. Mada bi mobilna baza tu svakako bila u prednosti s obzirom da bi preciznim manevrisanjem mogle da izbegnu oluje i jaki udari vetrova kao i problemi pri eventualnom nailasku na tzv. svemirski otpad, koga je u dananje vreme sve vie zarobljenog u Zemljinom gravitacionom polju.

Energetsko reenje za pokretanje lifta bi najverovatnije bilo u nekoj vrsti beinog prenosa energije. Prvnestveno zato jer bi konstrukcija prodirala kroz sve vie slojeve atmosphere, te je u toj sredini lake uspostaviti beini prenos energije. Takoe se u energetskom smislu rauna i na Korisalisov efekat. To je tzv. prividna sila koja deluje na svako telo koje se kree unutar rotirajueg sistema. U stvari, i ne radi se toliko o sili ve koliko o uzrono-posledinoj sprezi. Snaga uinka proporcionalna je masi tela koje se kree, frekvenciji rotacije i projekciji vektora brzine na ravninu ose rotacije. Ako su smer kretanja i osa rotacije paralelni, uinak je ravan nuli. Kako bi se lift sve vie podizao

tako bi se zauzeo nagib od jednog stepena pa tako osiguravao kretanje.

Pored ve detaljno razraenog plana konstrukcije svemirskog lifta najvei problem u celoj prii je taj to danas nema dovoljno vrstog materijala od koga bi se sastojao kabl na kome bi bio instaliran lift. Dodue, u nekim naunim krugovima, razmatra se ideja primene nano tehnologije, gde bi ugljenine nanocevi bile idealan nosilac te potrebne super vrstine pri igradnji jedne takve mega strukture. Jer se, u ovom sluaju, radi se o sili rastegljivosti koja bi prevazilazila 100 gigapaskala. Da stvar bude jasnija, vlakna elika mogu izdrati silu samo jednog, vlakna kvarca, ili dijamanta, do 20, dok bi ugljenikove nanocevi, teorijski, izdrale silu pa i preko potrebnih 100 gigapaskala. Sa ovim vlaknima izgradnja svemirskog lifta bi i dalje bio veliki izazov, ali ne i nemogu posao. Usavravanje proizvodnje nanotuba bi bio prvi zadatak. Najdua vlakna do sada izraena dostiu svega jedan metar, sa rastegljivom snagom od 63 gigapaskala. A ovde se ipak radi o objektu ija bi potencijalna visina lako mogla da premai i neverovatnih 100.000 kilometara. Mada, najdrastinoji primer zaobilaenja mnogih problema pri izgradnji svemirskog lista bi bio taj da se iskoristi slabija gravitacije susednih svemirskih objekata te bi moda bilo izvodljivije lift sagraditi na Mesecu ili, eventualno, na Marsu, gde je svega prisutno 38% Zemljine gravitacije i koji ne bi iziskivali upotrebu materijala posebnih karakteristika i izdrljivosti. Jo jedna od moguih potekoa, sa kojim bi se eventualni graditelji svemirkog lifta susreli, je

FRENZYSPARK11

problem preterane i preduge izloenosti, subjekta u liftu, radijaciji, odnosno Van Alenovom pojasu radijacije. Tu se radi se o visoko naelektrisanim esticama (plazmi) koja se nalazi u okviru

Zemljinog magnetnog polja, nakupljenih od naleta solarnih vetrova i kosmikih zraka. Svaka dua izloenost uticaju tih sila bi za kosmonauta bila pogubna. A svaka dodatna zatita bi samo uveavala teinu opreme kojom bi se lift optereivao. Ali i pored ovih nevidljivih opasnosti problem bi stvarali i mnogobrojni meteoroidi koji bi, i svojim siinim dimenzijama, ali pri velikim brzinama, mogli da stvore kobna oteenja kako na strukturi lifta tako i na opremi kosmonauta.

Vreme e pokazati da ulaganje u ovu ideju nije ni malo bez osnova. Osvrnimo se samo na finasijski aspekt leta u svemir i alternativa je neizbena. Dana ide 25.000 dolara trokova na svaki kilogram opreme koji bi se transportovao do orbite, to upravo i dovodi do gaenja mnogih svemirskih programa usled nedovoljnih finansija. Bilo kako bilo, svaki pionirski poduhvat je

vatreno krtenje, a jedan ovakav projekat bi definitivno izmenio nau percepciju putovanja u kosmos. Znaaj ove ideje e zablistati punim sjajem tek onda kada se budu udarili prvi temelji izgradnji svemirskog lifta. Do tada mata e nas i dalje voziti i postavljati spram slatkih muke u elji osvajanja neosvojivog.

NEW FRONTIERS

Autor: Draen Pekui

Ugljenine nanocevi

FRENZYSPARK 12

STOP

, LOO

K & LI

STEN

Jedna od prvih japanskih izreka koju stranci koji ue japanski jezik naue je rei nita je cvet. Ovo znai da je sasvim dobra ideja ostaviti prilian broj stvar neiskazanim.

Meutim, Osaka je mesto gde se iskazivanje misli vrlo ceni. Ljudi su retko tihi i generalno vole da priaju, naravno, njihovim dijalektom. Oni ne smatraju da je utanje zlato, da oznaava pouzdanost i mudrost. Ba naprotiv, kada upoznaju osobu koja nije priljiva, zure u nju i pokuavaju da odgonetnu o emu misli i ta e eventualno rei.

Ukoliko elite da radite u Osaki, morate biti priljivi. Japanske poslovne odluke se zasnivaju na iskrenosti i poverenju, te bilo kakvi pritisci radi naglih poslovnih odluka su kontraproduktivni.

Sa japanske take gledita, potpisivanje poslovnog ugovora oznaava daleko vie od pukog odraivanja obaveza i zadataka napisanih u ugovoru. Ono podrazumeva i napore izgraivanja meusobnog i dugotrajnog poverenja i odnosa. Na primer, na kraju sastanka, neophodno je rei uz osmeh do sledeeg vienja, iako su pregovori bili krajnje neuspeni. To znai da e poslovna saradnja sledeeg puta eventualno biti uspenija.

Prirodno, ove obiaje Zapadnjaci ne mogu usvojiti odmah na poetku dolaska u Japan zato to oni podrazumevaju prilino duboke kulturoloke razlike koje se moraju spoznati i nauiti. Japanski narod je narod koji uvek obraa panju na to ta sagovornici u datoj grupi misle, te se i u jeziku razvio iroki spektar specifinih izraza koji se koriste od situacije do situacije. Tako se indirektno, ali vrlo jasno, moe izbei direktan odrini odgovor frazama poput: videu ta mogu da uradim, prepustite to meni, pregledau to jo jednom itd.

U situacijama kada govornik odrauje nemavai (potreba za detaljnim ispitivanjem svih osnova i podrke), ove fraze mogu oznaavati tentativno da. U situacijama kada govornik eli eksplicitno da odbije bilo kakvo dalje razmatranje o poslu, ove fraze koje oznaavaju jasno ne, upotrebljavaju se radi izbegavanja povreivanja tuih oseanja, to je meu japanskim stanovnitvom vrlo vano.

Osaka dijalekt je posebno bogat ovakvim izrazima. ta vie, ljudi koji ive u ovom gradu preesto koriste ale kako bi izbegli neprijatne situacije i uinili razgovor prijatnijim i ivahnijim. Prema pojedinim japanskim lingvistima, Osakadijalekt u sebi sadri smeh koji predstavlja jednu od glavnih karakteristika jezika u ovom podruju. Smeh stvara dobre i otvorene meuljudske odnose, oputenu atmosferu, a moe se ak koristiti i radi upuivanja na slabosti ili odreene fizike anomalije kod osoba (bez negativnih unutranjih podsmevanja).

Ljudi u Osaki znaju da smejanje stvara pozitivnu energiju u telu, te se njime lee od bolesti, tuge i raznih negativnih oseanja prouzrokovanih irokom lepezom faktora. Takoe, iroko je rasprostranjeno miljenje da su Osaani ljudi koji se najvie smeju na itavom Istoku.

Ukoliko elite da radite u Osaki, morate biti priljivi. Japanske poslovne odluke se zasnivaju na iskrenosti i poverenju, te bilo kakvi pritisci radi naglih poslovnih odluka su kontraproduktivni.

Izvor: Japanski jezik- Online uenje japanskog jezika

KULTURA SMEJANJA U OSAKI

FRENZYSPARK13

STOP, LOOK & LISTEN

KULTURA SMEJANJA U OSAKI

Osaka Castle 1614Cutaway panorama of Osaka Castle in 1614 featuring the

siege of Lord Ieyasu.photo credit: Stephen Biesty

14FRENZYSPARK

Zoran ivkovi (1948) jedan je od naih najprevoenijih savremenih knjievnika, ija su dela ugledala svetlost dana u znatnom broju evropskih i veem broju zemalja obe Amerike i Azije. Njegova prozaistika imaginacija nastavlja da pomera granice spekulativne knjievnosti, udnovatog i nadrealnog i nakon 19 knjiga, poev od 1993. godine i njegove prve knjige etvrti krug, za koju je dobio prestinu nagradu Milo Crnjanski. Lovorike nagrade Isidora Sekuli za roman Most primio je 2007 godine, a etiri godine ranije, veliki ugled koji uiva u svetu potvren je jednom od najveih internacionalnih nagrada, World Fantasy Award, dodeljenoj za roman Biblioteka. Dve ivkovieve prie emitovane su na programu britanskog radija BiBiSi: Voz (2005) i Budilnik na stoiu (2007). Njegove prie su est sastavni deo mnogih antologija i asopisa u SAD, Engleskoj, Japanu, Francuskoj, Danskoj...Zavod za udbenike je 2009. i 2010. godine objavio njegova sabrana dela u po dva toma, Nemogue prie i Romani, na srpskom i engleskom jeziku. ivkoviev najaktuelniji roman, Pet dunavskih uda, objavljen je prole godine kao izdanje na pet jezika: srpskom, engleskom, nemakom, maarskom i slovakom. Gospodin ivkovi je izuzetno ljubazno pristao na intervju za Frenzy Spark, a koji vam ovde ekskluzivno donosimo u celosti.

TALK

TALK

/BOO

K CLU

B

FRENZYSPARK15

TALK TALK/BOOK CLUB

PHOTO CREDIT: NEBOJA BABI

16FRENZYSPARK

Frenzy Spark: U Vaoj najnovijoj knjizi Pet dunavskih uda ve u naslovu iznenauje geografska odrednica, vrlo atipina za Va opus. To se nastavlja imenovanjem pet gradova koji lee na najveoj evropskoj reci i koji su, na izvestan nain, pro-tagonisti romana. Da li je na klijanje Vaih ideja i pripovedanje ovoga puta ta injenica imala ograniavajui uticaj, jer su Vae prie uglavnom s neimenovanim toponimima i prostorno dis-locirane? Ili ste, pak, u tome nali neku novu vrstu podstreka i sveine?

Zoran ivkovi: Roman Pet dunavskih uda nastao je pod sasvim neuobiajenim okolnostima u okviru mog proznog opu-sa. Temu nisam sm birao ve mi je ona bila zadata. Poetkom juna 2010. ministar u vladi Republike Srbije Boidar eli ponudio mi je da napiem roman o Dunavu kojim bi se Srbija predstavila u sklopu evropskog projekta Dunavska strategija. Nisam odmah pristao, ne samo stoga to mi je bilo potpuno strano iskustvo pisca u najam ve i zato to bi bilo neozbiljno da bez oklevanja dam saglasnost. Svet bi bio znatno jednostavniji kada bi umetnika dela nastajala naprosto tako to autoru neko po-nudi da ih stvori a on se smesta da na posao. Petnaestak dana kasnije javio sam ministru eliu da imam naslov romana, a jo je toliko prolo pre no to sam ga izvestio da sam poeo da ga piem. Zavrio sam Pet dunavskih uda za cigla sto ezdeset etiri dana a pisanje ovog romana umalo me nije dolo glave. Sasvim doslovno. Ne samo da sam ga priveo kraju u neprirod-no kratkom roku nego sam morao da nadgledam istovremeno prevoenje na ak etiri jezika (engleski, nemaki, slovaki i maarski). Dodaju li se tome moje profesionalne obaveze na fakultetu, kao i niz drugih dunosti, nije udo to mi se krvni priti-sak popeo do pogubnih visina. Bilo mi je potrebno vie od mesec dana poetkom ove godine da ga nekako stavim pod kontrolu. Kao to vidite, nije nimalo bezazleno baviti se umetnou

FS: Samo finale petog poglavlja knjige deluje poput dirljivog obeanja utehe mostu i gradu koji su doiveli stradanje tokom bombardovanja. Knjigom provejava oseanje nedosanjanosti, nedovrenosti koje razreenje nalaze u moi mostova. Da li se ta njihova mo temelji na simbolici povezivanja koja ih krasi ili moda na naslagama prolosti i uspomena na njima? ta su za Vas mostovi?

Z: Uvek se naem u neprilici kada treba da odgovaram na pi-tanja koja nalau da tumaim vlastita dela. Za razliku od mnogih mojih kolega pisaca koji ne samo da se ne libe da se upuste u razmatranje vlastitih knjiga nego i samo vrebaju priliku da razgo-vor to pre navedu na tu stranu, ja sam veoma ustruljiv u ovom pogledu. Sve to sam eleo da kaem romanom Pet dunavskih uda (odnosno, bilo kojim drugim svojim delom) sadrano je izmeu korica knjige. Moje naknadno pametovanje o onome to sam napisao samo bi znailo da je roman nepotpun, da ne moe samostalno da stoji bez moje dodatne podrke, da su mu da se slikovito izrazim neophodne take. A ko bi jo eleo da ita roman sa takama? Inae, motiv mosta prastar je kako u svetskoj tako i u srpskoj knjievnosti. Upravo slavimo pola veka otkako je najznamenitiji srpski most, onaj u Viegradu, dosegao do Nobel-ove nagrade. Evo mog skromnog priloga tom velikom jubileju. eleo bih jo da podsetim da ovo nije moj prvi roman u kome mostovi imaju stoerno mesto. Jedan most protagonista je romana upravo tog naslova, objavljenog 2006. Godinu dana kas-nije delu je pripala nagrada Isidora Sekuli.

FS: Iako to verovatno nije stvar svesne odluke, da li mislite da ete nakon devetnaest proznih dela iznedriti jo knjiga?

Z: Potpuno ste u pravu. To nikako nije niti moe biti svesna odluka. Takve odluke o buduim proznim poduhvatima donose se jedino u okvirima trivijalne knjievnosti. O tome da li u uopte jo neto napisati, odnosno ta bi to moglo da bude, odluuje moje nesvesno, pravo izvorite moje celokupne proze. A ono me nikako ne izvetava unapred o tome da li neto trenutno dozreva u njemu

FS: Jedan ste od retkih pisaca ovog podneblja, pa i bilo kog drugog, ije se delo ne moe lako smestiti unutar mea odreenog anra. Od Vae prve knjige etvrti krug i kriti-ka i itaoci slau se da je za opis Vae proze neuputno davati joj anrovske odrednice. Da li ste miljenja da e knjievnost uopte sve vie ii ka brisanju granica meu anrovima, kako se i u svim drugim umetnostima ve uveliko prave velike sinteze naizgled nespojivih elemenata?

Z: Veoma sam obazriv kada u knjievnosti treba da pribegnem pojmu anra. Posredi je jedan od takozvanih termina dokera koji se najee pogreno i nedosledno upotrebljavaju. U mom vokabularu anr ima smisla koristiti samo za trivijalnu knjievnost, a ja se smerno i ponizno nadam da moja proza ne pripada tom podruju. Sebe najradije vidim kao pisca bez ikakvog prefiksa naprosto prozaistu. Sve to bi dolo ispred toga bilo bi ili pogreno ili ograniavajue

FS: Sve knjige u vaem dosadanjem, obimnom opusu izuzet-no su kinematike i pitoreskne. Pred itaocem kao da se odvija izuzetan nadrealni film. Koliko vas je filmska umetnost nadah-njivala u stvaranju, da li ima odreenih sineasta i njihovih dela odgovornih za trenutak raanja neke klice nove ideje, rei, slike, atmosfere?

Z: Ne mislim da postoji neposredna korelacija izmeu mojih doivljaja sedme umetnosti i onoga to piem. Pre e biti da sam pisac u ijoj se stvaralakoj svesti potpuno samostalno grade veoma ive slike. No, kako tumaim svojim studentima na kursu kreativnog pisanja, postojanje ivih slika jeste nuan, ali nipoto i dovoljan uslov za nastanak uspelog knjievnog dela. Pred piscem je obaveza da te poetne ivopisne prizore transkoduje u rei koje bi u itaoevoj svesti trebalo da prizovu prvobitnu sliku nas-talu u svesti autora. to je ta slika podudarnija s originalom, to je i pisac vei majstor proze. Zanimljivo, ali ovaj istanan proces uglavnom se najbolje obavlja ako se autor ne razbacuje reima, ako ih tedljivo, obazrivo i umeno koristi

FS: Postoji jedna divna odlika vaih knjiga, a to je da se u sva-koj javlja odreena stvar, boja, miris ili aroma koja je stoer ili pokreta mree nadrealnih dogaaja ili dijaloga. U Vremens-kim darovima, to je depni asovnik kadar da premosti vreme; u Sedam dodira muzike, to je odreeni muziki podsticaj; u Amarkordu, to je seanje i pamenje u vie oblija; u Dvan-aest zbirki, to je ljubiasta boja; u Esherovim petljama, to je prepletenost ljudskih sudbina Oigledno, sasvim obine, sva-kodnevne stvari mogu biti temelj najneverovatnijih pria. Ko-liko je veliko otkrovenje za vas kao pisca predstavljalo saznanje da je i sama stvarnost, kako se to esto kae, udnija od proze?

Z: Ipak je obrnuto proza je udnovatija od stvarnosti. Bar onaj deo proze koji pripada fantastici. Priblino sedamde-set odsto svega to je napisano tokom pet hiljada godina, ot-kad je izumljena pismenost, pripada oblasti nemimetikog onoga, dakle, to se ne ograniava na odslikavanje stvar-

TALK

TALK

/BOO

K CLU

B

FRENZYSPARK17

nosti. Fantastika, odnosno nemimetika umetnost moda je najznaajnija tekovina svekolike civilizacije. Stvaranje onoga to nema uzora u stvarnosti

FS: Va roman mozaik Biblioteka osvojio je prestiu Svetsku nagradu za fantastiku (World Fantasy Award), Most je dobitnik nagrade Isidora Sekuli, a etvrti krug se okitio priznanjem Milo Crnjanski. Koliko su nagrade pod-strek za pisca?

Z: Teko da su podstrek. Gotovo nijedan pisac nije pisao bolje poto je dobio neku nagradu. Priznanja dolaze na kraju, kao neto to, dodue, godi pievoj sujeti, ali inae ne poveavaju niti smanjuju vrednost dela. Napisao bih to to sam napisao i da nisam dobio nagrade koje ste nabrojali. Isto tako, okolnost da moje druge knjige nisu dobile nikakvo priznanje nipoto ne znai da su stoga manje vredne.

FS: Vae prie Voz i Hotelska soba osnova su igranog filma Dva Purie orevia koji je na ekran preneo i priu Ispovedaonica. TV serija Sakuplja, snimljena prema cik-lusu Dvanaest zbirki, emitovana je na TV Studio B. Da li e u budunosti biti jo ekranizacija Vaih dela?

Z: Oekujete da budem vidovit, a ja sam poslovino neuspean u tom pogledu. U ovom trenutku izvesno je jedino da je proslav-ljeni reditelj Slobodan ijan otkupio prava na snimanje filma zas-novanog na mom romanu Skrivena kamera. No, to jo nipoto ne znai da e do ekranizacije uistinu i doi. Izgledi, zapravo, uopte nisu veliki. U SAD, recimo, od svakih hiljadu knjiga za koje se kupe prava do ekrana stigne jedva pet. Film je najskuplja od svih umetnosti

FS: Uivate veliki ugled u stranim zemljama, a mnoge vae knjige izuavaju se na univerzitetima u Severnoj Americi. Na knjievnim kursevima u Torontu i Bafalu, recimo, tumae se vai romani etvrti krug i Sedam dodira muzike zajedno sa delima velikana evropske i svetske knjievnosti. Jeste li imali prilike da prisustvujete nekim od tih predavanja i kakve su Vai utisci o temeljnosti kojom se pristupa tumaenju vaih roma-na?

Z: Kursevima nisam prisustvovao, ali mi je profesor Ralf Bo-gert, koji na Univerzitetu u Bafalu dri kurs Umetnike teme u prozi, poslao radove svojih doktoranata u kojima se razma-traju moje prie iz romana mozaika Sedam dodira muzike. Bio sam uistinu zadivljen pronicljivou i temeljitou analiza mladih izuavalaca.

FS: Jedan ste od najprevoenijih srpskih pisaca u svetu. Sam roman Pet dunavskih uda istovremeno je objavljen na srp-skom, engleskom, nemakom, maarskom i slovakom jezi-ku. Da li moete da ocenite koliko su Va jezik i pripovedanje zadrali osoben zvuk i na drugim jezicima i da li ste i sami imali prilike da uestvujete u prevoenju svojih dela kako biste obezbedili to vernije prevode?

Z: Uveliko me precenjujete. Da bi se postiglo to to ste zamis-lili, bio bi neophodan poliglota natprirodnih moi. Nemam ni najmanju predstavu o tome koliko su dobri (odnosno, loi) pre-vodi mojih dela na, recimo, japanski, korejski, turski, danski, fla-manski Mogu to jedino posredno da zakljuim, po reakcijama italaca. Ako su one povoljne, onda se, pretpostavljam, moe zakljuiti da su i prevodi valjani. Koliko znam, do sada nije bilo pritubi ni na jedan prevod neke moje knjige. to se tie jezika

TALK TALK/BOOK CLUB

nauka kao takva i dalje nadahnue i vera u bolje sutra?Z: Odavno sam prestao da prevodim, ali sam iza sebe ostavio

ne ba mali opus od sedamdeset prevedenih knjiga. (Koliko je uopte Srba koji su proitali ne preveli sedamdeset knjiga?) Napustio sam ovaj posao u vreme kada je poeo njegov najdublji sunovrat. Poslednje o emu mare novokomponovani izdavai jeste kvalitet prevoda. Danas se tim dinim poslom bave ug-lavnom polupismeni diletanti koji dobijaju besramno niske hon-orare za besramno rav posao. Prosean kvalitet prevedenih dela u nae vreme ne moe se ni uporediti s onim iz pedesetih i ezdesetih godina prolog veka. to se nauke tie, trudio sam se u svoje vreme da prevodim ili objavljujem znaajna dela iz ove oblasti. Nadam se da je to ostavilo nekakvog traga

FS: Tokom poslednja etiri meseca dali ste profesoru Majklu Morisonu s Univerziteta u Oklahomi svoj do sada najobimniji intervju. Posredi je jedan od delova temata o Vaem pisanju koji e se pojaviti u novembarskom broju uglednog i referent-nog amerikog asopisa visoku knjievnost World Literature Today. Profesor Morison napisao je i iscrpnu studiju o Vaem proznom opusu, kao i prikaze vae poslednje dve knjige, a tu

je i iscrpna bibliografija. Da li e ovaj i z u z e t a n temat, kojim moe da se podii tek malo pisaca na svetu, biti dostupan i kod nas?

Z: Nee, razume se. Koga to ovde zanima? Po-nudio sam, r e c i m o , Politici da neto objavi od toga, ali tamo su mi otvoreno ka-zali da ih ne zamajavam. To je ipak oz-biljan dnevni

list, ne bave se oni takvim trivijalnostima kao to je World Lit-erature Today. Nije ovo nipoto prvi put da upravo Politika postupa tako prema meni. Ali strpljenja. Na kraju sve doe na svoje mesto

FS: Ve nekoliko godina radite i kao profesor kreativnog pisanja na Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Da li vam je rad sa mladim ljudima, buduim piscima, ukazao na neku novu perspektivu u knjievnosti ili u ivotu uopte, barem ko-liko je njima rad sa Vama?

Z: Veoma je izazovno raditi s mladim, buduim prozaistima. Mislim da imam emu da ih nauim, a i samome mi koristi iskust-vo koje stiem kroz kreativno pisanje

FRENZYSPARK 18

Amy rest in peace

Intervju vodio: Andrej Vidovi

kojima vladam, tu rado proitam prevod pre nego to ode u tampu. Trenutno, recimo, itam italijanski prevod knjige Se-dam dodira muzike i tu i tamo doteram neku finesu

FS: Posebno humanistiko svojstvo vaih pria jeste to to vrlo esto predstavljaju oma nekoj od umetnosti. Da li Vas boli nepravedno marginalna uloga koju umetnost ima u dananjem svetu i vidite li njenu novu renesansu u budunosti?

Z: U svekolikoj istoriji civilizacije, umetnost nikada nije bila u povoljnijem poloaju nego danas. Nikada se ovoliko nije stvaralo na svim umetnikim poljima niti su umetnika dela pobuivala toliko zanimanje. Privid da nije tako i da je umetnost ugroena nastaje zbog agresivnosti popularne kulture i kia. No, ako se ukloni ovaj runi nanos koji je posledica visoke komercijalizacije svih vidova civilizacije, pod njim se ukazuje bogatstvo trajnih umetnikih vrednosti. Uporedite to s bilo kojim ranijim razdo-bljem i lako ete se uveriti u izuzetnost razdoblja u kome imamo povlasticu da ivimo.

FS: Kroz vaa dela neretko se javlja pogled oima italaca. Ljubitelji loe knjievnosti ili oni koji n e m a j u naviku da uopte itaju, s u o a v a j u se sa svojim gresima, ali i dobijaju priliku da se iskupe. Mis-lite li da je nedostatak italake kul-ture poguban za razvoj linosti i oveanstva i da li su se prilike u tom smislu zaista pogorale?

Z: I ovo moe izgle-dati paradok-salno, ali nikada se nije vie italo nego danas. Naravno, nesravn-jivo je vei broj onih koji ne samo to ne itaju nego se i die neitanjem. Ne treba, meutim, oajavati zbog toga. Svako ima pravo, a mnogi i priliku, da strae svoj ivot onako kako im se ushte. iveti u dvadeset prvom veku, a ne proitati obilje remek-dela svetske knjievnosti koje se jeftino nudi ravno je duhovnom samoubistvu. Ali u prirodi je stvari da ova jednostavna istina stie do srazmerno malog broja ljudi. Sreom, na ovoj planeti ima nas preko est milijardi, tako da je i mali postotak od tog ogromnog broja takoe veliki broj

FS: Osim na stvaralakom polju, aktivni ste kao i prevodilac, ali i privrenik sveta nauke. Nedavno ste napisali predgovor za sjajnu knjigu Milana M. irkovia Artefakt za svemirsko puto-vanje. Smatrate li da ste tada bili uesnik u neemu jedinst-venom to e tek imati irokog globalnog odjeka i da li je za Vas

TALK

TALK

/BOO

K CLU

B

19 FRENZYSPARK

Kada teina sveta postane prevelika, svako ima svoj nain kojim se bori protiv toga. Utoite u umetnosti nije, naalost, est vid borbe, iako je do dana dananjeg to ovekov najuspeniji izum za suoavanje sa svekolikom stvarnou. uvar, serijski ubi-ca, kompozitor, beskunici, aptaica, prostitutka, redovnica, pa ak i jedan ptiar, izmeu ostalih, u sledu dogaaja na rubu te-atra apsurda dokuuju levijatansku mo koju umetnost nudi u trenucima kada se ini da sve visi o koncu. Pet dunavskih uda jeste, stoga, magijski splet sudbina dotaknutih najboanskijom ljudskom delatnou, u pet gradova na isto toliko kulturno raznolikih podneblja potvrda da su ljudske radosti i patnje odve opte i sline da bi im naudile vetaki nametnute barijere i granice.

Uporite na koje uvek moete raunati u ivkovievim delima jeste izbruen, sveden, pitak i jednostavan jezik. Uz to, tu su duboko proimanje stvarnog i nadrealnog u njegovim delima, go-tovo nevidljiva prelazna linija izmeu trenutka kada svakidanje prerasta u nemogue, kao i razrastanje fabule na nove tokove nalik vrlo opipljivom snu. Poput jedva vidljive naznake obrisa na dalekom obzorju, celina svake od pria postepeno se razotkriva, tvorei potpuno novu kulisu za vrhunac svakog od pet vrsnih svetova ove knjige, meusobno razliitih ali ipak dopunjujuih.

Svaka od pria-uda ima svojevrsni atmosferski i motivacijski oslonac u prvoj, to je gotovo detektivski sie u slubi umetnos-ti. Drugi most stecite je razliito optereenih likova u potrazi za iskupljenjem u vrlo linovskom ambijentuTrei, pribeite onih kojima je preostala samo tenja ka duhovnom uznesenju. etvrti je groblje uspomena i zloslutnog obeanja utehe, a peti, nama traumatski blizak, put je ka izbavljenju pod teretom velike blizine smrti. Sam Dunav, kao poprite fantastinog, u svoj svo-joj veliini i znaaju ne zauzima previe mesta u svesti italaca, jer to nije ni neophodno poput vazduha koji diemo, reka je neminovnost koja se podrazumeva i ba u tome i jeste arolija nenametljivog prisustva najveeg evropskog vodenog toka kao pozadinskog junaka ovog romana. Estetski utisak romana izvrs-no je saobraan psiholokom, i obrnuto koliko god je voen pievim nesvesnim, toliko i itaoeva imaginacija uestvuje u doaravanju velianstveno nepredvidivih vinjeta, ak i pre nego to postane svestan maglovite staze kojom se uputio.

Valja pomenuti i da slikovitosti ovog romana veoma uspeno doprinosi kvalitetan likovni izgled knjige. Grafiki uvod u svako udo izuzetno je zanimljivo reen slojevima preklapajuih slika na pausu.

Svako tumaenje proznog dela neizvestan je poduhvat, upra-

vo zato to je ono nesvodivo po svojoj prirodi. Lepoti, zapravo, nije potrebno nikakvo tumaenje. Stoga ovaj prikaz treba shva-titi kao odu jedinstvenoj, raskonoj vrsti knjievnosti u okeanu banalnog u istom smislu u kome je ceo ivkoviev opus verna oda mati, nesvesnom i lepom.

Bibliografija:etvrti krug (1993)Vremenski darovi (1997)Pisac (1998)Knjiga (1999)Nemogui susreti (2000)Sedam dodira muzike (2001)Biblioteka (2002)Koraci kroz maglu (2003)Skrivena kamera (2003)Vagon (2004)etiri prie do kraja (2004)Dvanaest zbirki i ajdinica (2005)Most (2006)itateljka (2006)Amarkord (2007)Poslednja knjiga (2007)Esherove petlje (2008)Pisac u najam (2009)Pet dunavskih uda (2011)

www.zoranzivkovic.com

BOOK CLUB

Svako tumaenje proznog dela neizvestan je poduhvat, upravo zato to je ono nesvodivo po svojoj prirodi.

Autor: Andrej Vidovi

20FRENZYSPARK

SPAR

K PER

SONA

/MUS

IC LO

OP

FRENZYSPARK21

Kada biste presluavali hitove Scorpions-a i Europe ili setove Paul Van Dyk-a i Fedde Le Grand-a, ne biste pomislili da verno imitiraju ni Kiss ni DJ Shadow-a ( i to pod uslovom da uopte znate da nisu svi sa amerikog podneblja, koje je iznedrilo i rok i disk dokeje) ve samo da odlino prezentuju svoj talenat. Up-ravo zato krajnje nefer deluje injenica da cela planeta gleda sa (nedoreenom) podcenom, ili bar rezervom, belce koji se bave soulom, fankom i regeom. Danas su to anrovi koje puno pravo da izvode i dalje imaju samo Afroamerikanci (podsetite me na to kad budem pisala neto o rasnoj diskriminaciji iz drugog plana) ali u jednom trenutku e i taj jaz neminovno izbledeti. Da je tako neto mogue dokazala je Amy Winehouse, ali kako ona ne bi os-tala izuzetak koji potvruje nepisano pravilo, svetskoj sceni neo-phodno je jo glasova kojima ne odolevaju ni granice ni norme. Sreom, i svetska scena i roditelji jedne belgijske devojice imali su istu ideju neophodnog.

Ona izgleda kao balerina, balerina je elela da bude, i do svoje 12 godine je tako i igrala. A onda je dovoljno odrasla da pone sa preispitivanjem i traenjem sebe, i bila i vie nego dovoljno talentovana da svoje misli i strahove pretoi u muziku. Preko ne-delje je ila u kolu, vikendima svirala u lokalnim klubovima, a svoje melodije kaila na svoj majspejs profil, bez i najmanje ideje i namere da e joj to doneti svetsku slavu. A hoe. You just wait and see.

Sanne Putseys (kako je pravo ime ove udesne rege devojice) je sa 15 godina poela da svira akustinu gitaru, da bi samo dve godine kasnije nastupila na takmienju Open Mic-avond u svom rodnom gradu (Leuven, Belgija) gde nije promakla ulu sluha organizatora i pevaa Milow, koji joj je ponudio da nastupa sa njim. Ubrzo je stigla i do Amsterdama i Pariza (gde su sada njene svirke unapred rasprodate), poto je nastupala na skoro svim belgijskim muzikim festivalima, kao i nacionalnoj televiziji. 2008. izdala je EP sa 6 pesama, od kojih se pet 2010. nalo i na njenom albumu Black Part Love. Radi se o meavini soul-a, hip hop-a, electro rock-a, dubstep-a i ragga a skoro sve pesme go-vore o prihvatanju sopstvene linosti, poevi od naih tamnih strana. Sue je elela da ostane dosledna sebi i svemu onome na emu je radila pre nego to je Cee-Lo Green pitao da duet sa njom (Please) stavi na svoj predstojei album, Meshell Ndegeo-cello producirala njenu pesmu Mommy, a Prince zatraio da ot-vori jedan njegov koncert u Belgiji, pa se, i pored novog izdanja usled osetno bolje produkcije, u svim pesmama i dalje jasno uje njena gitara i fenomelna interpretacija. Ona peva o ranjivosti i oslobaanju, i to bi se podjednako jasno ulo ak i kad bi pevala na svahiliju. Porede je sa Lily Allen, Janelle Monae i Norah Jones, a mene lino neodoljivo podsea na I Blame Coco i Nneka (koja joj je i uzor, pored Lauryn Hill, Erykah Badu, Damian Marley i jo nekih) a ono to mi je moda najjaa impresija jeste nedvosmis-lena samouverenost kojom njen vokal odie.

Sela Sue studira psihologiju za koju kae da je dodatno usmer-ava kako da muzikom izrazi ono to osea, ime je definitivno skinula veo sa misterije ko joj to pomae, budui da prilino neverovatno zvui za nekoga ko ima samo 20 godina i apsolutno nikakvih prethodnih veza sa muzikom.

Trenutno je na turneji po maltene svim veim evropskim grado-vima, a gde e biti za jo par godina kada dodatno sazri i usavri sve ono ime trenutno raspolae, ne mogu ak ni da zamislim, ali sam sigurna da bi joj Jamajani organizovali lep odbor za doek.

FILM CORNER

Ona izgleda kao balerina, balerina je elela da bude, i do svoje 12 godine je tako i igrala. A onda je dovoljno odrasla da pone sa preispitivanjem i traenjem sebe, i bila i vie nego dovoljno talentovana da svoje misli i strahove pretoi u muziku.

Autor: Beksi Lejdi

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

FRENZYSPARK 22

Premijera 07.10.2011 ameriki bioskopi

Glavne uloge: George Clooney, Ryan Gosling, Evan Rachel Wood, Marisa Tomei, Paul Giamatti, Philip Seymour Hoffman, Max Minghella, Jeffrey Wright, Talia Akiva, Ewan Bourne, Hayley Madison

Reija: George Clooney

Scenaristi: George Clooney, Grant Heslov, Beau Willimon

George Clooney je poznat kao glumac koji ima aspiracije ka socijalnom angaovanju pa ne treba da udi da je njegov novi film The Ides of March adaptacija vie nagraivane predstave Beau Willmona Farragut North koja ulazi iza kulisa u politike igre prilikom preliminarne predizborne trke u Ajovi.

Kao i u sluaju sa njegovim prethodnim reiserskim poduhvatom Good night and good luck Clooney se pojavljuje istovremeno u ulozi reisera i u jednoj od glavnih uloga, ulozi guvernera Morrisa. Meutim, glavni lik ovog filma je njegov portparol koga glumi Ryan Gosling, trenutno ovek koji je 100 postotni izbor kad govorimo o nominacijama za Oskara a na vama je da izaberete film Driver ili Ides of March. Kako to biva sa Clooneyevim filmovima, film ima izuzetnu sporednu ekipu, uvek brilijantni Paul Giamatti, moda najbolji glumac dananjice Philip Seymour Hoffman, kao i priznati glumci poput Jeffrey Wrighta, Marise Tomei, Evan Rachel Wood i Maxa Minghelle.

Kao to je malopre reeno, u centru prie je predizborna kampanja tj. predsednika trka demokratskog kandidata u Ajovi, a mi pratimo mladog portparola koji se iznenada nae usred prljave politike borbe (zar postoji ista?) u kojoj ne postoje pravila i norme ponaanja. ta mislite da li bi ovakav film koji govori o nepotenju politiara mogao biti zabranjen pred nae izbore Ali poto ipak priamo o korumpiranoj Americi ta opasnost ne postojikad bi oni samo ugledali na nae politike primerke gde bi im kraj bio.

Analiza: Realno gledano ovaj film e se skoro sigurno nai na listama nominovanih za Oskare. George Clooney se odlino snalazi na teritoriji politikih trilera (mogu da tvrdim da je bolji reiser nego glumac, kao i Clint Eastwood uostalom) a na ovom filmu radila je skoro ista ekipa koja je napravila nagraivani Good Night and Good Luck. Inae, predstava Farragut North inspirisana je kampanjom demokratskog kandidata Howarda Deana iz 2004 godine.

Interesantno je da je Studio Sony eleo zadrati originalno ime predstave, ali Clooney je insistirao na pojmu koji oznaava dan smrti Julija Cezara. Sonyeva ideja imala je smisla u veim gradovima Amerike gde je ova predstava poznata ali van tih uskih krugova naslov filma Farragut North bi vie podseao na neke polarne medvede i ekoloku dramu smetenu na severni pol.

Clooney je jedna od najpopularnijih linosti u Hollywoodu i svaki njegov korak/film bie propraen sa dunom panjom. Pozitivne kritike u Kanu sigurno ne mogu da odmognu. Ubacite ovaj film na vau to do listu pa kad se pojavi pravac bioskop/divx/ dvd.

Kao i u sluaju sa njegovim prethodnim reiserskim poduhvatom Good night and good luck Clooney se pojavljuje is-tovremeno u ulozi reisera i u jednoj od glavnih uloga, ulozi guvernera Morrisa. Meutim, glavni lik ovog filma je njegov portparol koga glumi Ryan Gosling, tre-nutno ovek koji je 100 postotni izbor kad govorimo o nominacijama za Oskara.

Autor: Slobodan Vukovi

FILM

CORN

ER

FRENZYSPARK23

FILM CORNER

FRENZYSPARK 24

Frenzy Spark: When did you start your web design work?

Cline Lippmann: I discovered Photoshop in 2001 thanks to a series of courses on Digital Graphic Design, which I took in high-school in a curriculum specialized in Art. I merely learnt the ba-sics, but it made me want to know more. From there on, I start-ed learning by myself, doing only small photo-manipulations for friends at first. For me, my first true artistic creations date from 2004 (even if my skills were not very developed then).

FS: Does it leave you enough time for working on things that give you more freedom and space for creativity?

CL: Overall, I am a perfectionist. Therefore, I spend a lot of time on every tiny detail of a creation, even the less important ones. I simply cannot help it. On the other hand, when I am working in my company as a webdesigner, I have to be productive and consequently go straight to the point.

FS: How does your working day look like?

CL: At work, I start my day with a good tea cup, I put my ear-phones on to play music, and I wait for the Products Managers to send me briefs for banners and such. When I work on a per-sonal creation, I like to listen to music too in order to get inspira-tion and work in a laid-back sort of atmosphere.

FS: You are a designer, but also a creative artist. Where do you find your inspiration?

CL: Music is my primary source of inspiration. I like to re-in-terpret and create from what I listen to. Movies, Literature and Digital Art also contribute to make my imagination grow. What is important is the observation of the world around us. Every minute detail can trigger ideas for a creation.

TALK

TALK

/IN EN

GLISH

PLEA

SE

Have you ever had a chance to dream those beautiful, sureal places, equal to fairy tales and science fiction stories, mixed with lots of interesting characters? And you suddenly woke up, feeling sorry for not staying there enough to remember it and keep it in your mind. She is not a dreamcatcher, but yet she can capture a dreamlike imagery, combining photos and graphic art, Cline Lippmann creates fascinating pictures, only a dream away from us.

Find out more: Cline Lippmanns portfolio

FRENZYSPARK25

TALK TALK/IN ENGLISH PLEASE

26FRENZYSPARK

TALK

TALK

/IN EN

GLISH

PLEA

SE

FS: Can you name some of your favorite artists/illustrators/photographers?

CL: I love the work of Andrzej Dragan. By making wrinkles and skin marks stand out, he gives a wonderful dramatic feel to his photographs. I also like the work of Michelle Monique, a young female photographer and photo-manipulator of great talent! As for illustration, I keep falling for the work of Benjamin Lacombe and Arthur de Pins.

FS: How important is to have a role model, or you think that everyone should follow its own way?

Interview by: Sneana Dekuli

CL: I think that all of us artists have a role model who inspired us and made us eager to create. Our imagination develops by getting inspiration from the ideas of others (without merely copying them), we mix up everything we see and this is how ones own style comes to be. This is also how we make progresses.

FS: Photo Manipulation is a main technique in your work. Why?

CL: Because I love this technique. Even if I can draw a little, Photo Manip-ulation allows me to cre-ate scenes which I could never pull out of a pencil. Still, I like to add hair or highlights with my graphic tablet.

FS: Do you always have a vision of final work or youre being spontanious in the proces?

CL: No, at first I never have a precise scheme in mind, but rather a general theme born of the stock photographs I have access to. My pieces evolve as the creative work unfolds. I also like to try things, I tell myself Why not put this here? No, it wont do. And why not that? Yes, it fits!.

FS: Are you working on a new project currenty?

CL: No, for the time be-ing, I would rather con-centrate on my new job as

a webdesigner. But later, I would like to do tutorials again for magazines.

FS: Do you have any specific goal, what is your greatest ambi-tion?

CL: From the point of view of my extra-professional activities, I would love to create book and CD covers. Concerning my day-job, I am already quite content to be able to do work that I like. Yet I would love one day to become a Graphic Designer in an advertisement company and work on posters.

FRENZYSPARK27

TALK TALK/IN ENGLISH PLEASE

FRENZYSPARK 28

SCI-W

ARS

Nastavljajui priu iz prolog broja, osvremo se ka uenjakim trvenjima za nijansu drugaije prirode, ak i meusobno gledano - utoliko pre to su ulozi za vanvremensku slavu i lovorike podjednako veliki i na potpuno razliitim poljima. Ovi istorijski iseci, kao dramaturkom vizijom reirani obzirom na povremenu dozu spletkarenja i patetike, predstavljaju i vredan, autentian dokument koji svedoi o veliini uloenih napora i spremnosti da se oni odbrane i, konano, ovenaju zasluenom rekognicijom. Problem nastaje kada direktna konkurencija smatra da joj pripadaju iste poasti.

Feljton: Rivaliteti u nauci

FRENZYSPARK29

Runda 3: Newton vs Leibniz Ostrvo Gordog Albiona i kontinentalni deo Evrope su oduvek imali svoje sporove, nesporazume i drugaije pristupe stvarima - od filozofskih kola (empiriara i racionalista), preko metrikih sistema do suprotnih kulturolokih poimanja. Jednu vrlo snanu i apsolutno neponovljivu simboliku ovom tihom ratu dala su dva uma bez premca u svojoj genijalnosti i kapacitetu sveobuhvatanja - Isak Njutn (Isaac Newton) iz Linkolnira, fiziar, matematiar, alhemiar, okultista, moda najuticajniji naunik u istoriji sveta i Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz), lajpciki filozof i matematiar. Premda vam XVII vek moe delovati kao pare prostor-vremena nepogodno za sukobljavanje na duge distance, iz prostog logistikog problema spore komunikacije, doivotni rat ovih polihistora bio je nita manje intenzivan od modernih, potpomognutih ureajima brzog optenja. A do njega je dolo usled gotovo istovremenog otkria do kojeg su doli nezavisno jedan od drugog, a koje e postati jedna od bazinih alatki vie matematike - infinitezimalnog rauna (calculus). Naravno, to otkrie nije bila trenutna epifanija - kao i veina drugih proboja, i ovaj je bio kulminacija vekovnih napora. Primarna tema debate ko je bio prvi iskrsnula je 1699. godine a svoj vrhunac dosegla 1711. Smatra se da je Lajbnic svoj kalkulus otkrio u Parizu izmeu 1673. i 1676. godine i odmah mu je bilo jasno da je na domak neega velikog. 1684 godine objavio je svoj prvi diferencijalni kalkulus koji se razlikovao od Njutnovog utoliko to je svojom strukturom bio orijentisan na beskonano i apstraktno, dok je Englez otiao dalje u eksploraciji primene infinitezimalnog rauna na konkretno stvarnost. Njutn svoje nalaze nije publikovao do 1687. godine, iako je na vlastitom obliku kalkulusa, koji je zvao methods of fluxions and fluents poeo da radi jo sa 23 godine, nakon to je prouavao rad matematiara Barouza i Volisa. Iako dolazi potvruju da je ba Njutn prvi etablirao metdo zvan theory of fluxions kao i da je pvi istraio primene integracije i diferencijacije, ipak je tokom odreenog broja godina Lajbnicu odavana pota za sva ova otkria. Naravno, ubrzo su usledile i optube za plagijarizam usmerene u pravcu nemakog velikana. Poznato je da su Njutn i Lajbnic, pre cele ove zabune, godinama vrili prijateljsku i strunu prepisku koja se ticala mahoh matematikih problema. U jednom od tih pisama, Njutn je prvi put opisao neke od formula i koncepata infinitezimalnog rauna (binominalne teoreme, tangente i drugo). Kasnije izuavanje Lajbnicovih neobjavljenih manuskripta dokazalo je da je Lajbnic, uprkos korespondenciji sa Njutnom, ve samo doao do svojih zakljuaka o kalkulusu. Preovlajue miljenje tokom sledeeg, XVIII veka bilo je nepovoljno za Lajbnicovo naslee - smatrao se obeaenim navodnom kraom intelektualne svojine. Danas, ipak, usled rastueg broja dokaza, Lajbnicu je vraena ast. Neki autori vele da je razlika u metodama koje su ova dvojica razvili tolika da je svaka svaa oko toga potpuni nonsens, a drugi da, iako je Njutn bio taj koji je prvi infinitezimalni kalkulus pretvorio u ekstenzivan algoritam, Lajbnicu pripada slava za integralni kalkulus.

Runda 4: Tesla vs Edison arobnjak iz Menlo Parka, Tomas Alva Edison, kova je one poznate mudrolije o uspehu koji se sastoji od 1% inspiracije i 99% znoja. Iako se tome nema ta prigovoriti, njemu ima, jer je tu koliinu znoja po pravilu luio neko drugi u njegovo ime. U sluaju otkria sijalice, na primer, jedan posebno posveeni asistent je testirao preko 1000 vlaknastih materijala dok nije pronaen onaj pravi, koji funkcionie - Edison je prosto obezbedio sredstva, inicirao projekte i skupljao poasti. Ne preterano obrazovan i svakako ne genijalac, njegov enorman broj patenata izvire iz iste metode: pucaj naveliko i nadaj se da e makar jednom pogoditi u metu. Manjak naune otroumnosti nadoknaivao je vrlo amerikim snanim instinktom za dobar biznis. Jedan takav instinkt naloio mu je da uposli udesnog mladog vizionara iz zabiti u i tada vrlo opskurnoj istonoj Evropi. Nikola Tesla je bio suta suprotnost Edisonu u smislu obrazovanja i naina na koji je njegov um radio. Izuzetnog strunog obrazovanja, nadaren za fiziku i matematiku, postao je najvei elektronski inenjer zasluan za veliku veinu ureaja koji operiu na struju koje danas koristimo. Prosto, kao to bismo ve svi morali znati, na naunik je bio ovek decenijama ispred svoje epohe i jedna genijalna enigma. Toliko genijalna da Edison to nije mogao ni da nasluti. Edison je zatraio od Tesle da naini stabilniji sistem jednosmerne struje (DC) to bi nagradio basnoslovnom svotom od 50.000 dolara (danas je to jednako vrednosti nekoliko miliona dolara). Tesla je prihvatio izazov kome je bio dorastao i ubrzo ispunio elju svog poslodavca, utedevi mu tako na stotine hiljada dolara (jedan Teslin generator je bio dovoljan za snabdevanje itavog jednog grada, naspram Edisonovih koji su u tom pogledu bili krajnje neefikasni). A onda se desio krah: kada mu je Tesla zatraio isplaenje obeane sume, Edison se gromoglasno nasmejao i rekao da oigledno ne razume ameriki humor. Opravdano besan nakon to mu je, kao kompromis, Edison ponudio poveanje plate u iznosu od 10 dolara nedeljno, Tesla daje otkaz. Ono to je raestilo Edisona bilo je to to je sa sobom povukao i neke bogate investitore i partnere, poput Dorda Vestinghausa, obeanjem potpuno novog tipa elektriciteta - naizmenine struje (AC). Osnivanjem firme Tesla Electric Light & Manufacturing, on osvaruje i ovu zamisao koja je rezultovala mnogo snanijom i efikasnijom tehnologijom od Edisonove, ali i - daleko jeftinijom (to je tip struje koji svi koristimo u obinim kunim utinicama). Naravno, tako neto je bila ogromna pretnja Edisonovom bogatstvu, na ta je on itekako reagovao.

Raspolaui ogromnim uticajem nad amerikim medijima, posrnuli arobnjak je poeo da ga koristi. Javno je blatio Teslina otkria nazivajui ih nepouzdanim i opasnim po ivot, ak organizujui i iscenirane egzekucije ivotinja Teslinom novom strujom. Posebno uznemiruju nus-proizvod njegove sujetne srdbe bila je konstrukcija prve elektrine stolice kojom je hteo da stvori nepovoljnu simboliku oko Teslinih dostignua. Meutim, Tesla je uzvratio udarac i to tamo gde najvie boli.

SCI-WARS

30FRENZYSPARK

SCI-W

ARS

1893. ubedio je vlasti da bi njegova tehnologija bila najisplativija na najveem predstojeem elektrinom projektu u istoriji - Nijagarinim vodopadima kao prenosnom medijumu. Iste godine je, Edisonu ispred nosa, potpisao ugovor sa organizatorima Svetske izlobe u ikagu koji je te godine bio osmiljen za dostignua u elektronici. Tokom est meseci trajanja izlobe, gotovo polovina celokupne populacije SAD tog vremena je prisustvovala, to je Tesla iskoristio na najbolji mogui nain. Zapanjio je mase fluorescentnim sijalicama (prvim prototipima neonskog svetla), trikom u kojem je palio red sijalica svojim prstima (zamislite samo okiranost auditorijuma koji upravo gleda oveka koji dodiruje sijalice nepovezane ni sa kakvim izvorom struje i ini da one svetle) i konano dokazao bezbednost naizmenine struje ispaljujui ljubiaste i plave svetlosne kugle iz svojih prstiju (naravno, svaki od trikova postigao je njegovim neizmernim vizionarstvom na potpuno legitiman nain, objanjavajui principe obrnutog magnetnog polja i indukcionih sistema). Tokom sledeih godina, Teslina naizmenina struja je postala standard a njegovo ime se slavi pre Edisonovog, kao vizionara, davinijevskog uma uenika koji je nadmaio svog uitelja.

Runda 5: Watson/Crick vs Franklin/Wilkins Moda najvea intelektualna epopeja XX veka bila je potraga za hemijskim i biolokim receptom za ive organizme, gradivnim opekama oveka i ivotinja. Sve genetske instrukcije za razvie, rast, razmnoavanje i odravanje svih organizama sadrani su u najposebnijem molekulu u univerzumu - dezoksiribonukleniskoj kiselini (DNK). Malo je poznato da ju je prvi izolovao vajcarac Fridrih Mier 1869. i nazvao je nuklein, usled toga to se nalazi u nukleusu (jezgru) elije. 1927. godine, Nikolaj Koltsov postulirao je da bi nasleene odlike mogle biti nasleivane u velikom, hereditarnom molekulu to je 1943. dokazao Osvald Ejveri. Bili su to, uopteno, prvi nacrti kljua za deifrovanje nae biologije. Bilo je jo neophodno samo prokljuviti strukturu molekula ivota i nain na koji radi. Linus Pauling je 1948. otkrio da mnogi proteini (makromolekul ukljuen u sve bioloke funkcije) formiraju alfa-heliks, spiralu nalik na oprugu. Ranih 1950., trka za odgonetanje forme DNK

31 FRENZYSPARK

je otpoela - Paulingov rad je Univerzitetu u Kembridu opinio amerikog vunderkinda Dejmsa Votsona i njegovog neto starijeg mentora Frensisa Krika. Istovremeno, na Kings koledu u Londonu, u isti poduhvat su se upustili Moris Vilkins, najstariji lan ovog etverca i Rozalind Frenklin, biofiziarka i jedna od najznaajnijih dama u naunoj povesti. Londonski duo je imao eksperimentalni pristup problemu, koristei mahom snimke kristalografske rentgenske snimke molekula, dok su Votson i Krik pokuavali da stvore fizike modele DNK.

1951. godine, Votson je prisustvovao predavanju Frenklinove koji se ticao njenog dotadanjeg rada. Votson se u Kembrid vratio sa vrlo maglovitim seanjem o onome to je uo jer je, bio pod prilino ambivalentnim ali nesumnjivo opinjenim utiskom o ovoj eni (priznavao je da ga je nervirala njena namerna lienost seksepila i enstvenosti). Kada su dve nedelje kasnije Votson i Krik obznanili da su kompletirali model, i sama Frenklinova je bila prisutna da se u to uveri i - naglas se nasmejala. Njihov model trostrukog heliksa (koji je nato kasnije predloio i Pauling) je bio veliki neuspeh. ef njihove katedre im je nakon toga naloio da prekinu sa svakim daljim istraivanjem. Iako su predstavljali neformalni duo, ni Vilkinsu i Frenklinovoj nisu cvetale rue. Njihove uestale svae dovele su do toga Autor: Andrej Vidovi

SCI-WARS

da je svako od njih, zapravo, radio za sebe. U jednom navratu, Rozalind je ustanovila da je vlaan oblik DNK (onaj izloen veoj vlazi u laboratorijskim uslovima) imao sve karakteristike heliksa. Ovaj nalaz nije htela da objavi sve dok ne prikupi dovoljan broj validnih dokaza za to. Previdela je da je njen sukob sa Vilkonsom bio odluuju - upravo ta okolnost donee istorijski uspeh do tada stagnirajuem timu sa Kembrida. Svoje frustracije Frenklinovom, Vilkins je odluio da zadovolji na najpakosniji nain: svom inae starom prijatelju Kriku tajno je prenosio sve informacije i nalaze do kojih je Rozalind dolazila u svojoj laboratoriji. Prilikom jedne Votsonove posete Londonu, kada se i konfrontirao sa Frenklinovom do mere da se u holovima institucije odigravala prava scena, Vilkins je odveo Votsona na stranu i pokazao mu najnoviji i najbolji rentengski snimak DNK koji je Rozalind nainila. Doivevi epifaniju, Votson i Krik konceptualizuju model molekula od dva lanca nukleotida. Ovo je bilo dodatno poduprto otkriem biohemiara Ervina argofa nekoliko godina ranije da, iako razliiti organizmi imaju razliite koliine DNK, kvantitet nukleinske baze adenin uvek ostaje isti kvantitetu timina, a isto vai i za par gunain-citozin. Uz pomo te informacije, Votson je uspeo da dokui pravila uparivanja baza koje su se meusobno preklapale u sredini dvostrukog heliksa tako da udaljenost lanaca bude konstantna. Ovo je bio najvei prodor u razumevanju kako se genetski materijal prenosi sa generacije na generaciju. Nova struktura se savreno podudarala sa eksperimentalnim podacima i otkrie strukture DNK je momentalno postalo najvee biololo otkrie veka. 1962. godine, Votson, Krik i Vilkins osvojili su Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu. Zlosrena Rozalind Frenklin, koja je nesumnjivo dala najvei doprinos ovom otkrovenju i koja je bila najblia rastumaenju strukture DNK, umrla je od radijacije usled prevelikog izlaganja x-zracima tokom eksperimenata. Nobelove nagrade se ne dodeljuju posthumno. Nainjena napravda, a zatim i breme smrtnosti, makar malo danas biva ispravljana, gde god je mogue, podseanjem na njen ogroman doprinos i apsolutnu moralnu pobedu - ukoliko se ovakav ishod moe uopte zvati makar jalovom utehom.

32FRENZYSPARK

MUSIC

LOOP

Ovaj multitalentovan zadranin biva privuen muzikim magne-tom jo u 3. razredu osnovne kada upisuje muziku kolu, gde ui sviranje klarineta. Vremenom mu i gitara postaje sve vea opsesija, te nastoji svoje svirako umee dovesti do perfekcije.

Uporedo sa ovim usavravanjem, on u muzikoj koli pohaa i solo pevanje, a slobodno vreme provodi u intenzivnom pisanju i komponovanju pesama. Zavrio je srednju kolu za medijski diza-jn, gde se u njemu budi ljubav prema fotografiji i videu koji danas predstavljaju njegove ozbiljne hobije. Stoga nas ne treba zbuniti injenica da je sam reirao spotove za par svojih pesama.

U njegovoj muzikoj kui, za sada borave sledei singlovi: Sunce, izala 2010. godine, sa kojom je uestvovao na hrvatskom izboru za pesmu Evrovizije, zatim Srea, za iji spot reiju pot-pisuju upravo Filip i njegov kolega Miro Tomi.

I naposletku Lijepa, trei slubeni singl s nadolazeeg albuma prvenca. U pesmi se govori o mukarcu nesreno zaljubljenom u devojku koja za to ni ne zna. I za ovaj spot se Filip uhvatio reije i ponovo potvrdio svoj neosporni talenat. Uivajte!

Priredila: Jelena Miti

Izvor: Provera Mikrofona

FRENZYSPARK33

MUSIC LOOP

Filip Dizdar - Srea

Filip Dizdar - Lijepa

FRENZYSPARK

Melancholia je najnoviji film Larsa von Triera, ali pre detaljnije analize tog filma sledi korak unazad i podseanje na jednu zanimljivu filmografiju...

Podela na trilogije, od kojih neke nisu ni dovrene, obuhvata tek jedan aspekt von Trierovih filmova, fokusirajui se pre svega na tematiku. Tako imamo evropsku trilogiju (The Element of Crime, Epidemic, Europa), trilogiju zlatnog srca (Breaking the Waves, Idiots, Dancer in the Dark) na koju se (tematski) direktno nadovezuje nedovrena amerika trilogija (Dogville, Manderlay). Antichrist, a sada i Melancholia se tako mogu pobrojati kao dve treine nove trilogije koja se u narativnom smislu ne bi (jo) mogla tako lako opisati. Meutim, ako se koncentriemo upravo na formu, koja je za von Triera oduvek bila jednako bitna kao i ono to kroz tu formu eli da saopti, stvari se mogu donekle uprostiti. Von Trier je zakljuno sa Europom bio do te mere zaljubljen u formu filmskog pripovedanja da je na svaki nain pokuavao da vizeulno pripovedanje uini jo zaudnijim i sloenijim, dekonstruisao je i ponovo konstruisao dok nije kreirao jedan od originalnijih filmskih kolaa u filmu Europa. Nakon toga mogao je samo da se ponavlja tako da je von Trier, nakon rada na nikad dovrenoj seriji Riget (Kraljevstvo) koja je posluila kao svojevrsna tranziciona taka, odluio da u potpunosti ogoli filmski jezik, krenuvi od nule (tj. dogme), ali ne zadravajui se na toj poziciji predugo, ve nastavljajui sa eksperimentisanjem u formi. Od hiper-stilizacije u Europi, pa do potpunog naputanje bilo kakve (ak i one podrazumevajue) stilizacije u Breaking the Waves i naroito Idiots (njegov jedini pravi dogme film), von Trier je nastavio da se poigrava sa formom, cinino koristei formu mjuzikla u filmu Dancer in the Dark, a zatim dolazei do granice

Lars von Trier je Apokalipsu izmestio na lini plan, ali, i pored izuzetno verno doaranih mentalnih stanja svojih junaka, nije upao u zamku psihologizacije koja postaje sama sebi svrha, ve je snimio jedan vizuelno prelep i najzad drugaiji film na datu temu, film koji uprkos svoj stilizaciji i fokusu na samo dva lika, uspeva da bude istinitiji, relevantniji i emotivniji od svih, a u krajnjoj liniji i uzbudljiviji od mnogih, drugih filmova o kraju sa velikim K. Melancholia je jedan od najuspelijih von Trierovih filmova, direktan preko svake granice u svojoj postavci.

34

kada se film kao forma skoro ponitava u brehtovski zaudnom i minimalistiki ekstremnom Dogvillu. Opet, dalje od toga nije moglo (osim varijacije na temu u nastavku Dogvilla), tako da se von Trier okrenuo daljem eksperimentisanju, poput ne ba najuspelijeg The Boss of It All, da bi sa Antichristom nainio jo jedan skok u smislu manipulacije formom, a koji se u mnogome zastoji u kombinovanju rediteljskog baroka sa poetka karijere i kasnijeg minimalizma.

Na neki nain, Antichrist, a posebno Melancholia mogu se posmatrati i kao von Trierovi rediteljski najzreliji filmovi, u kojima je potreba za eksperimentisanjem u formi stavljena u slubu simbolikom bogatog narativa; posebno u sluaju Antichrista gde je simbolika toliko bogata, pa ak i optereujua, da je film gotovo nemogue posmatrati van (nekog) metaforinog kljua. U tom smislu je Melancholia film koji, iako pripada istom estetskom i slinom idejnom svetonazoru, uspeva da lake die, upravo zato to je re o sutinski znatno svedenijem delu od Antichrista (iako ima vie, i to ovog puta imenovanih, likova), u kome je samo simbolika u grubim crtama u prvom planu, dok su svi detalji te vrste u pozadini, a u onom srednjem planu, u kome se veina toga deava, obitavaju ljudi (tj. pre svega dve ene) koji su ujedno nosioci onog simbolikog (nalik na Antichrist), ali su istovremeno i konkretni imenovani i opiljivi ljudi, sa svim svojim vrlinama i (naroito) manama. Justine i Claire dve sestre predstavljaju dva suprotna gledita i ak je i film podeljen na dva dela koji su po njima imenovani ali su ujedno i njihovi psiholoki portreti apsolutno uverljivi; naroito onima koji neto znaju (iz teorije, prakse ili linog iskustva) o klinikoj depresiji. Melancholia, naravno, nije film o tome, ali nain na koji von

FILM

CORN

ER

FRENZYSPARK35

FILM CORNER

FRENZYSPARK 36

Trier koristi neto to se, obzirom na neke podatke iz njegovog privatnog ivota, moe smatrati delom linog iskustva, jeste neto to je potrebno istai, i to sigurno dodaje ovom filmu na ve pomenutoj iskrenosti, odnosno ljudskosti koja uspeva da ublai von Trierovu uroenu pretencioznost kao reditelja koji voli da provocira, okira i impresionira publiku.

Melancholia Larsa von Triera poinje kadrom u kome Justine (Kirsten Dunst) otvara oi. Kao svojevrsna inverzija scene buenja njen pogled je umoran, na neki udan nain uznemiruju, i uvodi nas u oniriku sekvencu u trajanju od sedam minuta, nalik na san ili komar, iako je spava potpuno budan a njeni snovi su jedina stvarnost koje e ne jo zadugo postojati pre nego to planeta Melanholija uniti Zemlju i Univerzum konano zauti. Melacnholia je jedini film koji o kraju sveta (i svega) govori iz ugla klinike depresije, suprostavljajui to gledite onom nazovi normalnom, pri emu reditelj otvoreno zauzima jednu stranu, ali ne zato da bi uivao u pukoj mizantropiji pretoenoj u pokretne slike, ve da bi kroz ovu relativizaciju pokuao da pronae ono zrnce iskrenosti, pa time i ljudskosti, do koje se kroz podrazumevanu, a zapravo uvek lanu empatiju nikada ne dolazi u holivudskim filmovima koji se dotiu na prvi pogled sline tematike. Meutim, bilo kakvo dalje poreenje ovog sa drugim filmovima na temu mogueg Smaka sveta pa ak i kad je u pitanju njemu nominalno najsliniji Knowing deplasirano je, obzirom da je u njima uvek naglasak na spektaklu u kome se ak i emocije tretiraju na identian, bombastian nain, gde je akcenat na onom opte ljudskom koje je u konanoj istanci lano i sterilno, oieno od bilo kakve individuanosti, ma koliko ona na idejnom, pa i ideolokom planu inicijativa pojedinca bila propagirana. Melancholia se odmie od takve opte slike tako

to se povlai u mikrokosmos jedne porodice gde kroz razliite perspektive uspeva da se dotakne irokog spektra predstava i emocija koje se javljaju u susretu sa vlastitom smrtnou.

Nakon to nam je u sedmominutnom uvodu predoen sam kraj filma, stavljeno nam je i do znanja da ovo nije film o izbavljenju, bar ne onom fizikom, a dalji tok deavanja nas uverava u tome da ovo nije film ni o iskupljenju. Melancholia nije ak ni film o pomirenju (sa sobom, sudbinom...), iako se dotie toga, poto jednoj junakinji tako neto nije potrebno a druga do toga ne uspeva da doe, ak ni u poslednjim sekundama. Melancholia je naprosto film o Kraju, bez toga da se krije iza nekakvih lanih parola, praznih floskula i usiljenih katarzi. Meutim, umesto fatalizma koji bi bio sam sebi svrha, von Trier uspeva da uini ovakvo gledite neobino emotivnim, upravo zbog dve razliite vizure kroz koje se suoava(mo) sa ultimativnim krajem svega. Justine (Kirsten Dunst) je na poetku suoena sa, za nju, uasom svakodnevne egzistencije. To kulminira na dan tj. vee njenog sopstvenog venanja, koje kako odmie tako raste i njeno otuenje spram svih, a naroito sestre Claire (Charlotte Gainsbourg), koja se trudi da sve protekne u potpunom redu, i njenog mua Johna (Kiefer Sutherland) koji je zakleti racionalista koji ne dozvoljava da bilo ta ili bilo narui njegove planove, zatim pragmatinog i nemilosrdnog efa (Stellan Skarsgrd) kome je sve vreme na umu posao, pa i Justininog budueg mua Michaela (Alexander Skarsgrd) koji (pokuava da) se raduje zajednikoj budunosti, iako sa svakim minutom svadbe kao i da sam ne veruje u to i ostavlja utisak osobe koja je upravo shvatila da se nalazi u kakvoj pozorinoj predstavi. Njeni roditelji (Charlotte Rampling i John Hurt) takoe imaju svoje mesto u toj predstavi. Nije teko, zapravo je i prelako, saoseati sa Justine u tim trenucima, pa

FILM

CORN

ER

FRENZYSPARK37

opet, iako reditelj kroz oigledan prezir prema samodovoljnoj buroaziji, zauzima njenu stranu, to nimalo ne menja stvari kad je u pitanju njena isto tako oigledna bolest i von Trier tu ostaje bolno iskren do kraja, jer ak ni najbolje namere Justinine sestre ne mogu da postignu nita do kontraefekta, jer ma koliko vi eleli da je neka osoba srena ona e to jo manje biti, ukoliko ona tu sreu osea poput stranog tela koje dolazi spolja, natura joj se, ugroava je. Na isti nain e tzv. normalna osoba (Claire) da reaguje na istinsko, opipljivo strano telo u vidu planete koja ugroava Zemlju i sav ivot na njoj.

Prvi deo film prati Justinin slom, dok u drugom delo koji je posveen (nazvan po) Claire, Justine se utapa u pozadinu, postaje deo apokaliptine pozornice u kojoj pronalazi mir, a njena sestra prolazi kroz svojevrsni ubrzani slom dok se, kao supruga i majka izmeu ostalog, suoava sa idejom o kraju svega. Claire pokuava da racionalizuje ono to je racionalizovati nemogue, skrivajui se iza sopstvene buroaske maske koja se raspada ona predlae da doekaju Kraj ispred kue, uz vino i klasinu muziku, a Justine je podsea na surovu realnost bezobzirno ruei njen plan kad joj kae da bi isto tako mogli da se svi okupe u WC-u. Pa ipak, na kraju je Justine ta koja e pokuati da prui kratkotrajno olakanje svom sestriu, kad ve ne moe da dopre do sestre. Von Trierova poenta se moe tumaiti i kao trijumf cinizma, poto obolela osoba koja ne moe da izae na kraj sa ovim svetom tako biva konano izleena ne od svoje bolesti, ve upravo od sveta koji je pritiska. No, tako bi bilo u sluaju da je on zauzeo naglaeno distanciranu poziciju iz koje bi secirao, ali poto je empatija spram Justine vie nego

osetna, tako se i njegova mizantropija ovde moe tumaiti pre svega kao jedno ogoljavanje, odnosno autoseciranje. Nekada te toliko mrzim, Justine, ponavlja Claire u dva navrata, i ta njena navodna mrnja je zapravo manifestacija nemoi pred iskrenim fatalizmom sopstvene sestre koji na kraju postaje i njihova zajednika realnost. Scena u kojoj Justine naga lei obasjana plavim svetlom Melanholije, dok je njena sestra posmatra iz prikrajka, na izvestan nain sumira ove dve perspektive. Justine tako po prvi put nakon svadbene gungule deluje istinski oputena, dok je Claire vidno uznemirena, a jedan od razloga je upravo ta neprirodna smirenost njene sestre.

Lars von Trier je Apokalipsu izmestio na lini plan, ali, i pored izuzetno verno doaranih mentalnih stanja svojih junaka, nije upao u zamku psihologizacije koja postaje sama sebi svrha, ve je snimio jedan vizuelno prelep i najzad drugaiji film na datu temu, film koji uprkos svoj stilizaciji i fokusu na samo dva lika, uspeva da bude istinitiji, relevantniji i emotivniji od svih, a u krajnjoj liniji i uzbudljiviji od mnogih, drugih filmova o kraju sa velikim K. Melancholia je jedan od najuspelijih von Trierovih filmova, direktan preko svake granice u svojoj postavci (poevi od naslova), ali i neverovatno suptilan u svom efektu. Antichrist je okantan i (intelektualno) provokantan, dok je Melancholia uznemirujua na jednom drugom, neto skrivenijem, ali dubljem nivou, bilo da se kao gledalac identifikujete vie sa Claire ili Justine.

FILM CORNER

Autor: Milo Cvetkovi

PHOTO CREDIT: MELANCHOLIA FACEBOOK FAN PAGE.

Breaks sugeriui da se radi o muzici koja se slua u kasne, ili rane jutarnje sate.

Guthrie pravi jo jednu izuzetno zanimljivu saradnju, i to 2009. godine, ovaj put je u pitanju John Foxx, ovek koji sredinom sedamdesetih godina prolog veka osnovao uveni sastav Ultravox, koji je napustio na poetku osamdesetih i uplovio u solo muzike vode. Kada se spoje dva genijalca dobijete remek delo pod nazivom Mirrorball. Posle due vremena u Guthrie-oj muzici ima i vokala i to kakvih. Foxx svojim glasom daje astralnu dimenziju svega stvarajui vanzemaljsku atmosferu. Obzirom da se obojica itekako razumeju u instrumente i produkciju, ovde je sve dovedeno do savrenstva, od nenametljivih ritam maina do uklapanja vokala u gitare i klavijature.

Zaudo, 2010. godina je bila prilino mirna za autora, jer je izdaosamo jedan maxy singl sa 4 nove pesme. Ali zato ova 2011. donosi dva albuma novi, etvrti solo album Emeralds i ponovo saradnju sa Harold-om Budd-om na albumu Bordeaux. Oba albuma ne donose nita novo,nita to ve nismo uli, ponovo su u pitanju dva instrumentalna, ambijentalna ostvarenja, prijatne,oputene atmosfere, zanimljivih melodija i atipinog tretiranja gitare, koja kao i uvek kada je Guthrie u pitanju, slui za stvaranje muzikog prostora koji je gotovo opipljiv

Robin Guthrie danas ivi mirnim, porodinim ivotom u Francuskoj. Na dodeli Q Awars 2008. godine, pojavljuju se i Cocteau Twins. Prvi put nakon deset godina od raspada benda, Cocteau Twins ponovo na okupu u javnosti i dobijaju nagradu kao jedan od najuticajnijih i inspirativnih bendova. Seam se gledajui prenos kako je Guthrie stidljivo propmrljao kako su mu ljudi govorili kako oni jesu uticajan bend ali da on toga nikada nije bio svestan. Ono to su svi fanovi oekivali posle ovoga da se bend ponovo aktivira, ali je pevaica Elizabeth Fraser izjavila da do toga ipak nece doi. Ako je za utehu, Guthrie je najavio novi album za Violet Indianu, bend koji nije u stvari prestao sa postojanjem, samo je mirovao, i saradnje sa novim muziarima, pa hajde da saekamo.

38FRENZYSPARK

SPAR

K PER

SONA

/MUS

IC LO

OP

Autor:Duan Baji

kotski gitarista, kompozitor i producent Robin Guthrie zapoeo je svoju bogatu muziku karijeru u legendarnom triju Cocteau Twins 1979. godine. Na deset albuma koliko su izdali i brojnim maxy singlovima, koristei akustinu, ploluakustinu i elektrinu gitaru sa brojnim papuicama i raznoraznim efektima, Guthrie je napravo itav muziki kosmos, bez rifova i bilo kakvih solo deonica, to je obino i najee merilo koliko je gitarista dobar.

Godine 1997. bend se razilazi, a Guthrie sa epitetom jednog od najintrigantnijih gitarista savremene muzike, nastavlja muziku karijeru u vie pravaca. Kao producent izuzeteno je zaposlen te do dananjih dana godinje producira bar 2 albuma. Zajedno sa pevaicom Siobhan de Mare (ex-Mono) formira grupu Violet Indiana, koja diskografski debituje 2000.godine sa dva maxy singla, a prvi albumRoulette izlazi sledee godine. Dobijamo od njih muziki koktel u kom su pomeani veoma melaholini, mrani downtempo tonovi nasuprot optimistinim pop elementima. Violet Indiana snima jo dva albuma u ovom maniru, a Guthrie sve vie svira i klavijature, bas gitaru i bubnjeve,a 2003. godine on izdaje i svoj prvi solo album Imperial na kom je sadrano sve ono sto e Guthrie razvijati na svojim sledeim albumima, a to je najvie istraivanje ambijentalne, instrumentalne muzike.

Njegov sledei solo album Continental iz 2006. godine je moda njegov najhvaljeniji solo album i potpuno zaslueno jer je na njemu autor osim ambijentalnih pasaa dotakao i rock nasledje sa poetka svoje muzike karijere, uz gomilu gitarskih inovacija sve to naravno u savrenoj produkciji i uz prisustvo i klavijatura. Godinu dana ranije, on obnavlja svoju saradnju sa pijanistom i klavijturistom, ovekom koju je viedecenijsku karijeru posvetio iskljuivo ambijentalnoj muzici. Njegovo ime je Harold Budd i saradjivao je sa Cocteau Twins na albumu The Moon and the Melodies 1986. godine, a posle toga je Guthrie svirao na nekim njegovim albumima. Dakle njih dvojica zajedno potpisuju muziku za ameriki nezavisni provokativni film Mysterion Skin,muziku koja kombinuje ambijentalno tretiran zvuk gitara i klavijatura, a tako e biti i na njihova sledea tri albuma, od toga ak dva su izala 2007. godine i koncepcijska su, to se lako moe i po naslovima naslutiti- After The NIght Falls i Before The Day

Robin Guthrie danas ivi mirnim, porodinim ivotom u Francuskoj. Na dodeli Q Awars 2008. godine, pojavljuju se i Cocteau Twins. Prvi put nakon deset godina od raspada benda, Cocteau Twins ponovo na okupu u javnosti i dobijaju nagradu kao jedan od najuticajnijih i inspirativnih bendova.

FRENZYSPARK39

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

40FRENZYSPARK

SPAR

K PER

SONA

/TIM

ES OF

YORE

Posmatrano unazad kroz istoriju vrlo je mali broj ljudi koji bi mogli da se svojom linou, intelektom i delom uporede sa fig-urom kakva je bio Don Di (John Dee). Veliki matematiar svog vremena, koji je imao obiaj da kroz prizmu te nauke posmatra celokupnu prirodu, kako oveka na mikro, tako i itavog univer-zuma na makro planu. Bio je duboko ubeen da brojevi pred-stavljaju istinski odraz boanskog aspekta na materiji i da se sve moe preko brojeva predstaviti i definisati. Naravno, takav um, koji je bio jedan od najuenijih u svom vremenu, ni izbliza nije

mogao da se zaustavi kod suvoparne matematike, ve je zalazio i mnogo dublje od toga, gotovo u istu egzotiku nekih manje razumljivih nauka obinom oveku, kao to su astronomija, astrologija, okultizam, odnosno hermetizam uopte. Takoe je vaio za iskusnog navigatora, kartografa, velikog lingvistu i desnu ruku Elizabete I (Elizabeth I). Ali poimo redom

Don Di je roen 13. jula 1529. godine u Londonu. Obzirom da period njegovog roenja predstavlja epohu rapidnog irenja katolianstva, to je znailo da je njegovo najranije obrazovanje preteno bilo obojeno rimo-katolikom doktrinom, dok je kas-nije bio vie naklonjen suprotstavljenoj protestantskoj struji i ak se zalagao za konano ozdravljenje odnosa izmeu katolika i protestanata. Blisko poznanstvo za vreme studija sa erardusom Merkatorom (Gerardus Mercator), poznatim tadanjim kar-tografom, je u Diju probudilo pasiju ka vetini izrada mapa. Dok-torirao je na St. Johns koledu u Kembridu (St Johns College, Cambridge), mada je ve u svojim ranim dvadestim godinama drao predavanja po prepunim univerzitetima irom Evrope. Kako se kasnije ispostavilo, upravo su ta visoka zvanja koja je stekao tokom obrazovanja bila kljuna da se pojavi i na dvoru Engleske, pokraj same kraljice.

U iu javnosti po prvi put dolazi 1555. godine, jer biva uhapen pod optubom da je izradio horoskop kraljici Meri I od Engleske (Mary I of England) i princezi Elizabeti, u kojima je prognozirao skori pad Meri sa prestola i uspon njene sestre. Takoe je uticao na kraljicu da se oformi i nacionalna biblioteka u kojoj bi bile pri-kupljane knjige i stari tekstovi. Medutim, obzirom na okolnosti u kojima se nalazio, cela ideja je tada bila osuena na propast.

Iako je Di i sam bio neshvaen i uglavnom ocrnjivan tek je Kelijeva pojava pokazala koliko jedna osoba moe izazavati straha i nepoverenja kod ljudi u blioj, ali i daljoj okolini. Jo jedan jeretik u oima Pape. Oko Kelijevog imena zauvek se zadrao taj prizvuk crnog maga, pre svega zbog medijumskih sposobnosti koje je posedovao. Od samog poetka je bio na loem glasu. To sve, naravno, Diju nije bilo vano jer je u svom novosteenom prijatelju video klju za deifrovanje mnogih materijala koje je u meuvremenu primio u mnogobrojnim sesijama i komunikacijama sa entitetima drugih ravni.

FRENZYSPARK41

Kasnije je oformio svoju sopstvenu biblioteku, koja je u to vreme vaila za jednu od najveih u Engleskoj, pa moda i u itavoj Ev-ropi tog vremena. Elem, 1558. godine smrt kraljice oznaila je kraj njene vladavine (umrla je s 42 godine, za vreme epidemije gripa), kako je i sam Don Di prognozirao, te na presto, iste go-dine, dolazi njena sestra Elizabeta. Sam in njenog dolaska na vlast automatski je znaio i mnogo bolju poziciju njenom, sada ve zvaninom savetniku za astroloka i nauna pitanja. Bio je je-dan od kraljiinih ljudi od visokog poverenja. Moe se rei da od tog momenta Di ima zaista veliki uticaj na engleski dvor, kao i na novoustolienu kraljicu. Izmeu ostalog zasluan je za uvoenje termina Britanska Imperija u optu upotrebu, to odralo do da-nas. Bio je otri zagovornik imperijalizma i irenja Britanskog uti-caja ka Novom Svetu i uspostavljanja kolonijalne vlasti du svih kontinenata, to se najbolje da videti u Brytannicae reipublicae synopsis, objavljenoj 1570. godine.

Od momenta kada se naao pod patronatom Elizabete I, Di poinje drastinije da se okree svojoj istin-skoj pasiji u okvirima hermetikog znanja. Jer, na takvoj poziciji moi otvaraju se vrata ka mnogim izvori-ma koji za veinu obinih smrtnika ostaju zauvek nedostupni i zatvore-ni. Tada veinu svojih kapaciteta okree ka unutranjem duhovnom radu, te poinje da ga bije glas oveka od crnih znanja. Prvenst-veno zbog toga jer se nije previe obazirao na miljenje javnosti po pitanju njegovih sklonosti misteri-jama, a baviti se okultizmom au-tomatski je u narodu stvaralo nela-godu i oprena miljenja. Meutim, glad za znanjem ga je obavezala da ovlada jezicima koji su mu bili preko potrebni ne bi li mogao da se upusti u prouavanje vanih spisa i tekstova. Prvenstveno se misli na hebrejski, jer istinsko bav-

ljenje hermetizmom zahteva dobro vladanje tim jezikom. Hebre-jski jezik je bitan jer je i numeriki savreno izgraen. Takoe je ovladao grkim i latinskim. Moe se rei da je Di bio poboan hrianin, ali prvenstveno u okvirima hermetizma i hrianske ezoterije. Njegov celokupan rad u toj oblasti se s pravom sma-tra kabalistikom renesansom u Evropi, jer je nadahnut novom sveinom koja e se tek dodatno razvijati u godinama i vekovima koji su usledili. Postavio je neke nove temelje za razvoj tog toka misli. Oko 1580. godine Di postaje izuzetno nezadovoljan radom u oblastima svetovnih nauka, te se tada okree svom untranjem svetu za kojim je oduvek eznuo - radu sa silama koje je malo ko iole poznavao, te se moe rei da je i u tom smislu bio pionir. U svom studiju u Mortlejku (Mortlake) radio je na promenama stanja svesti i na razliite naine pokuavao da doe u kontakt sa silama koje nisu materijalne prirode - aneoskim biima, kako ih je sam nazivao. Kroz ta iskustva pokuavao je da stekne to vie

SPARK PERSONA/TIMES OF YORE Veliki matematiar svog vremena, koji je imao obiaj da kroz prizmu te nauke pos-matra celokupnu prirodu, kako oveka na mikro, tako i itavog univerzuma na mak-ro planu. Bio je duboko ubeen da brojevi predstavljaju istinski odraz boanskog as-pekta na materiji i da se sve moe preko brojeva predstaviti i definisati. Naravno, takav um, koji je bio jedan od najuenijih u svom vremenu, ni izbliza nije mogao da se zaustavi kod suvoparne matematike, ve je zalazio i mnogo dublje od toga, go-tovo u istu egzotiku nekih manje razum-ljivih nauka obinom oveku, kao to su astronomija, astrologija, okultizam, odnos-no hermetizam uopte. Takoe je vaio za iskusnog navigatora, kartografa, velikog lingvistu i desnu ruku Elizabete I (Elizabeth I). Ali poimo redom

FRENZYSPARK 42

znanja i vetina. Pored toga to je te entitete nazivao anelima, vie puta je u svom dnevniku svedoio da mu se oni javljaju u najrazliitijim formama, kako ljudskim tako i nekim izvitoperenim oblicima. Iako je posedovao krasan um, bilo