Freud analiticar koji pronalazi stazu, aposle njega narocito Reik, Roheini drugi su nam dali metode sa kojima se moze raditi u teskom i delikatnompolju folk psihologije. Moramo ovde zakljuciti da ode istrazivnje nije tako sigurno kao u analizama pojedinaca. Ali ako to radimo sa duznim oprezom, verovatnoca tacnosti nasih pronalazaka se moze prihvatiti.

Ja sam se prijavio za sledeci metod :A-temeljno sam istrazio celu istoriju cilja moga istrazivanja ispitao sam sta je to danas a sta je bilo na pocetku. B-potrudio sam se da pronadjem stav prema ritualima onih koji su ih sacuvali i praktikovali godinama i C-kakav efekat su rituali imali na one koji su u njih verovali. D-trazio sam paralele sa ritualima u drugim poljima. I A,B i D, istrazivanja su dovela do zadovoljavajucih rezultata ali ne i C ima svoj sopstveni razlog a on je po mom misljenju sledeci: rituali pripadaju vrlo dubokom filogenetickom sablonu koji je pojedninac dodao vrlo malo. Stoga je vrlo tesko nauciti iz analize pojedinca sta on oseca kada, kao clan odredjene grupe, obavlja ritual.

Deca koja su odvojena u religioznoj atmosferi stvaraju svoje sopstvene religiozne rituale i ceremonije u vreme kada su im potrebne najvise za resenje svojih konflikata i napustaju ih kada ih mogu zameniti drugim individualnim neurotickim sredstvima.

Jedan od mojih pacijenata, oko 10 godina star, se dve godine vrlo tacno i bez ikakve prinude drzao strogih Jevrejskih pravila ishrane. On ih je sprovodio strozije od svoje okoline zato sto sj mu bili potrebni zbog prevencije njegovih incestnih potreba. Odrekao ih se u dobu od 12 godina kada je sebi pribavio drugi oblik prevencije. Tako je,npr, razvio jednu ekstremnu granicu gadjenja zbog staha, posebno u periodima obeda, od pljuvacke svoje majke i drugih u kuci.

Jedna druga moja pacijentkinja, sa oko 6 godina, je pocela da se drzi svih religioznih ceremonija u svakom minutu. Cesto spijuniranje polnog odnosa njenih roditelha je u njoj proizvelo razlicite konflikte,koje je probala da utisa ritualnim ponavljanjima. Kasnije, kada je razvila razlicite kompulzivno-neuroticne simptome, ona ih je napustila i upala u bolne kompulzivne sumnje i dvoumljenja.

Freud vidi slicnost izmedju razlicitih religioznih rituala i ko neuroze. Ja vidim da je razlika izmedju ta dva podjednako vazna. Neuroza je proizvod individualnog sebe. Religiozna drzanja izgleda da se namecu coveku koji je naklonjen neurozi, i bezi u religiju kada ima potrebu za njom. On ce je se odreci kada nadje zamenu za nju. On ce se ponovo vratiti njoj kada god bude imao potrebu za njom.

Normalan covek postaje religiozan prema kategorijama koje je postavio Freud, kojih on nije svestan. Neuroticar, po pravilu, moze da da svoje razloge za svoju religioznost. Ko nije neurotican, nema razloge.

Ja biram za moj cilj istrazivanja jedan ritual u sinagogi koji sam sam iskusio i koji me je duboko dirnuo za brojne godine. Da bih osvezio moje secanje na to, posetio sam jednu ortodoksnu sinagogu gde su oni pohlepno cuvali stare tradicije i mogli da se opuste, uvereni da se pridrzavaju tog rituala onako kako je to cinjeno pre mnogo vekova.

Taj ritual se zove "podizanje ruku" (Nesiath Kapayim) ili "blagoslov svestenika" (Birchath Kohaim). Njegovo popularno ime je Duchan (Platforma). Njega je izvodio Kohenites, tj. ugledni naslednik Aarona koji, u biblijskoj prici je visoki svestenik Hebrejskih plemena u pustinjama i Mojsijev brat. Ritual se moze

naci u odeljku brojevi vi:22-27 "I Bog se obrato Mojsiju govoreci: Govori sa Aaronom i sa njegovim sinovima govoreci im: Na ovaj nacin ces ti Blagosloviti decu Izraela; Ti ces im reci: Bog te blagoslovio i cuvao, Bog dize voj pogled ka tebi i daje ti mir, Tako ce oni staviti moje ime na decu Izraela i ja cu ih blagosloviti." Kohenites stoji ispred Arka, koji je, po pravilu, platforma (duchan) do koje vodi nekoliko stepenica i koji je najsvetije mesto u sinagogi i izgovara blagslov na specifican nacin. Taj ritual se izvodi na svim festivalima do kraja dodatne jutarnje sluzbe (musaph). Ako festival pada na Sabat, ritual se izostavlja, sa izuzetkom Dana Okajanja (Yom Kippur) koji je jaci od Sabata. Ali postoje mesta u kojima se ritual izvodi cak iako festival pada na Sabat. Dugo vremena, u starom veku, ritual je izvodjen svakodnevno i na svakoj sluzbi. Prema tradiciji (Tamid, v.1), u hramu u Jerusalimu, svestenici (kohanim) izgovarali su blagoslove posle dnevne zrtve paljenice.

Vazne pojedinosti rituala su prepusane u ritualnom kodu Shulchan Aruch Orach Chaim (128). Pre blagoslova kohen ne sme piti vino ili bilo koje drugo opojno pice. Pre nego sto se popne na platformu , mora oprati ruke do kostiju koje ih spajaju sa rukom. Na ovakav nacin su to svestenici radili u svetilistu od davnih vremen. Za ovo ritualno pranje nije potrebno blagosiljanje, zato sto se kohen vec oprao ujutru i izgovorio blagoslov.

Pranje ujutru je, za sve Jevreje, najtacnije opisano u istom kodu:"On ce podici posudu desnom rukom i onda je staviti u levu. Prvo on mora da izlije vodu na svoju desnu ruku, onda da uzme posudu u desnu ruku i pospe na levu. On mora uraditi ovako tri puta menjajuci ruke. Voda mora doci do zgloba u hitnim slusajevima do kraja prstiju. Posle pstiju on mora oprati lice u slavu Stvoritelja, koji je prema Torahu, napravio coveka prema njegovom liku. On onda ispira usta od pljuvacke koja je dotle skupljena u ustima jer ime gospodnje mora biti izgovoreno u cistoti i svetosti. Voda koja se izliva iz posude mora pasti u posudu. Voda od pranja se ne sme iskoristiti u bilo koju drugu svrhu, jer je postala voda duha necistoce. Pre pranja on ne sme dotaknuti svojim rukama usne, nos, oci ili usi, ili bilo koji drugi telesni otvor... Velika paznja se mora obratiti na to da voda izlazi iz podude koju pokrece ljudska snaga. Ali u hitnim slucajevima...svaka tecnost je cozvoljena cak i ako ne dolazi od delovanja ljudske ruke. Sledeci moraju oprati ruke:Oni koji su ustali iz kreveta, ili dosli iz kupatila ili toaleta, ili odsekli nokte, ili osisali kosu, ilinskinuli cipele,...imali seksualni odnos,ocistili cipele, dodirivali gamad, cesljali se, dodirivali pokrivene delove tela, dosli sa groblja iliniz pratnje mrtvima donnjega. Na kraju onaj koji je pustio krv."

Neka od pravila pranja ruku pre obroka (ako se za vreme njega jedehleb) su sledeca:"Sve stvari se moraju odstraniti sa ruku ako ne dozvoljavaju vodi da dodje do koze." Oni koji imaju duge nokte moraju ukloniti prljavstinu ispod njih, slicno tome moraju odstraniti prstenje, ako je prepreka vodi. Na ruci Kohenita pre rituala blagoslova Levite sipa vodu. U odsustvu Levita, prvorodjeni, "otvarac materice" moze to da uradi. Ni jedan drugi Izraelac ne moze to da uradi. Radije ce Kohen da uradi to sam ako Levit ili prvorodjeni nije prisutan. "Zabranjeno je Kohenu da se popne na platformu u cipelama. On ih mora skinuti pre pranja."

Cin se izvodi na sledeci nacin:"Kantor poziva glasno "Koheniti" dok oni stojeci iznad Svete Aaaa i okrenuti licem prema njoj, stavljaju svoje salove za molitvu (tahiti) preko glava, ispod kojih sire ruke horizontalno u sirini ramena ili malo iznad glave. Prsti na rukama se moraju tako postaviti da formiraju pet praznih mesta. Prostor izmedju malog i domalog prsta i srednjeg i kaziprsta i drugi izmedju poslednjeg i

palca;druga dva na isti nacin na drugoj ruci. Peti prostor se formira sastavljanjem dva palca blizu jedan drugom. Mora postojati pet prostora kao sto je napisano:"Metzitz min ha`kerakim" ("On je provino kroz resetke." Cant. ii. 9). Numericka vrednost hebrejskog slova "h" koje stoji ispred "kerakim" je pet. U ovakvom polozaju Kohenit ponavlja posle Kontora svaku rec blagoslova: citiram svaku rec Solomonove pesme:" Cuj! Moja voljena! Pogledaj, on dolazi trceci kroz planine, po brdima. Moja voljena je kao gazela ili mladi jelen, pogledaj on stoji iza naseg zida, ona gleda kroz prozore, on viri kroz prste."

"Dok Koheniti blagosiljaju druge ljude oni ne smeju da gledaju u bilo kom pravcu oko njih da ne bi odvratili paznju od blagoslova. Oni ce spustiti pogled dole... Ljudi ce slusati blagoslov sa posvecsenoscu sa licima okrenutim ka Kohenitima. Ali nece gledati u Kohenite, a oni nece gledati u njihove ruke. Ljudi ce takodje imati marame za molitvu preko lica,da ne gledaju tamo."

Kada sluzba dodje do rituala blagosiljanja, komesanje j uzbudjenje se primecuje kod vernika. Koheniti istupaju iz svojih klupa;neki su u carapama; neki u papucama. Oni idu kroz ritual pranja i pokazuju da su svesni ozbiljnosti i vaznosti njegovog zadatka. Kada sam poslednji put video izvodjenje ovog rituala, grupa Kohenita se sastojala od tri obicna coveka redova u armiji i decaka od 14 godina. Oni nisu obracali ni najmanju paznju na ljude. U tako vaznom trenutku ne postoji ni poznanik' ni prijatelj, ni rodjak. Oni su sada Koheniti, koji stoje iznad rabina, cak iznad bogatih Jevreja u prednjim klupama. Oni se penju na platformu licem okrenutim Aaaa i uskoro su zavijeni u poboznim molitvama koje treba da se kazu pre blagosiljanja. Kada Kantor izjavi:"Kohenit" oni brzo trce u publiku. U njoj se mogu videti strah i potpuna odanost; mnogi su pokriveni molitvenim salovima; drugi gledsju sa strane da ne bi dosli u iskusenje da pogledaju u Kohenite. Sa desne strane platforme stoji Kantorov sto poplocan brojnim pevacima razlicitih godina,kojinsu najblizi Kohenitima. Oni moraju biti najoprezniji da ne gledaju. Oni se skupe zajedno i gledaju u pod ili sa strane. Dva mala decaka stoje ispred platforme. Oni su duboko dirnuti,oni posmatraju scenu otvorenih usta i ociju. Posle blagoslova i Kohenit i ljudiizgledajumirni; mir, radost i zadovoljstvo se ogledaju na njihovim licima. Ljudi glasno i kocoperno zahvaljuju Kohenima za dobrobiti koje su im iskazane. Ovim se ritual zavrsav.

Mi ne mozemo u potpunosti da razumemo ritual dok ne razmotrimo neke cinjenice koje nisu spomenute u Bibliji.

U hramu Jerusalkma Koheniti blagosiljaju ljude svaki dan, posle zrtvovanja dnevnih ponuda (tamid) sa platforme u halu svestenika. Ovo je bio esencijalni deo sluzbe i zavrsavao je. Iznenadjujuce je da je svestenicima bilo dozvoljeno da se popnu na platformu stepenicama posto im je receno:"Niti ces se ti popeti stepenicama do mog oltara, da se tvoja golotinja ne razotkrije tada." (Gen. Ex. xx 23) Prema komentatorima svestenici su morali da nose pantalone dok su na sluzbi da bi njihovi polni organi bili pokriveni. On je takodje morao da nosi pojas, da njegovo srce ne vidi njegov sram. Chessidim (pobozni) jos uvek nosi pojas na sluzbi, a mnogi to cine ceo dan. Ideja je da se telo sastoji od dva dela: cistog gornjeg dela i putenog donjeg dela. Jedan moj pacijent je patio od klaustofobije i plasio se da bi dugmad na njegovom sorcu mogla da otpadnu i da mu spadnu pantalone, i onda... Da bi sprecio propast, on je zakacio za kosulju sa zihenadlom ili vezao konopce, za telo. On je imao strah od kastracije.

Pre ulaska u svetiliste (Lev.x.8) svestenicima je zabranjeno da piju vino ili jaka pica. Takodje danas Kohdniti ne smeju koristiti bilo koju opojnu tecnost pre rituala blagosiljanja. Frieda From-Reichmann je naglasila ds je u ritualu hrane vino za,ema za krv. Opsesivni neuroticni ritual pranja ruku, zabrana pijenja krvi predstavlja odbranu protiv ubilackih i kanibalistickih potreba, ukratko, protiv iskusenja iskonskih dela. To je odbrana protiv zelje da se ubije ili pojede otac. Tome se dodaje da ruke Kohena moraju da budu ciste kada se na njih sipa voda ljudskom rukom.

Treba spreciti samo-obmanjivanje sto opsesivni neurotici cesto rade. Hajde da zaboravimo da se ritual obavlja ispred arke. Tu su Koheniti koji stoje ledjima okrenuti arkini l licem prema publici. Znacajno je danna ritualnom pranju samo Levitn koji jeminferioran Kohenu moze da sistira. Kohenmoze to da uradi sam, ili neki prvorodjeni "otvarac materice."

Kohen je predstavnik Boga. On je taj medju drugima, u ritualnu okupa prvorodjenog (Brojevi xviii. 14). Svaki "otvarac materice" pripada Bogu, (Ex.xiii. 2) ali on moze biti iskupljen odnstrane Kohena za pet sekela. Na zavrsetku rituala Kohen izgovara svestenicko blagosiljanje. U drugom Pentatenchalllllll odeljku (Brojevi iv. 13) receno je da su Leviti dati Bogu i pripadajun Aaronu i njegovim sinovima. Ako je prvorodjeni prvi samo od oca, ali nije "otvarac materice", nije potrebno iskupljivanje. "Otvarac materice" cini incest. On bi takodje ubio oca, posto u primalnim hordama prvorodjeni mora da je bio nosilac prstena u eliminisanju velikog oca.

Sa ritualnim pranjem Kohen priznaje iskonski greh i cuva se od njegovog ponavljanja. Kod rituala blagoslova skup se identifikuje sa Kohenitima koji su podjednaki medju ljudima. Ni jednom coveku nije dozvoljeno da stane na stepenik hrama. Duznost cuvara Kohenita je da spreci ovo. Ovaj tabu je dovoljno razjasnjen u dva reda Reika i Roheima. Ovaj drugi dokazuje da stupiti na prag znaci neprijateljske namere protiv gospodara kuce i zelju da gospodaricu kuce ucini svojom seksualno. Prema Reiku, to bi predstavljalo nepostovanje posednika kuce postavljajuci ga na najmanje mesto. Opstanak cuvara praga moze biti vratar isprednzgrada, kod plemica, ljudske i zivotinjske i ljudske figure iznad ulaza, Keruvim Edenske baste, i iznad arki u mnogim sinagogama, natpis na dovratku jevrejskih domova (mezuzah), sfinge itd. Biblijska knjiga o Esther kaze da kada je Esther zelela da se priblizi kralju u interesu svog naroda, ona se olasila da bi cuvar mogao da je ubije ako bi ona usla u kraljevu sobu a da je on prethodno nije pozvao, osim ako nije uperio ka njoj svoje zezlo. Sto je on na srecu uradio.

Ostra opomena o skidanju cipela nas vodi dalje. Prepisano je na sledeci nacin:"Kohenu je zabranjeno da ide gore sa cipelama na platformu gde se obavlja blagosiljanje. On mora da skine cipele pre pranja ruku. Mora biti pazljiv da stavi cipele ispod klupe tako da se ne vide. Obzir prema publici zahteva ovo." Takva je racionalizacija teoloskih komentatora tradicije. Skidanje cipela je vrlo stari obicaj. Dr. G. Deutsch citira Talmud (Rosh Hashanah 31b), prema kome je obaveza Kohena da skine cipele pre blagosiljanja ostala na snazi posle unistenja hrama. Ni jednom coveku nije bilo dozvoljeno da udje u hram sa cipelama. Ovo nije prosireno na sinagoge. Do danjasnjeg dana Jevreju je zabranjeno da nosi cipele na Dan Izmirenja, na devetom Abu, sto je tradicionalni dan unistenja dva hrama tokom sedam dana oplakivanja (shivah) i sedmog dana zavetnog HHHJJ (Hoshanah Rabbah) na jutarnjoj sluzbi u sinagogi. Obuca koja nije napravljena od koze nije tabu u judaizmu.

Komentator Shulchan Aruch, kaze da je razlog zabrane nosenja cipela u blagosiljanju taj sto se pertle mogu olabaviti u kom slucaju bi Kohen bio previse zauzet njihovim vezivanjem pa bi mogao da propusti ritual ili deo njega. Generalno misljenje Jevreja je da je skidanje obuce znak postovanja mesta. Analiticko istrazivanje obicaja nam govori nesto drugacije i mnogo vise. Analiliticari su vec se dotakli teme. Istrazivanje fetisizma cipela je obogatilo nase znanje o ovoj temi vrednim materijalom.

U prici o trnu Bog kaze mojsiju:"Skini cipele sa svojih nogu jer je mesto na kojem stojis sveta zemlja." (Ex.iii 5) Iste reci je Joshua cuo kada je, posle prelaska Jordana obrezivao Izraelite nozem od kremena na"brdu prepucija" (Joshua v.). Iz pojave ova dva dogadjaja, obrezivanja i skidanja cipela, u istom pasusu mozemo zakljuciti da su oni blisko povezani. To je prihvatanje kastracije da bi se demonstriralo odustajanje od incesta. Deutsch privlaci paznju na jedan stari Izraelski obicaj koji je zapisan u knjizi o Ruth (ch. v.):"Ovo je bio obicaj unranije vreme unIzraelu koji se odnosio na iskupljenje i bio u vezi sa razmenom da se "potvrde" sve stvari: covek je skinuo cipele i da ih svom komsiji; i to je bilo zakletva u Izraelu" (v. 7).

Drugi drevni ritual se jos praktikuje u Judaizmu, chalitzah, koji dokazuje znacenje kastracije u skidanju cipela. Chalitzah ritual se uzivao u Deuteronomy (xxv. 5), i u njemu se oslobadja greha stariji brat, i isto tako i druga braca, od zenidbe sa zenom brata koji je umro bez potomka."Zena njegovog brata ce mu prici u prisustvu starijih i skinuti mu cipele i pljunuti mu u lice i ona ce odgovoriti i reci:"Tako ce biti uradjeno coveku koji ne izgradi kucu svoga brata. A negovo ime ce u Izraelu biti nazvano Kuca onoga cija cipela je odresena." Onan, mada je obavljao leviratski brak, morao je da umre, zato sto je prosuo spermu po zemlji i nije zeleo da izgradi kucu svog brata (Gen. xxxviii. 8). U ritualu koji se obavlja danas koristi se odredjena cipela. Brat i zena urade kao sto je prepisano u Bibliji.

Levy je od chalitzah napravio objekat analiticke studije. On kaze, ja verujem, vrlo ispravno da je primarni objekat rituala bio stopalo sa koga je naglasak kasnije prebacen na cipelu. Levy pominje da se cipele moraju skinuti na svetim mestima, nadan posta, u zalosti. Optuzeni se pojavljuje pred sudijom, ekskomunicirani i zatvorenik mora otici golih stopala. Cipela, tacnije stopalo je simbol moci. Staviti nogu na nesto oznacava vlasnistvo. Svako mesto na koje su Otomanski sultani krocili je hipoteticki pripadalo njima. U bracnim obicajima mladozenja staje na nogu mlade da oznaci da je ona njeno vlasnistvo. Levy takodje pominje jedno drevno Jevrejsko tradicionalno pravilo kupac nacini polje svojim ako prepesaci njegovu duzinu i sirinu. Prema Talmudskom odlomku skidanje cipela i davanje istih prodavcu znaci odustajanje od posedovanja necega. Levy je dosao do zakljucka da stopalo simbolizuje penis a cipela vaginu. Ovim on protivreci sebi jer na pocetku on kaze da je stopalo esencijalna stvar, a samo malo kasnije da cipela zauzima njegovo mesto. U Levyjevoj interpretaciji rituala chalitzah, dever prepusta svoje pravo snahi, zbog cega ona skida njegovu cipelu, tj. svoju vaginu. Kako ja to vidim, skidanje cipele je simbol kastracije. Snaha simbolicki kastrira brata svog pokojnog muza uz pomoc i pristanak drustva. U prici o avanturama Argonauta , Jason sa jednom sandalom, gubi svoju sandalu dok transportuje Heru koja je obucena kao stara zena preko reke Enipeus... Jason, kaze prorocanstvo ce srusiti Peliasa sa njegovog kraljevskog trona.

Jedan moj pacijent koji pati od stopalo-cipela fetisizma, imao je potrebu koju je anksiozno krio od svih, tj. da glanca cipele svog oca gde god je mogao do njih da dodje. Analiza je pokazala da je to bilo

kondenzovano istrazivanje koitusa sa vaginom svoje majke i u isto vreme divljenje prema penisu njegovog oca. Drugi pacijent, onaj koji se kako sam vec rekao, plasio da ce mu gace spasti i stoga ih je vezivao cvrsto za svoje telo, je patio od streetfobije. Narocito po vlaznom vremenu i gde god bi se njegovo stopalo oznojilo cak i malo, njegov hod je postajao teturav, a ako ga je forsirao, osecao je depresivnu patnju. U analizi se pokazalo da je uzrok njegove neuroze bio jedan dogadjaj koji je on iskusio jednom ili vise puta, kada je imao 3 godine. Lezao je u krevetu izmedju svojih roditelja. Njegova majka je primetila da se on ustuknuo pri pogledu na njene pubicne dlake i ona je zadirkujuci ga povukla njegovu rukunka njenim genitalijama. Mali decak se od toga mnogo plasio. Kasnije, kroz ceste setnje sa svojom majkom, infantilna patnja je zamenjena za cipelu i stopalo, ustvari, na cin setanja. Kao sto se moze videti cipela predstavlja vaginu u vezi sa stopalom, ali u vezi sa zemljom (majka) cipela-stopalo simbolizuje penis. Robitsek podjednako prepoznaje da cipela moze biti supstitut i za penis i zavaginu.

Politika, dnevne novine u Beogradu, Jugoslavija, u svom izdanju od 29 Jula 1928 su objavile jedan ilustrovani clanak o retkom obicaju vencanja koji se jos uvek obavljao u srpskom selu Lavcani.

Posle vencanja mlada i svekrva su odlazile na izvor na kome bi snaha skinuka cipelu i dala je svekrvi. Stara zena puni cipelu vodom i pruza je mladi da pije. Selo je interpretiralo da ovaj stvarno retki i cudan obicaj ima znacenje da najnoviji clan porodice simbolicno pokazuje poslusnost svekrvi i doslovno se ponizava pred njom.

Sve sto sam rekao i citirao gore utvrdjuje me u misljenju da su Koheniti skidali svoje cipele pre odlaska na platformu da podele svoje blagoslove sa vernicima kao simbol potcinjavanja. To, zaista, znaci kastraciju, gubitak penisa.

Citirao sam neka pravila ritualnog pranja ruku. Vodu mora pustiti da tece ljudska ruka, ili sam Kohen, ili Levit, ili prvorodjeni, "otvarac materice". Ovim Koheni pokazuju da oni zele da se oslobode i da se drze iskonskoh greha, tj.poriva da ubiju oca. Vino, kao sto znamo, je zamena za krv, krv oca. Iz ovog razloga svestenici ne smeju piti vino pre sluzbe.

Ali ubistvo oca nije jedina zelja od koje svi moraju odustati. Moraju se posebno cuvati incesta. Opomena o skidanju cipela demonstrira da se oni moraju podvrgnuti kastraciji da bi postali vredni toga da ustanu pred arke koja sadrzi AAAAA zakona, predstavnika Jahweha, koga bi Koheniti da predstave, i sa kojim se identifikuju u ritualu blagosiljanja.

Reik kaze da "blagosiljanje znaci izgovaranje reci koje ce imati efekta u buducnosti... U drevnom svetu blagosiljanje nije oobozna zelja, vec cin da se postane potentan u realnosti." U Starom Testamentu, blagoslovi i AAAAA se pojavljuju vrlo cesto. Prema Reiku oni su potvrdjeni razlicitim biblijskim tekstovima da je srz blagosiljanja dozvoliti seksualni cin, naravno sa dozvoljenim osobama; sta vise, obecanje plodnosti materice i posedovanje zemlje, ukratko, plodnost i majka-zemlja. Primarni cilj svestenickog blagosiljanja je da obezbedi milos Gospoda. A biblijski tekstovi o blagosiljanju jasno pokazuju da Gospod manifestuje svoju milost davanjem plodnosti i zemlje. Tokom vremena cilj je bio da se takodje ukljuce i kosti; lek i prevencija bolesti i neispunjenje zlocudnih snova. Po jednom starom Jevrejskom verovanju, jddna sestina nasih snova su tacni. Svestenici se smatraju prorocima. Moc prorocanstva se sastoji od 60 delova. U blagosiljanju Kohen predstavlja Boga, jednak je sa njim, a ljudi postaju jedno sa bozanstvom

kroz blagosiljanje. Veliki i sveti Jevreji su blagosiljali svoju decu i ljude pre smrti. Stoga, oni su prebacivali svoju moc na druge. Posebni ljudi, pre svoje smrti, ali jednom u zivotu, mogu da kazu reci koje su cudotvorne i donose blagoslov. Kada je Jacob ukrao Esan njegovo rodjenjem dato pravo, on je uzviknuo u ocaju:" Imas li bar jedan blagoslov, O moj oce?" (Gen. xxvii. 38). Jacob ne blagosilja Reubena, svog najstarijeg sina, pre svoje smrti da ga kazni zbog odnosa sa Bilhah, njegovom konkubinom. (Gen. xxxv. 22). On mu kaze:"Reubene, ti si moj prvorodjeni, moja moc, i prvo voce moje snage; izvrsnost ponosa i izvrsnost moci. Nepostojan kao voda, ti nemas izvrsnost jer si otisao u krevet svog oca i onda si ga oskrnavio- on se popeo na moju postelju." (Gen. 1xix. 2-4).

Rituali Kohenita se, medjutim, ne isrcpljuju svojim dvokomponentnim elementima o kojima smonraspravljali gore. Ritualni kod odredjuje da ljudi ne smeju da gledaju u svestenike dokim se daje blagoslov, a cak ni sami svestenici ne smeju da gledaju u svoje ruke dok se pruzaju za blagoslov. Jedan pasus u Talmudu kaze da ne treba gledati u dugu, vladare i Kohenite. (Chagiga 16a). Sva tri su, svaki za sebe-otac, simboli Boga. Iza Kohenita je Bog Shechinah (bozija slava) gleda na ljude, kazeMidrash Rabbah. Komentator Shulchan Aruch kaze da ce izvan Palestine bii dozvoljeno da se gleda u Kohenite; ali se ne savetuje da se to radi, zato sto onda covek moze da ne misli na molitvu vec na nesto drugo.

Gledati u nekog znaci zeleti ga i nadvladati ga. Gledanje u Boga moze da izazove zudnju za stvarima koje pripadaju samo Bogu. Covek moze pozeleti da postane bolji od Boga i da ga ima u svojoj moci. Mi citamo u sceni o zbunju:"I Mojsije je sakrio svoje lice jer se plasio da gleda u Boga." (Ex. iii. 6). Ljudi su bili upozoreni da se ne priblizavaju Sinaju, kada se Bog spustio na vrh da otkrije deset zapovesti. Kao sto se moze videti, Biblija potvrdjuje iskonski strah od strasnog izgleda i gromovskih glasova koje pominje Hermann. U Sinajskoj sceni Bog se plasi da ne pusti ljude blizu planine da ga ne bi napali. (Ex. xix). Da bi to sprecio On zastrasuje ljude ; ovde se kaze:"I ljudi ce cuti gromove i videti munje, i glas roga i videli su planinu koja se pusi a kada su ljudi to videli oni su se uplasili i ustuknuli." (Ex. xx. 15). Zabrana gledanja je povezana sa iskonskom scenom. Ovome mogu dodati i jedno moje iskustvo. U mom detinjstvu gledao sam u svestenike koji daju blagoslov iako sam upozoren da to ne radim da ne bih oslepeo. Opste je verovanje da gledanjem necima vizija postaje nejasna. Jedan moj pacijent u cijoj neurozi je gledanje iskonske scene igralo veliku ulogu, gledao je u blagosiljanje iako ja znao da bi kazna mogla biti slepilo. On je to uradio, sto znaci da se usprotivio protiv zabrane gledanja. U svom "Totem i Taboo," Freud govori o strahu od gledanja u iskonskog oca. Po mom misljenju, tabu od gledanja znaci da sin ne sme da gleda kad otac ima seksualni odnos sa majkom, da ne bi pozeleo nju, a zamrzeo njega. U tom slucaju otac bi se naljutio na njega i gledao bi ga svojim strasnim ocima i vikao bi na njega gromoglasno. Prema Reiku, zvuk shofara (ovnovskog roga) je poslednji zveket ubijene iskonske zivotinje oca-totema, koji plasi ljude zato sto ih podseca na iskonski greh, ubijanje oca, i posebno, nagona da to uradi.

Posebni raspored prstiju na blagosiljanju koje je izrzito i osnovno obelezje rituala, privuklo je paznju mnogih ucenjaka i takodje i dva analiticara. Cak ni sami Koheni ne smeju da gledaju u svoje ruke dok daju blagoslov. Mi cemo pokusatida dokazemo da je znacenje ovoga da je ta ruka sam Bog. Ovo objasnjava zasto ni ljudu, niti svestenici koji predstavljaju Boga ne smeju da vide Boga. U pogledu Maimonides gledanje narusava odanost. Rabin Joseph kaze da ono zamagljuje pogled. Ali Rabbi Chagi kaze da se usudio da gleda bez opasnosti po njega. U Midrash Rabbah moze se procitati dangledanje slabi vid.

Kroz resetkaste otvore koje Koheniti formiraju svojim prstima, Bog gleda u ljude. Pogled ociju moze biti ljutit, uplasen, ali isto tako i pun ljubavi, paznje i osecanja. Ferenczi isticenidentiten oka i genitalija.

O polozaju ruku mi pronalazimo kontradiktorna misljenja u Jevrejskoj tradiciji. Shulchan Aruch kaze da je on strogo obavezan, drugi autoriteti ne. Po Shiboleth Haleketh Koheniti drhte zbog cega drze ruke rasirene. Ocigledno je da za ovog komentatora polozaj ruku nije esencijalan. Elia Gaon se pridruzuje sirenju, ali ne i prostorima (pet) koje ruke prave prstima. Asherit je vrlo izricit u vezi sa prostorima kao sto je Shulchan Aruch. U interpretaciji Midrash, Bog je iza svestenika kroz cije prste On gleda u ljude. Drugo pomenuti je zeleo blagoslov od Boga samog ali On ih uverava da On stoji iza svestenika. Privlaci paznju da oni koji se drze pet prozora prstiju motivise to obracajuci se "On je virio kroz resetke" iz pesme Solomonove gde u hebrejskom tamo stoji slovo "H" cija numericka vrednost je broj pet. U blagoslovu, kao sto smo videli, Bog stoji iza svestenika. Ko je taj koji viri kroz resetke? Verovatno opet Bog. Prema Jevrejskom Leksikonu, Solomonova pesma se sastoji od monologa i dijaloga dva ljubavnika koji su srecni u svom ujedinjenju i zude jedno za drugim tuzno kada su razdvojeni. Kada je biblijski kanon napravljen bilo je mnogo primedbi na njegovo uvodjenje u Bibliju, ali Rabbi Akiba je preovladao. On ju je alegoricno interpretirao da bi znacilo zavestanu ljubav izmedju Boga i Izraela stoga je ona uglavnom sveta. Crkva je na slican nacin uzima kao alegoriju, ali o Isusu i Crkvi, ili o Bogu i Mariji. Po Wetzsteinovom misljenju, Solomonova pesma je skup svadbenih pesama koje su recitovane sedam dana po ujedinjenju. Tekst pominje Kralja Solomona kao autora ali ovo je potpuno nemoguce. U interpretaciji modernih ucenjaka, to je dijalog izmedju majke-boginje i sina-supruga.

Istina je da vernici zamisljaju iza resetke od pet prstiju koje su napravili svestenici, koje Bog mnogo voli, i koji za uzvrat gledaju u Njegove ljude sa velikomnaklonoscu, Freud kaze u svojoj "Grupnoj psihologiji i Ego-analizi:"Mi se, stoga, mozemo usuditi da predpostavimo da odnosi koji su vezani za ljubav-a iskazuju se ravnodusno, sentimentalnim vezama-takodje cine srz masovne-duse." Ovde Freu, kao Roheim primecuje, opisuje libidonosnu strukturu mase. Na istom mestu Freud nastavlja:"Ova culna veza je u osnovi homoseksualna. Ali masa ustanovljuje libidonosnu vezu ne samk medju sobom, vec i sa vodjama. Videli smo kod blagosiljanja kod Kohenita da su svestenici jednaki sa Bogom, a skup i sa Bogomi sa svestenicima. Ferenczi kaze da se ovde spominje homoseksualnost, ne samo kao reakcija na vrlo jaku heteroseksualnu potrebu,vec takodje i regresijom, odnosno identifikacijom koja zavisi od objekta-ljubavi. Covek se predaje zeni kao spoljnom objektu ljubavi, a onda je ustanovljuje u sebi, stavlja je uz pomoc identifikacije na mesto svog ego-ideala. Muskarac postaje zensko i zeli zenu gde on obavljs svoj heteroseksualni odnos. Roheim kaze "da u mnogim slucajevima homoseksualnost se razvija kada covek, umesto da uzima majku-substitut za svoj objekt-ljubavi; on se identifikuje sa njom. Sa druge strane, posledica ovogaje ustanovljenje odnosa roditeljskog objekta."

Pokazao sam kod blagosiljanja kod Kohenita da skup i svestenici prihvataju kastraciju i odustaju od neprijateljskog stava prema ocu. Kao sto vidimo, ima dve posledice:na jednoj strani, identifikacija sa ocem dozvola da se postane zreo i otac, da se poseduje zemlja, da se bude plodan i da se zivi seksualni zivot. Sa druge strane, kao sto se moze videti, skup stoga ustanovljava homoseksualan oblik, isti odnos izmedju sebe i Boga, i on onda dok posmatra, oseca,i zna da postoji samo izmedju ocani majke.

Vernici ne gledaju na vernike i Bogakao sto Mojsije nije gledao u Boga na Sinaju. Bog sam, kao sto znamo, upozorio je ljude da ne prilaze blizu planini na kojoj on zivi da ih ne bi unistio. Onaj koji vidi ritual ili ga iskusi, dobija utisak da je u njemu scena na Sinaju ponovljena na nizem nivou. Vernici se upuste iz straha u groznicavu i poboznu molitvu, oni se drze zajedno, pokrivaju lica, ne usudjuju se da pogledaju gore, oni pruzaju sebe pred Yahwehom. Bog i Izrael postaju jedno drugom ljubavnici. Ovde bljesne kroz ovu homoseksualnu vezu originalne Edipovske -situacije, opasnosti zbog koje bi ritual mogao da se ponisti. Ljudi dobijaju originalno i zabranjeno incestualno zadovoljstvo, mada u drugacijem obliku. Moje istrazivanje je potvrdilo da je Reik u pravu, prema kome Sinajska scena, i blagosiljanja Kohenita, sto ja smatram njenim ponavljanjem, je u osnovi represije poriva da se mrzi otac i da se ubije i pobeda ljubavi i priznavanje Boga nad nesvesnom mrznjom i besom. Reik misli da maske divljaka sluze magicnim svrhama; one transformisu one koji pripadaju plemenu u demonske kreature i totem-zivotinje, one ustanovljuju primitivnu identifikaciju sa ocem. Ako se dibro secam, na drugom mestu Reik kaze da ljubljenje Jevreja u molitvi u odredjenim vremenima sa amajlijama i molitvenim salovima odgovara plesu divljaka kao sto su pokreti totem-zivotinje koji se identifikuju sa grupom i pojedincima.

Abraham je bio koristan Reiku u njegovom radu o Shofar u njegovoj interpretaciji svestenickog blagoslova i poziciji ruku u njemu. On je bio podjednako pogodjen prepisanim prostorima sa prstima cije pravo znacenje, kako je on verovao, jos uvek nije pronadjeno. Cetvrti i peti prst moraju se odvojiti od ostala tri i moraju da ostanu u tom namestenomobliku u tokuncele ceremonije. Veliko znacenje koje se oripisuje poziciji prstiju na obe ruke je jasno pokazan obicajem da se onin ugrade na nadgrobne spomenike Kohenita kao amblem svestenistva. Uzimajuci u obzir averziju Judaizma ka slikovnom predstavljanju, ovo izuzimanje mora imati neki znacaj. "Zbog istrazivanja Abraham je dosao do zakljucka da u "svestenickom blagosiljanju Koheniti (svestenici) imitiraju otvore na prstima-papke na totemu (ovan). Molitvena marama napravljena od vune je podoban substitut za kozu ovna. Koheniti, stoga, blagosiljaju totem koji je kao Bog." On dalje kaze:"Mi nemamo drugi izbor negonda vidimo u svestenickom blagosiljanju...totemisticki ritual." Frieda Fromm-Reichman, u radu objavljenom pre trinaest godina prihvata Abrahamove zakljucke. Zadatak svestenika je da posreduje izmedju Boga i ljudi. On je totem-zivotinja, on je identican sa Bogom. Eder na slican nacin ima istom misljenje.

Kao sto se moze videti, ja sam dosao do istog zakljucka, sa tom razlikom da ja nisam razmisljao o vezi izmedju prostora na prstima i papcima totemskih zivotinja. Kohen kada stoji na platformi umotan u molitvenu maramu i rasirenim rukama za blagoslov je, zaista, imitacija totem-zivotinje. Istina je da je papak totemske zivotinje oodeljen samo na dva dela , dok su ruke kod Kohena koje on pokazuje podeljenje na tri dela u blagosiljanju. Medjutim, Abraham je dosao do pravilnog zakljucka, ali na pogresan nacin, bar, sto se tice ruku. Plasim se da Abraham nije dovoljno znao o izvorima koji se odnose na svestenicko blagosiljanje. On je trebalo takodje da istrazuje znacenje "pet prozora".

Originalna biblijska opomena koju sam ja doslovno citirao na pocetku zavrsava se recima:"Tako ce oni staviti moje ime na decu Izraela i ja cu ih blagosloviti". Zaista, srz blagoslava je da Koheniti izgovaraju pravo ime Yahweh u blagosiljanju. Neizrecivo ime je stoga polozeno na ljude koji stoga postoje identicno sa Bogom.

Bas je u svakodnevnom iskustvu u analizi neuroze, ono sto je najvaznije u shvatanju bolesti zaboravljeno tokom vremena. Zadatak analize je da oporavi i iznese na povrsinu; jer u drugom slucaju resenje problema ne moze biti uspesno naucno i terapeutski. Isto vazi inza ritual blagosiljanja.

Vise od dve hiljade godina izgovor imena YHVH je bilo izostavljeno, vec je bilo prikriveno u skrivenoj formi u blagosiljanju. Mislim na drzanje ruku. U toku mog istrazivanja ja sam pronasao da su najpobozniji ucenjaci, iz ociglednih razloga, zanemarili ociglednu cinjenicu. "Real-Encyklopedie" koju je izdao Hamburger, pominje da je u vreme drugog hrama najosnovnije odlicje blagosiljanja bilo izgovaranje cetvoroslovnog imena Boga, to jest YHVH. U vreme vladavine Sirijaca, posle smrti Simona, najviseg svestenika, bilo je odluceno da se vise ne izgovara tetragramacija u blagosiljanju. Ovo je mozda bilo iz straha da ce ritual biti pogresno shvacen. Mizda ima neke slicnosti sa grckim ritualom. Neki svestenicu su ga izgovarali, ali na nacin koji nije mogao biti razumljiv. Oni su koristili melodiju koja im je omogucavala da to urade. Ta specificna melodija je sacuvana do danas. Koheniti je jos uvek izgovaraju kada izgovaraju reci blagosiljanja. Rabbi Tarphon je rekao da je on pazljivo slusao reci da bi mogao da razabere pravo ime iz njih, uprkos melodiji. Kasnije su zabranili izgovaranje imena cak i sa melodijom jer se ne sme ni na koji nacin izgovarati bilo gde izvan Palestine. Komentatori Biblije (Starog Testamenta) kazu da izgovaranje tetragramatn onako kao je Jehovah to u pocetku izgovaraonsa Luterom potpuno je pogresno. Ninjedan covek ne zna kako je ime izgovoreno. Veliki covek i carobnjak je onaj koji zna misteriju imena Bozijeg (Bal Shem, Gospodar Imena). Umuobicajnom govoru, van molitve, Jevreji su jos uvek vrlo pazljivi da ne izgovore cak nimona imena Boga koja su dopustiva za izgovor. Tako, npr. oni ne kazu Elohim vec Elokim. Tako rade cak i u ne-hebrejskim jezicima. Na madjarskom oni ne pisu "Isten" (Bog) vec Ist'n. Treca zapovest zabranjuje izgovaranje bozijeg imena uzalud. Prema Jevrejskoj tradiciji Bog je imao ime koje se sastojalood 42 do 72 slova.

Po misljenju rabina, dat je savet da kod blagosiljanja prstima oni budu podtavljeni tako da formiraju bozije ime Shaday (SHDY). Ova rec je vidjena na vidljivom delu Mezuze (amajlije) koja se nalazi na dovratku. Smatram da je polozaj prstiju bio jedan od najosnovnijih odlicja rituala. Jevrejski teolozi se mnogo razlikuju u propisivanju rituala. Ali svi se slazu da svaka rec biblijskog blagosiljanja ima znacenje. Neki ne pridaju nikakvu vaznost polozaju prstiju; neki preporucuju da se prsti drze odvojeno; drugi opet kazu da je prava stvar napraviti sa njima pet prozora itd. Ja ne mogu ovde da ulazim u raspravu o ovim misljenjima. Rabbi Bachya, u svom Magen Abraham, kaze ono sto je najrelevantnije:"Svestenici moraju cvrsto da drze svoje ruke rasirene i moraju svojim prstima da simbolizuju ime YHVH. " Rabbi Bachya, koji je bio rabin u Saragossi u Spaniji, i umro 1340, je autor misticnih komentara onStarom Testamentu. U svojoj knjizi H'Emuno, ciji rukopis se cuva u Oxfordu, on se bavi razlicitim imenima Boga. Bog (YHVH) ima mnogo dodatnih imena. Sto se ticenprvog imena Bachya ne kaze kako bi se ono moglo simbolizovati uz pomoc prstiju. Ali kaze da ce oni koji znaju hebrejski znati to sami. Sto se tice imena Shaday, metod je poznat. U svom Magen Abraham Bachya kaze da su svestenici kada su podizali ruke u blagoslov, simbolizovali svojim prstima ime Yahweh. Drugi veruju da se to odnosi na ime Shaday. Palac je bio Daleth, mali prst je oznacavao You a tri srednja prsta Shin.

Kao sto vidimo, Jevrejska tradicija ima dva nacina propisivanja poloaja ruku u svestenickom blagoiljanju. Rvo, prsti se moraju tako postaviti da formiraju pet prozora kroz koje Bog moze da gleda u ljude. Drugo, prsti moraju oznacavati ime Bozije. To ime koje se izrazava prstima ce biti nalozeno ljudima.

Svi znaci bi pokazivali da je najveca vaznost drugo pomenuti "Shin" koji ima tri stalka. Propisani polozaj ruke jasno pokazuje ovo slovo. Trake na amajlijama i na rukama i na glavi moraju biti tako postavljene da oznacavaju slovo. Reik i Langer diskutuju o ovome u svojim redovima. Langer privlaci nasu paznju u tri stalks slova i na genitalnom znacenju broja tri. Spiez cini isto. Alexander i Graber podjednako ukazuju genitalno znacenje broja. Traka na amajlijama se mora tri puta omotsti oko srednjeg prsta imonda tri puta oko ruke. Srednji prst se zove Ammah na Hebrejskom, sto takodje oznacava penis. Dok se vrsi omotavanje vernik recituje veridbenu formulu koja je uzeta iz Hosea ii. 22-22. Ona se zavrsava sa:"I ja se zarucujem sa tobom zauvek...i to neka zna Bog." Na Hebrejskom "znati" takodje znaci "imati seksualne odnose". Langer, oslanjajuci se na S.Schueck's Sidur Rasban, kaze:"Setanje mlade oko mladozenje tri puta na Jevrejskom vencanju direktno odgovara troslojnom vezivanju ruku na veridbi." Langer citira Bachofena, u tome da prst treba da predstavlja kreativnumi nutritivnu energijj:"Isus daje Malcandersonu prst umesto dojke za hranu." U mitoloskom razmisljanju prst je penis. Hermann podjednako istice erotogenicko znacenje prsta. Langer cini isto u svom delu "Doprinos funkciji Jevrejskog svitka na dovratku."

Postoji veza takodje izmedju prsta i imena. Langer, uzimajuci podrsku od Mahlera,pominje da su "Egipatski verodostojnici nosili inicijale kraljevskog imena Faraona-koji je bio inkarnacija Boga-na levoj ruci, to jest, na istom mestu gde pobozni Jevreju stavljaju kutiju sa rucnim amajlijama koje sadrze delove svetog Toraha."

U nasem vremenu, svakakva vrsta zabave se pravi prstom, koji izrazava osobe ili po pravilu seksualni cin. Prorok Izraela obecava bozanske usluge:"Ako se ti odvojis od svoje sredine...stavljajuci cetvrti prst i govoreci ontastini" (Isa. Iviii.9). Hermann kaze da prsti mogu znaciti porodicu.

Hebrejsko slovo Shin koje Koheninimitiraju kod blagosiljanja, oznacavalo je zube ili penis prema Zolleru u drevnom Sinaitickom spisu. On pokazuje da je oblik ispod slova oznacavao penis u egipatskim hijeroglifima. Znacenje prsta kao penisa je takodje pokazan od strane "Wolfsmanna" cija fantazija govori o prstu-fFFFFF. Freud pokazuje da to znaci strah od kastracije. Marie Bonaparte podjednako kaze da se taj prst moze izjednaciti sa penisom. Ona ide dalje u svom radu i kaze da je na amajlijama pronadjena rasirena saka, kao mano cornuta, kada je mali prst i kaziprst okrenut ka gore, a drugi prsti ka dole, i kao mano fica, kada je palac stavljen izmedju drugog i treceg prsta. Ova tri prsta oznacavaju zastitu od opasnosti.

Ime, saka, prst i peniscine serije. U obicnom zivotu penis se cesto naziva razlicitim imenima.

W. O. E. Osterley, u svom radu, "Kult Sabaziose", kaze da je mnogo pre pojave hriscanstva kult grckog Sabaziose bio vrlo siroko rasprostranjen medju Jevrejima. Sabazios je poistovecivan sa Zevsom, Mithrom i posebno sa Dionisom. Sabazios je bio dobar u poljoprivredi, vegetaciji i plodnosti. Imao je mnogo simbola, izmedju ostalog misa i zmiju. U njegovom kultu je zmija igrala veliku ulogu jer ona u interpretaciji ucenjka, znaci seksualni odnos izmedju Boga i vernika. Vernik je zena. Kecelja za molitvj od koze se koristi u ritualu. Analiticari ovo objasnjavaju kao ponovno rodjenje. Vernik je fetus, koza je uterus. Jevreji su hteli da imitiraju ovaj kult i bili su ljutito ukoreni zbog toga od strane rabina Talmude. Sabazios-ruka je imala znacajnu ulogu u ritualu. Na saci palac i prva dva prsta pored njega stoje na gore,

a druga dva su savijena na dole. Ruka je uvek napravljena od bronze. Ona je, po pravilu, suplja i stoji na postolju.

Sabazios ruka je imala zavetni znacaj. Tri na gore podignuta prsta verovatno znace trijadu. Mnoge takve ruke su pronadjene. Na jednoj se vidi bog kako sedi izmedju palca i druga dva ka gore okrenuta prsta, a ispod se vidi majka sa svojim detetom. Ovde mi imamo trojstvo:otac, majka i dete. Katolicka crkva je preuzela Sabazios ruku i napravila od nje simbol trojstva. U drevnom hriscanstvu svestenik je drzao svoju ruku na taj nacin kada je blagoslovio ljude na kraju mise. To je bio Benedictio Latina. Benedictio Graeca je bio drugaciji. Kod njega je srednji prst bio savijen ka dole a palac prekrsten preko njega a druga tri prsta okrenuta gore.

Ja pronalazim da je kod blagoslova naglasak prebacen sa izgovorene reci, to jest, imena Boga na pisanu rec. Zoller, u svojoj studiji gore pomenutoj citira Berthelet:"Pisanim recima se mozda pridaje veca moc nego izgovorenim. Kulturni progres koji se manifestuje pronalaskom pisma ispunio je naivnog coveka antickog doba neprijatnim strahom. Za njega specificne snage mora da su se krile iza slova."

Izgovorena i pisana rec predstavlja penis u nesvesnom. Za ovo prvo mogu mogu da navedem primere iz analiticke prakse. A sto se tice pisanog imena, pominjem moja dva pacijenta koja su se cuvala od potpisivanja svoga imena kada su pisali zeni sa kojom su bili ili su zeleli da budu u ljubavnoj vezi. U oba slucaja opiranje je dolazilo zbog straha od kastracije.

Kod blagosiljanja (vid. dodatak) prsti dve ruke formiraju rec Shaday. Palac i dva prsta koja su mu pripojena cine tronozni "Shin". Desni palac cini stalak, drugi i treci prst drugi stalak i cetvrti i peti treci stalak tronoznog hebrejskog slova "Shin". Na levoj ruci obrnuti "Daleth" je napravljen kao u trouglu, uz pomoc palca i dva prsta koja su mu pripojena, i "Yod" sa poslednja dva prsta.

U jutarnjoj molitvi radnim danom, obavezno je za Jevreje da stave amajliju. Sa trakom "Shin" se pravi na levoj ruci da pokaze Shaday. Istrazivanja Abrahima, Reika i Langara, pokazuju da vernici kada stavljaju amajlije, identifikuju sebe sa primitivnom totem-zivotinjom ocem.