GF I TUBULI

7/21/2019 GF I TUBULI

1/48

BUBREZI:They Make Urine, Dont They?

Koliko se stvori primarnog urina dnevno? Koliko se urinaekskretuje dnevno?


2/48

Parametri bubrene funkcije kod odraslih

Minutni V srca: 4,500 - 6,000 ml/min Renalni protok krvi: 900 - 1,500

ml/min

Renalni protok plazme: 540 - 900 ml/min GFR: 100 - 125 ml/min *Brzina protoka urina: 1 - 2 ml/min

*Zavisi od brzine reabsorbcije filtrirane tenosti,GFR

se podvrgava autoregulaciji i ostaje konstantna, ak i akopostoje varijacije u brzini renalnog protoka plazme i/iliminutnog volumena srca


3/48

Gde sve mogu nastati problemi u funkcionisanju urinarnog

sistema

?Bubreg

Ureteri

Mokranabeika

Uretra

Parenhim bubrega

Ekskretorni sistem


4/48

Graa nefrona


5/48

Poremeaji funkcije bubrega

Mogu nastati zbog:1) poremeaja u perfuziji bubrega (prerenalniporemeaji);

2) poremeaja u samom bubregu (renalniporemeaji) i3) opstrukcije mokranih puteva (postrenalniporemeaji).


6/48

Poremeaji funkcija bubrega

Renalni poremeajimogu nastati kaoposledica poremeaja koji primarnozahvataju glomerule (glomerulski),

krvne sudove (vaskularni),

tubule (tubulski) ili

intersticijum (intersticijski).

P


7/48

Postmortemarteriogram

bubrega

Renalna kortikalnacirkulacija

Glomerulski kapilari


8/48


Poremeaji perfuzije bubregaDele se na: onekoji nastaju zbog bolesti krvnih sudova bubrega(opstrukcija

bubrenih krvnih sudovatrombom, embolusom ili srpastimeritrocitima, ili direktno oteenje zidova krvnih sudovaimunolokim faktorima, hipertenzijom ili zraenjem) i

na onekoji nastaju zbog poremeaja u sistemskoj cirkulaciji. (

efektivnog protoka krvi kroz bubregnastaje u svim stanjima ukojima dolazi do minutnog volumena ili ukupnog perifernog otpora idovodi do GF i insuficijencije bubrega prerenalnog tipa)

* Poseban oblik cirkulatornih promena u bubregupretstavljaju oniporemeaji koji u hroninoj insuficijenciji jetre, u tzv. hepatorenalnomsindromu(uzrok nastanka nije poznat; smatra se da bi mogao bitiznaajan poremeaj sistema renin-angiotenzin, kao i neki endotoksinikoji se u veoj koncentraciji nalaze u ovih bolesnika).
http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Gray1130.svg


9/48

Poremeaji funkcija bubregaPoremeaji funkcije glomerula

Shematski prikaz glomerulske barijere

ESL, endothelial cell surface layer (often referred toas the glycocalyx).
http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Gray1130.svghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/79/PhysiologieGlom%C3%A9rulaire.png


10/48

Hidrostatski (hidraulini) gradijent pritiskaB. ta se suprostavlja kretanju vode i tenosti kroz kapilarni

zid ?

Struktura samog kapilarnog zida (permeabilnost)Koncentracija proteina u plazmi (Onkotski Pritisak)

A. ta uslovljava kretanje vode i soluenata kroz kapilarnizid?


11/48


Poremeaji funkcije glomerula Najei uzrok poremeaja funkcije

glomerula jeglomerulonefritis (GN). GNje bilateralno inflamatorno oboljenje

bubrega koje se manifestujeproteinurijom i/ili hematurijom.


12/48


GN

O proteinurijigovorimo onda kada se mokraom izlui od 150 mgproteina /dan(normalno adultna osobaizlui do 150mg/dan i to uglavnom u formi albumina i

Tamm-Horsffall-ovog mukoproteina).

O hematurijigovorimo onda kada se mokraom dnevnoizlui vie od milion eritrocita(nakon centrifugiranja

mokrae u talogu se normalno nalazi 0-2 eritrocitau mikroskopskom vidnom polju pod uvelianjemx400, to iznosi oko 1 x 106elija/ dan).


13/48

Poremeaji funkcije glomerula

GN zapravo nije nozoloki entitet, ve skupbolesti razliite etiologije i patogeneze kojeprimarno zahvataju glomerul.

ovim terminom se esto opisuju i lezijeglomerula koje nisu rezultat primarnogoboljenja bubrega, poput lezija u sistemskomlupusu eritematozusu(SLE) SEKUNDARNI

GLOMERULONEFRITIS.


14/48


GN

Iako primarna lezija u GNzahvataglomerule, s napredovanjem procesamoe biti zahvaen ceo bubreg, temoe doi do razvoja bubrene(renalne) insuficijencije.


15/48


GN

U zavisnosti od distribucije patolokogprocesa, GNse dele na: difuzne(zahvataju sve glomerule),

fokalne(zahvataju samo neke glomerule) i

lokalne(samo deo glomerula, npr. jednukapilarnu petlju).


16/48

Poremeaji funkcija bubregaGN Na osnovu patogenetskih mehanizama, GN se dele na:

izazvane imunskim kompleksimareakcija III tipa(poststreptokokni GN; idiopatski membranski GN; GNu serumskoj bolesti, itd.)

[At na egzogene(tue belanevine u serumskoj bolesti, Ag bakterijskog,virusnog ili parazitarnog porekla) ili endogene(delovi DNA, autologiimunoglobulini, tumorski Ag, tireoglobulin) neglomerulske Agstvaraju

cirkuliue komplekse At-Ag, koji se pasivno taloe u glomerulu. Fiksacijakomplementa i oslobaanje imunolokih medijatora dovodi do oteenjaglomerula i razvoja inflamatorne reakcije.]

nefrotoksine, izazvane At protiv glomerularnemembrane - reakcija II tipa (rapidno progresivniGN).

[Oteenje glomerula uzrokuju At usmerena protiv antigena na povrinielijaglomerula aktivacijom komplementa ili At posreduju u elijskojdestrukciji ADCC(cell cytotoxity dependent on atibody)]

ili elijama posredovanim oteenjem-reakcijakasne preosetljivosti-reakcija IV tipa

(T limfociti prepoznaju Ag, akumuliraju se na mestu gde se on nalazi i njihoviprodukti dovode do oteenja elija


17/48


GN

Na osnovu klinikog toka, dele se na: akutne,

subakutnei

hronine.


18/48


Akutni GN nastaje obino (1- 2 nedelje) posle streptokokne (izavane b-

hemolitikim streptokokom grupe A) infekcije drela ili koe(PSGN).

Do oteenja glomerula dovode At koja se stvaraju na nekekomponente zida streptokoka i ona obrazuju cirkuliuekomplekse sa Ag. Kompleksi At-Ag se deponuju u membraniglomerula, dovode do aktivacije komplementa i oteenjamembrane.Na mestu oteenja dolazi do agregacije PMN itrombocita. Fagocitoza i oslobaanje lizozomalnih enzima vode

daljoj destrukciji bazalne membrane i elija endotela. Kaoodgovor na oteenje dolazi do proliferacije endotelnih elija,zatim mezangijskih, a kasnije i epitelnih.


19/48


Akutni GN

Usled poveanja propustljivosti kapilarne membrane dolazi do pojave proteina (proteinurija) (Proteinurija obino nije dovoljna da izazove

hipoalbuminemiju) i eritrocita u mokrai(hematurija).

GF, pa sledstveno tome, ekskrecija natrijuma, vode i azotnih jedinjenjakoja se normalno izluuju mokraom, te se javlja oligurija, edemi(nefritisniedemi) i azotemija(poveanje koncentracije azotnih jedinjenja u plazmi).

Zbog oteenja krvnih sudova (vaskulitis) edemska tenost je bogataproteinima. Smatra se da koncentracije aldosterona(zbog razvojaedema i smanjenja efektivnog volumena ekstracelularne tenosti)takoe uestvuje u retenciji soli i vode.

Gotovo uvek javlja se i umerena hipertenzija(verovatno zbog poveanjavolumena ekstracelularne tenosti, a moda i zbog vazospazma).


20/48

Znak/simptom Mehanizam

Proteinurija Izmenjena permeabilnost kapilarnog zida

Hematurija Gubitak integriteta kapilarnog zida

Azotemija Smanjeno izluivanje azotnih metabolikihprodukata

Oligurija/anurija Smanjena glomerulska filtracija

Edem Poveano zadravanje vode,

Poveano luenje aldosteronaArterijska hipertenzija Zadravanje tenosti i poremeena regulatorna

uloga bubrega


21/48


Akutni GN Kod dece bolest se zavrava kompletnim

ozdravljenjemu 90% sluajeva (u odraslih u30-50%), u 2-5% sluajeva zavrava se letalnou akutnoj fazi, a u preostalim sluajevimaprelazi u subakutni oblik (rapidno progresivniGN) ili u hronini GN.

Mada je PSGN najei oblik akutnog GN,

ovom obliku pripadaju i GN koji se javljajuposle subakutnog bakterijskog endokarditisa,malarije, anafilaktoidne purpure, kao i u nekimkolagenozama.


22/48


Subakutni oblik GN,oznaava sei terminomrapidno progresivni GN(engl. rapidlyprogressive glomerulonephritis)

je renalna bolest sa osobenim klinikim imorfolokim karakteristikama.

Klinikise manifestuje hematurijom, proteinurijom i rapidno

progresivnom azotemijom

koja dovodi do letalnog ishoda u toku 2 godine.


23/48


Subakutni oblik GN Tipian predstavnik ovog oblika GN je Goodpasture-ov sindrom. To je retko, autoimunsko, autoAt posredovano, oboljenje u

kojem dolazi do oteenja unutranjih organa, pre svega plua ibubrega.

Tipina klinika slika ukljuuje rekurentna pluna krvarenja sarazvojem anemije i oteenje bubrega koje vodi razvojuprogresivne renalne insuficijencije.

U krvi ovih pacijenta nalaze se autoAt usmerena protiv bazalnemembrane glomerula bubrega i alveola plua, koja zajedno sakomponentama komplementa, formiraju depozite du ovihmembrana.

Oteenje tkiva nastaje kao rezultat komplementom posredovanecitotoksinosti i zavisne od At elijama posredovanecitotoksinosti (ADCC).


24/48


Hronini GN karakterie spora, progresivna destrukcija

glomerula. U veini sluajeva nije vezan za akutni ili

subakutni GN, ve se on razvija kao de novooboljenje.

Poetak je obino neprimetan, tako da sebolest otkriva tek kada se jave simptomi

hronine bubrene insuficijencije. Zavisno od stadijuma bolesti, javlja sepoliurija ili oligurija, proteinurija razliitogstepena, hipertenzija i progresivnaazotemija.


25/48

Poremeaji funkcijE bubrega

Hronini GNU 50% obolelih javlja se tzv. nefrotski sindrom,

koji karakterie:

masivna proteinurija, hipoalbuminemija, edemi (nefrotski edemi), hiperlipidemija i hiperkoaguabilnost krvi.

*Ovaj sindrom se javlja i u sklopu nekih bolestikoje sekundarno pogaaju bubreg (dijabetes,amiloidoza).


26/48

Nefrotski sindrom

A) Hipoalbiminemija zbog proteinurije dnevno se izlui vieod 3,5 gproteina

(zavisno od stepena propustljivosti membraneglomerula, veliine GF i koncentracije albumina uplazmi).

sinteze proteina u jetri(mogue zbog prisustvanekog cirkuliueg inhibitora),

anoreksijei

promene katabolizma albumina u bubrenimtubulima.


27/48

Nefrotski sindrom

B) Nefrotski edemi:

zboghipoalbiminemijedolazi do koloidno-osmotskog pritiska plazme, to onda uzrokujetransudaciju tenosti iz kapilara u intersticijalniprostor i

posledino, razvoj hipovolemije, usled ega se:1. smanjuje perfuzija bubregai aktivira sistem renin-angiotenzin-aldosteron*i

2. aktiviu volumenski receptori, to dovodi dos poveanogoslobaanja ADH*,

3. se oslobaanje natriuretskog hormona.* Poveano oslobaanje aldosterona i ADH, dovodi do

retencije soli i vode i daljeg pogoravanja edema.


28/48

Nefrotski sindrom

iz jo uvek nepoznatih razloga, dolazi i dopoveanja koncentracije holesterola,fosfolipida i triglicerida u plazmi.

lipidurije hiperkoaguabilnosti krvi (gubitak

antitrombina III, smanjuje se nivo ili

aktivnost proteina C, S,hiperfibrinogenemija)sa pojavom venske i arterijske tromboze,posebno tromboze bubrene vene.


29/48

Poremeaji funkcije bubregaPoremeaji funkcija bubrenih kanalia
http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Gray1128.png


30/48


Poremeaji funkcija bubrenih kanalia

opti selektivni.


31/48


Opti poremeaji funkcija bubrenih kanalia U bubrenim bolestima graa i funkcija tubula i

okolnog intersticijuma se vrlo esto naruava, biloprimarno ili sekundarno.

Primarna oteenjanastaju najee zbog delovanja:razliitih toksina, ishemije, infektivnih agenasa,imunolokih faktora, opstrukcije tubula i razvojnihanomalija. Ove bolesti su ujedno i najei uzrokbubrene insuficijencije.

Sekundarnaoteenjanastaju kao posledica GN,vaskularnih bolesti bubrega ili opstrukcije mokranihkanala.


32/48

Renalna infekcija: putevi

Home Page
http://www.uchsc.edu/pathology/5132/renal.htmhttp://www.uchsc.edu/pathology/chas5132/renal.htmhttp://www.uchsc.edu/pathology/5132/renal.htmhttp://www.uchsc.edu/pathology/chas5132/renal.htm


33/48


Opti poremeaji funkcija bubrenih kanalia

U poetkuprimarne tubulointersticijske bolestiglomerulinisu pogoeni, tako da se u mokrai ne nalazi mnogopatolokih elemenata.

S razvojem bolesti javlja se: Umerena proteinurija(< 1,5 g/dan), usled gubitka malih koliina

albumina i proteina male molekulske mase koje oteeni tubuli nemogu resorbovati. Proteinurija se moe poveati ako oteene elijetubula zaepe(obstruiraju) lumen tubula i dovedu do sekundarnogoteenja glomerula i/ili do poremeaja u njihovom snabdevanjukrvlju.


34/48


Opti poremeaji funkcija bubrenih kanalia

U mokrai se mogu nai i elije tubula,

granulirani i elijski cilindri(cilindrurija), eritrociti u veem broju (eritrociturija, hematurija), masa bakterija u mokrai(bakteriurija), leukociti u veem broju (leukociturija, pojava vee kolicine

leukocita ili gnoja = piurija); nakon centrifugiranja mokraenormalno se u talogu nalazi 0-2 leukocita u mikroskopskom vidnom

polju velikog poveanja x400).pojava veeg broja leukocita umokrai; nakon centrifugiranja normalne mokrae u talogu se moenai 0-2 leukocita u mikroskopskom vidnom polju velikog poveanjax400).

Tubulske elije u sedimentu urina


35/48

Renalni Tubulski Epitel

Tubulske elije u sedimentu urina


36/48

Hematurija


37/48

Pyuria Bakteriurija


38/48

CILINDRI


39/48

Hijalini cilindri


40/48

How many casts do you see?


41/48

Fini granularni cilindri


42/48

Grubi granularni cilindri


43/48

Eritrocitni cilindri


44/48

Leukocitni cilindri

Epitelni cilindri


45/48

p

Lipidni cilindri


46/48

iroki cilindri

Votani cilindri


47/48


Opti poremeaji funkcija bubrenihkanalia

Cilindri u osnovi imaju Tamm-Horsfall-ov mukoprotein, kojiseceniraju elije ushodnog dela Henlejeve petlje i distalnih

tubula, a koji prelazi u stanje gela pri niskom pH mokrae,pri dehidrataciji, ili pod uticajem mioglobina, hemoglobina,albumina, i dobija oblik lumena kanalia u kojem nastaje(distalni i sabirni kanalii). U gel nastalih cilindara mogu seuklopiti raznovrsne elije, pa tako nastaju eritrocitni,

leukocitni, cilindri. Zbog oteenja funkcija tubula gotovo uvek dolazi dogubitka sposobnosti koncentrisanja mokrae i izluivanjakiselina, a moe doi i do gubitka soli.


48/48


Selektivni poremeaji funkcija bubrenih kanalia

Selektivni poremeaji funkcija bubrenih kanaliamanifestuju se kao promena jedne ili vie funkcijatubula.

veina tih poremeaja je nasledna, uslovljenapromenama na nivou gena koji kontroliu sintezuspecifinih nosaa ili enzima, potrebnih za prenospojedinih supstanci u bubrenim kanaliima.

posledica su promene u izluivanju pojedinihelektrolita(natrijum, kalijum, kalcijum, fosfati),aminokiselina (lizin, arginin, ornitin i cistein ucistunurija, neutralnih i aromatskih aminokiselina uHartnup-ovoj bolesti) ili glukoze.

Documents

GF I TUBULI