VELIMIR KRA::NJEC, ZVONIMIR HERNITZ, EDUARD PRELOGOVIC, IV AN BLASKC> VIC i J02EF SIMON

GEOLOSK:I RAZVO J DAKOV ACKO-VINKOV ACKOG PLATO A

(ISTOCNA SLAVONIJA)

Sa . 7 priloga

:f>akovacko-vinkovacki praporni plato izdvaja sc u sklopu podrucja istofoc Slavonije kao relativno stabilniji sektor vec tokom neogena. U tom pogledu on se razlikuje od labilnih predjela, koji sc nalaze na njegovom sje-vernom, istofoom i ju!nom obodu.

<lpisuju se odnosi u paleoreljefu i tektonsko.i mobilnosti na temelju raz lika u rasprostranjenosti i debljinama pojedinih mladotcrcijamih na­slaga, koje SU UOCCllC dubinskim kartiranjem.

UVOD

Vee dosta rano u na8oj literaturi nalazimo geoloska zapa!anja i bilje­ske o Dakovacko-vinkovackom predjelu. Prva istra.Zivanja, a pretefoo i ona kasnija, odnose se na rasprostranjenost, sastav i karakteristike prapora.

f>. Pi I a r ( 1876) prikazuje geografskc prilike Podravinc, Dakov§tine i Dilj gore. Mcdu ostalim naslagama, prvi spominje veliko rasirenje i tipiean razvoj prapora iii lcsnih talofina u tim krajevima.

F. Sandor (1912) daje analize prapora iz okolice Vinkovaca i Bilogore. Prema njcmu, lesna pra!ina je materijal raznolikog sastava, u kojem ima cestica glinc, kal­cita, glincnaca, kremena, tinjaca i sieufoih odlomaka mnogih stijcna.

D. Go r j an ov iC - Kramb erg er {1912-1922) proueava gradu prapornc ste­penice istorne Slavonijc, Podravine i Srijema. Opisao je niz lokaliteta i dao nekoliko presjcka pjeskan.a te glinokopa ciglana. S geolo§kog i hidrogeolo§kog stanovi§ta primi­jetio je vrlo zaa.imljive pojave obzirom na prisutnost usporcne vodc cijednice u pra­poru. Zanimljive su takoder i brojne dolinske brazde, koJC prcsijecaju prapomi plato, a koje djclomicno potjcfu iz doba prije prapornog nasipa. Kao takvu D. Go r j an o­v i I:. - Kramb e r g er smatra dolinu jo§ave s istoimenim potokom. Bazu prapora sacinjava futa pjcskuljasta glina s Planorbis, na kojoj IC sakuplja temeljnifoa voda ove praporne stepenice.

A. Tak Ii I:. (1932) pile o Rvenici, kao vezi izmedu Vuke i Bosuta. lzrafava nesla­ganje s milljenj em V. Lask are v a (1922) kako je Sava nekoc, sluzcci se udolinom Bosuta, preko Rvenice utjecala u Vuku i njezinim koriitom u Dunav. Naime nema zna­kova o postojan.ju nekog stari~g i dubljeg korita, kao ni tragova talozina u obliku &ljunka i gruboga pijeska. A. Tak Ii I:. u kasnijem radu (1947) iznosi daljnja zapa­fanja o sastavu prapora kao i nelto nizih pleistocenskih naslaga tc raspravlja o pro-

111

Gcololki vjcanik 22 (za 1968) 1969

blcmu tafoog utvrdivanja vrcmcnskog odsjeka, u kojcmu jc talo!cna prapo .. na pra­§ina. Autor zakljueujc da SU nasc prapornc tvorcvinc nastalc u gomjcm plcistocenu: najdublja naslaga prapora odgovara prodoru wiirmskc glacijacije, a one povrli njc su sinkroniene u doba maksimalnog razvoja leda za wiirmskc glacijacijc, dok au rastro­lene zone sidkronifoe pcriodima tog doba s padalinama.

Na kraju, valja 11pomenuti jol dva objavljena clanka: T. J a g a c i c (1961!) opi­suJe geololkc odnose na tcmelju do tada izvdenih istrafoih bulenja u istofo<>j Slavo­niJi, a Z. Bo§ k o v - St a j n c r, M. Pl c n i car, T. Re§ cc c &: L. R i j av cc (1968) daju tabclami pregled tamo utvrdenih stratigrafskih jcdinica. Meduti:cn, ostali podaci iz okvira istra!ivanja na naftu i plin, nalaze se u strucnim izvjcltajirna inle­njera poduzeea »INA-Naftaplin« i »Geofizika« u Zagrebu. Oni sadr!e opise istra!nih struktura u istofooj Slavoniji, tj. izvdenih gravimetrijskih, scizmickih i geodcktrickih mjerenja i profila dubokih istra!nih bulotina. Ncke od tih radova doticcmo i registri­ramo u daljcm izlaganju.

U podrucju Slavonije i susjednim prcdjelima Bosanske Posavinc i Semberije ne­davno smo izvrlili dubinsko litofacijelno kartiranje (V. Kr an j e c, Z. Hern it z, E. Pre 1 o gov i c &: I. B 1 a I k o vi c, 1968a, 1968b). Obuhvaceno jc podrucje li­stova Donji Miholjac, Osijek, Slavonski Brod, Vinkovci, Vukovar, Tuzla i Bi.i cljina, u mjerilu 1: 100.000. Kartografski smo izrazili promjenc debljinc, promjcnc odaosa kla­stika u formacijama mladcg tercijara i njihovim clanovima, tc promjene debljina Ci­stih pje§canih slojeva i njihove ucestalosti. To je uspjelo ne samo n.a apikalaim dije­lovima glavnih struktura gdje sc nalazc bufotine nego i u mcduprostorima, u ulclminama iii dubokim »sinklinalama«, zatim na neko1iko struktura gdje zMada nema bufotina i u zonama rasjcdanja (spultanja i uzdizanj a) koja su bila istovremcna sa scdi:mientaci­jom kao i onih kasnijih. Specififoosti toga rada i neke rezultate prethodno sIBo publi­cirali (V. Kr an j e c, Z. Hern it z, E. Pr clog o vi c, J. Sim on &: 1. B la­§k 0 v it, 1969).

Autori smatraju da ovda8nja spoznaja o geoloskim odnosima u dubini zasluluje siri pristup, a za poddku i poticaj zahvaljuju inZeD.jerima »INA-Naftaplina« iz Zagreba: R. Fi I j a k u i Z. P 1 et i k a pi I:. u.

0 DUBINSKOM KARTIRANJU DAKOVACKO-VINKOVACKOG PODRUCJA

Za konstrukciju dubinskih karata, osim fiksnih podataka istra!nih bu­fotina, poslu!ili su i drugi izvori. Upravo, ovi drugi bili su od posebne vafoosti za kartografsko izra!avanje meduprostora, u kojima nenia po­dataka busenja (uleknine, »sinklinale«). Tako smo konsultirali gravime­trijske karte (»Geofizika«, 1965) kod utvrdivanja reljefa i tektonike pod­loge tercijarnih sedimenata. Medutim, najvise rezultata postigli s:mo ko­ristenjem podataka seizmickih mjerenja (i.Geofizika«, 1956-1964), za koja se moze slobodno reci da SU vrlo uspjela u istoenoj Slavoniji' i sto­ga cemo se kod njih malo vise zadr~ati.

Podaci seizmike, kao uostalom i podaci drugih izvora, nisu se mogli neposredno upotrijebiti, vec smo ih trebali prethodno dubinsko-gcolo§ki interpretirati (od vi§e desetaka seizmickih profila u istoenoj Slavoniji vecinu cine »Vremenski« profili, a Samo nekoliko je dubinskih). u Da­kovacko-vinkovackom podrucju obradili smo tako 20 profila refleksivne seizmike, u ukupnoj duzini preko 400 km.

112

Kranjcc, ltcrnitz, l>rclogovic, Bla§kovi~ i ~imon

Interpretacijom seizmickih profila uspjelo se odrediti dubine, debljine i granice rasprostranjenosti 5 formacija. One su ustanovljene kontinu­iranim pracenjem i iscrtavanjem elektrokarotaZnih repera A, B, G, H i Tg na vise ili manje izrazitim plohama refleksa. Na taj nacin, seizmicki profili dobili su karakter geoloskih profila, u kojima smo odijelili lito­stratigrafske jedinice (informalne litostratigrafske jedinice tercijarnog kompleksa sedimenata istoene Slavonije i korelaciju sa susjednim poto­linama obradio je J. Simon, 1966; - prema litoloskim i elektrofizikal­nim karakteristikama probusenih naslaga). Na profilima smo ocitavali iznose redovito za svaku petu tacku paljenja (detonacije), ali po potrebi i gusce, ako se radilo o rasjednim kontaktima. Tako smo, samo na teme­lju seizmike, dobili potrebne parametre u priblifoo 500 kontrolnih tafa­ka, i to za svaku kartiranu formaciju. Prema tome, izrada karata je vr­sena kombinirano: rnetodom interpolacije i metodom geoloskih profila.

Usporedbe litostratigrafskih, biostratigrafskih i kronostratigrafskih je­dinica su sa1I10 djelornieno rnoguce, posto - prirodno - njihove granice nisu redovit<> podudarne u prostoru i vremenu. Medutirn, analizorn geo­loskih profila bufotina, odnosno, prema paleontoloskirn nalazima u pro­busenim naslagama, moglo se zapaziti da je prva kartirana formacija -izmedu repera Tg i H - pretefoo miocenske starosti. Temeljne stijene ili podlogu tercijara (Tg, »temeljno gorje«) cine magmatiti i metamorfiti te sedimenti mezozoika (T. ] a g a c i c, 1963), a njih smo mogli rela­tivno dobro konstatirati na seizmickim profilima po izrazenom diskonti­nuitetu refleksa. Pored toga, oni se odlikuju reljefom, koji se u opCim crtama podudara s prikazima na gravimetrijskim kartama. Reperi Hi G determiniraju donju odn. gornju granicu druge kartirane formacije, koju sacinjavaju tvrdi vapnoviti }apori - laporoviti vapnenci; to SU tzv. »bi­jeli lapori«. 'Treea se nalazi izmedu repera G i B, a priblifoo odgovara gomjem pan<>nu (banatica slojevirna) i dijelom donjem pontu. Cetvrta je definirana reperima B i A, a odgovara dijelom abichi slojevima i rhomboidea slojevima. Iznad repera A je peta fonnacija, koja pripada uglavnom pa.ludinskim slojevima.

Medutirn, lcod jedinica nizeg ranga od navedenih formacija, bilo je tde zakljucivati. Njihove debljine moglo se priblifoo odrediti distribu­cijom vrijednosti debljina formacija, a prema sigurnim odnosima utvr­denim u bufotinama. lpak i tu su primijecene brojne pojedinosti, pa smo npr. unutar ponta dobro lucili tzv. Osjecke pje5cenjake od popratnih na­slaga u krovini (reper B) i podini (reper b), koje cine lapori. Dakle, pro­mjene litoloslcog sastava imale su odgovarajuceg odraza na seizmickim profilima i stoga su dobiveni, uz . koristenj e elektrokarotafoih podataka, zadovoljavajuCi rezultati.

Nadalje, na seizmickim profilima zapa.Zene su granice rasprostranje­nosti nekih jedinica u dubini, au povoljnim slueajevima i promjene fa­cijesa, tj. konture uvjetnog raigranicenja pojedine formacije i njenog

8 GEOLO~Jtl VJESNIJI: 113

Gcolo§ki vjesnik 22 {za 1968) 1969

bofuog ekvivalenta. Takav je bio odnos trece po redu iii vinkovaclce for­macije i njenog ekvivalenta lapora (takoder unutar ponta). Osirn. toga, bili su izra.Zeni rasjedi u obliku skokova i fleksura odgovarajucib. ploha refleksa. Registrirali smo takoder d<1kle oni sezu, tj. koje formacije za­hvaeaju, a koje ne. Prijenos tih podataka na karte i njihovo povezivanje doveli su do uoeavanja tektonske mobilnosti pojednih predjela u odre­denim vremenskim intervalima. Kako ce se iznijeti u slijedecem poglav­lju, to su u vise slueajeva bili zama8ni pokreti, kojima je uvjetovana debljina, sastav i raspored sedimenata. Radi njihova ilustriranj a kon­struirana je i specififoa karta, koju smo nazvali kartom tektonizma (a ne tektonskom kartom), jcr smo jasno oznacili starost i domet ras_jeda te obnavljanje kretanja iii aktivnost duz nekih rasjeda nakon jednog iii vise mirovanja (tabla VII).

PALEOGEOGRAFIJA, TEKTONIZAM I SEDIMENTACIJA MLADOTERCIJARNIH NASLAGA U PODLOZI DAKOVACK.0-VINKOV ACKOG

PRAPORNOG PLATOA

U vrijeme gornjeg oligocena iii na prijelazu oligocena u miocen na ovom i sirem podrucju nastupa transgresija. Medutim more jc bilo plit­ko iii su postojala ogranicena jezera s brakieno-slatkovodnom sedimen­tacijom i deponiranjem biljnog materijala. Da Ii je talozenje ovih na­slaga bilo mjestimice kontinuirano (npr. u poze8kom podrucju) sve do sredine miocena, nije jos rije8eno, s obzirom na nedostajanje po dataka iz dubljih dijelova potolina (paleogeograf ski postojanih uleknina) i pote­skoce u stratificiranju oligomiocenskih slojeva. No sredinom iniocena dolazi do }aceg i kompleksnog spu8tanja, odn. nove transgresije. Biogeni vapnenci i konglomerati talozili su se u plitkom morskom faci_j esu uz obale, na podvodnim hrptovima iii grebenima i oko otoka. Ne8to dalje talozeni su vapnoviti i pjeskoviti lapori, a jo~ dalje (iii blizu ol:>ale ali dublje) glinovito-laporoviti slojevi. u srednjem miocenu tone citavo podrucje istofue Slavonije, as njim i Dakovacko-vinkovacki predio. No on mnogo manje i sporije nego ostali predjeli. Upravo, ta gibanja ka­rakteriziraju debljine prve kartirane formacije, za koju smo u prethod­nom poglavlju naveli da je pretefoo miocenske starosti (izmedu repera Tg i H). Na prilozenoj karti izopaha (tabla I) te jedinice jasno se nazire tadafoja konfiguracija hrpta iii grebena, koji vec nalikuje na plato, s prufanjem od Krndije prema istoku; njegov dio iii nastavak od Dilj go­re se manje zapafa. Sredi8nji i stabilniji sektor, iii taj prvotni plato, ocrtan je s izopahama od 50 i 100 rn i ne primijeeuju se izrazitije pro­mjene debljina. Medutim na rubnim dijelovima, uslijed spustanja uz sekundarne rasjede, dolazi do mjestimienih odebljanja od 100 do 300 m: npr. u 6 do 7 km faoko.i zoni izmedu Dakova i Vinkovaca. Dalje ma sje­veru i jugu vdi se intenzivno spu5tanje dui dva osnovna rasjeda, pa

114

Kranjcc, Hcrnitz, Prclogovic, Bla§koviC i Simon

debljine prel aze 500 i 1.000 m. Ovi i sporedni rasjedi su normalni i na­slijedeni od temelja. Sedimenti su cesto hcterogenog sastava, ali dosta kompaktni, pa je odnos propusnih i nepropusnih uglavnom 1/4 ali i 1/6 u predjelu Dakova.

Nakon tort:ona uslijedila je regresija i oplifavanje, a izmedu sarmata i panona doslo je do dotoka slatke vode. Taloze se jezerski vapnovito­laporoviti sedimenti. Predio opisanog podvodnog platoa postaje opet kopno. Druga litostratigrafska jedinica, odnosno formacija tvrdih vap­novitih lapora (odredena reperima H - G; tabla II), talozi se na sjeveru u zaostalom uleknueu. Ne zahvaea veliku povrsinu nego jedan pojas ne­pravilnog oblika izmedu sela Vuka i Osijeka, a zatim se siri prema za­padu-sjeverozapadu. Debljina ovih naslaga dosize 300 m, ali samo u najdubljim dijelovima: npr. jufoo od Osij cka.

Za vrijemc talozenja slijedece jedinice (definirane reperima G i B; table II i III), koja priblifoo odgovara gomjem panonu i donjem pontu, ozivljava tek1:onska aktivnost, a ta se je odrazila na sastavu i rasporedu sedimenata. U stvari, uslijedilo je produblj ivanje i dalje talozenje lapo­ra i glinovitih lapora. Produbliavanje se zatim nastavilo u oscilacijama, pa pocinje i 1:alozenje pjdeanih slojeva. Prvotni Dakovacko-vinkovacki plato i dalje ostaje kopno, ali jasnije poprima konture, koje ga i danas karakteriziraju. To je gotovo zasehna tektonska cjelina tipa horsta. mtro je odi.ieljen s dva normalna rasjeda (sjeverni i jufoi) od ostalog podruc­ja. Sjeverni rasjed protde se jufoo od naselia Vtika do Vinkovaca, a druJti koji ie izrazitiji odreduje jufoi rub platoa na pravcu Dakovo­Vinkovci. Oba rasjeda daju platou izgled klina, koii se siri prema zapa­du, dok prema istoku zavrfava kod Vinkovaca. Treba istaci da su rubovi u to vrijeme zaista najizrazitije markirani rasjedima, niz cije plohe do­lazi do spustanja i sedimentacije debelih paketa lapora. Uostalom, time je i jedino moguce tumaciti nagla odebljania u neposrednoj blizini nulte izopahe. Istovremeno sjeverno od platoa nalazi se jedno od najlabilnijih podrucja istolne Slavonije. Veoma je znaeajno, sto se ovdie, u prividno zatvorenom sedimentacionom prostoru donekle slienog oblika kao kod formacije tvrdih vapnovitih lapora) talozi pje5cano-laporoviti slijed, koji je boeni ekvi valent prije spomenutim laporima! U gornjem dijelu on saddi kompleks pjdcenjaka cija debljina doseze 300 m. To je masivna akumulacija klastienog materijala, s obzirom da nema vise od 5 iii 6 pje5eanih sloj eva. Ostali su predjeli relativno mirniji, iako su pretefoo u fazi spustanja. Primijeeuje se takoder izvjesno su!enje uleknine kod Vinkovaca. Osim toga, treba spomenuti, da trefa formacija na velikom prostoru ldi direktno na miocenu, te je s njim u diskordantnom dodiru, zbog nedostaj anja formacije tvrdih vapnovitih lapora.

Dalje u pontu kretanja vise nisu tako intenzivna. Naslage, koje pre­tefoo odgovaraju rhomboidea slojevima (izmedu repera B i A), sacinja­vaju lapori, gline, pijesci i glinoviti pijesci. Na odnosnoj karti izopaha

115

Ceoloski vjesnik 22 (?.a 1968) 1969

(tabla IV) motrimo, kako se plato spustao u oscilacijama, kao i ostalo podrucje, ali ipak laganije nego okolina. Na platou debljina ovilt sedi­menata ne prelazi 200 m, osim na nekim povrsinama sjeveroistofoo i istofoo od Dakova, gdje dolazi do ispunjavanja sedimentacijskih pro­stora dl1Z jace spustenih blokova (vidi isto i na karti tektonzima; tabla VII). lnace su na sjeveru i jugu zaostale velike uleknine, koje se djelo­mifoo i dalje produbljuju, s obzirom da tamofoji sedimenti imaju de­bljine i do 500 m. Privremeno nestaje prije izrazena uleknina sj evemo od Vinkovaca. Tako se dobiva utisak, da se plato poceo prod11Zavati u smjeru istoka, dok izrazena struktura jugoistoeno od Vinkovaca naglo tone. Najintenzivnije odlaganje pje5cenjaka odvija se u sjevemi01 i sje­veroistoenim predjelima, u kojima oni prelaze debljinu od 100 01, a na samom platou su gotovo redovito ispod 100 m. Broj pjdeanih slojeva raste u smjeru sjevera (5 do 10), dok je odnos pijesak/sejl uglavnom 1/2.

Tektonika je slabo izrazena, a promjene debljina su ravnomjeme u formaciji, koja obuhvafa najmlade naslage (iznad repera A; tabla V) odnosno odgovara · ptetefoo paludinskim slojevima. U donjem dijelu prevladavaju gline, dok je srednji i gomji dio zastupan u vefoj mjeri pijescima i pjdcenjacima. Osim toga, radi se o oscilacijama s opetova­nim tresetifoim stadijima. Plato se u pocetku spusta, ali na kraju plioce­na i u kvartaru prevladava izdizanje. Izdizanje je sve izrazitije prema zapadu. Konture vise nisu tako ostre i naglasene, kao na kraju panona i u pontu. Vrijednosti izopaha kontinuirano rastu prema sjeveru~ istoku i jugu, a same linije tvore oblik nalik na struktumi nos. Veliko sjeverno uleknuce (prema Dravi) i dalje se ravnomjemo produbljuje. Medutim nestao je niz uleknina na jugu, a struktura Vinkovci je sasvim potonula (dapace, nestala je i uleknina, koja je tu strukturu prije odvajala od platoa). U opfoj regresiji i nivelaciji preostalih predjela pod vodQm po­makle su se i sredine talozenja jugozapadno i istoeno od Vinkovaca. Slieno kao u uleknueu prcma Dravi i ovdje debljine paludinskih slojeva dose.ZU 1.000 i vise metara. Tako ukupna debljina neogena premafoje 3.500 m jugozapadno od Vinkovaca, oko 3.000 m iznosi jufoo od Osijeka itd. (tabla VI). Na tim perifernim dijelovima prikljueuju se sve mladi i mladi slojevi.

Na kraju jc veCina predjela predstavljala kopno, a samo neki su jos pod plitkom vodom (zavodnjeni). Pocelo je intenzivno trosenje i razara­nje erozijom, pa naplavljivanje i nanosenje; stvarane su terasne i pra­pome talozine. Dakovacko-vinkovacki plato se pocinje ponovo isticati na pocetku pleistocena, a skoro definitivno je izbocen i stabili.ziran u mladem pleistocenu, nakon sto je opetovano zasut i zaravnjen praporom. Inace se neotektonski ili najmladi pokreti mogu uociti prema detaljima pojedinih morfoloskih oblika unutar platoa i obodnih predjela: ostro ocrtane dolinske brazde odgovaraju rasjedima, neke vece udoline i za­vodnjene povdine - sekundarnim sinklinalama itd. Ovda8nja najmlada

116

Kranjec, Hernitz, Prelogovic, Elaskovic i Simon

kretanja cesf:o su vdena na pravcima i potezima starijih ili se mogu svesti na njih. Toj konstataciji nije potrebno dalje tumacenje, jer su moguce usp0tredbe s prethodnim opisima sukcesivnih promjena grade, odn. prikazinna na prilozenim kartama izopaha, karti tektonizma i profi­lima.

ZAKLJUCAK

Dakovacko-vinkovacko podrucje je pretefoo blago razvedeno, ravni­earsko i pokriveno kvartarnim tvorevinama, pa prema tome slabo po­znato s povrsine. U takvim prilikama, o geoloskim odnosima u dubini izvelo se do sada malo zakljueaka, a i te vise na periferiji; na osnovu promatranja oboda ovda8njih gorskih masiva ili samo u neposrednoj blizini istraznih bufotina na naf tu i plin. Medutim treba naves ti, da su bufotine mal<>brojne i locirane na vr8nim dijelovima okolnih struktura, a to znaci plitko, pa su dosta veliki predjeli - meduprostori ostali bez informacija u pogledu dubinskih odnosa. U stvari, pretpostavljalo se da je i sire podrucje istofoe Slavonije paleogeografski i tektonski relativno slabo razvedeno.

Posto smo izvdili dubinsko kartiranje na temelju prosirenog izvora podataka (podataka busenja, gravimetrijskih i seizmickih podataka te podataka osnovnih geoloskih snimanja) utvrdeno je da slabiju razvedenost pokazuje samo najuzi Dakovacko-vinkovacki predjel ili plato, koji se u obliku horsta - klina prufa od krajnjih perifernih di­jelova Krndije i Dilj gore prema istoku. Ovaj najveci oblik u tektonskoj razradi istocne Slavonije postojao je i1i se zadrfavao, uz neznatne osci­lacije, u toku citavog neogena, pa sedimenti nekoliko clanova nedostaju ili su reduciranih debljina. Medutim na obodnim dijelovima zapaZeno je niz uleknina ili znaeajnih razlika u reljefu podloge i debljinama mlado­tercijarnih sedimenata, a dotifoe pojave su uvjetovane jako izrazenim rasjedima.

Siroka uzvisina platoa, zatim ostala sekundarna uzdignuea i uleknine podloge utjecale su na sedimentaciju naginjanjem, ljuljanjem, odnosno zamuljivanje:m i1i snafanjem pijesaka; osobito primijeceno u donjem pontu. Iz karata nekoliko jedinica, koje lde jedna iznad druge, zaklju­cilo se da odredene uleknine nisu bile stalne ili po vertikali postojane za vrijeme talozenja vise jedinica. To ukazuje na migraciju iii pomicanje osi jedinica i debela tijela sedimenata, koja zavrfavaju u obliku klinova. Pored ekrani.ziranih situacija s rasjedima i ti oblici mogu biti znaeajni za pomniju razradu u daljim istralivanjima.

Primljeno 6. 1. I969. Zavod za opcu i primijenjenu geologiju, Rudarsko-geolosko-naftni fakultet,

Zagreb, Pierottijeva 6

IN A-N aftaplin, Zagreb, KumiCiceva 5

117

Geoloski vjcanik 22 (za 1968) 1969

LITERATURA

Bolkov-Stajner Z., PlenHar M., ReHec. T. Be Rijavcc, L. (1968): Stratigraphic Units of the Southern Part of Pannonian Basin in the Territory of Yugoslavia. Bull. sci. Cons. Acad. RPF Yougosl., IS, No 5-4, Zagreb.

Go r j an o vi t- Kramb erg er D. (1912) : lz prapomih predjcla Slavonij e. Vije-1ti Geol. povjerenstva, 2, Zagreb.

Go r j an o vi t- Kramb erg er D. (1922): Morfologijske i hidrogeologijskc prilike prapomih predjcla Srijema te pogranifoih cesti !upanije viroviticke. Glasn. Hrv. prir. drultva, S4/2, Zagreb.

Jag a cit T. (196S) : Stratigrafski, paleogeografski i tektonski odnosi istofuog dijcla Slavonije na osnovu dubokih istra!nih bu~otina, Gcol. vjcan., 15/2, Zagreb.

Kranjec V.,Hernitz Z., Prclogov i t E., Simon J . Be BlaSkovit I. (1969): On the Tectonism and Sedimentation of Tertiary Deposits in Eastern Sla­vonia and Neighbouring Areas (Pannonian Basin). Bull. sci. Cons. Acad. RPF You­gosl., 14/5-4, Zagreb.

Lask are v V. (1922): Sur lcs locss des environs de Belgrade. Gcol. anali, 711, Bco­grad.

Pi I a r f>. (1876) : Podravina, Dakovstina i Dilj gora. Rad Jugosl. altad., SS, Zagreb.

Sandor F. (1912): Istra!ivanje prapora iz Vukovara, Bilogore i sa Rajne. Vijesti Gcol. povjercnstva, 2, Zagreb.

Taki it A. (19S2): Rvenica, vodena vcza med Vukom i Bosutom. Hrv. geogr. glasn., 4, Zagreb.

Tak Ii t A. (1947): Prinos poznavanju prapora istofue Hrvatske. Geol. vjcsn., 1, Zagreb.

lz fonda struCnih dokumenata:

,.Geo f i z i1t ac (1956-1964) : Seizmicka ispitivanja u istofuoj Slavoniji. Fond atruc. dok. »INA-Naftaplinc, Zagreb.

,.Geo f i z i It ac (1965): Regionalni gravimctrijski prcmjer istofue Slavonij c. Fond atruc. dolt. •INA-Naftaplinc, Zagreb.

Kranjec V., Hernitz Z., Prelogovit E. 8c BlaHovit I. (1968a): Litofacijclne ltarte litostratigrafskih jcdinica podrucja istofoe Slavonije (206 ka­rata u mjerilu 1 : 100.000). Fond struc. dok. »INA-Naftaplinc, Zagreb.

Kranjec V., Hernitz Z., Prelogovit E. 8c Blalltovit I. (1968b): 0 izradi litofacijclnih karata podrucja istofoe Slavonije uz osobito kori!tcnj e poda­taka seizmickih profila i drugih snimanja. Gcol. izvj. Fond struc. dolt. »INA.-Nafta­plinc, Zagreb.

Simon J. (1966):Litostratigrafske jcdinice tcrcijamog kompleksa istofue Sla"Vonije i korclacija s istim jcdinicama Savske i istoenog dijela Dravske potoline. Fond struc. dolt. »INA-Naftaplinc, Zagreb.

118

Kranjcc, Hcrnitz, Prclogovit, Bldkovit i Simon

V. KRANJEC, Z. HERNITZ, E. PRELOGOVIC, I. BLASKO VIC und j. SIMON

DIE GEOLOGISCHE ENTWICKLUING DES PLATEAUS VON DAKOVO­VINKOVCI (OSTSLA WONIEN)

Das Gcbict von Dakovo-Vinkovci ist vorwicgcnd sanft gczogencs Flachland, bc­dcckt mit dicken Quartiirgcbilden, wcshalb seine Oberflachc bisher wcnig bckannt gc­wordcn ist. Unrter solchen Umstandcn wurden bis heutzutage wcnigc Schlussfolgcrun­gcn im Zusanuncnhang mit gcologischcn Tiefcnvcrhiiltnisscn gezogen und wenn schon sloche, so vorwiegcnd an der Pcriphcrie d. h. mchr auf Grund von Beobachtungcn des Randaufbaucs und der Fortsetzung dcr dortigen Bcrgmassiven von Krndija und Dilj­gora, oder nur sloche in unmittelbarcr Nahe von bercits erforschtcn Tiefbohrungen zur Fcststcllung- von Erdol und Gascn.

Zwccks Ausarbeitung v1>n Tiefenkarten iiber das bctrcffcndc Gcbict benutzte man gravimetrischc sowic seismische Datcn schr eingchend, wcil cs sich um grossc Gcrau­migkeiten mit rclativ gcringer Zahl sichcrgestclltcr Kontroll-Anhaltspunktc, sowic um gewonnene Angabcn bei Erforschung ticfcr Untersuchungs-Bohrungen handclt. Photo­gcologische Kartcn wurden cbcnfalls konsulticrt zwecks Vergleichs mit dcr Tektonik, wclche auf dcr Oberfliichc sich hcrausgebildct hat. Ncbcn dicsen wurdcn gleichfalls Bcrichte iibcr geologischc K.articrungcn durchstudiert. Dabci haben wir die bestimmten Oberflachcnvor kommcn der stratigraphischcn Einheiten, trotzdcm sic gcring sind, bci dcr Einzcichnung der Ausbrcitungsgrcnzcn dcr· bctrcffcnden Einheiten in dcr Ticfc, sowic bei Einzeichnung ihrer Isopachen dargcstellt.

Ansonsten wurden bcsonders Daten der seismischcn Mcssungen, wclche im ostlichen Slawonicn schr gclungcn sind benutzt. Durch Ausarbcitu_ng und Interpretation dcr scismischcn Profile habcn wir die Bctragc der Ticfcn und Machtigkeitcn, sowic Grcn­zcn dcr Ausbreitung von 5 lithostratigraphischen Einhcitcn-Formationen des jiingc­rcn Tcrtiars - crmittclt. Sic wurden bestimmt durch Vcrfolgung bczw. Einzeichnung EK-Rcpcre A, B, G, H, und Tg auf mchr oder wcnigcr ausgcpragten Reflcxlinien.

Mittels Analyse der geologischen Profile in Tiefbohrungcn bczw. auf Grund palaon­tologischcr Fundc in durchbohrten Schichten konntc man bemerkcn, dass die crstc kartiertc Formation zwischen Reperc Tg und H - hauptsichlich dcm Mioziinalter ent­stammt. Den Grundfclscn oder die Tertiaruntcrlagc bildcn Magmatitcn und Mctamor­phiten, sowic rncsozoische Scdimcntc; diesc konnten wir rclativ lcicht an den scismi­schen Profilcn :nach der ausgepragten Diskontinuitat dcr Rcflcxc crmitteln. Ausserdcm zeichnen sich die Grundfelscn durch ein Relief dcr in allgcmcinen Umrissen mit den Darstellungen auf den gra vimetrischen Karten iibcrcinstimmt, aua. Zwischen H und G befindet aich cine zwcitc, von Karten Mergcln (sog. wcissc Mergel) gcbildete For­mation. Die drittc Formation gchort vorwicgend den Abichi-Schichtcn und ihr Flan­kcnaquivalent cntspricht tcilwcisc dcm Pannon - oder noch bcascr, den Banatica­Schichten. Die vicrte Formation ist durch Rcpcre A und B dcfinicrt und entapricht den Rhomboidea- sowic tcilwcisc den Abichi-Schichten. Obcrhalb des Rcperc A bc­findet sich die fiinftc karticrtc Formation, die hauptsichlich den Paludincn-Schichten angchort.

Auf den seis:mischen Profilcn der Flichcn warcn Verwcrfungcn in Form von Spriin­gcn und Flcxurcn cntsprechcnder Rcflcxc dargestcllt. Wir habcn dahcr rcgistricrt, bis wohin sich diesc Vcrwcrfungcn erstrcckcn d. h. wclchc Formationcn sic crgrcifcn und wclchc nicbt. Die Obcrtragung diescr Angabcn auf die Karten und ihre Zusammcn­fiihrung fiihrtcn zur Sichtbarmachung dcr Mobilitit cinzclncr Gcgcndcn in gcwissen Zcitintcrvalen. Wie im Tcxte bcschricben wird, haben sich an mehrcrcn Strichcn be­deutsarne Bewegungcn abgcwickelt, durch welchc die Machtigkeit, lithologischc Zusam­mensctzung (die Verhiiltnisse zwischcn den klastischen Sedimenten, Anzahl der Sand­Schichten) wic Anordnung dcr Sedimente bcdingt ist.

119

Geoloski vjesnik 22 (za 1968) 1969

Nach den Darstellungen auf den Tiefenkarten sondert sich die LOss-Ebene von f>a­kovo-Vinkovci im Gefiige (Aufbau) Ost-Slawoniens ab als relativ stabilere Gegend.

Diese unterscheidet sich von labilen Gegenden, welchc sich am nordlichen, 6stlichen und siidlichcn Rand befinden. Sein Hauptteil ist von Horst-Typus, welcher sich in Form eincs Keilcs gegen den Osten erstreckt und damit die Save von der Drave-Ebene tcilt. Solche Form existierte ncben geringer Oszillation im Laufe des ganzen j iingeren Tertiars, so dMs die Sedimente einiger lithostratigraphischer Einheiten entwcder ganz­Iich fehlen oder sich in kleineren Machtigkeiten zeigen.

Angenommen am 6. Janner 1969.

120

lnstitut fur allgemeine und angewandte Geologie, Fakultat fur Bergbau, Geologie und Erdolwesen,

Universitat Zagreb, Zagreb, Pierottijeva 6

INA-Nafta/Jlin, Zagreb, KumWceva 5

Kranjec, Hernitz, Prelogovic, BlaJkovic i Simon

------ ---.... ~ L~' \J 1'/ ,, \~ I I I 4.J_)~~·- I ....... ___ ...... :250__ ---, I I / ) ~, ~ 88 I\\\ 900~~, I I \ ll

< ', -- \ I I !%' b/ 0 I I \ \ //I \ \ \ ' 150-------::::- --, \ ._ / 1J;; I 1i I I I I ..... 800 /1 \ ' ', --:::-=:-::---,. -....,..,...._--:::::...:::;...._ ' \ I J ' /I I I I \ ' ·. ' ~-;---, ~-- '-'~~ ..oa , I -- If , I I \ ' , · ... \ , . , -· ,,,l<--r_, \ / ,1

, JI I \ ' ' •., '•.

I --- ········----- 100 .... -...-=::.-::.:::...-- _,,- ','-~ / '1 I I I : \ \ \ ·,. ·.,.

, - -- -- ' --- ' '-'' J , I ' \ \ ' . ---20~( - ---- ' -- I --.=--,,, i I 1 '·, \ I ·•. --, -, n;- - 1

1 ; ! 1 \ ', \ ~ ~----- I /9~ I \ .·· ; I i \' ', ,.,---- \ "' /d\(// I ·,, <f> j ; i \j ,__ J - ---------- J !I',//~) ,. '·· .... "< / ; ' /i<oo -.._, I '~~==:.---..._ ''-.~' /,, /' 1 , ~ ...... / i i 1 ~ '\

----- ' ,_ -,, '-....___.._.... / / / / J J \ i ' ·., J ' \ -------':::-~ '1 ', { ' / / /I I ( \ ', I II \

--------- J I '- I 1 / J '-10CY ', ·.. ) I \\ _ I --...; ,', ____ / } ~ ',\_ \ I ( \ \ I \ -=--~ '""'---- / / "' ~ \ ,_ ) ; J J '· • '- '. ---------- , ' )~, \ , ' I j '·. --, 15• '--- ----------:___,_.__ ) I '~ \"-...._ .o.oO----- j ~ 'V -- -- ... - , , ,, -~ -------- ~ -----~ ................ --- ·•------- \ ,1 I '~, - •QO-- J ,...----- - / I I , _______ , J /

.__ -... J I -----·~ I . ------------....... __ ----..... -------........ u 1' ,,________ ",'\ ... ~ ,/ ( ......... .

------ -..... ' ·~------ - ,,-... , \ .... \ "-..... ....

...............

"------------........ . , ', ~ ""' / "1 ., \ \

', ' ', "' ' I I 1· ', .... _ I

1

I ..... , I / I I

\ i I I I I I \ ) ) /</~/("~ ............. -.,\) ( ----.. I I I '-oo-.J / J ) / \ 500 ) ------~ _...,. / oo---_,1 / .... ....._..._ 400...- I

/ ------- ---- / ,, / - 300 __ , ---- ,.-~:..,,.._________ -----•llO--------- l.2oa... ,,, __s--- I <_:3JJO-' ~ -------,, , --', ----- ', -20. -- 300 ~,.,.

-- -, J ----------- , ,, ,~ .I , ', ,

, J , ' /

------s·-------- ,/ ( ( 300 --- 11

11

, I ' / '--- II "' ' --- •• -, I I ', ~ l

<'il { ---..... .._ io 1 I a_~///' -"100 5 -·- ---- , /'°""''<:-~---~, - _:.~.. \ {, 1•0.."(> .'lo( l ( /' ,,.. .......... ----~.:::--=-=-~-==-":...-:..":,.-~ '\ \ 1' \ flak"'' , / /_ -:::;,..~~=~-:cc2=-:Sc0c~,,,"~ ~~~ '' Y

/ / ---~- --=-""-""==-=~-~"="'~ "\ ·flOO/-,..,, \ ,, -?-.f-7 ' ,.,__ ~.:---:-'.:."-:===-------~'\' / - -, ',1,/ *-/ ---, 1 1 r r' 1 , ,- ~ --1000 ' 1~100o'/ ' l'v -o~~

(

1

, , \ '-- \ ( ( { ( ,...--:~--a1100 ~ ) I 110IY-/"'< \ h /' ~' -- ' ', \ \ I " I J • I I ~ _...---, { I .\\

) \ .:-_":.-:.-:l,,' \ \ \ \ \ i (' ( \~h~--.,--"\ I ~ _., '-- ,<J>-.... ', \ \ \' \ \ '-______.,. ...----.., '\, I / . ,· ·... ' ' \ '" ' ' / ~ '" / ! ·-... ', \ "' ' --

/ . ·.. ' :\~'.\',' '.... ---- -I I ... ' ), '\'' .... °"='=-·--/ · .... _ ' . - ~ - ·-/

,...,'\~0-'\ ( ____ .,,,,, _____

..... - '\ I I ............... /

..,...-150 \....._.A~~,/

-------- // ~ '----- . _\~ - ----

TABLA - TAFEL I

l<ARTA DEBLJINE LITOSTRATIGRAFSKE JEDI·

NICE IZMEEU EK•REPERA H i Tg

C Priblifno odgov'Gra miocanul.

KARTE DER MACHTIGKEIT DER LIT HOSTRATI·

GRAPHISCHEN EINHEIT ZWISCHEN DEN EK­

REPEREN H UNO Tg

(Entspricht ungafahr dam Mioziinl.

LE GENOA - LEGE NOE :

__.-::-: --::-.::: ....... .

~ ----··--··

lzolinij1 dabljina l1olini1n dar Miicht19k1lt

Granica rasprostranjanosti litostra­tigrafskih j1dinica Au1braitung1granzan dar litho1 tra­tigraphi1ch1n Einh1it1n

Linijq.uvj1tnog rugranlClnja" litostratigrafskih j1dinica· Lini1n dar .,b1dingt1n Abgranzung" dar litho1 tr11tigraphi1ch1n Einhaitan

,,,.-·-1 /. . SUBOT!CA MAf>ARSKA

.~·

/-... 0 ' c :J 0. <.

0

Kranjec, Hernitz , Prelogovic, BlaJkovic i Simon

""' "5007 I / 500 ----- , --............. --........ ,.--' 0400- ..... . '" I / ............. ,, I

~ ''oo~~ ... , f ' ... , ','oo, / /(Q'' .. -··-··";°'·., , -"~, \ ', ', - I _ _.. I · .

\ ,, I I ---... ' ... _ _,, ··-.. ··- I ., ', \ I ' I I I \ ', 7 I II / I I -.. 1 ,

. \\ / / I / I 1 '-- --400..., If· -~~'----',. ../ / / / I •• / ', ~ . "'·--- •• _, _, I o , ...... _ ,..,/ / (_ I I I I

---- ...... ', I I I · '··---~ ,, I I I ,.

.......... ......_ .......... ..._ ~ I --....,---, \ \ '" ,, , -- ' I . ---.. .. ..._ ... , - , I I \/ .. .._., '',, I I I

-.. .. ..._, ',,, Oo I I I ' ·--- ---- ...... \ I I I

"-...._ --300 ', ' ' I . , . ..._ -~ ', •• , I . ....... ...., V() ,,. I --.. , ........ ,, .... , .,..,. I ........ ,, ..... ___ / : ~.. ,,, , I '·· ,, ... --

t

'·· ---2,... '~,_ --- .. -......; .. ....._ ""...... \ ------- / -............. ......... \ ..

.......... .......... ' _,,,. ........ ............ ', --/" ........ ........... ' -- .

Vuka

.. , ..................... _ ... - /' '•°'' .. .......... _ .. / ~- ""'150--.,~~~~ .

..,.., '> '\\~\...... ------------......... __ If ~\\ ', , ',

• -- --- I/ I ~' ' , ----- ' ,....,, , / ' ~ '" "',' , ,-- -... ' \ ( I \\''It/·~• \~\\\ '-.. '":_,, _,. , ----,,, ', ', \ ' I " - I \ \ ' ,,, -- - - ' \ \

\ \ I I //I 1 <jl \ \\','-..~----~-------=-- --- --------... ,, ',, ', \ ', ', ,,..J \ Ill"' ', I \ -...,::-,,-..:;-,,";:------ ---:----, ', \ I ' ,, 0-"' ' JI,..... '- ... , ... , '-:::-... ;:--____ -- _, - ---,, ' \ \ I I '-•• ,r-:::::.~, I ~ '!\., ',__ ----:-_"o..,,,':;;;;..::;_:;:;;~-:::::____ / d, ',, \ \ \ \ ', I _, "\"\ \ ~ -......._ ----- ---' -', I 3IJlf \ \ \ \ \ \ '-.. I /' I \ , ,. -.. ',, ''-- - l I I I I I

, '-.., I \ \ .,. 'i!. if, '----,'-,,_______ '',t!lll \

1

1 I I ·1 ' 'So, I ' ,-> o o\ '-------'.:::::--------------,, I I. I I 1

... _ -- I ' .. _, ----------- ..... . I I I ' ', '---- ''---J -----~---=::.=,,,,,_,.;:-,, ... ,, I

1

I I I I . ',, 100--- ------ --- ----,-...., ', ', I I -------------- ----=---o- , ' '

1

\n<.J" ..._ --- --------- \ ' ' \ I r'... I I I I I --~--===---- \ \ I • I I I I I

-----::--- \ \ I ' \ I I I I I

0-- -- \ I \ \ I I I I/ I -----------S _.- ' \ \ \ I I I 11 /

-- \ \ ', II I I , ------- ', ', I I I //, /'

', \ \ ','..... _,"' / //,/~/ ,, ---/,,,,

t Vuka

,, ' ' ....... , ,, /_,, " ' ' ,, ....... -',,, " ' ' ...... ----..... " ,, ...... ___ "" ''--....

Mfarito-Masstab 0 I 2 J. -' 5 km

' s II

Mj-.rilo-Masstab

0 I 2 J -' 5 km

l s II

TABLA - TAFEL II

KARTA DEBLJINE LITOSTRATIGRAFSKE JEDI·

NICE IZMEOU EK-REPERA B I 6-PJE~CA­NO- LAPOROVITI SASTAV

(Pribli!no octaovara gornj1m panonu, donj1m pontu i dij1lom gornj1m pontu).

i<ARTE DER MACHTIGKEIT DER LITHOSTRATI·

GRAPHISCHEN EINHEIT ZWISCHEN DEN EIC­

REPEREN B UNO G-SANDIG-MERGELIGER AUFBAU

(Ent1pricht ungafCihr dim obar1n "annon, untaram Pont und zum T1il dtm obaran Ponti •

KARTA DEBLJINE LITOSTRATIGRAFSl<E JEDI•

NICE IZMEOU El<-REPERA G i H

(Priblifno odgovara donjam panonu)

KARTE DER MACHTluKEIT DER LIT HOSTRATl­GRAPHISCHEN EINHEIT ZWISCHEN OEN EK• REPEREH G UNO H

(Ent1pricht ungatCihr· dam untartn Pannon).

Kranjec, Hernitz, Prelogovic, Blaskovic i Simon

·-------· "'-I \ I 0

' o \ I

\ 0 I N .., I o

Mjtilfo - Mhss lab I 2 3 " 5km

,, c·~ o'EJ/ / "~.,.

\ " I - ··- ··.l f ' •, I .,,,-•• •. l .. , •• ' ·· JJ.O'{.J .. _ .. '-. I j

s a ................... ·11 ......... : I

----30·0----... ...... .. I I ......... ~ : \

··-....... .. I I -....... .. \· -....... .. , : \ ...... ____ ..,.------... ....... I '

.... ......... .., \ ,.,. ...... ..._ -. I \ ; ... --...... ....... ....... ~ \ ,.. _.,,.. .... , ' -. .. ,, ,,""' .......... - -... --- --.. ao ··-- ' , ... - ~"'"~- ~ . \ / _ ... -- ..... ...._._ • • 4ilfrtt..._ ""

_.... ..-"""' .............. _ ---......... ~.. \ \ l

,-' - ... -100 t - --... '-· / \ ~nA '--100., "" ---... ..... ........ I ' """ ... .,...,.. --....... Vuka --.;:-.. ..._ \ ',, ', --..._.. ...... ~ \ ' \ .......... ......... - : ' ... , \

.y. iJoltovo

... _ ··-- I .,,. , ......... ~., • va., \ I ............. ............ .J ' .... _...... \

..... , '· .,,, , ..... \ '-.. ......... ~- '·· I ....... ,..... .., .. ··.,, \

................ .. ,, / ' ·, \ ...... ..... . . \ ....... ,., ~\ ' .. _ , .......... ' .. \ .... \ ......... i~';' .-.. / \ \\ ... -----.... \.,\' II / r; ... .... ,,, ...,\

\ I I ' I '- I I

/ \If: { ,1 I' I I

( .. - / \ ,/ I , _ _,.,,.. t ' \ ... , ' ' ', ,, ' ' \ ' ,, ,,

~~,,, '\ ..

tmkovc1 ---------------- -- -~---- -------;..-.:.:=-=·::::.-::::.-:, ____ ==--- ) \ J .... ------- ....... , ----- ------ ---":..~ 1' \ ---- ---::. ' \

---s..ro--- .,,,..... /, ------ ' , . ---::.---::::---- ----Joo.... ' 0 ' ______ ........ ____ ,.. . If/II' ~ ..... . ...... '

...... -..-·--------_._._. ... __ ..,,,_..----- ,,,,-' --........ I c..P.."'" "*"··· .. ~ ~ ', ------ _, ,,_.- -.... I ~<Iv •, .......... ..-Q \ ,,.,,.--------- ""' .,,. .... -------------- ' ,' .. ..... · ~ ··•·... ', ~ ,.,,, 'a; ,,.... ,, ,, ..... 400.. ...... ' ' ,,- ... /' ~ / ,,'' ----3so---------... , ...... _..... ,.,..... ,,,----- ..... "·\ ', \ f .......... ,00..

I' _.,..,, / ,.- l / 1 ~ "· \ \ I ', l ------200- / -40.--. i .· t ... \ \ \ '

/'"' _ ./ I( - """- i l \ (~··"· ·· . .,_ \ \ \ \ '\'\

TABLA -TAFEL Ill

KARTA DEBLJINE LITOSTRATIGRAFSKE JE­

OINICE IZMEOU EK-REPERA B i G - LAPO·

ROVITI SAST AV

(Priblilno odgOVQfQ gornjcm pe1nonu i donjam pontu).

KARTE DER MACHTIGKEI T DER LITHOSTRATl­

GRAPHISCHEN EINHEIT ZWISCHEN DEN EK­

REPERE'N B UNO G -MER GELIGER AUFBAU

I Entspricht ungafahr dam obaran Pannon und untaram Pont) .

Kranjec'. Hernit:, Prelogovic, Blaskovic i Simon

.......... ..... ..... ..... ----soo ..... '\ ---........ J ........... __ ----- ...... ,

I --,...._, '-l I r-':::..,~, '-... \ \ \ .... ,~~ ....................... ,,,, ,,, .......

', ' '..;.<oo_..J > ~' ............ ..... ~ .... 2 _,.,. .......... - ... _ .... so - . ''"":> \ ....... ___ - --350

\ --" .... ', ' --'\ ... -- .... · .......... ', ..... , \

\ \ ( ,. __ _ \ \ \ \

' \ \ \ ,,--- ~ ' ' \ \ \ ,..,. ~-------',

" \

\

\

' \ \ \

' I \

'\ ' ' ' \ \

\ \ \ \ \ \

\ \ ,__.....,. -~'J~ \ \ ,/ •. :~1 \

\

\ \ \ I \ \

\ \ ' \ \ \

\ \ \ \

\\\ I; -' ,; I .. ', ....___ I

'...... _,./ .... __

\ \ ' ...

' \ \

~ 0

\ '-----::.---11 ' ,.,.,, , ____ ... -----15 I I I \

\ \ I I

I I

\\ I I

,,,.,.,.. --- o ..... ,.,.... ...... -,04 ........... / .. "" ....

/ I ' ', I I \ ' I \ \ ' \ ) \ \ ......_ ,,..-' I ' ......... ____ ... -- ~

-.... .,,.--... .....

I"' ' \ \ \

0

' '

Mjerilo-Masstab

2 J " 5km

..... , ...........

' s ~

............ '-.... ...... __ _ -- .... .,,~ ..............

"' _,,, ,___ -----1 ---- ••• ------ ---\

-- -- .... ', , -' ,_ , ', .....................

''sso ________......

~..,,,,,.,-------,--- ...... / -

/ ;'

I I

,,,,,.,,.-....... ,,,,,."' ', ______ .... "' ',

' --- _ .. --..... ' .... ' ,,,..---,.,. ______ ... "<-~ ----- "O "

/ ,, /

,/ .... _ ..

--... .... _____ .... ___ ______.-- -20 _ ......... ;.::-~.r;» @ ; ....... CY -.....

---- ,-- ' ' I ' I., -- \ ' I ' ... ...,_..:;i.--1 ...... ......... ', ' I .... ...,.._ -, ' ', I~ ..._ .... :,.:>~ ----,

.,,.,-"'.,

/ / ,,, ....

I /

/I

,. /

/ I ,,,.. ... ------ o----- /,,,,. I

_,..- I ; I ~ .... ,----.......... \ cg

/ I '\ --- '-~ ' I I I ,---==:.=--::..

I I \ I I , ... -,, / I ~ \\ ' ,.,.; I /\ \ \ ( J

,.,. ..--"" '\ 1, \ Bakovq. \ \\ '\ / ( \ ,, .................. \ '~, 350"' ' \ '\ -...... ,, \~

\ ' ' '\ ~\ ', ', ''-1501 91 \~, ' ,.---2sa '- _i,a \' \ I ........ ---- I \

\ I ..... ...._, ..-/ \ \ I ...... ______ • I

\ \ ···"" \ \ -----------\ \ ....... -- .... ----~ ' \ ,.. , """""' I \ \ ', ~ 350 I \ ,...._ I \ - ... I \ ~ .. 350-..... -..,

I

//

,,,,-----...... ~~

/ bi'>~ ... ---- .... , I ...... - \

I ~~,. ' \ 1

I \ I / I j I

\ . '-.... ---, .._ ' -.. ' -.... I '-.. '.._, \ I

----.... ... _ ___ J // .... ..... / _____ .,.,,,,,,, ,,,"'

../ / ""

"" .. ~f:ir:{ ,.,,,-""' .. ------- .... ,.... .. ......

~ ... .....:.'ft"n _____ .... ,,,.... ...

-~~~~="-.. ~~~~-:;;..;i:4::""-=--- __ .- .-"""'"',.,.. ~ ~--------- //

-----

-. -~- ,,,... ft..~,,.. - .... ' ~ __ ,.... _,..fl;,'~" - Vin k')t..,~',·..... ,,,.,,.,.,.. "'t"' .__.,,..,,,,,

\

' ..... ...__,,.- .... , ,- 0 I I \ I

I \65.--' \ \

, .... ...._ 600, .......... -, \ r----"'

--~oo--- ,' ,..' ......... :-::.fa. - -- ·= ,.,,, ot..,{)~ .... .... .. ;> /~ .......... f:J

TABLA - TA'FEL IV

KARTA DEBlJINE LITOSTRATIGRAFSKE JE­

DINICE IZMEOU EK-REPERA Ai B

(Priblitno od9ovcue1 90rnjam pontu).

«ARTE DER MACHTIGKEIT DER LITHOSTRATl­

GRAPHISCHEN EINHEIT ZWISCHEN DEN EK­

REPEREN A UNO B

(Entspricht unglfiihr dim ob1r1n Ponti •

w

u z :I c " u

fij 0

:a ...,

d !

St ............................................. .. '

_.., ............

__ ............ ___ ------

_,,,,

\ \

I ., '

\ '

\ \

' ', \

\ \

',

\ \

\ \

I \ \

...... ;

/. /

\ I I I

I \

\ I

I I

\ ,-----\

·;; ---"

I \

\ \

I I

/ I

: ,- -------,,

, 1 I I I I

/ /-

-""

/ ... \ ;ll (r -,

//I ! I / / \

(--"--------/------,,, \ ( ',,

11

11

11

(

I,

, \

<>

o

.,,,.; I

I I

I I

I ..,-

, I I

,,."" ..,---.. ,

oo

oo

o

/ I

I I

I I

I -

' I

I -

~ .. ~ .

. ~ .

.

~~

~

/ I

I I

I I

I /

/ \

I ,,

,-'

.-mm~-1

/ I

I f

I I

I /

,,,,,, I,..,,.,/

I I',~

/ ..

( I

I I

I I I

I I

I I

---

:: .l

"' : I I I

I I

I I

I (

J f ~ 1 ! ii I j'// 11)'

; /

V

~011!

/ .... ,

I I

' --..

"°1119 1

,

/ \,,, '~

!g (ti~

I ,

I I

, ---------,,

\ I

\ \

\ I

~ ..

1/1

,,

, ',•, ''

0 ..

11

11

,

/ 1

\1

''I

!

;_

/

,i I

',I I

( /

-----.. I

I I

.... .. ,,

S

I

I I

I 1

\ I

\ \

;,, '-

----

1

J" ({\I

I/

I ''\

'\ ::::~~

111' /

" I

I I

I I

\ \

\ ~ ',,

, : , : /

/ <I

1 1

, /

I r ',-~ 'o,, ~ '

\ \1

1

I I

/ "

I 1

I /

I I

-•;g

\ \

\ II

I I

.. It'/ J

I -,,,,,,

---,J ('//, /~/ l<;? / ~>r ____ ""(~~~(\\~~;::::? "-,

I //) ;;'

I --

/ '

' ---J

' '

I I

1 -;(,/

I ¥

1

_,_

-/

\ \

'----,,,3:1, ... ..._,

\ \ I I

/ /

/ / I

" /

/ ,----,,,

\ \

-------'-,

\ \

I I

I /

I I

I of

/ ///,/'""

) \

,_..,.., \

\ \ /I

/ /

/ I I

~ /

I ------,

I I

I I

I I

/ I

o I

I J>

I /

'~

I I

I /

/ /

1 I

~I I

,;;" I

1 I

I I

/ /

I ,>

I I

>

/ I

I /

--,

I

I I

I I

I .-,

I ,

----..,

I I

/ ,..

' '

I I

I /

/ /

I I

I ..

,-\

I ,,_

_, ,/

.... ,,,

1, /I,/

,1

... I

~I

\ I

,

" I

I '

I I

I /

/ I ~

', I

,,,.,, ----,

' I I

I I

I I

I I

I ,

I I

" \

,-

/ ',

I ,,,,,/

I I

I I

/ /

//

/ \

-/

\ I

/IJ1

1,

I I

I I

, I

\ /

' I

" I

I I

I I

I ,

/ ,

I -

• , , ,

I I

I ,,

I I

/ /

,' I

', ...

I

" I

' I

/ I

I I

....__

_.

-----,

I

,,,~j'-) i / /

(/ ---1 /-~::----,)

~~.~~/ /

)J' j I

'---i

I ,~/,/,/,/

,,, ,,,

....... -,,, I

,I -

I

..... ---

/ --/

/ \

I I

I ·•

' -

' ,

' I

I

I I

I I r''

...... //

/ ,

/ /

I ,---._

_,

\ I

/ I I

I :\~

,-"

,,. .;"

' .,,,.,,

/I

I •_

.,. \...

\\

I/"

I /

, 1

' /

I I

,V-

\ I : I I /

,., ... / /

/ ---

/ /

............ _

./ .

\ :li: i /

,,,,,....,.,,/,,,-/

,,,,/ I

.. / .... , ...... ____

' I "

" I

I '

,,,, I

I I

_/

/ '"

/11

/ .1

j I

' I

• ,•

lfl1 !/// ·"""°

I /

.-.-

\, V "' -' /

.,... ./

... ,......... r-····

.#Jfr' / .... :::::~:~:~:~::::::::·~:·.:=:-~:.::::::

,,~~, l ( I

. . $

"

....

It/ \ \ \ ! ..... · .. /

_ ... .,.~~·' I I

\\ \ /

/ ./

./ __L_. '}; ' ... ,

\ \

\

~

.§

Kranjec, Hernitz, Prelogovic, Blaskovic i Simon

1

[

l 500

,,,,.,,,,.. ..... -· ···········-- .....

,() \)

2000

"ooo

'\(;)\)

~II~_ l

- . - . - . ,_ - - . - . - - . - . - . --::-:-=-:...=_~. - . - . - . - . - . - . ! . - .

!

!2so

750

\) \) \) !\

tt Dakovo

I !

I

v (\so~

---! '--" If! ............ ____ ~) ......

.• ··

0 0 0 N

Mjerilo -Mass tab

0 I 2 J 4 5 km I - - I

' L,s!

I I

-·-· - · I ~ · -·u~ll .: !

.?oo J 0

7/'so I

~'-.,

, I 1soo__,,.

1 I l

_ 1150--i

c:.:=1 .,,,. ;s-Q

Q

KARTA DEBLJ INE NEOGEN - KVARTAR­

NIH SEDIMENATA

TABLA - TAFEL VI

_,,,,~

KARTE DER MACHTIGKEIT DER NEO­

GEN - QUARTAR -SED IMENTE ----i....._ 1 ,_-j ~ I J1

~ , , Alr?j i

II

G w :::::::::; ~ ' ........,::::: i :i?t-?f \ -

SHEMATSKI DIFERENCIJALNI PROFILI -

BLOKDIJAGRAMI 8 ~ I •::o&"'r?i ~ . 0 ·- -

SCHEMATI SCHE DIFFE RENTIAL-PRO · H ·-t,

FILE - BLOCKDIAGRAMME

II 6km

, .... I O~~~yJ-~~~~·

·. 1 , ,., 1Kv

i i

'

' -- - ---Tg

11~~ ~

---!.

A

~ rs

,11

i fj

'' .... - - ... -Tg

Kranjec, Hernitz, Prelogovic, Blaskovic i Simon

•···•·········· ..

11' Dakovo

i iHi1Illil~~'~IEl1Bl~~~~~a~e1£§ii'E''~'~''~'~''~'~'e1111§11~ftf#Jlti1:ti:Hiti 111 11!fl:r111 11..:: ... · ·· ·· ~ ~. ~ID]!lillf@!!ll'I ' -~ ~~UZ1~~~s-~:...:3~o::1~~-- ... a':U . ~s~~-

Mjerilo- ~asst ab O 1 2 J 4' 5km

TABLA- TAFEL VII

l<ARTA TEKTONIZMA l<ARTE DES TEKTONISMUS

Napom1n1: tirint trua odgovarojuproj1kcijCl­mci plohCl rasj1da .

Anmarkung : Oi1 TrQSS1nbr1itcn 1n1sprechen din Proj1ktion1n d1r V 1rw1rfung1fliich1n .

LEGENDA· LEGENDE:

Saze1nj1 rasj1da unutcir formacija A,B,G,H,Tg EK-rapari 1, 2 ,3 ,, , 5 formacij1

Di• Rc.ichw~ite dcr Vtrwtrfungen innerho.lb d1r Formation1n

A,B,G,H,Tg EK-R•p1re 1,2 ,3,4, 5 Formationen

...... _ -· .. ·-··· ............. .

A I;;:-] 5 1.::: ,

,)'j~ -~----4

B ~ 3 ~it

G

H

lg Podloga t1rcijara -: Untergrund d•r Ttrtiiir•