РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА

ОПШТИНА ИНЂИЈА

СТРАТЕШКА ПРОЦЕНА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ КОМПЛЕКСА

''ВЕТРОПАРК ИНЂИЈА'' НА ЛОКАЦИЈИ БЕШКА - КРЧЕДИН

Београд, 2010. године

2

НАЗИВ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ: СТРАТЕШКА ПРОЦЕНА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ КОМПЛЕКСА ''ВЕТРОПАРК ИНЂИЈА''

НА ЛОКАЦИЈИ БЕШКА - КРЧЕДИН

НАРУЧИЛАЦ: ОПШТИНА ИНЂИЈА ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ: Горан Јешић ИНВЕСТИТОР: ВЕТРОПАРК ИНЂИЈА д.о.о,

Железничка бб, Инђија НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ

СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ: Урбанистички центар ''Град'' Београд, Владимира Радовановића 2, Београд

ДИРЕКТОР: . Златко Грковић, д.и.а. СТРУЧНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ

СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ: др Бошко Јосимовић, д.п.п, научни сарадник проф. др Дејан Филиповић, д.п.п. мр Милан Пауновић. дипл. биолог Златко Грковић, д.и.а, консултант Вељко Јанковић, консултант

3

С А Д Р Ж А Ј

1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ......................................................................................................

1.1 Правни и плански основ............................................................................................ 1.2. Разлози за израду стратешке процене................................................................... 1.3. Кратак преглед садржаја и циљева Плана............................................................ 1.4. О ветрогенераторима................................................................................................... 1.4.1. Ветрогенератори и животна средина.................................................................... 1.4.2. Погодне локације за ветрогенераторска поља у Србији, могућност коришћења ветрогенератора.................................................................. 1.5. Однос са другим плановима и стратегијама......................................................... 1.5.1. Просторни план Републике Србије......................................................................... 1.5.2. Просторни план општине Инђија............................................................................ 1.5.3. Стратегија развоја енергетике републике Србије до 2015. Године...................... 1.6. Резултати претходних консултација са заинтересованим органима

и организацијама битних за стратешку процену.................................................. 1.7. Разматрана питања заштите животне средине у Плану....................................... 1.8. Приказ варијантних решења која се односе на заштиту животне

средине у плану.......................................................................................................... 1.9. Разлози за изостављање појединих питања и проблема

из стратешке процене................................................................................................

2. ПРЕГЛЕД КАРАКТЕРИСТИКА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ..................

2.1. Природни услови.......................................................................................................... 2.1.1. Географски положај................................................................................................... 2.1.2. Геоморфолошке карактеристике подручја.............................................................. 2.1.3. Геолошке карактеристике......................................................................................... 2.1.4. Педолошке карактеристике...................................................................................... 2.1.5. Сеизмичност.............................................................................................................. 2.1.6. Климатске карактеристике......................................................................................... 2.1.7. Хидрографске, хидролошке и хидрогеолошке карактеристике............................. 2.2. Флора и фауна............................................................................................................. 2.3. Заштићена природна добра...................................................................................... 2.4. Преглед врста птица и слепих мишева истраживаног подручја и околине..

2.4.1 Фауна птица (AVES)..................................................................................................... 2.4.2 Фауна слепих мишева (CHIROPTERA)............................................................................ 2.5. Могући утицаји на животну средину.......................................................................

3. ПРИКАЗ КОРИШЋЕНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ И ПРОБЛЕМИ

У ИЗРАДИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ...............................................................

3.1. Методологија за израду стратешке процене........................................................... 3.2. Тешкоће при изради Стратешке процене..............................................................

5

6 6 7 8

10

12 12 12 12 15

16 17

17

17

19

19 19 19 19 21 22 22 24 26 27 28 32 63 69

70

70 73

4

4. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ И ИЗБОР ИНДИКАТОРА................................

4.1 Општи и посебни циљеви............................................................................................... 4.2. Избор индикатора..........................................................................................................

5. ПРОЦЕНА МОГУЋИХ УТИЦАЈА ПЛАНА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ.............. 5.1. Приказ процењених утицаја варијантних решења................................................ 5.2. Разлози за избор повољнијег варијантног решења................................................ 5.3. Евалуација карактеристика и значаја утицаја планских решења..................... 5.4. Резиме утицаја планских решења............................................................................ 5.5. Кумулативни и синергетски ефекти...........................................................................

6. ОПИС МЕРА ПРЕДВИЂЕНИХ ЗА СМАЊЕЊЕ

НЕГАТИВНИХ УТИЦАЈА............................................................................................

6.1. Мере у току изградње.................................................................................................... 6.2. Мере током рада............................................................................................................ 6.3. Мере након престанка коришћења...........................................................................

7. СМЕРНИЦЕ ЗА НИЖЕ ХИЈЕРАРХИЈСКЕ НИВОЕ................................................

8. ПРОГРАМ ПРАЋЕЊА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ТОКУ

СПРОВОЂЕЊА ПЛАНА (МОНИТОРИНГ)................................................................ 9. НАЧИН УЧЕШЋА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ОРГАНА И ОРГАНИЗАЦИЈА

И ЈАВНОСТИ У ПОСТУПКУ ИЗРАДЕ И РАЗМАТРАЊА

СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ................................................................................................ 10. ЗАКЉУЧЦИ ДО КОЈИХ СЕ ДОШЛО ТОКОМ ИЗРАДЕ СТРАТЕШКЕ

ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА..................................................................................................

75

75 75

78

78 81 81 87 95

96

96 98 99

100

101

102

103

5

1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

Стратешка процена утицаја на животну средину (СПУ) јесте вредновање потенцијално значајних утицаја планова и програма на животну средину и одређивање мера превенције, минимизације, ублажавања, ремедијације или компензације штетних утицаја на животну средину и здравље људи. Применом СПУ у планирању, отвара се простор за сагледавање насталих промена у простору и уважавање потреба предметне средине. У оквиру ње се све планом предвиђене активности критички разматрају са становишта утицаја на животну средину, након чега се доноси одлука да ли ће се приступити реализацији плана и под којим условима, или ће се одустати од планираних активности. Планирање подразумева развој, а стратегија одрживог развоја захтева заштиту животне средине. У том контексту, стратешка процена утицаја представља незаобилазан инструмент који је у функцији реализације циљева одрживог развоја. СПУ интегрише социјално–економске и био–физичке сегменте животне средине, повезује, анализира и процењује активности различитих интересних сфера и усмерава политику, план или програм ка решењима која су, пре свега од интереса за животну средину. То је инструмент који помаже да се приликом доношења одлука у просторном планирању интегришу циљеви и принципи одрживог развоја, уважавајући при томе потребу да се избегну или ограниче негативни утицаји на животну средину, на здравље и друштвено-економски статус становништва. Значај СПУ огледа се у томе што:

• укључује аспект одрживог развоја бавећи се узроцима еколошких проблема на њиховом извору,

• обрађује питања и утицаје ширег значаја, који се не могу поделити на пројекте, на пример - кумулативни и социјални ефекти,

• помаже да се провери повољност различитих варијанти развојних концепата, • избегава ограничења која се појављују када се врши процена утицаја на животну

средину већ дефинисаног пројекта. • обезбећује локациону компатибилност планираних решења са аспекта животне

средине, • утврђује одговарајући контекст за анализу утицаја конкретних пројеката,

укључујући и претходну идентификацију проблема и утицаја који заслужују детаљније истраживање, итд.

На основу Уговора закљученог између фирме ВЕТРОПАРК ИНЂИЈА д.о.о. ул. Железничка бб, Инђија (Наручилац) и Урбанистичког центра ''Град'' Београд, Владимира Радовановића 2, Београд (Извршилац), задатак Извршиоца је да за потребе Наручиоца уради Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Плана детаљне регулације комплекса ''Ветропарк Инђија'' (у даљем тескту: План) на локацији Бешка – Крчедин у општини Инђија. Препознавши значај заштите пре свега значајних природних добара који могу бити захваћени утицајем пројекта, Скупштина Општине Инђија је, Одлуком о изради Плана детаљне регулације ''Ветропарк Инђија'', на локацији Бешка – Крчедин у општини Инђија (''Службени лист општина Срема'', број 37/09, од 20. Новембра 2009. године), у члану 7. обавезала инвеститора да приступи изради стратешке процене утицаја на

6

животну средину за предметни план. Правни основ за доношење овакве одлуке је Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', број 135/04). С тим у вези, инвеститор је за потребе Плана приступио изради Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину.

1.1 Правни и плански основ

Стратешка процена утицаја на животну средину уводи се у нашу праксу израде планова Законом о заштити животне средине (Службени гласник РС број 135/2004). Према члану 35. овог закона "Стратешка процена утицаја на животну средину врши се за планове, програме и основе у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама и других области и саставни је део плана, односно програма или основе". СПУ мора бити усклађена са другим проценама утицаја на животну средину, као и са плановима и програмима заштите животне средине и врши се у складу са поступком прописаним посебним законом, тј. "Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину” (Службени гласник РС бр. 135/2004). Правни основ за израду Извештаја о стратешкој процени су:

• Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Сл. гласник РС'' бр. 135/04),

• Закон о заштити животне средине (''Сл. гласник РС'' бр. 135/04), • Закон о заштити природе („Сл. гласник Републике Србије“ бр. 36/09) • Закон о планирању и изградњу („Сл. гласник Републике Србије“ бр. 72/09), • Одлука о утврђивању Стратегије развоја енергетике републике Србије до 2015.

године („Сл. гласник Републике Србије“ бр. 44/05); • Одлука о приступању изради СПУ, коју је донео надлежни орган Општине

Инђија (''Службени лист општина Срема'', број 37/09, од 20. новембра 2009. године).

Плански основ за израду и доношење Плана и СПУ чине:

• Просторни план Општине Инђија и • Стратешка процена утицаја на животну средину за Просторни план Општине

Инђија („Сл.лист Града Београда“, бр.25/05).

1.2. Разлози за израду стратешке процене

Планска решења, садржај и начин израде Плана усклађени су са одредбама Закона о планирању и изградњи, Закона о Просторном плану Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96), Закона о заштити животне средине (Сл. Гласник РС бр. 135/04, чланови 34. и 35.), Просторним планом општине Инђија, као и другим нормативним актима. План је заснован на:

• стратешким смерницама и решењима Просторног плана Републике Србије, • Просторном плану општине Инђија,

7

• Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, • резултатима научних истраживања и студија која се односе на планирану

намену, • студијској и документационој грађи формираној у току израде Плана.

Стратешка процена утицаја планова на животну средину ради се у циљу обезбеђивања заштите животне средине и унапређивања одрживог развоја интегрисањем основних начела заштите животне средине у поступак припреме и усвајања планова. Израда СПУ обухвата «припрему извештаја о стању животне средине, спровођење поступка консултација, усвајање извештаја и резултата консултација у поступку одлучивања и доношења или усвајања одређених планова и програма, као и пружање информација и података о донетој одлуци (Закон о СПУ). Према члану 6. Закона, критеријуми за утврђивање могућности значајних утицаја на животну средину планова и доношење одлуке о изради стратешке процене садржани су у Прилогу I. Ови критеријуми заснивају се на: (1) Карактеристикама плана и (2) Карактеристикама утицаја. За доношење одлуке о изради и обухвату СПУ, уз примену осталих критеријума, посебно је важна идентификација проблема заштите животне средине планског подручја и могућност утицаја плана на њене основне чиниоце. Применом критеријума за утврђивање могућности значајних утицаја на животну средину, Извештај о стратешкој процени утицаја као кључне питања и проблеме животне средине при изради стратешке процене за предметни План, издваја:

- утицај на природне вредности, - буку, - утицај на пејзажне карактеристике.

1.3. Кратак преглед садржаја и циљева Плана

Садржај плана усклађен је са позитивном законском регулативом, основна структура је: А. ОПШТИ ДЕО

А.1. Увод А.2. Правни и плански основ за израду Плана детаљне регулације А.3. Обухват Плана детаљне регулације А.4. Условљености из плана вишег реда А.5. Постојећи начин коришћења простора

Б. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

Б.1. Концепција плана Б.2. Намена површина Б.3. Грађевинско поручје Б.4. Просторна организација и подела на функционалне целине Б.5. Правила парцелације и препарцелације Б.6. Правила регулације и нивелације Б.7. Планиране трасе и коридори саобраћајних површина Б.8. Планиране трасе и коридори инфраструктуре

8

Б.9. Слободне и зелене површине Б.10. Остали услови за уређење простора Б.11. Потребна средстава за уређење површина јавне намене

В. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

В.1. Општа правила градње В.2. Правила грађења по целинама, подцелинама и зонама В.3. Правила грађења на простору за интезивну пољопривредну производњу Г. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗА СРОВОЂЕЊЕ И РЕАЛИЗАЦИЈУ ПЛАНА

Д. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

Реализацијом програмских поставки кроз планска решења би требало да буду остварени и следећи циљеви:

- да се кроз анализу просторних и природних потенцијала (метеоролошке погодности, морфологија терена, постојећа саобраћајна и инфраструктурна опремљеност локације) створе плански и правни предуслови за изградњу ветропарка (систем од десет ветрогенератора за производњу електричне енергије уз помоћ ветра).

- дефинише систем преноса, начин и техничке карактеристике прикључења на

електро-енергетски систем Србије, - дефинишу утицаја планираног система на животну средину, насељена места у

ближем и даљем окружењу, постојећу путну и железничку мрежу и укупну инфраструктуру.

1.4. О ветрогенераторима

Енергија садржана у кретању ваздушних маса - ветру одувек је побуђивала пажњу истраживача који су желели да је корисно употребе. Употреба енергије ветра у производњи електричне енергије је почела да се развија тридесетих година прошлог века и тада је почела изградња првих ветро - енергетских постројења. Први ветрогенератор подигнут је у САД-у 1942. године снаге 2 МW. Развојем великих и стабилних електроенергетских и конвенционалних производних капацитета, ветрогенератори су полако пали у заборав препуштајући место конвенционалним ресурсима. Међутим, велика енергетска криза седамдесетих година прошлог века, смањење залиха фосилних горива и све озбиљнији глобални еколошки проблеми, довели су до ренесансе ветрогенератора1. Индустрија за производњу ветрогенератора последњих 30 година се у свету развијала скоро истом динамиком као и индустрија рачунарске опреме, а данас се сматра врло стабилном и перспективном. По предвиђањима многобројних експерата, очекује се даљи интензиван раст инсталисаних капацитета, а трендови даљег повећања економичности, као и све озбиљније

1 Електропривреда, Ветрогенератори- перспективни извори електричне енергије, www.eps.rs/publikacije/casopis/epbr4_2002.pdf

9

погоршање стања животне средине потврђују такве предпоставке. До краја 2001. године инсталисано је око 56.000 ветрогенератора са капацитетом од 25 GW, док је 2004. године повећање капацитета износило 55%. Највећи допринос развоју ветроенергетике дала је Данска у којој је индустрија ветрогенератора постала једна од водећих индустрија, где више од 20% енергије је енергија добијена из ветра. Најновија Европска студија о обновљивој енергији (TERES II) долази до закључка да ће будући развој и истраживања омогућити значајна технолошка унапређења и процењује се да ће до 2020. године капитални трошкови бити 50-70% од данашњег нивоа2. Осим Данске, данас водећу улогу имају Немачка и Шпанија. Енергију ветра користе и САД, Аустрија, Португалија, Енглеска, као и Кина и Индија које последњих година доста улажу у коришћење енергије ветра. Мађарска је већ поодмакла у комерцијализацији ветра следећи пример суседне Аустрије. У Румунији и Бугарској су у току истраживања и мерења, и планирају се први ветропаркови. Грчка традиционално користи енергију ветра. Што се тиче бивших југословенских република, у Босни и Херцеговини почиње изградња ветропарка снаге 50 МW, у Хрватској је у погону ветропарк на Пагу. Енергетски дефицит и неминовност употребе еколошки чистих извора енергије полако приморавају Србију да почне да инвестира у развој и експлоатацију енергије ветра. Стратегијa развоја енергетике Републике Србије до 2015. године дала је довољно простора обновљивим изворима3. Претварање енергије ветра у електричну енергију врши се помоћу ветрогенератора. Ветрогенератор претвара кинетичку енергију ваздуха који се креће помоћу лопатица ротора (елисе), преносног механизма и електрогенератора у електричну енергију. Количина енергије коју ветар предаје ротору зависи од густине ваздуха, површине ротора и брзине ветра. Модерни ветрогенератори почињу да производе енергију већ при брзини од 2,5 m/s, а заустављају се при брзини од 25 m/s из безбедоносних разлога. Показало се да није економски исплативо пројектовати ветротурбине за активан рад при брзинама ветра већим од 25 m/s, јер се такви ветрови ретко јављају. Максималну снагу ветрогенератор постиже при брзини ветра од 15 m/s. Савремени ветроенергатори су пројектовани да издрже ударе ветра и до 80 m/s4. Савремени ветрогенератори су захваљујући коришћењу савремених материјала и технологија веома поуздани и механички сигурни. Најчешће је заступљен концепт ветротурбине са три крила и осовином у хоризонталној оси која може ротирати, односно пратити правац дувања ветра. Пречник ротора турбине зависи од пројектоване снаге и креће се од 30 метара за ветротурбине снаге 300 кW, до 90 метара за ветротурбине највећих снага. Овакве ветротурбине се постављају на вертикалан стуб, који у зависнисти од пречника ротора турбине може бити висок и преко 100 метара. Овако габаритни ветрогенератори, уз савремен дизајн, не нарушавају изглед средине у којој су инсталисани, већ постају туристичка атракција, односно визуелно оплемењују средину.

2 На фармама ветрењача, http://www.skgo.org/upload/SITE/Publikacije/Casopisi/LS_5-2005.pdf 3 Енергетска независност региона заснована на локалним обновљивимизворима или кавва је сличност између јужног Баната и региона Гисинг, др Мирослав Копечни, http://www.vojvodina-cess.org/download/CESS%20Magazin%20IV%20broj.pdf 4 Ветрогенератори- перспективни извори електричне енергије, Душан Микичић, Жељко Ђуришић, Бранко Радичевић, Електропривреда број 4., www.eps.rs/publikacije/casopis/epbr4_2002.pdf

10

Најекономичнија примена ветрогенератора је њихово удруживање на погодним локацијама у такозвану фарму ветрењача, концепт изградње већег броја ветрогенераторских јединица, које могу имати и на стотине ветрогенератора чија збирна инсталисана снага може бити од неколико МW па и преко 200 MW. У циљу повећања ефикасноси групног рада, односно компатибилности ветрогенератора, прецизно се дефинише њихова позиција односно међусобно растојање (типично је реда 7 пречника ротора)5. 1.4.1. Ветрогенератори и животна средина Са глобалном енергетском кризом везани су глобални еколошки проблеми, односно ова два проблема се данас у свету третирају као један проблем, и то проблем добијања еколошки чисте енергије (''green energy''). Еколошке предности производње електричне енергије из обновљивих извора и и развој технологија у овој области, у све већој мери омогућавају да мале електране постају конкуренти на тржишту електричне енергије. Производња електричне енергије на глобалном нивоу се базира на фосилним примарним горивима (угаљ, нафта и гас). Рад електрана на ветар није праћен појавом загађења и штетних утицаја који прате рад нуклеарних и електрана на фосилна горива. Сагоревање фосилних горива за последицу има низ глобалних и локалних еколошких проблема. Енергетика је један од највећих глобалних загађивача, гледано кроз емисију згађујућих материја и отпад који се ствара као последица производње. Сагоревање фосилних горива има за последицу низ глобалних и локалних еколошких проблема. Штетни утицаји производње електричне енергије на животну средину могу се поделити у три групе:

� емисија штених гасова (без емисије CO2), � емисија гасова стаклене баште (пре свега CO2), � отпад који настаје у процесу производње (радиоактивни отпад, пепео, гипс,

уља). Анализом података емисије CO2 при производњи електричне енергије из различитих примарних извора, може се закључити да су обновљиви извори енергије у поређењу са фосилним горивима неупоредиво прихватљивији са аспекта животне средине.

Постојећи ниво потрошње електричне енергије на глобалном нивоу је око 16.500 TWh/год. Годишња стопа пораста потрошње електричне енергије је 2,8 %. Имајући у виду постојећу структуру производње електричне енергије и тренутни ниво потрошње може се закључити да се сваке године у атмосферу ослободи око 109 тона CO2 као директна последица производње електричне енергије. У Србији у процесу производње електричне енергије ослободи се сваке године око 24.106 t CO2. За сагледавање утицаја појединих извора енергије на животну средину потребно је посматрати и остале негативне утицаје, који су специфични у зависности од технологије и локације електране и квалитета примарног горива. Међународни протоколи и обавезе о смањењу емисије CO2 (Кјото протокол) и локални еколошки проблеми приморали су Владе многих земаља да различитим субвенцијама подстичу изградњу еколошки чистих електрана које користе обновљиве изворе. 5 Енергија ветра (еколошка енергија), http://rpkns.com/pdf/ekologija/obnovljiva_energije/4.Energija%20vetra.pdf

11

Како би се негативни утицаји на животну средину смањили, велике енергетске компаније приликом планирања нових капацитета се одлучују за фарме ветрењача због тога што њихова примена има економског и еколошког смисла. Сваки kWh произведен обновљивим изворима енергије, замењује исти који би са друге стране требао да буде произведен у електранама на фосилно гориво, што има за последицу редукцију негативних утицаја на животну средину, а нарочито емисије CO2 у атмосферу. Међу свим обновљивим изворима енергије, енергија ветра је рангирана као једна од најјефтинијих опција за смањење емисије CO2, али и смањење емисије других загађујућих материја. Модерни ветрогенератори од 600 kW ће током свог радног века на просечној локацији, у зависности од ветровитости места и степена искоришћења капацитета, спречити емисију за отприлике 20.000 до 36.000 тона загађујућих материја. Енергија ветра, већ при садашњем стању технологије, због неисцрпности ветра и широке распрострањености на свим светским меридијанима, може значајно допринети стабилности и разноликости у енергетском снабдевању, уз истовремено смањење штетних атмосферских емисија. При валоризацији неке технологије битан је параметар неопходно запоседнуто земљиште. Термоелектарне запоседаjу велике површине земљишта (за објекте, депоновање отпада итд.). Потребна површина земљишта на којима се налазе копови стално се повећава. Код хидроелектрана, велике површине земљишта често најплоднијег се потапају и бивају изгубљене за пољопривреду. Фарме ветрењача су изузетно економичне по питању искоришћености земљишта. Већи део запоседнутог земљишта (око 99%) на коме је изграђена фарма се може за време експлоатације користити за пољопривредну производњу.

Негативни утицаји ветрогенератора на животну средину постоје али су ти утицаји занемарљиви у поређењу са позитивним елементима. Могући негативни утицаји су: визуелни ефекат, ометање електромагнетних таласа, односно радио и телекомуникација, механичке вибрације, заузимање површине земљишта, утицаји на птице и слепе мишеве, бука која настаје при проласку крила кроз заветрину стуба коју праве лопатице при кретању кроз ваздух. Ови негативни утицаји

ветрогенератора на животну средину се новим технологијама могу се прилично ефикасно избећи или умањити.

Очекивани позитивни утицаји су: ветрогенератори су погодни за добијање енергије на изолованим подручјима, цена добијене енергије је компаративна са ценом добијеном из конвенционалних извора, и нема загађујућих продуката од експлоатације, имају кратак рок изградње, од 5-10 месеци6, па су утицаји при изградњи и постављају краткотрајног карактера. Већ на садашњем ступњу развоја, ветрогенератори су постали конкурентни класичним изворима електричне енергије, како по цени тако и по квалитету енергије коју

6 Ветрогенератори- перспективни извори електричне енергије, Душан Микичић, Жељко Ђуришић, Бранко Радичевић, Електропривреда број 4., www.eps.rs/publikacije/casopis/epbr4_2002.pdf

12

продукују. У еколошком погледу, савремени ветрогенератори спадају у најприхватљивије изворе електричне енергије. 1.4.2. Погодне локације за ветрогенераторска поља у Србији, могућност коришћења ветрогенератора Наша земља се сврстава у подручја са знатним енергетским потенцијалом. Досадашња истраживања енергетског потенцијала углавном су базирана на подацима метеоролошких станица. На основу испитивања и мерења ветра које је вршио ХМЗ Србије, простор богат ветром, односно погодне локације за развој ветрогенератора у нашој земљи су планинске области Јужне и Источне Србије, а посебно Панонска низија. Панонска низија, северно и око Дунава, која покрива око 2.000 km2 је погодна за изградњу ветрогенератора, јер је изграђена путна инфраструктура, постоји електрична мрежа, близина великих центара потрошње електричне енергије и слично. Ова релативно повољна оцена енергетског потенцијала ветра треба да омогући даља истраживања у зависности од локалитета, као и утицаје метеоролошких појава које могу ограничити или потпуно онемогућити њихово коришћење (велике ледене наслаге, јаки удари ветра, удари грома итд.). На ветроенергетски потенцијал утиче: географски положај, конфигурација терена, растиње и друге препреке ваздушном струјању. 1.5. Однос са другим плановима и стратегијама

1.5.1. Просторни план Републике Србије Једно од стратешких опредељења ППРС у области коришћења енергетских извора и постројења и развија енергетике је:

• коришћење обновљивих извора енергије, нарочито од 2000. године, превасходно за задовољавање нискотемпературних топлотних потреба (коришћење за аутономне и локалне сврхе, у оквиру тзв. мале енергетике); коришћење сунчеве енергије и енергије ветра.

1.5.2. Просторни план општине Инђија У Просторном плану општине Инђија (ППО), посебна пажња је посвећена коришћењу алтернативних извора енергије. У ППО се наводи да је у планском периоду потребно стимулисати развој и коришћење алтернативних облика енергије, чиме би се знатно утицало на побољшање животног стандарда и заштиту и очување животне средине. Међу основним циљева развоја према ППО издвајају се:

• планирање и одрживо коришћење природних ресурса, добара и енергије, • увођење енергетски економичнијих технологија, • постепени прелазак на максимално могуће коришћење обновљивих

природних ресурса, • подстицање примене технологија које смањују загађивање животне средине.

13

У области енергетске инфраструктуре, задатак ППО је утврђивање програма и смерница развоја енергетске инфраструктуре и његова синхронизација са свим активностима на подручју општине, чиме се обезбеђују најповољнији услови за заштиту животне средине, очување природних вредности, живота и рада људи и даљи развој општине. У области енергетске инфраструктуре, циљеви су следећи:

• гасификација планираних радних и викенд зона, као и побољшање рада и поузданости постојеће разводне гасоводне мреже,

• функционално коришћење и штедња необновљивих ресурса, • развој и коришћење алтернативних извора енергије, • одрживи развој енергетске инфраструктуре и заштите животне средине, • коришћење постојећих геотермалних потенцијала за развој бањског и

рекреативног туризма. Према ППО, у наредном планском периоду потребно је стимулисати развој и коришћење алтернативних облика енергије, чиме би се знатно утицало на побољшање животног стандарда и заштиту и очување природне и животне средине. Тренутно стање у домену енергетског снабдевања општине Инђија упућује на штедњу и рационално коришћење свих енергената. Већим коришћењем алтернативних облика енергије се стварају предуслови за виши ниво животног стандарда али за побољшање услова одрживог развоја животне и радне средине. Главна препрека већем коришћењу алтернативних облика енергије на овом простору лежи у захтеву да енергија из ових извора мора по цени бити конкурентна конвенционалној. Разлози појави мањег коришћења алтернативних облика енергије леже и у:

• недовољном програмском повезивању науке и производних организација, • недовољној обавештености потенцијалних инвеститора о тренутном

технолошком стању технологија у овом домену и могућим ефектима супституције, односно смањења трошкова експлоатације применом ових извора енергије,

• непостојање стимулационих мера за имплементацију нових енергетских система у привредне процесе.

На простору општине Инђија као алтернативни облици енергије могу се користити:

• енергија ветра,

• биомаса, • биогас, • геотермална енергија, • сунчева енергија.

Искоришћењем енергије ветра, чак и у идеалним условима, није могуће сву кинетичку енергију ветра претворити у механичку. Одабирање погодне локације за инсталирање ветрогенератора је сложен процес коме претходи низ методолошких активности:

14

• коришћење метеоролошких података, • теренска испитивања, • регионална испитивања, • верификација локација за додатна метеоролошка мерења, • селекција турбина.

На територији општине Инђија издвојене су, на основу наведених активности и критеријума, потенцијалне површине за ''фарму ветрењача'' (ветроелектрану). Локација која је предмет стратешке процене приказана највећим делом припада пространој косини између десне обале Дунава и магистралне саобраћајнице Е-75 (аутопут Београд-Суботица) односно, локалитетима Кошевац брег, Калакача и Кужно гробље, који се налазе у катастарским општинама Бешка и Крчедин. Део планираног коридора далековода пролази кроз локалитете Подбешка, Мирковића гудура и Јабучара, који се налазе у оквиру катастарских општина Марадик и Чортановци. Предметна локација приказана је не на сликама 1. и 2.

Слика 1. Положај ''Ветропарка Инђија'' у односу на шире окружење

15

Слика 2. Шира локација изградње ''Ветропарка Инђија'' На основу доступних наменских мерења утврђен је релативно добар потенцијал ветра на већем броју микролокација. Посебно се издвојила локација приказана на слици 2 – простор између насеља Крчедин и Дунава. 1.5.3. Стратегија развоја енергетике републике Србије до 2015. године Године 2005. Скупштина Србије је усвојила “Стратегију развоја енергетике Републике Србије до 2015. године”, којом се дефинишу елементи за утврђивање стратегије развоја енергетских сектора Србије, у којој је дефинисан и развој и коришћење нових и обновљивих извора енергије7 и ефикаснијих технологија и уређаја. Сагласно наведеном, најзначајнији циљеви енергетске политике србије усаглашавају се с праксом и регулативом ЕУ ради повећања енергетске ефикасности, интензивнијег коришћења

7 Обновљиви извори енергије су по дефиницији они чија се енергија експлоатише истом брзином којом се и обнавља. У обновљиве изворе енергије спадају: енергија ветра, енергија сунца, хидроенергија, геотермална енергија и енергија биомасе. Коришћење алтернативних енергетских извора позитивно утиче на заштиту животне средине и квалитет и стандард живота.

16

нових обновљивих извора енергије, као основне претпоставке достизања одрживог социо-економског развоја земље и успостављања енергетско-еколошког баланса. Коришћење нових обновљивих извора енергије и нових и енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих енергетских технологија постављено је као трећи – посебни приоритет у оквиру Стратегије.

1.6. Резултати претходних консултација са заинтересованим органима

и организацијама битних за стратешку процену

Наручилац Плана и „Урбанистички центар – Град“ у својству обрађивача Плана су за потребе израде Програма доставила свим Јавним комуналним предузећима и другим надлежним институцијама и органима захтеве за издавање услова из њихове надлежности.

Табела 1. Прибављени услови надлежних институција и предузећа

бр. НАЗИВ упућено број добијено број

1. „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА“ д.о.о Нови Сад Електродистрибуција Рума

26.06.2007. 7.30-4-2518 02.07.2007. 7.30.4- 2518

2. Министарство животне средине сектор за заштиту животне средине од загађивања, Нови Београд Република Србија Општина Инђија Одељење за урбанизам и комунално-стамбене послове

03.10.2007. 480 04.10.2007. 06.12.2007.

353-02-1926/2007-02 02-501-74/2007-6

3. Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина, Покрајински секретаријат за заштиту животна средина и одрживи развој, Нови Сад, Сектор за процену утицаја на животну средину

08.10.2007. 119 08.01.2008. 119-501-01363/2007-04

4. ЈП „Воде Војводине“ Нови Сад ВП „Галовица“ Д.П. Земун

05.10.2007. Р-1/37-113/07

10.10.2007. 18.12.2007

02-1446/2 2473/07

5. ЈП „Путеви Србије“ центар "СЕВЕР" Нови Сад

05.10.2007.. Р-1/37-112/07

15. 10. 2007. 02- 1983/2

6. ЈП „Путеви Србије“ центар "СЕВЕР" Нови Сад

05.10.2007. Р-1/37-111/07

15. 10. 2007. 02- 1984/2

7. ЈКП "Водовод и канализација" Инђија 10.10.2007. Р-1/37-116/07

27.11.2007. 2193

8. Секретеријат унутрашњих послова,сектор за заштиту и спасавање, Сремска Митровица

10.10.2007. Р-1/37-117/07.

15.10.2007. 06/26 број 217-1024/07

9. ЈП „ЕЛЕКТРОМРЕЖА СРБИЈЕ“ 28.01.2008. 737 31.01.2008. 871

10. ЈКП "КОМУНАЛАЦ" 10.10.2007. Р-1/37-119/07

16.10.2007.

1399

11. "ТЕЛЕКОМ СРБИЈА" 10.10.2007. Р-1/37-120/07

03.12.2007. 02-3514/07

12. Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад

06.11.2007. Р-1/37-136/07.

13.02.2008 02-420/5-2007

13. ЈП за дистрибуцију "ИНГАС" 10.10.2007. Р-1/37-122/07.

27.11.2007. 267/К- 07

14. ЈП "ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ" Сектор за стратегију и развој

10.10.2007. Р-1/37-114/07.

21.01.2008. 102/07-3198

15. Завод за заштиту природе Србије, Радна јединица Нови Сад

09.11.2009. Р-1/227-214/09

23.12.2009. 03-1126/14

17

1.7. Разматрана питања заштите животне средине у Плану

Током израде предметног плана и стратешке процене утицаја на животну средину која је текла паралелно са израдом Плана, разматрана су питања у вези са заштитом животне средине и дефинисани услови под којима се планиране активности могу реализовати. Заштита животне средине логично подразумева поштовање свих општих мера заштите животне средине и природе као и свих техничко-технолошких мера и прописа утврђених законском регулативом и условима надлежних институција. У том смислу су за израду стратешке процене утицаја коришћени услови и документи који су том контексту релевантни, након чега је резиме стратешке процене утицаја са дефинисаним мерама заштите инкорпориран у део Плана који се односи на заштиту животне средине. Посебна пажња у Плану посвећена је могућим утицајима плана и планских решења на квалитет животне средине (пре свега утицајима на орнитофауну и хироптерофауну), а све у контексту еколошки најприхватљивијег решења којима ће бити умањена опасност од нарушавања квалитета животне средине на предметној локацији. 1.8. Приказ варијантних решења која се односе на заштиту животне

средине у плану

Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину не прописује шта су то варијантна решења плана која подлежу стратешкој процени утицаја, али у пракси се морају разматрати најмање две варијанте:

1) варијанта да се план не усвоји и имплементира, и 2) варијанта да се план усвоји и имплементира.

Варијантна решења плана представљају различите рационалне начине средства и мере реализације циљева плана у појединим секторима развоја, кроз разматрање могућности коришћења одређеног простора за специфичне намене и активности. Укупни ефекти плана, па и утицаји на животну средину, могу се ефикасно утврдити поређењем са постојећим стањем, са циљевима и решењима плана. Међутим, с обзиром да у варијанти у којој се План не би радио и имплементирао не би било промена у простору значајних за евалуацију, овај део стратешке процене биће усмерен и ограничен на конкретна варијантна решења Плана које се односе да диспозицију планираних ветротурбина, као и на трасу планираног далековода преко локалитета ''Барба до''. Наведена варијантна решења Плана анализираће се пре свега у контексту заштите орнитофауне и хироптерофауне, али и са аспекта других могућих утицаја на животну средину кроз сет одабраних индикатора стратешке процене. 1.9. Разлози за изостављање појединих питања и проблема

из стратешке процене

Предметним Планом предвиђају се активности које не проузрокују озбиљна загађења као што то проузрокују нпр. делатности из области тешке и базне хемијске индустрије:

18

• индустрија везана за рударство и експлоатацију нафте (топионичарска, металуршка, цементаре, рафинерија),

• базна хемијска индустрија (производња киселина, минералних ђубрива, индустрија папира),

• енергетска постројења (нуклеарне, термоелектране и др.).

То значи да негативни утицаји на животну средину, када је у питању просторна димензија, нису прекограничне природе. Самим тим, стратешка процена утицаја није разрађивала прекограничне стандарде квалитета животне средине. Такође, с обзиром на планиране намене, нису разматрани утицаји које планирани објекти и активности по природи намене и техничко-технолошким карактеристикама не могу утицати.

19

2. ПРЕГЛЕД КАРАКТЕРИСТИКА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

2.1. Природни услови

2.1.1. Географски положај Општина Инђија се налази у североисточном Срему. Северну границу Општине представља Дунав на чијој десној обали је најнижи део територије Општине. Вертикална амплитуда у погледу апсолутне висине на територији Општине износи 93m релативне висине. Територија општине Инђија налази се између два већа гравитациона центра – Новог Сада и Београда. Међусобни положај насеља на територији Општине доста је повољан. У северном делу Општине у супадини планинских огранака Фрушке горе налази се шест насеља: Стари Сланкамен, Нови Сланкамен, Крчедин, Бешка, Чортановци, и Марадик и Сланкаменачки виногради. 2.1.2. Геоморфолошке карактеристике подручја У геоморфолошком погледу територија Инђије у потпуности се налази на лесној заравни. Лесна зараван је део много пространије фрушкогорске лесне заравни, која опкољава Фрушку Гору са свих страна. Део лесне заравни, који припада инђијском атару је валовит и издубљен деловањем ерозивног рада Инђијског потока. С обзиром да је састављена од чистог сувоземног леса који је на површини претворен у обрадиви чернозем, на површини лесне заравни има лесних утолица, а и речне долине су типа лесних долова. Ерозивни рад поменутог потока највише је дошао до изражаја у западном и северозападном делу атара, затим у западном и јужном делу града Инђија. Поток је изградио поточну долину правца северозапад-југоисток. Лесна зараван није јединствена, већ се издвајају два нивоа. Виши ниво је лесна зараван надморске висине 130-150 m, а нижи ниво 100-120 m апсолутне висине. Виша лесна зараван простире се у северном делу територије Инђије. Нижа лесна зараван заузима јужније делове насеља. Разлика између највише и најниже тачке је око 50 m релативне висине. 2.1.3. Геолошке карактеристике У геолошком погледу земљиште територије општине чини лес, састављен од више лесних складова. Навејавање леса трајало је у време глацијала. Дебљина лесног слоја варира и креће се од 10 m до 20 m.

20

Слика 3. Прегледна геолошка карта Војводине

Лес представља добру подлогу за фундирање само при природној влажности и ако тло није дуже времена изложено утицајима подземних и површинских вода. У случајевима повећане влажности леса, као подлоге на којој се врши фундирање објекта, морају се предузимати посебне мере (пешчани јастуци и сл.) Према расположивим сазнањима подручје општине не располаже минералним богатством значајним за експлоатацију и истовремено представља недовољно истражено подручје.

21

2.1.4. Педолошке карактеристике Општина Инђија располаже земљишним фондом изузетног квалитета који пружа могућност врхунске производње. На територији општине заступљено је 13 врста земљишта, која могу да се сврстају у четири основна типа: чернозем карбонатни (мицеларни) на лесној тераси и лесном платоу, као најраспрострањенији облик, затим парарендзине, черноземи и гајњаче. Черноземи су најзаступљенији у средишњим, јужним и југоисточним деловима општине, на лесној заравни и лесној тераси. Представљају најквалитетније земљиште у општини. Распрострањено је у јужном делу атара Марадика, готово на целом подручју атара Јарковца и Љукова, Инђије, Новог Сланкамена и делови атара Крчедина и Нових Карловаца. Чернозем карбонатни на лесној заравни спада у дубоке педолошке творевине, добре порозности и даје високе и уједначене приносе. Гањача је распрострањена у северозападном делу територије 200-250 m апсолутне надморске висине у пределима фрушкогорских обронака. Углавном се срећу у атару Чортановаца. Спадају у најбоља шумска земљишта, одлична су воћарско-виноградска земљишта, а у ратарској производњи нису тако добра. Парарендзине су такође распрострањене у северозападном делу на прибрежју Фрушке горе, као и гајњаче. Производне особине овог земљишта су повољне за воћњаке и винограде, а мање за њивске културе. Алувијална земљишта се простиру у приобаљу Дунава. Спадају у одлична производна земљишта за узгој поврћа.

Слика 4. Педолошка карта општине Инђија

22

2.1.5. Сеизмичност Према карти макросеизмичке рејонизације, издате од стране Сеизмолошког завода Србије у Београду 1987. године, подручје општине Инђија за период од 200 година, налази се највећим делом у зони са могућим потресом од 7оMCS, те су нужне пасивне и активне мере заштите од трусних померања. 2.1.6. Климатске карактеристике Подручје Војводине лежи у области умерено-континенталне климе са извесним специфичностима у појединим рејонима, које се манифестују као елементи субхумидне и микроклималне, односно мезотермалне климе. Већа отвореност према северу и западу утиче на већу континенталност климе. Климатске прилике у општини Инђија немају екстремне неповољне вредности. Како у Инђији не постоји метеоролошка станица, за анализу климатских прилика на простору општине користиће се подаци са метеоролошке станице Гладнош. Температура ваздуха има карактеристичан правилан ход са најнижим вредностима у јануару и фебруару, затим наглим порастом до јула и августа и поновним падом до децембра. Средње максималне температуре имају исти ход само са вишим односно нижим вредностима. Према вредностима из доње табеле види се да је највиша температура током месеца јула и износи 20.7 °C. Најнижа температура је у јануару –0.8 °C. Јануар је једини месец са средњом негативном температуром. Средња годишња температура је 10.8 °C

Месеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год. колеб.

темп.(°C) -0.8 1.8 6.2 11.5 16.5 19.3 20.7 20.2 16.5 11.2 5.7 1.2 10.8 21.5

Апсолутни екстреми су важан климатски податак. Највиша температура забележена је у јулу месецу и износила је 39.8 °C. Апсолутне максималне температуре знају да буду високе и у зимским месецима, на пример у фебруару 23.2 °C. Најнижа апсолутно минимална температурна вредност забележена је у јануару месецу и износила је -29.5°C.

Месеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Макс.(°C) 18.8 23.2 28.9 29.8 34.0 34.9 39.8 38.4 34.8 28.6 24.7 22.0

Мин. (°C) -29.5 -22.5 -17.3 -3.4 -0.3 3.0 7.7 5.8 -2.0 -5.4 -13.5 -18.6

Месечно колебање је највеће у марту, када се упореде апсолутно максималне и апсолутно минималне температуре, које износи 46.2 °C. Када се упореде подаци за целу годину онда колебање износи 69.3 °C. Ово је податак који указује на велики степен континенталности климе. Осунчаност, односно трајање сијања сунца на подручју општине Инђија представљено је у следећој табели.

23

Месеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год. Грејање сунчевог

сјаја 85.0 174.8 169.6 183.0 218.9 237.1 268.1 290.4 170.5 170.3 76.3 59.7 2103.7

Из горње табеле произилази да је на подручју Инђије најдуже трајање сунчевог сјаја у августу (просечно 290.4 часа), а најмање у децембру (просечно 59.7 часа). У годишњем току време осунчавања расте од децембра до августа, а затим опада до децембра. Укупно трајање сунчевог сјаја у току године износи 2103.7 часова, што говори да ово подручје има карактерситике релативно сунчане регије. Облачност. Просечна годишња облачност је 53%. Највећа је у новембру, децембру и јануару, а најмања у августу и септембру. Број тмурних дана (облачност већа од 8 десетина) је већи од броја ведрих (облачност мања од 2 десетине). У августу је највећа средња учесталост ведрих дана, а у јануару и децембру најмања. Највећи број мутних дана је у децембру, а најмањи у августу. Средњи број ведрих и тмурних дана:

Месеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год. Ведри дани

2.2 3.3 4.9 3.8 5.0 5.0 10.2 10.5 8.8 8.8 3.3 2.2 68.0

Тмурни дани

14.7 11.8 10.1 9.0 7.5 5.7 3.9 3.5 5.4 6.8 12.9 15.2 106.5

Годишњи ток облачности у великој мери подудара се са релативном влажношћу ваздуха, а обрнут је са годишњим током температуре. Падавине су, поред температуре ваздуха, најзначајнији климатски фактор. Средње месечне и годишње количине падавина за Инђију приказане су у доњој табели.

Месеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год. Кол.падав

ина mm/cm2

40.4

37.3

40.8

51.1

58.2

84.3

64.6

54.2 44.1 38.2 52.0 49.4 614.6

Анализом годишње суме падавина види се да је количина падавина равномерно распоређена, али се ипак издвајају максимум и минимум. Највећа количина падавина је у јуну, са 84.3 mm, а затим у јулу са 74.6 mm. Месец са најмање падавина је фебруар са 37.3 mm, а на другом месту је септембар са 38.2 mm. Годишње у просеку има 125 дана са падавинама уопште, а од тога 100 дана са кишом. Снег се јавља у просеку шест месеци. Почиње падати у октобру (месец са просечно 0.2 снежних дана) а последњи се јавља у априлу (месец са 0.3 снежна дана). Укупан број дана са снежним падавинама у току године просечно износи 27.9. Под снежним покривачем са више од 1.0 mm Инђија се налази просечно 34.5 дана годишње. Просечан број дана са маглом у току године је 40. Број дана са грмљавином у току године 32,8. Релативна влажност ваздуха. Средња годишња релативна влажност за простор Инђије је 77.1 %. Највећа вредност је зими, преко 80 %, а најмања лети, испод 75 % у

24

просеку. Јесен и пролеће имају приближне вредности, с тим што је јесен нешто влажнија од пролећа.

Месеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.

Рел.влаж. вазд. (%)

85.6 80.8 73.4 70.0 70.2 73 71.9 74.4 77.1 78.1 84.1

87.0 77.1

Максималне вредности релативне влажности ваздуха су у децембру и јануару, а минималне у априлу и мају. Ветар представља једну од основних компоненти климатских прилика посматраног подручја. Преовлађујући ветрови су из правца NW и SE (северозапад и југоисток). Нарочито је чест ветар из правца NW и то у току целе године док је ветар из правца SE (кошава) чест у касну јесен и зиму. Интересантно је такође напоменути да је у Инђији велики број осматрања без ветра и то нарочито у децембру и јануару. Број дана са ветром јачине 6 по Бофору годишње износи 24,5 за период зиме 7,6, пролећа 8,1, лета 4,7, и јесени 4,2 дана. 2.1.7. Хидрографске, хидролошке и хидрогеолошке карактеристике

Површинске воде

Основу хидрографске мреже територије општине Инђија карактерише река Дунав, један већи водоток Патка бара – Будовар, и три мања водотока Инђијски канал и потоци Љуково и Шеловренац. Инђијски канал је притока потока Љуково, који се улива у тзв. Голубиначки канал, да би исти на крају био притока Дунава са местом улива код Старих Бановаца. Поток Патка бара – Будовар је највећи и најзначајнији водоток како на територији општине тако и на том ширем делу Срема, који се заједно са Голубиначким каналом код Старих Бановаца заједно улива у Дунав. Патка бара почиње са више изворишних кракова који одводњавају југоисточне падине Фрушке горе и у горњем току. У средњем и доњем делу тока овај водоток има карактер периодичне реке (која се на целој дужини јавља само у пролеће), док снег копни и падају кише и ређе у јесен. Са јужних падина Калакача и Кошевца, поток Патка бара, односно Будовар прима две периодске притоке Крчедински и Сланкаменски поток. Широка долина потока Патка баре одликује се просторном алувијалном равни, са честим котлинастим проширењима и малим падом на уздужном профилу, па се због тога на више места јављају забарене површине. Са северне стране, Општину Инђију граничи река Дунав у дужини од 26,5 km. Један део земљишта (терена) непосредно уз леву обалу Дунава такође припада територији општине, са ниским котама око 75,0 mАНВ који су најчешће плављене при високим водама Дунава, и то су Велика Ада, Лочка Ада, Крчединска Ада и Козјак, који представљају алувијалну раван реке Дунав која је под непосредним утицајем нивоа воде у Дунаву. Десну обалу Дунава на територији општине чине падине Фрушке горе, које су знатно више са котама од леве обале. Код Сланкамена, на 1214km Дунава, улива се његова највећа притока, река Тиса. Међу речним острвима највећа је Крчединска ада. Дужина јој износи око 5 km, а ширина 3 km, док површина прелази 15 km2.

25

Слика 5. Хидрогеолошка карта Војводине

26

Део територије општине југоисточно од пута Инђија - Нови Карловци је без потока и канала. Терен гравитира-пада, према Голубиначком каналу који је реципијент сувишних вода са већег дела територије општине. Подземне воде

На подручју општине Инђија могу се издвојити подземне воде из прве (фреатске) издани и из друге субатерске односно артерске издани. Прва издан је са слободном површином нивоа воде где се иста хоризонтално креће са виших терена према нижим. Фреатске воде користе се где је то могуће, за потребе становништва, индустрије, пољопривреде (наводњавање) и др. Прва издан има битан непосредни утицај на стварање и на измену педолошких карактеристика појединих типова земљишта.Већи део терена је са дубоким нивоом воде прве издани која је оскудна са резервама воде. Терен дуж реке Дунав на левој обали, првенствено простор Крчединске аде, представља значајан ресурс воде из прве издани за потребе снабдевања водом. За потребе експлоатације, потребно је обавити претходне истражне радове у смислу утврђивања квалитета воде и количине. Дубоке подземне воде – друга издан (субартеске и артеске) на територије општине користи се првенствено за потребе снабдевања становништва за пиће. Њихова количина је мања, то су слабо издашни водоносни слојеви, почев са дубинама од 80,0 m па све до 300 m. Њихов квалитет је добар, с тим да код већих дубина имамо појаву гасова (метан) изнад дозвољене границе. 2.2. Флора и фауна

Биљни и животињски свет на подручју општине Инђија лимитиран је рељефним условима и у великој мери деградиран под утицајем антропогеног фактора. Шумско земљиште обухвата 3,19% укупне територије. На лесној заравни, која заузима највећи простор Инђијске општине, најмање је самоникле вегетације. Могу се издвојити поточне долине са самониклом барском вегетацијом, као и багремове шуме у долинама Патка баре и Марадичком долу. Поред шумске вегетације, у алувијалним равнима поточних долина заступљене су тополе, трска и разне врсте трaва. На прелазу лесне заравни према побрђу Фрушке горе, као и на самој лесној заравни, налазе се виногради. Побрђе Фрушке горе има нешто другачији вегетацијски састав од лесне заравни, као и предео поред Дунава. На северној страни према Дунаву, јављају се мањи комплекси шумске заједнице. Такви комплекси се простиру на потезу од железничке станице Дунав-Чортановци до станице Чортановци. Ова биљна асоцијација садржи храст, граб, леску, липу, багрем. Шумска вегетација се простире од гребена Козији рт до алувијалне равни Дунава. У погледу алувијалне равни уз Дунав налази се барска вегетација представљена махом барским травама и шеваром, а местимично и трстицима. Од дрвенастих биљака овде се јављају врбе. Аде уз Дунав (велика, Крчединска, Козја и др.) такође су добрим делом

27

под шумском вегетацијом, мада има и доста травнатих терена. По томе се особито истиче Крчединска ада. Животињски свет (фауна) у многоме зависи од биљног. Крупна дивљач је овде реткост. Од дивљих животиња, чије је и станиште у пределу инђијске општине, јављају се срне, зечеви, лисице, хрчкови и разноврсна орнитофауна (јаребица, препелица као и фазани). 2.3. Заштићена природна добра

Општина Инђија располаже са бројним заштићеним природним добрима. Најзначајнији су део Специјалног резервата природе ''Ковиљско- петроварадински рит'' и део Националног парка ''Фрушка гора''. На територији општине, подручје са режимом заштите I степена је Споменик природе ''Лесни профил код Старог Сланкамена''. Поред наведених заштићених природних добара, на предметном простору општине се налазе и подручја значајна за заштиту, и то:

- Лесни профил Чот, - Палеофлористички локалитет ''Јанда'', - Станишта природних реткости: Кошевац, Патка бара и поток Будовар, Барба до,

Крчединска ада, Велика ада, акумулација Јарковац, акумулација Марадик, бара код Руповог салаша, бивша економија код новог Карловца;

- Еколошки коридори, - Зелени коридори.

Не улазећи у детаљније описивање сваког заштићеног природног добра или подручја значајног за заштиту, биће приказана четири станишта природних реткости која се налазе у ширем окружењу предметне локације ветропарка.

1. Кошевац, К.О. Крчедин, к.п. 3573, 3667. Површина 22 ha. Кошевац представља орнитолошки значајан локалитет на падинама Фрушке горе. Многе врсте птица, али и других организама не могу опстати у шумским стаништима садашњег НП, уколико се не очувају околна рубна и отворена станишта овог типа. Део својих потреба и животног циклуса те врсте управо реализују у оквиру више различитих станишта, која чине неодвојиву еколошку целину са шумским и осталим стаништима унутар граница НП Фрушка гора. На овом простору гнезди се највиталнија популација црноглаве стрнадице

(Emberiza melanocephala) у Војводини. Осим ње, ту се гнезде и црноглавa траварка (Saxicola torquata), вртна стрнадица (Emberiza hortulana), вијоглава (Jynx torquilla) и пчеларица (Merops apiaste).

2. Патка бара и поток Будовар, К.О. Крчедин. Површина 43 ha. Ово је значајан локалитет за очување угрожене орнитофауне водених и ливадских станишта Фрушке горе. Међу значајније врсте спадау ветрушка

(Falco tinnunculus), црноглава траварка (Saxicola torquata) и вуга (Oriolus

oriolus). 3. Барба до. Овај локалитет је свакако највећа и најбоље очувана степска енклава

са јаругама на источним обронцима Фрушке горе, што је од великог значаја за заштиту и очување биолошке разноврсности. То је најисточније станиште орла крсташа (Aquila heliaca) на Фрушкој гори. Овде се гнезде и соко ластавичар (Falco subbuteo), руси сврачак (Lanius collurio) и кукавица (Cuculus canorus).

28

4. Крчединска ада, К.О. Крчедин, К.О. Бешка. Површина 1008 ha. Крчединска ада је важно хранилиште и одмориште током сеобе белих (Ciconia

ciconia) и црних рода (Ciconia nigra). Због својих међународних вредности већ је проглашена за европски значајно подручје за птице по IBA пројекту (Cambridge, 2000), а такође вишеструко испуњава критеријуме по фауни птица да се прогласи и за међународно значајно водено станиште по Рамсарској конвенцији.

IBA (Сурдук ка Сланкамену): Северни део IBA (Important Bird Area) "Дунавски лесни одсек" улази у обухват општине. Тај део је значајан за миграцију и зимовање птица водених станишта, али и за гнежђење појединих врста. За сеобу и зимовање је посебно вредна ада узводно од Сурдука, док су за гнежђење осим те аде битни и лесни одсеци који се у континуитету пружају на целом подручју. Овде се гнезде вивци (Vanellus

vanellus), обични жалари (Charadrius dubius) и пчеларице (Merops apiaster). Природни еколошки коридори повезују лесни плато Фрушке горе са Подунављем, односно заштићени простор Националног парка "Фрушка гора" са поплавним подручјем Дунава. Ови коридори садрже остатке природне вегетације и омогућују одвијање миграција и размену генетског материјала између изолованих и/или просторно удаљених станишта. Саме долине и канали унутар долина представљају станишта насељена водоземцима, гмизавцима и птицама међу којима су и врсте заштићене као природне реткости. 2.4. Преглед врста птица и слепих мишева истраживаног подручја и околине

Простор предвиђен за постављање ветрогенераторског поља налази се у близини Специјалног резервата природе ''Ковиљско-петроварадински рит'', заштићеног Уредбом Владе Републике Србије (СЛ. ГЛАСНИK 1998, 2006), који представља једно од најзначајнијих подручја птица у Србији са 177 забележених врста од којих су многе заштићене Уредбом о заштити природних реткости (СЛ. ГЛАСНИК 1993аб). Још 1989. године део садашњег СРП под називом Ковиљски рит номинован је и проглашен за важно станиште птица Европе (IBA – Important Bird Area), а касније је у новим границама поново номинован (ПУЗОВИЋ И ГРУБАЧ 1998) У околини се налазе још два IBA подручја – Фрушка гора и Дунавски лесни одсек, такође станиште ретких врста птица (ibidem). Поред тога, током пролећног и јесењег периода преко ширег подручја поменутих природних добара и долином реке Дунав се сели велики број птица и слепих мишева. Простор на коме се предвиђа изградња ветрогенераторског поља представља потенцијално гнездилиште степског сокола (Falco cherrug), једне од најугроженијих врста у Србији, док се у околним пределима гнезде орао белорепан (Haliaeetus

albicilla), орао крсташ (Aquila heliaca), црна рода (Ciconia nigra) и друге природне реткости. На основу свега изнесеног студија стања и очувања фауне птица и слепих мишева је неопходан елемент у конкретизовању и финализацији Стратешке процене утицаја на животну средину Урбанистичког плана инфраструктурног комплекса за ветрогенераторско поље «Инђија». Свестан ове чињенице инвеститор се обавезао да изради Стратешку процену утицаја ветрогенераторског поља на животну средину, са посебним освртом на утицај објекта на птице и слепе мишеве, имајући у виду планиран распоред, бројност и густину турбина, као и присуство и основне правце сеобе птица и слепих мишева на простору реализације пројекта.

29

Простор предвиђен за изградњу ветрогенераторског парка «Инђија» налази се у североисточном Срему, АП Војводина, на пољопривредном земљишту уоквиреном/ограниченом међународним аутопутем Београд – Нови Сад са западне стране, крчединским викенд насељем на десној обали Дунава са северне стране, селом Крчедин са јужне стране (Слика 6).

Слика 6. Оквирни Ситуациони план истраживаног подручја и оријентациони положај будућег ветрогенераторског поља и појединачних ветрогенератора. Извор: Ветропарк „Инђија“ д.о.о. Истраживано подручје се налази на узвишици лесне терасе, у уској зони ширине око 200 м и дужине око 6 км. Оно западним крајем захвата локалитет Калакача са највишом котом од 202 м надморске висине, која се налази непосредно уз десну страну ауто-пута Београд-Нови Сад, док на исток обухвата гребен Кошевац, са највишом котом од 239 м нв. Просечна удаљеност истраживаног подручја (=подручја предвиђеног за ветропарк) од десне обале реке Дунав је 1 км. Најмања дистанца од подручја предвиђеног за ветропарк до леве обале Дунава, одн. копненог дела СРП „Ковиљско-петроварадински рит је 1,6 км. Простор сачињају претежно интензивно обрађиване њиве са монокултурама (претежно кукурузом), између којих углавном не постоје зарасле међе (Слика 7). Присуство запарложених њива је минорно, а шумостепска и шумска вегетација није присутна. Жбунаста и дрвенаста вегетација састоји се од појединачних стабала дрвећа, жбунова, мањих испрекиданих и/или оскудних дрвореда уз пољске земљане путеве и у усецима/сурдуцима. На истраживаном подручју не постоји било каква водена површина или водени резервоар. На северним падинама од истраживаног подручја, према десној обали Дунава, налази се викенд насеље са изграђеним приземним викендицама, које су повезане уским путевима који се спуштају према реци Дунав.

30

Окућнице викендица сачињене су од многобројних воћњака и разраслих живица, које визуелно представљају зелену континуалну зону изнад десне обале Дунава (Слика 8).

Слика 7. Истраживано подручје представљају многобројне обрађиване њиве са монокултурама.

Слика 8. Зелена релативно континуална зона вегетације изнад десне обале реке Дунав. У висини истраживаног подручја се налази викенд насеље.

31

Источно од истраживаног подручја пролази један високоенергетски далековод који је најближи крајњем источном делу истраживаног подручја. Он иде од Гардиноваца, преко Дунава, источно од Крчедина, а затим на југ између Инђије и Нових Карловаца. Читаво истраживано подручје је испресецано мрежом пољских земљаних путева који служе за прилаз њивама. На неким местима рачвања путева су присутна иницијална сеоска ђубришта, а нарочито у ужој зони око насеља. Са друге стране Дунава наспрам истраживаног подручја, одн. у зони његове леве обале, у дужини од око 17 км и просечној ширини од око 2 км налази се СРП Ковиљско-петроварадински рит, заштићен Уредбом Владе Републике Србије (СЛ. ГЛАСНИK 1998, 2006). Наспрам уже зоне истраживаног подручја налази се део Ковиљског рита, одн. тзв. Крчединска ада полукружног облика и највеће ширине преко 3 км, која представља широку поплавну зону Дунава, обраслу поплавним климатогеним шумама којима доминира бела врба и топола, као и различитом воденом и барском вегетацијом. На спољашњим деловима СРП, а нарочито Крчединске аде, ближе зони одбране од поплава (насип) налазе се плантаже евроамеричке тополе којима газдује ЈП „Војводинашуме“. Исто ЈП је и старалац целокупног СРП. Због својих изузетних природних вредности Ковиљско-петроварадински рит је 1989. године проглашен за међународно значајно станиште птица (IBA) (ПУЗОВИЋ И ГРУБАЧ 1998), а 2004. године је увршћен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (ICPDR) и налази се на списку потенцијалних влажних станишта за упис у листу Рамсарске конвенције. Својим карактеристикама Ковиљско-петроварадински рит битно доприноси очувању биодиверзитета и стециште је великог броја природних реткости, пре свега птица (ПУЗОВИЋ et al. 1999). Ваздушном линијом на око 1 км северно од истраживаног подручја налази се корито реке Дунав. Истраживано подручје налази се паралелно уз корито Дунава од 1232 речног километра (ркм), до 1225 ркм (ЂОНИЋ et ЈЕЧИНАЦ 1991). Корито Дунава у тој зони је релативно широко. У висини моста преко кога пролази аутопут Београд-Нови Сад ширина корита је најмања и износи око 450 м, а затим се постепено шири, пре свега према сремској страни, да би у висини Крчедина на најширем делу дистанца износила око 1 км. У том најширем делу корита, ближе десној обали Дунава, налази се 6 мањих издужених ада обраслихе врбом, тополом и багремцем. Од 1227. ркм корито се сужава на око 500 м. Према генералној спецификацији инвеститора за наведени локалитет предвиђена је употреба VESTAS V90-2.0 MW ветротурбина са активним према ветру орјентишућим носачем турбине и ротором са три крака. Ротор је дијаметра 90 м и ради користећи тзв. OptiSpeed концепт и имају OptiTip регулаторни систем, чија је сврха оптимизовање продукције електричне енергије и нивоа буке. Висина стуба ветротурбине је 105 м, a највећа висина када крак ротора буде паралелан са стубом износи 150 м. Планском документацијом предвиђено је подизање 10 ветротурбина у три групе. Идући од западне ивице истраживаног подручја прва турбина би била постављена на удаљености од око 200 м од аутопута Београд-Нови Сад, а затим идући у линији на исток врхом гребена Калакача још три ветротурбине. Међусобна удаљеност би била око 300 м. Затим, идући на исток, у зони од око 2 км биле би постављене 2 турбине, а затим на крајњем источном делу истраживаног подручја, на гребену Кошевац – група од још 4 ветротурбине, са међусобним растојањем од такође око 300 м.

32

2.4.1 Фауна птица (AVES) Иако релативно оскудни, досадашњи подаци о природним вредностима орнитофауне истраживаног подручја и околине односе се у првом реду на пределе на левој обали Дунава који представљају плавну зону богату ритском и мочварном вегетацијом и великим бројем влажних станишта различитог типа. Они су дати у првом реду у радовима МАРЧЕТИЋА (1958-59) и ШОТИЈА (1973) који су указали на вредност самог ритског комплекса на левој обали реке Дунав. Као последица ових обухватних и исцрпних фаунистичко-еколошких студија, долази до буђења свести и потребе за очувањем овог предела, па се затим појављују први радови из области заштите природе (ЧАПАКОВИЋ 1978, MИЛУТИНОВИЋ 1982) који се односе на Ковиљски и Петроварадински рит. Каснији радови представљају наставак рада на препознавању и истраживању природних вредности овог подручја и они су цитирани у даљем тексту. Припадници врста птица су регистровани на описаном истраживаном подручју и околним теренима, а пре свега у заштићеним природним добрима. Обале Дунава и сама водена површина су такође истраживане из разлога што се налазе на релативно малој дистанци од истраживаног подручја, те су тако дати подаци за оне врсте за које Дунав и шира околина имају утицај на ситуацију на истраживаном подручју. За само истраживано подручје, које чине заправо антропогено измењени предео типа обрађиваних њива, ливада кошаница и запарложених ливада и њива дати су такође релевантни подаци. Систематски део

А) Gaviiformes - Северни гњурци (2 врсте)

1. Gavia arctica, обични северни гњурац Појединачни примерци бележени су на Дунаву у периоду од почетка новембра до почетка марта. Били су стриктно везани за воду због исхране. 2. Gavia stellata, кривокљуни северни гњурац Појединачни примерци бележени су на Дунаву у периоду од краја октобра до почетка марта. Били су стриктно везани за воду због исхране. Б) Podicipediformes – Гњурци (4 врсте)

3. Tachybaptus ruficollis, мали гњурац Припадници ове врсте бележени су у мањим јатима до 6 примерака током пролећа, јесени и зиме на приобалном делу Дунава уз Крчединску аду и уз његову десну (сремску) обалу. Током лета у каналима и барама Крчединске аде повремено се могао чути мужјаков карактеристични зов. На барама остају све до замрзавања водене површине. На ужем истраживаном подручју нису бележени. 4. Podiceps cristatus, ћубасти гњурац Редовна гнездарица скривенијих делова забарених површина и канала Крчединске аде. Бројни су на воденим површинама у миграционим периодима, а током зиме су присутни на Дунаву до замрзавања водене површине. На ужем истраживаном подручју нису бележени.

33

5. Podiceps griseigena, риђоврати гњурац Повремено се током миграционих периода и зими на отвореној води Дунава наспрам Крчединске аде могу видети појединачни примерци. На ужем истраживаном подручју нису бележени. 6. Podiceps nigricollis, црноврати гњурац Повремено се на отвореној води Дунава током миграционих периода и зими могу видети појединачни примерци и мале групе до 3 примерка. На ужем истраживаном подручју нису бележени. В) Pelecaniformes – Вранци (2 врсте)

7. Phalacrocorax carbo, велики вранац Током свих фенофаза присутни су на водама Дунава и бара и канала Крчединске аде које им служе за лов рибе, а мања јата могу се видети повремено у прелету и изнад истраживаног подручја. Најближа гнездећа колонија постоји на Шашићевој ади, узводно од Футога (ПУЗОВИЋ et al. 1999), а од 2000. године и са западне стране Дунавца који окружује Крчединску аду, уз депресију издужене баре Агла (ПУЗОВИЋ 2003). У дневном и сезонском прелету су посматрани непосредно изнад водене површине Дунава, док изнад истраживаног подручја нису бележени (Слика 9). 8. Phalacrocorax pygmaeus, мали вранац Током свих фенофаза присутни су на водама Дунава и бара и канала Крчединске аде које им служе за лов рибе, а мања јата могу се врло ретко могу видети у прелету и изнад истраживаног подручја. Најближа гнездећа колонија постоји на рибњаку Баранда и броји свега неколико парова (ПУЗОВИЋ et al. 1999). У дневном и сезонском прелету су посматрани непосредно изнад водене површине Дунава, док изнад истраживаног подручја нису бележени.

Слика 9. Велики корморани на белој врби, централни део Крчединске аде.

34

Г) Ciconiiformes – Чапље (11 врста)

9. Ixobrychus minutus, чапљица Гнездарица зоне трске на Крчединској ади, где борави у забареним деловима који су обрасли рогозом и трском. На истраживаном подручју није бележена. 10. Botaurus stellaris, букавац Карактеристично оглашавање бар три букавца слушано је у мају 2009. године на дунавској обали Крчединске аде. Оглашавање је долазило из централног дела аде у који залази један рукавац из баре Затоња. 11. Nycticorax nycticorax, гак Појединачни примерци и мања јата редовни су посетиоци Ковиљског рита и Крчединске аде, одн. њихових најгушће обраслих канала. Током миграционих периода могу се чути њихови крици у сумрак и ноћу изнад поменутих локалитета, као и изнад Дунава. Најближа гнездећа колонија од 5- 10 парова је у Петроварадинском риту, на десној обали Дунава (ПУЗОВИЋ et al. 1999). На истраживаном подручју нису бележени. 12. Ardeola ralloides, жута чапља Појединачни примерци и мања јата су редовни посетиоци Ковиљског рита и Крчединске аде, одн. најгушће обраслих делова канала и поплавних ливада. Гнездеће колоније постоје на Баранди, Јегрички и Царској бари (ПУЗОВИЋ et al. 1999). На истраживаном подручју нису бележене. 13. Egretta garzetta, мала бела чапља Мања и велика јата од преко 300 примерака су редовни посетиоци Ковиљског рита и Крчединске аде у време селидбених периода и у јулу и августу, претежно на поплавним ливадама и барама, ивицама канала и обали Дунава. Појединачни примерци се виђају како лове и у време гнежђења. Гнезде у мешовитим колонијама у Чурушком врбаку, Царској бари, Баранди и Сусечком рибњаку (ПУЗОВИЋ et al. 1999). 14. Egretta alba, велика бела чапља Појединачни примерци су редовни посетиоци ливада и обала Дунава и рукаваца Крчединске аде и Ковиљског рита током миграционих периода, када лове жабе, волухарице и инсекте. Неколико парова некада се гнездило у мешовитим колонијама на Окању, Баранди и Царској бари (ПУЗОВИЋ et al. 1999). 15. Ardea cinerea, сива чапља Појединачни примерци су редовни посетиоци ливада Крчединске аде током целе године, када лове жабе, волухарице и инсекте. Гнезди у колонији у централном делу Ковиљског рита, на Козјаку, али и на многим другим околним локалитетима познатим по присуству колонија чапљи (ПУЗОВИЋ et al. 1999). 16. Ardea purpurea, мрка чапља Појединачни примерци се срећу током миграторног периода и лети на ливадама близу забарених делова канала Ковиљског рита и Крчединске аде. Неколико парова се гнезди у трсци Мајурске аде, а гнездеће колоније су присутне на више локалитета у широј околини (ПУЗОВИЋ et al. 1999).

35

17. Ciconia nigra, црна рода Појединачни примерци се могу видети током селидбених периода на поменутим барама, ливадама и влажним и забареним депресијама Крчединске аде, Ковиљског рита и плићака и приобалних делова леве обале Дунава. Током периода гнежђења виђани су појединачни примерци који се хране на ливадама и на ободима бара, а затим одлазе у централне делове Крчединске аде и Ковиљског рита што указује на вероватно гнежђење. 18. Ciconia ciconia, бела рода Редовна је гнездарица у широј зони истраживаног подручја, а нарочито у Ковиљу и Гардиновцима где је бележен велики број парова (ГЕРГЕЉ и сар. 2000), док на сремској страни у Крчедину, Бешкој и Новим Карловцима гнезди само по један пар, а у Чортановцима гнежђење није забелешено (ibidem). Појединачни примерци и мања јата се могу видети током миграционих периода и лети на ливадама Крчединске аде и Ковиљског рита, а повремено и на антропогеним степама под ниским усевима различитог типа, а пре свега у луцериштима (Слика 10).

Слика 10. Беле роде истраживано подручје ретко посећују ради исхране. 19. Platalea leucorodia, чапља кашичар Током пролећне и јесење сеобе виђају се мања јата у прелету изнад Ковиљског рита и Крчединске аде, а повремено се ради исхране задржавају на барама поменутих локалитета.

36

Д) Anseriformes – Пловуше (20 врста)

20. Cygnus cygnus, велики лабуд Примерци ове врсте виђени су само два пута на Дунаву уз обалу Крчеднске аде средином јануара 2009, по 3 и 4 примерка, а једном, крајем фебруара на улазу у Дунавац са источне стране Крчединске аде. 21. Cygnus olor, црвенокљуни лабуд Појединачни примерци и мања јата до 8 примерка могу се током миграционих периода и зими пре и после замрзавања водене површине видети на барама Крчединске аде и Ковиљског рита, као и у приобалним деловима Дунава (Слика 11). У најхладније доба године, у јануару и фебруару на Дунаву се могу видети и већа јата од око 15 до 20 примерака.

Слика 11. Јато црвенокљуних лабудова на Дунаву, уз сремску обалу. 22. Anser fabalis, гуска љигарица Током зимског периода у прелету дању и ноћу могу се детектовати јата припадника ове врсте над целокупном територијом североисточног Срема и југоисточне Бачке. Већа јата зимују на отвореној и незамрзнутој води Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995). Мања јата се у рана јутра могу видети на испаши по ливадама непосредно уз Дунав. 23. Anser albifrons, лисаста гуска Слично као и претходна врста, зими се у прелету дању и ноћу могу се детектовати јата припадника ове врсте над целокупном територијом североисточног Срема и југоисточне Бачке. Већа јата зимују на отвореној и незамрзнутој води Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995). Мања јата се у рана јутра могу видети на испаши по ливадама непосредно уз Дунав.

37

24. Anser anser, дивља гуска Током зиме у прелету дању и ноћу могу се детектовати јата припадника ове врсте над целокупном територијом североисточног Срема и југоисточне Бачке. Током зимског периода јата зимују на отвореној и незамрзнутој води Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995). Мања јата се у рана јутра могу видети на испаши по ливадама непосредно уз Дунав. 25. Anas penelope, патка звиждара Мања јата до 6 примерака регистрована су током пролећне и јесење сеобе и у топлијим периодима зиме на воденим површинама околних ада, бара и рукаваца. У већим јатима до 30 примерака зимује на оближњим водама Дунава. 26. Anas strepera, патка чегртаљка Појединачни примерци и парови могу се уочити у већим јатима дивљих патака на Крчединској ади, Ковиљском риту и Дунаву током селидбених периода и зими. 27. Anas crecca, патка крџа Мања јата припадника ове врсте повремено ради исхране посећују приобалне делове Дунава, као и баре и рукавце околних ада и ритова током селидбених периода и зими. 28. Anas platyrhynchos, патка глувара Припадници ове врсте присутни су током целе године на околиним барама и каналима. На Крчединској ади и у Ковиљском риту уочене су репродукционе групе у пролеће и рано лето. Формирање парова почиње у фебруару и марту. Веће концентрације на барама се уочавају већ крајем септембра. У великим јатима зимује на оближњим водама Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995). 29. Anas acuta, патка шиљкан Редак посетилац отворене воде бара и ритова током миграционих периода и зими. Мања јата могу се у тим периодима уочити на Дунаву, најчешће у јатима дивљих патака. 30. Anas querquedula, патка пупчаница Ова селица појављује се на барама, рукавцима и поплављеним ливадама Крчединске аде и Ковиљског рита у марту, а последњи примерци се виђају у септембру. Гнездарица је поменутих бара током касног пролећа и лети. 31. Anas clypeata, патка кашикара Веома ретко се виђа у малим јатима и појединачно током зимског периода на отвореној води и приобалним деловима бара и рукаваца Крчединске аде и Ковиљског рита. На Дунаву је само током марта посматрано 6 примерака како лете узводно. 32. Aythya ferina, риђоглава патка Мања јата редовно се задржавају током миграционих периода и зими на најдубљим деловима отворене воде бара и рукаваца Крчединсе аде. У већим јатима (до 100 примерака) зимује на оближњим водама Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995). 33. Aythya nyroca, патка црнка Малобројна гнездарица Крчединске аде и Ковиљског рита. Појединачни примерци се могу видети у априлу и мају, као и сјесени на поменутим барама.

38

34. Aythya fuligula, ћубаста патка Ретка пролазница на барама Крчединске аде и Ковиљског рита током хладнијег дела године, а нарочито зими. У већим јатима, до 50 примерака, зимује на оближњим водама Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995), и тада је најчешће у мешовитим јатима сарки или риђоглавих патака. 35. Bucephala clangula, патка дупљашица Ретка пролазница на поменутим барама током хладнијег дела године, а нарочито зими. У великим јатима зимује на оближњим водама Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995). 36. Clangula hyemalis, патка ледењарка Једно јато од 5 примерака у прелазном перју посматрано крајем фебруара 2009. године уз леву обалу Дунава 2 км низводно од моста. 37. Melanitta fusca, баршунасти турпан Два примерка били заједно са малим јатом патака ледењарки. 38. Mergus albellus, мали ронац Ретка и малобројна пролазница на поменутим барама током хладнијег дела године, а нарочито зими. У већим јатима зимује на оближњим водама Дунава (PAUNOVIĆ et al. 1995). 39. Mergus merganser, велики ронац У неколико наврата, током јануара и фебруара 2009. године на Дунаву око малих ада уз сремску обалу Дунава посматране групе од 1 до 4 примерака субадултних јединки и женки. Ђ) Falconiformes – Дневне грабљивице (19 врста)

40. Pernis apivorus, јастреб осичар Посматран је у лету појединачно или у мањим агрегацијама током миграционих периода. Најближе гнездилиште се налази на централним деловима планине Фрушка гора (ПУЗОВИЋ 2000). 41. Milvus migrans, мрка луња Припадници ове врсте су евидентирани појединачно у лету током миграционих периода. Само једном, почетком јуна 2009. виђен је примерак како носи плен изнад Крчединске аде и одлази на њен источни део према Гардиновцима. Гнездарица је југоисточне Бачке и уског шумовитог појаса уз реке Дунав и Тиса (ПУЗОВИЋ 2000). 42. Haliaeetus albicilla, орао белорепан Појединачни примерци и парови ове врсте виђају се у високом прелету изнад истраживаног подручја и шире околине. Гнежђење се наводи за Ковиљски рит (ПУЗОВИЋ 2000). Младе птице се у прелету виђају током свих сезона, а нарочито током јесењег лутања и зими.

39

43. Circus aeruginosus, мочварна еја Гнездарица тршчака око бара и рукаваца Крчединске аде, Ковиљског и Петроварадинског рита. На ужем истраживаном подручју среће се од пролаћа до јесени у потрази за храном. 44. Circus cyaneus, пољска еја Виђа се на пролазу и ретко током зиме над ливадама и обраним њивама у лову на глодаре. Посматрани су примерци на самим истраживаним локалитетима Калакача и Кошевац. 45. Circus pygargus, еја ливадарка Изузетно ретко се виђа на пролазу и током зиме над ливадама и обраним њивама у лову на глодаре. 46. Accipiter gentilis, јастреб Повремено се виђа на ободима околиних села, а изузетно ретко над ужим истраживаним подручјем. Редовно гнезди на Крчединској ади и малим сеоским шумским забранима. 47. Accipiter nisus, кобац На истраживаном подручју се најчешће виђа зими у лову на мале птице. Гнезди као и јастреб, али је нешто ређи. 48. Buteo buteo, мишар Гнездарица околних шумских станишта на левој обали Дунава и мањих шумских забрана северно од истраживаног подручја и на западној ивици викенд насеља. Редовно лови глодаре на истраживаном подручју. 49. Aquila pomarina, орао кликтавац Један субадултни примерак ове врсте посматран је 28. априла 2009. на врбама у пробалном делу Крчединске аде према Дунаву. 50. Aquila clanga, орао кликташ Појединачни примерци се ретко виђају током пролећног и јесењег прелета изнад леве обале Дунава, али и изнад истраживаног подручја. 51. Aquila heliaca, орао крсташ Током периода истраживања на самом локалитету и његовој широј околини ни једном није бележено присуство одн. прелет примерака ове врсте. У новије време од 1996. до 2000. године познато је гнежђење бар два пара на источним обронцима Фрушке горе, код Чортановаца и код Нових Карловаца (СТЕФАНОВИЋ 1997, ПУЗОВИЋ 2000, ПУЗОВИЋ и СТЕФАНОВИЋ 2002). 52. Pandion haliaetus, орао рибар У миграционим периодима и током зиме појединачни примерци се појављују над отвореним воденим површинама Крчединске аде и Ковиљског рита. 53. Falco tinnunculus, обична ветрушка У рупама лесних одсека сремске обале Дунава, као и у сурдуцима који пресецају лесну терасу забележено је гнежђење бар 3 пара ове врсте. У више наврата посматрани на

40

далеководима источно и јужно од истраживаног подручја према Новим Карловцима током лова на глодаре. Посматрани и у најужим деловима истраживаног подручја. 54. Falco vespertinus, сива ветрушка Појединачни примерци су виђани током пролећног прелета изнад истраживаног подручја, у мају, при чему су повремено за одмор и лов користили водове нисконапонских далековода. Гнежђење није познато у ближој околини (ПУЗОВИЋ 2000). 55. Falco columbarius, мали соко Појединачни примерци се ретко виђају током зиме како лове мале птице изнад жбуња на истраживаном подручју и околини – у викенд насељу и Крчединској ади. 56. Falco subbuteo, соко ластавичар Гнездарица шумских делова око истраживаног подручја, а нарочито у Ковиљском риту и на Крчединској ади (ПУЗОВИЋ 2000). У неколико наврата посматран како лови над истраживаним подручјем. Испод викенд насеља и у сурдуцима лесне терасе посматран како јури ласте брегунице и пчеларице током јуна 2009. 57. Falco cherrug, степски соко Појединачни примерци посматрани у прелету и како лове јужно од истраживаног подручја у висини Крчедина – на запад према аутопуту, лок. Стрнећак, као и источно на лок. Бели ат. Такође током трансекта колима од Крчедина према Новим Карловцима посматран један примерак како носи крупнији плен, највероватније хрчка, и лети у правцу Новог Сланкамена. Гнезда нису нађена, иако је познато да је тромеђа Бачке, Баната и Срема место гнежђења и веће концентрације парова (ПУЗОВИЋ 2000). 58. Falco peregrinus, сиви соко Посматран у три наврата током зиме (једном средином децембра и два пута почетком фебруара) како лови голубове у Крчедину и јаребице уз прилазни пут од аутопута према Бешкој. Е) Galliformes – Кокоши (3 врсте)

59. Perdix perdix, јаребицa Присутна током целе године на отвореним травним површинама, али и њивама истраживаног подручја. Није забележена репродукција, иако је она извесна на истраживаном подручју – карактеристично оглашавање мужјака током маја и јуна. 60. Coturnix coturnix, препелица Припадници ове врсте су бележени од краја априла на ливадама истраживаног подручја и околини. Није забележена репродукција, иако је она извесна на истраживаном подручју. Оглашавање мужјака је слушано од априла до јуна. 61. Phasianus colchicus, фазан У значајном броју регистровани припадници ове врсте на истраживаном подручју и околини. Средином маја нађено гнездо са јајима недалеко далековода према селу Крчедин. Бројност умногоме зависи од ловног притиска на ову омиљену дивљач.

41

Ж) Gruiformes – Ждралови (5 врста)

62. Rallus aquaticus, барски петлован Појединачни примерци ове врсте најчешћи су на барама и у тршчацима Крчединске аде и Ковиљског рита. Поједини примерци су виђани и у марту. 63. Porzana porzana, барски петлић Исто као и претходна врста, али је могуће да гнезди у деловима ободног канала Крчединске аде и Ковиљског рита. 64. Gallinula chloropus, барска кокица Редовна гнездарица Крчединске аде и Ковиљског рита. Посматране су бројне репродуктивне групе. Од половине лета често се могу видети млади примерци на забареним деловима канала са субмерзном и флотантном вегетацијом. 65. Fulica atra, сарка Припадници ове врсте присутни су преко целе године на воденим стаништима Крчединске аде и Ковиљског рита, где је забележено више репродуктивних група са младунцима различитог узраста. С јесени и током зиме се групишу у већа јата, а нарочито су бројна на Дунаву око малих ада уз сремску обалу. 66. Grus grus, ждрал Мала и већа јата ових птица посматрана су у високом прелету изнад истраживаног подручја и околине у марту, априлу и новембру. Једно јато од око 90 примерака фотографисано је у марту 2009. 1 км низводно од моста којим пролази ауто пут, приликом високог прелета изнад истраживаног подручја. З) Charadriiformes – Жалари (20 врста)

67. Recurvirostra avosetta, сабљарка У два наврата посматрани појединачни примерци ове врсте у плитким барама Крчединске аде почетком марта 2009. 68. Charadrius dubius, жалар слепић Појединачни примерци и агрегације до 6 примерка посматрани на узораним њивама у марту и почетком априла. 69. Pluvialus apricaria, златни зујавац Неколико примерака посматрано на Крчединској ади у мешовитом јату шљукарица у априлу. 70. Pluvialis squatarola, сребрни зујавац Појединачни примерци посматрани Током априла у поплављеним депресијама и на влажним ливадама Крчединске аде у мешовитом јату шљукарица. 71. Vanellus vanellus, вивак Редовна гнездарица ливада на Крчединској ади и око села Крчедин. Примерци присутни од марта.

42

72. Philomachus pugnax, прудник убојица Мала јата до 12 примерака посматрана током марта око бара Крчединске аде и на левој обали Дунава. 73. Gallinago gallinago, шљука бекасина Више појединачних примерака подигнути приликом обиласка поплавних ливада Крчединске аде у марту. 74. Limosa limosa, муљача Појединачни примерци посматрани на Крчединској ади у мешовитом јату шљукарица у априлу. 75. Numenius arquata, царска шљука Појединачни примерци посматрани на ливадама и плитким барама Крчединске аде у априлу. 76. Tringa totanus, црвеноноги прудник Јато од око 20 примерака налазило се у мешовитом јату шљукарица на Крчединској ади у априлу. 77. Tringa ochropus, прудник пијукавац Појединачни примерци посматрани на Крчединској ади у мешовитом јату шљукарица у априлу. 78. Actites hypoleucos, полојка Појединачни примерци посматрани на Крчединској ади у мешовитом јату шљукарица у априлу, а у марту и априлу и на левој и десној обали Дунава од Чортановаца до Крчединске аде. 79. Larus ridibundus, речни галеб Припадници ове врсте присутни су преко целе године на целом потезу Дунава од Чортановаца до Гардиноваца. Птице су посматране у лету изнад истраживаног подручја и околине, на води Дунава и бара Крчединске аде и Ковиљског рита. Изузетно, у време пролећних и јесењих пољопривредних радова се групишу на њивама ради исхране. Веома су бројни на Дунаву. 80. Larus canus, сиви галеб Појединачни примерци и мање агрегације до 5 примерака посматрани на отвореној води Дунава у новембру, децембру и јануару у висини Крчединске аде и малих ада уз сремску обалу Дунава. 81. Larus cachinnans, жутоноги галеб Припадници ове врсте присутни су преко целе године на води и у лету изнад истраживаног подручја и шире околине. На Дунаву су веома бројни, поготово јувенилни и иматурни примерци, који су често налажени угинули. Изузетно, током пролећних и јесењих радова се групишу на њивама ради исхране. 82. Larus minutus, мали галеб Веће јато припадника ове врсте посматрано је на пловном путу Дунава наспрам Крчединске аде крајем априла 2009.

43

83. Sterna hirundo, обична чигра У ниском прелету посматране током миграционих периода и лети изнад водених површина оближњих бара, али и влажних ливада, а нарочито Крчединске аде. Гнездеће колоније ових птица нису налажене. 84. Sterna albifrons, мала чигра

У ниском прелету посматране током миграционих периода и лети изнад водених површина оближњих бара, али и влажних ливада, а нарочито Крчединске аде и приобалних делова Дунава. 85. Chlidonias hybridus, белобрада чигра У ниском прелету посматране током миграционих периода и лети изнад водених површина оближњих бара, али и влажних ливада, а нарочито Крчединске аде и Ковиљског рита. Колоније ових птица нису налажене, али је врло вероватно њихово постојање збох велике бројности и територијалног понажања посматраних примерака. 86. Chlidonias niger, црна чигра У ниском прелету посматране током миграционих периода и лети изнад водених површина оближњих бара. И) Columbiformes – Голубови (5 врста)

87. Columba livia domestica, домаћи голуб Велика јата домаћих голуба из околних села, где се гнезде, посећују њиве ради исхране заосталим семењем пољопривредних култура и других биљака на истраживаном подручју. Најбројнији су у јесен и зими. Највише их је у Крчедину. 88. Columba oenas, голуб дупљаш У прелету током пролећа и лета посматрани припадници ове врсте изнад Крчединске аде где се вероватно гнезди у дупљама доминантних стабала врбе. 89. Columba palumbus, голуб гриваш Јесења и зимска јата ових птица виђају се на Крчединској ади и Ковиљском риту, као и шумама уз обале Дунава, а често посећују и поља на истраживаном подручју. Гнезде се у викенд насељу. 90. Streptopelia decaocto, гугутка Веома бројна у околним селима где се гнезди уз куће, а ујесени и зими честа и на њивама истраживаног подручја. 91. Streptopelia turtur, грлица Гнездарица Крчединске аде и Ковиљског рита, која се виђа од априла до краја септембра како се храни на њивама истраживаног подручја. Гнезди и у багремовим шумарцима на лесним терасама и сурдуцима викенд насеља. Ј) Cuculiformes – Кукавице (1 врста)

92. Cuculus canorus, кукавица Током пролећне и јесење сеобе, а нешто ређе и у рано лето виђа се и чује на целокупном истраживаном подручју и околини. Гнездарица.

44

К) Strigiformes – Сове (5 врста)

93. Tyto alba, кукувија Гнезди се на таванима и амбарима околних села. Гнездећи примерци лове обично недалеко својих гнезда у селима или њиховој околини. Током миграционих периода лове на истраживаном подручју. 94. Athene noctua, кукумавка Припадници ове врсте везани су за насеља на ободу истраживаног подручја, у којима се гнезде. Лове у воћњацима и на ливадама у насељима и њиховој непосредној близини. 95. Strix aluco, шумска сова Гнезди се у шумама Крчединске аде и околним мањим шумским забранима. Повремено се може видети у воћњацима Крчедина и викенд насеља. 96. Asio otus, мала ушара Парови гнезде у напуштеним гнездима сврака и врана у селима или њиховој околини, где углавном и лове. Зими се групишу у зимска јата у насељима, на местима где има пре свега четинарског дрвећа – у парковима и дрворедима. Мање јато од 8 примерака посматрано током јануара у Крчедину (Слика 14). 97. Asio flammeus, ритска сова Ретко се виђа у миграционим периодима и зими како у сумрак и рана јутра лови изнад влажних станишта Крчединске аде. Један примерак виђен у сумрак средином фебруара уз прилазни пут од аутопута према Крчедину. Л) Apodiformes – Чиопе (1 врста)

98. Apus apus, обична чиопа Мања селидбена јата и појединачни примерци се виђају у пролеће и јесен, а лети гнезде по високим сеоским зградама. Често лове над ободима истраживаног подручја. Љ) Coraciiformes – Модровране (4 врсте)

99. Alcedo atthis, водомар Гнезди у вертикалним странама лесних одсека око бара, канала, на прилазима селима, испод викенд насеља и на обали Дунава. Виђа се током целе године. 100. Merops apiaster, пчеларица Гнезди у вертикалним лесним одсецима око бара, канала, на прилазима селима, а нарочито на сремској обали Дунава и у сурдуцима који пресецају лесне терасе. Редовно лове инсекте на истраживаном подручју. Прво појављивање је у мају, а последње крајем септембра. Током миграционог периода може се чути оглашавање миграционих јата у високом прелету. 101. Coracias garrulus, модроврана Иако су припадници ове врсте чести уз лесне одсеке и влажна станишта, појединачни примерци су виђани само током сеобе на истраживаном подручју и околини. Гнезди на лесним одсецима обале Дунава.

45

102. Upupa epops, пупавац Најчешће је регистрован на сеоби, али је познато и да се гнезди у воћњацима насеља, шумским забранима и сувљим ободним деловима Крчединске аде. На истраживаном подручју се нарочито виђа у мају и јулу. М) Piciformes – Детлићи (5 врста)

103. Jynx torquilla, вијоглава Припадници ове врсте су карактеристични за воћњаке викенд насеља и села Крчедин, као и мале шумске забране око насеља, где гнезда смешта у дупље дрвећа. Евидентиран је према карактеристичном оглашавању. Селица је. 104. Picus viridis, зелена жуна Још једна гнездарица Крчединске аде и мањих шумских комплекса и воћњака са старијим стаблима дрвећа. Присутна је током целе године. 105. Dendrocopos major, велики шарени детлић Осим у околини где се редовно гнезде, појединачни примерци су посматрани на стаблима и у крошњама усамљеног дрвећа или у оскудним дрворедима истраживаног подручја. Присутна је током целе године. 106. Dendrocopos syriacus, сиријски шарени детлић Осим у околини где се редовно гнезде, појединачни примерци су посматрани на стаблима и у крошњама усамљеног дрвећа или у оскудним дрворедима истраживаног подручја. Присутна је током целе године. 107. Dendrocopos minor, мали шарени детлић Посматрани су на дрвећу и врбацима Крчединске аде и Ковиљског рита где се редовно гнезде. Појединачни примерци су посматрани на стаблима и у крошњама усамљеног дрвећа или у оскудним дрворедима истраживаног подручја. Присутна је целе године. M) Passeriformes – Певачице (70 врста)

108. Galerida cristata, ћубаста шева На истраживаном подручју редовно гнезди и присутна је током целе године. Зими је ређа и тада формира мања јата која лутају њивама у потрази за храном. 109. Alauda arvensis, пољска шева Припрадници ове врсте су редовне гнездарице ливада кошаница, парлога и ретких травних међа на истраживаном подручју. Селица. 110. Riparia riparia, ласта брегуница Ова селица своја гнезда смешта у рупе вертикалних лесних одсека око бара, канала, на прилазима селима, сурдуцима и на обали Дунава. Редовно у налетима лови инсекте на истраживаном подручју. Прво појављивање је забележено у априлу, а последње крајем септембра.

46

111. Hirundo rustica, сеоска ласта Ова селица своја гнезда смешта готово искључиво у шталама у насељима или у унутрашњости објеката у пољу. Редовно у налетима лови инсекте на истраживаном подручју. Прво појављивање је забележено у априлу, а последње крајем септембра. 112. Delichon urbica, градска ласта Ова селица своја гнезда смешта искључиво на зградама или сличној инфраструктури у насељима. Редовно у налетима лови инсекте на истраживаном подручју. Прво појављивање је забележено у априлу, а последње крајем септембра. 113. Anthus campestris, пољска трептељка Припадници ове врсте бележени су углавном на сеоби, али нема података о гнежђењу на истраживаном подручју и околини иако су појединачни примерци виђани и током летњег периода. 114. Anthus pratensis, ливадска трептељка Припадници ове врсте бележени су углавном на сеоби, али нема података о гнежђењу на истраживаном подручју и околини иако су појединачни примерци виђани и током летњег периода. Зими је такође присутна у мањим јатима. 115. Motacilla flava (ssp. M. f. flava et feldegg), жута плиска Среће се од краја априла до краја августа. На истраживаном подручју посматрани су територијални и распевани мужјаци, али гнезда нису нађена, па се може сматрати потенцијалном гнездарицом. 116. Motacilla alba, бела плиска Гнезди се у околини истраживаног подручја. Једно гнездо је нађено испод стрехе на викендици код прилазног пута бр. 4 у викенд насељу. Полетарци које хране родитељи посматрани су крајем маја на источном крају Крчедина. 117. Troglodytes troglodytes, царић Појединачни примерци ове врсте посматрани су током сеобе и у зимском периоду у живици и грмљу на ободима истраживаног подручја, на Крчединској ади и обалама Дунава. 118. Erithacus rubecula, црвендаћ Гнездарица је шире околине, а песма неколико територијалних мужјака чула се у шуми на Крчединској ади, као и у запуштеним воћњацима викенд насеља и багрењарима у сурдуцима и на гребену Калакача. Највише примерака забележено је за време пролећне и јесење сеобе, у тршчацима. 119. Luscinia megarhynchos, мали славуј Певајући мужјаци ове врсте могу се чути на истраживаном подручју и околини већ крајем марта. Гнезде у свим већим шибљацима, а нарочито у Крчединској ади и по њеном ободу. Посматрани су и слушани и у Крчедину, у викенд насељу и на обалама Дунава. Последњи примерци бележени су крајем септембра.

47

120. Phoenicurus ochruros, планинска црвенорепка Примерци ове врсте су регистровани у селима где се вероватно гнезде по крововима. Такође их има и на објектима викенд насеља и на лесним одсецима. Понеки примерак се може видети и током зиме. 121. Phoenicurus phoenicurus, обична црвенорепка Примерци ове селице се ретко срећу у воћњацима околних насеља, а постоје индиције да гнезде у напуштеним оронулим викендицама, одн. рупама и пукотинама њихових зидова. 122. Saxicola rubetra, oбичнa траварка Припадници ове врсте се редовно гнезде на ивицама ливада кошаница, парлога и ретких травних међа на истраживаном подручју. Селица је. Први примерци долазе још у марту, а последњи се виђају средином октобра. 123. Saxicola torquata, црноглава траварка Као и претходна врста, али је нешто чешћа уз пољске путеве, где мужјаци током репродукције заузимају истакнуте гране жбуња и нисконапонске електричне водове. Селица је и зими потпуно одсуствује са истраживаног подручја и околине. 124. Oenanthe oenanthe, белогуза Прилично често се по ораницама могу видети појединачни примерци пре свега током миграционих периода, али и зими. 125. Turdus merula, кос Присутан је преко целе године, али је зими бројност веома мала на истраживаном подручју. Због одсуства погодне жбунасте вегетације и шибља гнезди углавном у шибљацима викенд насеља. 126. Turdus pilaris, дрозд боровњак Већа јата ових дроздова регистрована су од новембра до марта. Током зиме окупљају се у насељима запоседајући растиње које има бобице, на пр. трњину и копривић. 127. Turdus philomelos, дрозд певач У прелету се виђа преко целе године на истраживаном подручју и околини. Гнезди се у шумовитим деловима Крчединске аде. Током зиме се групише у мања јата или, ређе, придружује већим јатима осталих придошлих врста дроздова. 128. Turdus iliacus, дрозд црвених поткрила Исто као дрозд боровњак, али у мањем броју. Често формирају мешовита јата. 129. Turdus viscivorus, дрозд имелаш Регистрован је у пролеће и јесен, као и зими на целокупном истраживаном подручју, а нарочито у околним стаништима Крчединске аде. 130. Locustella luscinioides, обичан цврчић Примерци ове миграторне врсте се могу чути како певају из већих тршчака, а нарочито на ободима бара и рукаваца Ковиљског рита и Крчединске аде. 131. Acrocephalus schoenobaenus, трстењак рогозар Као и претходна врста.

48

132. Acrocephalus palustris, трстењак млакар Исто као и претходне две врсте, али је чест и у жбуњу викенд насеља. Налажен је и у жбуњу на ужем истраживаном подручју, нарочито уз влажне ливаде и око рукаваца Крчединске аде и Ковиљског рита. 133. Acrocephalus scirpaceus, трстењак цвркутић Као трстењак рогозар. 134. Acrocephalus arundinaceus, велики трстењак Као трстењак рогозар. 135. Sylvia curruca, грмуша чеврљинка Припадници ове врсте грмуше често се виђају током селидбеног периода на целом истраживаном подручју. Они стижу пре свих осталих врста грмуша, појављујући се још крајем марта. Вероватна је гнездарица шире околине, пре свега на Крчединској ади, али и у воћњацима викенд насеља и Крчедина. 136. Sylvia communis, обична грмуша Гнездарица је централних делова истраживаног подручја, али и околине. Гнезди у нижем жбуњу, нарочито на ретким међама и уз канале и пољске путеве. 137. Sylvia borin, вртна грмуша Гнезди у воћњацима и шибљу викенд насеља и околине истраживаног подручја. Појединачни примерци су посматрани током сеобе на централним деловима истраживаног подручја. 138. Sylvia atricapilla, црноглава грмуша Типична врста отворених шумских станишта и шибља. Територијални мужјци забележени су у централном делу Крчединске аде, ако и уз пољски пут у шибљу надомак села Крчедин крајем маја. Селица је. 139. Phylloscopus sibilatrix, шумски звиждак Бележен је искључиво на пролазу током миграционих периода, како у околини, тако и на жбуновитим деловима ужег истраживаног подручја и уз пољске путеве. 140. Phylloscopus collybita, обичан звиждак Исто као и претходна врста, али је бележен и током зиме. Понекад су регистровани појединачни примерци или неколико њих у мешовитим јатима сеница. 141. Phylloscopus trochilus, звиждак ковачић Такође као шумски звиждак, понекад у малим разуђеним јатима с њима или мешовитим јатима сеница. 142. Muscicapa striata, сива мухарица Честа на сеоби која се одвије касније у пролеће (мај) и раније у јесен (август). Гнездарица обала Дунава, викенд насеља и ређе воћњака по селима. 143. Ficedula parva, мала мухарица Регистрована искључиво на сеоби на целој истраживаној територији.

49

144. Ficedula albicollis, беловрата шарена мухарица Исто као претходна врста. 145. Ficedula hypoleuca, шарена мухарица Исто као претходна врста. 146. Panurus biarmicus, брката сеница Регистрована на пролазу током миграционих периода у тршчацима и шибљу око канала и бара Крчединске аде и Ковиљског рита. Вероватна гнездарица. 147. Remiz pendulinus, бела сеница Карактеристична гнезда беле сенице налажена су на нижим деловима крошњи врба на обалама рукаваца и бара Крчединске аде и Ковиљског рита. 148. Aegithalos caudatus, дугорепа сеница За ову врсту није сигурно утврђено гнежђење на истраживаном подручју. Током миграционих периода уочена су мешовита јата припадника ове врсте и других врста. 149. Parus palustris, сива сеница Исто као претходна врста, али се гнезди у дупљама дрвећа или пукотинама и рупама у зидовим зграда, па због тога преферира антропогена станишта, попут села и насеља. 150. Parus caeruleus, плаветна сеница Слично као претходна врста, али се више држи вегетације типа воћњака. 151. Parus major, велика сеница Слично као претходна врста, али је још више опредељена животу уз човека. 152. Oriolus oriolus, жута вуга Припадници ове врсте гнезде на високом дрвећу истраживаног подручја, па чак и на оним усамљеним усред антропогено измењене степе, а нарочито у викенд насељу и воћњацима Крчедина. Сеоба није изражена. 153. Lanius collurio, обични сврачак Припадници ове врсте су на истраживаном подручју присутни од почетка маја до краја септембра. Током летњег периода гнезде у густом шибљу и жбуњу око пољских путева и на зараслим утринама, а нарочито им погодује вегетација ободних и централних делова истраживаног подручја. 154. Lanius excubitor, велики сврачак Припадници ове врсте су зимски гости који на истраживано подручје и ширу околину долазе у октобру, а напуштају га у марту. 155. Garrulus glandarius, сојка Сојка је присутна током целе године на целокупном простору јужног Баната. На истраживаном подручју нема погодних места, нити вегетације за гнежђење, али су полетарци са родитељима посматрани у мају и јуну.

50

156. Pica pica, сврака Припадницима ове врсте погодују агроценозе. На истраживаном подручју забележено је 5 гнездећих парова, одн. активних гнезда која су била смештена у високом жбуњу и шибљу, као и на појединачном дрвећу багрема и оном у оскудним дрворедима. Присутни су преко целе године. 157. Corvus monedula, чавка Присутни преко целе године, али се гнезде у човековим грађевинама, па зато одсуствују њихове колоније на централном делу истраживаног подручја. Преко целе године су регистровани, али се сјесени и зими удружују са гачцима и вранама у велика јата која преко дана траже храну по пољима, а увече одлазе на спавање у близини села. 158. Corvus frugilegus, гачац На истраживаном подручју и широј околини нису забележене колоније припадника ове врсте. Ван сезоне размножавања удружују се у велика јата са другим врстама врана. 159. Corvus corone, сива врана Слично као сврака, али гнезда постављају нешто више изнад тла. Ван сезоне размножавања удружују се у велика јата са другим врстама врана. 160. Corvus corax, гавран У односу на стање до пре 15-20 година гаврани су данас знатно бројнији. Регистровани су често у паровима и породичним групама, а изузетно ретко појединачни примерци. На истраживаном подручју главна места за смештај гнезда су далеководи. 161. Sturnus vulgaris, чворак Честа врста преко целе године. Гнежђење забележено на свим местима на којима има довољно шупљих стабала, па чак и у појединачним стаблима дрвећа поред пољских путева и поред њива. Већ крајем лета формирају већа и густа јата која обилазе њиве, винограде и околна села у потрази за храном. 162. Passer domesticus, кућни врабац Има их свуда, гнезде у колонијама, претежно у насељима, али и у специјалним металним кутијама на зглобним деловима далековода. У селима гнезде чак и у зидовима гнезда беле роде. Сјесени и зими се удружију у већа јата. 163. Passer montanus, пољски врабац Слично као кућни врабац. 164. Fringilla coelebs, обична зеба Типична је шумска врста која се веома ретко појављује на истраживаном подручју, већ се држи ободних пошумљених делова Крчединске аде и Ковиљског рита, где се вероватно гнезди. 165. Fringilla montifringilla, северна зеба Зимски гост са далеког севера. Појављују се у јатима до 50 примерака. Прва појава забележена је у новембру, а последња јата су регистрована почетком марта.

51

166. Serinus serinus, жутарица Од априла до септембра се гнезди на високом дрвећу сеоских паркова, дрвореда и гробаља, одакле се може чути карактеристична песма територијалних мужјака. 167. Carduelis chloris, зелентарка Слично као жутарица, али постоје индиције да понеки пар гнезди на усамљеном високом дрвећу и дрворедима уз пољске путеве истраживаног подручја. Честа је у сеоским воћњацима. Током зиме се удружује са другим зебама у мања и већа јата. 168. Carduelis carduelis, чешљугар Слично као зелентарка, али су чешћи у пољима и на њивама током зимског периода. 169. Carduelis spinus, цајзла Ова планинска врста је регистрована зими појединачно, у сопственим јатима или удружена са другим зебама. 170. Accanthis cannabina, конопљарка Исто као цајзла. 171. Pyrrhula pyrrhula, зимовка Мања јата припадника ове врсте су честа зими у крошњама ретких белих јасена где радо конзумирају дугуљасто семење, као и у воћњацима у околини села, викенд насељу и Крчединској ади. 172. Coccothraustes coccothraustes, батокљун Примерци највеће наше зебе у мањим јатима се виђају зими на истраживаном подручју. Гнезде се у воћњацима и ободним шумама Крчедина и Крчединске аде. 173. Emberiza citrinella, стрнадица жутовољка Гнезди се у рубним зонама и екотонима Крчединске аде и шумовитом делу сремске обале Дунава, а током селидбених периода и зими се удружујe у мања јата која лутају истраживаним подручјем и околином. 174. Emberiza melanocephala, црноглава стрнадица На ужем истраживаном подручју, одн. највишим деловима лесне терасе припадници ове врсте забележени су током 2003. године (ПУЗОВИЋ и ГРУБАЧ 2003) у гнездилишном периоду, при чему је ова појава протумачена као «краткотрајни гнездилишни продор» услед специфичних климатских промена (ibidem). Током 2009. године, у истом периоду (мај-јуни), као ни у јулу није бележено присуство припадника ове врсте. 175. Emberiza hortulana, вртна стрнадица Четири певајућа мужјака забележена су на Кошевцу у мају и почетком јуна 2009., слично ПУЗОВИЋУ и ГРУБАЧУ (2003). 176. Emberiza schoeniclus, мочварна стрнадица Припадници ове врсте везани су преко целе године за тршчаке и шибљасту вегетацију влажних станишта. Гнезде се, осим уз баре Крчединске аде и у тршчацима Ковиљског рита.

52

177. Miliaria calandra, велика стрнадица Највећа европска стрнадица је регистрована на ливадама и малобројним зараслим међама истраживаног подручја, као и уз линеарну вегетацију поред пољских путева и уз канале. Карактеристична песма територијалних мужјака је регистрована на 8 локација ужег истраживаног подручја у мају ни јуну 2009. године. Сличне податке забележили су и ПУЗОВИЋ и ГРУБАЧ (2003). Табеларни приказ елемената фауне птица и њихових еколошко-фаунистичких

карактеристика, статуса заштите и угрожености у Србији

Редослед врста птица у наредном списку преузет је из ВАСИЋа (1995). Уз научно и српско име сваке врсте дат је њен фаунистичко-биолошки статус на истраживаном подручју који је настао на основу литературних података и теренског искуства аутора. Такође је дат међународни значај сваке врсте, законски статус и заштита, као и IUCN категорија угрожености модификоване за некадашњу југословенску (српско-црногорску) територију (ВАСИЋ 1995), одн. подаци који ће омогућити сагледавање и вредновање значаја истраживаног подручја и локалне фауне птица. Легенда табела и скраћенице

Присуство врста на истраживаном подручју и околини

ip Врста забележена на истраживаном подручју. o Врста забележена у околини истраживаног подручја. Фаунистичко-биолошки статус:

p Врсте које пролазе на сеоби. w Врсте које зимују. w* Врсте које проводе зиму спорадично. b Врсте које проводе репродуктивни период. b? Врсте за које има индиција да проводе репродуктивни период. b?* Врсте које проводе репродуктивни период у околини, а за које има индиција да репродуктивни период проводе и на истраживаном подручју. b* Врсте које проводе репродуктивни период у околини истраживаног подручја. Међународни значај Међународно значајне врсте означене су са “+”.

Статус и заштита у Србији RS Природна реткост у Србији. RV Природна реткост само у Војводини. SV Природна реткост само у Србији сем Војводине. RK Природна реткост само на Косову и Метохији. OV Природна реткост у Србији осим Војводине. TS Трајна забрана лова у Србији. LV Ловостај у Војводини, у осталим деловима Србије трајно заштићена. ZS Ловостај целе године у Србији. LS Ловостај у Србији. CK Ловостај целе године на Космету, у осталим деловима Србије ловостај. GV Ловостај целе године у Војводини, у осталим деловима Србије ловостај.

53

IUCN категорије угрожености прилагођене српским популацијама птица

EX Ишчезла врста. CR Врста у крајњој опасности од ишчезавања. EN Врста у опасности од ишчезавања. VU Рањива врста. LR: cd Ниска вероватноћа опасности: зависна од заштите. LR: nt Ниска вероватноћа опасности: скоро угрожена. LR: lc Ниска вероватноћа опасности: последња брига. DD Без довољно података. NA Врста није подесна за категорисање. Табела 1, А) – Н). Табеларан приказ представника регистрованих врста сврстаних у редове. У колонама су дати подаци о присутности на истраживаном подручју и/или околини, фаунистичко-биолошком статусу, међународном значају, статусу и заштити у Србији, као и националне категорије угрожености према ВАСИЋУ (1995). A) Gaviiformes – Морски гњурци (2 врсте)

Ред. бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

1. Gavia arctica

Обични морски гњурац o p/w + RS TS VU

2. Gavia stellata

Кривокљуни морски гњурац

o p/w + RS TS VU

Б) Podicipediformes – Гњурци (4 врсте)

Ред. бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

3. Tachybaptus ruficollis

Мали гњурац o p/w/b* + OV LV LR: nt

4. Podiceps cristatus

Ћубасти гњурац o p/w/b* + OV LV VU

5. Podiceps griseigena

Риђоврати гњурац o p/w* + RS ТS DD

6. Podiceps nigricollis

Црноврати гњурац o p/w* + RS TS LR: lc

В) Pelecaniformes – Вранци (2 врсте)

Ред. бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

7. Phalacrocorax carbo

Велики вранац o p/w/b* + OV ZS LR: cd

8. Phalacrocorax pygmaeus

Мали вранац o w/b* + RS ZS LR: cd

Г) Ciconiiformes – Чапље (11 врста)

Ред. бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

9. Ixobrychus minutus

Чапљица o p/b* + OV TS VU

10. Botaurus stellaris Букавац

o p/b? + RS TS VU

54

11. Nycticorax nycticorax

Гак ip,o p/b* + OV TS LR: cd

12. Ardeola ralloides

Жута чапља o p/b* + RS TS VU

13. Egretta garzetta

Мала бела чапља o p/b* + OV TS LR: cd

14. Egretta alba

Велика бела чапља o p/w* + RS TS LR: cd

15. Ardea cinerea

Сива чапља ip,o p/w/b* + OV LV LR: cd

16. Ardea purpurea

Мрка чапља о p/b* + RS TS VU

17. Ciconia nigra

Црна рода o p + RS TS VU

18. Ciconia ciconia

Бела рода ip,o p/b* + RS TS LR: cd

19. Platalea leucorodia

Чапља кашикара o p + RS TS CR

Д) Anseriformes – Пловуше (20 врста)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

20. Cygnus cygnus

Велики лабуд o p/w + RS TS DD

21. Cygnus olor

Црвенокљуни лабуд o p/w + RS TS DD

22. Anser fabalis

Гуска љигарица ip,o p/w + SV GV LR: cd

23. Anser albifrons

Лисаста гуска ip,o p/w + LS LR: cd

24. Anser anser

Дивља гуска ip,o p/w + RS TS LR: cd

25. Anas penelope

Патка звиждара o p/w + LS LR: cd

26. Anas strepera

Патка чегртаљка o p/w/b* + RS TS LR: nt

27. Anas crecca

Патка крџа o p/w + LS LR: lc

28. Anas platyrhynchos

Патка глувара ip,o p/w/b + LS LR: cd

29. Anas acuta

Патка шиљкан o p/w + RS TS LR: cd

30. Anas querquedula

Патка пупчаница o p/b?* + LS VU

31. Anas clypeata

Патка кашикара o p/w*/b* + RS TS LR: cd

32. Aythya ferina

Риђоглава патка o p/w/b* + SV GV LR: cd

33. Aythya nyroca

Патка црнка o p/b* + SV GV VU

34. Aythya fuligula

Ћубаста патка o p/w + SV GV LR: cd

35. Bucephala clangula

Патка дупљашица o p/w + SV GV LR: cd

36. Clangula hyemalis

Патка ледењарка o w + RS TS DD

37. Melanitta fusca

Баршунасти турпан o p/w + RS TS DD

55

38. Mergus albellus

Мали ронац o p/w + RS ZS VU

39. Mergus merganser

Велики ронац o p/w + RS TS LR: cd

Ђ) Falconiformes – Дневне грабљивице (19 врста)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

40. Pernis apivorus

Јастреб осичар o p/b* + RS TS LR: cd

41. Milvus migrans

Мрка луња o p/b* + RS TS VU

42. Haliaeetus albicilla

Орао белорепан ip,o p/b* + RS TS VU

43. Circus aeruginosus

Мочварна еја ip,o p/b + RS TS VU

44. Circus cyaneus

Пољска еја ip,o p/b* + RS TS VU

45. Circus pygargus

Еја ливадарка ip,o p + RS TS VU

46. Accipiter gentilis

Јастреб ip,o p/w/b* + RV GV LR: cd

47. Accipiter nisus

Кобац ip,o p/w/b* + RS TS LR: cd

48. Buteo buteo

Мишар ip,o p/w/b?* + RS TS LR: lc

49. Aquila pomarina

Орао кликтавац o p/w/b?* + RS TS LR: cd

50. Aquila clanga

Орао кликташ o p/w* + RS TS EN

51. Aquila heliaca

Орао крсташ o p/w/b* + RS TS EN

52. Pandion haliaetus

Орао рибар o p/w* + RS TS VU

53. Falco tinnunculus

Обична ветрушка ip,o p/w/b + RS TS LR: lc

54. Falco vespertinus

Сива ветрушка ip,o p/b?* + RS TS VU

55. Falco columbarius

Мали соко ip,o p/w + RS TS LR: cd

56. Falco subbuteo

Соко ластавичар ip,o p/b* + RS TS LR: cd

57. Falco cherrug

Степски соко о p/w/b + RS TS LR: cd

58. Falco peregrinus

Сиви соко о p/w + RS TS VU

Е) Galliformes – Кокоши (3 врсте)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

59. Perdix perdix

Јаребица ip,o w/b + LS LR: cd

60. Coturnix coturnix

Препелица ip,o p/b?* + LS LR: cd

61. Phasianus colchicus

Фазан ip,o w/b + LS NA

56

Ж) Gruiformes – Ждралови (5 врста)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

62. Rallus aquaticus

Барски петлован o p/w/b* + CK VU

63. Porzana porzana

Барски петлић o p/w/b?* + RS ZS DD

64. Gallinula chloropus

Барска кокица o p/w/b* + RK CK LR: nt

65. Fulica atra

Лиска о p/w/b + LS LR: lc

66. Grus grus

Ждрал ip,o p/w* + RS TS (EX)

З) Charadriiformes – Жалари (20 врста)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

67. Recurvirostra avosetta

Сабљарка о p + RS TS VU

68. Charadrius dubius

Жалар слепић о p/b* + RS ZS LR: nt

69. Pluvialus apricaria

Златни зујавац o p + RS ZS LR: cd

70. Pluvialis squatarola

Сребрни зујавац o p + RS ZS LR: cd

71. Vanellus vanellus

Вивак ip,o p/b + RS TS LR: nt

72. Philomachus pugnax

Прудник убојица o p + RS ZS LR: cd

73. Gallinago gallinago

Шљука бекасина o p/w/b* + ZS LR: cd

74. Limosa limosa

Муљача o p/b* + RS ZS VU

75. Numenius arquata

Царска шљука o p/w + RS ZS VU

76. Tringa totanus

Црвеноноги прудник o p/w + RS ZS VU

77. Tringa ochropus

Прудник пијукавац o p/w + RS ZS LR: cd

78. Actites hypoleucos

Полојка o p/w + RS ZS LR: cd

79. Larus ridibundus

Речни галеб ip,o p/w + RS TS LR: lc

80. Larus canus

Сиви галеб o p/w + RS TS LR: cd

81. Larus cachinnans

Жутоноги галеб ip,o p/w + RS TS LR: lc

82. Larus minutus

Мали галеб o p/w + RS TS LR: cd

83. Sterna hirundo

Обична чигра o p/b* + RS TS LR: cd

84. Sterna albifrons

Мала чигра o p/b* + RS TS VU

85. Chlidonias hybridus

Белобрада чигра o p/b* + RS TS VU

86. Chlidonias niger

Црна чигра o p/b* + RS TS VU

57

И) Columbiformes – Голубови (5 врста)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

87. Columba livia domestica

Домаћи голуб ip,o p/w/b* - NA

88. Columba oenas

Голуб дупљаш o p/b* + RS ZS LR: cd

89. Columba palumbus

Голуб гриваш ip,o p/w/b* + LS LR: lc

90. Streptopelia decaocto

Гугутка ip,o p/w/b + RK CK LR: lc

91. Streptopelia turtur

Грлица ip,o p/b* + LS VU

Ј) Cuculiformes – Кукавице (1 врста)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

92. Cuculus canorus

Кукавица ip,o p/b + RS TS LR: cd

К) Strigiformes – Сове (5 врста)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

93. Tyto alba

Кукувија ip,o p/w/b* + RS TS VU

94. Athene noctua

Кукумавка o p/w/b* + RS TS LR: nt

95. Strix aluco

Шумска сова o p/w/b* + RS TS LR: cd

96. Asio otus

Мала ушара o p/w/b* + RS TS LR: cd

97. Asio flammeus

Ритска сова ip,o p/w/b* + RS TS VU

Л) Apodiformes – Чиопе (1 врста)

Ред. бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

98. Apus apus

Обична чиопа ip,o p/b* + RS TS LR: cd

Љ) Coraciiformes – Модровране (4 врсте)

Ред. Бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

99. Alcedo atthis

Водомар o p/w/b + RS TS LR: cd

100. Merops apiaster

Пчеларица ip,o p/b* + RS TS LR: cd

101. Coracias garrulus

Модроврана ip,o p/b* + RS TS LR: cd

102. Upupa epops

Пупавац ip,o p/b* + RS TS LR: cd

58

М) Piciformes – Детлићи (5 врста)

Ред. бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

103. Jynx torquilla

Вијоглава o p/b* + RS TS VU

104. Picus viridis

Зелена жуна o p/w/b* + RS TS VU

105. Dendrocopos major

Велики шарени детлић ip,o p/w/b?* + RS TS LR: cd

106. Dendrocopos syriacus

Сиријски шарени детлић ip,o p/w/b?* + RS TS LR: cd

107. Dendrocopos minor

Мали шарени детлић o p/w/b?* + RS TS LR: cd

Н) Passeriformes – Певачице (70 врста)

Ред. бр.

Врста Присут

нo

Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

108. Galerida cristata

Ћубаста шева ip,o p/w/b + RS TS VU

109. Alauda arvensis

Пољска шева ip,o p/w/b + RS TS VU

110. Riparia riparia

Ласта брегуница ip,o p/b* + OV TS VU

111. Hirundo rustica

Сеоска ласта ip,o p/b* + RS TS VU

112. Delichon urbica

Градска ласта ip,o p/b* + RS TS LR: lc

113. Anthus campestris

Пољска трептељка ip,o p/w + RS TS VU

114. Anthus pratensis

Ливадска трептељка ip,o p/w + RS TS LR: cd

115. Motacilla flava

(ssp. M. f. flava et feldegg) Жута плиска

ip,o p/b?* + RS TS LR: cd

116. Motacilla alba Бела плиска

ip,o p/w/b* + RS TS LR: cd

117. Troglodytes troglodytes

Царић ip,o p/w + RS TS LR: cd

118. Erithacus rubecula

Црвендаћ ip,o p/w/b?* + RS TS LR: cd

119. Luscinia megarhynchos

Мали славуј ip,o p/b + RS TS LR: cd

120. Phoenicurus ochruros

Планинска црвенорепка ip,o p/w/b* + RS TS LR: cd

121. Phoenicurus phoenicurus

Обична црвенорепка o p/b* + RS TS EN

122. Saxicola rubetra

Обична траварка ip,o p/w/b + RS TS LR: cd

123. Saxicola torquata

Црноглава траварка ip,o p/b + RS TS VU

124. Oenanthe oenanthe

Белогуза ip,o p/w + RS TS LR: cd

125. Turdus merula

Кос o p/w/b* + RS TS LR: cd

126. Turdus pilaris

Дрозд боровњак ip,o p/w + RS TS LR: cd

127. Turdus philomelos

Дрозд певач o p/w/b* + RS TS LR: cd

59

128. Turdus iliacus

Дрозд црвених поткрила ip,o p/w + RS TS LR: cd

129. Turdus viscivorus

Дрозд имелаш ip,o p/w + RS TS LR: cd

130. Locustella luscinioides

Обичан цврчић o p/b + RS TS LR: cd

131. Acrocephalus

schoenobaenus Трстењак рогозар

o p/b + RS TS LR: cd

132. Acrocephalus palustris

Трстењак млакар ip,o p/b + RS TS LR: cd

133. Acrocephalus scirpaceus

Трстењак цвркутић o p/b + RS TS LR: cd

134. Acrocephalus arundinaceus

Велики трстењак o p/b + RS TS LR: cd

135. Sylvia curruca

Грмуша чеврљинка ip,o p/b* + RS TS LR: cd

136. Sylvia communis

Обична грмуша ip,o p/b + RS TS VU

137. Sylvia borin

Вртна грмуша ip,o p/b* + RS TS LR: cd

138. Sylvia atricapilla

Црноглава грмуша ip,o p/b + RS TS LR: cd

139. Phylloscopus sibilatrix

Шумски звиждак ip,o p + RS TS LR: cd

140. Phylloscopus collybita

Обичан звиждак ip,o p/w + RS TS LR: cd

141. Phylloscopus trochilus

Звиждак ковачић ip,o p + RS TS LR: cd

142. Muscicapa striata

Сива мухарица ip,o p/b* + RS TS LR: cd

143. Ficedula parva

Mala muharica ip,o p + RS TS VU

144. Ficedula albicollis

Беловрата шарена мухарица

ip,o p + RS TS VU

145. Ficedula hypoleuca

Шарена мухарица ip,o p + RS TS LR: cd

146. Panurus biarmicus

Брката сеница o p/b* + RS TS LR: cd

147. Aegithalos caudatus

Дугорепа сеница ip,o p/b?* + TS LR: cd

148. Parus palustris

Сива сеница ip,o p/b* + RS TS LR: cd

149. Parus caeruleus

Плаветна сеница ip,o p/b* + RS TS LR: cd

150. Parus major

Велика сеница ip,o p/b + RS TS LR: cd

151. Remiz pendulinus

Бела сеница o p/b* + RS TS LR: cd

152. Oriolus oriolus

Жута вуга ip,o p/b + RS TS LR: cd

153. Lanius collurio

Обични сврачак ip,o p/b + RS TS VU

154. Lanius excubitor

Велики сврачак ip,o p/w + RS TS LR: cd

155. Garrulus glandarius

Сојка ip,o p/w/b?* - TS LR: lc

156. Pica pica

Сварака ip,o p/w/b - - LR: lc

60

157. Corvus monedula

Чавка ip,o p/w/b* + TS VU

158. Corvus frugilegus

Гачац ip,o p/w/b* CK - LR: lc

159. Corvus corone

Сива врана ip,o p/w/b - - LR: lc

160. Corvus corax

Гавран ip,o p/w/b + CK TS LR: cd

161. Sturnus vulgaris

Чворак ip,o p/w/b RS TS LR: cd

162. Passer domesticus

Кућни врабац ip,o p/w/b RS TS LR: lc

163. Passer montanus

Пољски врабац ip,o p/w/b + RS TS LR: cd

164. Fringilla coelebs

Обична зеба ip,o p/w/b* + RS TS LR: cd

165. Fringilla montifringilla

Северна зеба ip,o p/w + RS TS LR: cd

166. Serinus serinus

Жутарица o p/b* + RS TS LR: cd

167. Carduelis chloris

Зелентарка ip,o p/w/b?* + RS TS LR: cd

168. Carduelis carduelis

Чешљугар ip,o p/w/b?* + RS TS LR: cd

169. Carduelis spinus

Цајзла ip,o p/w + RS TS VU

170. Accanthis cannabina

Конопљарка ip,o p/w + RS TS LR: cd

171. Pyrrhula pyrrhula

Зимовка o p/w + RS TS LR: cd

172. Coccothraustes coccothraustes Батокљун

o p/w/b* + RS TS LR: cd

173. Emberiza citrinella

Стрнадица жутовољка ip,o p/w/b* + RS TS LR: cd

174. Emberiza schoeniclus

Мочварна стрнадица o p/w/b + RS TS VU

175. Emberiza melanocephala

Црноглава стрнадица (ip),(o) p/(b) + RS TS VU

176. Emberiza hortulana

Вртна стрнадица ip,o p/b + RS TS VU

177. Miliaria calandra

Велика стрнадица ip,o p/w/b + RS TS LR: cd

Аналитичка синтеза података о птицама

На истраживаном подручју и његовој широј околини, која укључује и СРП ''Ковиљско-петроварадински рит'', укупно је забележено 177 врста птица, припадника 16 редова. Највише врста припада реду Passeriformes – 70, а затим следи ред Charadriiformes – 20, Falconiformes - 19 и Anseriformes – 19 [Табела 1, A)-Н)]. Од укупно 177 врста само 6 врста немају статус међународно значајних (према ВАСИЋУ 1995) и то Garrulus

garrulus, Pica pica, Corvus frugilegus, Corvus corone, Sturnus vulgaris и Passer domesticus, а само 2 нису ни под каквом законском заштитом - Pica pica и Corvus corone. Од регистрованих врста ниједна није карактеристична за уже истраживано подручје. Једина која је могла да има тај статус Emberiza melanocephala нађена је и на оближњим теренима Фрушке горе (РУЖИЋ и сар. 2008), али припадници ове врсте нису бележени од стране аутора током периода истраживања. На самом истраживаном подручју и

61

околини је забележено 98 врста. Од укупног броја врста 79 је забележена ван ужег истраживаног подручја, одн. зоне непосредне изградње ветропарка.

У миграционим периодима, дакле у пролеће и јесен, забележено је преко 99% врста, дакле скоро све. Око 55% врста су сталне зимовалице (w) истраживаног подручја и околине, а само 3% врста се ретко виђа зими (w*). На истраживаном подручју и околини сигурно гнезди (b+b*) 57% укупног броја регистрованих врста. Око 20% врста не гнезде на самом истраживаном подручју, али се гнезде у околини, док су 8% врсте потенцијалне гнездарице шире околине (b?*) (Табела 2).

Ред Врста ip o ip,o p w b b?* b* w*

Gaviiformes 2 2 2 2

Podicipediformes 4 4 4 2 2 2

Pelecaniformes 2 2 1 2 2

Ciconiiformes 11 8 3 11 1 1 7 1

Anseriformes 20 16 4 19 17 1 4

Falconiformes 19 8 11 19 9 3 3 8 1

Galliformes 3 3 1 2 2 1

Gruiformes 5 4 1 5 4 1 1 2 1

Charadriiformes 20 17 3 20 9 1 7

Columbiformes 5 1 4 5 3 1 4

Cuculiformes 1 1 1 1

Strigiformes 5 3 2 5 5 5

Apodiformes 1 1 1 1

Coraciiformes 4 1 3 4 1 1 3

Piciformes 5 5 4 3 2

Passeriformes 70 13 57 70 37 25 6 21

Укупно 177 0 79 98 166 98 35 15 66 5

% 100 0 45 55 94 55 20 8 37 3

Табела 2. Преглед присуства врста, и њихов фаунистичко-биолошки статус приказан по редовима на истраживаном подручју и околини. У погледу законске заштите и статуса врста, убедљиво највећи проценат су врсте проглашене за природне реткости Србије – око 80% врста. Трајном забраном лова у Србији заштићено је 48% врста забележених на истраживаном подручју (Табела 3).

Ред

RS

TS

RS

ZS

OV

LV

OV

ZS

OV

TS

SV

GV

LS

RV

GV

CK

RK

CK

ZS

TS

CK

TS

-

Gaviiformes 2

Podicipediformes 2 2

Pelecaniformes 1 1

Ciconiiformes 7 1 3

Anseriformes 9 1 5 5

62

Falconiformes 18 1

Galliformes 3

Gruiformes 1 1 1 1 1

Charadriiformes 10 9 1

Columbiformes 1 2 1 1

Cuculiformes 1

Strigiformes 5

Apodiformes 1

Coraciiformes 4

Piciformes 5

Passeriformes 62 1 1 3 1 2

Укупно 127 13 3 1 4 5 9 3 2 2 1 3 1 3

Табела 3. Преглед националног статуса заштите врста птица по редовима на истраживаном подручју и околини. Табела 4 указује да највећи број врста, њих око 54% спадају у IUCN категорија угрожености ниског ризика: зависне од заштите (LR:cd), док су 27% врста сврстане у категорију рањивих (VU). Занимљиво је да неколико врста које су забележене у околини истраживаног подручја имају више категорије угрожености. Тако категорију ишчезле (EX) има Grus grus, критично угрожене (CR) – Platalea leucorodia, и у

опасности од ишчезавања (EN) – Aquila heliaca, Aquila clanga и Phoenicurus

phoenicurus.

Ред Врста CR EN VU LR: cd LR: nt LR: lc DD NA

Gaviiformes 2 2

Podicipediformes 4 1 1 1 1

Pelecaniformes 2 2

Ciconiiformes 11 1 5 5

Anseriformes 20 3 11 1 1 4

Falconiformes 19 2 8 7 2

Galliformes 3 0 2 1

Gruiformes 5 1 1 1 1

Charadriiformes 20 7 9 2 2 1

Columbiformes 5 1 1 2 1

Cuculiformes 1 1

Strigiformes 5 2 2 1

Apodiformes 1 1

Coraciiformes 4 4

Piciformes 5 2 3

Passeriformes 70 1 15 48 6

Укупно 177 1 3 47 96 6 15 7 2

% 100 1 2 27 54 4 8 4 1

Табела 4. Преглед IUCN категорија угрожености регистрованих врста птица на истраживаном подручју и околини, сврстаних у редове.

63

Од посебно значајних врста требало би прокоментарисати неколико. Степски соко Falco cherrug означен на више места као веома значајна гнездарица шире околине истраживаног подручја и околине заиста је присутна. Наиме, утврђена је активност птица у репродуктивном периоду, али пошто гнежђење није утврђено, није позната његова успешност. Орао крсташ Aquila heliaca представља изузетну природну реткост којој је поклањана и поклања се изузетна пажња (ПУЗОВИЋ 2000, ПУЗОВИЋ и СТЕФАНОВИЋ 2002). Током периода истраживања, али и према подацима аутора и других анкетираних сарадника од 2004. године до данас примерци ове врсте се спорадично и појединачно виђају на прелету, али нема индиција о њиховом гнежђењу. Гавран Corvus corax стандардно гнезди на истраживаном подручју и околини. Гнезда се пре свега могу наћи смештена на далеководима. На одсецима лесне терасе гнезде и Falco tinnunculus, Merops apiaster, Ripria riparia, као и врапци Passer domesticus и Passer montanus. На основу изнетих података евидентно је да подручје предвиђено за изградњу ветропарка због великог антропогеног утицаја има минорну разноликост станишта, оскудну вегетацију где доминирају интензивно обрађиване парцеле са монокултурама, претежно кукуруза, пшенице, винове лозе и луцерке. Шумска вегетација практично не постоји, односно сведена је на појединачна стабла и оскудне групације и дрвореде уз пољске путеве. Источним и југоисточним ободом истраживаног подручја пролази низ високонапонског електричног вода. Због свих наведених карактеристика које су сиромашније у односу на пределе у околини истраживаног подручја, фауна птица је значајно оскуднија. Стиче се утисак да би изградњом ветропарка описани локалитет резидентне врсте птица могле заменити алтернативним повољнијим стаништима у околини. Ипак, остаје могућност да би утицај ветропарка највише трпеле миграторне врсте у пролеће и јесен, поготово током ноћних сеоба и премештања миграционих јата, агрегација и појединачних примерака. 2.4.2 Фауна слепих мишева (CHIROPTERA)

Слично као у делу који говори о птицама, припадници врста слепих мишева су регистровани на описаном истраживаном подручју и околним теренима, а пре свега у заштићеним природним добрима и викенд насељу. Дунав је истраживан само у приобалном делу, јер сама водена површина нарочито на средини тока није погодна за скоро све врсте слепих мишева. Осим тога, станишта која сачињавају искључиво антропогено измењени предели типа обрадивих њива, ливада кошаница и запарложених ливада и њива такође нису од значаја за живот и задржавање слепих мишева. Ипак, за оне врсте које за које Дунав и антропогена станишта имају утицај на ситуацију на истраживаном подручју дати су релевантни подаци. С друге стране, СРП Ковиљско-петроварадински рит, а нарочито његов део Крчединска ада представљају важно подручје за слепе мишеве са великим бројем важних мозаично распоређених станишта која слепи мишеви обилато користе као ловне територије, али у којима налазе и своја склоништа која нису тако бројна не само у Бачкој, Срему и Војводини, већ у целокупној Панонској низији.

64

1. Rhinolophus ferrumequinum, велики потковичар Припадници ове врсте присутни су само у широј околини истраживаног подручја, где склоништа налазе на запуштеним таванима старијих кућа. Породиљске колоније нису налажене, већ само појединачни примерци и агрегације до 6 примерака. У викенд насељу се бележени УЗ детекторима и визуелно у периоду од средине маја до краја јула. Лове око крошањи дрвећа и изнад средње високих шибљака и жбуња, претежно у близини или у самим влажним стаништима. 2. Eptesicus serotinus, велики поноћњак Присуство појединачних примерака ове врсте детектовано је од маја до краја септембра изнад бара и поплавних ливада Крчединске аде, а такође и у старијим воћњацима викенд насеља. 3. Myotis bechsteinii, дугоухи вечерњак Припадници врсте су слушану УЗ детектором у сувљим, вишим шумовитим деловима Крчединске аде. У плантажама евроамеричке тополе није налажен. Пошто преферира искључиво шумска станишта, на истраживаном подручју није бележен. 4. Myotis daubentonii, водени вечерњак Висока бројност припадника ове врсте је бележена од марта до почетка октобра изнад свих стајаћих и споротекућих водених површина Крчединске аде, као и у приобалном делу Дунава и на малим адама са сремске стране. 5. Myotis emarginatus, шиљоухи вечерњак Слично као велики потковичар. Налажени само појединачни примерци. Нема података о присуству колонија ни на истраживаном подручју нити у околини. 6. Myotis mystacinus, s.l., бркати вечерњаци у ширем смислу Бркати вечерњаци су регистровани на централним деловима Крчединске аде, ако и у тршчацима око бара и канала. Налажен је и у воћњацима у викенд насељу на сремској страни Дунава. Ознака s.l. означава да се ова врста овде разматра као комплекс, одн. група врста, јер је њен актуелни таксономски статус на ревизији због недавног открића најмање још једне врсте у оквиру поменуте групе.

Слика 12. Мали бркати вечерњак. Фото: Бранко Карапанџа, оригинал.

65

7. Nyctalus leisleri, мали ноћник Примерци ове миграторне врсте на велике дистанце бележени су у високом прелету и лову изнад истраживаног подручја од априла до јуна, а такође и у почетком августа, што се може тумачити као миграциона активност. Такође су регистровани изнад бара, па и еутрофизираних канала Крчединске аде. 8. Nyctalus noctula, средњи ноћник Примерци ове врсте су такође бележени у миграционим периодима како високо изнад истраживаног подручја и околине лове. Од августа до краја октобра у шупљим стаблима обода истраживаног подручја, као и на Крчединској ади може се чути социјално оглашавање мужјака који призивају женке у копулационе хареме. У Панонској низији и перипанонској зони зимују у пукотинама зграда и других антропогених инфраструктура. 9. Pipistrellus kuhlii, белоруби слепи мишић Бележени су искључиво у викенд насељу и у Крчедину ноћу како лове изнад уличне и кућне расвете. Присутни су током целе године. Нема непосредних доказа о репродукцији у селима око истраживаног подручја, али се она чини веома вероватна. 10. Pipistrellus nathusii, шумски слепи мишић Примерци су регистровани на екотонима поплавних шума Крчединске аде, а као и код средњег ноћника бележено је социјално оглашавање мужјака. 11. Pipistrellus pipistrellus, мали слепи мишић Један од најмањих европских слепих мишева бележен је изнад тршчака и слободне водене површине бара истраживаног подручја, а у минорном степену и изнад влажних ливада и других влажних станишта. Присутан је током целе године. 12. Plecotus sp. (cf. P. auritus), дугоухи љиљак Појединачни примерци дугоухих љиљака бележени су УЗ детектором у мају, јуну и јулу у воћњацима и зараслим сурдуцима викенд насеља. 13. Vespertilio murinus, двобојни вечерњак Припадници ове изразито миграторне врсте на велике дистанце су регистровани у високом прелету и лову током миграционих периода управо у централној зони истраживаног подручја, али им је бројност, на пример, у односу на средњег ноћника, значајно мања.

Табеларни приказ елемената фауне слепих мишева и њихових еколошко-

фаунистичких карактеристика, статуса заштите и угрожености у Србији

У овом делу у виду табела дат је преглед врста слепих мишева чији су представници забележени на истраживаном подручју или се сматрају за потенцијално присутне, при чему је изнета одговарајућа аргументација, као и предлози за најефикасније потврђивање изнетих претпоставки. Систематика и латинска номенклатура преузети су од WILSON et REEDER (2005), а српска номенклатура од ПАУНОВИЋА (1995-98). Осим тога, за сваку врсту дат је, на основу постојећих података, биономије и екологије и искуства аутора, њен фаунистичко-биолошки статус, а према ПАУНОВИЋ et al. (2004), статус и заштита у законским актима Србије и национална IUCN категорија угрожености (категоризација према IUCN 2003). Све ово има за циљ да омогући што боље сагледавање вредности фауне слепих мишева на истраживаном подручју, као

66

једног од критеријума за оцену природне вредности истог и тиме једног од фактора о којем треба водити рачуна при разматрању предвиђених захвата на овом простору. Легенда табела и скраћенице

Присуство врста на истраживаном подручју и околини

ip Врста забележена на истраживаном подручју. o Врста забележена у околини истраживаног подручја. Фаунистичко-биолошки статус на истраживаном подручју

r - резидентна врста и мигрант на краће дистанце p - повремено присутна, миграторна врста Међународни значај Међународно значајне врсте означене су са “+”. Статус и заштита (у законским актима Србије):

Z – заштићена као природна реткост IUCN категорија угрожености (национална):

VU - рањива NT - низак ризик: скоро угрожена LC - низак ризик: последња брига

Ред. бр.

Врста Присутнo Фаунистичко-биолошки

статус

Међународни значај

Статус и заштита

IUCN кат. угр.

1. Rhinolophus ferrumequinum

Велики потковичар o r + Z LC

2. Eptesicus serotinus

Велики поноћњак ip,o r + Z LC

3. Myotis bechsteinii

Дугоухи вечерњак o r + Z NT

4. Myotis daubentonii

Водени вечерњак o r + Z LC

5. Myotis emarginatus

Шиљоухи вечерњак o r + Z VU

6. Myotis mystacinus, s.l.

Бркати вечерњаци o r + Z LC

7. Nyctalus leisleri

Мали ноћник ip,o p + Z LC

8. Nyctalus noctula

Средњи ноћник ip,o p + Z LC

9. Pipistrellus kuhlii

Белоруби слепи мишић o r + Z LC

10. Pipistrellus nathusii

Шумски слепи мишић ip,o p + Z LC

11. Pipistrellus pipistrellus s.l.

Мали слепи мишић o p, r + Z LC

12. Plecotus cf. auritus

Смеђи дугоухи љиљак o r + Z NT

13. Vespertilio murinus

Двобојни вечерњак ip,o p + Z LC

67

Аналитичка синтеза података о слепим мишевима

На истраживаном подручју са околином забележено је присуство припадника укупно 13 врста слепих мишева. Само 5 врста је регистровано у ужој зони предвиђеној за изградњу ветропарка. По питању фаунистичко-биолошког статуса припадници ових 5 врста су мигранти, одн. повремено присутни, а 8 врста су резидентне, одн. присутне су у околини истраживаног подручја. Све забележене врсте имају статус природних реткости, а такође су све сврстане у Додатке Бернске и Бонске конвенције, те због тога имају статус међународно значајних врста. Анализирајући статус угрожености, 1 врста припадају категорији рањивих (VU), 2 категорији скоро угрожених (NT), а преосталих 10 категорији последња брига (LC). Свих 5 врста чији су представници бележени у ужој зони предвиђеној за изградњу ветропарка припадају категорији последња брига (LC), што значи да је вероватноћа угрожавања у Србији релативно ниска. На основу еколошких карактеристика истраживаног подручја и његове непосредне околине, као и биономије и екологије припадника забележених врста слепих мишева лако је извести закључак о релативно оскудном саставу фауне овог реда летећих сисара. Наиме, већина врста налажена је по ободним деловима истраживаног подручја, пре свега у насељима, као и у Ковиљско-петроварадинском риту. У насељима су најбројнији припадници Pipistrellus kuhlii, Nyctalus noctula који доминирају у самим насељима, али и у воћњацима, парковима и дрворедима. Припадници врста Myotis

emarginatus и Rhinolophus ferrumequinum бележени су појединачно и у мањим агрегацијама у напуштеним или ретко коришћеним објектима викенд насеља и околних села. За СРП, одн. његове отворене водене површине и приобална влажна станишта, везан је квантитативно велики број примерака слепих мишева који ово подручје користе за лов инсеката. Овде доминирају припадници Myotis daubentonii и Pipistrellus

pipistrellus s.l.. У ужој зони истраживаног подручја, која је предвиђена за постављање ветрогенератора, не постоји ни једно склониште погодно за задржавање слепих мишева, јер одсуствују природна и антропогена подземна склоништа, нема готово ни једног стабла са шупљинама које би биле погодне као склониште слепих мишева, осим евентуално далековода. Истраживањем је утврђено да ни сами далеководи, одн. присутни тип, нису погодни, као и да не постоје ни било које друге антропогене инфраструктуре које би у смислу склоништа пружиле уточиште колонијама, нити појединачним примерцима слепих мишева. У том смислу, подручје предвиђено за ветропарк представља зону без адекватног склоништа, ловну територију која је релативно сиромашна пленом слепих мишева - инсектима због свог релативно аридног карактера, а поготово у односу на околна влажна станишта и жбунастом, шумском и шумостепском вегетацијом обрасле пределе СРП и обала Дунава, те као таква не представља значајније станиште резидентних врста. С друге стране, одсуство већих и континуалних линеарних предеоних елемената, па чак и зараслих међа чини подручје будућег ветропарка непогодним за коришћење од стране слепих мишева у смислу коридора између фрагмената повољних станишта. Заправо, у непосредној близини истраживаног подручја предвиђеног за ветропарк, одн. са његове северне стране налази се релативно континуална зона приобалне вегетације Дунава, која представља једини значајан линеарни елемент вегетације, те као таква и коридор за миграторна јата и агрегације слепих мишева, и подручје за лов и задржавање. На основу свега наведеног, евидентно је да истраживано уже подручје највише погодује припадницима оних врста које су мигранти на веће дистанце и који плен лове

68

на отвореним стаништима и високо изнад подлоге, као што су забележени припадници врста Nyctalus noctula, Nyctalus leisleri, Vespertilio murinus и евентуално Pipistrellus

nathusii. Према томе, управо би ове врсте, у табели констатоване као миграторне, могле бити означене као потенцијално најугроженије од стране будућих ветрогенератора. Утицај ветрогенераторског поља на птице и слепе мишеве истраживаног подручја

и околних заштићених подручја

Изнети подаци и опсервације о стању и степену угрожености и заштите елемената фауне птица и слепих мишева на истраживаном подручју и околине које је предвиђено за изградњу ветрогенераторског поља „Инђија“ су у диспропорцији са стањем самог подручја у смислу стања станишта, вегетације и присуства, одн. одсуства, водених површина, великог антропогеног притиска на станишта типа интензивне пољопривреде, електроенергетских водова и др. Ова констатација произилази из следећих чињеница:

1. богатство забележене фауне птица и слепих мишева је велико и значајно, 2. стање станишта самог истраживаног подручја које је предвиђено за изградњу

ветрогенераторског поља не пружа птицама и слепим мишевима оптималне услове за живот,

3. стање околних станишта и предеоних целина, од којих неке имају статус заштићених природних добара, заправо омогућавају и одржавају овако висок диверзитет живог света и управо захваљујући таквим природним вредностима у окружењу истраживано подручје предвиђено за изградњу ветрогенераторског поља насељава или посећује тако велики број врста птица и слепих мишева.

Из наведених разлога може се констатовати да будући ветрогенераторски парк може имати већи утицај на диверзитет птица и слепих мишева околине подручја на коме ће бити изграђен, него на диверзитет на самом простору на коме ће парк бити изграђен. Предвиђене техничке карактеристике самог ветропарка, димензије и просторни распоред ветротурбина, одн. њихова разуђеност и укупан релтивно мали број (свега 10), наводи на помисао да и поред веома богате фауне пре свега птица, и велике концентрације на ширем простору, ипак не може вршити значајан негативан утицај. Уз све наведено, требало би имату у виду паралелан положај ветропарка у односу на реку Дунав, чије корито, обале и приобална вегетација представљају коридоре за миграциона јата током прелазних фенофаза њиховог животног циклуса, али и током њихове дневно-ноћне активности. Осим тога, иако наизглед мала надморска висина сремске стране обале Дунава, одн. лесне терасе са преко 200 м нв, ипак представљају извесну баријеру пре свега за оне птице које преферирају кретање над воденом површином Дунава и које користе приобалну вегетацију за скривање, сакупљање хране или лов плена.

Еколошке групе и врсте птица и слепих мишева које су непосредно угрожене

ветрогенераторским парком

На основу забележених и елаборираних података може се проценити да ће највећи негативни ефекат ветрогенератора трпети оне врсте које своје животне навике и потребе задовољавају на висинама од 50 до 200 м изнад површине подлоге, одн. вегетације. Од резидентних врста које се на поменутом простору и репродукују то су у

69

првом реду птице дневне грабљице, нарочито соколови и гуске. У мањој мери ефекат ће трпети чапље, па и жалари. Што се тиче слепих мишева, подаци говоре да на резидентне врсте и мигранте на мање дистанце ефекта изградње ветрогенераторског поља не би требало да буде, те да ни једна врста због својих животних навика не би требало да трпи последице. С друге стране, када се разматрају миграторне врсте и њихове навике, позната је чињеница да се и птице и слепи мишеви у већој мери селе дуж речних долина и токова. У овом случају због географских и геоморфолошких карактеристика додирне зоне југоисточне Бачке и североисточног Срема и целе Панонске низије као предела са изразито разуђеним, ниским и равним рељефом, ова изнуђена навика миграторних врста има далеко мањи интензитет него што је то случај у побрђу, па миграција птица и слепих мишева на оваквом подручју има више шири фронтални, него сужени линеарни карактер. Због тога би ветропарк могао имати ефекат баријере на датом подручју за миграторне врсте птица и слепих мишева, само током ноћних прелета и за време слабе видљивости. 2.5. Могући утицаји на животну средину

На основу прелиминарне генералне процене могућих утицаја планских решења и стања животне средине на предметном подручју, може се закључити да у оквиру стратешке процене утицаја треба посебно разматрати следеће могуће значајне утицаје плана на животну средину:

• утицај на орнитофауну, • утицај на хироптерофауну, • утицај на повећање интензитета буке, • утицај на предеоне карактеристике, • утицај на квалитет земљишта, • утицај на квалитет вода, • утицај на појаву нејонизујућег зрачења, • утицај на културна добра, • утицаји у случају акцидентних ситуација.

Поред горе наведених, у оквиру стратешке процене утицаја разматраће се и други утицаји за које се у фази процене могућих утицаја буде оценило да могу имати стратешки значајан утицај.

70

3. ПРИКАЗ КОРИШЋЕНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ И ПРОБЛЕМИ

У ИЗРАДИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ

3.1. Методологија за израду стратешке процене

Главна намена стратешке процене утицаја на животну средину је да олакша благовремено и систематично разматрање могућих утицаја на животну средину на нивоу стратешког доношења одлука о плановима и програмима уважавајући принципе одрживог развоја. Стратешка процена је добила на значају доношењем EU Directive 2001/42/EC о процени еколошких ефеката планова и програма (са применом од 2004. године), а код нас доношењем Закона о стратешкој процени (са применом од 2005. године). Будући да су досадашња искуства недовољна у примени стратешке процене предстоји решавање бројних проблема. У досадашњој пракси стратешке процене планова присутна су два приступа: (1) технички: који представља проширење методологије процене утицаја пројеката на планове и програме где није проблем применити принципе за ЕIА, и (2) планерски : који захтева битно другачију методологију из следећих разлога:

• планови су знатно сложенији од пројеката, баве се стратешким питањима и имају мање детаљних информација о животној средини,

• планови се заснивају на концепту одрживог развоја и у већој мери поред еколошких обухватају друштвена и економска питања,

• због комплексности структура и процеса, као и кумулативних ефеката у планском подручју нису примењиве софостициране симулационе математичке методе,

• при доношењу одлука већи је утицај заинтересованих страна и нарочито јавности, због чега примењене методе и резултати процене морају бити разумљиви учесницима процеса процене.

Због наведених разлога у пракси стратешке процене користе се најчешће експертске методе као што су: контролне листе и упитници, матрице, мултикритеријална анализа, просторна анализа, SWOT анализа, Делфи метода, оцењивање еколошког капацитета, анализа ланца узрочно-последичних веза, процена повредивости, процена ризика, итд. Као резултанта примене било које методе појављују се графикони или матрице којима се испитују промене које би изазвала имплементација плана и изабраних варијанти. Графикони или матрице се формирају успостављањем односа између циљева плана, планских решења и циљева стратрешке процене са одговарајућим индикаторима.

71

Овде је примењена методологија процене која је код нас развијана и допуњавана у последњих 10 година и која је углавном у сагласности са новијим приступима и упутствима за израду стратешке процене у Европској Унији 8, 9, 10. Специфичности конкретних услова који се односе на предметно истраживање огледају се у чињеницама да се оно ради као стратешка процена утицаја на животну средину са циљем да се истраже циљеви плана и дефинишу карактеристике могућих негативних утицаја и оцене планске мере за свођење негативних утицаја у границе прихватљивости. Садржај стратешке процене утицаја на животну средину, а донекле и основни методолошки приступ дефинисани су Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину и Законом о заштити животне средине. Специфичности конкретног плана, као и специфичности постојећег стања животне средине на конкретној локацији, условили су да се садржај стратешке процене у одређеној мери модификује и прилагоди основним карактеристикама Плана, али да обухвати све потребне сегменте дефинисане Законом. Приликом израде стратешке процене утицаја на животну средину за ветропарк Инђија, примењен је модел вишекритеријумске квалитативне евалуације планских решења у односу на дефинисане циљеве и индикаторе стратешке процене. Начин приказивања могућих утицаја применом графикона омогућује јасан увид у позитивне и негативне утицаје сваког појединачног планског решења. Као основа за развој овог модела послужиле су методе које су потврдиле своју вредност у земљама Европске уније. Примењена методологија заснована је на квалитативном вредновању животне средине у подручју плана, непосредном и ширем окружењу, као основе за валоризацију простора за даљи одрживи развој. У смислу општих методолошких начела, стратешка процена утицаја је урађена тако шти су претходно дефинисани: полазни програмски елементи (садржај и циљ плана), полазне основе, постојеће стање животне средине. Битан део истраживања је посвећен:

• процени постојећег стања, на основу кога се могу дати еколошке смернице за планирање,

• квалитативном одређивању могућих утицаја планираних активности на основне чиниоце животне средине који су послужили и као основни индикатори у овом истраживању,

• анализи планских решења на основу којих се дефинишу еколошке смерница за спровођење плана и имплементацију, тј. за утврђивање еколошке валоризације простора за даљи развој.

8 A Source Book on Strategic Environmental Assessment of Transport Infrastructure Plans and Programs, European Commision DG TREN, Brussels, October 2005 9 A Practical Guide to the Strategic Environmental Assessment Directive, Office of the Deputy Prime Minister, London, UK, September 2005 10 James E., O. Venn, P. Tomilson, Review of Predictive Techniques for the Aggregates Planning Sector, TRL Limited, Berkshire, UK, March 2004

72

Слика 13. Процедура и методологија израде извештаја о СПУ

УТВРЂИВАЊЕ

ОБУХВАТА СПУ

Преглед садржаја и циљева просторног плана

Однос са другим плановима, стратегијама и програмима

Приказ стања животне средине на подручју плана

Идентификација проблема животне средине на подручју

плана

Одређивање циљева СПУ

и избор индикатора

Приказ варијантних решења– сценарији развоја

ПРОЦЕНА УТИЦАЈА НА

ЦИЉЕВЕ СПУ

Процена утицаја сектора

плана и варијантни Квалитативни метод процене

утицаја

Поређење варијантни и

образложење избора најповољнијих решења

Утврђивање мера за ограничавање утицаја

Евалуација карактерист. и значаја утицаја планских

решења

Метод семиквантитативан описан у поглављу 7.4.

Смернице за процене

утицаја на нижим хијерархијским нивоима

УТВРЂИВАЊЕ ЦИЉЕВА

И ПРОГРАМА

МОНИТОРИНГА

73

3.2. Тешкоће при изради Стратешке процене

Непостојање јединствене методологије за израду ове врсте процене утицаја је захтевао посебан напор како би се извршила анализа, процена и вредновање планских решења у контексту заштите животне средине и применио модел адекватан изради стратешког документа за заштиту животне средине. Такође је био изражен проблем процене утицаја ветрогенератора на орнитофауну и хироптерофауну из два разлога:

2. немогуће је егзактно предвидети тачан број, односно негативан утицај на орнитофауну и хироптерофауну док се ветропарк не реализује у простору и док се у анализу негативних утицаја не укључи временски аспект праћења стања (мониторинг) и

2. не постоји јасно дефинисан општи критеријум о томе који негативни утицаји на орнитофауну и хироптерофауну су прихватљиви у квантитативном смислу.

У том контексту је у стратешкој процени извршена процена утицаја на основу: - искустава земаља које имају дугогодишња емпиријска искуства у сагледавању

ове проблематике, - литературних података11,

11 Assessing Impacts of Wind-Energy Development on Nocturnally Active Birds and Bats: A Guidance Document http://www.wind-watch.org/documents/wp-content/uploads/wild-71-08-45.pdf Bat Fatalities at Wind Turbines: Investigating the Causes and Consequences http://www.fort.usgs.gov/BatsWindmills/ Bats and wind turbines – advice from an expert http://www.awea.org/faq/sagrillo/ms_bats_0302.html Bats and Wind Turbines. Pre-siting and pre-construction survey protocols (Revised May 2008) http://www.srd.gov.ab.ca/fishwildlife/guidelinesresearch/pdf/inventoryguide/Bats_and_wind_survey_protocol_May_2008.pdf California Guidelines for Reducing Impacts to Birds and Bats from Wind Energy Development http://www.energy.ca.gov/windguidelines/index.html Ecological impacts of wind energy development on bats: questions, research needs, and hypotheses. http://www.bu.edu/cecb/reprints/2007/Kunz.Bats%20&%20Wind.07.pdf Environmental Assessment Studies on wind turbines and bat populations – a step towards best practice guidelines \ http://www.bach-freilandforschung.de/download/Harbusch_Bach_2005.pdf Guidelines for consideration of bats in wind farm projects. Rodrigues, L., L. Bach, M.-J. Dubourg-Savage, J. Goodwin & C. Harbusch, 2008: EUROBATS Publication Series No. 3 (English version). UNEP/EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 51 pp. http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries_no3_english.pdf Migration of bats past a remote island offers clues toward the problem of bat fatalities at wind turbines http://www.fws.gov/sfbayrefuges/Farallon/cryan&brown_2007_biocon.pdf Patterns of Bat Fatalities at Wind Energy Facilities in North America (2008)

74

- постојећег стања животне средине, односно, у овом случају, орнитофауне и хироптерофауне и њиговог кретања које је сагледано кроз вишемесечно праћење и истраживање на терену.

У контексту сагледавања и анализе постојећег фонда птица и слепих мишева и могућих утицаја реализације планираног ветропарка на њих, значајну улогу и помоћ пружио је Завод за заштиту природе Србије – Радна јединица Нови Сад. Поред горе наведених проблема, значајан проблем представљала је чињеница да у нашим условима не постоји информациони систем о животној средини, али ни о простору уопште, као ни систем показатеља (индикатора) за оцену стања животне средине примереним процесу планирања. Иста је ситуација и са критеријумима за вредновање изабраних показатеља. Из тог разлога је опредељење било за избором индикатора из основног сета индикатора одрживог развоја УН, а за израду Извештаја коришћени су прикупљени расположиви подаци о стању животне средине, услови надлежних институција и подаци које је обрађивачима доставио Инвеститор.

http://www.batsandwind.org/pdf/arnett2008patbatfatal.pdf Relationships between Bats and Wind Turbines in Pennsylvania and West Virginia: An Assessment of Fatality Search Protocols, Patterns of Fatality, and Behavioral Interactions with Wind Turbines http://www.batcon.org/wind/BWEC2004finalreport.pdf Variation in bat and bird fatalities at wind energy facilities: assessing the effects of rotor size and tower height. http://www.bio.ucalgary.ca/contact/faculty/pdf/Barclay07Tur.pdf Western Bat Working Group http://wbwg.org/conservation/windenergy/windenergy.html Wind Energy and Wildlife: Frequently Asked Questions http://www.awea.org/pubs/factsheets/050629_Wind_Wildlife_FAQ.pdf Wind Turbine Guidelines Advisory Committee Technical Workshop and FACA Meeting February 26–28, 2008 http://www.fws.gov/habitatconservation/windpower/Meeting_Feb_26_28_2008/Technical_Workshop_and_FACA_Mtg1.html Wind turbine interactions with birds and bats: a summary of research results and remaining questions http://www.nationalwind.org/publications/wildlife/wildlife_factsheet.pdf

75

4. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ И ИЗБОР ИНДИКАТОРА

4.1 Општи и посебни циљеви

Према члану 14. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину општи и посебни циљеви стратешке процене дефинишу се на основу захтева и циљева у погледу заштите животне средине у другим плановима и програмима, циљева заштите животне средине утврђених на нивоу Републике и међународном нивоу, прикупљених података о стању животне средине и значајних питања, проблема и предлога у погледу заштите

животне средине у плану или програму. Општи и посебни циљеви стратешке процене утицаја на животну средину за предметни план, садржани су у стратегији и смерницама: Просторног плана Републике Србије, Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године и Просторног плана општине Ковин. Општи циљеви стратешке процене, дефинисани на основу наведених планских докумената су и на основу анализе стања и тенденција будућег развоја. На основу општих циљева и на основу: просторног обухвата плана, планираних садржаја на подручју плана, стања животне средине на предметној локацији и ширем окружењу, дефинисани су посебни циљеви стратешке процене који ће представљати основ за евалуацију стратешких утицаја плана на животну средину (Табела 2.).

4.2. Избор индикатора

Планирање је кључна карика у систему управљања променама у животној средини, а почетни и најважнији корак у процесу планирања је формирање базе података (информационе основе) ради идентификације те исте средине. На основу идентификованог стања у могућности смо да предузмемо адекватне мере у планском процесу у циљу ефикасне заштите животне средине. Саставни део информационог система представљају показатељи (индикатори). Показатељи управљања животном средином представљају веома битан сегмент у оквиру израде просторног или урбанистичког плана и један ниво у оквиру комплексног просторног информационог система. Сврха њиховог коришћења је у усмеравању планских решења ка остварењу циљева који се постављају. Показатељи су веома прикладни за мерење и оцењивање планских решења са становишта могућих штета у животној средини и за утврђивање које неповољне утицаје треба смањити или елиминисати. Представљају један од инструмената за систематско идентификовање, оцењивање и праћење стања, развоја и услова средине и сагледавање последица. Они су средство за праћење извесне променљиве вредности у прошлости и садашњости, а неопходни су као улазни подаци за свако планирање (просторно, урбанистичко и др). Код нас постоји стална оскудица података о животној средини, тако да је веома тешко извршити квалитетну анализу стања животне средине. Информациони систем о животној средини, али ни о простору у нашој земљи не постоји.

76

Поред тога, нису разрађени системи показатеља животне средине примерени потребама просторног и урбанистичког планирања, као ни методологија њиховог коришћења при изради и спровођењу просторних планова. У области просторног и урбанистичког планирања није идентификован специфичан систем еколошких показатеља, већ се поједини просторно еколошки показатељи могу наћи у оквиру система показатеља друге намене. Овакво стање, свакако, у великој мери утиче на неефикаснот управљања животном средином и на неефикасност планирања уопште. У важећој законској регулативи такође није стандардизован систем индикатора животне средине. Када је реч о показатељима одрживог развоја, ситуација је још неповољнија. Показатељи одрживости представљају све популарније средство за дефинисање политике и праћење напретка на плану одрживог развоја. Потреба за дефинисањем показатеља одрживости јасно је изражена у Агенди 21, а преузела ју је Комисија УН за одрживи развој. У Агенди 21 (UNCED, 1992) од земаља се тражи да показатеље одрживог развоја, које ће користити у креирању политике, развијају на основу бољих и систематичнијих информација о еколошким, економским и друштвено-хуманистичким чиниоцима. Показатељи одрживог развоја су потребни како би се утврдила кретања која указују на приближавање или удаљавање од одрживости, као и да би се поставили циљеви ради унапређења општег благостања. Немогуће је међутим говорити о показатељима и критеријумима одрживости уколико се претходно не дефинише шта одрживи развој подразумева и који су основни принципи одрживог развоја. За успешну израду Стратешке процене утицаја изузетно је важно квалитетно дефинисати циљеве и индикаторе животне средине, односно одрживог развоја. У оквиру Стратешке процене утицаја избор индикатора ће се извршити из «Основног сета УН индикатора одрживог развоја»12, у складу са Упутством које је издало Министарство науке и заштите животне средине у фебруару 2007. год. Овај сет индикатора заснован је на концепту «узрок-последица-одговор». Индикатори “узрока” означавају људске активности, процесе и односе који утичу на животну средину, индикатори “последица” означавају стање животне средине, док индикатори “одговора” дефинишу политичке опције и остале реакције у циљу промена “последица” по животну средину. Сет индикатора у потпуности одражава принципе и циљеве одрживог развоја. Избор индикатора наведени у табели 2. у складу је са планираним активностима на подручју плана и њиховим могућим утицајима на квалитет животне средине и послужиће за евалуацију планских решења.

12 За израду индикатора користиће се методологија Уједињених нација Одељења за економске и социјалне послове (United Nations Department of Economic and Social Affairs) објављена на Интернет адреси (URL: www.un.org/esa/sustdev/indisd/indisd-mg2001.pdf).

Ци

љев

и с

тр

атеш

ке

пр

оц

ен

е

Посебн

и ц

иљ

ев

и с

тр

атеш

ке

пр

оц

ен

е

Ин

ди

катор

и

1. С

мањ

ити

штет

ан

ути

цај

на

о

рн

ито

фау

ну

- Б

рој13

пот

енци

јалн

о уг

рож

ених

пти

ца

Заш

ти

та

би

од

ив

ер

зитет

а

2. С

мањ

ити

штет

ан

ути

цај

на

х

ир

оп

тер

оф

ау

ну

- Б

рој14

пот

енци

јалн

о уг

рож

ених

сле

пих

миш

ева

3. О

чув

ати

кв

ал

итет

вазд

уха

- Б

рој д

ана

када

је п

реко

раче

на г

рани

чна

вред

ност

им

исиј

е (Г

ВИ

)15

за ч

ађ, S

О2

и N

О2

4. О

чув

ати

кв

ал

итет

вод

а

- П

овећ

ање

ГВ

Е у

вод

у З

аш

ти

та о

сн

ов

ни

х

чи

ни

ла

ца ж

ив

отн

е

ср

ед

ин

е

5. О

чув

ати

кв

ал

итет

зем

љи

шта

- %

кон

там

инир

аних

пов

ршин

а - %

пов

ршин

а об

ухва

ћено

г но

вом

нам

еном

З

аш

ти

та о

д б

ук

е

6. С

мањ

ити

ин

тен

зитет б

ук

е

- Б

рој с

там

бени

х об

јека

та у

зон

и са

пов

ећан

им н

ивоо

м б

уке

Заш

ти

та п

ред

ел

а

7. З

аш

ти

ти

та п

редел

а и

а

мби

јен

тал

ни

х в

ред

ности

-

Бро

ј и п

рост

орна

дис

пози

ција

пла

нира

них

ветр

отур

бина

Заш

ти

та к

ул

тур

ног

насл

еђ

а

8. О

чув

ати

кул

тур

но н

асл

еђ

е

- Б

рој п

отен

ција

лно

угож

ених

лок

алит

ета

на к

ојим

а по

стој

е об

јект

и ку

лтур

не б

ашти

не

Заш

ти

та о

д

нејо

ни

зују

ћег

зрач

ењ

а

9. С

мањ

ити

нејо

ни

зују

ће з

рач

ењ

е - Б

рој и

звор

а не

јони

зују

ћег

зрач

ења

См

ањ

ењ

е

кл

им

атск

их п

ро

мен

а

10. П

ов

ећ

ати

кор

иш

ћењ

е

о

бн

ов

љи

ви

х и

звор

а е

нер

ги

је

- %

см

ањењ

а по

трош

ње

обно

вљив

их и

звор

а ен

ерги

је

11. С

пр

еч

ити

бес

пр

ав

ну и

згр

ад

њу

и

оп

рем

ити

лок

ац

ију

и

нф

растр

ук

тур

ом

- по

врш

ина

обух

ваће

на и

зрад

ом п

ланс

ког

доку

мен

та

Насељ

а и

стан

ов

ни

штв

о

кв

ал

итета п

ростор

а

12. П

од

сти

цати

ек

он

ом

ск

и р

аст

- п

рихо

д оп

шти

не и

држ

аве

од р

еали

заци

је п

роје

кта

Табел

а 2

. Опш

ти и

пос

ебни

циљ

еви

стра

теш

ке п

роце

не и

изв

ор и

ндик

атор

а

13 О

днос

и се

на

број

пот

енци

јалн

о уг

рож

ених

пти

ца к

ао п

осле

дица

рад

а ве

трог

енер

атор

а у

току

једн

е го

дине

14

Одн

оси

се н

а бр

ој п

отен

ција

лно

угро

жен

их с

лепи

х м

иш

ева

као

пос

леди

ца р

ада

ветр

оген

ерат

ора

у то

ку је

дне

годи

не

15 Г

ВИ

за

имен

ован

е м

атер

ије

прем

а П

рави

лник

у о

гран

ичн

им в

редн

ости

ма,

мет

одам

а м

ерењ

а им

иси

је, к

рите

рију

ми

ма

за у

спос

тављ

ање

мер

них

мес

та и

ев

иде

нциј

и по

дата

ка (

“Сл.

глас

ник

РС

“, б

р. 5

4/92

, 30/

99)

5. ПРОЦЕНА МОГУЋИХ УТИЦАЈА ПЛАНА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Проблем заштите животне средине је данас један од прворазредних друштвених задатака. Данас присутне негативне последице углавном су последица погрешно планиране, изградње насеља, саобраћајних система, неконтролисане и неадекватне употребе енергије, као и непознавања основних законитости из домена животне средине. У оквирима изнетих ставова промене које су последица прилагођавања природе потребама човека могу бити онакве какве он очекује, али могу бити, и често јесу, сасвим неповољне и за њега самог. Скуп таквих промена за собом повлачи врло сложене последице, које у принципу имају повратно деловање на иницијаторе промена, доводећи тако до нових стања и нових последица. Циљ израде стратешке процене утицаја предметног плана на животну средину је сагледавање могућих негативних утицаја на квалитет животне средине и предвиђених мера за њихово смањење, односно довођење у прихватљиве оквире не стварајући конфликте у простору и водећи рачуна о капацитету животне средине на посматраном простору. Предметни план ће представљати оквир за одобравање изградње десет ветротурбина које према карактеристика функционисања могу остварити одређене негативне ефекте на квалитет животне средине, па их је у том контексту неопходно анализирати. Стратешка процена се бави генералном и општом анализом и проценом могућих утицаја планираних решења на квалитет животне средине у ширем контексту, али се третирају и појединачни објекти. 5.1. Приказ процењених утицаја варијантних решења

Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину не прописује шта су то варијантна решења плана која подлежу стратешкој процени утицаја, али у пракси се морају разматрати најмање две варијанте:

3) варијанта да се план не усвоји и имплементира, и 4) варијанта да се план усвоји и имплементира.

Варијантна решења плана представљају различите рационалне начине средства и мере реализације циљева плана у појединим секторима развоја, кроз разматрање могућности коришћења одређеног простора за специфичне намене и активности. Укупни ефекти плана, па и утицаји на животну средину, могу се ефикасно утврдити поређењем са постојећим стањем, са циљевима и решењима плана. Међутим, с обзиром да у варијанти у којој се План не би радио и имплементирао не би било промена у простору значајних за евалуацију, овај део стратешке процене биће усмерен и ограничен само на варијанту усвајања и имплементације плана у оквиру које ће се разматрати варијанте различитог просторног позиционирања планираних ветротурбина и трасе планираног далековода (табела 3).

Табел

а 3

. Про

цена

ути

цаја

сек

тора

пла

на у

одн

осу

на ц

иљев

е ст

рате

шке

про

цене

ути

цаја

у

вари

јант

и пр

имен

е пл

ана

и њ

егов

их в

ариј

антн

их п

ланс

ких

реш

ења

Ци

љев

и с

тр

атеш

ке п

роц

ен

е

1

См

ањит

и ш

тета

н ут

ицај

на

орни

тоф

ауну

7

За

шти

тита

пре

дела

и а

мби

јент

ални

х вр

едно

сти

2

См

ањит

и ш

тета

н ут

ицај

на

хиро

птер

офау

ну

8

Очу

вати

кул

турн

о на

слеђ

е 3

О

чува

ти к

вали

тет

вазд

уха

9

См

ањит

и не

јони

зују

ће з

раче

ње

4

Очу

вати

ква

лите

т во

да

10

Пов

ећат

и ко

риш

ћењ

е об

новљ

ивих

изв

ора

енер

гије

5

О

чува

ти к

вали

тет

зем

љиш

та

11

Спр

ечит

и бе

спра

вну

изгр

адњ

у и

опре

мит

и ло

каци

ју и

нфра

стру

ктур

ом

6

См

ањит

и ин

тенз

итет

бук

е 12

Под

стиц

ати

екон

омск

и ра

ст

Ци

љев

и с

тр

атеш

ке п

роц

ен

е у

ти

цаја

О

бл

аст

разв

оја

С

ЦЕ

НА

РИ

О Т

РЕ

НД

А Р

АЗ

ВО

ЈА

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Пре

двиђ

ено

је п

роиз

водњ

а ел

ектр

ичне

ене

ргиј

е ко

риш

ћењ

ем е

нерг

ије

ветр

а. Т

о ће

се

пост

ићи

пост

ављ

ањем

10

ветр

отур

бина

уку

пне

снаг

е 20

МW

и

сите

мом

за

прик

ључ

ење

на е

лект

ро м

реж

у из

град

њом

тр

афос

тани

це 2

0/11

0 кV

и 1

10 к

V д

алек

овод

ом .

Реа

лиза

цијо

м в

етро

парк

а за

поче

ће п

рим

ена

савр

емен

ог

конц

епта

кор

ишће

ња

алте

рнат

ивни

х из

вора

ене

ргиј

е у

Срб

ији

чим

е ће

бит

и ос

твар

ена

виш

естр

ука

кори

ст у

оч

увањ

у и

унап

ређе

њу

квал

итет

а ж

ивот

не с

реди

не, к

ако

на л

окал

ном

нив

оу, т

ако

и у

шир

ем к

онте

ксту

.

0/-

0/-

0

/+

0

0

0/-

0

/+

0

0/-

+

+

+

Вар

ијан

та 1

– п

оста

вљањ

е ве

трот

урби

на н

а са

мом

гр

ебен

у -

- 0

/+

0

0

- 0

/-

0

0/-

+

+

+

Вар

ијан

та 2

– п

омер

ање

ветр

отур

бина

ка

јуж

ним

гр

аниц

ама

парц

ела,

одн

осно

на

најв

ећу

мог

ућу

удаљ

енос

т од

врх

а гр

ебен

а, т

ако

да р

отац

иони

рад

ијус

ел

иса

не з

ахва

ра г

ребе

н ле

сног

узв

ишењ

а.

+

+

0/+

0

0

+

0/+

0

0

+

+

+

Вар

ијан

та 1

– т

раса

вис

окон

апос

нког

дал

еков

ода

прел

ази

прек

о ло

кали

тета

''Б

арба

до'

'. -

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Пр

ои

звод

ња и

пр

ен

ос

ел

ек

тр

ич

не

ен

ер

ги

је

Вар

ијан

та 2

– п

омер

ање

трас

е ви

соко

напо

нско

г да

леко

вода

на

начи

н та

ко д

а он

а за

обиђ

е ло

кали

тет

''Бар

ба д

о''.

+

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

80

Ци

љев

и с

тр

атеш

ке п

роц

ен

е у

ти

цаја

О

БЛ

АС

Т

РА

ЗВ

ОЈА

С

ЦЕ

НА

РИ

О Т

РЕ

НД

А Р

АЗ

ВО

ЈА

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Саобр

аћ

ајн

а

ин

фр

астр

ук

тур

а

Изг

радњ

а ин

терн

е са

обра

ћајн

е ин

фра

стру

ктур

е ко

јом

ће

се а

декв

атно

опр

емит

и и

уре

дити

лок

ациј

а за

изг

радњ

у и

фун

кцио

ниса

ње

ветр

оеле

ктра

не.

0

0

0/-

0

0/-

0/-

0/-

0

0

0

+

0

Ком

ун

ал

на

ин

фр

астр

ук

тур

а

Пла

ном

је п

редв

иђен

а из

град

ња

водо

водн

е м

реж

е за

ко

мпл

екс

траф

оста

нице

. За

снаб

дева

ње

план

иран

их

кори

сник

а во

дом

у о

вом

ком

плек

су п

лани

рана

је

изгр

адњ

а но

вог

цево

вода

∅10

0 и

њег

ово

прик

ључ

ење

на

мес

ну в

одов

одну

мре

жу

у на

сељ

у К

рчед

ин. З

а ев

акуа

цију

от

падн

их в

ода

план

иран

а је

вод

онеп

ропу

сна

септ

ичка

ја

ма.

За

евак

уаци

ју к

омун

ално

г от

пада

пре

двиђ

ено

је

пост

ављ

ање

конт

ејне

ра у

ком

плек

су т

раф

оста

нице

.

0

0

0

+

+

0

0

0

0

0

0

0

Тел

ек

ом

ун

ик

ац

ије

За

потр

ебе

пл

анир

аних

Т

К

кори

сник

а пл

анир

ана

је

реко

нстр

укци

ја

пост

ојећ

их

ТК

ка

паци

тета

у

АТ

Ц

"Крч

един

",

и из

град

ња

ново

г во

да.

Пла

нира

на

ТК

ка

нали

заци

ју и

ТК

вод

овеи

пос

тављ

аће

се п

одзе

мно

. У

пл

анир

аном

им

обје

кту

траф

оста

нице

пл

анир

а се

ун

утра

шњ

и ку

ћни

изво

д по

треб

ног

капа

ците

та.

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

+

0

Заш

ти

та

Пла

ном

се

пред

виђа

им

плем

ента

ција

мер

а за

шти

те

деф

инис

аних

при

бављ

еним

усл

овим

а на

длеж

них

инст

итуц

ија.

То

подр

азум

ева

спро

вође

ње

мер

а за

шти

те

деф

инис

аних

у о

квир

у ст

рате

шке

про

цене

кој

е ће

бит

и ин

корп

орир

ане

у П

лана

, а к

оје

садр

же

елем

енте

из

усло

ва

реле

вант

них

инст

итуц

ија.

Пор

ед т

ога,

Пла

ном

је

пред

виђе

но с

пров

ођењ

е м

ера

за з

ашти

ту с

пом

еник

а ку

лтур

е, м

ера

од и

нтер

еса

за ц

ивил

но в

азду

хопл

овст

во,

мер

а за

заш

титу

од

елем

ента

рних

неп

огод

а и

ратн

их

дејс

тава

, мер

а пр

отив

пож

арне

заш

тите

.

+

+

0

+

+

+

0/+

+

0

0

+

0

Зн

ач

ењ

е си

мбол

а:

+ у

купн

о по

зити

ван

утиц

ај;

- ук

упно

нег

атив

ан у

тица

ј;

0 н

ема

дире

ктно

г ут

ицај

а ил

и не

јаса

н ут

ицај

0/+

неј

асан

ути

цај /

мог

ућ м

ањи

пози

тива

н ут

ицај

; 0/-

неј

асан

ути

цај /

мог

ућ м

ањи

нега

тива

н ут

ицај

81

5.2. Разлози за избор повољнијег варијантног решења

Резултати процене утицаја варијантних решења на животну средину, приказани у табели 3 показују следеће: 1. У варијанти диспозиције ветротурбина са гребена према јужним границама парцеле

очекују се знатно мањи потенцијално негативни ефекти на орнитофауну и хироптерофауну, али и на смањење интензитета буке и предеоне карактеристике. У том смислу је ова варијанта знатно повољнија од варијанте 1 и као таква мора бити уграђена у План;

2. У варијанти трасе високонапонског далековода преко локалитета ''Барба до'' могу се

очекивати негативни ефекти на орнитофауну и предео. У случају који је приказан у варијант 2, када далековод заобилази локалитет ''Барба до'', ови утицаји су значајно умањени, па је према томе варијанта 2 оцењена као повољнија и као таква мора бити инкорпорирана у План.

Важно је напоменути да је, када је реч о идентификованим негативним ефектима плана, констатовано да су они мали и у просторном смислу и по интензитету, с обзиром да планиране активности нису загађујуће у мери која може значајно оптеретити капацитет простора. С друге стране, побољшања која се могу очекивати реализацијом планских поставки имају позитиван ефекат у ширем контексту који превазилази локалне оквире и границе плана. 5.3. Евалуација карактеристика и значаја утицаја планских решења

У табели 3. је извршена квалитативна експертска процена позитивних и негативних утицаја појединих сектора плана на животну средину у поређењу са ефектима варијанти конкретних планских решења. У наставку стратешке процене утицаја извршена је евалуација значаја, просторних размера, вероватноће и трајања утицаја планских решења на животну средину, односно дефинисане циљеве стратешке процене. У табели 4. Приказани су критеријуми за вредновање планских решења.

Табела 4. Критеријуми за оцењивање планских решења

Величина

утицаја Значај утицаја

Вероватноћа

утицаја Трајање утицаја

Већи негативан

Мањи негативан

Нема утицаја - 0

Мањи позитиван

Већи позитиван

Међународни – Мн

Општински – О

Локални – Л

Сигуран – С

Могућ – Мо

Дуготрајан – Д Повремени - П

82

Према критеријумима из табеле 4. Оцењиваће се одабрана планска решења приказана у табели 5.

Табела 5. Планска решења обухваћена проценом утицаја

Ознака Планско решење

1 Изградња 10 ветрогенератора 2 Изградња трафостанице 20/110 kV 3 Изградња високонапонског далековода 110 kV 4 Изградња интерних саобраћајница и манипулативних површина 5 Прикључење комплекса трафостанице на водоводну мрежу 6 Изградња двокоморне водонепропусне септичке јаме 7 Канали дуж саобраћајница за прикупљање и евакуацију атмосферских вода 8 Опремање локације телекомуникационом мрежом 9 Формирање зелених површина унутар и око комплекса трафостанице 10 Мере заштите непокретних културних добара

Програм уређења простора од интереса за одбрану земље и заштиту од елементарних непогода и других већих опасности

11 Програм заштите животне средине

У наставку ће бити извршена вишекритеријумска експертска евалуација одабраних планских решења у односу на дефинисане циљеве стратешке процене и припадајуће индикаторе (табела 6). Након извршене вишекритеријумске евалуације планских решења, биће дефинисане адекватне мере заштите за она планска решења за која су приликом вредновања идентификовани негативни утицаји на квалитет животне средине и елементе одрживог развоја.

Табел

а 6

. П

роце

на у

тица

ја п

ланс

ких

реш

ења

на ж

ивот

ну с

реди

ну и

еле

мен

те о

држ

ивог

раз

воја

Ци

љев

и с

тр

атеш

ке п

роц

ен

е

1

С

мањ

ити

ште

тан

утиц

ај н

а ор

нито

фау

ну

7

Заш

тити

та п

реде

ла и

ам

бије

нтал

них

вред

ност

и 2

С

мањ

ити

ште

тан

утиц

ај н

а хи

ропт

ероф

ауну

8

О

чува

ти к

улту

рно

насл

еђе

3

Очу

вати

ква

лите

т ва

здух

а 9

С

мањ

ити

нејо

низу

јуће

зра

чењ

е 4

О

чува

ти к

вали

тет

вода

10

Пов

ећат

и ко

риш

ћењ

е об

новљ

ивих

изв

ора

енер

гије

5

О

чува

ти к

вали

тет

зем

љиш

та

11

Спр

ечит

и бе

спра

вну

изгр

адњ

у и

опре

мит

и ло

каци

ју и

нфра

стру

ктур

ом

6

См

ањит

и ин

тенз

итет

бук

е 12

Под

стиц

ати

екон

омск

и ра

ст

Ц

иљ

ев

и с

тр

атеш

ке п

роц

ен

е у

ти

цаја

П

ЛА

НС

КА

РЕ

ШЕ

ЊА

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Изг

рад

ња 1

0 в

етр

оген

ер

атор

а

Мн

Мо П

Мн

Мо П

Л М

о

Д

0

0

Л М

о

Д

Л М

о

Д

О М

о

Д

0

С Л

Д

Л М

о

Д

О С

Д

Изг

рад

ња т

ра

фостан

иц

е 2

0/1

10 k

V

0

0

0

0

0

0

0

0

Л М

о

Д

0

Л М

о

Д

0

Изг

рад

ња в

исок

он

ап

он

ск

ог

дал

ек

ов

од

а 1

10 k

V

Л М

о

П

0

0

0

0

0

0

0

Л М

о

Д

0

0

0

Изг

рад

ња и

нтер

ни

х с

аобр

аћ

ајн

иц

а и

ман

ип

ул

ати

вн

их п

ов

рш

ин

а

0

0

Л М

о

П

0

Л М

о

Д

0

0

0

0

0

Л С

Д

0

Пр

ик

ључ

ењ

е к

ом

пл

ек

са

тр

аф

остан

иц

е н

а в

од

ов

од

ну м

реж

у

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Л С

Д

0

Изг

рад

ња д

вок

ом

ор

не

вод

он

еп

роп

усн

е с

еп

ти

чк

е ј

ам

е

0

0

0

Л М

о

Д

Л М

о

Д

0

0

0

0

0

0

0

Кан

ал

и д

уж

саобр

аћ

ајн

иц

а з

а

пр

ик

уп

љањ

е и

ев

ак

уац

ију

атм

осф

ер

ск

их в

од

а

0

0

0

0

Л М

о

П

0

0

0

0

0

0

0

Оп

рем

ањ

е л

ок

ац

ије

тел

ек

ом

ун

ик

ац

ион

ом

мр

еж

ом

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Л С

Д

0

84

Ци

љев

и с

тр

атеш

ке п

роц

ен

е у

ти

цаја

П

ЛА

НС

КА

РЕ

ШЕ

ЊА

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Фо

рм

ир

ањ

е з

ел

ен

их п

ов

рш

ин

а

ун

утар

и о

ко к

ом

пл

ек

са

тр

аф

остан

иц

е

0

0

0

0

0

0

Л С

Д

0

Л М

Д

0

0

0

Мер

е за

шти

те

неп

ок

ретн

их

кул

тур

ни

х д

обар

а

0

0

0

0

0

0

0

Л С

Д

0

0

0

0

Пр

огр

ам

ур

еђ

ењ

а п

ро

стор

а о

д

ин

тер

еса з

а о

дбр

ан

у з

емљ

е и

заш

ти

ту

од

ел

ем

ен

тар

ни

х н

еп

огод

а и

др

уги

х

већ

их о

пасн

ости

0

0

Л М

о

Д

0

0

0

Л М

о

Д

0

0

0

Л М

о

Д

0

Ци

љев

и с

тр

атеш

ке п

роц

ен

е

1

С

мањ

ити

ште

тан

утиц

ај н

а ор

нито

фау

ну

7

Заш

тити

та п

реде

ла и

ам

бије

нтал

них

вред

ност

и 2

С

мањ

ити

ште

тан

утиц

ај н

а хи

ропт

ероф

ауну

8

О

чува

ти к

улту

рно

насл

еђе

3

Очу

вати

ква

лите

т ва

здух

а 9

С

мањ

ити

нејо

низу

јуће

зра

чењ

е 4

О

чува

ти к

вали

тет

вода

10

Пов

ећат

и ко

риш

ћењ

е об

новљ

ивих

изв

ора

енер

гије

5

О

чува

ти к

вали

тет

зем

љиш

та

11

Спр

ечит

и бе

спра

вну

изгр

адњ

у и

опре

мит

и ло

каци

ју и

нфра

стру

ктур

ом

6

См

ањит

и ин

тенз

итет

бук

е 12

Под

стиц

ати

екон

омск

и ра

ст

* -

кри

тери

јум

и пр

ема

табе

ли 4

.

85

Табел

а 7

. И

дент

ифик

ациј

а и

евал

уаци

ја с

трат

ешки

зна

чајн

их у

тица

ја п

ланс

ких

реш

ења

на ж

ивот

ну с

реди

ну и

одр

жив

иг р

азво

ј

Ид

ен

ти

фи

кац

ија

и

ев

ал

уац

ија

ути

цаја

П

ЛА

НС

КО

РЕ

ШЕ

ЊЕ

Ц

иљ

СП

У

Ран

г

Обр

азл

ож

ењ

е

1 М

н М

о П

2 М

н М

о П

3 Л

Мо Д

6 Л

Мо Д

7 Л

Мо Д

8 О

Мо Д

10

С Л

Д

11

Л М

о Д

Изг

рад

ња 1

0 в

етр

оген

ер

атор

а

12

О С

Д

Мог

ући

су м

ањи

нега

тивн

и еф

екти

изг

радњ

е ве

трот

урби

на н

а пт

ице,

а јо

ш м

ање

на с

лепе

миш

еве.

Ови

ути

цаји

су

окар

акте

риса

ни к

ао п

овре

мен

и, је

р се

прв

енст

вено

мог

у оч

екив

ати

у пе

риод

у м

игра

ција

. Дис

пози

цијо

м в

етро

турб

ина

са г

ребе

на п

рем

а ју

гу, м

огућ

и ут

ицај

и су

још

виш

е ум

ањен

и.

Дру

ги м

ањи

нега

тивн

и ут

ицај

и од

носе

се

на п

овећ

ан

инте

нзит

ет б

уке

на с

амом

изв

ору,

међ

утим

ови

ути

цаји

су

у од

носу

на

најб

лиж

е ст

амбе

не о

бјек

те у

про

писа

ним

до

звољ

еним

гра

ница

ма.

Поз

итив

ни у

тица

ји о

днос

е се

на

заш

титу

ква

лите

та в

азду

ха у

шир

ем к

онте

ксту

, зат

им н

а пр

едео

ств

арањ

ем н

овог

виз

уелн

ог и

дент

итет

а, к

ао и

на

екон

омск

и ас

пект

и з

ашти

ту п

рост

ора

од б

еспр

авне

изг

радњ

е.

9 Л

Мо Д

И

згр

ад

ња т

раф

остан

иц

е 2

0/1

10 k

V

11

Л М

о Д

Мог

ућ м

ањи

нега

тива

н ут

ицај

изг

радњ

е тр

афос

тани

це

огра

ниче

н је

на

сам

изв

ор. П

озит

иван

ути

цај о

ства

рује

се

план

ском

изг

радњ

ом ч

име

се д

ирек

тно

утич

е на

спр

ечав

ање

бесп

равн

е из

град

ње.

1 Л

Мо Д

И

згр

ад

ња в

исок

он

ап

он

ск

ог

дал

ек

ов

од

а 1

10 k

V

9 Л

Мо Д

Пос

тављ

ање

висо

кона

понс

ких

дале

ково

да м

оже

дове

сти

до

мин

имал

них

нега

тивн

их у

тица

ја н

а пт

ице

и на

пов

ећањ

е не

јони

зују

ћег

зрач

ења.

Ови

ути

цаји

су

и ин

аче

цена

раз

војн

их

проц

еса

и ин

фра

стру

ктур

ног

опре

мањ

а.

3 Л

Мо П

5 Л

Мо Д

И

згр

ад

ња и

нтер

ни

х с

аобр

аћ

ајн

иц

а и

ман

ип

ул

ати

вн

их п

ов

рш

ин

а

11

Л С

Д

Изг

радњ

а ин

терн

их с

аобр

аћај

ница

и м

анип

улат

ивни

х по

врш

ина

мож

е им

ати

мањ

и ут

ицај

огр

анич

еног

кар

акте

ра н

а кв

алит

ет в

азду

ха н

а са

мом

лок

алит

ету,

кој

и на

стај

е ка

о по

след

ица

ман

ипул

ациј

е во

зила

и п

овре

мен

ог је

кар

акте

ра. С

др

уге

стра

не, п

озит

иван

еф

екат

ово

г пл

анск

ог р

ешењ

а ог

леда

се

у о

прем

ању

лока

ције

инф

раст

рукт

уром

чим

е се

под

иже

квал

итет

про

сотр

а.

Пр

ик

ључ

ењ

е к

ом

пл

ек

са

тр

аф

остан

иц

е н

а в

од

ов

од

ну м

реж

у

11

Л С

Д

Изв

еста

н је

поз

итив

ан у

тица

ј на

опре

мањ

е ло

каци

је

инф

раст

рукт

уром

. Од

овог

пла

нско

г ре

шењ

а ко

рист

и м

огу

имат

и и

друг

и об

јект

и у

непо

сред

ном

окр

ужењ

у ло

каци

је.

86

Ид

ен

ти

фи

кац

ија

и

ев

ал

уац

ија

ути

цаја

П

ЛА

НС

КО

РЕ

ШЕ

ЊЕ

Ц

иљ

СП

У

Ран

г

Обр

азл

ож

ењ

е

4 Л

Мо Д

И

згр

адњ

а д

вок

ом

ор

не

вод

он

еп

роп

усн

е с

еп

ти

чк

е ј

ам

е

5 Л

Мо Д

Оче

кују

се

дуго

трај

ни п

озит

ивни

еф

екти

ово

г пл

анск

ог

реш

ења

на с

преч

авањ

е ев

енту

ално

г за

гађе

ња

подз

емни

х во

да,

као

и на

спр

ечав

ање

зага

ђењ

а зе

мљ

ишта

. Реа

лиза

ција

во

доне

проп

усне

сеп

тичк

е ја

ме

изаб

рана

је з

бог

непо

стој

ања

кана

лиза

цион

е м

реж

е на

кој

у би

ком

плек

с тр

афос

тани

це м

огао

би

ти п

рикљ

учен

.

Кан

ал

и д

уж

саобр

аћ

ајн

иц

а з

а

пр

ик

уп

љањ

е и

ев

ак

уац

ију

атм

осф

ер

ск

их в

од

а

5 Л

Мо П

Мок

у се

оче

кива

ти п

озит

ивни

еф

екти

ово

г пл

анск

ог р

ешењ

а у

смис

лу о

нем

огућ

авањ

а сл

ивањ

а за

прљ

не а

тмос

фер

ске

воде

са

саоб

раћа

јних

пов

ршин

а чи

ме

се з

нача

јно

огра

нича

ва

евен

туал

на м

иним

ална

заг

ађењ

е зе

мљ

ишта

дуж

сао

браћ

ајни

х и

ман

ипул

атив

них

повр

шин

а.

Оп

рем

ањ

е л

ок

ац

ије

тел

ек

ом

ун

ик

ац

ион

ом

мр

еж

ом

11

Л

С Д

И

звес

ни с

у ду

готр

ајни

поз

итив

ни е

фек

ти н

а ук

упан

ква

лите

т пр

едм

етно

г пр

осто

ра у

см

ислу

њег

овог

аде

кват

ног

инф

раст

рукт

урно

г оп

рем

ања.

7 Л

С Д

Ф

ор

ми

рањ

е з

ел

ен

их п

ов

рш

ин

а

ун

утар

и о

ко к

ом

пл

ек

са

тр

аф

остан

иц

е

9 Л

М Д

Оче

кују

се

пози

тивн

и еф

екти

на

пред

еоне

кар

акте

рист

ике

лока

ције

под

изањ

ем з

елен

ила

у и

кок

ком

плек

са

траф

оста

нице

, чим

е до

некл

е м

оже

да с

е ут

иче

и на

см

ањењ

е не

јони

зују

ћег

зрач

ења

око

сам

ог к

омпл

екса

.

Мер

е за

шти

те

неп

ок

ретн

их

кул

тур

ни

х д

обар

а

8 Л

С Д

Изв

есни

су

знач

ајни

поз

итив

ни е

фек

ти н

а за

шти

ту

евен

туал

них

архе

олош

ких

оста

така

на

које

би

мог

ло д

а се

на

иђе

прил

иком

иск

опа

тем

еља

за п

оста

вљањ

е пл

анир

аних

об

јека

та (

посе

бно

ветр

отур

бина

). Т

о ом

огућ

ава

паж

љив

над

зор

прил

иком

иск

опа

тем

еља.

3 Л

Мо Д

7 Л

Мо Д

Пр

огр

ам

ур

еђ

ењ

а п

ро

стор

а о

д

ин

тер

еса з

а о

дбр

ан

у з

емљ

е и

заш

ти

ту

од е

лем

ен

тар

ни

х н

еп

огод

а и

др

уги

х

већ

их о

пасн

ости

11

Л

Мо Д

У о

квир

у м

ера

заш

тите

пла

ном

су

пред

виђе

не а

декв

атне

мер

е за

шти

те к

оје

се о

днос

е на

заш

титу

од

елем

ента

рних

и д

руги

х не

пого

да и

опа

снос

ти, а

као

рез

улта

т им

ају

заш

титу

осн

овни

х чи

нила

ца ж

ивот

не с

реди

не, з

драв

ља

људ

и и

мат

ериј

ални

х до

бара

.

5.4. Резиме утицаја планских решења

Резимирајући утицаје плана на животну средину и елементе одрживог развоја може се констатовати да ће већина утицаја планских решења имати позитиван утицај на конкретан простор и његово шире окружење (табела 6.). Мањи негативни утицаји које је могуће очекивати реализацијом планских решења су ограниченог интензитета и просторних размера, што је потврђено кроз вишекритеријумску евалуацију планских решења у оквиру стратешке процене утицаја на животну средину. Посматрајући дефинисане циљеве стратешке процене могу се очекивати следећи утицаји плана на животну средину и њене чиниоце:

1. УТИЦАЈ НА ОРНИТОФАУНУ И ХИРОПТЕРОФАУНУ:

За израду Стратешке процене утицаја изградње «Ветропарка Инђија» коришћен је сет индикатора помоћу којих је вршено моделовање и оцењивање величине утицаја на животну средину, вредновање просторних размера могућих утицаја, као и процена вероватноћа претпостављених утицаја. Крајњи циљеви Стратешке процене утицаја поред осталог су заштита и очување фауне птица и слепих мишева, који би према претходној процени могли трпели утицаје изградње и функционисање ветропарка. У ту сврху, као индикатори «последица» на животну средину у смислу евентуалног угрожавања природних вредности узети су: 1. број потенцијално угрожених птица и 2. број потенцијално угрожених слепих мишева При томе су наведени индикатори означени као бројеви настрадалих примерака поменутих таксона током једногодишњег рада ветрогенератора на целокупном планском подручју. После извршеног вредновања добијени су резултати који говоре следеће: 1. по питању оцене величине утицаја није утврђено постојање разлике између

два индикаторска таксона, те да је утицај у мањој мери потенцијално нарушавајући;

2. по питању просторних размера могућих утицаја, а на основу експертске процене да би потенцијално најугроженије биле врсте чији припадници имају изражене миграционе карактеристике, то је претпостављено да бу могући утицај превасходно имао међународни значај, односно, да би највећи утицај био на алохтоне припаднике миграторних врста уколоко би се нашле на преметној локацији током миграционих периода;

3. процењена вероватноћа утицаја због конфигурације терена, непостојања тзв. миграционог bottleneck ефекта и просторног присуства примерака током миграционих периода у ширем фронту, процењена је вероватноћа утицаја на мање од 50%, односно да је опсервирани утицај могућ;

4. у смислу времена трајања ефеката потенцијалних утицаја, односно последица, а на основу очигледног периодичног карактера евентуалних конфликтних ситуација, они се могу означити пре као повремени него као дуготрајни.

88

Резимирајући све напред наведено, констатовано је да су могући мањи негативни утицаји који приликом вишекритеријумске евалуације у оквиру стратешке процене утицаја на животну средину предметног плана и на основу теренских истраживања нису оцењени као значајни. Наиме, сама локација на којој се планира постављање ветрогенератора може се оценити као сиромашно фауном. Примерци и врсте које су приказане у табелама поглавља 2.4.1. и 2.4.2. налазе се у окружењу предметне локације која обухвата и СРП ''Ковиљско-петроварадински рит'' и Крчединску аду. Изнети подаци и опсервације о стању и степену угрожености и заштите елемената фауне птица и слепих мишева на истраживаном подручју и околине које је предвиђено за изградњу ветрогенераторског поља „Инђија“ су у диспропорцији са стањем самог подручја у смислу стања станишта, вегетације и присуства, односно одсуства, водених површина, великог антропогеног притиска на станишта типа интензивне пољопривреде, високонапонских електроенергетских водова и др. Ова констатација произилази из следећих чињеница: 1. богатство забележене фауне птица и слепих мишева је велико и значајно, 2. стање станишта самог истраживаног подручја које је предвиђено за

изградњу ветрогенераторског поља не пружа птицама и слепим мишевима оптималне услове за живот,

3. стање околних станишта и предеоних целина, од којих неке имају статус заштићених природних добара, заправо омогућавају и одржавају овако висок диверзитет живог света и управо захваљујући таквим природним вредностима у окружењу истраживано подручје (које је знатно већег обухвата у односу на обухват Плана) предвиђено за изградњу ветрогенераторског поља насељава или посећује тако велики број врста птица и слепих мишева.

Из наведених разлога може се констатовати да будући ветропарк може имати већи утицај на диверзитет птица и слепих мишева околине подручја на коме ће бити изграђен, него на диверзитет на самом простору на коме ће парк бити изграђен. Међутим, предвиђене техничке карактеристике самог ветропарка, димензије и просторни распоред ветротурбина, односно њихова разуђеност и укупан релативно мали број (свега 10), наводи на претпоставку да и поред веома богате фауне пре свега птица, и велике концентрације на ширем простору, ипак не може вршити значајан негативан утицај. Уз све наведено, требало би имату у виду паралелан положај ветропарка у односу на реку Дунав, чије корито, обале и приобална вегетација представљају коридоре за миграциона јата током прелазних фенофаза њиховог животног циклуса, али и током њихове дневно-ноћне активности. Осим тога, иако наизглед мала надморска висина сремске стране обале Дунава, односно лесне терасе са преко 200 метара надморске висине, ипак представљају извесну баријеру пре свега за оне птице које преферирају кретање над воденом површином Дунава и које користе приобалну вегетацију за скривање, сакупљање хране или лов плена. Томе иде у прилог и избор варијантног решења просторне диспозиције ветротурбине које су померене са гребена на доле према југу, односно у правцу супротном од реке Дунав. Најзад, висина ветрогенератора од око 145 метара ни у висинском смислу не угрожава прелете миграторних врста птица, јер оне лете на знатно већим висинама. Остала планска решења немају значајан утицај на орнитофауну и хироптерофауну.

89

2. УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА:

Применом једног од основних принципа концепта одрживог развоја, а то је коришћење обновљивих / алтернативних извора енергије, односно применом чистих технологија каква је енергија ветра, подстиче се смањење употребе фосилних горива. При томе, коришћење фосилних горива за производњу електричне енергије са више аспеката утиче на загађење животне средине, док коришћење енергије ветра у производњи електричне енергије поризводи вишеструке позитивне ефекте на квалитете животне средине. Овај позитиван утицај је уочљив и у ширем контексту што у позитивном смислу превазилази планске оквире предметног плана. Међутим, одређени негативни ефекти плана могући су у фази изградње ветроелектране. Ови утицаји огледају се у загађењу ваздуха који су последица манипулације возила и машима и у виду подизања прашине. Ови утицаји нису значајни у смислу интензитета и просторне дисперзије и могуће их је контролисати адекватним мерама заштите и добром организацијом градилишта.

3. УТИЦАЈ НА ИНТЕНЗИТЕТ БУКЕ:

Ветрогенератор, као еколошки потпуно чист извор енергије, може имати и неке негативне последице на околину. Ветротурбина при раду генерише одређен ниво буке и вибрација. Колику буку може генерисати један савремен ветрогенератор може се проценити на слици 14.

Слика 14. Интензитет буке савременог ветрогенератора у функцији растојања Извор: www.eps.rs/publikacije/casopis/epbr4_2002.pdf

Проблем буке, који се често истиче као најозбиљнији негативан утицај рада ветрогенератора на околину изражен је код старијих конструкција. Код савремених ветрогенератора, употребом тзв ''optispeed'' генератора постигнута је константност угаоне брзине ветротурбине (типично је 16 об/мин) у широком опсегу брзина ветра, па је једна од последица знатно смањење нивоа буке и вибрација. Овај генератор је вишебрзински асинхрони генератор са намотаним ротором и двоструким напајањем, а на мрежу је везан преко AC-DC-AC претварача. Оваква конструкција омогућила је стабилан и миран рад ветротурбине, која се обрће са релативно ниском и стабилном угаоном брзином и при великим варијацијама брзине ветра. Ово је знатно продужило

90

експлоатациони век ветрогенератора и он износи 20 до 25 година. Рад генератора је у потпуности аутоматизован и опремљен SCADA системом. Поред снаге и димензија ветрогенератора, посебно важан аспект сагледавање интензитета буке је просторни аспект. Бука коју проузрокује ветрогенератор смањује се са повећањем удаљености од ветрогенератора. У циљу моделовања интензитета буке за ''Ветропарк Инђија'', прво је тумачен Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини (‘’Службени гласник РС’’, број 54/92). У том смислу, дозвољени нивои буке у појединим зонама насеља прописани су важећим стандардом ЈУС У.Ј6. 205 из 1992. године (табела 8).

Табела 8. Допуштени нивои буке по зонама намене

Допуштени нивои Leq комуналне буке (dBA)

Зоне намене Дан Ноћ

I Подручје за одмор и рекреацију, болнице, велики паркови

50 40

II Туристичка подручја, мала и сеоска населја, кампови и школске зоне

50 45

III Чисто стамбена подручја 55 45 IV Пословно-стамбена подручја, дечја игралишта

60 50

V Gрадски центар, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница

65 55

VI Индустријска зона 70 70

Вредности се крећу од 50dBA за дан и 40dBA за ноћ у зони за одмор и рекреацију, болнице и паркове, све до 70.2dBA (и за дан и за ноћ16) у чисто индустријским деловима града. Приликом мерења изложености објекта (зграде, куће и сл.) буци на отвореном простору, ниво буке се мери на 1-2 метра испред фасаде, односно на 0.5 метара испред отвореног прозора.

Када је реч о формирању зона из табеле 8, њихово зонирање требало би да буде у надлежности општине. Према расположивим информацијама, овакво зонирање на подручју општине Инђија није спроведено. У том контексту, према мишљењу експертског тима који је учиствовао у изради стратешке процене и обављених консултација, комплекс планираног ветрогенераторског поља треба третирати као зону VI – индистријска зона, док би најближе стамбене објекте требало третирати као зону II – мала и сеоска насеља. Наведена констатација узета је у обзир приликом процене интензитета буке oд и његове просторне распрострањености на планском подручју. Извршено је моделовање интензитета буке планираног ветрогенераторског поља применом данског ''калкулатора интензитета буке за ветрогенераторе'' (слика 15. и 16.). Том приликом су коришћена два тзв. калкулатора: један који се користи за израчунавање интензитета буке за појединачне ветрогенераторе и други којим се израчунава интензитет буке за више ветрогенератора, чиме су сагледани кумулативни и синергетски ефекти ветрогенератора на интензитет буке.

16 Према нашем мишљењу, обданица у овом контексту представља трајање дана према званичним метеоролошким подацима.

91

Слика 15. Распростирање интензитета буке од једног ветрогенератора

301 m >= 55 dB(A) = 258 m 50-54 dB(A) = 215 m 45-49 dB(A) = 172 m 40-44 dB(A) = 129 m 35-39 dB(A) = 86 m 30-34 dB(A) = 43 m --- 29 dB(A) = 0 m

-43 m -86 m

-129 m -172 m -215 m -258 m -301 m -344 m

© Copyright 1998 Danish Wind Industry Association

Слика 16. Распростирање интензитета буке од више ветрогенератора

92

С обзиром да се приликом диспозиције ветрогенератора у плану доста водило рачуна о аспекту могућих утицаја буке од ветрогенератора (куће које су на најмањем растојању од најближих ветрогенератора удаљене су више стотина метара), моделом приказаним на сликама 15. и 16. установљено је да су нивои буке од ветрогенератора значајнов испод законски прописаних нивоа. У том контексту, планска диспозиција ветрогенератора је веома повољна и нема значајних негативних утицаја плана.

4. УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ВОДА:

Приликом рада ветрогенератора не користи се вода, тако да се отпадне воде не стварају. Према томе, утицај самих ветрогенератоа на воде не постоји. Међутим, за потребе функционисања комплекса трафостанице предвиђено је збрињавање отпадних вода постављањем двокоморне водонепропусне септичке јаме чиме ће се спречити евентуално загађење. Током изградње биће посебно уређен простор за смештај механизације са пратећим садржајима како би се спречило могуће загађење земљишта и вода уљима и нафтним дериватима из машина и возила.

5. УТИЦАЈ НА ПРЕДЕОНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ:

Предеоне карактеристике, односно амбијенталне тј. пејсажне карактеристике простора представљају субјективну категорију коју није једноставно оценити. Визуелни утицај на околину је субјективан утисак који осим о перцепцији посматрача зависи и од типа предела и специфичних визуелних карактеристика (бројност стубова, распоред, постављање и сл). Не постоје дефинисани универзални индикатори нити критеријуми на основу којих се објективно може оценити да ли одређена појава у простору нарушава предеоне карактеристике или на њих позитивно утиче. Анализирајући предметну локацију и планирано лоцирање 10 ветро турбина, закључено је да ће ветрогенератори доминирати околином, тако да се може закључити да ће се изградњом планираног ветропарка у значајној мери изменити постојећи предео. Уз пажљиво планирање, обликовање и боју стубова ветрогенератора тај утицај се може делимично смањити. Мишљење експертског тима је да линерано постављање ветротурбина неће нарушити предеоне карактеристике простора, већ ће му дати посебан визуелни идентитет. Поред тога, реализација планских поставки и самог пројекта позитивно ће утицати на тренд развоја у урбанистичком смислу и то кроз привођење локације намени које ће онемогућити евентуалну бесправни изградњу или узурпацију простора за активности које могу имати штетан утицај на квалитет животне средине. С друге стране, постављање ветрогенерата може имати утицај на засенченост и одсјај ветрогенератора. Ветрогенератори су велики и високи објекти и као такви могу заклањати светлост, односно могу стварати сенку у околини. Када су у погону може доћи до непријатног треперења сенке које је уочљиво на удаљеностима до 10 пречника ротора. С обзиром на конфигурацију терена, диспозицију ветрогенератора и постојећих објеката у околони планског подручја, као и путању кретања сунца, може се закључити да се овакви утицаји неће испољавати на начин да престављају сметњу.

6. УТИЦАЈ НА ПОЈАВУ НЕЈОНИЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА (од трафостаницеи

далековода): По природи технолошког процеса, у току редовног рада, у трафостаници постоје електрична и магнетна поља као вид нејонизујућег зрачења, која

93

стварају надземни проводници, а зависе од висине напона, јачине струје и растојања. На основу критеријума Светске здравствене организације (WHO) дозвољена јачина електричног поља је 5 kVeff/m, а дозвољена јачина магнетног поља је 100 µТ. Вредности електричног поља су око два, два и по пута мање од дозвољених вредности , док су вредности магнетног поља око два пута мање од дозвољених вредности. Домаћи прописи који дефинишу дозвољене интензитете електричног и магнетног поља којима људи могу бити дуготрајно изложени, не постоје. Зато се прихватају као меродавни критеријуми Светске здравствене организације (WHO) који прописују: • дозвољена ефективна вредност електричног поља ван електроенергетских

објеката којем могу бити трајно изложени становници који станују у близини електроенергетских објеката износи Kmax = 5 kV/m,

• дозвољена ефективна вредност магнетне индукције ван електроенергетских објеката којој могу бити трајно изложени становници који станују у близини електроенергетских објеката износи Beff = 100 µТ,

• дозвољена ефективна вредност електричног поља унутар електроенергетских објеката или у близини надземних водова којем може бити повремено изложено особље на пословима одржавања објеката износи Keff=10 кВ/м,

• дозвољена ефективна вредност магнетне индукције унутар електроенергетских објеката или у близини надземних водова којој може бити повремено изложено особље на пословима одржавања објеката износи Beff = 500 µТ.

На основу искуствених података добијених за исте или сличне трафостанице може се закључити да су јачине електричног поља Keff =2kV/m што је много мање од дозвољене вредности и максимална вредност магнетног поља је Beff =50 µТ што је такође много мање од дозвољене вредности.

7. УТИЦАЈ НА ЕВЕНТУАЛНЕ АРХЕОЛОШКЕ ОСТАТКЕ:

Иако на локацији нема евидентираних заштићених археолошких локалитета, могуће је приликом ископа и темељења објеката наићи на неоткривене археолошке остатке. У таквој ситуацији потребно је предузети адекватне мере како би се такви остаци очували, што је предвиђено условима Завода за заштиту споменика културе који су уграђени у План.

8. УТИЦАЈ НА ЗЕМЉИШТЕ: Током изградње и рада ветроелектране утицај на коришћење земљишта ће бити незнатан. Ветрогенератори физички заузимају само неколико процената површине на којој се протежу, док се остатак површине између постоља турбина и око интерних саобраћајница може користити за друге сврхе, односно може се без ограничења користити за првобитну намену.

9. ОПАСНОСТ ОД АКЦИДЕНАТА: Иако могућност акцидената насталих као последица рада ветроелектране није посебно вреднована приликом вишекритеријумске евалуације, ови утицаји су могући и за њих ће бити дефинисане адекватне мере заштите. Разлог зашто ови утицаји нису посебно вредновани је што произвођачи опреме незаобилазно предвиђају све потрбне мере заштите од акцидената, а то су следећи акциденти:

94

• опасност од пожара, • опасност од удара грома, • опасност услед скупљања леда на елисама ветро турбина, • опасност од откидања елиса ветро турбина прилико јаких удара ветра.

Ризик од настанка удесне ситуације на ветрогенератору је веома мали. Искуства из света показују да нигде нису забележене несреће ветрогенератора које би проузроковале значајније еколошке последице. На предметној локацији не постоји директна опасност за људе чак ни у случају најтеже хаварије (отргнуће лопатице или других делова у раду или рушење комплетног стуба са ветрогенератором). Стамбена насеља и саобраћајнице се не налазе у околини тако да не постоји опасност са аспекта настанка удесних ситуацијаКако би се све евентуалне акцидентне ситуације избегле, потребно је дефинисање адекватних мера заштите и смањења ризика од удеса и у оквиру стратешке процене.

*

Имајући у виду карактеристике пројекта и чињеницу да се ради о примени обновљивог извора енергије, односно о примени чисте технологије, може се констатовати да се за реализацију пројекта неће користити природни ресурси нити енергија, већ ће пројекат производити еколошки чисту електричну енергију што представља посебан допринос за квалитет животне средине. Приликом изградње ветроелектране могу се појавити одређена загађења и то пре свега у фази изградње ветроелектране, која су последица манипулације возила за допремање и постављање ветротурбина и изградњу пратећих објеката. Ова загађења нису значајна ни по интензитету, нити по просторној размери и могуће их је врло лако спречити дефинисањем адекватних мера заштите. При експлоатацији ветроелектране могућа су незнатна загађења као последица одржавање ветротурбина. Ова загађења су по свом карактеру занемарљива. Такође су могуће одређене акцидентне ситуације у случају екстремних метеоролошких услова. Међутим, произвођачи опреме дефинишу спецификацију и режиме коришћења ветро турбина којим се обезбеђује њихов безбедно функционисање у таквим условима. Спровођењем ових упутстава избегавају се могуће акцидентне ситуације. И поред тога, задатак процене утицаја је да на основу анализираних могућих утицаја предметног пројекта на животну средину дефинише адекватне мере заштите чијим спровођењем ће се обезбедити да се идентификовани мањи негативни ефекти пројекта задрже у оквирима који не умањују квалитет животне средине. У том контексту су у наставку дефинисане мере за спрачавање, смањење и отклањање штетног утицаја на животну средину (поглавље 6).

95

5.5. Кумулативни и синергетски ефекти

У складу са Законом о стратешкој процени (члан 15.) стратешка процена треба да обухвати и процену кумулативних и синергетских ефеката. Ови ефекти настати као резултат интеракције између бројних мањих утицаја постојећих објеката и активности и различитих планираних активности у подручју плана. Кумулативни ефекти настају када појединачна планска решења немају значајан утицај, а неколико индивидуалних ефеката заједно могу да имају значајан ефекат. Као пример се може навести загађивање ваздуха, вода или пораст нивоа буке. Синергетски ефекти настају у интеракцији појединачних утицаја који производе укупни ефекат који је већи од простог збира појединачних утицаја. Синергетски ефекти се најчешће манифестују код људских заједница и природних станишта. Кулулативни и синергетски ефекти предметног плана су делом идентификовани у табели 7, а делом у тачки 5.4. и то у делу који се односи на синергетске утицаје више ветрогенератора на интензитет буке.

96

6. ОПИС МЕРА ПРЕДВИЂЕНИХ ЗА СМАЊЕЊЕ НЕГАТИВНИХ УТИЦАЈА

Заштита животне средине подразумева поштовање свих општих мера заштите животне средине и природе и прописа утврђених законском регулативом. У том смислу се, на основу анализираног стања животне средине у планском подручју и његовој околини и на основу процењених могућих негативних утицаја, дефинишу мере заштите. Мере заштите имају за циљ да утицаје на животну средину у оквиру планског подручја сведу у оквире граница прихватљивости, а са циљем спречавања угрожавања животне средине и здравља људи. Мере заштите омогућавају развој и спречавају конфликте на датом простору што је у функцији реализације циљева одрживог развоја. Да би позитивни плански утицаји остали у процењеним оквирима који неће оптеретити капацитет простора, а могући негативни ефекти планских решења максимално умањили, потребно је спроводити мере за спречавање и ограничавање негативних утицаја плана на животну средину. На основу анализе стања животне средине, просторних односа планског подручја са својим окружењем, планираних активности у планском подручју процењених могућих негативних утицаја на квалитет животне средине и услова надлежних институција, утврђене мере заштите у сваком појединачном сектору плана. Додатне мере заштите животне средине односе се на: 6.1. Мере у току изградње

• приликом изградње планираних објеката и пратеће инфраструктуре, обавезно је

испоштовати све услове надлежних институција прибављене за предметни план и мере које су на основу њих уграђене у планска решења;

• није дозвољена изградња више од 10 ветрогенератора у планском подручју; • поставити одговарајући технички систем у функцији заштите летећих

организама од удара у елису ветрогенератора; • изградња објеката, извођење радова, односно обављање технолошког процеса,

може се вршити под условом да се не изазову трајна оштећења, загађивање или на други начин деградирање животне средине;

• за време извођења радова на изградњи објекта, ради заштите здравља и живота људи за време извођења радова, морају се спровести све мере заштите на раду прописане за предвиђену врсту радова;

• градилиште организовати на начин да се спречи свако продирање штетних материја у воду, ваздух и земљиште;

• опремити комуналном инфраструктуром целокупно подручје и прикључити све садржаје комплекса на њу. Комунално опремање комплекса неопходно је пре изградње пратећих садржаја;

• за потребе особља које учествује у изградњи потребно је осигурати преносне хемијске WC-е и њихово редовно одржавање и пражњење од стране овлашћеног правног лица;

• настали грађевински, комунални и остали отпад мора се оптремити са локације на за то предвиђену постојећу општинску депонију и у складу са важећим прописима;

• кретање механизације и возила током изградње ограничити на што мању површину. Са свих површина на којима могу настати зауљене или друге

97

течности које могу бити загађивачи, обезбедити затворени систем сакупљања и одвођења, а пре испуштања течност пропустити кроз сепаратор са таложником;

• све површине оштећене током извођења радова се након окончања радова морају санирати;

• у случају хаваријског оштећења и изливања моторних уља и горива оштећења се морају санирати а загађено земљиште евакуисати и депоновати под условима надлежне комуналне службе.

• уклоњени хумус или замљиште сличних карактеристика (уколико га буде) треба посебно депоновати, заштити од загађења и по завршетку радова употребити у сврху хортикултурног уређења девастираних површина;

• за раднике који учествују у изградњи за санитарне потребе и за складиштење делова и опреме организовати мобилне контејнерске објекте које након изведених радова треба уклонити са локације;

• током реализације пројекта остварити заштиту од буке добром организацијом градилишта и коришћењем механизације која не ствара велику буку;

• изградњу објеката спровести у складу са важећим техничким нормативима за изградњу уз примену технологија и процеса који испуњавају прописане стандарде заштите животне средине.

• у случају да се у току земљаних радова наиђе на природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минеролошко-петрографског порекла (за које се претпоставља да има својсво природног споменика), извођач радова је дужан да о томе обавести Завод за заштиту природе Србије и да предузме све мере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица;

• у случају да се у току земљаних радова наиђе на археолошко налазиште или материјалне остатке културе, обавеза је извођача радова да исте одмах обустави и о налазу обавести надлежни Завод за заштиту споменика културе, као и да до доласка стручне екипе локалитет обезбеди од евентуалног оштећења или уништења налаза.

• за озелењавање предметне локације користити врсте адекватне постојећим условима (орографским, климатским, едафским и биотичким), а садњу вегетације ускладити са подземним и надземним инсталацијама;

• у циљу заштите од буке, ветрогенератори морају бити на минимално 250 метара удаљени од насеља;

• појединачни ветрогенератори морају међусобно бити довољно удаљени како би се у случају рушења једног од њих избегао ''домино ефекат'';

• због сигурности од несереће до које би могло доћи услед откидања лопатица, при пројектовању је потребно осигурати минималну удаљеност од 150 метара од осталих инфраструктурних објеката;

• темељење ветрогенератора треба извести у складу са захтевима произвођача опреме, а посебну пажњу треба обратити на спој носећег стуба и темеља. Стуб на који се поставља ветрогенератор, градити као слободностојећи у складу са законским условима и прописима који важе за изградњу таквих објеката;

• ветрогенераторе опремити светлосним лапмицама које су уочљиве за летелица и птице;

• ветрогенераторе обавезно опремити уређајима за заштиту од удара грома (громобрани);

• елисе ветрогенератора обојити јарко црвеном водоотпорном бојом која се смењује попречним тракама беле боје;

98

• подножје носећег стуба ветрогенератора обојити водоотпорним нијансама зелене или браон боје како би се визуелно уклопила са околином;

• предузети мере које ће онемогућити стварање леда на лопатицама ветрогенератора у периоду када је његово стварање могуће;

• обезбдедити искључење ветротурбина при брзинама ветра за које је произвођач опреме специфицирао да нису сигурне за безбедан рад;

• реализовати објекте у складу са Законом о заштити од пожара, обезбедити објектима приступни пут за ватрогасна возила, предвидети адекватну хидрантску мрежу, обезбедити сигурну евакуацију конструкцијом одговарајуће отпорности;

• траса високонапонског далековода мора бити удаљена минимум 500 метара од локалитета ''Барба до'';

• није дозвољено сађење дрвећа ни жбуња нити формирање заштитног зеленила на простору унутар и на границама ветропарка;

• приликом изградње планираних објеката и пратеће инфраструктуре, обавезно је испоштовати све прибављење услове надлежних институција и мере које су на основу њих уграђене у пројекат;

• током фазе изградње спроводити мониторинг примене дефинисаних мера заштите за ову фазу реализације пројекта;

• сви објекти морају бити изграђени у складу са важећим законима и правилницима који регулишу конкретну област.

6.2. Мере током рада

• на локацији се мора обезбедити простор за постављање контејнера за комунални отпад, као и простор за отпад настао у току технолошког процеса, у складу са важећим прописима за прикупљање истог. Лоцирање бетонираног простора за контејнере на парцели мора да буде тако да се омогући лак приступ комуналној служби и да простор буде изведен у складу са условима заштите животне средине;

• обезбедити довољан број контејнера за прикупљање отпада и његово редовно пражњење и одвожење са локације у складу са условима надлежног комуналног предузећа;

• одвођење фекалних вода решити водонепропусном септичкиом јамом и обезбедити њено санитарно пражњење од стране надлежног комуналног предузећа;

• у контексту заштите земљишта од зауљених материја у комплексу трафостанице, у случају хаварија потребно је обезбедити каде за прихват уља из уљних трансформатора, а у складу са техничким прописима изградње ових објеката;

• атмосферске воде са кровова објеката и манипулативних површина могу се упустити у отворену каналску мрежу положену уз уличне саобраћајнице;

• у објектима и просторијама у којима се ускладиштава и држи запаљиви и други материјал морају се обезбедити слободни пролази и прилази справама и уређајима за гашење;

• редовно одржавати сву опрему и уређаје, посебно механичке делове турбина (подмазивање, чишћење и слично). При редовном одржавању постројења и евентуалним инсталацијама нове опреме и уређаја треба водити рачуна да не

99

дође до изливања отпадних уља и мазива на тло, а ако до тога дође, потребно је одмах приступити санацији причињене штете;

• у случају било каквог квара који може знатно повећати ниво буке, треба ограничити или прекинути рад и отклонити квар;

• ограничити или прекинути рад ветрогенератора у периоду јаких налета ветра у складу са техничким карактеристикама које прописује произвођач опреме;

• приликом евентуалне инсталације нове опреме, као један од битних параметара треба узети у обир податке о буци, те набављати малобучну опрему у складу са захтевима Директиве ЕУ за смањење емитоване звучне снаге (Директива 2000/14/ЕУ о емисији буке опреме која се употребљава на отвореном простору). По пуштању у рад, мерењем треба проверити утицај буке која се јавља у простору као последица рада нове опреме;

• обавезно је спровођење редовног мониторинга стања орнитофауне и хироптерофауне. На основу мониторинга, потребно је евентуално предвидети додатне мере заштите;

• потребно је повремено мерити интензитет буке на локацији и у близини најближих стамбених објеката;

• обавезно је спроводити све мере заштите од пожара и удара муње које су дефинисане у оквиру плана.

6.3. Мере након престанка коришћења

• у склопу Главног пројекта израдити пројекат санације подручја ветроелектране; • након престанка коришћења постројења, производне јединице уклонити и

отпремити са ликације, а све материјале и делове опреме погодне за поновну употребу рециклирати и обновити;

• површински део темеља потребно је разградити. Отпадни материјал настао разградњом треба отпремити са локације и збринути у складу са важећим законским прописима који регулишу поступање с отпадом;

• након уклањања свих објеката, земљиште довести у стање које је било пре његове употребе у функцији коришћења енергије ветра.

100

7. СМЕРНИЦЕ ЗА НИЖЕ ХИЈЕРАРХИЈСКЕ НИВОЕ У хијерархији просторних планова, план детаљне регулације је најнижи хијерархијски ниво. Имајући у виду ову чињеницу, као и чињеницу да се стратешке процене утицаја на животну средину израђују за просторне и урбанистичке планове, нема потребе давати смернице за израду стратешких процена на нижим хијерархијским нивоима. Сходно пропозицијама и одредбама Закона о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 135/04.), за потребе прибављања одобрења за градњу може се тражити израда Студије о процени утицаја на нивоу пројектно-техничке документације. Носилац пројекта је, у складу са чланом 8. Закона о процени утицаја, у обавези да се обрати надлежном општинском органу са захтевом о одређивању потребе израде Студије процене утицаја на животну средину, у складу са Законом о заштити животне средине (''Сл. гласник РС'', бр.135/04), Законом о процени утицаја на животну средину (''Сл. гласник РС'', бр. 135/04), Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину (''Сл. гласник РС'', бр. 69/2005), и Уредбом о утврђивању Листе пројекта за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (''Сл. гласник РС'', бр. 84/2005).

101

8. ПРОГРАМ ПРАЋЕЊА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ТОКУ

СПРОВОЂЕЊА ПЛАНА (МОНИТОРИНГ)

У циљу реализације дефинисаних мера заштите, потребна је контрола спровођења планских решења у свима фазама реализације пројекта (у фази изградње, експлоатације и након завршетка експлоатације). Контролу треба да спроводе релевантне недлежне институције за сваку појединачни сектор плана. Према Закону о заштити животне средине, ниво буке у животној средини се контролише системским мерењем буке које обезбеђује општина. Мерење буке обављају овлашћене стручне организације у складу са Правилником о дозвољеном нивоу буке у животној средини (''Сл.гласник РС'', број 54/92) у Југословенским стандардима на које овај правилник упућује (пре свега JUS U.J6.090 и JUS U.J6.205). мониторинг буке спроводити на начин како то пропишу надлежне општинске службе. Током периода изградње ветрогенераторског парка, а нарочито након пуштања у рад ветроелектране неопходно је вршити активан мониторинг стања и утицаја објекта и његовог рада на елементе фауне птица и слепих мишевау периоду од најмање годину дана. У том смислу неопходно је обезбедити обилазак предметног објекта и околног појаса ради прикупљања података и евентуално усмрћених примерака птица и слепих мишева. Мониторинг мора да обухвати евидентирање броја и детерминисање врста угинулих или рањених птица и слепих мишева насталих као последица рада ветроелектране. У том контексту потребно је посебно посматрати простор у радијусу од 100 метара од сваког појединачног ветрогенератора сваких 7 дана (у периоду од 1. фебруара до 1. маја и од 1. августа до 1. децембра), односно сваких 14 дана у осталим периодима године. Мониторинг мора да врши стручна установа за заштиту природе (Завод за заштиту природе), а по потреби се могу укључити и друге надлежне институције које извештај о мониторингу достављају Заводу за заштиту природе У случају да се током спровођења мониторинга нађу повређени примерци врста које су заштићене као природне реткости (Уредба о заштит природних реткости, ''Службени гласник РС'', 50/93), инвеститор мора да финансира њихов транспорт и зброњавање у Прихватилишту за дивље животиње у зоолошком врту на Палићу. Даљи поступак састојао би се од идентификације тих примерака, дисекције и природњачке обраде, те њиховог конзервирања и чувања у смислу доказног материјала, али и у друге стручне и научне сврхе. За те потребе могла би бити обезбеђена подршка и помоћ Завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Београду, који је својим капацитетима и стручношћу, али и законским одредбама надлежан за поменуте послове. У случају да се мониторингом утврде евентуалне чињенице о утицају објекта и његовог функционисања на истраживане природне вредности, то би била дужност и обавеза лица која врше мониторинг да обавесте иницијаторе и реализаторе пројекта, као и надлежне институције о насталој ситуацији. У том смислу би благовремено биле предузете мере за отклањање и предупређивање евентуалних ширих последица.

102

9. НАЧИН УЧЕШЋА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ОРГАНА И ОРГАНИЗАЦИЈА И

ЈАВНОСТИ У ПОСТУПКУ ИЗРАДЕ И РАЗМАТРАЊА СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ

Према члану 18. Закона о СПУ, орган надлежан за припрему плана и програма доставља заинтересованим органима и организацијама на мишљење извештај о стратешкој процени. Заинтересовани органи и организације дужни су да доставе мишљење у року од 30 дана од дана пријема захтева за давање мишљења. Према члану 19. Закона о СПУ, потребно је обезбедити учешће јавности у разматрању извештаја у оквиру излагања плана и програма на јавни увид и одржавања јавне расправе. Орган надлежан за припрему плана и програма обавештава јавност о начину и роковима увида у садржину извештаја и достављање мишљења, као и времену и месту одржавања јавне расправе у складу са Законом. Досадашњи начин јавне расправе у оквиру процеса доношења просторних планова није усклађен са савременом праксом у већини европских земаља, а посебно одступа од пропозиција "Архуске конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и доступности правосуђа по питањима заштите животне средине" (ECE/CEP/43/98), које су нашле своје место у Закону о заштити животне средине (члан 81). Због значаја могућих негативних и позитивних утицаја предложеног плана на животну средину, здравље људи, социјални и економски статус локалних заједница важно је адекватно и "транспарентно" укључивање заинтересованих страна (инвеститора, надлежних државних органа, локалних управа, невладиних организација и становништва) у процес доношења одлука по питањима заштите животне средине. Учешће надлежних органа и организација обезбеђује се писменим путем и путем презентација и консултација у свим фазама израде и разматрања стратешке процене. Учешће заинтересоване јавности и невладиних организација обезбеђује се у оквиру излагања просторног плана.

103

10. ЗАКЉУЧЦИ ДО КОЈИХ СЕ ДОШЛО ТОКОМ ИЗРАДЕ СТРАТЕШКЕ

ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА

На основу члана 9. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину (Сл. Гласник РС бр. 135/04) донета је Одлука о изради Плана детаљне регулације за ''Ветропарк Инђија'', на локацији Бешка – Крчедин у општини Инђија (''Службени лист општина Срема'', број 37/09, од 20. Новембра 2009. године), у оквиру које се у члану 7. обавезује инвеститор да приступи изради стратешке процене утицаја на животну средину за предметни план. Правни основ за доношење овакве одлуке је Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', број 135/04). На основу Решења о изради стратешке процене, у Извештају је разматрано постојеће стање животне средине на подручју обухваћеном Планом, значај и карактеристике Плана, карактеристике утицаја планираних садржаја и друга питања и проблеми заштите животне средине у складу са критеријумима за одређивање могућих значајних утицаја Плана на животну средину, а узимајући у обзир планиране намене. За вредновање је коришћењена вишекритеријумска експертска евалуација планских решења у односу на постављене циљеве стратешке процене утицаја и релевантне индикаторе за њихову оцену засноване на основном сету индикатора одрживог развоја УН. Посебна пажња у процесу вредновања планских решења посвећена је анализи њиховог утицаја на потенцијално најосетљивије чиниоце животне средине на конкретном простору, а посебно утицају на орнитофауну и хироптерофауну. За ту сврху је урађена и посебна студија о стању и очувању орнитофауне и хироптерофауне чији су резултати уграђени у стратешку процену.

* Резимирајући утицаје плана на животну средину и елементе одрживог развоја констатовано је да ће већина утицаја планских решења имати позитиван утицај на конкретан простор и његово шире окружење. Мањи негативни утицаји које је могуће очекивати реализацијом планских решења су ограниченог интензитета и просторних размера.

* Да би позитивни плански утицаји остали у процењеним оквирима који неће оптеретити капацитет простора, а могући негативни ефекти планских решења максимално умањили, дефинисане су мере заштите које је потребно спроводити мере за спречавање и ограничавање негативних утицаја плана на животну средину и то:

• мере у току изградње, • мере током рад и • мере након престанка коришћења.

Резимирајући све наведено, закључак Извештаја о стратешкој процени утицаја на

животну средину је да је План детаљне регулације за ''Ветропарк Инђија'', на

локацији Бешка – Крчедин, општина Инђија, анализирао могуће утицаје

планираних намена и предвидео све потребне мере како би планиране активности

имале што мањи утицај на квалитет животне средине што је, свакако, у функцији

реализације циљева одрживог развоја на предметном простору.