GERIJATRIJA I

ZDRAVSTVENA NEGA U

GERIJATRIJI

PROF. DR MIRJANA MARTINOV CVEJIN

Gerontologija je naučna disciplina koja

proučava starenje u najširem smislu reči tj.

njegove kliničke, biološke, ekonomske,

socijalne i psihološke aspekte.

Iz toga proizlazi sveobuhvatan, celoviti

pristup zaštiti zdravlja starijih ljudi, koji

osigurava unapređivanje svih oblika zaštite

zdravlja starijih osoba.

Gerontologija (geron gr = starac; logos gr =

nauka)

Multidisciplinarna nauka o biološkim procesima

starenja, o fizičkim i psihološkim svojstvima

starijeg organizma i o socijalno-ekonomskim

problemima starih ljudi

U poslednje vreme usled produžavanja

životnog veka ljudi, gerontologija je sve više

zastupljena pa je najednostavnije reći da je to nauka

o zdravlju starih ljudi.

Ona pomaže čoveku da shvati i živi kvalitetno u

starosti.

Osnovnih cilj gerontologije - objasniti zakonitost

procesa starenja, razvijanje istraživačkih metoda i

primena znanja iz drugih naučnih disciplina

Starima treba pomoći, pružiti ljubav i podršku,

razumeti ih i ne odbacivati, a gerontologija treba to

da im omogući.

Razlozi razvoja gerontologije polovinom

20.veka:

1. produženje trajanja života (bronzano

doba – 18 godina, početak nove ere – 22

godine, 18.vek. 34 godine, 19. vek 41

god., danas 70/80 god.)

2. demografska eksplozija

3. procesi u porodici (razvoj iz patrijahalne,

višegeneracijske porodice u dvogeneracijske,

“sendvič generacija”)

Gerijatrija je po UEMS-u (The

European Union of Medical Specialists)

medicinska specijalizacija koja se bavi

dijagnostikom, lečenjem, negom,

rehabilitacijom bolesnih starijih i sprečavanjem

nastanka bolesti u starijih osoba.

Gerijatrija (grč. Geron=starac, iatreia=lečenje)

1909. - Ignaz Nascher

je utemeljitelj moderne gerijatrije u SAD, uočio

specifičnosti zdravstvenih potreba starijih ljudi

slično kao u pedijatriji.

Medicinska nauka koja se bavi proučavanjem

bolesnih stanja u starijih ljudi, njihovom

dijagnostikom, lečenjem, negom,

rehabilitacijom i prevencijom bolesnog starenja.

Gerontologija je naučna disciplina koja proučava

starost i sve njene aspekte - fiziološke, medicinske,

psihološke, socijalne, zapravo sve promene koje

dolaze u procesu starenja.

Ljudi često mešaju pojmove gerontologija sa

gerijatrijom, iako slične nauke one su zapravo

različite.

Dok gerontologija više teorijski proučava sam proces

starenja, gerijatrija se bavi lečenjem bolesti u

starenju.

Može se reći da gerijatrija proizilazi iz gerontologije

kao jedne šire naučne oblasti.

Evropski naučnici smatraju da je gerijatrija deo

gerontologije, dok u SAD smatraju da su to

dve slične, ali odvojene discipline

Gerijatar lekar specijalista edukovan za

medicinu starije dobi

specijalizacijom iz gerijatrije.

Gerijatrijska / gerontološka sestra

Medicinska sestra doedukovana iz gerijatrijske

zdravstvene nege.

Profesionalno i sveobuhvatno

individualnim gerontološkim pristupima prati,

savetuje

i pruža gerijatrijsku zdravstvenu negu

funkcionalno

onesposobljenim gerijatrijskim bolesnicima i

starijim osobama u institucionalnoj i

vaninstitucionalnoj nezi u

zaštiti zdravlja starijih.

Gerijatrijska / gerontološka zdravstvena

nega

obuhvata sveobuhvatno samostalno stručno

planiranje i sprovođenje mera i postupaka,

dokumentovanje i evaluaciju, sprovođenje

uputstva i pružanje

gerijatrijske zdravstvene nege i u terminalnoj

fazi starije osobe.

Sestrinska dokumentacija gerijatrijske /

gerontološke zdravstvene nege

Sestrinska dokumentacija - integracija četiri stepena

procesa gerijatrijske zdravstvene nege (preporuka

po Modelu i konceptu Roper/Juchli zemalja EU).

Osnova za evaluaciju rada.

Omogućuje stručno praćenje i razumevanje

sistematizovane i stručno planirane gerijatrijske

zdravstvene nege.

Instrument je unapređenja kvaliteta gerijatrijske

zdravstvene nege.

Služi kao dokaz pruženih usluga

✓ Matični obrazac

(sadržava lične podatke o korisniku....

✓ Biografija korisnika (podaci se uzimaju od

korisnika ili rodbine, ispitivanje ciljanih i

individualnih potreba, navika i želja za

gerijatrijskom zdravstvenom negom)

Sestrinska dokumentacija gerijatrijske /

gerontološke zdravstvene nege

✓ Sestrinska anamneza, prvo ispitivanje i

procenjivanje potreba za gerijatrijskom

zdravstvenom negom, sveobuhvatna procena

stanja gerijatrijskog korisnika i individualnih

potreba u aktivnosti svakodnevnih

ljudskih potreba.

✓ Fizikalni pregled – evidencija i utvrđivanje

stepena funkcionalne

sposobnosti starije osobe: procenjivanje

pokretnosti i samostalnosti i

ostali anamnestički podaci

✓ Plan procesa gerijatrijske zdravstvene nege

(problemi/resursi, ciljevi,mere/intervencije

gerijatrijske zdravstvene nege)

✓ Boravci u bolnici

✓ Ortopedska pomagala

✓ Sestrinske intervencije

(svakodnevna evidencija kupanja korisnika,

promena pelena, uložaka, brijanja, krvnog pritiska,

pulsa, telesne temperature, izlučevine, primena

parenteralne terapije, insulina, katetera, sonde,

previjanja, promena položaja..)

✓ Trajno praćenje postupaka

✓ Kategorizacija korisnika (kroz četiri stepena

gerijatrijske

zdravstvene nege)

Gerijatrija i gerontologija u Srbiji?

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu postoji

Katedra za gerontologiju, a na Medicinskom

fakultetu u Novom Sadu Katedra za gerijatriju

U Srbiji postoji Gerijatrijska sekcija pri Srpskom

lekarskom društvu i Gerijatrijska bolnica

1.OKTOBAR

Međunarodni dan starijih osoba

proglasila je Generalna Skupština Ujedinjenih

Nacija 14. decembra 1990. rezolucijom 45/106, da bi

se naglasila važnost osiguravanja životne sredine koja

se može prilagoditi potrebama i sposobnostima

stanovnika treće dobi.

Proglašenjem međunarodnog dana starijih

osoba želi se podstaći da države starijim

članovima osiguraju zadovoljenje njihovih

potreba i omoguće im sudelovanje u društvu u

skladu s njihovim fizičkim i intelektualnim

sposobnostima.

Međunarodni dan starijih osoba obeležava se

od 1991. svake godine 1.oktobra

Osnovne predrasude vezane za starost koje se

sreću kod ljudi su:

1. nesposobnost u starosti je univerzalna

(svaka stara osoba je nesposobna);

2. nesposobnost u starosti je trajna (jednom

izgubljena funkcija nikad se više ne može

obnoviti);

3. nesposobnost koja nastaje u starosti je

isključivo uslovljena biološkim procesima

Ostale predrasude:

4. svi stari ljudi su bolesni;

5. svi stari ljudi su sami i usamljeni:

6. svi stari ljudi su neproduktivni;

7. svi stari ljudi su depresivni;

8. svi stari ljudi su slični;

9. ponašaju se kao deca;

10. nemaju ništa da ponude društvu;

11. starost je doba nemoći i

12. svi stari su neminovno senilni

Dominantni stereotipi o starosti u našoj

sredini:

Najčešći stereotipi o starosti i starim ljudima

su da su oni bolesni.

Zatim se kao nekritično etiketiranje pominju

brojne kvalifikacije, najčešće su da su

stari ljudi sebični, dosadni, džangrizavi,

beskorisni, neuredni, usamljeni,

bespomoćni, da zanemaruju svoj duhovni

život i da se boje smrti.

Široko rasprostranjena predrasuda je da se

stari ljudi boje smrti i

da su okupirani njome

Opisuju se tri tipa razlikovanja stava prema

smrti:

smrt kao uspokojavanje, smrt kao agresija i

smrt kao kazna.

Rezultati istraživanja u Srbiji - odnosa ispitanika

prema smrti pokazuju da najstariji

među ispitanicima u najvećoj meri doživljavaju

smrt kao prirodnu pojavu,

kao smirenje, spokoj.

Nasuprot njima, najmlađi ispitanici imaju

potpuno

suprotan doživljaj, za njih je smrt surov i

agresivan atak na ličnost i oni se

mnogo više boje smrti od starih ljudi.

U odnosu na pol u našoj sredini - duboko

ukorenjeno i skoro univerzalno mišljenje da

žene stare brže od muškaraca, a starenje žena

uglavnom se vezuje za njihov

fizički izgled ("na ženama se vidi", "žene

propadaju brže", "one brže oronu,

bar spolja").

Međutim, objektivno posmatrano, činjenica je

da žene u proseku žive duže, pa prema tome i

sporije stare.

Naravno, nije mnogo teško utvrditi na čemu

je utemeljena ova predrasuda – u

dominantnim vrednostima savremene

masovne kulture koja afirmiše mladost,

lepotu, fizičku snagu, zdravlje kao

osobine uspešne osobe.

Kao i u mnogim drugim slučajevima, i

ovde se to prevenstveno očekuje od žene, čije

se telo svakodnevno koristi

kao seksualni objekat u sredstvima masovne

komunikacije u kojima se

"običnim" ženama postavljaju visoki

standardi koje treba da dostignu.

U tome im značajno pomažu mnoge moćne

industrije (kozmetičkih proizvoda,

estetske hirurgije, raznih sprava za

održavanje kondicije, preparata za

mršavljenje...)

Predrasude prema ljudima zbog njihove

starosti uključuje i pojam gerontofobije,

neopravdanog straha i mržnje prema starim

ljudima

Kriterijum starosti:

- hronološka dob (npr. nakon 65. godine života);

- socijalne uloge ili status (npr. nakon penzionisanja);

- funkcionalno stanje (npr. nakon određenog stepena opadanja sposobnosti);

- subjektivna procena (koliko se sama osoba oseća starom).

Osoba se smatra starijom kada dostigne

određeno doba

Prema klasifkaciji UN-a 65. godina se često

uzima u

socijalnoj i zakonskoj politici

od 1999. godine

(Međunarodna godina starijih ljudi) uzima 75

godina

kod psihološke procene

Pojmovi koji se odnose na dužinu života:

➢ Prosečni životni vek - aritmetička sredina dužine života članova neke populacije ili

grupe ljudi (granica 30 god.)

➢ Individualni životni vek - doba koju neki pojedinac doživi.

➢ Maksimalni životni vek – pojedinci koji su najduže živjeli u nekoj populaciji.

➢ Očekivana dužina života - broj godina koje neka osoba rođena određene godine može očekivati da

će doživeti

Očekivana dužina života viša je u ekonomski razvijenijim zemljama.

Uvek je očekivana dužina života žena viša nego očekivana dužina života muškaraca.

Srbija, SZO procenjuje da je očekivano

trajanje života za muškarce 72 godine, a za

žene 77.

Prosečno očekivano trajanje života

Muškarci Žene

ZemljaOčekivano

trajanje životaZemlja

Očekivano

trajanje života

1. Island 81,5 1. Japan 87,0

2. Švajcarska 80,7 2. Španija 85,1

3. Australija 80,5 3. Švajcarska 85,1

4. Izrael 80,2 4. Singapur 85,1

5. Singapur 80,2 5. Italija 85,0

Starenje je biološka pojava, elementarno

svojstvo žive materije

U praksi – fiziološko i patološko starenje

Fiziološko- involucija prema prirodnim

zakonitostima i ne može se zaustaviti

Patološko – ubrzano

Razdoblje zrelog doba i starosti deli se na:

1. Razdoblje zrelog (odraslog) čoveka od 40.

do 64. godine,

2. Razdoblje mlađe starosti od 65. do 74.

godine života,

3. Razdoblje srednje starosti od 75. do 84.

godine života,

4. Razdoblje duboke starosti od 85. godine.

Kada počinjemo stariti ?

Ne postoji sličnost biološke i hronološke starosti

Uslovljena genotipskom i fenotipskom

individualnošću čoveka

Izražava se u različitim životnim razdobljima

Zbog toga sam proces starenja započinje od začeća

i traje do smrti.

Naučna saznanja danas potvrđuju kako se ne može

odrediti stvarna granica između evolucijske i

involucijske faze starenja.

Starost je proces... postajanja starijim, proces

koji je genetski određen i ekološki moduliran.

• Fizički proces starenja napreduje iz dana u

dan, a time utiče na naše kognitivne, psihič-

ke, socijalne i duhovne karakteristike.

• Efekti starenja na čoveka odmah su uočavaju

na njegov spoljni izgled: koža se nabora, kosa

gubi svoju boju, telo postaje krhko...

Kada počinje starost:

Starost- razdoblje u životnom veku čoveka,

rezultat procesa starenja i predstavlja pojavu

odnosno stanje;

Prema klasifikaciji UN-a uzima se dobna

granica od 65 godina

Prema kriterijima SZO starost delimo na ranu

(65-74 god.), srednju (75-84 god.) i duboku

starost od 85 godina i više

Uslovno se može reći da starost počinje posle

75. godine života – to je takozvana fiziološka

starost.

Spoljna strana starenja se manifestuje mnogo

ranije nego što mislimo.

Prva faza je karakteristična po promenama

karaktera čoveka.

Kod osobe koja počinje da stari počinju da se

primećuju: rasejanost, slaba koncentracija, brzo

zamaranje usled obavljanja jednoličnih radnji,

problemi sa spavanjem, neočekivani emocionalni

padovi i usponi, razdražljivost, plačljivost i

agresivnost, loše raspoloženje, depresija,

nesanica, pojava nekontrolisanog straha,

slabljenje pamćenja.

Veoma slikovito su opisane tri faze starenja:

Druga faza utiče na izgled čoveka.

Dolazi do promene strukture kože, kose i

noktiju.

Pogoršava se elastičnost kože zbog smanjenja

kolagena u ćelijama, dolazi do njenog sušenja i

perutanja, pojave bora, pigmentnih mrlja,

iritacija.

Koža se tanji zbog poremećaja ravnoteže između

novih ćelija kožnog epitela i odumirućih starih

ćelija, zbog čega dolazi do usporavanja rasta

novih ćelija i povećanja sadržaja odumirućih

ćelija kože.

Sličan proces se odvija i sa kosom. Zbog

nedovoljnog unošenja minerala i vitamina u

organizam (vitaminske kreme i balzami za

kosu nisu dovoljno efikasni jer ih koža i kosa

ne apsorbuju) kosa menja svoju strukturu,

postaje krta, tanka, bez sjaja, menja boju –

pojavljuju se sede vlasi.

Kod muškaraca često dolazi do pojave

ćelavosti, kod žena – do proređivanja i

„cvetanja“ kose.

Treća faza starenja je povezana sa promenom

figure.

Mnogi ljudi postaju gojazni što za njih nije

karakteristično, nestaje struk, povećava se

količina mase masnog tkiva. Gojaznost je znak

da je proces starenja uzeo maha.

Tada u organizmu dolazi do pojave mnogih

negativnih promena, do poremećaja rada

mnogih organa i sistema, uključujući i koštano

tkivo, naročito u kičmi, koja ne može da izdrži

toliku težinu i počinje da se deformiše.

Zbog deformacije kičme dolazi do

poremećaja funkcionisanja celog

organizma.

I upravo tada stupaju na scenu sve bolesti

koje su karakteristične za starost.

Proces starenja prvo utiče na kardiovaskularni i

nervni sistem.

Kardiovaskularni sistem

Nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima

tokom procesa starenja dovodi do postepenog

slabljenja snabdevanja ćelija različitih organa

krvlju, tkiva - hranljivim materijama i

izlučivanja istrošenih metabolita („otpadnih

materija“) iz ćelija.

Mnogi istraživači ističu direktnu zavisnost između

dimenzija velikog mozga i dužine života. Što je

veliki mozak veći to je život čoveka duži.

„Najpametniji živi najduže“. U ovom aforizmu je

izažena suština neuronske teorije starenja. Pri tom,

značaj nema samo težina velikog mozga u

bukvalnom smislu reči već odnos težine mozga i

telesne mase. Koeficijent težina mozga/telesna

težina je najveći kod intelektualno obdarenih ljudi.

Otud postaje jasno zašto većina velikih naučnika

živi mnogo duže od svojih sugrađana

Na nagomilavanje „otpadnih materija“ u

organizmu najosetljiviji je nervni sistem, koji

troši najviše energije i traži neprekidnu

dostavu kiseonika, glukoze, kalcijuma i

drugih hranljivih materija,.

Nervni sistem

Mozak - neke činjenice:

- Iako je odgovoran za samo oko 2% telesne

težine, mozak troši oko 20% kiseonika u našoj

krvi i 25% glukoze (šećera) koji cirkuliše u

krvotoku.

- U mozgu se nalazi oko 100 milijardi neurona, ali

oni čine samo 10% mozga. Oko 75% mozga čini

voda, oko 10% masti, 8% belančevine.

- Prosečan mozak odraslog čovjeka je težak oko

1.3 – 1.4 kg. Veličina i težina nemaju apsolutno

nikakvu vezu sa koeficijentom inteligencije (IQ).

- Kada se prekine dotok krvi do mozga, osoba izgubi

svest nakon 8 – 10 sekundi, a bez kiseonika može

preživeti 4 – 6 minuta.

- Mozak tek rođene bebe se utrostruči svoju veličini u

prvoj godini života.

- Kada osoba ima glavobolju, ne znači da ga boli

mozak, jer ovaj organ nema receptore za bol

- Leva strana mozga kontroliše desnu stranu

tela, desna strana mozga kontroliše levu stranu

tela.

- Centar zadovoljstva u mozgu se aktivira kada

pomognete nekoj osobi u nevolji jer se oslobađa

serotonin koji osobu čini srećnom (hormon

sreće)

- Ako je zdrav, mozak nikada ne gubi

sposobnost učenja.

Kod starih ljudi se, zbog pogoršanja aktivnosti

nervnih procesa u bilo kom sistemu, smanjuje

preduzimljivost, sposobnost za rad, pažnja,

otežana je sposobnost prelaska s jedne vrste

posla na drugu, dolazi do emocionalne

nestabilnosti, poremećaja sna.

Suštinske promene nastaju u oblasti psihe.

Prilikom starenja se primećuje pogoršanje

karaktera, pojava depresije, osećaja samoće i

panike, počinju da se javljaju misli o

ništavnosti i besmislenosti života, javlja se

strah od budućnosti, osobe često postaju škrte

ili bezosećajne.

Zašto starimo ?

Teorije više faktora

1)Nema jednostavnih teorija koje objaš-

njavaju složeni proces starenja

2) Novije teorije nadmašuju mikroskopska

i makroskopska objašnjenja

Dok se objašnjavaju sve teorije, moraju

se zapamtiti razlike između uzroka i

efekta.

Starenje je prirodan, vremenski zavisan proces

koje karakteriše progresivna pojava ireverzibilnih

promena u ćelijama, tkivima i organima.

Ćelijsko starenje podrazumeva morfološko-

funkcionalne promene u celularnom kontrolnom

sistemu koje za posledicu imaju smanjenje

proliferativnog kapaciteta ćelije, te se može reći

da starenje počinje od početka života i rezultat je

degenerativnih promena u organizmu.

Teorije starenja

U literaturi se nailazi na tumačenje starenje sa

različitih aspekta.

Većina stručnjaka smatra da se ta shvatanja

mogu grupisati u dve osnovne teorije.

- biološka i

- socijalna teorija starenja.

Po biološkoj teoriji u organizmu čoveka javljaju

se postepene biološke promene u ćelijama.

Glavni krivac starenja je oštećenje na nivou

DNK kiseline (dezoksiribonukleinske kiseline),

zbog čega dolazi do gubitka fiziološke

adaptilnosti na spoljnu sredinu.

Starost ćelija pre svega dovodi do promena u

endokrinom i nervnom sistemu. Neki biolozi

smatraju da je najtačnija teorija „progresivnog

starenja“.

Osnovi ove teorije su složeni biloški procesi

koji se odvijaju u ćelijama i genima.

Po ovoj teoriji životni vek određuje naša

nasledna komponetna, a biologija i medicina

treba da produže period korisnog i

produktivnog života.

Teorije starenja

Prema mišljenju mnogih naučnika, osnovni uzrok

starenja (degeneracija organizma) leži u dubini

genetskog materijala ćelije

– DNK (dezoksiribonukleinske

kiseline).

To dovodi do razvoja degenerativnih bolesti koje

su povezane sa starenjem: raka, poremećaja

imuniteta, kardiovaskularne patologije, disfunkcije

mozga i nervnog sistema, psihičke degradacije

(Alchajmerova bolest), stečenog dijabetesa

melitusa, artritisa...

Danas se smatra da trošenje genetskog koda s

godinama predstavlja glavni uzrok starenja.

Svo naše nasleđe je zapisano u DNK - molekulu

koji ima oblik duge dvostruke spirale. Nalazi se

u hromozomima koji su smešteni u ćelijskom

jezgru.

Sve biohemijske reakcije koje se odvijaju u

organizmu „zapisane“ su u DNK.

Sve ćelije u organizmu se dele. Deobi je podvrgnut

i lanac DNK.

Pre nekoliko godina, grupa američkih naučnika je

uspela da otkrije mehanizam trošenja genetske

rezerve ćelija koje se dele.

Ispostavilo se da ne postoji nikakav „gen smrti“,

već da jednostavno u procesu uzdužne deobe

molekula DNK dolazi do uzdužnog cepanja

molekula koji čine spiralu DNK, pa dvostruki

lanac postaje jednostruk.

Zbog jedne deobe ćelije dvostruka spirala DNK

postaje kraća za 2 molekula. Prema tome,

„kidaju se“ 2 gena. I tako se događa u svakoj

deobi. Genetski aparat ćelija koje se dele postaje

sve manji i manji.

Broj regulacionih i strukturnih gena se stalno

smanjuje.

Na kraju nastaje trenutak kada ima nedovoljno

gena za normalno funkcionisanje ćelije i - ćelija

umire.

Na taj način, sam život (deoba) ćelija

neprekidno približava ćelije njihovoj smrti.

Trošenje genetskog koda je – glavni i najnoviji

(do danas) uzrok starenja i smrti organizma.

Čak ako s godinama ne bi došlo do pojave

bolesti ili ako ne bi bilo nekih drugih uzroka

starenja organizma, čovek bi ipak umro zbog

trošenja rezervi genetskog potencijala.

Okruženi smo velikom količinom hemijskih i

fizičkih agenasa koji oštećuju DNK i od kojih

ne možemo da se zaštitimo.

Izduvni gasovi, nitrati, nitriti, pesticidi i

herbicidi su - materije koje iz spoljne sredine

neprekidno dospevaju u naš organizam i

oštećuju genetski aparat.

I ne samo to, sam organizam proizvodi veliku

količinu toksičnih jedinjenja koja mogu da imaju

patogeno dejstvo. Slobodni radikali, proizvodi

razmene azota, proizvodi intoksikacije creva – i to

nije ceo spisak svega onog što oštećuje naš nasledni

aparat.

Fizičkih patogenih agenasa nema ništa manje od

hemijskih: elektromagnetna polja, radioaktivna

zračenja, rentgenski zraci, pozitivni aerojoni,

visoke temperature...

S godinama dolazi do znatnog smanjenja imuniteta

Socijalna teorija starenja razmatra niz faktora koji

utiču na starenje. Za starenje, pored involutivnih

procesa odgovorni su: hereditet, predispozicija,

konstitucija, ranije bolesti, egzogeni faktori,

životni put čoveka.

Po ovim shvatanjima postoje socijalnoekonomski

preduslovi dugovečnosti (standard, rad u

normalnim uslovima, normalni sistem

penzionisanja, način korišćenja slobodnog

vremena, društvena briga, zdrava okolina,

prevencija akutnih i hroničnih bolesti, higijena,

zdravstveno vaspitanje i dr.).

Sam proces starenja toliko je složen da je

najverovatnije posledica ne samo genetskih

nego i stečenih interakcija i procesa, što otežava

njegovo definisanje.

Oblici starenja i starosti:

individualno starenje – starenje jedinke

starenje društva – demografska kretanja

Starenje jedinke tokom života – ireverzibilno

propadanje struktura i funkcija organizma, smanjenje

psihofizičkih sposobnosti i pad adaptabilnih

sposobnosti

Individualno starenje

Prosečni životni vek - aritmetička sredina dužine života cele populacije; granica – 30 godina

Individualni životni vek - dob koju neki pojedinac doživi.

Maksimalni životni vek – pojedinci koji su najduže živeli u nekoj populaciji.

Očekivana dužina života - broj godina koje neka osoba rođena određene godine može očekivati da

će doživeti

Očekivana dužina života viša je u ekonomski razvijenijim zemljama.

Uvek je očekivana dužina života žena viša nego očekivana dužina života muškaraca.

Nema dokaza da se maksimalna duzina života

promenila u poslednjih nekoliko stotina godina

Nema dokaza i da su ljudi ikada živeli duže

od 115 godina

Napredak medicine, životni standard...

Omogućili su samo većem broju ljudi da

dostignu tu granicu

Povećalo se očekivano trajanje života, ali ne i

dužina života

Starenje se mora razlikovati od bolesti

Velike razlike među ljudima starim preko 65

godina

,,Mlađi stari,, (65-75 g) – sličniji onima 55-

65

,,Stariji stari,, (preko 75 g.) imaju veće

potrebe za negom, podložniji bolestima...

Za muškarce od 65 godina je danas

očekivano trajanje života 16 god., a 9 god.

za one od 75.

Za žene od 65 godina očekuje se još 19, a za

one od 75 god. još 12 godina života.

Žene žive oko 5 god. duže od muškaraca,

verojatno zbog genetskih, bioloških i faktora

sredine.

Te razlike u preživljenju se nisu promenile

uprkos promenama u životnom stilu žena

(npr. porast pušenja, više stresa..).

Maksimalno očekivano trajanje života

(procenjuje se na 110–120 god.) se

razmerno malo povećalo u odnosu na bitno

produženje života u ovom stoljeću, ali i

dalje raste bez usporavanja.

Današnji ljudi >65 su zdraviji od svojih

predaka i takvim dalje ostaju.

Zbog ovih unapređenja, opadanje opšteg

stanja postaje najdramatičnije u dubokoj

starosti.

Najstarije osobe na svetu

Jeanne Louise Calment

122 godine i 164 dana

21.02.1875. (Arles,

Francuska) - 04.08.1997

živela samostalno do 110.

godine

Živela je u tri veka, doživela dva svetska rata i

više od 90 italijanskih vlada.

Verovatno najstarija osoba na svetu, Italijanka Ema

Morano, poslednja poznata žena rođena u 19.

veku, umrla je 2017. g. u 117. godini

Radila je do 75. godine života u fabrici jutenih vreća.

Samostalna je bila sve do svoje 115. godine, mada

zadnjih 20 godina nije izlazila iz malog dvosobnog

stana. Od 2015. nije napuštala krevet i bila joj je

potrebna stalna pomoć negovateljice.

S vremena na vreme se pojavljuju tekstovi u

kojima kažu da je još živ čovek koji ima 130

godina ili čak 150 i više. Ipak, prva ozbiljna

naučna provera ovih podataka opovrgava te

tvrdnje. U nekim slabo razvijenim zemljama ili

oblastima u kojima se neguje kult posebnog

poštovanja starijih ljudi, starci vole da

preuveličavaju svoje godine da bi sebi dali veći

društveni značaj.

Preuveličavanje godina naročito je bilo

rasprostranjeno u oblastima gde nije

bilo ni ličnih dokumenata ili je postojala praksa

uzimanja ličnih dokumenata roditelja radi

izbegavanja služenja vojnog roka.

Dijapazon od 94-110 godina je maksimalan rok

koji nam je priroda podarila, pod uslovom da se

brinemo o svom zdravlju i da uspemo da

izbegnemo ozbiljne staračke bolesti.

Povećalo se očekivano trajanje života, ali ne i

dužina života

Starenje se mora razlikovati od bolesti

Velike razlike među ljudima starim preko 65 godina

,,Mlađi stari,, (65-75 g) – sličniji onima 55-65

,,Stariji stari,, (preko 75 g.) imaju veće potrebe za

negom, podložniji bolestima...

Demografska kretanja

Oko 1900. godine su osobe >65 godina

predstavljale 4% populacije SAD–a, a danas na

njih otpada >13% (37 miliona, dnevno se broj

povećava za više od 1000).

2026., kad će se većina rođenih nakon II svetskog

rata približiti dobi od 80 godina, procenjuje se da

će >20% (blizu 80 miliona) stanovnika SAD–a

imati >65.

Prosečna starost osoba >65 iznosi danas malo

preko 75 godina, uz očekivani porast broja onih

>85.

Zahvaljujući napretku medicine i boljim

životnim uslovima, životni vek, posebno u

razvijenijim zemljama, poslednjih se

decenija značajno produžio.

Prema podacima UN danas je čak svaka

deseta osoba u svetu starija od 60 godina..

Danas, po prvi put u istoriji sveta, većina ljudi

može da očekuje da doživi svoj 60-ti rođendan

U nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama

to je uglavnom rezultat velikog smanjenja

mortaliteta od zaraznih bolesti u mlađem dobu

U razvijenim zemljama se nastavlja stalni rast

očekivanog trajanja života uglavnom zbog

smanjenja mortaliteta među starijima

Srbija se, prema indikatoru starosti stanovništva,

sa učešćem od oko 17%

starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji, nalazi

na četvrtom mestu u svetu.

Prema poslednjem popisu, u centralnoj Srbiji

ima više od 900.000, a u Vojvodini oko 300.000

starijih od 65 godina.

Najbrža rastuća populacija je ona od 85 i više

godina koja će se do 2025. godine povećati 12

puta dok će se broj stogodišnjaka povećati 15

puta

Predviđanja govore da će postojeći demografski trendovi imati velike ekonomske

posledice, odnosno da će uticati na fiskalna kretanja, kretanja na tržištima rada, kapitala, nekretnina, roba, na bilansu plaćanja te i na

životni standard.

To je takođe jedan od razloga zbog kojih se predlaže produženje radnog veka

Nekoliko činjenica

➢ broj osoba starijih od 60 godina udvostručio se

od 1980. godine

broj osoba starijih od 80 godina će biti skoro četiri

puta veći do 2050. godine i iznosiće 395 miliona

➢ u narednih pet godina broj osoba starijih od 65

godina premašiće broj dece starosti do 5 godina,

a do 2050. godine i broj dece starosti do 14

godina

➢ danas većina starijih osoba živi u ekonomski

slabo razvijenim i nerazvijenim zemljama, a do

2050. godine oni će činiti 80% populacije.

Nekoliko činjenica...

➢ 2 od 3 svih 65-godišnjaka u žive danas

➢ 75 % američkog kapitala je u vlasništvu ljudi

starijih od 65 godina

➢ današnji 65-godišnjaci će u idućih 10 godina

naslediti preko 20 milijardi US$

➢ većina ljudi koji kupuju najskuplje automobile

imaju više od 60 godina

➢Isplati li se ulagati u razvoj gerontehnologije?

U razdoblju od 2000. do 2050. godine, udeo

svetskog stanovništva starijeg od 60 godina će se

udvostručiti s 11% na 22%.

Očekuje se da će, u istom razdoblju, broj osoba od

60 i više godina narasti s 605 miliona na 2

milijarde.

Broj osoba od 80 i više godina će se

učetverostručiti u razdoblju od 2000. do 2050.

Do 2050. godine na svetu će živjeti oko 400

miliona osoba starijih od 80 godina.

Nikada pre većina osoba srednje životne dobi nije

imala žive roditelje.

Ove promene su dramatične

Deca rođena u Brazilu u 2015. mogu da

očekuju da žive 20 godina duže nego oni koji

su rođeni pre 50 godina

U Iranu u 2015. g. oko 10% stanovništva je

starije od 60 godina...

Stariji ljudi u zemljama s niskim i srednjim

dohotkom nose veći teret bolesti od onih u

bogatom svetu.

Stariji ljudi u siromašnijim zemljama imaju tri

puta veći broj izgubljenih godina života

uzrokovanih preranom smrću zbog bolesti srca,

moždanog udara i hroničnih plućnih bolesti.

Češće imaju oštećenje vida i gubitak sluha.

Mnogi od ovih problema mogu se jednostavno

i jeftino sprečiti.

Broj starijih osoba koje neće moći samostalno

brinuti o sebi u razvijenim zemljama će se

učetverostručiti do 2050. godine.

Mnoge osobe u dubokoj starosti ne mogu

samostalno živeti zbog ograničene pokretljivosti,

nemoći i ostalih fizičkih i psihičkih problema.

Mnogi od njih zahtevaju dugotrajnu negu,

uključujući zdravstvenu negu u kući,

institucionaliziranu negu u okviru domova za

starije osobe i u bolnicama.

U 21. veku, zdravlje određuju brojni društveni

trendovi ali istovremeno zdravlje utiče na iste.

Privreda se globalizuje, sve više ljudi živi i radi u

gradovima, obrazac porodice se menja, a tehnologija

ubrzano razvija.

Starenje stanovništva predstavlja jednu od najvećih

društvenih transformacija.

Ubrzo, svet će imati više starih ljudi nego dece i

biće više veoma starih ljudi nego ikada ranije.

Dobra zdravstvena zaštita jako je važna u unapređenju

zdravlja starijih osoba, prevenciji bolesti i lečenju

hroničnih bolesti.

Mnoge edukacije namenjene zdravstvenim radnicima

ne uključuju preporuke o specifičnoj zaštiti i nezi za

starije osobe.

Međutim, zdravstveni radnici će sve više vremena

provoditi u brizi za ovaj deo populacije.

Od posebne je važnosti primarna zdravstvena zaštita

za starije

Svetska zdravstvena organizacija zalaže se da svi

zdravstveni radnici treba da budu edukovani iz

gerontologije.

Procene:

1. Svet će imati sve više stanovnika u 80-tim ili

90-tim godinama života

Broj ljudi starih 80 i više godina, na primer, će

se gotovo učetvorostručiti između 2000. i 2050.

U istoriji nije nikada zabeležen toliki broj

sredovečnih i starijih osoba koje imaju žive

roditelje kao što je to slučaj danas. Mnoga deca

će znati svoje babe i dede, pa čak i svoje

pradede, a posebno svoje prababe.

U proseku, žene žive šest do osam godina duže

nego muškarci.

2. U prošlom veku poboljšani su pokazatelji

očekivane dužine života

Očekivani životni vek za Čileanke je 1910.

godine, na pr., bio 33 godine, a danas, ovaj

pokazatelj iznosi 82 godine.

Ovo predstavlja značajan dobitak od skoro 50

godina života u jednom veku i uglavnom se

pripisuje poboljšanjima u javnom zdravlju.

3. Ubrzo, svet će imati više starih ljudi nego dece

Broj osoba starijih od 65 godina premašiće broj

dece mlađe od 5 godina, a do 2050. godine i broj

dece mlađe od 14 godina

4. Svetska populacija ubrzano stari

Između 2000. i 2050., proporcija starih preko 60

godina će se udvostručiti sa oko 11% na 22%

svetske populacije.

Apsolutni broj ljudi starosti 60 i više godina

očekuje se da poraste od 605 miliona do 2

milijarde u istom periodu.

5. Zemlje sa niskim i srednjim dohotkom će

doživeti najbrže i najdramatičnije demografske

promene

Primera radi, trebalo je više od 100 godina da se

deo Francuske populacije starije od 65 godina

udvostruči od 7% do 14 %.

Nasuprot tome, u zemljama kao što su Brazil i

Kina biće potrebno manje od 25 godina da se

dostigne isti rast.

“

Globalne procene – za 20-tak godina u čitavom

svetu biće više od milijardu starih ljudi

Vek starih ljudi

Ivo Andrić: „Starim koliko moram,

podmlađujem se koliko mogu“

HVALA NA PAŽNJI!

Starost – kriterijumi

Starost kao individualno stanje, stalno menja

granice različitih adaptacionih sposobnosti.

Kalendarska starost određena s 65 godina nije

istovetna s biološkom starosti;

Biološka starost - odraz strukturalnih,

metaboličkih i funkcionalnih promena u

organizmu;

Socijalne uloge ili zakonska starost (nakon

penzionisanja);

Funkcionalno stanje (npr. nakon određenog

stepena opadanja sposobnosti);

Subjektivna procena (koliko se sama osoba

oseća starom).

Odrednice starosti

Biološka odrednica: gubitak reproduktivne

sposobnosti, promene u izgledu

Psihološka odrednica: osećaj slabljenja,

shvatanje životnih ograničenja, osećaj

mudrosti

Socijalna odrednica: penzionisanje, uloga

bake – dede

Položaj starijih osoba u savremenom društvu

Populacija starih osoba često se smatra visoko

vulnerabilnom grupom po različitim kriterijuma

Stare osobe su često marginalizovane u pogledu

svog društvenog uticaja, ekonomski su slabije

od mlađih dobnih skupina, zdravstveno su

ugroženije itd.

Unutar populacije starih naročito je težak

položaj žena koje žive duže od muškaraca i

koje u odnosu na njih obično na raspolaganju

imaju manje sredstava potrebnih za život

Starost je čest prediktor siromaštva

Najveći rizik od siromaštva imaju starije

osobe, penzioneri/ke, nezaposlene osobe,

osobe s nižim stupenom obrazovanja,

jednočlana domaćinstva i jednoroditeljske

porodice (UNDP, 2006.)

Što se tiče starijih osoba, u rizičnu skupinu

naročito spadaju penzioneri ili osobe koje

nemaju nikakvih primanja, a pri tome nemaju

ni finansijsku potporu vanporodičnih mreža

Jedan od ključnih problema prisutnih kod

starije populacije vezan je uz njihovu

socijalnu isključenost.

Fenomen socijalne isključenosti starih ljudi

može se odnositi na različite aspekte njihovog

života, a obično uključuje: dimenziju

socijalnih odnosa, participaciju u kulturnim

aktivnostima, pristup službama u lokalnoj

zajednici, isključenost iz susedstva, pristup i

redistribuciju financijskih i drugih

materijalnih dobara

Stariji ljudi u budućnosti:

1. Obrazovanje i odlazak u penziju. Nivo

obrazovanja budućih starih će biti viša od one

današnjih starijih ljudi. Većina starijih

penzionera danas su kvalifikovani ili polu-

kvalifikovani radnici, a u budućnosti se može

očekivati veći broj stručnih osoba.

2. Može se očekivati sve veći udeo žena u grupi

penzionera.

3. Budući stariji ljudi će imati bolje finansijske

prihode, ali će i očekivati bolji kvalitet života.

4. Očekuje se veća prisutnost i aktivnost

budućih starijih ljudi u javnom životu i

politici .

5. Potrebe za uslugama zdravstvene zaštite:

Novije generacije starih ljudi su tokom života

imale bolju zdravstvenu zaštitu od ranijih

generacija starih ljudi.

6. Povećaće se zahtevi za korišćenjem

stručnih usluga nege, zbog manje članova u

porodicama.

U porodici, zbog produženog životnog veka

sve će veći broj ljudi koji su pred ili u penziji

istovremeno brinuti o vrlo starim i bolešljivim

roditeljima.

Promene u starosti

1) Intelektualna neefikasnost ima dosta specifične odlike: javlja se lagano i

podmuklo, a kao njene bitne crte navodi se i komentariše pre svega fina

autoopservacija.U literaturi se ističu: dominantna uloga osećanja i slabljenje procesa mišljenja,

popuštanje kreativnih sposobnosti, sužavanje interesovanja, prevagu reminiscencija i automatizma u

duševnom životu.

No i pored svega toga, ne dolazi do prekida u

intelektualnim aktivnostima, koje, ako su i

izgubile od svoje blistavosti i živosti, mogu i

dalje da budu ispravne i uravnotežene.

Često se uočava da se stari ljudi lako zamaraju

i da gube inicijativu i volju za sve što bi od

njega zahtevalo veći intelektualni napor

Ipak se ne može reći da su neki odredjeni grublji psihopatološki poremećaji naročito

karakteristični i specifični za doba presenijuma;

Neki su se javile već ranije, a ovaj period im samo omogućava da se ponovo ispolje ili

pogoršaju, drugi se u presenilnosti javljaju sasvim slučajno

Ima i onih koji predstavljaju tek prvi znak procesa organske demenecije

2) Poremećaji afekta i raspoloženja. Oni su veoma česti u ovom životnom periodu

Čovek koji stari primećuje, s izvesnom tugom kako mu mladost odlazi u neprovat

Razočaran je, oko sebe oseća prazninu i stoga se obično usamljuje i povlači u sebe,

ponekad pesimizam, u čijoj je osnovi anksioznost, uzrok je strahu od budućnosti

«neurastenija pedesetih».

U ovom životnom dobu mogu se zapaziti i hipohondrijske tendencije, sklonost ka patnji,

preterano nepoverenje prema okolini, pojačano ili ponovno interesovanje za

psihoseksualni život, vezanost za ranije modele življenja i mišljenja, otpor prema

novim idejama i običajima. Sumnjičavost i nepoverljivost mogu da

dovedu, u izvesnim slučajevima, do prave latentne ili bolesne ljubomore ili neosnovanih

ideja oštećenosti

3) Anticipacija presenilne involucije

(predviđanje nečega što će se tek dogoditi) gde

je reč o slučajevima popuštanja:

intelektualnih sposobnosti sa apatijom,

ravnodušnošću, gubitkom interesovanja i

slabljenjem pragmatične aktivnosti do čega

može doći i kod mladjih ljudi (izmedju

četdeset i pedeset godina) koji ne pokazuje i

neće još dugo pokazivati fizičke znake

senilnosti

Pitanje je da li je uopšte moguće utvrditi kriterijume za to. Ona je najčešće, nastavak, i to postepeni, presenilnog stanja, ali može da

nastupi i odjednom. Za senilnost ne postoji tačno utvrdjeno

starosno doba, iako se često smatralo da se ona otprilike javlja oko sedamdesete godine. Brzina senilnog procesa zavisi od različitih

faktora koji se nadovezuju ne samo na starost, a kojih je vremenom sve više.

Smatra se da odlučujuću ulogu imaju ranija oštećenja, fizičke i emocionalne traume,

različite opšte i fokalne infekcije, intoksikacije, posebno alkohol i duvan.

Na psihičkom planu, senilnom involucijom-ali ovog puta trajno i nepovratno-dolazi do

smetnji opisanih povodom blažih poremećaja u periodu presenilnosti.

One su najvećim delom izražene intelektualnim propadanjem, i to prvenstveno

gubljenjem sintetičkih funkcija mozga.

Involucija ne teče uvek pavilno; do opadanja intelektualnih sposobnosti često dolazi u

etapama i ono je obično uslovljeno neujednačenim smanjenjem moždane

cirkulacije

ŠTA JE STARENJE ?

• Starenje je jedna velika enigma života.

• Starenje je stalan, predvidljiv proces koji se

odnosi na rast i razvoj živih organizama.

• Starenje je zbirni pojam za skup procesa,

koji doprinose pogoršanju zdravlja i konačno

smrti kao krajnje posledice starenja.

• Starenje zavisi od naših gena, uticaju

životne okoline i stilu života.

Starenje je hronološko vreme postojanja ili

broj jedinica standardnog vremena proteklo

između rođenja

i datuma posmatranja

Fizički, psihološki i socijalni aspekt starenja

SZO: Zdravlje je stanje potpunog fizičkog,

psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo

odsustvo bolesti i onesposobljenosti

Poslednjih godina definicija je proširena da bi

uključila sposobnost da se vodi “društveno i

ekonomski produktivan život” .

Ove dve dimenzije zdravlja – fizičko i

mentalno – imaju međusobni uticaj.

Oni koji su bolesni ili onesposobljeni mogu da

se osećaju depresivno zbog toga. Obrnuto –

čovekovo mentalno zdravlje može da utiče na

njihovo fizičko stanje.

Pozitivne emocije mogu da utiču na brži

oporavak od bolesti i obrnuto.

Ova definicija takođe govori i da postoji

nekoliko dimenzija zdravlja – fizičko, mentalno i

socijalno.

Optimalno funkcionisanje tela je samo jedan

aspekt zdravlja i samo jedan faktor u domenu

zdravlja koji determiniše blagostanje.

Čovekovo mentalno ili psihološko stanje takođe

predstavlja važan aspekt zdravlja, a kvantitet i

kvalitet socijalnih veza i podrške mogu

fundamentalno da utiču na zdravlje.

Savremena nauka kvanititativno definiše

zdravlje kao sumu "rezervnih kapaciteta"

osnovnih funkcionalnih sistema.

U tom smislu neophodno je da svaki pojedinac

razmišlja da li svojim načinom života samo

troši i smanjuje rezerve zdravlja i da li dovoljno

čini da očuva i unapređuje svoje zdravlje.

Jer, zdravlje nije samo naše vlasništvo.

U gerontologiji i gerijatriji se uzima pet

dimenzija zdravlja: fizičko, mentalno, socijalno

zdravlje, subjektivni doživljaj zdravlja i

funkcionalna sposobnost.

Ovaj je pristup mnogo je prihvatljiviji u

gerijatriji nego definicija SZO prema kojoj je

ona izuzetno široka sa holističkim,

integrativnim pristupom.

Sve ovo ukazuje da je izuzetno kompeksan

zadatak za sestru-tehničara u procesu

zdravstvene nege starih, kao i u proceni stanja i

potreba stare osobe.

Osnovna karakteristika zdravlja starih, posebno

mentalnog, proističe iz bioloških, psiholoških i

socijalnih promena koje se međusobno kombinuju i

deluju različitim intenzitetom i nepovoljno utiču na

zdravlje.

One ne nastaju voljom pojedinca, nego je to

objektivno uslovljen proces koji ireverzibilno menja

biološke i psihološke sposobnosti.

Razlikujemo dve vrste starosti:

1) hronološka (kalendarska) starost

• “koliko dugo živimo”,

2) biološka starost

• “koliko je staro naše telo”.

Biološka starost

– procena osobina i sposobnosti pojedinca u

odnosu na hronološku grupaciju kojoj pripada i

očekivanu životnu dob

Biološki razvoj

• Biološki razvoj ima svoje zakonitosti jer se u

toku celog čovekovog života procesi izgradnje

(anabolički procesi) i razgradnje (katabolički

procesi) nalaze u uzajamnoj vezi, a njihov

odnos je različit u svako čovekovo doba.

• Fizičko stanje čoveka vremenom se menja jer

se proces individualnog razvoja odvija po

razdobljima koja su u uslovnoj vezi.

• Karakteristike za svako područje su različite,

kao i objekat o kome je reč.

Treći, karakterističan stepen čovekovog biološkog

razvoja, koji se podudara sa razvojem čovekovih

motoričkih sposobnosti, označava manje-više lagano

smanjivanje svih čovekovih sposobnosti, osobina i

drugih karakteristika.

Fizičke promene u strukturi,

kapacitetu i izdržljivosti kod starih

Fizički razvoj i opadanje telesnog sklopa

- promene oblika tela

- promene sastava tela

- promene na kostima

- promene na mišićima i tetivama usled

starenja

- promene na koži 1

- Slabljenje čula

- slabljenje motorike

- češća pojava bolesti

- blizina smrti

Heterohronost starenja ( pojedini organi)

Sinhronost starenja (u celini)

Većina bioloških funkcija čoveka dostiže svoj

vrhunac pre 30. godine, nakon čega linearno

opada;

ovo smanjenje može biti kritično u stanju stresa,

ali na dnevne aktivnosti ne utiče skoro nikako.

Stoga su bolesti, a ne normalno starenje, glavni

razlozi gubitka funkcija u starosti.

Neretko je to opadanje s godinama bar delom

posledica životnog stila, ponašanja, ishrane ili

okoline, na što se može uticati

Psihološka starost

Definiše se u odnosu na adaptivne kapacitete pojedinca

Utiče - stanje osnovnih organskih struktura (mozak, KVS), ali na procenu utiče i:

- sposobnost pamćenja, učenja, inteligencija, motorika, motivacija, način emocionalnog

reagovanja

Negde između trideset pete i pedesete godine

života u ljudskoj psihi događa se velika

promena.

Polako na površinu počinju dolaziti davno

zaboravljeni snovi i čežnje. Počinjemo „svoditi

račune“, preispitivati svoj način života i

dotadašnje izbore.

Mnogi pritom prolaze kroz duboku depresiju,

osećajući da su puno toga propustili.

Na psihologiju starenja značajno utiče opšti stav

prema starima

Socijalna psihologija ukazuje na promenu odnosa prema njima

Nekada – kult starih zbog životnog iskustva, rasuđivanja, poštovalo se njihovo mišljenje,

uvažavali saveti...

I danas se održao u patrijarhalnim sredinama

Ali, dolaze i neki novi odnosi prema starima, neguje se kult mladih i mladosti

Pitanje – da li su stari uvek oličenje mudrosti i da li su mladi uvek nosioci boljeg i progresivnog?

Gubljenje određenih sposobnosti uglavnom se

odnosi na psihičku i telesnu usporenost

Brzina reagovanja je sporija

Usporenost, nesigurnost – slabljenje funkcija čula

Slabljenje intelektualnih funkcija na različite načine

Slabljenje pamćenja, upamćivanja novih događaja

Opadanje koncetracije

Misaoni proces sporiji

Osobe koje su u životu imale intenzivan intelektualni napor, u starosti duže zadržavaju te sposobnosti

Promene stila života sa starenjem

Mnogi aspekti ličnosti ostaju stabilni tokom

života i u starosti

Stil ličnosti isto ostaje nepromenjen od

srednjih godina do starosti

Pomeranje fokusa unutrašnjeg života

Davanje veće važnosti zadovoljavanju

sopsvenih potreba

Okretanje sebi, umesto vrednosti kao što su rad,

ambicioznost, sve više cene

udobnost, sreću, lična zadovoljstva...

Promena ličnih prioriteta

Prilagođavanje okolini zbog promena stava prema

sebi i zbog izmenjenog gledanja na spoljni svet

Promena ličnosti

- U starosti nema velikih promena u crtama ličnosti:

- Longitudinalna istraživanja “velikih 5” (velikih 5 faktora ličnosti (Big Five) koji uključuje

faktore ekstraverzije (brzo prilagođavanje novoj sredini), ugodnosti, savesnosti, emocionalna

stabilnosti i intelekta

- Održavaju se crte iz mlađe dobi, učvršćuju se i postaju izraženije.

Pozitivne promene:

• održava funkcionalnu sposobnost

• prihvata promene

• tolerantna, širokih pogleda

• u dobrim odnosima s drugima

• opuštenija

• razvija se

• mudrija

Negativne promene :

• telesne promene

• zanovetanje

• rigidnost stavova

• povlačenje u sebe

• izolovanost

• loše osobine se pogoršavaju

Promena ličnosti…

Promene u tri crte ličnosti :

Ugodnost (velikodušan, strpljiv, dobre naravi) –povećana;

Socijabilnost (sužavanje socijalnih kontakata) –opada;

Prihvatanje promena (odupiru se teškoćama) –povećano.

Promena ličnosti…

Zrela ličnost:

- usmerena na druge ljude,- prihvata promene,

- tolerantna,- poverljiva,

- dobro prilagođena,- razmišlja dugoročno

Prihvatanje bioloških promena koje idu u starosti

Starost ne uključuje obavezno slabljenje učenja i

pamćenja

Prihvatanje socijalnih relacija koje nosi starost

Misliti na starost u srednjoj životnoj dobi

Na zadovoljstvo životom utiču rezultati i

ostvareni ciljevi

Krizni period se dešava na prelazu iz srednjeg u starije

životno doba

jer istovremeno nepovoljno deluje nekoliko činilaca:

Hronična oboljenja, slabiji rezultati u radu, približavanje kraja radnog veka...

Teže je muškarcima – naglo se prekidaju socijalne veze, redukuju druženja

Penzionisanje – ponekad gubitak smisla života

Nagli pad životnog standarda

Starost lakše prihvataju osobe koje su materijalno obezbeđene

Osećaj odbačenosti

Odnos dece; gubitak supružnika

I kod fiziološkog starenja dominiraju involutivne tendencije nad evolutivnim

Promene se dešavaju u svim sferama života –egzistenciji, psihičkom stanju, fizičkom zdravlju...

Postoji širok raspon kvaliteta mentalne i telesne sposobnosti

Upamćivanje, pažnja, zamorljivost, kruti stavovi, emocionalna labilnost, karakterne osobine;

mehanizmi samokontrole

Sociološka starost

Odnosi se na socijalne uloge i navike pojedinca u odnosu na ostale članove društva

Kako se ponaša u odnosu na očekivanja društva i hronološku pripadnost

Velika varijabilnost

Socijalni aspekti starosti

Odlazak u penziju (socijalna smrt)

Gubitak supružnika

Gubitak bliskih prijatelja i rodjaka

Višak slobodnog vremena

Materijalne poteškoće

Odnos dece prema roditeljima

Pojava bolesti i odnos prema njima

Porodica

Bračni odnosi

Osamostaljivanje dece, odlazak u penziju, supružnici više vremena provode zajedno

Više se oslanjaju jedan na drugoga U slučaju bolesti, onaj zdraviji preuzima brigu na

sebe Prilagođavaju uloge - ravnopravniji, nestaje

tradicionalna podela kućnih poslova na muške i ženske – ko može, taj radi

Ako su bračni odnosi dobri - preovladava osećaj prijateljstva i iskrenosti, poštovanja i

ljubaviSuprotno verovanjima, mnogi ljudi u

sedamdesetim i osamdesetim godinama ostaju i dalje polno aktivni

Stariji ljudi koji žive u braku su sretniji, zdraviji i žive duže od razvedenih ili udovaca iste

dobi

Odnosi sa decom

Deca su najvažniji izvor socijalne podrške

Emocionalna podrška starijim roditeljima

znači mnogo više od finansijske podrške

Kad treba, ličnu negu i pomoć najčešće

pružaju žene u porodici: supruga, ćerka, snaha

Muškarci obično pomažu u nabavci,

prevozu, finansijski i sl.

Odnosi sa decom...

Veća je verovatnost za starije ljude bez

dece da će živeti sami ili u ustanovi

Sve je učestalija pojava da o starim

roditeljima brinu stara deca (npr. roditelj 85,

dete 65)

Odnosi sa unucima

Uloga bake ili deke dodaje novu pozitivnu

dimenziju životima starijih osoba

Ona predstavlja:

- biološku obnovu ili biološki kontinuitet u

budućnosti

- emocionalnu ulogu tj. priliku da budu bolji kao

bake ili deke nego što su bili kao roditelji

- ulogu učitelja, odnosno izvora iskustva

- proširenje sopstvene ličnosti - kroz unuke

mogu ostvariti one životne ciljeve koje nisu

ostvarili sami, a ni njihova deca

Ostali izvori socijalne podrške

Odnosi s rođacima

Stariji ljudi obično održavaju veze s

rođacima, zavisno o prostornoj blizini i

emocionalnoj bliskosti

Većina današnjih starijih ljudi ima braću ili

sestre. To je jedini porodični odnos koji može

trajati čitav život

Ostali izvori socijalne podrške ...

Odnosi sa komšijama i prijateljima

Prijatelji i komšije su važni jer mogu brže od

porodice priskočiti u pomoć starijoj osobi s

obzirom na prostornu blizinu (komšije) i s

obzirom na učestalost susreta (prijatelji).

Udovištvo

Smrt supružnika izaziva veliki stres izahteva velike adaptacione napore

Češće su žene udovice, jer duže žive i ređestupaju u novi brak – siromašnije!

Stadijumi tugovanja:1. tuposti, neverice,2. čežnje, protesta i traganja za umrlom

osobom,3. apatije i dezorganizacije aktivnosti,4. organizacije sopstvenog života

Odlazak u penziju

Pozitivni aspekti :

- slobodno vreme- nema rutine odlaska na posao- može raditi odlagane stvari

- može se posvetiti ljudima, interesima- stalni prihod

Prilagođavanje na penzionisanje zavisi:- zdravstvenog stanja,- finansijskog stanja,

- pola,- interesima izvan posla,- vrsti pređašnjeg posla,

- opštim uslovima života,- pripremljenosti

Odlazak u penziju...

Negativni aspekti:

- smanjeni prihodi,- gubitak samopoštovanja,

- gubitak socijalnih kontakata s ljudima na poslu,

- nedostatak obaveza,- gubitak socijalnog statusa i ličnog identiteta

- nepripadnost ranijoj socijalnoj grupi

Prilagođavanje je teško...

Depresija nakon gubitka radnog mesta ili

penzionisanja, strah od novog životnog

koncepta i strah od gubitaka prihoda je ono što

u svakom slučaju dovodi do velikih

poremećaja, nesigurnosti, straha ili

anksioznosti kod starijih osoba.

Društvena isključenost ...

Socijalno isključivanje (odlaskom u penziju) je složeni proces koji utiče na

dobrobit pojedinca ali i društva u celini.

Ključno pri tome je manjak prilika i mogućnosti koja se pruža starijima da

učestvuju u društvenom životu.

Izolovanost zbog nedostatka informacija

Kakve su šanse za našu decu?

Predviđeno stanje trajnog demografskog disbalansa će dovesti do neizbežnog

međugeneracijskog konflikta

Dosadašnja praksa odlaska u penziju rezultirala je premalim učešćem zaposlenih na jednog penzionera, nezaposlenost ali i neadekvatno

plaćanje od strane poslodavaca

Tipovi reagovanja na starenje

I grupa: „konstruktivan stav prema životu“

Blizu idealnom stanju prilagođenosti

Stabilna ličnost, uživa u životu, uspostavlja

prijateljske odnose sa ljudima

Smisao za humor, tolerantna, fleksibilna, svesna

sebe

Srećno detinjstvo i relativno malo emocionalnih

teškoća

Samouvereni, nisu agresivni

Slobodno izražavaju svoja osećanja

Uživaju u hrani, piću...

Radoznali, imaju prijatelje

Sebe visoko cene

S odobravanjem gledaju na svoju prošlost, a

budućnost dočekuju sa spokojem

II grupa - zavisna grupa

Ponašanje socijalno prihvatljivo, ali

pasivni i zavisni

Nervno uravnotežen, ali se u

materijalnom i emocionalnom

pogledu oslanja na druge

Ne voli da radi i da ima odgovornost

Često živi iznad svojih mogućnosti

III grupa - odbrambeni tip

Obično se nalaze među najstarijim članovima

Zaštićuju se stalnom aktivnošću

Stabilna radna istorija

Učestvuju u društvenim organizacijama

Odbijaju pomoć

Stav prema starosti pesimističan

Starenje ignorišu stalnom zauzetošću

IV grupa - gnevni ljudi

Loše prilagođeni

Ogorčeni jer nisu postigli ciljeve u životu

Za neuspehe krive druge

Agresivni, stalno se žale

Kruti u stavovima

Averzija prema starenju

Bekstvo u rad

Odlaganje odlaska u penziju

V grupa - mrze sebe

Gledaju na svoj život sa osećanjem razočarenja

Preuveličavaju opadanje svojih sposobnosti

Siromašni socijalni odnosi

Smrt ih ne zabrinjava, spasenje od lošeg života

Sve – nedovoljno istražena oblast u

psihologiji

Umeće starenja

U mnogim ljudima pomisao na starenje budi

strah od smanjenih mogućnosti kvalitetnog

života, strah od bolesti i smrti.

Kroz krizu srednjih godina imamo priliku

preispitati svoje vrednosti i drugu polovinu

života usmeriti na ono što je zaista važno

Promene u sposobnostima u starosti

Telesne sposobnosti

Koštano mišični sistem:

- atrofija mišića- smanjena snaga i tonus mišića- krhkost kostiju – osteoporoza

- degenerativne promene u zglobovima – upale- smanjena elastičnost ligamenata, tetiva i

zglobova

Motoričke veštine – funkcionalna sposobnost

Usporenje se kompenzuje povećanom pažnjom

Prvo opadaju osnovne veštine, prve stečene u detinjstvu

Sledeće opadaju veštine svakodnevnog života – samozbrinjavanje

Procena funkcionalne sposobnosti – procena (ne)zavisnosti

Vidljive promene

Koža smanjena elastičnost – bore

Promena rasporeda masnog tkiva

Staračke pege

Gubitak kose

Seda kosa

Ostale telesne promene

- nervni sistem (odumiranje ćelija, usporenost)- kardiovaskularni (srce, krvni sudovi, pritisak)

- disajni (kapacitet pluća)- mokraćni

- digestivni (aktivnost, apsorpcija)- sistem žlezda s unutrašnjim lučenjem

(hormoni)- imunološki sistem slabi, autoimune reakcije

jačaju- polni sistem (razlika žene-muškarci)

- metabolizam (usporen)

Promene u čulima

Čulo vida:

Suženje otvora zenice

Smanjena sposobnost akomodacije očnog sočiva

Očna mrena (katarakta)

Suženje vidnog polja

Čulo sluha:

Slabi posle 40 godinaOkoštavanje zglobova 3 koščice u srednjem uhu

Slabija čujnost visokih tonovaSlabo razumevanje govora

Slabija čujnost u uslovima bukeZujanje u uhu

Posle 50 godina slabi čulo za ravnotežu –vrtoglavice

Čula ukusa i mirisa:Opada broj senzornih kvržica na jeziku

Posle 70 godina smanjena osetljivost za četiri ukusa

Slabija mirisna osetljivost

Čulo dodira:Opada posle 50 godina

Opada različitim tempom na različitim delovima tela

Smanjen osećaj vibracija na stopalima, nego na ruci

Osećaj bola – prag bola veći, povećava se tolerancija na bol

Najčešći zdravstveni problemi starih, prevencija i lečenje

Bolesti i stanja koje se naročito često viđaju

kod starijih osoba su ateroskleroza, povišen

krvni pritisak, koronarna bolest, srčana

slabost, šećerna bolest, osteoporoza,

reumatska oboljenja,

demencija, oboljenja prostate, katarakta i

glaukom.

Ateroskleroza

je proces nakupljanja holesterola i drugih

masnih materija na zidu arterija što vremenom

dovodi do formiranja

aterosklerotičnog plaka (naslage) unutar krvnih

sudova.

Zbog toga se arterije sužavaju, njihov zid

postaje neelastičan i tvrd, a

protok krvi postaje otežan.

Reč ateroskleroza potiče od grčkih

reči athero - supstanca kao griz i sclero -

otvrdnuće

Faktori rizika :

- promenjivi (na koje čovek može uticati):

povećan nivo masnoće i šećera u krvi, visok

krvni pritisak, gojaznost, pušenje, slaba

fizička aktivnost, svakodnevni stres, i

- nepromenjivi (na koje čovek ne može

uticati):

životna dob, pol i porodična sklonost.

Simptomi i znaci ateroskleroze javljaju se kad se

promer krvnog suda suzi za 75%,

ili ranije ukoliko dođe do krvarenja u

aterosklerotičnom plaku i

njegovog odvajanja od zida krvnog suda –

posledica je naglo začepljenje nekog krvnog

suda u organizmu i infarkt nekog od organa

(srca, mozga...).

Kod postepenog suženja promera krvnog suda

mogu se javiti simptomi i znaci angine pektoris

(bolovi u sredogruđu), bol u listovima nogu ili

simptomi nedostatka krvi u mozgu.

Prevencija ateroskleroze svodi se na

kontrolisanje faktora rizika za njen nastanak,

uzevši u obzir sadejstvo svih faktora rizika

prisutnih kod tog pacijenta i

procenjujući globalni rizik za nastanak

ateroskleroze

Povišen krvni pritisak

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak)

predstavlja stanje najčešće nepoznatog porekla,

a odlikuje se trajno povišenim sistolnim

(‘gornjim’) i/ili dijastolnim (‘donjim’) krvnim

pritiskom sa vrednostima iznad 140/90 mmHg,

udruženim sa opštim suženjem malih krvnih

sudova (arteriola) na periferiji organizma.

Predstavlja jedan od najvažnijih uzroka

oboljenja srca i krvnih sudova na koji se može

delovati preventivno.

Prolazno povećanje krvnog pritiska

prouzrokovano uzbuđenjem, strahom ili

naporom ne predstavlja hipertenzivnu bolest.

Faktori rizika za nastanak arterijske

hipertenzije su pušenje, stres, slaba fizička

aktivnost, gojaznost, nezdrava ishrana,

socijalno stanje i genetska predispozicija.

Povišen krvni pritisak nazivamo primarnim ili

idiopatskim ako mu ne možemo odrediti

uzrok, i on se javlja u 90% ukupnog broja

obolelih od hipertenzije.

Sekunadarna

hipertenzija nastaje kao posledica drugih

oboljenja kao što su oboljenja bubrega,

endokrinih žlezda, srca, u toku trudnoće, kao

posledica tumora ili traume mozga, zbog

primene hormona ili oralnih kontraceptiva,

itd.

Arterijska hipertenzija godinama ne daje

nikakve simptome, a kada se oni jave najčešće

su to glavobolja (uglavnom potiljačna, ali može

biti i migrenoznog tipa), vrtoglavica,

zujanje u ušima, osećaj «punoće u glavi», brzo

zamaranje, gubitak radne energije,

lupanje srca....

Sekundarne arterijske hipertenzije se leče u

zavisnosti od uzroka njihovog nastanka.

Primarne se leče antihipertenzivnim

lekovima koji normalizuju krvni pritisak,

čime se sprečava ili bar odlaže razvoj

komplikacija.

Lečenje je doživotno i na to treba bolesnika

posebno upozoriti.

Hipotenzija - simptomi

- brzo zamaranje

- vrtoglavica

- gubitak svesti

Hipotenzija se često javlja pri nagloj promeni

tela (iz ležećeg u sedeći ili stojeći položaj)

Koronarna bolest

Koronarna bolest je sindrom (skup simptoma)

uzrokovan suženjem krvnih sudova srca. Loše

snabdevanje krvlju dovodi do nesrazmere

između potreba srčanog mišića i mogućnosti

snadbevanja, što u početku dovodi do prolaznog,

a kasnije i do trajnog oštećenja.

Ono se najčešće ispoljava u obliku angine

pektoris ili infarkta miokarda.

Faktori rizika za koronarnu bolest su starost,

genetska predispozicija, ateroskleroza,

pušenje, gojaznost, slaba fizička aktivnost, stres.

Glavni simptomi su jak bol koji se javlja iza

grudne kosti (bolesnik mesto bola pokazuje

celom šakom!), stezanje i/ili pečenje u grudima,

bol u ramenima i/ili plećkama, bol koji se

širi u vilicu, hladno preznojavanje, muka,

povraćanje.

HVALA NA PAŽNJI!

Postupak kod sumnje na koronarno oboljenje

srca:

- bolesnik treba da miruje

- staviti mu pod jezik svežu tabletu

Nitroglicerina (koja nije promenila boju ili

dobila mrlje)

- ukoliko bol ne prestaje ni 10 minuta nakon

davanja tablete Nitroglicerina, bolesnika

treba transportovati u najbližu zdravstvenu

ustanovu ili pozvati službu hitne medicinske

pomoći.

“tihi” infarkt kod starijih

- vrtoglavica

- gubitak daha

- znojenje i groznica

- mučnina i nesvestica

Srčana slabost (insuficijencija)

Nesposobnost srca da, uz dovoljan priliv venske

krvi, održi odgovarajući krvotok u organizmu.

Posledica toga je smanjenje protoka krvi kroz

organe i zastoj krvi u krvotoku.

Srčana slabost nastaje kao posledica oboljenja

srca, povišenog krvnog pritiska, oboljenja

koronarnih arterija, oboljenja srčanih zalistaka,

teške anemije

Simptomi srčane slabosti su otežano disanje,

nedostatak vazduha, kašalj sa iskašljavanjem,

brzo zamaranje, malaksalost, noćno mokrenje,

otoci nogu, periferna cijanoza (modra boja kože

i sluznica).

Lečenje srčane slabosti se sprovodi

eliminisanjem uzroka koji su doveli do

oboljenja, mirovanjenjem u poluležećem ili

sedećem položaju, dijetom (smanjiti unos soli) i

lekovima.

Poremećaji srčanog ritma:

- ubrzan rad srca ( 100 ili više otkucaja u

minuti)

- usporen rad srca ( ispod 60 u minuti)

- nepravilan rad srca ( aritmije, “preskakanje”

srca)

Intervencije:

- planirati razdoblja odmora i aktivnosti

- modifikovati aktivnosti i podsticati

samostalnost

- primena antihipertenziva

- sniženje telesne težine

- prestanak pušenja

- polaganija primena infuzije

Šećerna bolest (diabetes mellitus)

Šećerna bolest je stanje hronično povećane

vrednosti šećera u krvi.

Nastaje usled potpunog ili delimičnog

nedostatka insulina, hormona kojeg luči

pankreas, što dovodi do

poremećaja u metabolizmu masti, šećera i

belančevina.

Normalne vrednosti šećera u krvi:

- ŠUK ( GUK) = 4-6 mmol/l

- Povišene vrednosti šećera u krvi:

> 6,1 mmol/l natašte

> 11,1 mmol/l nakon jela

Simptomi:

- povećano žeđanje

- često mokrenje

- povećan osećaj gladi

- suva usta

- gubitak na težini

- malaksalost

Insulin-nezavisna šećerna bolest

najčešći oblik šećerne bolesti koji srećemo u

praksi i javlja se u oko 80% slučajeva.

Obično se javlja posle 40. godine, a najčešće

između 50.i 60. godine života, u početku ne daje

simptome i dugo se može dobro regulisati

dijetom ili uzimanjem tableta (oralni

antidijabetici).

Insulin-zavisni oblik ove bolesti

leči se injekcijama insulina, dijetom i uz redovne

kontrole lekara.

Faktori rizika za nastanak šećerne bolesti su

nasleđe, gojaznost, neadekvatna ishrana,

stres, nedovoljna fizička aktivnost.

Komplikacije nastaju vremenom kao posledica

promena na malim krvnim sudovima u

organizmu, a ispoljavaju se u zavisnosti od

lokalizacije tih promena – na očima,

bubrezima, srcu, perifernim delovima organizma

(stopala, prsti) itd.

Ranim otkrivanjem bolesti i dobrim lečenjem

bolesnici se mogu osposobiti za rad, mogu

imati osećaj dobrog zdravlja i doživeti duboku

starost.

Komplikacije kod dijabetesa

Posledica su promena na krvnim sudovima:

- na očima

- na bubrezima

- na srcu

- na perifernim delovima tela

Inzulinske injekcije

Mesta davanja inzulinskih injekcija

- stomak

- ruke

- butine

- zadnjica

Brzina apsorpcije

inzulina:

- najbrža iz stomaka

- nešto sporija iz ruku

- još sporija iz nogu

- najsporija iz butina

Nega stopala kod obolelih (ne dijabetičar!):

- provera stopala

- nega stopala

- nega noktiju

Provera stopala:

- svakodnevno proveravati stopala

- tražiti posekotine, žuljeve, otvrdnuća, crvene

površine

- proveriti unutrašnjost obuće pre nego se

obuku

Higijena stopala:

- dnevno prati stopala toplom

vodom i sapunom

- potpuno osušiti ( i prostor između

prstiju)

- utrljati mleko za telo u stopala ( ne

stavljati između prstiju)

- uvek nositi cipele i čarape ( da bi

se zaštitila stopala)

- svakodnevno menjati čarape

Osteoporoza

Osteoporoza je gubitak koštanog tkiva, a time

i ukupne koštane mase.

Ovaj gubitak povećava rizik od preloma, čak i

nakon malih povreda.

Godišnje se izgubi od 0.5% do

1.5% koštane mase kod oba pola, ali je

osteoporoza znatno češća kod žena, pogotovo

u menopauzi.

Najverovatnije nastaje kao posledica

smanjene apsorpcije kalcijuma u

crevima starijih osoba, što ima za posledicu

gubitak ravnoteže između stvaranja i

apsorpcije u kosti.

Osteoporoza može biti nepoznatog uzroka

(primarna, senilna, postmenopauzalna i

juvenilna), uzrokovana poremećajem žlezda

sa unutrašnjim lučenjem, kod malignih

bolesti, usled imobilizacije, uzrokovana

nekim lekovima (heparin), usled hronične

bolesti jetre i kod genetske abnormalnosti.

Simptomi:

- bol, najčešće lociran u slabinskoj regiji, koji

se javlja spontano

ili nakon vrlo malih povreda i udara,

- deformiteti kičmenog stuba, prelomi i

invaliditet.

Faktori rizika za razvoj

- žene u menopauzi

- različita hronična oboljenja i endokrini

poremećaji

- upotreba nekih lekova

- zloupotreba alkohola

- pušenje

- genetska predispozicija

Klinička slika

- hroničan bol koji se pogoršava

dugotrajnim sedenjm ili stajanjem

- kod starijih često protiče bez

simptoma

- deformacija kičme

- prelomi ( frakture) kuka ili

kičmenih pršljenova

Lečenje:

-pravilnom ishranom (hrana bogata

kalcijumom i pravilnim odnosom

između kalcijuma i fosfora),

-održavanjem fizičke aktivnosti odnosno

mišićnog rada

(svakodnevne šetnje, sve duže i brže)

Reumatske bolesti

Reumatske bolesti nastaju kao posledica

zapaljenja, metaboličkih poremećaja u kostima

i zglobovima, zbog degenerativnih procesa i

sistemskih bolesti vezivnog tkiva.

Kod starijih - najčešće degenerativne bolesti

vezivnog tkiva – artroze i

osteoartroze

Osteoartroza je degenerativno oboljenje

zglobova i napada

najopterećenije zglobove tela, najčešće koleno,

kuk i zglobove kičmenog stuba.

Faktori koji dovode do nastanka osteoartroze

su genetski faktori u sadejstvu sa

delovanjem spoljnih faktora, kao što je

gojaznost.

Simptomi osteoartroze su osećaj

kratkotrajne ukočenosti, otok i/ili deformacija

zglobova, škripanje pri pokretima,

ograničenje pokreta.

U lečenju se primenjuje mirovanje ili

ograničenje pokreta (kuk, koleno), smanjenje

telesne težine (kod gojaznih), primena

analgetika, fizikalna terapija, upotreba

ortopedskih pomagala i hirurško lečenje prema

savetu ortopeda.

Demencija

Demencija predstavlja gubitak inteligencije,

poremećaj rasuđivanja, nerazlikovanja bitnog

od nebitnog, poremećaj i slabost pamćenja

(naročito za nedavne događaje), propadanje

inventara znanja, nastajanje mnogih izmena u

psihičkom stanju

Kad jednom nastupi, organska demencija je

neizlečiva.

Ovim pacijentima je neophodna

stalna i kvalitetna nega i pomoć u kući.

Katarakta

Katarakta je zamućenje očnog sočiva zbog

čega se umanjuje vid.

Najčešči oblik je senilna katarakta koja se

javlja u šestoj ili sedmoj deceniji života.

Opadanje oštrine vida

je postepeno i progresivno. Osim postojanja

sivkaste zenice, prilikom pregleda tzv.

crveni refleks je defektan pri prosvetljenju ili

se uopšte ne dobija.

Terapija katarakte je hirurška, pri čemu se

zamućeno sočivo otklanja a umesto njega

postavlja veštačko sočivo.

U slučaju da se veštačko sočivo ne može

postaviti, pacijent

dobija naočare sa odgovarajućom dioptrijom.

Akutni glaukom - povećan očni pritisak

Iznenada nastalo povećanje očnog pritiska.

Češće se javlja u zimskom periodu, kod

starijih osoba i to žena.

Simptomi akutnog glaukoma počinju naglo,

veoma jakim bolovima u oku i odgovarajućoj

strani glave i povraćanjem.

Obolelo oko je crvene boje, naročito oko

rožnjače, a sama rožnjača je zamućena, zenica

široka.

Oko je tvrdo na dodir.

Kod sumnje na povećan očni pritisak pacijentu

treba staviti hladne obloge na zatvoreno

bolno oko, dati lek protiv bolova koji ne sme

sadržavati kofein, i hitno ga transportovati u

nadležnu zdravstvenu službu, ili zvati hitnu

medicinsku pomoć.

Ovo je stanje hitno jer

preti potpunim, nepovratnim gubitkom vida na

obolelom oku.

Pravovremenim i adekvatnim tretmanom to se

može sprečiti, ako se pacijent na vreme javi

lekaru.

Oboljenja prostate

Dobroćudno povećanje prostate

Dobroćudno povećanje prostate ili benigna

hiperplazija je često oboljenje muškaraca

starije životne dobi, nepoznatog uzroka.

Simptomi su učestalo, “urgentno” mokrenje,

noćno mokrenje, nelagodnost pri mokrenju,

nemogućnost mokrenja - zastoj mokraće,

peckanje pri mokrenju, pojava krvi u urinu,

tanak mlaz mokraće.

Karcinom prostate

U muškaraca starijih od 60 godina karcinom

prostate je na trećem mestu uzroka

smrtnosti, posle karcinoma pluća i želuca.

Najčešće se javlja u 7. i 8. deceniji života.

Nepoznatog je uzroka.

Simptomi karcinoma prostate su u ¾ bolesnika

isti kao i kod benigne hiperplazije

prostate.

U oko 5% bolesnika prvi simptomi potiču od

metastaza.

Bolovi u krstima praćeni anemijom, gubitkom

težine i poremećajem mokrenja trebaju pobuditi

sumlju na karcinom prostate.

Inkontinencija

Inkontinencija je nesposobnost zadržavanja

mokraće ili stolice. Može biti:

- funkcionalna - nesposobnost pacijenta da

ode do toaleta bez odlaganja

- neinhibirana bešika – kod pacijenta sa

senilnom demencijom Alzheimerovog tipa

- prepunjenost bešike - kod benigne

hipertrofije prostate, kod obolelih od dijabeta

- stres inkontinencija - kod žena u

postmenopauzi, kod relaksacije poda karlice.

Prvo treba postaviti dijagnozu tipa

inkontinencije i lečiti osnovno oboljenje.

Pacijentu savetovati česte odlaske u toalet,

izbeći uzimanje sedativa, diuretika, hipnotika,

što duže izbeći kateterizaciju (koja sa sobom

nosi brojne komplikacije) i koristiti uloške i

donji veš koji upija mokraću.

Istraživanja ukazuju da 8% svih žena preko 15

godina i 13% žena preko 65 godina pati od

urinarne inkontinencije.

Kod muškaraca iste starosti se

brojke kreću od 2% do 7%.

Istraživanja ukazuju da samo 1/3 pogođenih

traži pomoć kod svoga lekara.

Pacijenti starosti od 50 do 75 godina vrlo retko

razgovaraju s lekarom o svom problemu tj. o

inkontenciji.

Ni polovina obolelih nikada

nije bila podvrgnuta terapiji niti je pravilno

zbrinuta pomagalima.

Oblici urinarne inkontinencije

Urinarna inkontinencija nije bolest nego

simptom.

Prevencija i zbrinjavanje različitih

oblika urinarne inkontinencije se razlikuje,

zato je vrlo važno razlikovati oblike urinarne

inkontinencije.

Oblici urinarne inkontinencije:

1. Stres inkontinencija nastaje kao posledica

smanjenog pritiska mišića zatvarača u

mokraćnoj bešiki, često uzrokovana slabim

karličnim dnom.

Telesni napori kao što su smeh, kašalj ili dizanje

tereta dovode do porasta pritiska u predelu

trbuha. Pritisak u mokraćnoj bešiki i cevi je

previsok te dolazi do malog gubitka urina.

Osoba ne oseća nagon za mokrenjem.

Ovaj oblik inkontinencije se

gotovo isključivo pojavljuje kod žena.

Stres inkontinenciju vrlo često uzrokuje slaba

muskulatura karličnog dna koja utiče na

spuštanje urinarnog trakta i mokraćne bešike.

Na taj način se u uspravnom položaju ne

može održavati “pritisak zatvarača” u mokraćnoj

cevi.

Slabu muskulaturu karličnog dna

najčešće uzrokuju porođaj, prekomerna telesna

težina i sveukupno loše fizičko stanje.

Ostali uzroci su:

- kašalj (kašalj pušača, hronični bronhitis),

- opstipacija,

- lekovi, na primer beta blokatori, koji utiču na

pritisak zatvarača u mokraćnoj cevi,

- nedostatak estrogena nakon menopauze koji

uzrokuje tanku i nežnu sluznicu i na taj

način oslabljuje funkciju zatvaranja,

- preterani unos tečnosti u kombinaciji s

premalim isticanjem urina pogoršava situaciju.

2. Kod nagonske inkontinencije se mokraćna

bešika nekontrolisano skupi (stisne). Na

taj način dolazi do jakog nagona za mokrenjem.

Treba jako žuriti, kako bi se

pravovremeno stiglo u toalet. Vrlo često se dogodi

da pre dolaska do toaleta se izgubi

određena količinu urina.

Pogođeni idu često da mokre, ali u malim

količinama i s jakim mlazom. Nagon za

mokrenjem se ne može potisnuti i osoba se često

nalazi u neprijatnom položaju. Taj faktor dodatno

pogoršava njegovu situaciju. Ovaj oblik je

ustanovljen kod oba pola.

Nagonsku inkontinenciju može uzrokovati:

- upala mokraćne bešike,

- tumor na mokraćnoj bešiki,

- kamenci mokraćne bešike,

- hipertrofija prostate,

- manjak estrogena,

- sveukupna slabost uzrokovana starenjem,

- psihički uzroci, npr. stres ili žalost,

- nepoznati uzroci,

- neurološke disfunkcije mokraćne bešike pri

oštećenju leđne moždine,

- multipla skleroza,

- Parkinsonova bolest,

- moždano krvarenje.

3. Pod prelivnom inkontinencijom

podrazumevamo, kao što i sam naziv govori,

punu mokraćnu bešiku s velikom količinom

ostatka urina koji se i kod najmanjeg porasta

pritiska preliva.

Nagon za mokrenjem se pojavljuje tek kada je

bešika prepuna, a pogođeni oseća pritisak.

Isticanje urina sledi u malim količinama i sa

slabim mlazom.

Ispuštanje urina je gotovo neprekidno.

Nagon za mokrenjem nije dovoljan ili je vrlo

teško pokrenuti ispuštanje urina.

Oboleli vrlo često mora pritisnuti trbušne mišiće

kako ne bi prekinuo isticanje urina.

Često dolazi do upala mokraćne bešike jer se

ona nikada u potpunosti ne isprazni.

Prelivnu inkontinenciju kod muškaraca

uzrokuje hipertrofija prostate ili suženje uretre

(sprečavanje izlaska urina).

Kod žena je najčešći uzrok loša navika, tj.

potiskivanje nagona za mokrenjem u dužem

vremenskom razdoblju.

Bešika je tada prisiljena da primi veće količine

urina, a muskulatura bešike se u međuvremenu

povećava i njena funkcija slabi.

Stepeni inkontinencije:

- Laka - gubitak kapljica ili manjih količina urina

- Srednja - gubitak većih količina urina (500 - 600

ml dnevno).

- Teška - gubitak velikih količina urina, bešika se

u celosti jednokratno isprazni

Lečenje:

Prema težini simptoma bolest je podeljena u

tri stepena:

U prvom stepenu inkontinencija se javlja pri

kašljanju, kijanju ili smehu. To je tzv.

stres inkontinencija.

U drugom stepenu javlja se pri dizanju sa

stolice, hodanju ili

penjanju uz stepenice.

U trećem stepenu bolesnik je mokar i pri

stajanju, pa čak i pri ležanju u krevetu ili kad se

okreće u ležećem položaju.

Na osnovu ove definicije i poštujući podelu na

stepene prišlo se stvaranju, a danas su

već i stvorena vrlo kvalitetna pomagala i

sredstva za pomoć kod obolelih od

inkontinencije, pri nezi, zaštiti kože i sluznica

obolelih, održavanju higijene kako obolelih,

tako i osoba koje ih neguju.

Inkontinencija je stara bolest. Stara koliko i

čovečanstvo.

Novo je to što danas možemo

pomoći obolelim ljudima

Ali, ni danas ne možemo izlečiti inkontinenciju.

Obolela osoba je nesigurna, živi u strahu da će

neko iz okoline primetiti, da će se osetiti miris, da

će biti izložena podsmehu. Takva se osoba počinje

postepeno povlačiti iz društva, posebno izbegavaju

javna mesta i mesta okupljanja

Posebno treba naglasiti da se takve osobe boje

da priznaju svoje stanje čak i svom

lekaru, pa zdravstveni radnik stariju osobu

treba da pita da li ima opisanih problema

U drugom stepenu oboljenja, kod kog mokraća

beži i pri stajanju, hodu, pri podizanju

sa stolice ili penjanju uz stepenice, osoba

izbegava sve to i imamo invalida.

Pri trećem stepenu kada je osoba stalno mokra,

već imamo teškog bolesnika s

oštećenjima kože i sluznica, hroničnim

promenama na koži i više-manje stalnim

infekcijama urogenitalnog sistema koje se u

beskonačnost leče antibioticima.

U tom stepenu oboljenja bolesnik je uglavnom

u krevetu uz stalnu opasnost od dubljeg

oštećenja kože, to jest stvaranja dekubitalnih

rana, sa svim što uz to ide.

Potrebna je i posebna osoba koja će se brinuti

o higijeni obolele osobe redovnim

previjanjem nastalih rana, urednim

presvlačenjem, itd.

Pravog leka za inkontinenciju za sada nema.

Veoma dobri rezultati postižu se fizikalnom

terapijom, odnosno Kegelovim

vežbama, gde to kondicija dozvoljava, ali kod

Alchajmerove bolesti to, nažalost, zbog

stanja svesti nije moguće.

Stoga se prišlo stvaranju odgovarajućih

pomagala. Ta pomagala kreirana se u prvom

redu prema stepenu inkontinencije, ali i prema

telesnoj veličini.

Tako se, na primer, u asortimanu uložaka pri

inkontinenciji I i II stepena ili drugačije

nazvanoj stres inkontinenciji, nalazi čak više

različitih uložaka koji se razlikuju po

mogućnosti upijanja tečnosti, ali i po veličini,

što daje potpunu mogućnost izbora.

Najmanji uložak je veličine kao obični ženski

uložak, ali sa daleko većom apsorpcijskom

sposobnošću, pa uspeva eliminisati negativne

posledice kapljične inkontinencije koja

pogađa najmlađe grupe, ali se javlja i u

starijoj dobi.

Ova grupa pomagala naziva se još i

anatomski ulošci jer se u potpunosti uklapaju

u anatomski oblik tela i neprimetna su pri

nošenju.

U drugu grupu spadaju pelene u spoju s

gaćicama u različitim veličinama primerenim

obimu kukova, odnosno težini pacijenta, a koje

pokrivaju potrebe pri inkontinenciji II i

III stepena, to jest, namena im je pri teškim

oblicima inkontinencije, kada je pacijent

zapravo stalno mokar, ali i pri inkontinenciji

stolice.

Zadaci negovateljice kod

inkontinencije:

- osigurati privatnost

- pacijenta smestiti u prikladan

položaj

- noćnu posudu ugrejati

- topla kupka ili tople obloge za

opuštanje trbušne muskulature

- šum vode

- osigurati dostupnost toaleta

- osigurati zaštitno donje rublje ili pelene

- osigurati zaštitna gumirana platna

- održavati dobru higijenu kože

- ukloniti iritanse, npr. kafu i čaj

- razgovarati sa korisnikom i

umirivati ga

Astma

hronični upalni poremećaj disajnih puteva koji

karakteriše šištanje, kratkoća daha i kašalj

Faktori okoline za astmatični napad:

- alergeni

- duvanski dim

- zagađivači vazduha

- respiratorne infekcije

- hladan vazduh

- vežbanje

Alergeni:

- Polen

- Prašinske grinje

- Plesan

- Životinje

- Hrana i aditivi

- Dim cigarete, parfem

- Emocije

- Infekcije

- Lekovi

Nega pacijenata sa astmom:

- prepoznati i izbegavati pokretače astme

- prepoznati znakove pogoršanja stanja

- održavati zdrav način života

Hronična opstruktivna bolest

pluća (hobp)

hronično progresivno plućno

oboljenje

- pušenje- najvažniji uzrok za

razvoj hobp !!!

Simptomi HOBP

- zviždanje pri disanju

- hronični kašalj, najgori u jutarnjim satima

- povećano stvaranje ispljuvka

- kratkoća daha pri naporu

- povećanje umora kako bolest napreduje

Intervencije

- vežbe disanja i iskašljavanja

- optimalni mikroklimatski uslovi

- smeštaj u najoptimalniji položaj

- vakcinacija protiv gripe

- prestanak pušenja, izbegavati mesta gde se

puši

Opstipacija i konstipacija:

- opstipacija = odsustvo spontane

stolice

- konstipacija= stanje praćeno

suvim, tvrdim i malim stolicama,

uz otežano pražnjenje creva i

osećaj nepotpunog pražnjenja

Simptomi:

- osećaj nadimanja u trbuhu

- bol u leđima

- bol u levom gornjem kvadrantu

- osećaj pritiska u rektumu

- naprezanje pri defekaciji

- smanjenje apetita i glavobolja

Lečenje:

- edukacija pacijenata

- uspostaviti vreme redovne defekacije ( ujutro

ili nakon obroka)

- povećati unos tečnosti i vlakana

- vežbanje

- unositit neprerađene žitarice

- više voća i povrća

- jogurta

- probiotici

- laksativi ( što ređe)

Fekalna inkontinencija

nemogućnost kontrolisanja

pražnjenja creva

- ne predstavlja normalnu pojavu

kod starenja

- prisutno kod 50 % osoba u

gerontološkim ustanovama

- češća kod muškaraca

Postupci kod fekalne

inkontinencije:

- zavise od uzroka

- rutinski boravak u toaletu 30-40

minuta nakon svakog obroka

- izvođenje Kegelovih vežbi

nekoliko puta dnevno

Dekubitus

oštećenje kože i tkiva ispod kože

koje nastaje kao posledica produženog pritiska

( usled ležanja ili sedenja)

- najzastupljeniji u bolnicama i

gerontološkim ustanovama

Mehanizam nastanka

dekubitusa:

- pritisak (spoljašnji pritisak na tkiva)

- smicanje (kada pacijent klizi naniže u stolici

ili krevetu)

- trenje (čaršav, invalidska kolica,...)

Stadijumi razvoja dekubitusa:

1. stadijum- crvenilo sa otokom, bol, svrab,

toplota

2. stadijum- mehurići na koži,

purpurno-plava boja kože

3. stadijum- koža crna, suva, pojava kratera,

ireverzibilne promene

4. stadijum – duboki čirevi sa razorenim

mišićima i vidljivim delovima kostiju, infekcija

5. stadijum – umnožavanje ulkusa

Komplikacije dekubitusa:

- infekcija

- dehidracija

- anemija

- sepsa

- upala kostiju

- obiman gubitak proteina

Prevencija dekubitusa:

- okretanje osobe na 2-3 sata

- primena antidekubitalnih

jastuka i ležajeva

- svakodnevna higijena tela

- redovno menjanje posteljine i

briga o naborima na posteljini i

ličnom rublju

HVALA NA PAŽNJI!

Kognitivne sposobnosti

kognitivne funkcije - pamćenje (kratkotrajno i dugotrajno), pažnja, logičko zaključivanje i

rasuđivanje, brzinu obrade informacija, obradu vizualnih i zvučnih informacija, jezik i govor.

Promene u ostarelom mozgu: - nakon 50 godina smanjuje se prostor koji

mozak zauzima u lobanji- nakon 60 godina povećava se volumen

cerebro-spinalne tečnosti- broj neurona se smanjuje, procene od 15% do

57%- mozak sa starenjem ipak zadržava znatnu

plastičnost i prilagodljivost

Kognitivne sposobnosti koje se proučavaju u

procesu starenja jesu:

Pamćenje

Učenje

Inteligencija

Pamćenje

Pamćenje je sposobnost zadržavanja i dosećanja ranije usvojenih sadržaja.

Kratkoročno pamćenje - pamćenje sadržaja ne toliko važnih da bi ih bilo potrebno duže ih zadržavati, ali potrebnih za neku trenutnu aktivnost, npr. neki novi telefonski broj.

Dugoročno pamćenje - trajno zapamćivanje bilo namerno naučenih bilo slučajno doživljenih sadržaja, npr. imena bliskih osoba, jezik i sl.

Promene u pamćenju:

Promene u kratkoročnom pamćenju:

Potreban veći broj ponavljanja.

Potrebno duže vreme za pamćenje (retenciju).

Npr.: Što ste jutros pojeli za doručak?

Promene u dugoročnom pamćenju:

Prepoznavanje (rekognicija) – nema promena.

Dosećanje (reprodukcija) – teškoće pretraživanja,

potrebno duže vreme, praznine u pamćenju.

Npr .: Šta ste obično jeli za doručak u detinjstvu?

Pamćenje autobiografskih davnih događaja –

najbolje za one od 10-30 god, slabije za srednju

dob

Bolje pamćenje nedavnih ličnih iskustava – zbog

interferencije sa starim iskustvima – novija

sećanja jasnija.

Prospektivno pamćenje - budućih aktivnosti –

bolje za događaje (sastanak) nego za vreme (za

pola sata) – olakšavaju podsetnici.

Obrada jezika – otežano: dosećanje reči,

planiranje šta reći – zbog ograničenja radnog

pamćenja – pojednostavljuju rečenicu, gramatiku.

Vežbe pamćenja – mnemotehnike:

vizualizalizacija (naočare na radnom stolu),

stvaranje asocijacija (Biserka –biser),

mentalne mape (važnije zgrade u gradu),

razbijanje u manje celine (JMBG).

Učenje

Učenje je relativno trajna promena ponašanja

koja nastaje usled iskustva.

Učenje je složen proces koji zahteva veliki

mentalni napor, koncentraciju, upornost.

Kvalitet učenja takođe zavisi i od motivacije koja

je ključni pokretač tog procesa. Motivacija

određuje najveći deo ljudskog ponašanja pa

samim tim i učenja. Radni učinak, učenje i sve

ostalo čime se bavimo može biti na mnogo većem

nivou, ako je osoba ili učenik sa jakom

motivacijom.

Faktori koji deluju na učenje:

Učenje olakšava:

- Intrinzična (unutrašnja) motivacija

- Ponavljanje

- Iskustvo

Učenje otežava:

- Nedostatak motivacije

- Smanjena brzina učenja

- Poteškoće pamćenja

Intrinzična motivacija je tzv. unutrašnja motivacija.

To je sve ono što nas iznutra navodi na aktivnost da

bismo zadovoljili unutrašnje potrebe, a to su

– fizičke i psihološke potrebe kao što je uspeh,

potreba za druženjem isl.,

– emocije isl.

Onda kada deluje intrinzična motivacija tada

kažemo da neko uči -za sebe- zbog želje za

novim saznanjima, bez potrebe za nagradom,

zbog uživanja u učenju.

Kada neko poseduje intrinzičnu motivaciju on

ima potrebu za izazovima, koristi istraživačko

učenje, a njegov saznajni i socijalni razvoj biće

uspešniji.

On uči iz interesovanja, zadovoljsta, prijatno je

uzbuđen dok uči, uživa u saznavanju novog.

Takva vrsta motivacije vodi brzom i

kvalitetnom učenju

Inteligencija

Inteligencija je složena sposobnost snalaženja u

novim situacijama i rešavanja problema.

Inteligencija se obično definiše kao sposobnost

snalaženja u novim situacijama, ali u stvarnosti

inteligencija ne postoji odvojeno od znanja i svih

ostalih karakteristika koje čine jednu osobu.

Inteligencija je često neophodna, ali ne i dovoljna za

uspeh. Osim sposobnosti važne su okolnosti,

osobine ličnosti i motivacija. Ponekad navedeni

faktori imaju presudan utjecaj, pa zbog toga IQ nije

visoko povezan s financijskim bogatstvom i nekim

drugim merama uspeha u životu.

Nivo inteligencije u starosti zavisi od:

Viša inteligencija u mladosti – viša i u starosti;

Stepena obrazovanja: više obrazovanje – viša

inteligencija u starosti;

Vrsti inteligencije: perceptivna brzina – opada,

verbalna i numerička inteligencija – raste;

Nivo mentalne aktivnost: veća aktivnost, viša

inteligencija.

Vežbanje deluje na kognitivne sposobnosti.

Terminalni pad - značajno opadanje kognitivnih sposobnosti do 5 godina pre smrti.

Istraživanjima je jasno utvrđeno da visoko

obrazovanje i pozitivna okolina deluju

podsticajno na kognitivno funkcionisanje u

starosti

Među glavnim razlozima opadanja kognitivnih

funkcija u starosti navode se

- bolest i nedostatak okolnih podsticaja kao što su:

-socijalna izolacija,

-smanjenje motivacije za izvođenje intelektualnih

zadataka ili

-kombinacija ovih

faktora

Socijalna podrška i socijalna participacija

takođe imaju dokazano značenje za

očuvanje dobrog stanja u starosti te su među

najviše proučavanim psihosocijalnim faktorima

povezanima sa zdravljem i dužinom života

starijih osoba

Međutim, nije jasno zašto ove psihosocijalne

varijable deluju na telesno zdravlje.

Jedno od tumačenja je da su povezane s

kontrolom nad vlastitim životom.

Ako osoba nema dovoljno socijalne podrške i

nije uključena u socijalne aktivnosti, to može

omesti njezino uspešno suočavanje

sa životnim teškoćama, osoba gubi osećaj

kontrole, što povećava stres koji deluje štetno na

zdravlje

Demencija

Demencija - klinički sindrom obeležen stečenim

gubitkom kognitivnih i emotivnih sposobnosti

koji je prisutan u tolikoj meri da ometa

svakodnevnu aktivnost bolesnika i značajno

smanjuje njegov kvalitet života.

Progresivna, neurodegenerativna bolest od koje

uglavnom obolevaju ljudi starije životne dobi.

Faktori rizika: starenje, nasleđivanje specifičnih

gena

Rasprostranjenost demencije

Pogađa oko 6% starijih od 65 godina, raste s

godinama, 25% starijih od 85 godina.

Oko 2/3 svih demencija: Alzheimerova bolest.

17-25 miliona ljudi u svetu boluje od te bolesti.

Veliki socijalni i ekonomski problem društvu jer

obično nisu sposobni samostalno živeti nego

zahtevaju brigu i negu u instituciji.

Znaci bolesti

U ranoj fazi bolesti bolesnik počne zaboravljati,

pa sve više – konfabulacije, opasan, zavisan o

pomoći.

Govor postaje usporen, pisanje, računanje,

ponavlja što čuje (eholalija).

Slabi orijentacija u prostoru i u vremenu.

Slabi samozbrinjavanje.

Poremećaji ponašanja – neprimereno.

Smetnje afekta: apatičan i nezainteresovan, ili pak

nemiran, sumnjičav ili indiferentan.

Telesno propadanje – težine, refleksa, funkcija –

vezan za krevet.

Traje 5-10 god, ali može i duže.

Lekovi ublažavaju simptome bolesti, a stimulacija

progresiju

Opadanje kognitivnih funkcija i demencija

navode se među najozbiljnijim problemima

starenja.

Otkrivanje faktora koji sprečavaju ili

usporavaju kognitivno

opadanje važno je kako bi se ublažile

negativne posledice - u porodici ili u ustanovi,

troškovi zdravstvene i socijalne zaštite - veliki

Padovi

kod starih, faktori rizika i njihova prevencija

Uzroci padova

Uzroci padova su najčešće vezani za navike i

ponašanja starih.

Oni hitro ujutru ustaju iz postelje, često zaborave

da jedu pa budu iscrpljeni,većina nema uvid u

svoje godine i svoje opšte stanje te uzimaju

lekove nasumice i bez zadatog rasporeda.

Žive u stanovima koji po pravilu nisu prilagođeni

njihovim životnim potrebama.

Poneki su preterano aktivni kao što su navikli u

mladosti

Generalno, uzroci pada mogu se podeliti na fizičko

stanje i uslove okoline.

Faktori koji uvećavaju rizik od pada ili povrede

koje su u vezi sa padom su: starost, pol (žene su u

većem riziku od muškaraca), hronične ili akutne

bolesti, kao što su Parkinsonova bolest, artritis,

srčane bolesti, inkontinencija ili akutne infekcije.

Slab vid i slab sluh koji umanjuju osećaj

percepcije i sposobnost kretanja u prostoru kao i

problemi sa kretanjem, uključujući i sporije

reflekse, slabost mišića, slaba ravnoteža i

izmenjena postura, često je to i osteoporoza.

Promene u

koncentraciji koje su prouzrokovane kognitivnom

slabošću, depresija, delirijum, nuz

pojave pri konzumaciji lekova, korišćenje

alkohola, slaba ishrana, dehidratacija ili

nedostatak sna su česti uzroci pada.

Upotreba više vrsta lekova, posebno onih za

koje se zna da povećavaju rizik od pada, kao što su

antidepresivi, sedativi i antihipertenzivi takođe su

čest rizik pada starih osoba.

Neurološka stanja:

U starih su česti tranzitorni ishemijski ataci i

cerebrovaskularni insulti velikog mozga,

cerebeluma i moždanog stabla.

Zatim slede epilepsija, Parkinsonova bolest,

stanja sinkope različitog porekla i poremećaji

perifernih nerava u smislu različitih oblika

neuropatije - periferne i autonomne.

Vrlo je čest uzrok je i cervikalna spondiloza sa

mijelopatijom.

Poremećaju orijentacije i ravnoteže doprinose

i konfuzna stanja, demencije, dezorijentacije,

halucinacije itd.

Poremećaji nervnog sistema mogu dovesti do

gubitka svesti, poremećaja

ravnoteže i oduzetosti jednog dela tela. Često su

praćeni mučninom, povraćanjem, zamućenjem

vida, retrookularnim bolom, spazmom i

poremećajima hoda.

Kardiološka stanja:

Ova stanja su vezana za poremećaj srčanog ritma,

bilo da su tahiaritmije (160/min) ili bradiaritmije

(45/min).

Jedan od najznačajnijih uzroka padova je

posturalna hipotenzija. Ona kod starih ne nastaje

odmah po ustajanju, već može da nastane nakon

15 min.

Zbog toga je važno lekove za

spuštanje tenzije uzimati u večernjim časovima.

Metabolički uzročnici:

Ovde je potrebno istaći diabetes melitus.

On je uzročnik retinopatija, često katarakte,

različitih oblika neuropatija i poremećaja

percepcije.

Skeletno-mišićni sistem:

Najznačajniji faktor rizika kod skeletnog sistema

je osteoporoza.To je smanjenje koštane mase

kada postoji predispozicija za frakturu

i bez pada. Jedna petina svih fraktura butne kosti

nastaje kao posledica osteoporoze.

Ovaj faktor rizika je veoma značajan kod žena i

u funkciji je hormonskog statusa (rana

menopauza, neregulisani menstrualni ciklusi i

žene koje

nisu rađale).

Sve reumatološke bolesti predstavljaju rizik za

padove.

To su zglobni i vanzglobni reumatizam,

zapaljenskog ili degenerativnog porekla. Oni

izazivaju mišićnu slabost, deformitete kičmenog

stuba, malih kostiju na šakama i

stopalima, čime se smanjuje oslonac, menja

težište i direktno utiče na ravnotežu i

stabilnost hoda.

Stanje vida:

Sa starošću se kao nužna fiziološka pojava javlja

slabljenje vida.

Ono se manifestuje sužavanjem vidnog polja,

smanjenjem oštrine vida i

mogućnošću akomodacije.

Često su praćene i bolestima - kataraktom i

glaukomom koje drastično slabe vid i mogu

dovesti do slepila

Posledice upotrebe medikamenata:

Određeni lekovi - kao što su lekovi za krvni

pritisak, antidepresivi, sedativi, anti-psihotični

lekovi i antiaritmici mogu doprineti padovima kod

starih zbog različitih razloga.

Upotrebom ovakvih lekova povećava se rizik za

pad zbog smanjenja koncentracije, pogoršanja

ravnoteže i hoda i naglog pada krvnog pritiska

posle ustajanja.

Dodatno, osobe koje uzimaju više

različitih lekova su u većem riziku od pada zbog

moguće interakcije između njih.

Faktori okoline:

Posebni faktori koji uvećavaju rizik pada se

tiču pacijentove okoline - prostora u kome živi i

u kome se kreće.

Tu razdvajamo faktore rizika

u stanu pacijenta i one van - u spoljnoj sredini.

Uzročnici padova u stanovima:

-loše osvetljenje,

- stepeništa,

-nepristupačna kupatila

-visoke kade,

-nedostatak ručki za hvatanje pri ulazu i izlazu

iz kade,

-klizave kade, klizavi podovi,

-pragovi na vratima između prostorija,

-niske wc šolje,

-mali tepisi koji se klizaju.

Uzročnici padova u spoljnoj okolini:

- uglavnom nejednaki stepenici,

- pukotine u trotoarima,

- stepenice bez gelendera,

- slabo osvetljenje,

- objekti koji se

nalaze na stazama i trotoarima,

- sneg ili led i sl.

Rizično ponašanje:

-penjanje na merdevine, stolice;

-preterana konzumacija

alkoholnih pića;

-nekorišćenje pomagala i ortoza ili njihovo

pogrešno korišćenje;

-nošenje cipela koje labavo stoje, sa debelim

đonom ili menjanje tipa cipela;

-nošenje teškog tereta (uglavnom ručnih torbi)

koji remete ravnotežu,

- nekorišćenje ili nepravilno korišćenje štapova

za hodanje

Socio-ekonomski faktori:

- samački život, nedostatak socijalnih veza,

- primanja koja su nedovoljna da bi se

održavalo dobro zdravlje,

- slaba ishrana,

- nepristupačne zdravstvene usluge.

Posledice padova

Najčešća posledica je strah od ponovnog pada i

manje kretanje iz bojazni da se on ponovo ne

dogodi.

Druge posledice, kao što su: povrede

glave, poremećaj hoda centralnog porekla,

hematomi, kontuzije.

Kao posledica imobilizacije posle povrede

česte komplikacije su duboke venske

tromboze, hipostatska pneumonija i

dekubitalne rane.

Ukoliko se desila fraktura posle pada

onda je najčešće to lom kuka.

Neko - hirurški obrađen, a neko zbog

opšteg stanja ne može da se kreće te je prinuđen da

bude imobilisan sledeća dva meseca.

Kod polovine takvih pacijenata razvije se i

demencija.

Česte posledice su skraćeni ekstremitet, pomereno

težište ionako nestabilnog hoda i čest novi pad.

Pacijenti često ulaze u anksioznost i depresiju

pa tako teže sarađuju i postaju teret najbližima.

Od pobrojanih faktora rizika oni koji se

najčešće izdvajaju u stručnoj

literaturi su: osteoporoza, nedostatak fizičke

aktivnosti, slab vid, neželjeno dejstvo

lekova, rizici okoline.

Rizici koji se mogu prevenirati

Nedostatak fizičke aktivnosti:

Nedostatak redovne fizičke aktivnosti ima za

posledicu slab mišićni tonus,

smanjenu koštanu masu i fleksibilnost

zglobova.

Sve to doprinosi padovima i

utiče na posledice povreda od padova.

Prevencija

- Upražnjavati redovne fizičke vežbe (npr. svaki

drugi dan po 15 minuta)

Šetnja ili plivanje

- Dnevne aktivnosti je potrebno obavljati sa pažnjom

u smislu pravilnog istezanja ili savijanja, pravljenja

predaha radi uspostavljanja ravnoteže posle

ustajanja sa stolice ili iz kreveta.

Važno je da pacijenti nauče i kako pravilno da

padnu i kako se oporavljati posle pada.

- Važno je nositi ispravnu obuću - cipele sa niskim

petama i gumenim đonovima.

Slab vid - prevencija :

Bolesti vida povezane sa godištem mogu pojačati

rizik od pada.

Glaukom i katarakta menjaju dubinsku

percepciju.

- Potrebno je redovno kontrolisanje vida od strane

oftalmologa

- U stanu pacijenta treba označiti jarkim bojama

(lepljivim trakama) objekte koji

pomažu da se održi ravnoteža, kao što su

rukohvati u kupatilu i sl.

- Ako postoje stepenice u stanu, potrebno je prve i

poslednje stepenike obeležiti kontrastnom bojom.

Rizici okoline – prevencija:

Oko jedne trećine svih padova u SAD su vezani za

rizike koji postoje u stanu.

Najčešće se pada zbog spoticanja o neki predmet,

a potom slede slabo osvetljenje, klizavi tepisi,

nedostatak rukohvata i gelendera.

Prevencija padova u stanovima:

Važno je ne koristiti male tepihe i posebno

ćilime koji su izuzetno klizavi,

naročito na parketu. Ukoliko se koriste

potrebno je sa donje strane postavite

posebne protivklizne trake ili duplo lepljive

trake za itisone kojima bi se tepisi

i ćilimi zalepili za pod.

Po mogućstvu skinuti sve visoke i nepotrebne

pragove između prostorija.

Potrebno je skloniti kablove i druge prepreke

koje se nalaze na podu na prolaznim putevima.

Važno je da svi prostori budu dobro osvetljeni,

a pojedini i permanentno.

- Kupatila je potrebno opremiti zidnim

rukohvatima oko WC šolja, kada i tuševa,

neklizajućim prostirkama na podu i kadama.

- U spavaćim sobama se preporučuje da

postoje lampe sa obe strane kreveta,

prekidači koji su na dohvat ruke i pri ulasku u

sobu i oni pored kreveta.

- Veoma je važno imati telefon pored kreveta.

Prevencija padova u spoljnoj okolini:

Ovde se prvenstveno radi o pristupnim

putevima, ulazima, dvorištima. Radi se

o saniranju rupa i pukotina na trotoarima oko

objekta, ugradnji gelendera na

pristupnim stepeništima, čišćenje prostora za

šetnju od snega i leda, odgovarajućoj spoljnoj

rasveti i sl.

Konfuzna stanja u starih

Akutno konfuzno stanje ili delirijum je jedan od

najučestalijih neuropsihijatrijskih sindroma sa

kojima se srećemo u svakodnevnoj praksi.

Raznolika terminologija: akutni moždani

sindrom, akutna konfuznost, encefalopatija,

akutno popuštanje mozga, kao i toksična psihoza.

Prema trenutno važećim klasifikacijama

mentalnih poremećaja, prihvaćeni su termini

delirijum i akutno konfuzno stanje.

Stari, posebno veoma stari i dementni su skloni da

razviju delirijum kao komplikaciju bilo koje

fizičke bolesti ili uzimanja lekova, čak i u

terapeutskim dozama (40% dementnih pacijenata je

deliratno na prijemu u bolnicu, dok je 1 od 4

delirantna pacijenta dementan).

Depresija, akutni psihološki stres, oštećenja mozga,

vida i sluha, tugovanje, povećavaju rizik za

nastanak delirijuma u starih i u opštoj populaciji.

Definicija delirijuma:

Opšte je prihvaćena definicija delirijuma

(akutnog konfuznog stanja) da je

to etiološki nespecifičan sindrom karakterisan

istovremenim poremećajima svesti

i pažnje, percepcije, mišljenja, pamćenja,

psihomotornog ponašanja, emocija i

ciklusa spavanje-budno stanje

Klinička slika:

Akutni početak, razvoj u nekoliko sati do tri

dana u zavisnosti od etiologije, promenljivog

trajanja od par dana do 4 nedelja sa

ishodom bolesti koji zavisi od prepoznatih i

lečenih etioloških faktora

Glavna karakteristika - pomućenje svesti,

smanjena reaktivnost i svesnosti, poremećene

budnosti i mogućnosti održavanja pažnje.

Sve glavne kognitivne funkcije: opažanje,

pažnja, mišljenje i memorija su do izvesnog

stepena izmenjene.

Poremećaj može varirati u stepenu ispoljavanja

od blage konfuzije, česte u febrilnim stanjima,

do potpunog prekida organizovane i

svrsishodne kognitivne aktivnosti.

Pamćenje je oštećeno u svim svojim aspektima.

Trenutno prisećanje je umanjeno usled

poremećaja pažnje.

Poremećaj pamćenja za skorije događaje

vodi nastanku konfabulacija, dok je memorija

za ranije događaje nedirnuta.

Izvestan stepen amnezije za iskustva tokom

delirijuma je pravilo.

Sposobnost učenja novog materijala je

redukovana.

Kao rezultat globalnog poremećaja kognitivnih

funkcija i poremećaja pažnje pacijent je

dezorijentisan u vremenu, a može biti

dezorijentisan i u prostoru i prema bliskim

osobama.

Orijentacija za lični identitet je nedirnuta

Jedan od prvih koraka u lečenju delirantnog

pacijenta su

mere normalizacije

elektrolitne ravnoteže i adekvatna ishrana

(vitaminska ishrana).

Za pacijenta je podjednako važno da bude u

prijatnom okruženju, dobro

osvetljenoj prostoriji, bez buke, sa familijarnim

predmetima (lične fotografije i

poznati predmeti kao sat, kalendar...).

Iako je briga i pažnja članova porodice

nezamenljiva, blaga, prijateljski naklonjena

medicinska sestra/negovateljica je

osoba koja najviše vremena provodi sa

pacijentom i zapaža sve promene i

potrebe delirantnog pacijenta i čini emotivnu

podršku uplašenom pacijentu.

Fokusirani gerontološko-javnozdravstveni

problemi u zaštiti zdravlja starijih osoba

("4N” u gerijatriji)

Nepokretnost koja se pojavljuje kao gerijatrijsko

imobilizacijski sindrom u starijih osoba,

Nestabilnost, zbog velikog udela povreda i padova

kod starijih,

Nesamostalnost sa sve većim udelom demencija i

Alzheimerove bolesti kod najstarijih osoba,

Nekontrolisano mokrenje odnosno inkontinencije

kod gerijatrijskih bolesnika

STARIJA

OSOBA

GERIJATRIJSKi

SINDROM - 4

„N“

(nepokretnost,

nestabilnost,

nesamostalnost i

nekontrolisano

mokrenje)

FUNKCIONALNA

SPOSOBNOST BOLESTI

GERIJATRIJSKI DOMINO EFEKT

ISKLJUČIVO U GERIJATRIJSKOG BOLESNIKA

Izvor: The Merck Manual of Geriatric (third edition 2000.g.) i CZG ZZJZ dr. Andrija Štampar

Funkcionalna sposobnost starijih ljudi

podrazumeva sposobnost pojedinca za

obavljanje svih svakodnevnih aktivnosti,

nezavisno od njegovih godina,

koje osiguravaju kvalitetno življenje,

a uključuje biološko, psihološko i

socijalno funkcionisanje.

Starenje kao gubitak funkcionalne rezerve

Ovde nije reč o biološkim teorijama starenja, sa

praktičnog stanovišta može se reći da

je starenje ne samo životna dob, zdravlje ili

bolest, već pre svega jedno progresivno

smanjenje funkcionalne rezerve - najpotpunija

operacionalizacija pojma starosti.

Utvrđivanje kriterijuma procene

funkcionalne sposobnosti starijih ljudi

u odnosu na njihovo utvrđeno

zdravstveno stanje

je najvažniji indikator za primenu

gerijatrijske institucijske

i izvan institucijske zdravstvene nege

Procena funkcionalne sposobnosti starijih ljudi

Pokretnost (fizički status)

1 – sasvim pokretan

2 – ograničeno pokretan (koristi povremeno

pomagalo – štap ili štake

ili ortopedske klupice)

3 – trajno ograničeno pokretan (koristi trajno

invalidska kolica)

4 – trajno nepokretan

Samostalnost (psihički status)

1 – sasvim samostalan

2 – ograničeno samostalan (povremene psihičke

poteškoće)

3 – trajno nesamostalan (trajne psihičke

poteškoće)

Gerijatrijska procena - sve navedeno jasno

ukazuje koliko je kompleksan

zadatak lekara i svih ostalih članova tima u

proceni stanja i potreba stare osobe.

Pošto su potrebe stare osobe kompleksne i

nedeljive, gerijatrijska procena je

multidimenzionalna i podrazumeva

multidisciplinaran i timski rad.

Neki simptomi koji su česti u gerijatriji (npr.

omaglice, nesvestice, padovi, nepokretnost,

gubitak apetita i težine) zahtevaju poseban oprez

jer mogu biti posledica poremećaja više organskih

sistema.

Treba uzeti anamnezu, uraditi fizikalni pregled i

jednostavne laboratorijske pretrage radi aktivnog

traganja stanja koja se javljaju isključivo ili

pretežno u starijih

Uloga medicinske sestre

u zdravstvenoj zaštiti i nezi starih

Dobro organizovana zdravstvena i društvena

zaštita kao i nega starih danas nije moguća bez

interdisciplinarnog i medjusektorskog pristupa.

Medicinske sestre-tehničari kao najbrojniji

profil zdravstvenih radnika su značajni članovi

tima u ovom procesu

Sestre (tehničari) su često u situaciji da sarađuju sa

službama kućne nege i lečenja, različitim oblicima

nege koje se bave palijativnom negom,

humanitarnim i nevladnim organizacijama,

klubovima za stare, domovima penzionera,

skupštinama stanara i dr., zavisno od vrste

problema i potreba stare osobe.

Da bi se realizovali ovi ciljevi i zadaci, medicinska

sestra-tehničar treba da bude osposobljena za

prepoznavanje problema starih osoba sa stanovišta

nege.

Sestri-tehničaru nije teško da prepozna probleme

starih koji proizlaze iz bolesti, jer iako mogu biti

specifični, ne razlikuju se od onih koji se javljaju

pre starosti, u mladosti i srednjem životnom dobu.

Savremena zdravstvena nega zahteva od

medicinske sestre-tehničara da obrati pažnju na

sve probleme koji su vezani za starost.

Posebno treba da obratiti pažnju na

psihosocijalne probleme, subjektivno

doživljavanje promena u starosti ili bolesti.

Sestra treba da zna da nema tipičnog ponašanja

kod starih, da ima lucidnih, živahnih, kao i onih

sa psihotičnim poremećajima.

Zbog svega toga je potreban individualni pristup

svakoj starijoj osobi, ali potrebe starih ljudi mogu

biti i zajedničke.

Posmatrano sa aspekta zdrvstvene nege,

medicinska sestra–tehničar u ispitivanju potreba

za negom, korišćenjem odgovarajućih metoda,

treba da traga i za problemima koji su češći i

izraženiji kod starijih osoba nego onih koje

prate samu starost.

Od brojnih problema starih osoba ovde će biti

navedeni oni koji se često zaboravljaju ili

previđaju, a veoma su značajni sa stanovišta nege

ovih osoba.

oštećenja senzornih funkcija, gubitak ili

smanjenje površinskog senzibiliteta, problemi

apetita, inkontinencija urina i stolice,

nepokretnost i ograničeno kretanje i dr.

Posebno značajni problemi vezani za

zdravstvenu negu u gerijatriji:

tuga, strah, intelektualna usporenost, poremećaji

hoda i ravnoteže,

Tuga

Predstavlja prepoznatljivo emocionalno stanje. Prepoznaje se po plaču, pogledu, smanjenoj

aktivnosti, suzdržanosti, povlačenju, neurednom izgledu, ravnodušnosti ili jadanju i

dr.

Uzroci su brojni: gubitak voljene osobe, odbačenost od porodice, razočarenje i strah od

smrti i sl.

Treba poći od aktivnosti za koje je stara osoba

sposobna, pokazati razumevanje i empatiju,

ohrabriti je i postepeno aktivirati (češći

razgovori, osmeh, dodir, organizovanje

druženja sa članovima porodice, prijateljima,

bolesnicima ako je u bolnici i dr.).

Ukoliko takva osoba plače, treba je pustiti da

se „isprazni”, smiri, zatim je utešiti, skrenuti

pažnju na nešto drugo, npr. pričanje prijatnih

priča i doživljaja iz mladosti, ali ne odmah

nakon plača, jer to može izazvati potpuno

suprotan efekat.

Strah

Strah se prepoznaje po psihološkim

reakcijama (osećanje bespomoćnosti,

netolerantnost, panika, uplašen pogled i izraz

lica, napetost i dr.).

Strah može biti praćen i somatskim,

vegetativnim reakcijama kao što su

tahikardija, povišena tenzija, povraćanje i dr..

Medicinska sestra–tehničar treba da otkrije

uzroke straha.

Najčešći uzroci su: strah od onesposobljenosti,

od smrti, napuštenosti, strah za članove

porodice i sl.

Odgovarajućim postupcima treba nastojati da

se oni otklone ili da se ublaži strah.

Svakako da ovi postupci zavise od vrste i

uzroka straha.

Uopšteno se može istaći da medicinska sestra-

tehničar treba da ulije sigurnost staroj osobi, da

je postepeno uključi u negu, u edukativne

programe, u program vežbanja, da organizuje

druženje sa odabranim osobama koje imaju

slične probleme, a koje rešavaju na racionalan

način.

Pored toga stručnjaci savetuju da se sa

osobama pod stresom razgovara, da se bave

nekim fizičkim aktivnostima, da nauče da se

opuštaju, relaksiraju i dr.

Ovo nekada prevazilazi stručne mogućnosti ili

kompenzatorne mehanizme medicinske sestre-

tehničara pa treba zatražiti pomoć

odgovarajućeg stručnjaka

Intelektualna usporenost, inhibiranost

Intelektualna usporenost, inhibiranost može

se prepoznati po verbalnim izjavama stare

osobe da slabo pamti, da je zaboravna, da

ima prekide u mišljenju i izražavanju.

Često joj se čini da sagovornik brzo govori.

Na osnovu zaključka sestre, na osnovu

opservacije i komunikacije može se zaključiti

o stepenu intelektualne usporenosti.

Ona je obično udružena sa motornom

usporenošću kada se govori o sindromu

bradipsihije, polustuporoznog stanja.

Na osnovu stepena intelektualne usporenosti,

sestra prilagodjava svoje postupke u tretmanu i

nezi ovakve osobe.

Ona u komunikaciji mora da pokaže stpljenje,

da proveri da li su se razumeli ona i

sagovornik, da preduzme odgovarajuće

preventivne mere protiv daljeg intelektualnog

propadanja

Često je pogrešno shvatanje da je kognitivno

propadanje neizbežno i neizlečivo u starosti

U ovakvim situacijama starije osobe treba

ohrabriti da se mišljenje i pamćenje može

popraviti odgovarajućim terapijskim

intervencijama i upotrebom vežbanja

intelektualnih funkcija.

Ukoliko sestra proceni da je to moguće, ona treba

da nauči staru osobu da se dobro koncentriše.

Na primer, da vežba svoje pamćenje češćim

ponavljanjem u kraćim vremenskim intervalima.

Može im savetovati da više čitaju, zatim da

zajedno prokomentarišu tekst koji je stara osoba

sama izabrala i čitala.

Treba ih podučiti da vode računa kada treba da

uzmu terapiju.

Ukoliko je problem složeniji tada treba uključiti

kliničkog psihologa ili psihijatra koji će proceniti

objektivno stanje i obučiti pacijenta za vežbanje

koncentracije i pamćenja.

Poremećaji hoda i ravnoteže

Poremećaji hoda i ravnoteže se mogu

prepoznati po opreznom i sporom kretanju,

kretanju uz pridržavanje za nešto, po kratkim

koracima, ukočenom položaju tela, čestim

spoticanjem i sl.

U ovakvim situacijama sestra treba da obrati

pažnju na hod pacijenta i da proceni u kojoj

meri je potrebna tudja pomoć.

Iz ovih problema mogu se javiti sklonosti ka

padu ili strah od mogućeg pada.

Sklonost ka padu ili pad može dovesti do težih

povreda, naročito na ulici.

Do povreda može da dodje i zbog nerealne

percepcije prostora.

Oštećenje senzornih funkcija

Oštećenje senzornih funkcija kod stare osobe

može biti delimično ili potpuno.

Tako, oslabljen vid, sluh ili govor mogu biti

smetnja i uzroci samoprihvatanja, socijalne

izolacije, depresivnog raspoloženja, otežane

komunikacije

U ovakim situacijama medicinska sestra–

tehničar treba da budu strpljivi, da izaberu

odgovarajući način komunikacije i sl.

Pogrešno je obraćati se ovim pacijentima

povišenim tonom, vikanjem, jer nagluve osobe

slabije čuju suviše visoke tonove.

Medicinska sestra-tehničar treba da vrši

permanentni nadzor kod osobe koja slabo vidi i

da nauči članove porodice kako da neguju staru

osobu i na koji način da komuniciraju sa njim.

Gubitak ili smanjenje površnog senzibiliteta

sestra može utvrditi taktilnim dražima,

primenom toplote ili hladnoće, pri čemu će

registrovati neosetljivost ili smanjenu

osetljivost.

Ovaj problem je važan sa aspekta nege, jer

npr. prevelika toplote može dovesti do

opekotina, udarac do povrede, a hladnoća do

ishemije.

Medicinska sestra–tehničar treba stare osobe i

njenu porodicu da informišu o mogućim

problemima vezanim za oslabljen ili ugašen

površinski senzibilitet i o prevenciji ovog stanja,

npr. merenje temperature vode pri kupanju, kod

primene obloga, izmeštanje kreveta od prozora

ili izvora toplote i dr.

Problemi sa apetitom

Problemi sa apetitom mogu da se manifestuju

odbijanjem hrane, mukom i gadjenjem kada vide

hranu, uzimanjem hrane na silu, žalbama da im

hrana ne prija, zatim bolesna proždrljivost, tzv.

„vučija glad” kod nekih oblika epilepsije i sl.

Uzroci mogu da budu veoma različiti, počev od

različitih mehaničkih ili drugih smetnji u

gastrointestinalnom traktu, dijetalna ishrana,

neukusna hrana, neukusno serviranje i sl.

Medicinska sestra–tehničar treba da otkriju

uzroke slabog/prevelikog apetita i da ih

otklone.

Kod izraženijeg gubitka apetita potrebno je

pitati staru osobu šta ona misli o tome, da li

voli nešto da jede.

Ukoliko je problem apetita psihogenog

porekla, osobi treba vratiti raspoloženje i

želju za hranom

HVALA NA PAŽNJI!

Inkontinencija urina i stolice

Inkontinencija urina i stolice su veoma česti

problemi kod starijih osoba.

Kao posledica ovoga poremećaja može doći do

oštećenja integriteta kože u anorektalnoj regiji,

urinarnih infekcija.

Medicinska sestra–tehničar treba na osnovu

dokumentacije i konsultacija sa lekarom da

sagledaju moguće uzroke inkontinencije.

Ukoliko je uzrok popuštanje sfinktera može

savetovati pacijentu i njegovoj porodici vežbe

naizmeničnog stezanja i opuštanja sfinktera

(Kegelove vežbe) da bi se na ovaj način ojačali

mišići koji su značajni za ove fiziološke

funkcije.

Ove vežbe se izvode kada je mokraćna bešika

prazna.

Toaleta anogenitalne regije mora se sprovoditi

posle svakog uriniranja ili defekacije, a koža

negovati hranjivim kremama.

Za noć se preporučuju posebne pelene.

Ponekad je potrebno i plasiranje katetera.

Plasiranje stalnog katetera predstavlja faktor rizika

za pojavu urinarnih infekcija.

Kod stalne inkontinencije u ustanovama za

rehabilitaciju pacijenti se osposobljavaju za trening

mokraćne bešike i debelog creva, koji ima za cilj

uspostavljanje navike bolesnika na pražnjenje u

odgovarajućim vremenskim intervalima.

To je ujedno i način za oslobadjanje od

katetera.

➢ ispiranje mokraćne bešike najčešće fiziološkim

rastvorom najmanje 3 puta dnevno,

➢ toaleta anogenitalne regije bar jednom dnevno,

➢ toaleta katetera 3 puta dnevno,

➢ zamena urinarne kese zavisno od diureze,

➢ antisepsa oreficijuma i

➢ hranjiva krema 3 do 4 puta dnevno.

Prevencija urinarnih infekcija kod onih kojima

je plasiran stalni kateter sprovodi se sledećim

postupcima u toku dana:

Nepokretnost i ograničeno kretanje

Nepokretnost i ograničeno kretanje kod starih veoma je značajno.

Potrebno je procentiti pokretljivost u postelji i van nje.

Stari u postelji mogu biti pokretni, delimično pokretni uz tudju pomoć i nepokretni.

Potpuna neopkretnost u postelji koja je ireverzibilna, nepopravljiva naziva se fizičkom

dekompenzacijom.

Najteži oblik nepokretnosti je kada je stara

osoba potpuno zavisna u svim funkcijama, kao

što je menjanje položaja, hranjenje i obavljanje

lične higijene.

Stara osoba može biti pokretna u postelji, ali joj

je potreba pomoć pri ustajanju i kretanju.

Medicinska sestra–tehničar treba da proceni sve

funkcije kako bi se planirala odgovarajuća

nega.

Nepokretnost u postelji duže vremena je faktor

rizika za mnogobrojne komplikacije „ležanja”,

u čijoj osnovi se nalazi slaba cirkulacija,

nedovoljna respiratorna razmena, inaktivnost sa

atrofijama mišića.

Svaka medicinska sestra, bez obzira na nivo

obrazovanja, mora dobro da poznaje koje

komplikacije ležanja mogu nastati i koji su

postupci za njihovu prevenciju.

,

Komplikacije ležanja su:

➢ respiratorne (hipostatska penumonija),

➢ vaskularne (tromboflibitisi, tromboza,

tromboembolija),

➢ na mišićima (hipotrofija, kontrakture, atrofija),

➢ na koštano-zglobnom sistemu (deformacije

zglobova, kontrakture, ankiloze),

➢ na koži (oštećenje integriteta kože koje može

zahvatiti potkožno tkivo i mišiće),

➢ na digestivnom traktu kao posledica smanjene

peristaltike, inaktiviteta pa se javlja

opstipacija,

➢ na urinarnom traktu urinarna infekcija.

Program nege za prevenciju svih ovih

komplikacija se sastoji u što boljem podsticanju

cirkulacije i razmene gasova u respiratornom

sistemu.

Ovo se postiže različitim aktivnostima

Nepokretnim starim osobama svakodnevno treba

planirati i sprovoditi sledeći program nege:

➢ kupanje (kod bolesnika u komi više puta

dnevno) toplom vodom jer to najbolje podstiče

cirkulaciju;

➢ hranjiva krema posle kupanja;

➢ veritikalizacija u posetelji (podizanje u sedeći

položaj više puta dnevno,

➢ šetnje na čistom vazduhu, na terasi, ako je

moguće ili transfer u kolica;

➢ promena položaja na 1 do 2 sata, zavisno od

drugih faktora rizika od dekubitusa;

➢ rastezni položaj, ako je potrebno, primentiti

pogotovo kada se pojavi crvenilo kože;

➢ masaža celog tela (ujutro, u podne, pre spavanja);

➢ vežbe disanja (više puta dnevno, najmanje 10 do

15 minuta respiracija);

➢ aktivne vežbe, potpomognute ili pasivne vežbe

ekstremiteta (najmanje 4 do 5 minuta);

➢ vežbe peristaltike creva (rukom masirati u

pravcu kolona);

➢ odgovarajuća ishrana, tečnost.

➢ od higijenskih postupaka, pored kupanja

svakodnevno, treba sprovoditi i toaletu usne

duplje posle svakog obroka,

➢ toaletu anogenitalne regije uveče i po potrebi

češće (kod učestalog mokrenja ili dijareje)

Ovaj program se izvodi u saradnji sa

fizioterapeutom i članovima pacijentove

porodice.

Medicinska sestra–tehničar treba da ukaže

članovima porodice na komplikacije ležanja i da

ih osposobi za odgovarajuću negu.

Ukoliko se radi o institucionalnoj nezi

(bolnice, domovi za stare) sestra–tehničar treba

da obezbedi sprovodjenje minimuma nege

tokom 24 sata, uz pomoć obučenih članova

porodice ili bolesnika

Zadaci medicinske sestre-tehničara u

zdravstvenoj zaštiti i nezi starih mogu se ovako

rezimirati:

✓ učešće u svim vidovima prevencije kroz

dispanzersko-savetovališni i patronažni rad,

✓ rad u zajednici

✓ klubovima za stare,

✓ nega u ustanovama za smeštaj starih i dr.;

✓ kućna nega,

✓ učešće u lečenju,

za kućnu negu i povremeni nadzor nad negom u

kući;

✓saradnja sa socijalnim ustanovama,

humanitarnim organizacijama u cilju

obezbedjivanja osnovnih socijalnih i materijalnih

uslova za život (socijalna pomoć, tuđa pomoć i

nega, pomoć u hrani, odeći, obući i dr.);

✓ osposobljavanje članova porodice ili drugih

osoba (volontera, negovateljica i sl).

✓ sprovodjenje zdravstvene nege kod

hospitalizovanih i obezbedjenje kontinuiteta

nege u posthospitalnoj zaštiti;

✓ sprovodjenje odgovarajućih postupaka nege

u domovima za smeštaj starih sa posebnim

angažovanjem na prevenciji psihosocijalne

dekompenzacije starih,

✓ saradnja sa predstavnicima stanara u cilju

organizovanja pomoći i druženja sa susedima;

✓ zdravstveno–vaspitni rad u cilju poboljšanja

kvaliteta života i

✓ upoznavanja članova porodice o promenama u

starosti i priprema starih za kraj života,

✓ osposobljavanje članova porodice za

sprovodjenje palijativne nege (nege u

terminalnoj fazi)

U okviru nabrojanih mera i zadataka medicinske

sestre–tehničari u zdravstvenoj zaštiti i nezi

starih sprovode

veoma složene i odgovorne postupke.

Pravci razvoja gerijatrije u EU

Zdravo aktivno starenje

Podstaknuta demografskim promenama i

činjenicom da starenje stanovništva predstavlja

ujedno i izazov za društvo i medicinu 21. veka,

Svetska zdravstvena organizacija naglašava da

sve zemlje koje budu ulagale u zdravo aktivno

starenje, mogu očekivati značajnu društvenu i

ekonomsku dobrobit za celu zajednicu.

Stečeno iskustvo i znanje starijih osoba

dragoceni su izvori znanja i mudrosti za svako

društvo.

2002. g.Svetska zdravstvena organizacija (SZO)

je usvojila koncept Aktivnog starenja u kome je

definisala aktivno starenje kao „proces

optimizacije mogućnosti za zdravlje,

učestvovanje i obezbeđenje kvaliteta života

starih“.

Posebno je naglašena potreba aktivnosti

mnogobrojnih sektora koja ima za cilj da se

obezbedi da su „stari ljudi resurs njihovih

porodica, zajednice i društva u celini“

2012. je proglašena Evropskom godinom

aktivnog starenja i međugeneracijske solidarnosti

Svetski dan zdravlja 2012.

„Dobro zdravlje dodaje život godinama“

SZO – Regionalni ured za Evropu predlaže

nekoliko prioritetnih javnozdravstvenih područja

u gerijatriji :

Donosioce političkih odluka često zanima koje su

javnozdravstvene intervencije efikasne u

unapređenju zdravlja osoba starije životne dobi,

koje su politički izvodive, a da je njihov efekat

merljiv već nakon nekoliko godina (u roku od 5

godina).

1.) prevencija padova starijih osoba

2.) promovisanje fizičke aktivnosti u starijih

3.) vakcinacija protiv gripe za sve starije osobe

4.) javna podrška neformalnim i vaninstitucionalnim

oblicima nege za stare u zajednici s naglaskom na

pomoć starima u vlastitom domu

5.) jačanje kapaciteta u zdravstvenom i sektoru

socijalne zaštite za gerontološke i gerijatrijske

intervencije

Preporuke SZO:

Efikasne javnozdravstvene mere:

Cilj čovečanstva u odnosu na stare je:

➢Produženje aktivnog prosečnog životnog veka

➢Poboljšanje kvaliteta života starih osoba

KRAJ

HVALA NA PAŽNJI!