Anksioznost, strah, panika

Anksioznost

• Anksioznost je raspoloženje koje karakteriše naglašeni negativni afekat i somatski simptominapetosti u kome

Anksioznost

napetosti u kome osoba strašljivo iščekuje buduću opasnost ili neuspeh

Aspekti anksioznosti

• Situacioni – situacije koje karakteriše neizvesnost odnosno, događaj koji se iščekuje se procenjuje kao nekontrolabilan i neizvestan u pogledu ishoda

• Emocionalni - nelagodnost, napetost, strepnja, doživljaj nesigurnosti i bespomoćnosti

• Kognitivni -

Aspekti anksioznosti

§ briga (worry), - intenzivno promišljanje, razmatranje mogućih komplikacija situacije, nadolazećih problema

§ pažnja – povišena distraktibilnost – pretraživanje okoline u potrazi za signalima opasnosti

§ koncentracija se teško usmerava na zadatak koji nema veze sa situacijom u vezi koje brinemo

Asp

ekti a

nksio

zno

sti

• Bihejvioralni i fiziološki§ mišićna napetost§ vegetativna aktivnost naglašena, ali manje nego kod straha i panike (ubrzan rad srca, krvni pritisak, provodljivost kože, brzina disanja)

Asp

ekti a

nksio

zno

sti

kože, brzina disanja)§Naglašena EEG-beta aktivnost u frontalnom režnju leve hemisfere(koja odgovara naglašenoj kognitivnoj aktivnosti)

Strah

• Odbrambena emocija koja se javlja kao neposredna reakcija na prisutnu opasnost.

• Pobuđuje fight-flight ponašanje- bežanje iz situacije ili napad

• Ono je omogućeno

Strah • Ono je omogućeno masivnom fiziološkomreakcijom ANS-a

• Subjektivno je praćena doživljajem straha

http://www.cmhc.utexas.edu/stressrecess/animations/voyage/

Panika (panični napad)

• Nagli doživljaj intenzivnog straha koji se (u patološkim slučajevima) javlja na unutrašnje podražaje i ne postoji mogućnost bega ili borbe.

• Intenzivne somatske senzacije

Panika (panični napad)

• Intenzivne somatske senzacije (lupanje srca, bol u grudima, nedostatak vazduha, znojenje, nesvestica).

Razlike izm

eđu anksioznosti i straha

Anksioznost• Orjentisana na

budućnost• Mišićna napetost• Manje naglašen rad

Strah•Orjentisan na sadašnju opasnost•Fight-flight-freezeponašanje

Razlike izm

eđu anksioznosti i straha

• Manje naglašen rad ANS-a nego u strahu

• Svrha – priprema za buduću opasnost

•Naglašen rad ANS-a•Svrha odbrana od aktuelne opsnosti

Razlika izm

eđu straha i panike

StrahOpasnost je spoljašnji objekat ili situacija koji se mogu izbeći

PanikaOpasnost se procenjuje kao neizbežna i (u

Razlika izm

eđu straha i panike mogu izbeći kao neizbežna i (u

patološkim slučajevima) pretnja je unutrašnja

Fobični anksiozni

poremećaji

Drugi anksiozni poremećaji

Opsesivno-kompulzivni

poremećaj

Reakcija na težak

stres

F40 F41 F42 F43

Neurotski sa stresom povezani i somatoformni poremećajiprema ICD-10 klasifikaciji

poremećaji poremećaji poremećaj stres

Disocijativni (konverzivni) poremećaji

Somatoformni poremećaji

Drugi neurotski poremećaji

F44 F45 F46

Fobični anksiozni poremećaji

• Agorafobija• Socijalne fobije• Specifične fobije

Drugi anksiozni poremećaji

•Panični poremećaj•Generalizovani anksiozni poremećaj•Mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj

Do

min

an

tna

em

oc

ija ko

d

an

ksiozn

o-fo

bič

nih

po

rem

eć

aja

EMOCIJA• Anksioznost

POREMEĆAJ

•GAD

•Socijalna fobija

Do

min

an

tna

em

oc

ija ko

d

fob

ičn

ih p

ore

me

ća

ja

• Strah• Panika

•Socijalna fobija

•Specifična fobija

•Panični poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni porem

ećaj

Kriterijumi po ICD-10:• Simptomi anksioznosti treba da se javljaju najveći

broj dana tokom nekoliko nedelja (6 meseci prema DSM-IV)

• Simptomi anksioznosti uključuju:– Strepnju (zabrinutost zbog budućih nesreća)

Generalizovani anksiozni porem

ećaj

– Strepnju (zabrinutost zbog budućih nesreća) – Motornu napetost (stalni nemir, nesposobnost

opuštanja, drhtanje) – Naglašenu vegetativnu aktivnost (znojanje, tahikardije,

vrtoglavice, mučnina, suva usta itd).

Kriterijum

i koje dodaje D

SM

• Osoba ima teškoće u kontrolisanju zabrinutosti, brige;

• Anksioznost i briga su udruženi sa bar tri od sledećih 6 simptoma (bar neki su više dana prisutni nego odsutni tokom 6 meseci):

Kriterijum

i koje dodaje D

SM-IV

meseci): ü Mišićna napetostü Nemir/osećaj uzbuđenosti, „na kraj

živaca“ü Otežana koncentracija/prisećanjeü Lako zamaranjeü Iritabilnostü Poremećaj sna

Kriterijum

i koje dodaje D

SM

• Fokus anksioznosti nije u vezi sa drugim poremećajima (u vezi paničnih napada, socijalnih situacija, zaraze, udaljavanja od sigurnog mesta, ozbiljne bolesti, u sklopu PTSD-a)

• Anksioznost, briga ili fizički simptomi izazivaju značajnu patnju ili podbacivanje u

Kriterijum

i koje dodaje D

SM-IV

izazivaju značajnu patnju ili podbacivanje u socijalnoj, profesionalnoj ili drugim oblastima funkcionisanja.

• Simptomi nisu direktna posledica unošenja supstanci, medicinskih uslova i ne javljaju se tokom afektivnog, psihotičnog ili trajnog razvojnog poremećaja.

Statistika

• Oko 4% populacije u 6 meseci zadovoljava kriterijume

• 55-65% su žene• Početak obično u ranom odraslom dobu,

a prevalencija je najveća oko 35 god.

Statistika

a prevalencija je najveća oko 35 god.• U starosti, dosta ljudi na benzodijazepinima,

GAD kod starih je nedovoljno istražen fenomen, mada je najčešći anksiozno-fobični poremećaj kod starih.

Dife

ren

cija

lna

dija

gn

oza

• Depresivni poremećaji• Svi anksiozno-fobični poremećaji• Zloupotreba supstanci• Telesne bolesti

Dife

ren

cija

lna

dija

gn

oza

• Telesne bolesti• Shizofrenija

Vulnerabilnost=Iskrivljena kognitivna šema=

Šema opasnosti

Bekov model GAD

Stresni životni događaj

Kognitivne pristrasnostiüPažnjeüInterpretacijeüMemorije

Preuveličavanje opasnostiPodcenjivanje koping resursaIzbegavanje

No

vi kon

ce

pti u

kog

nitivn

oj te

oriji

GA

D

• Netolerancija na neizvesnost• Briga• Metabriga• Progresivno nadolazeća opasnost

kog

nitivn

oj te

oriji

GA

D

Fun

kcija

brig

e

• Kognitivno izbegavanje opasnih stimulusa, tj njihovih predstava - briga je način da se ne misli o katastrofama koje su veće od one oko koje se brine

• Briga kao verbalna apstraktna delatnost otežava detaljno i slikovito predstavljanjeopasnosti te tako stopira i fiziološku reakciju, ili je ublažava. Npr. “Nešto strašno će se desiti”.

Fun

kcija

brig

e

ili je ublažava. Npr. “Nešto strašno će se desiti”.

• Inhibicija emocionalnog procesa koji bi omogućio kompletno suočavanje sa opasnim stimulusom i njegovu promenu značenja i gašenje emocionalne reakcije.

Ne

tole

ran

cija

na

ne

i

IUS• Kada je situacija neizvesna, ne mogu da zauzmem čvrst

stav.• Kada postoji neizvesnost, osećam da sam neorganizovan.• Neizvesnost mi čini život nepodnošljivim.• Nije fer što niko ništa ne može da mi garantuje u životu.• Ne mogu da se opustim ako ne znam šta mi donosi sutra. • Neizvesnost me čini anksioznim i pod stresom.• Veoma me uznemire nepredivđeni događaji. • Frustrira me kada nemam sve informacije koje su mi

potrebne.

Ne

tole

ran

cija

na

ne

izvesn

ost

potrebne.• Neizvesnost me sprečava da živim život punim plućima. • Uvek gledam unapred kako bi izbegao iznenađenja.• Čak i kada sve unapred isplaniraš sitnice mogu sve da

pokvare.• Kada treba da delujem, neizvesnost me parališe.• Kada osećam neizvesnost, to znači da nisam u najboljem

izdanju.

Briga

• WDQ-R\Brinem se......da ću prestati da brinem.... da nemam samopouzdanja i ne mogu da

izrazim mišljenje...da moje šanse za napredovanje na poslu

nisu dobre.... da će se moja porodica ljutiti na mene ili

da se neće složiti sa mnom

Briga da se neće složiti sa mnom

....da nikad neću ostvariti svoje ambicije

....da neću na vreme ispuniti obaveze

....da će mi finansijski problemi ograničiti putovanja i provod

...da neću imati koncentracije

....da nisam u stanju da priuštim sebi stvari.

..što se osećam nesigurno

Me

ta-b

riga

• 1. Briga mi pomaže da izbegnem probleme u budućnosti.

• 2. Za mene je opasno kada brinem• 3. Teško mi je da razlučim da li sam nešto zaista

uradio ili sam to samo umislio.• 4. Mnogo razmišljam o svojim mislima• 5. Toliko brinem da se mogu razboleti• 6. Svestan sam kako moj um radi kada razmatram

problem.• 7. Ako bi se nešto dogodilo, a ja o tome nisam

brig

a

• 7. Ako bi se nešto dogodilo, a ja o tome nisam brinuo, bila bi to moja greška

• 8. Ako ne kontrolišem brigu, briga će kontrolisati mene.

• 9. Moram da brinem kako bih ostala/o organizovan/a.

• 10. Nemam dovoljno poverenja u svoje pamćenje reči I imena

Socijalna fobija/anksioznost

Soc

ijaln

a fo

bija

vs.an

ksio

Potpisivanje u javnostiRučavanje na javnom mestu

Soc

ijaln

a fo

bija

vs.an

ksiozn

ost

autoritet

Javni nastup Javni toaleti

• Psihološki ili vegetetivni simptomi moraju bitiprimarne manifestacije straha, a ne sekundarne uodnosu na druge simptome;

Kriterijum

i prema IC

D

odnosu na druge simptome;• Anksioznost je ograničena na posebne socijalne

situacije ili je pretežno vezana za njih;• Izbegavanje fobične situacije

riterijumi prem

a ICD

-10

Kriteriju

mi p

rem

a D

SM

• Strah od socijalne(nih) situacija - da će se ponašati na sraman ili ponižavajući način

• U socijalnim situacijama javlja se anksioznost koja može prerasti u panični napad

Kriteriju

mi p

rem

a D

SM-IV

napad• Osoba primećuje da je strah preteran• Izbegavanje, distres i anksioznost izazivaju

patnju i interferiraju sa funkcionisanjem• Isključiti druge mentalne poremećeje,

telesne bolesti i zloupotrebu supstanci• Trajanje kod dece ispod 18 godina bar 6

meseci

• Strah postoji u situacijama – Interakcije sa ljudima– Posmatranja od strane

ljudi– Izvođenja nekog

ponašanja pred

DSM-V Poremećaj socijalne anksioznosti(socijalna fobija)

ponašanja pred ljudima

• Strah da se učini nešto ili ispolji anksioznost a što će biti negativno evaluirano

• Socijalne situacije proizvode strah od anksioznosti

Socijalna fobija i socijalna anksioznost

U osnovi je:• Strah od bliskosti• Strah u vezi šire prihvaćenosti i

vrednovanja• Strah od kontakta sa ljudima od autoriteta• Strah od javnog nastupa (izvođenja neke

aktivnosti pred javnošću)

Socijalna fobija i socijalna anksioznost

aktivnosti pred javnošću) • Za sve je zajednički strah od negativne

evaluacije

Ra

zlike u

od

no

su n

a sp

ec

ifičn

e

fob

ije

Kod socijalne fobije - anksioznosti– Izbegavanje često nije moguće– Potreba za izbegavanjem se tiče šireg broja

situacija– Fobične situacije su obično brojnije i

Ra

zlike u

od

no

su n

a sp

ec

ifičn

e

fob

ije – Fobične situacije su obično brojnije i podrazumevaju različite vrste socijalnih situacija (zvanične, nezvanične...), različite sagovornike (autoritete, romantične partnere...) i različite brige (od crvenjenja, smaranja sagovornika, pravljenja grešaka)

– Onesposobljenost i patnja su veći, kvalitet života više narušen

• EDSP, Munich, Germany 7.3

• Alberta ⁄ Winnipeg, Canada

• GHS-MHS, Germany (12m) 2.0

• Sao Paulo, Brazil 3.5

Životna prevalencija SF definisane prema DSM-IV kriterijumima

Epidemiologija

• Alberta ⁄ Winnipeg, Canada 7.2

• Paris, France 7.3

• Dresden, Germany (žene) 12.0

• Australia 2.7

• Florence, Italy 4.0

• Sao Paulo, Brazil 3.5

• Christchurch, New Zealand 3.0

• Taiwan, rural areas, 0.4

• Seoul City, Korea 0.5

• Basel, Switzerland 16.0

Početak poremećaja

•Prosečno, SF otpočinje između 10 i 16 god.

Vrsta situacije Životna prevalen.M Ž

• Jesti ili piti u javnosti 4.4 2.4 6.4 • Pisati dok neko gleda 2.2 1.7 2.8 • Učestvovati u socijalnim događanjima 4.6 3.0 6.2 • Izvođenje/ispitne situacije 18.2 14.4 21.9

Učestalost podvrsta socijalnih strahova

• Izvođenje/ispitne situacije 18.2 14.4 21.9 • Govoriti pred javnošću 13.2 10.7 15.6• Razgovarati sa nekim 6.4 4.2 8.5 • Bilo kakav socijalni strah 27.3 22.3 32.2

DijatezaBiološka pripravnost, genetska predispozicija (stidljivost, suzdržanost, neuroticizam, nerazvijenost socijalnih veština, bihejvioralna inhibicija), psihološka vulnerabilnost – sticanje disfunkcionalnih pretpostavki,

Okidači

Etiologija Socijalni stres, panični napad

u socijalnoj situacijiOdržavanje

Anksioznost u vezi budućih kontakata, izbegavanje, strahod straha.

Etiologija

Disfunkcionalna uverenja“Ja sam bezveznjak, glup, ...”

“Ako pogrešim ljudi će me odbaciti”“Ne smem pokazati bilo kakbe znake slabosti”

•Stres

Bekov model socijalne fobije

Somatski simptomianksioznosti

•Self-monitoringInterpretativne

pristrasnosti•Pristrasnost pažnje

•Otežano kognitivnofunkcionisanje

•Negativna reakcija okoline

Iskrivljeno tumačenje ponašanja

Pretraživanje sebei okoline

Cla

rk iWe

lls (

• Samofokusiranje• Izbegavajuća

ponašanja: – kontakta očima

We

lls (1995)

– kontakta očima– Spremne fraze za

razgovor– Socijaliziranje sa

“bezbednim društvom”

Rap

ee

iHe

imb

erg

(1997):

• Diskrepanca između mentalne reprezentacije sebe (stvorene na osnovu disfunkcionalnih pretpostavki, interpretacije trenutnih somatskih i psihičkih ispoljavanja i reakcija sagovornika)

He

imb

erg

(1997):

sagovornika)• i onog što mislimo da drugi očekuju

od nas (previsoki standard)