Primenjena entomologija

Insekti kao skladišne štetočine

• Klasa Insecta (insekti)

• Red Thysanura

• Familija Lepismatidae

• Lepisma saccharina (lepizma)

• Nema krila. Poseduje vitko telo pokriveno srebrnim ljuspicama. Dugačka je od 7-10 mm. Na kraju tela se nalaze 3 čekinjasta nastavka. Larve su primarno bele, a posle drugog presvlačenja zadobijaju ljuspice po telu

• Kosmopolitska je vrsta. Sreće se po mlinovima, skladištima i po fabrikama keksa i testa. Fotofobna je forma i odgovaraju joj povećana temperatura i vlažnost

• Ženke polažu oko 100 jaja u hranu ili na skrovita mesta. Larve žive godinu dana i podsećaju svojim izgledom na adulte. Odrasle jedinke žive dve godine

• Hrani se hranom u kojoj ima šećera i začina, tapetama, slikama, tekstilom i knjigama

Lepisma saccharina

• Red Orthoptera (pravokrilci)

• Familija Gryllidae (popci)

• Acheta domesticus (kućni popac)

• Smeđe je boje i dugačak do 2 cm. Zadnje noge su prilagođene skakanju. Ženke su krupnije od mužjaka. Larve podsećaju na adulte, samo nemaju krila

• Fotofobna je vrsta i aktivna tokom noći. Odgovaraju mu povećani stepen vlage i viša temperatura, te se sreće po pekarama i kućama. Mužjaci proizvode zvuk za vreme parenja

• Razviće traje 7-12 meseci, pri čemu se larve presvlače 9-11 puta

• Napada voće, povrće, brašno, sokove, meso i tekstil

Acheta domesticus

• Red Blattodea (bubašvabe)

• Familija Blattidae

• Blatta orientalis (obična bubašvaba)

• Telo je tamno smeđe obojeno i dorzoventralno spljošteno. Dugačka je 21-25 mm. Antene su duže od tela. Glava je pokrivena pronotumom. Nemaju sposobnost letenja, a mužjaci imaju bolje razvijena krila. Ženke imaju širi trbuh, a na kraju tela im nedostaju parni stili. Imaju noge prilagođene za trčanje

• Raširena je po celom svetu i predstavlja sinantropnu vrstu. Ova bubašvaba je higrofilna i termofilna. Sreće se u stanovima, pekarama, skladištima, bolnicama, po brodovima, fabrikama testa i po kuhinjama. Tokom dana se sklanja, a aktivna je noću, kada traži hranu. Hrani se organskim materijama u raspadu

• Hranu zagađuju smrdljivim sekretima iz žlezda sa trbuha. Svojim izmetom i presvlakama takođe zagađuju hranu. Larve se presvlače 7 puta. Ženka polaže jaja u ooteke koje obično sadrže oko 16 jaja. Tokom života ženka položi do 18 ooteka. Adult živi 3-4 godine

Blatta orientalis

• Familija Blattellidae

• Blattella germanica (buba rusa)

• Dugačka je 10-15 mm. Užeg je tela od obične bubašvabe. Svetlo smeđe je obojena, sa žutim antenama dugačkim koliko i telo. Krila su dobro razvijena, mada ne može da leti. Mužjaci su sitniji od ženki. Noge služe za trčanje

• Ooteke su dosta krupne i pravougaonog oblika. Obično sadrže oko 40 jaja. Larve su slične adultima, samo što nemaju krila. Iz jedne ooteke izleže se oko 30 larvi. Larve se obično presvlače 4 puta

• Larve mogu izdržati do 10 dana bez hrane, adulti pola meseca do mesec dana, dok bez vode ne mogu izdržati ni jedan dan. Ako se buba rusi uskrati voda, ovih štetočina više neće biti

Blattella germanica

• Red Thysanoptera (tripsi)

• Familija Thripidae

• Thrips tabaci (duvanov trips)

• Dugačak je do 2 mm. Adulti imaju krila sa resicama i mogu da lete. Privlače ih žuta i bela boja. U stanju mirovanja krila su položena po telu. Larve su kraće, svetlije obojene i sa kraćim antenama

• Ženke polažu jaja u cvetove, kotiledone i listove. Može da produkuje do 80 jaja. Životni ciklus traje od 2 do 4 nedelje, a adulti žive oko 3 nedelje. Kod njih je česta partenogeneza

• Ova vrsta je fitofagna i predstavlja značajnu štetočinu. Najpoznatija vrsta tripsa, koja, pored duvana, napada i luk, kupus, krompir, plavi patlidžan i druge srodne biljke. Prenosi virus prstenaste pegavosti lista duvana i slične bolesti na plavom patlidžanu i drugim biljkama. U nekim tropskim zemljama može da uništi i do 66 % prinosa luka

Thrips tabaci

• Red Coleoptera (tvrdokrilci) • Familija Tenebrionidae (crne bube) • Tribolium confusum (mali brašnar) • Adult je braonkasto obojen, dugačak 3.5-4 mm. Larva

je bele boje, duga do 6 mm • Adult živi do godinu dana. Obično postoje dve

generacije godišnje, dok u uslovima povećane temperature u mlinovima postoji 4-6 generacija godišnje

• Kosmopolitska je vrsta. Javlja se u mlinovima i pekarama. Hrani se brašnom, mekinjama, žitom, povrćem, suvim voćem, čokoladom i stočnom hranom. Česta je pojava kanibalizma, kada se adulti i larve hrane jajima i lutkama

Tribolium confusum

• Tenebrio molitor (veliki brašnar)

• Svakako jedna od najvećih skladišnih štetočina među insektima. Crne je boje i dugačak do 15 mm. Larve su duže od adulta i oligopodne

• Nije prisutan u tropskim oblastima. Hrani se žitom, žitnim prerađevinama, mesom, drvetom i krompirom

• Postoji jedna generacija tokom godine. Larveni stadijum prezimljuje

Adult (levo) i larve Tenebrio molitor (desno)

• Familija Dryophthoridae • Sitophilus granarius (žitni žižak) • Dugačak je do 4.5 mm, tamno smeđe do crne boje, sa

izraženom surlicom na glavi. Zadnja krila su redukovana i nema sposobnost letenja. Larve su svetlo žute, osim kestenjaste glave. Apodne su, savijene i žive u zrnu žita. Nešto su kraće od adulta. Lutke su takođe u zrnima

• Ova skladišna štetočina nanosi velike štete žitu (pšenici, ječmu, raži i ovsu), testenini, keksu, kestenu, žiru i drugim proizvodima. Prisutan je u celom svetu. Temperatura napadnutog žita se povećava za 10-15°C, samo žito se vlaži, uništava mu se klijavost, a može doći i do trovanja ljudi i stoke jer adulti i larve ove štetočine sadrže toksični alkaloid. Pored toga, larve pojedu 50-70 % zrna žita. Ženka položi od 100-300 jaja unutar zrna

• Adulti žive 10-20 meseci. Razviće duže traje na nižim temperaturama, a zimi se prekida. Adult prezimljuje

Sitophilus granarius

• Sitophilus oryzae (pirinčani žižak) • Dugačak je do 3 mm i crvenkasto-smeđe je boje. Na

elitrama ima ukupno 4 tačke rđave boje, po 2 na svakom pokrilcu. Kosmopolit je

• Ženka položi 300-500 jaja. U jednom zrnu može se naći i više larvi. Napada i oštećeno zrno. Postoje 3-4 generacije godišnje, a u zagrejanom žitu i više od ovog broja

• Leti tokom leta. Može da napadne biljke i u prirodnim staništima

Adult (levo) i lutka Sitophilus oryzae (desno)

• Familija Silvanidae • Oryzaephilus surinamensis (surinamski brašnar) • Tamno smeđe je boje, dugačak do 3 mm, uskog tela.

Na pronotumu ima uzdužne nabore, kao i 6 pari zubolikih izraštaja na bočnim stranama. Ne leti. Mlade larve su bele, sa smeđom glavom, a starije požute

• Hrani se žitom, brašnom, hlebom, testeninom, suvim voćem, duvanom i sušenim mesom. U toplim područjima je primarna štetočina, a u hladnim oblastima predstavlja sekundarnu štetočinu

• Živi 1-3 godine, a ženka može da položi do 300 jaja. Može imati od 2-7 generacija tokom godine. Osetljiv je na niske temperature

Adult (gore) i larva (dole) Oryzaephilus surinamensis

• Familija Bostrichidae • Prostephanus truncatus • Dug 3-4 mm, cilindričnog tela i tamno braon boje. Prednja

ivica pronotuma je sa nizovima zubića, a glava je pokrivena toraksom i ne vidi se sa dorzalne strane. Zadnja ivica pokrilaca je zaravnjena. Jaja su u komoricama koje se nalaze pod pravim uglom u odnosu na glavne kanale koje adulti probuše kroz biljku. Larve se izlegu posle 3-7 dana

• Invazivna vrsta i skladišna štetočina kukuruza, kikirikija, juke, pasulja i drugih suvih produkata. Plodovi mogu biti napadnuti pre ili posle žetve. Potiče iz centralne Amerike, odakle se proširila na Severnu i Južnu Ameriku, sedamdesetih godina 20. veka introdukovana je u tropsku Afriku, a u poslednje vreme registrovana je u pojedinim evropskim i azijskim zemljama

• Adulti mogu da lete. Vrsta je tolerantna na niži stepen vlažnosti vazduha i niži procenat vode u napadnutim plodovima. Razviće je najkraće u uslovima visoke temperature i povećanog stepena vlažnosti vazduha (oko 25 dana)

Adult (gore) i larva Prostephanus truncatus (dole)

• Rhyzopertha dominica (dominikanski brašnar) • Dugačka je do 3 mm i tamno smeđe je obojena. Glava je

okrenuta nadole, tako da nije uočljiva posmatravši jedinku sa dorzalne strane. Larve su bele boje, nešto savijene, dlakave, dužine slične kao i adulti

• Potiče iz Indije, a prisutna je u celom svetu i predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina u skladišitma žita. Napadnuto žito i samo skladište neprijatno mirišu

• Tokom leta dobro leti. Živi oko pola godine. Ženka položi do 500 jaja u zrna. Prezimljuje u skladištima. Postoje dve generacije godišnje

Rhyzopertha dominica

• Familija Trogositidae • Tenebroides mauritanicus (mauritanski brašnar) • Crne je boje, dugačak do 11 mm. Antene i noge su

crveno-smeđe boje. Pronotum je srcolike forme. Grudi i trbuh su spojeni preko suženja. Larva je sivkaste boje, sa crnom glavom, oligopodna. Duža je od adulta

• Ženka položi do 1.200 jaja tokom 2 meseca na skrovitim mestima u mlinovima i magacinima. Larve žive preko jedne godine, a adulti do dve godine. Adult ili larva prezimljuju

• Napada žito, brašno, hleb, mekinje, testeninu, povrće, duvan i suvo voće. Mogu da unište svilu, ambalažu od papira, platna ili drveta i sl. U nedostatku hrane larve se hrane drugim larvama, kao i larvama iste vrste

Tenebroides mauritanicus

• Familija Dermestidae (slaninari) • Dermestes lardarius (veliki slaninar) • Dugačak je do 8 mm. Crno je obojen, osim prednjeg dela elitri,

koje su pokrivene žućkastom poprečnom trakom. Larve su vretenaste, tamno crvene, dlakave, dugačke do 15 mm. Na kraju tela imaju parne izraštaje okrenute ukoso naviše. Presvlače se 6-8 puta

• Prisutan je u celom svetu. Hrani se proizvodima životinjskog porekla (suvo meso, suvi primerci insekata u zbirkama, koža, suva riba, slanina, suvi sirevi, izlegli pilići, perje, kosa i dr.), a ne napada proizvode biljnog porekla. Može oštetiti čak i olovne predmete. Nalazi se i u skladištima i mlinovima, gde izgriza svilu na sitima, a magacinske produkte zagađuje izmetom. Tu se hrani uginulim insektima i svojim larvama

• Obično živi do godinu dana. Adult prezimljuje. Ženka položi do 200 jaja

• Može imati ulogu u preparaciji skeleta kičmenjaka pri izradi učila. Jedinke se drže u posudama gde se položi skelet kičmenjaka sa ostacima mišića i ligamenata. Posle izvesnog vremena razvijaju se larve, koje pojedu sve sem kostiju

Adult (levo) i larva Dermestes lardarius (desno)

• Dermestes murinus (slaninar ili kožojed) • Podseća na velikog slaninara, samo su mu elitre jednobojno

tamne. Dugačak je do 1 cm. Larve su duže nego adulti, izdužene, pokrivene dužim i kraćim setama

• Ženka položi do nekoliko stotina jaja u optimalnim uslovima životne sredine. Razviće traje do 70 dana

• Široko je rasprostranjen po celom svetu. Predstavlja štetočinu uglavnom životinjskih proizvoda. Masovnija pojava ove vrste je zapažena u nekim skladištima u našoj zemlji. Napada slične produkte kao i Dermestes lardarius (sirova koža, čaj, pamuk, lan)

Dermestes murinus

• Anthrenus museorum (muzejska buba) • Na telu se nalaze ljuspice koje formiraju karakteristične šare.

Adulti se pojavljuju tokom proleća u prirodi na cvetovima. Hrane se polenom

• Nakon oplodnje adulti se sele u muzeje, stanove, skladišta, mlinove i biblioteke. Tu se hrane kožom, dlakom, krznom, perjem, suvom ribom, biljnim proizvodima u skladištima, silosima i mlinovima, ali najčešće napadaju insekte u zbirkama, kao i preparovane eksponate kičmenjaka. Ukoliko se zbirka ne zaštiti insekticidima ili odgovarajućim repelentima, od nje ostaju samo čiode i etikete

Adult (levo) i larva Anthrenus museorum (desno)

• Familija Anobiidae (drvotočci) • Stegobium paniceum (hlebna buba) • Glava je okrenuta nadole, a pokriva je pronotum.

Mužjaci su dugi do 2 mm, a ženke do 4 mm. Larve su oligopodne, bele boje, dlakave sa dorzalne strane, sa smeđe obojenom glavom. Dugačke su do 5 mm i presvlače se 5-6 puta. Od raznih čestica obrazuju kokone u kojima metamorfoziraju u lutku

• U pitanju je kosmopolit koji potiče iz tropskih oblasti. Hrani se i biljnim i životinjskim proizvodima (žito, hleb, knjige, koža, vuna, biskvit, lekovito bilje). Čak napada i otrov strihnin i olovne predmete

• Ženka položi do 100 jaja. Razviće traje kraće na višim temperaturama

Stegobium paniceum

• Lasioderma serricorne (duvanska buba) • Ovalnog je oblika, crveno-smeđe boje i dugačka do 4

mm. Ženke su krupnije od mužjaka. Telo je gusto obraslo sivim dlačicama. Glava je okrenuta nadole, a snažne mandibule usmerene unazad. Antene su testerastog tipa. Larve su belo obojene (sem smeđe glave), lučno savijene i dlakave. Nešto su duže od adulta i presvlače se 5-7 puta

• Poreklom je iz tropskih i suptropskih oblasti Amerike, iz kojih je preneta u sve delove sveta. Adulti lete tokom noći, a danju se kriju u pukotinama patosa i zidova

• Hrani se suvim lišćem duvana, iseckanim duvanom, cigaretama, cigarama i semenom duvana. Pored toga, može napasti i čokoladu, kakao, biber, pirinač, kikiriki, suvo voće, žito, žitne produkte i suvu ribu

• Ženka položi od 10 do 100 jaja. Pri optimalnim uslovima razviće traje 6-10 nedelja. Ima 2-3 generacije godišnje. Prezimljuju kao larve

Lasioderma serricorne

• Ptinus fur (kradljivac) • Dugačak je 2-4 mm, rđavo-smeđe boje, pokriven žutim

dlačicama. Poseduje dugačke noge, a antene su duže od tela. Na elitrama postoje 4 bele mrlje. Ženke su krupnije od mužjaka. Larve su bele, savijene, oligopodne, sa mrko obojenom glavom

• Predstavlja kosmopolitsku vrstu. U idealnim uslovima ženke polože do 40-ak jaja. Postoji jedna generacija tokom godine. Prezimljuje kao larva ili lutka

• Uništava žito i žitne prerađevine, uskladišteno lekovito bilje, kožu, vunu, perje, izmet ptica i gnezda osa i pčela

Mužjak (levo) i ženka Ptinus fur (desno)

• Familija Chrysomelidae (bube listare)

• Acanthoscelides obtectus (pasuljev žižak)

• Dugačak je do 5 mm, dorzalno žuto-zeleno obojen, dok je sa ventralne strane crvenkaste boje, po čemu se razlikuje od graškovog žiška. Elitre su kraće od tela, tako da se vidi žućkasto-crveni kraj trbuha sa dve crne mrlje. Telo je snabdeveno gusto raspoređenim sivim dlačicama i na njemu se uočavaju beličaste pege. Larve su belo-žute, dlakave, sa nogama koje gube nakon prvog presvlačenja. Dugačke su do 4 mm

• Nalazi se kako u prirodi tako i u skladištima. Ova štetočina napada pasulj u prirodi. Poreklom je iz tropa i iz suptropa, ali je naknadno prenet po celom svetu. Kod nas ima 3 generacije tokom godine, a u toplim regionima 5 ili više generacija godišnje. U jednom zrnu pasulja može biti čak i do 20 larvi

• Pored pasulja, ova štetočina napada i seme grahorice, sočiva, graška, boba i drugih biljaka

Acanthoscelides obtectus (levo) i šteta na zrnima pasulja od strane larvi (desno)

• Bruchus pisorum (graškov žižak) • Dužine je do 5 mm, sivo-smeđe boje, prekriven dlačicama.

Ekstremiteti su žućkasto-crvene boje. Elitre ne pokrivaju kraj trbuha, koji je beličaste boje i sa dve crne mrlje. Ima sposobnost letenja. Larve su apodne, žućkaste, duge do 6 mm

• Krajem proleća dopunski se hrani polenom, a nekad i mladim mahunama. Ženka položi oko 130 jaja na mahune. Adult prezimljuje. Larve se hrane sadržajem i klicom zrna, pri čemu grašak gubi kvalitet i klijavost

Bruchus pisorum

• Ephestia kuehniella (brašneni moljac)

• Dugačak je 10-14 mm, sa rasponom krila od 20-25 mm. Prednja krila su siva, sa crnim prugama, dok su zadnja krila prljavo bele boje. Gusenica je duga do 20 mm, belo-ružičasta, sa tamno obojenom glavom

• Adulti se uočavaju na zidovima magacina, mlinova, pekara, ostava kuća i drugih prostorija gde se nalazi brašno. Gusenice su prisutne u prostorijama gde se zadržava brašno. One stvaraju krupne grudve brašna povezane svilenim nitima, u kojima se nalaze i druge štetočine. Na taj način brašno se zaprede, te može doći do začepljivanja provodnih cevi u mlinovima, tj. do zastoja u proizvodnji

• Ženka položi nekoliko stotina jaja. Na višim temperaturama razviće kraće traje. Razviće je najkraće kada se larve hrane kukuruznim ili polubelim pšeničnim brašnom. Tokom godine postoji 3-5 generacija

Ephestia kuehniella. Adult (gore levo), lutka (gore desno), jaje (dole levo) i larva

(dole desno)

• Plodia interpunctella (plamenac suvog voća ili bakrenasti plamenac)

• Dužina tela je do 10 mm, a raspon krila doseže 14-20 mm. Prednja krila prepokrivaju zadnja. Osnova prednjih krila je belo-žućkasto obojena, dok je njihov vršni deo smeđe-crvene boje. Gusenice su dugačke do 17 mm i presvlače se ukupno 5 puta

• Ima ga po celom svetu. Hrani se kukuruzom, drugim žitima i žitnim prerađevinama, dvopekom, keksom, suvim povrćem i voćem i jezgrom koštunjavog voća

• Ženke polože do 300 jaja. Gusenice su fotofobne. Njihovo razviće zavisi od ishrane, stepena vlage i temperature. Pre metamorfoze u lutku formiraju navlake koje podsećaju na sivo obojene folije. Kompletno razviće ove vrste traje 2-6 meseci. Gusenica ili lutka prezimljavaju. Tri generacije postoje tokom godine u prostorijama koje se ne greju

Jaje (levo), larva (sredina) i lutka Plodia interpunctella (desno)

Plodia interpunctella. Adult u stanju mirovanja (levo) i sa raširenim krilima (desno)

• Familija Tineidae (moljci) • Nemapogon granella (moljac magacina i ambara) • Dugačak je 5-7 mm, sa rasponom krila od 10-14 mm. Prednja

krila su belo-žućkasta, sa tamno smeđim šarama. Zadnja krila su sitnija, siva, sa smeđim resicama na zadnjoj ivici. Gusenice imaju 3 para grudnih nogu i 5 pari lažnih trbušnih nogu. Duge su do 1 cm i imaju mrku glavu

• Njegovo prisustvo ukazuje na loše čuvanje i skladištenje robe. Kod nas je registrovan u silosima i magacinima. Ima ga skoro u celoj Evropi, Maloj Aziji, severnoj Africi, Japanu, Severnoj Americi, Australiji i na Novom Zelandu

• Gusenice se hrane klicom i drugim sadržajem zrna žita, semenom leguminoza, začinima, suvim lekovitim biljem, suvim voćem, bademom i orasima. Žito ubrzo zadobija neprijatan miris, koji se prenosi na njegove prerađevine. U prirodi se hrane gljivama

• Ženke polažu oko 100 jaja pojedinačno ili u gomilicama. Prezimljuje kao larva, a lutke se javljaju na proleće. Kod nas postoje 2 generacije godišnje

Nemapogon granella

• Red Hymenoptera (opnokrilci) • Familija Formicidae (mravi) • Monomorium pharaonis (žuti faraonski mrav) • Dug je do 2 mm, žuto ili svetlo braon obojen, skoro providan • Poreklom je iz tropskih krajeva, ali ga ima i u oblastima sa umerenom

klimom tamo gde ima centralnog grejanja. Odgovara mu toplo i vlažno podneblje. Radnici odnose hranu larvama u mravinjaku i u potrazi za hranom ulaze u domaćinstva, restorane, hotele, bolnice, itd. Tu im odgovara temperatura, a imaju i izvor hrane

• Obično grade gnezda na nedostupnim mestima, a potom koriste instalacije za kretanje po kući. Mogu se kretati cevima od centralnog grejanja ili vodovoda. Najčešće ih nalazimo u kuhinji ili kupatilu. Kako bi ih se rešili, moramo uništiti njihovo gnezdo koje je često nedostupno

• U koloniji postoji do 200 kraljica i do 2.500 radnika. Kraljica produkuje na stotine jaja

• Hrane se medom, puterom, voćnim sokovima, sirupom, pečenom hranom, masnoćama, mrtvim insektima, svilom, a mogu oštetiti čak i gumu. Ne pričinjavaju velike štete hrani, ali sa higijenske tačke gledišta ne bi smeli biti u njoj

Monomorium pharaonis