SAOBRAAJNO TEHNIKA KOLA ZEMUNMATURSKI RADFRIKCIONE SPOJNICEUENIK:SADRAJ1.Uvod...............................................................................................................................3 2.Konstrukcija jednodiskosne spojnice..............................................................................4 2.1.Sastavni delovi spojnice...............................................................................................7 2.1.1.Potisni leaj...............................................................................................................7 2.1.2.Potisna ploa............................................................................................................ .8 2.1.3.Disk (lamela).............................................................................................................8 2.1.4.Spojniko vratilo.......................................................................................................9 2.2.Proces rada spojnice...................................................................................................10 2.3.Periodi rada spojnice..................................................................................................11 2.4.Jednodiskosne spojnice..............................................................................................14 2.5.Komandni ureaji spojnica.........................................................................................20 2.5.1.Mehaniki komandni mehanizam spojnice.............................................................21 2.6.Frikcione jednodiskosne i viediskosne spojnice.......................................................22 3.Zakljuak.................................................................................................. .....................24 4.Literatura.......................................................................................................................2521. UVODPrimena motora s unutranjim sagorevanjem, kao energetskog pogonskog agregata motornih vozila, namee upotrebu posebnog mehanizma koji bi povezao ili odvojio motor od elemenata transmisije.Mehanizam koji ima zadatak da u svakom trenutku, u sluaju potrebe, prekine prenos obrtnog momenta bez prekida rada motora, i da ga ponovo ukljui sa to manje udara, dakle mirno i polagano, naziva se spojnicom. Spojnica, znai, omoguava kratkotrajnu odvajanje motora od pogonskih tokova u trenutku polaska, kada treba promeniti stepen prenosa, odnosno sigurnosnu funkciju, jer spreava preoptereenje transmisije ukoliko koenja nagla i vrlo snana, a motor nije odvojen od nje. Konstrukcija spojnice mora obezbijediti jednostavnost izvoenja, nisku proizvodnu cenu, pouzdano dugi vek trajanja, lake mogunosti podeavanja tokom rada,jednostavnu i brzu popravku moguih kvarova itd. Neophodno je naglasiti da se na motornim vozilima raznih vrsta, pored definisane spojnice (koja se esto naziva i glavnom), sreu i druge spojnice s istim osnovnim konstrukcijskim karakteristikama, a ponekada i sa drugim zadacima, pa vrlo esto i sa sasvim drugaijim konstrukcijskim reenjima (bona kvaila spojnice kod vozila na gusenicama, koje predstavljaju elemente sistema za upravljanje).32. KONSTRUKCIJA JEDNODISKOSNE SPOJNICENa Slici 2.1.uproeno je prikazana konstrukcija jednodiskosne spojnice.Na vratilu (1) menjakog prenosnika postavljen je vodei disk spojnice, izmeu zamajca (3) motora i potisnog diska (5).Disk (4), pritisnut je izmeu njih zavojnim oprugama (6), privrenim zavrtnjima.Ovi zavrtnji povezuju zamajac motora s potisnim diskom. Ako su sile sabijanja taruih povrina diska dovoljno jake, sva snaga motora se preko spojnice prenosi na menjaki prenosnik. Spojnica se iskljuuje pritiskom na pedalu (7), pri emu se preko prstena aksijalnog potisnog leaja sila prenosi na prirubnicu potisnog leaja.Tako se potisni disk (5) pomera i sabija opruge. Spojnica je s jednom ploom, sa sredinjom potisnom oprugom (11).Obloga spojnice je privrena uz zamajac pomou est vijaka (9), a spotisnom ploom (8) pomou tri para elastinih ploa (19). Voena ploa (5) u sklopu s priguivaem smetena je na ljebovima primarne osovine (6) mjenaa. Pogon iskljuivanja kvaila je ianian sa servomehanizmom.Pedale spojnice i konice su u konzoli (11) (Slika 2.3) na zajednikoj osovini. Uzengija (12) ianika spojena je sa gornjim remenom pedale, a naglavak (8) obloga ianika privren u gumenom odbojniku (9).Drugi kraj ianika je povocem (1) privren za podlogu viljuke za iskljuivanj e spojnice. Donji naglavak (6) obloge ianika privren je u konzoli (3) pomou dve navrtke (5)s podlokama (4). Konzola (3) jeprivrena uz menja.Slika 2.1.- Prikaz jednodiskosne spojnice4Slika 2.2.-Spojnica u aksonometrijskom izgledu: 1- poklopac potisnog diska; 2.-potisni disk; 3.-igliasti leaj; 4- osovinica; 5.-oslona viljuska za oputanje; 6.-opruga; 7.-mazalica; 8.-poklopac ventilacionog otvora; 9.-regulaciona navrtka viljuke potisnog diska; 10.-poluga za otputanje; 11.-savitljiva cev za podmazivanje, 12.-leaj menjakog prenosnika; 13.-poklopac;14 i 27 iskljuna viljuka; 15.-zatitna viljuka; 16.-karter spojnice, 17.-mazalica pedale; 18.-nosa pedale, 19.-poluga pedale; 20.-spona; 21.povratna opruga pedale; 22.-osovinica pedale; 23.-aura; 24.-iskljuna opruga viljuke; 25.-spona; 26.regulaciona navrtka viljuke; 28.-pritisna opruga, 29.-loptasti oslonac viljuke, 30.-termoizolacioni podmeta; 31.-fikcioni podmeta; 32.-glavina voenog diska; 33.-koljenasto vratilo motora; 34.-ulazno vratilo mjenjakog prenosnika; 35.-prednji leaj ulaznog vratila mjenjakog prenosnika; 36.otpua; 37.leakj; 38.-vijak; 39.-opruga priguivaa torzionih oscilacija; 40.-ploa; 41 i 43-fikcione obloge; 42.ploasta opruga fikcionog diska; 44.-zamajac; 45.-kuite spojni5Slika 2.3.-spojnica u aksonometrijskom izgledsu: 1-poklopac; 2-zamajac; 3-kuite; 4-zakovica; 5elastina ploica; 6-zavrtanj; 7-potisni disk; 8-fikcioni disk; 9-potisna opruga; 10-vijak; 11-leaj; 12kolenasto vratilo;13-mazalica; 14-opruga priguivaa torzionih oscilacija; 15-teg za uravnoteenje; 16poklopoac spojnice i zamajca; 17-igliasti leaj; 18-osovinica; 19-oslonac viljuke za ukljuivanje; 20navrtka sa sferinom povrinom; 21-oslona ploica; 22-poluga za ukljuenje; 23-potisni leaj; 24pogonsko vratilo mjenjakog prenosnika; 25-viljuka za ukljuenje spojniceSlika 2.4.-kompletna spojnica:1-karter spojnice; 2-oslonana aura vratila viljuke za iskljuivanje spojnice; 3-viljuka za iskljuivanje spojnice; 4-leaj iskljuivanja spojnice; 5-voena ploa; 6primarna osovina menjaa; 7-zamajac; 8-potisna ploa; 9-vijak privrenja spojnice uz zamajac; 10obloga spojnice; 11-potisna opruga; 12-leaj primarne osovine; 13-aura vratila viljuke za iskljuivanje spojnica; 14-opruga poluge viljuke za iskljuivanje spojnice; 15-poluga viljuke za iskljuivanje spojnice; 16-frikcione obloge; 17-glavina voene ploe; 18-opruga priguivaa; 19-ploa koja spaja oblogu spojnice i potisnu plou; 20-oslonani prstenovi potisne opruge; 21-spojnica leaja iskljuivanja spojnice; 22-spojna opruga viljuke i spojnice leaja iskljuivanja spojnice6Slika 2.5.-pogon spojnice: 1-povodac ianika; 2-zatitna navlaka; 3-privrsna konzola donjeg naglavka obloge; 4-podloka; 5-navrtka za podeavanje; 6-donji naglavak obloge; 7-obloga ianika; 8-gornji naglavak; 9-gumeni odbojnik; 10-ianik; 11-konzola pedala spojnice i konice; 12-uzengija ianika; 13-pedala spojnice;14-poluga servomehanizma; 15-zaustavna spona; 16-potiskiva servomehanizma; 17opruga; 18-oslonac opruge servomehanizma; 19-sonda; 20-poluga viljuke za iskljuivanje spojnice; Bivica otvora povo2.1. SASTAVNI DELOVI SPOJNICE Na Slici 2.6.prikazani su glavni delovi spojnice 2.1.1. Potisni leaj Potisni leaj (3) nalazi se neposredno do dvokrakih poluga (pipaka) ili tanjiraste opruge. Njegov zadatak je da za vreme aksijalnog kretanja izvri pritisak na segmente tanjiraste opruge i preko sistema poluga omogui odvajanje potisne ploe od diska, asamim tim i iskljuivanje spojnice. Potisni leaj je aksijalni kuglini leaj, a umesto njega se, premda neto ree, moe koristiti i grafitni prsten. Potisni leaj se kod nekih vozila podmazuje. Za vreme rada motora, kada je spojnica ukljuena, potisni leaj treba da bude slobodan i udaljen od tanjiraste opruge 2-5mm.Ukoliko ne bi bilo zazora, leaj bi se stalno obrtao i vijek bi mu se bitno smanjio.Slobodni hod potisnog leaja je u direktnoj zavisnosti od hoda pedale spojnice.Tanjirasta opruga (5) ima zadatak da izvri pritisak na potisnu plou (8), koja dalje vri pritisak na disk (lamelu). Poklopac spojnice (6) privren je na zamajcu pomou zavrtnjeva. Za manja vozila izrauje se od presovanog elinog lim, a za vozila vee snage od livenog gvoa.Slika 2.6.- Spojnica: 1-osigura veze potisnog leaja i dvokrake poluge (viljuke); 2-nosa potisnog leaja; 3-potisni leaj; 4-segmenti tanjiraste opruge; 5-tanjirasta opruga; 6-poklopac spojnice; 7-mesto naleganja potisnog leaja; 8-potisna ploa; 9-zakivak za spajanje tela i frikcionih obloga; 10-frikcione obloge; 12-glavina diska; 13-talasasti nosa obloga;11-14-disk ( lamela);15-zavojne prigune opruge; 16-poluga za vezu potisne ploe i tanjiraste opruge; 17-elastini osigura potisne ploe i tanjiraste opruge72.1.2. Potisna ploa Potisna ploa (8) nalazi se izmeu diska i tanjiraste opruge. Ima zadatak da, pod dejstvom aksijalne sile koja potie od tanjiraste opruge (5), izvri pritisak na disk, koji se zajedno sa osom spojnikog vratila poduno pomera i nalee na zamajac motora. Spojnice s jednim diskom imaju potisnu plou, a one sa dva diska dve. Potisna ploa se izrauje od specijalnog liva, koji treba da ima dobra frikciona svojstva. 2.1.3. Disk (lamela) Disk je dio spojnice koji se sastoji od: glavine (12), nosaa frikcionih obloga, frikcionih obloga (10) i zavojnih opruga (15). Unutranji deo glavine je obeleen. Centralni deo se izrauje od elika, a nosai frkcionih obloga od elinog lima. Izmeu glavine i nosaa frikcionih obloga nalazi se odreeni broj zavojnih opruga,iji je zadatak da obezbede elastinu vezu izmeu ovih delova. Nosa frikcionih obloga je posredstvom zavojnih opruga u vezi sa glavinom diska. Na nosa se privruju frikcione obloge, koje imaju oblik krunih prstenova. Obloge se spajaju s nosaem pomou zakivaka od bakra ili aluminijuma. Kada se spojnica ukljuuje,pritisak diska na zamajcu se poveava i tako raste trenje izmeu diska i zamajca, to omoguuje postepeno prenoenje momenta. Kako frikcione obloge treba da obezbede maksimalni koeficijent trenja, one se izrauju od specijalnog materijala. To je najee azbest, kao osnovni materijal, a dodaju mu se mesing, bakar, cink i dr.Danas se azbest kao frikcioni materijal sve manje koristi. Jedan od vanih podsklopova frikcionih spojnica je frikcioni disk s oblogamaprstenastog oblika.Prenos obrtnog momenta motora preko elemenata koji su vrsto povezani za kolenasto vratilo motora, tj. preko zamajca s jedne strane i potisne oloe sa druge, omoguava trenje frikcionog materijala obloga na povrinama naleganja.Frikcioni disk je vrsto pritisnut izmeu povrina naleganja na zamajcu i potisnom disku, pomou opruga (Slika 2.7.) koje stvaraju potrebnu i dovoljnu silu pritiska, i tako vri prenos maksimalnog obrtnog momenta sa motora na menjaki prenosnik, i dalje na druge elemente transmisije. Obrtni moment prenosi se trenjem. Sila trenja (PR) zavisi od pritiska opruga (P0) na obloge i od koeficijenta trenja (u),tj.Moment koji prenosi spojnica odreen je izrazom: MS =PR x rmpri emu je: Prenik je frikcione stalne vrednosti, znai moe se menjati samo sila trenja PR. Kako je u ovom sluaju re o trenju, sila trenja PR zavisi od pritiska P0, opruga i koeficijenta trenja u. Spojnica se ukljuuje, odnosno iskljuuje, jaim ili slabijim pritiskom opruga na potisni disk.U sutini,u praksi se to ostvaruje pritiskom noge na pedalu. Pritisak se na opruge prenosi sistemom poluga ili hidrauliki. Postepenim smanjenjem pritiska na pedalu spojnice raste pritisak na potisni disk, pa prema tome i sila trenja. Na taj nain se spojnica postepeno ukljuuje i tako se motor titi od iznenadnog i nagloh optereenja.rm- srednji prenik frikcione obloge.8Slika 2.7.- Sila trenja FR zavisi od pritiska opruge P0 i koeficijenta trenja obloge u2.1.4. Spojniko vratilo Spojniko vratilo (Slika 2.6 ) deo je spojnice iji je jedan kraj u kotrljajuem ili kliznom leaju u kolenastom vratilu,a drugi se oslanja na leaj, koji se nalazi u menjakom prenosniku.Spojniko vratilo ima zadatak da prenese snagu motora,odnosno obrtni moment,koji prima od diska.Veza izmeu diska i spojnikog vratila ostvarena je pomou ljebova i zahvaljujui njoj, disk se moe poduno pomerati po spojnikom vratilu. Zbog toga su ova dva dela u direktnoj vezi ili se oba okreu ili oba miruju. Jedan kraj spojnikog vratila smeten je u menja i najee se zavrava zupanikom. Na eonoj strani u sredinjem delu spojnikog vratila postavljen je leaj, u kome se okree jedan kraj glavnog vratila mjenjaa. Leaj je najee igliast. Na Slici 2.8. prikazana je jednodiskosna spojnica s oprugama rasporeenim po obimu i mehanikim ureajem za komandovanje. Izmeu zamajca (3) i potisnog diska (5) nalazi se tanki disk (4) s frikcionim oblogama.Disk (4) je sa glavinom (1) oebljenjem spojen s ulaznim vratilom (17) menjakog prenosnika, pteko priguivaa torzionih oscilacija, to jest osam opruga (2). Potisni disk (5) je zatien oblogom (7), koja je spojena zavrtnjima za zamajac. Disk (5) spojen je sa etiri elastine ploice (23), iji su krajevi uvreni za zatitnu oblogu (7), a zavrtnjima sa aurama za potisni disk. Preko ploica obrtanja, preko diska (7), prenosi se disk, koji istovremeno moe da se pomera i aksijalno. Izmeu zatitne obloge i potisnog diska nalazi se esnaest pritisnih opruga (22) (Slika 2.8). One se centriraju na potisnom disku ispustima i oslanjaju o njega preko termoizolacionih podmetaa. Preko uica diska pomou osovinice (8) na igliastimleajevima spojene su etiri iskljune poluge (13). Svaka poluga postavljena na igliastom leaju na osovinici (9) privrena je za viljuku (10). Viljuke su spojene sa zatitnom oblogom regulacionim navrtkama (11), koje imaju sferinu oslonu povrinu. Navrtke se priteu uz oblogu elastinim ploicama (12), privrenim na zatitnu oblogu sa dva zavrtnja. Zahvaljujui sferinim povrinama navrtki, viljuke se mogu njihati, to je neophodno pri povratku iskljunih poluga.Na suprotnom kraju iskljunih poluga (13) ,na prstenu (18),nalaze se prirubnica, uvrena za zid kuita menjakog prenosnika, i iskljuna spojnica(16) s potisnim leajem (14). Spojnica se u polazni poloaj vraa pomou opruge(15). Spojnica skupa sa zamajcem smetena je u kuite (6), koje se vijcima privruje za blok kuicu motora.Donji deo kuita zatvoren je poklopcem (26). Na valjku nosaa (26) uvrena je na rukavcima (20) viljuka (19),koja obuhvata spojnicu. Poluga (27) uvrena na levom spoljanjem rukavcu, podeava se polugom (28) s oprugom, gdje je uvrena i poluga pedale (24). Rukavac (31) postavljen je na nosau (29), koji je uvren za gredu okvira vozila. Pedala ima i oprugu (25), koja je vraa u poetni poloaj.9Slika 2.8.-jednodiskosna spojnica s ureajem za komandovanje2.2. PROCES RADA SPOJNICE Za razmatranje procesa rada spojnice i uspostavljanje analitikih izraza za odreivanje osnovnih parametara, neophodno je poznavanje dinamikih odnosa: motorspojnica pogonski to kovi. Sistem za prenos snage motornih vozila moe se ematizovati (Slika 2.9.a.) i daljim uproavanjem predstaviti kao sistem sa dve mase (Slika 2.9.b.). Masa m1 vrijednost momenta inercije I1, koji odgovara momentu inercije zamajca motora i momentima inercije svih pokretnih dijelova motora redukovanih na izlazno vratilo motora (koenasto vratilo), odnosno ulazno vratilo spojnice (vratilo A na Slici 2.9).Masa m2 ima ima moment inercije I2,, koji obuhvata: - moment inercije mase vozila, redukovan na izlazno vratilo spojnice (vratilo B na Slici 2.9); -moment inercije tokova i obrtnih delova konica, redukovan na izlazno vratilo spojnice; - momente inercije svih ostalih pokretnih dijelova sistema za prenos snage, redukovane takoe na izlazno vratilo spojnice. Ugaona brzina mase m1 odgovara ugaonoj brzini koenastog vratila motora, qe, dok se masa m2 obre ugaonom brzinom izlaznog vratila spojnice,qs.10Na masu m1, deluje pogonski moment motora, me,a na masu m2 moment otpora kretanju vozila, je na izlazno a spojnica prenosi Mn (momenat spojnice). Mot redukovan vratilo spojnice, moment noenjaSlika 2.9.-Moment kod spojniceZa ovako ematizovan sistem za prenos snage, to jest dinamiki model, mogu da se izvedu jednaine kretanja. Da bi se jednaine reile, neophodno je poznavati zakone promene pojedinih parametara (Mn, Me, Mot,qe i qs ) tokom vremena.U sluaju stvarnog rada spojnice , meutim, ti parametri predstavljaju znaajan problem s obzirom da su promene tih veliina tokom vremena sluajnog karaktera i zavise od itavog niza subjektivnih i objektivnih inilaca.Zato se vrlo esto navode odreene predpostavke, aproksimacije i idealizacije stvarnog procesa rada spojnice, drugim rijeima, esto se usvajaju pojedini pojednostavljeni reimi rada spojnice. Treba napomenuti da je i prikazani dinamiki model veoma uproen budui da se sistem za prenos snage posmatra kao potpuno kruti sistem, to jest zanemaruju se njegove elastine osobine. Ako bi se uzele u obzir i krutosti sistema, veoma bi se iskomplikovale i jednaine kretanja i tako bi se, uz ve postojee probleme u reavanju dinamikih odnosa, pojavile i nove tekoe. 2.3. PERIODI RADA SPOJNICE Analizom procesa rada spojnice mogu se definisati sledei periodi njenog rada: - period ukljuenosti;na frikcionim povrinama ostvarena je nominalna sila trenja, to jest izostaje klizanje, proklizavanja su mogua samo u trenucima preoptereenja sistema za prenos snage; - period iskljuenosti;frikcione povrine su razmaknute, a tok snage od motoraka ostalim delovima sistema za prenos snage je prekinut; - period ukljuivanja;frikcione povrine se spajaju, drugim rijeima, uspostavlja se tok snage, klizanja frikcionih povrina su osetna, u zavisnosti od veliine spoljnih otpora, kvaliteta frikcionog para, brzine ukljuivanja i dr. - period iskljuivanja; frikcione povrine se odvajaju, to e rei, tok snage se, u cilju popkretanja motora ili promjene stepena prenosa prekida; takoe ga karakterie klizanje frikcionih povrina, ali u daleko manjoj meri nego u sluaju ukljuivanja spojnice. Ovi periodi u procesu rada spojnice razlikuju se po nivou njenog optereenja.Optereenja spojnice u prvom redu potiu od: - momenta koji prenosi spojnica (moment noenja Mn), - sile pritiska na frikcionim povrinama, - sile na komandi za iskljuivanje spojnice, 11- klizanja frikcionih povrina Momenti noenja i sila za iskljuivanje spojnice po pravilu nisu istovremeni. Kada deluje moment noenja, spojnica je ukljuena, a kada je ona iskljuena, aktivira se sila na komandi. Sila pritiska oprunog sistema deluje stalno, ak kada se vozilo i ne koristi.U periodima ukljuivanja, odnosno iskljuivanja, funkcioniu svi uzronici optereenja spojnice. S obzirom da se u periodu iskljuivanja vri samo prekid toka snage u sistemu za prenos snage motornog vozila, spojnica nije izloena velikim optereenjima. Periodi ukljuivanja spojnice, meutim, podrazumevaju pokretanje vozila iz mesta i poetni period zaleta u pojedinim stepenima prenosa, tako da spojnica tada trpi najvea optereenja. Zbog svega toga se period ukljuivanja spojnice moe posmatrati kao radni period pa se teorijska razmatranja procesa njenog rada i iskljuivanja preteno na njega usmeravaju.Tada je mogue stei uvid u stvarne karakteristike spojnice. Na Slici 2.10. dat je prikaz zapisa promene osnovnih parametara spojnice prilikom pokretanja teretnog vozila iz mjesta. U trenutku i0 ugaona brzina ulaznog vratila spojnice, tj. kolenastog vratila motora, qe ima svoju najmanju vrednost qe0, motor radi na praznom hodu. Tada voza, da bi pokrenuo vozilo iz mesta, deluje na komandu akceleratora motora i istovremeno ukljuuje spojnicu. Ugaona brzina qe raste, a zazori izmeu frkcionih povrina se ponitavaju pa u trenutku t1 dolazi do pojave momenta trenja Mn i klizanja frkcionih povrina. Do trenutka t2 klizanje je 100% s obzirom da je izlazno vratilo spojnice jo uvijek nepokretno. U trenutku t2 moment trenja dostie vrednost spoljnih otpora pa poinje da se obre i izlazno vratilo spojnice ugaonom brzinom qs. Kako ostvareni moment trenja optereuje motor, ugaona brzina qe opada uz istovremeno poveavanje ugaone brzine qs. To znai da se vrijednost klizanja frikcionih povrina stalno smanjuje, do trenutka t3, kada ono prestaje, drugim rijeima, izjednaavaju se ugaone brzine qe i qs, a period ukljuivanja spojnice se zavrava. Treba jo samo napomenuti da se maksimalna vrijednost momenta trenja obino postie kada se ukljuivanje spojnice zavrava, tj. u trenutku t3. Posmatrani primjer polaska vozila iz mjesta pokazuje karakter promjena pojedinihparametara spojnice tokom vremena, dok se zakonitosti ovih promjena mijenjaju u vrlo irokom dijapazonu, u zavisnosti od veliine spoljnih otpora, optereenja vozila,kvaliteta spojnice, umjenosti vozaa i dr. Teorijska razmatranja, meutim,preteno koriste uproene dijagrame promjene osnovnih parametara spojnice jer postojeim matematikim aparatom gotovo da nije mogue opisati stvarni proces rada spojnice. Zato se i uvode odreene aproksimacije i idealizacije rada spojnice, to e rei zakona promjene osnovnih parametara.Slika 2.10.- Promjena osnovnih parametara spojnice kod teretnog vozila12Proces pokretanja iz mesta spojnice poljoprivrednog traktora donekle je izmenjen usled specifinosti njegovog rada.Traktori su naime opremljeni motorom sa svereimskim regulatorom, koji u principu ne predvia mogunost promene stepena prenosa tokom kretanja.To znai da voza prije polaska bira potrebni stepen prenosa, to ima naroitog znaaja za upotrebu traktora u transportu, za koji je na karakteristian vii stepen prenosa.Na Slici 2.11.prikazan je ematizovani dijagram promjene osnovnih parametara spojnice pri pokretanju traktora, to jest traktorskog agregata, iz mesta. Moment koji se prenosi preko sistema za prenos snage do motora obino ima veliku vrednost pa u odreenim sluajevima za pokretanje trktora, odnosno traktorskog agregata, pored momenta motora deluje i moment tangentnih sila inercije pokretnih masa motora i moment inercije zamajca. Pre pokretanja traktora, mehanizam za ubrizgavanje goriva postavlja se u eljeni poloaj (bilo koji, s obzirom na motor sa svereimskim regulatorom), a zatim se ukljuuje spojnica.Pri postepenom ukljuivanju moment trenja Mn se poveava, a zajedno s njim i koliina ubrizganog goriva:kada se dostigne gornja granica ubrizganog goriva, ugaona brzina kolenastog vratila motora qe opada, dok pokretne mase motora predaju spojnici svoju kinetiku energiju, usled ega moment motora Me raste iznadnominalnog.Istovremeno s opadanjem ugaone brzine koljenastog vratila motora poveava se ugaona brzina izlaznog vratila spojnice, nakon to je moment trenja dosegao vrednost momenta spoljnih otpora.Slika 2.11.-Primjena osnovnih parametara spojnice kod traktoraS ponitavanjem zazora izmeu frikcionih povrina, to jest s pojavom momentatrenja (trenutak to), one poinju da klizaju.Do pokretanja izlaznog vratila spojnice (trenutak t1) klizanje je stoprocentno.Ono prestaje kada se ugaone brzine koenastog vratila motora i izlaznog vratila spojnice izjednae(trenutak t2).Dalje se ugaona brzina celog sistema poveava do unapred odreene vrijednosti ugaone brzine kolenastog vratila motora. Analiza procesa rada spojnice, bilo da se radi o transportnom vozilu, bilo o poljoprivrednom traktoru, pokazuje da su optereenja najvea kada se spojnica iskljuuje za vrijeme pokretanja vozila iz mjesta.Optereenja spojnice mogu da se podijele prema sledeoj klasifikaciji: -mehanika -toplotna i -strukturna. Mehanika optereenja frikcionih spojnica optereuju skoro sve elemente spojnice .Pored izazivanja napona i sloenih naprezanja na svim elementima spojnice, ona13zajedno s klizanjem znaajno utiu i na habanje, troenje frikcionih povrina spregnutih materijala, kao i na zamor i lom pojedinih dijelova spojnice. Toplotna optereenja potiu od rada sile trenja, to e rei klizanja frikcionih povrina, te se javljaju u svim procesima ukljuivanja ili iskljuivanja spojnice. Ona djeluje prije svega na elemente koji nose frikcione povrine (zamajac,frikcioni i potisni disk), kao i na elemente u neposrednoj blizini. Njihov uticaj na karakteristike spojnice ogleda se u sledeem: -pojava promjene karakteristike trenja, slabljenje frikcione veze (feding); -promjena strukture (pregorevanje) kako nemetalnih, tako i metalnih frikcionih povrina, to dovodi do daljnih pogoranja prenosa snage trenjem; -slabljenje oprunog sistema,tj,smanjivanje sile pritiska na frikcionim povrinama; -strukturno optereenje moe imati razliite vidove, kao to je npr. hemijska agresivnost (aktivnost) sredine; -toplotno optereenje je toplotni fluks, koliina toplote koja prolazi kroz posmatrani element. Suma optereenja mainskih delova i sistema mogu da budu radna i kritina. Radna optereenja odreuju radna stsnja elemenata, dok su kritina optereenja bilo one vrednosti aktivnih veliina koje izazivaju kritina stanja, tj. dovode do oteenja elemenata, ili kumulativna vrednost radnih optereenja u odereenom periodu rada elemenata. Znai, optereenje treba da se posmatra ne samo kao neka izolovana vrednost odreene veliine koja utie na promjene stanja elemenata, ve i kao kumulativna vrednost ove veliine u odreenom periodu posmatranja.Takav nain analize optereenja mainskih elemenata i sistema odgovara dananjem stepenu naune misli u ovoj oblasti. U veini sluajeva on,meutim,jo uvek nije ostvaren i u samom procesu realizacije proizvoda, a naroito kad govorimo o motornim vozilima. Osnovni uzrok te pojave lei u injenici da se stvarna optereenja motornih vozila ne poznaju dovoljno. U tom podruju jo nije obavljeno dovoljno istraivanja, a ako i jeste, njihovi rezultati predstavljaju poslovnu tajnu. 2.4. JEDNODISKOSNE SPOJNICE Diskosna opruna frikciona spojnica s jednim diskom sastoji se (Slika 2.12.) od sledeih osnovnih komponenata: frikcionog diska (1), potisne ploe (2), opruga (3), poklopaca (4), poluga (5), komandnog mehanizma (6) s potisnim leajem (7). Opruge diskosnih spojnica mogu biti zavojne, i to postavljene kruno (Slika 2.11 i 2.12) ili centralno (Slika 2.13), te tanjiraste (Slika 2.14), tako da je 1-potisni disk; 2-poklopac; 3 i 3-osloni prsteni; 4-tanjirasta opruga; 5-potisni leaj; 6-frikcioni disk. Prenoenje obrtnog momenta (Slika 2.12) od vodeeg-obino, zamajca motora(8)na vodei element-obino ulazno vratilo menjakog prenosnika (9) koje senaziva i spojniko vratilo-ostvaruje se preko momenta trenja, koji nastaje izmeu frikcionog diska (1) obloenog frikcionim materijalom-oblogama, metalnih povrina zamajca (8) i potisne ploe (2). Moment trenja postie se dejstvom sila u oprugama (3), usled ega je frikcioni disk (1) pritisnut potisnom ploom (2) uza zamajac motora (8). Opruga se jednim krajem oslanja na potisnu plou, a drugim na poklopac (4) spojnice.Ovaj poklopac nosi na sebi poluge (5) za komandu (obino tri),a uvren je obino vijcima za zamajac motora pratei na taj nain, zajedno sa potisnom ploom, njegovo obrtno kretanje. Kad je spojnica ukljuena, obrtni moment sa zamajca prenosi se na frikcioni disk, a s ovog na spojniko, odnosno ulazno vratilo mjenjakog prenosnika.14Slika 2.12.jednodiskosne rasporeenimematski prikaz spojnice sa kruno zavojnim pritisnimoprugamaSlika 2.13.-Jednodiskosna spojnica s centralno postavljenom zavojnom oprugoSlika 2.14.- Jednodiskosna spojnica s pritisnom tanjrastom oprugom:a) ukljueno stanje; b)iskljueno stanje; v)rasklopljeno stanje; 1-potisni disk; 2-poklopac; 3,3-osloni prsten; 4tanjrasta opruga; 5-potisni leaj;6-frikcioni disk15Slika 2.16.-Konstrukcija izvoenja: a) jednodiskosna spojnica; b)dvodiskosna spojnica; v)spojnica s centralnom oprugom; d)spojnica s tanjrastom oprugom; 1-zamajac; 2-potisni disk; 3-poluga za iskljuenje; 4-priguiva; 5-telo;6-potisni leaj, 7-pritisna opruga; 8-ploicaVeza izmeu frikcionog diska (1) i spojnikog vratila (9) ostvaruje se oebljenom vezom.U ukljuenom poloaju spojnice, komadni mehanizam(6) i potisni leaj (7),pod dejstvom opruga(10), nalaze se odmaknuti od poluge(5) za komandu.Djelovanjem silom noge na komandnu pedalu (12), potisni leaj prilazi dvokrakim polugama (5) potiskujui ih.Time se potisna ploa pomera udesno (odmiui se od diska) sabijajui opruge (3).Na taj nain na povrinama trenja iezava normalna sila, samim tim i moment trenja, te se prekida dejstvo snage izmeu motora i ostalog dela prenosnika snage.Zamajac s poklopcem spojnice (4), polugama(5) i potisnom ploom(2) nastavlja da se obre,dok se disk(1) sa spojnikim vratilom (9) postepeno zaustavlja.Pri postepenom otputanju komandnog mehanizma,potisna ploa (2) pod dejstvom opruga (3),nalee ponovo na disk (1),a ovaj na zamajac(8)motora,i tako nastaje moment trenja u povrinama trenja i disk (1) sa spojnikim vratilom(9) poinje da se obre prenosei snagu.U ovoj fazi dolazi do relativnog klizanja izmeu diska s jedne, i zamajca i potisne ploe sa druge strane, pri eme rad trenja prelazi u toplotu zagrijevajui sve komponente spojnice. Kada vrijednost obrtnih momenata u spojnici prelazi vrijednost maksimalnog momenta trenja (tzv.moment noenja), u povrinama trenja dolazi do klizanja iako komandni mehanizam nije aktiviran.Na taj nain spojnica izvrava svoj drugi, sekundarni zadatak-osiguranje motora i prenosnika snage od preoptereenja. Frikcioni diskovi mogu da se izvode, kao elastini i kruti, s torzionim priguivaima i bez njih.16Frikcione obloge elastinih diskova vezuju se za glavinu diska preko elastinih segmenata (slika 2.16),koji obezbeuju ravnomerni prenos pritiska po celoj frikcionoj povrini.Slika 2.16.-Frikcioni disk: 1-frikciona obloga; 2,3-zakovice; 4-ploa priguna;5 priuna opruga; 6-opruni prsten priguiva a;7-glavina; 8-osloni prsten priguivaa;9frikcioni prsten;10-oslone aure;11-ploa diska; 12-elastina ploa formirana od segmentaSlika 2.16.a-Elementi konstrukcije frikcionog diska: 1-disk; 2-frikcione obloge;3elastine ploeSlini ,ali znatno slabiji efekti postiu se i s jedinstvenim radnim krutim diskom, izraenim od oprunog elika, to je sa gledita proizvodnje jednostavnije.Bez obzira na nain izvoenja, elastini diskovi su u pogledu ravnomernosti troenja obloga povoljnije reenje od obinih krutih diskova.Konstrukcija frikcionog diska prikazan je na Slici 2.17.gdje je:1-disk;2-elastini segmenti frikcionog diska;3-frikcione obloge i 4zakivci. Frikcioni disk u rasklopljenom stanju prikazan je na Slikama 2.18 i 2.23,a konstrukcijski crte na slici 2.19.Radi spreavanja pojave rezonantnih ugaonih oscilacija, koje mogu nastati kao posljedica neravnomernosti obrtnog momenta motora,u frikcione diskove se ugrauju posebni opruni elementi,tzv.torzioni priguivai (1,Slika 2.19). Konstrukcijsko izvoenje oprunih i prigunih elemenata i njihova ugradnja u disk prikazani su na Slikama 2.19. i 2.21.17Frikcioni disk (slika 2.18,2.19. i 2.20.)postavlja se na oljebljeno ulazno vratilo menjakog prenosnika, a sastoji se od glavine (8),frikcionih obloga (1) i (13),priguivaa torzionih oscilacija (11) itd.Da bi se omoguili kvalitetniji kontakt povrina trnja i ravnomjerno ukljuivanje te spreila izvitoperenja pri zagrijevanju,tei se slabijoj aksijalnoj diska.Zato se isti T-oblika (Slika diska i frikcionih postavljaju krutosti frikcionog prave s razrezima 2.16.a).Izmeu obloga esto se elastineploe.Frikcione obloge se uvruju nezavisno jedna od druge, za disk ili elastine ploe.Slika frikcioni elastini diska;3obloge;4-zakivci2.17.-Elastini disk: 1-disk;2segmenti frikcionog frikcioneU frikcioni disk spojnice(Slika 2.22) postavljaju se priguivai torzionihoscilacija, koji imaju zadatak da umanje ili potpuno odstrane visokofrekventne oscilacije, nastale u transmisiji usled dejstva periodinih pobuda.Oni menjaju elastinu karakteristiku transmisije i smanjuju verovatnou pojave rezonance pri poklapanjusopstvenih i prinudnih uestanosti torzionih oscilacija.Slika 2.18.-Frikcioni disk u rasklopljenom stanju:1 i 13-frikcione obloge; 2 i 4-zakivci; 3-ploasta opruga; 5 i 12-disk; 6 i 9- frikcioni prsteni; 7-osigura; 8-glavina; 10- regulacioni podmeta;11opruga; 14 i 15zakovice.Slika 2.19.-Konstrukcijska izvoenja frikcionog diska s prigunim elementima torzionih oscilacija;1disk;2-glavina;3-frikcione obloge (tanjiraste , cilindrine);4 gumeni elastini element18Primenu su priguivai s oprugama nali na frikcionim diskovima, Slike 2.20 i 2.21.zahvaljujui opruzi (3), postavljenoj u otvorima na glavini (6) diskova (1) i (4), disipacija se na koje su diskovima(1), (2),(4) i (5), povrina se pomou poslednjem poboljanja pritiska, elastine podloke ili energije ostvaruje povrinama trenja formirane na (9).Skupljanje trenja postie zavrtnjeva(7).U sluaju, radi stabilnosti sile dodaju se opruge.Slika 2.20.-Konstrukcijski ugraeni priguivaiGlavina, disk s frikcionim oblogama i priguiva torzionih oscilacija elementi su frikcionog diska koji se centriraju i statiki uravnoteavaju.Da bi se sprieilo izvitoperenje, do koga moe doi zagrevanjem, na njemu su predvieni radijalni prorezi. Kao opruni elementi(slike 2.19 i 2.20.)obino se koriste zavojne cilindrine opruge.One jednim krajem naleu na disk glavine, a drugim na diskove,za koje seuvruju frikcione obloge.Slika 2.21.-Frikcioni disk s elementima talasaste forme:1-glavina; 2-disk;3-element; 4otvori za postavljanje uravnoteavajuih ploicaDiskovi (Slika 2.18) su meusobno spojeni zakivcima obuhvatajui disk glavine od elika ili frikcionog materijala.Ovaj sklop ima ulogu frkcionog priguivaa.Podeavanjem debljine prstenova obezbeuje se potrebni moment trenja priguenja,da bi se olakala izrada,prstenovi se prave u ovalnom (talasastom)obliku,koji pri sklapanju frikcionog diska obezbeuje aksijalnu silu za realizaciju momenta trenja.Ponekad prorezi u disku glavine za smjetaj opruga(najee 6-9) mogu biti 19razliite duine kako bi se opruge, pri porastu momenta, postepeno ukljuivale, ime se postepeno krutost sistema. mijenja torzionaSlika 2.22.-Frikcioni disk spojnice:1-aura s oslonom prirubnicom;2-opruga priguivaa (spoljanja); 3toplotnoizolaciona podloka; 4- podmeta; 5 i 6-zakivci;7 i 13- disk;8-frikcione obloge;10-jedna od prigunih torzionih opruga; 11-osovinica;12-glavina;14-uravnoteavajui teg.2.5. KOMANDNI UREAJI SPOJNICA Na slici 2.23.prikazana je ema mehanike i hidraulike komande spojnice.Ukupni prenosni odnos komande spojnice obuhvata prenosni odnos poluga iskljuenja i prenosni odnos pedale.Ukupni prenosni odnos spojnice odreuje uslov da sila na pedali bez ugraenog pojaivaa u putniko vozilo ne bude vea od 150 N,a u teretna 250 N. Maksimalni hod pedale iznosi 120190 mm ukljuujui i slobodni hod.Ukupni prenosni odnos U jednak je proizvodu prenosnih odnosa pedale U1 i poluga U2.U =U1.U2 Za mehaniku komanduSlika 2.23.-ema komandi spojnicom:a-mehanika; b- hidraulikaA za hidrauliku:202.5.1. Mehaniki komandni mehanizam spojnice Spojnica se ukljuuji i iskljuuje kad sevozilo pokree iz mesta ili se zaustavlja, ili kada se stepen prenosa u menjakom prenosniku menja. Dok se vozilo pokree, proces ukljuivanja spojnice treba da bude znatno dui,nego kada se stepen prenosa mijenja da bi se postiglo mirno i postepeno optereenje sistema prenosa snage, a vozilo pokrenulo iz mesta bez trzanja i udara. Rad sa spojnicom, pri promeni stepena prenosa, obavlja se znatno bre, posebno kod mjenjakih prenosnika koji imaju sinhrone spojnice. Za ostvarivanje procesa iskljuivanja i ukljuivanja spojnice koriste se posebni mehanizmi ili sistemi, koji mogu biti prinudni ili automatski. Kod prinudnih komandnih mehanizama spojnice rad sa njom obavlja sam voza pomou odgovarajuih komandnih organa, obino preko none pedale, ili ree posredstvom rune poluge (kod traktora guseniara i specijalnih vozila). Prinudni komandni mehanizmi mogu biti direktni (za komandovanje frikcionom spojnicom koristi se iskljuivo energija vozaa) i indirektni (pored energije vozaa, djeluje i neka druga energija da bi se lake komandovalo spojnicom, tj.upravljalo vozilom). Proces ukljuivanja i iskljuivanja automatskog sistema odvija se bez direktnog uea vozaa, a diriguje se snekog drugog komandnog organa kojim voza upravlja (najee papuica za punjenje motora ili ruica za promjenu stepena prenosa). U sluaju kad se prenoenje energije od vozaa do spojnice obavlja iskljuivo mehaniki,tj. kad se sila kojom se deluje komandnu pedalu prenosi direktno, preko odgovarajueg mehanikog prenosnog sistema na elemente spojnice za iskljuenje(potisni leaj), onda je re o mehanikom komandnom mehanizmu spojnice. Princip rada mehanizma ove vrste je vrlo jednostavan, a zasniva se na zakonu poluga.Sila s komande pedale (12) (slika 2.12.), koja je izvedena u obliku poluge,prenosi se preko zatege 811) i poluge (6) na potisni (aksijalni) leaj (7),a on se pomera po spojnikom vratilu i zatim preko dvokrakih poluga (5) spojnice na potisnuplou (2). U ukljuenom poloaju spojnice, izmeu aksijalnog leaja (7) i dvokrakih poluga (5) mora da postoji zazor (najmanje 2-3 mm)da bi se obezbedilo potpuno ukljuenje spojnice i poslije odreenog habanja frikcionih obloga.Ovaj zazor se obino podeanva postavljanjem kraj poluge (6) na zategu (11) pomou navrtki.Da bismo bili sigurni kako je aksijalni leaj(4) odmaknut, u mehanizam se ubacuje opruga(10).Ova se opruga moe postaviti na razliitim mestima u sistemu, ali njeno dejstvo mora biti takvo da dovoljno sigurno dri odmaknuti aksijalni leaj,kao i komandnu pedalu u krajnjem poloaju kada se na nju djeluje silom.Slika 2. 24.-Mehaniki komandni mehanizam spojnice:1-pedala; 2-zatega; 3-navrtka za podeavanje;4- ue; 5-obloga, 6-dvokraka poluga, 7-potisni leaj; 8-poluga mehanizma spojnice21Ponekad se ugrauju i po dvije opruge na razliitim mestima u sistemu (npr.na komandnoj pedali i na aksijalnom leaju). Konstrukcijska reenja mehanizma i njegovih komponenata mogu biti veoma razliita. Pri veim rastojanjima, izmeu komandne pedale i spojnice,za zategu se koristi elino ue (Slika 2.24.).Ovakva reenja su esta kod vozila iji je motor smjeten u zadnjem dijelu.Komandne poluge (pedale) mogu da se izvode kao stojee(oslonac pedale ispod kraja na koji djeluje voza) i visee(oslonac pedale iznad).Kraj komandne poluge na mjestu na koje djeluje voza izvodi se hrapavom ili profilisanom povrinom, preko koje se esto navlai i guma kako bi se sprijeilo da noga vozaa isklizne.Potisni (aksijalni) leaj najee se s kotrljajuim,zatvorenim leajem,koji je smjeten u kuite.Ono ima na sebi ljeb (vidi Sliku 2.13) ili dva rukavca.U ljeb ili rukavce ulazi viljukasta poluga (69 (slika 2.12). 2.6. FRIKCIONE JEDNOSTEPENE I VIEDISKOSNE SPOJNICE Obrtni moment koji se prenosi preko frikcione spojnice zavisi od vie parametara: -sile pritiska -broja frikcionih povrina -srednjeg prenika frikcionih povrina itd. Kako se, zbog ogranienja koja su uslovljena sastavom frikcionog materijala, sila pritiska nemoe poveati preko jedne odreene granice, to se vea nosljivost spojnice moe postii poveanjem broja i veliine frikcionih povrina.Kako je racionalna gradnja uslovljena odravanjem spoljnjeg prenika frikcionih spojnica u relativno ogranienim dimenzijama (350-400 mm),za prenoenje veih obrtnih momenata upotrebljavaju se spojnice sa dva diska (Slike 2.25 i 2.16.b.). Obrtni moment od vodeeg-zamajac motora (1)-voeni element-ulazno vratilo menjaa(13)-prenosi se preko sila trenja koje se razvijaju izmeu frikcionih diskova(2 i 4),obloenih frikcionim materijalima, i metalnih povrina zamajca i potisnih diskova(3 i 5).Potisni diskovi (3 i 5) vezani su za zamajac (1) preko vijaka (12), tako da se s njim zajedno obru kao jedna celina,donekle zadravajui slobodu pomeranja.Sila pritiska za obezbeenje potrebnih sila trenja ostvaruje se pomou potisnutog diska, dejstvom opruga (11), kojih obino ima dvanaest. Pritiskom na pedalu spojnice (7),viljukasta poluga (10) pomjera se u pravcu zamajca(1) i deluje na iskljuiva sa leajem(9), naleui na poluge (8),ostvaruje pomeranje potisnog diska(3) ostvaruje se pomou opruga (koje se na slici nevide) Da bi se motor potpuno i sigurno odvojio od transmisije, broj frikcionih diskova kod spojnice ovakve vrste obino ne treba poveavati preko tri jer se u protivnom uslovi promene stepena prenosa u menjakom prenosniku znatno oteavaju.Prethodno analizirana spojnica je frikciona, dvodiskosna, ali jednostepena. Frikcione spojnice su najee suve, to znai sa suvim povrinama trenja, a izuzetno, praktino iskljuivo kod jednotranih vozila (motocikala) uljne, dakle s frikcionim povrinama potopljenih u uljno kupatilo.U sluaju da frikcione povrinerade u ulju, koeficijenti trenja su na znatno niim nivoima, to znai da za ostvarenje prenosa iste veliine obrtnog momenta kao sa suvom spojnicom, ona potopljena u ulje zahteva znatno vei broj frikcionih povrina. Kada se govori o spojnicama sa vie diskova, neophodno je ukazati na injenicu da se na velikom broju traktora, naroito poljoprivredne namene, danas sve vie sreu takozvane dvostruke frikcione spojnice, sa vda nezavisna frikciona diska. Primjer takve konstrukcije dat je na Slici 2.26.,traktor IMT-555.22Slika 2.25.dvodiskosne frikcioni diskovi; 3 diskovi; 6-poklopac; potisni leaj; 10opruga; 12-vijak; 13-ematski prikaz spojnice: 1-zamajac; 2 i 4i 5-potisni 7-pedala; 8-poluga; 9viljukasta poluga;11-Kod te spojnice obrtni moment se od motora prenosi se na pogonske tokove preko frikcionog diska I, dok frikcioni disk II slui za prenos obrtnog momenta na prikljuno vratilo traktora.ulazno vratilo mjenjaaSlika 2.26.-Dvostruka frikciona spojnica traktora IMT-555Mehanizam spojnice je tako reen da se pritiskom na komandnu papuicu u gornjemdelu njenog hoda frikcioni disk I iskljuuje,dakle prekida se pogon na pogonske tokove, a u drugom dijelu hoda i iskljuivanje frikcionog diska II, to jest pogona prikljunog vratila.Ovakvom konstrukcijom se omoguava rad prikljunog vratila i na njega vezanog prikljunog orua,i kada se traktor iskljuenjem frikcionog diska I zaustavi, to je od posebnog znaaja za primjenu traktora na odreenim radnim operacijama. ematski prikaz dvostruke frikcione spojnice (firma ,,Valterajd).dat na Slici 2.27,omoguava sagledavanje sutinske karakteristike ovih spojnica, a ona se ogleda u tome to se kod dvostrukih spojnica ostvaruje nezavisan pogon na tokove i na takozvano prikljuno vratilo, a preko njega pogon raznih pomonih agregata.Slika 2.27.-ematski prikaz ugradnje dvostruke frikcione spojnice233. ZAKLJUAKSpojnica slui za prenoenje obrtnog momenta sa zamajca na sastavne delove transmisije kao to su: menja, kardansko vratilo, diferencijal, poluosovina i tokovi. Spojnice, takoe,slue za prekidanja prenoenja obrtnog momenta na elemente transmisije to u sluaju kada se menja stepen prenosa, u sluaju naglih koenja, a da pri tome ne doe do prekida rada motora. Iz ovoga se moe zakljuiti da spojnice omoguavaju odvajanje motora od pogonskih tokova to je pogotovo vano u trenutku polaska s mesta kao i sigurnosnih funkcija koja ima za cilj smanjenje preoptereenja motora prilikom naglih koenja i prilikom naglih polazaka s mesta. Spojnice moraju imati takvu konstrukciju koja im omoguava to jednostavnije sastavljanje i rastavljanje, moraju imati nisku cenu, dug vek trajanja i pouzdanost u radu tokom upotrebe. Spojnice su podeljenje na: 1.frikcione spojnice 2.hidrauline spojnice 3.elektomagnetne spojnice Najveu upotrebu imaju frikcione spojnice kod kojih se obrtni moment prenosi zahvaljujui trenju koje nastaje izmeu zamajca frikcionog diska (lamele) i potisne ploe koja vri pritisak na lamelu. S obzirom na oblik trenja razlikuju se sledee vrste frikcionih spojnica: 1. konusne frikcione spojnice 2. doboaste frikcione spojnice 3. diskosne frikcione spojnice, koje se danas najvie koriste Spojnice su nale najiru upotrebu kod svih vrsta vozila i bez njih se ne bi mogao zamisliti rad motora.24LITERATURA-Jankovi,D.:Motorna vozila II, Konstrukcija, Vojna akademija kopnene vojske JNA, Beograd,1971. -Janiijevi,N.,Jankovi,D.Todorovi,J.: Konstrukcija motornih vozila, Mainski fakultet, Beograd,1987. -Todorovi,J.,zelenovi,D.:Efektivnost sistema u mainstvu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1978. -Jankovi,D.,Todorovi,J.: Teorija kretanja motornih vozila, Mainski fakultet, Beograd, 1983. -Janiijevi,N.,terzi,M.: Elektronski ureaji u automobilu, Tehnika knjiga, Beograd 1993. -prospekti:FAP-a,TAM-a,IMT-a,Zavoda Crvena zastava, RRT itd.2526