УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

СРБИСТИКА

Глаголске именице у делу

„Проклета авлија“ Иве Андрића

Ментор Студент

др Мирјана Илић Милица Јоцић 1952

Ниш, 2012.

Садржај:

0

1. Задатак, начин и циљ израде семинарског рада ................................................ 2

2. Шта су глаголске именице? Опречна мишљења стручњака. ......................................3

3. Групе глаголских именица у делу „Проклета авлија“ ......................................4

3.1. Група глаголских именица са суфиксом -ње ......................................4

3.2. Група глаголских именица са суфиксом -ће ......................................8

3.3. Група глаголских именица са суфиксом -ба ......................................9

3.4. Група глаголских именица са суфиксом -еж .......................................10

3.5. Група глаголских именица са суфиксом -ај .....................................10

3.6. Група глаголских именица са суфиксом -ња ....................................11

3.7. Група глаголских именица са нултим суфиксом ....................................12

3.8. Група глаголских именица са суфиксом -ка .....................................14

4. Закључак .............................................................................................. 15

5. Извор и литература .............................................................................................. 16

1

1. Задатак, начин и циљ израде семинарког рада

Задатак: Пронаћи све глаголске именице настале процесом деривације, тј. прецизније

настале од глаголске основе додавањем одређених суфикса за грађење глаголских

именица. Задатак је такође био и анализирати сваку од пронађених именица

појединачно као и анализирати суфиксе коришћене за грађење тих именица.

Начин рада: Да бих извршила задатак приступила сам обради грађе на следећи начин:

1. Консултовала сам литературу ради проналажења тачне дефиниције глаголских

именица и модела творбе истих.

2. Направила сам списак суфикса који се користе за грађење глаголских именица

осврћући се на примере наведене у литератури.

3. Прочитала сам првих 50 страна дела и одатле издвојила све глаголске именице.

Притом сам записивала и број стране са које је сваки од глагола узет као и облик

инфинитива поменутог глагола. Ради бољег разумевања и увида у контекст у коме се

издвојена именица налази, преписала сам и део реченице или целу реченицу из извора.

4. Разврстала сам све издвојене именице узимајући у обзир којим су суфиксом творене

и тако добила неколико група именица.

5. Почела сам од најбројније групе глаголских именица, тако што сам најпре рекла

нешто уопштено о суфиксу који је карактеристичан за ту групу.

6. Наставила сам наводећи редом сваку именицу у облику номинатива а затим и у

облику у ком се налази у делу. Поред сваке именице сам написала да ли је настала од

свршеног или несвршеног глагола. Анализирала сам семантику издвојене именице.

8. На крају сам, сагледавајући постигнут резултат рада, извела закључак о теми коју

сам обрађивала.

Циљ израде семинарског рада: Циљ израде овог рада је упознавање са глаголским

именицама које у стварању својих дела користи наш писац. Важно је такође утврдити

фреквентност одређених суфикса коришћених за творбу именица које због свог

глаголског порекла носе значење неке радње, стања или збивања или су предмет,

инструмент или вршилац истих.

2

2. Шта су глаголске именице?

Опречна мишљења стручњака.

Дефиниција је једноставна: Глаголске именице су оне именице чија је мотивна

реч глагола које означавају радњу, стање или збивање1. Међутим, поставља се питање

да ли су све изведене именице које имају глаголско порекло заиста глаголске именице?

Мишљења стручњака су опречна. Истраживањем овог питања бавио се Борко

Ковачевић. Он је у својој студији2 дошао до следећих закључака:

а) Не постоји доследност у третирању ове категорије именица. Обично се сврставају у

апстрактне док их само неки аутори извајају, напомињу њихову посебност и називају

глаголским именицама.

б) Недоследност се може уочити и у употреби термина глаголска именица. Стевановић (1986)

и Летић и Вуксановић (2003) глаголским именицама називају само именице изведене из

глагола помоћу суфикса -ње (код Стевановића и -ће). Са друге стране Кликовац ( 2004/2005),

Николић и др. (2003) и Станојчић-Поповић (2004) под глаголским именицама подразумевају

именице изведене из глагола (које означавају радњу, стање или збивање) разним суфиксима (не

само суфиксом -ње).

Осврћући се на ове податке, одлучила сам да као водећу за овај рад узмем поделу коју су

извршили аутори Станојчић и Поповић3. Према њима, глаголске именице су све оне именице

које за мотивну реч имају глагол, без обзира на то да ли су грађене продуктивнијим суфиксом (-

ње и -ће) или неким мање продуктивним суфиксом. Такође, поменути аутори су направили и

попис мање продуктивних суфикса за грађење овог типа именица којим ћу се и ја користити у

даљем раду.

Станојчић и Поповић кажу да се највећи број глаголских именица гради суфиксима -ње

и -ће док као мање продуктивне наводе суфиксе -ба, -ва, -њава, -еж, -ај, -ак, -љава, -ᴓ (нулти

суфикс) и -ња. Међутим, у обрађеном делу се неће наћи глаголске именице грађене појединим

од наведених суфикса.

1 Граматика српскога језика 2004: стр.144.2 Српски језик – студије српске и словенске 2009: стр. 495-501.3 Граматика српскога језика 2004: стр.144.

3

3. Групе глаголских именица

у делу „Проклета авлија“

У обрађеном делу појавило се осам група глаголских именица разврстаних према

суфиксу употребљеном за њихово грађење. То су следеће групе:

Група глаголских именица са суфиксом -ЊЕ

Група глаголских именица са суфиксом -ЋЕ

Група глаголских именица са суфиксом -БА

Група глаголских именица са суфиксом -ЕЖ

Група глаголских именица са суфиксом -АЈ

Група глаголских именица са суфиксом -ЊА

Група глаголских именица са нултим суфиксом

Група глаголских именица са суфиксом -КА (који као продуктиван за грађење

именица са глаголском основом нуди Иван Клајн4)

Сада ћу рећи нешто о свакој групи као и о сваком члану групе појединачно.

3.1. Група глаголских именица са суфиксом -ње

Ово је група глаголских именица која има највећи број чланова, што је лако

објашњиво ако се узме у обзир чињеница да већина српских граматича тумачи овај

суфикс као најпродуктивнији за грађење глаголских именица. Међутим, када је у

питању начин на који се ове именице граде уз помоћу суфикса -ње већ настају неке

дилеме и неслагања код граматичара. Аутори Станојчић и Поповић тврде да се ове

именице граде од прелазних глагола, тј. „од њихове творбене основе коју чини трпни

придев на -н или -т додавањем суфикса -је“5. С тим мишљењем се не слаже Клајн који

каже да се глаголске именице „редовно граде и од непрелазних или чисто повратних

глагола који трпног придева немају“.6

4 Творба речи у савременом српском језику 2, 2004 :стр.1345 Граматика српскога језика, 2004: стр. 144.6 Творба речи у савременом српском језику 2, 2004 :стр. 167.

4

Стога морамо разликовати два суфикса, -ње за глаголе на -ати и неколико њих

на -ети, и -ење за све остале глаголе. Притом се први суфикс додаје на инфинитивну

основу а други на презентску без крајњег вокала.

У задатом извору („Проклета авлија“) има чак 25 глаголских именица са овим

суфиксом. То су:

1. Причање - „ а младићу је било незгодно да прекида причање“ (стр.11). Ова

глаголска именица настала је од глагола причати који је несвршен. Настала је

додавањем суфикса -ње на инфинитивну основу. Означава радњу којом се уз помоћ

говорног апарата преноси нека информација.

2. Одабирање - „Ту се врши <...> одабирање похапшених“ (стр.13). Ова

глаголска именица настала је од глагола одабирати који је несвршен. Настала је

додавањем суфикса -ње на инфинитивну основу. Мотивна реч (глагол) претходно је

претрпео процес префиксације (ода+бирати). Може означавати избор, али и као израз у

биологији може значити селекцију међу домаћим животињама и културним биљкама

коју човек врши ради добијања погоднијих врста.

3. Суђење - „Једни се испитују за суђење“ (стр.13). Ова глаголска именица

настала је од трпног придева (суђен) глагола судити додавањем наставка -је. Притом се

врши јотовање. Глагол судити је несвршен. Ова именица означава радњу којом се

износи мишљење, процена нечијих дела или поступака.

4. Заточење - „Бивају упућени у место свог заточења“ (стр. 15). Ова глаголска

именица настала је од од трпног придева (заточен) глагола заточити додавањем

наставка -је. Притом се врши јотовање. Глагол заточити је свршен и прелазан. Ова

именица означава заробњеништво, затвореништво, боравак у затвореном простору

најчешће под казном.

5. Издржавање - „Ноћу се одводе осуђени на издржавање казне“ (стр. 16). Ова

глаголска именица настала је од несвршеног глагола издржавати и може да означава

означава оно од чега неко живи (најчешће новац) али у овом случају значи служење

затворске казне.

6. Кривотворење - „Он се одмах лаћа <...> неког другог кривотворења“. Ова

глаголска именица настала је од несвршеног глагола кривотворити који је сложен

5

глагол настао од придева крив и глагола творити који су састављени спојним вокалом

(крив+о+творити). Ова именица означава неку недозвољену радњу.

7. Мучење - „Као срачунат на мучење и веће страдање затвореника“ (стр. 21).

Ова глаголска именица настала је од несвршеног глагола мучити. Означава задавање

или трпљење неког физичког или менталног бола, патње.

8. Страдање - „Као срачунат на мучење и веће страдање затвореника“ (стр. 21).

Ова глаголска именица настала је од несвршеног глагола страдати. Означава

подношење невоље због какве болести, несреће.

9. Осећање - „Човек странац има осећање да је на некаквом ђаволском острву“

(стр. 21). Ова именица настала је од несвршеног глагола осећати (се). Значи начин

душевног и психичког доживљавања у коме се испољава разлчит однос човека према

бићима, појавама и стварима.

10. Размишљање - „Љубитељ књиге и размишљања“ (стр. 24). Ова глаголска

именица настала је од несвршеног глагола размишљати (се) и означава ментални

процес којим се долази до неког решења, схватања.

11. Имање - „Купио једно пусто, велико имање“ (стр. 27). Ова именица је

настала од глагола имати а означава посед, власништво.

12. Поступање - „Са свима правилима полицијског рада и поступања“ (стр. 29).

Ова глаголска именица настала је од несвршеног глагола поступати а означава радни

процес и начин на који се нека радња врши. Овде приказује неку трајну или учесталу

радњу а у колико је у питању нека кратка, свршена радња или нека радња која је

канонски одређена користи се и глаголска именица од истог глагола али суфиксом

ак- : поступак.

13. Жаљење - „Трепти нешто као сузан грч и жаљење“ (стр. 33). Ова именица

настала је од глагола жалити и означава кајање, јадиковање због неког поступка.

14. Силовање - „Оптуженим за силовање“ (стр. 34). Ова глаголска именица

настала је од глагола силовати а означава радњу којом се неко или нешто тера на неку

нежељену радњу, присиљавање.

6

15. Признање - „Да извуче признање“ (стр. 35). Ова глаголска именица настала

је од свршеног глагола признати и означава изјаву, саопштење да је нешто истинито,

стварно.

16. Смењивање - „Чак се постављало питање његовог смењивања“ (стр. 36).

Ова именица настала је од глагола смењивати (се). Значи уклањање некога са зужности

или његово замењивање другим.

17. Изненађење - „Постоји увек могућност изненађења“ (стр. 37). Ова глаголска

именица настала је од трпног придева изненађен (глагола изненадити се) који је

претходно настао од изненад+јен при чему се догодило јотовање. Значи осећај духовне

неприпремљености или извесне забуне изазван нечим неочекиваним.

18. Обољење - „Јавила су се два случаја обољења“ (стр. 40). Ова глаголска

именица настала је од свршеног глагола оболети. При творби ове именице дошло је до

јотовања (обол+јен+је). Она означава болест.

19. Дивљење - „Неке врсте нехотичног дивљења са чуђењем“ (стр. 42). Ова

глаголска именица настала је од глагола дивити се и означава осећај очарања нечим

или неким.

20. Чуђење - „Неке врсте нехотичног дивљења са чуђењем“ (стр. 42). Ова

глаголска именица настала је од глагола чудити се и значи снажно бити дирнут нечим

неочекиваним, непредвиђеним, осећај изненађења.

21. Решење - „ Чекају решење“ (стр. 44). Ова именица настала је од свршеног

глагола решити. Означава резултат разматрања или одлука.

22. Ћутање - „У неповерљивом ћутању“ (стр. 47). Ова глаголска именица

настала је од глагола ћутати и означава процес супротан од говорења, тишину,

безгласје.

23. Звање - „Прећутавши звање“ (стр. 48). Ова глаголска именица настала је од

несвршеног глагола звати и означава занимање, службу, положај или степен у служби

или друштву.

24. Наређење - „Оштро наређење“ (стр. 50). Ова именица настала је од глагола

наредити и означава упутство које се даје с тим са се обавезно примени, заповест.

7

25. Питање - „Младић је без много чуђења и без питања“ (стр. 50). Ова

глаголска именица настала је од глагола питати и означава оно о чему се расправља,

говори, оно чему се тражи решење.

3.2. Група глаголских именица са суфиксом -ће

Суфикс -ће служи за грађење глаголских именица као и суфикс -ње. Принцип за

грађење је исти као и са суфиксом -ње с тим што глаголских именица са суфиксом -ће

има далеко мање. Такође, -ће углавном долази на основе свршених глагола. Клајн каже

да „међу изведеницама од свршених глагола највише их је од глагола на -нути а знатно

мање оних на -ети и -ити.“7 Међутим, јавиће се и глаголске именице настале од

несвршених глагола.

У обрађеном одељку из извора појавиле су се само две глаголске именице

творене овим творбеним моделом. То су:

1. Саучешће - „До дубоког разумевања и искреног саучешћа.“ (стр. 30). Ова

глаголска именица настала је од несвршеног глагола саучествовати. Она неће настати

додавањем суфикса на инфинитивну основу, већ ће се суфикс -је додати на окрњену

основу саучест- при чему ће доћи до јотовања. Мотивни глагол претходно је претрпео

процес префиксације (са+учествовати). Ова именица може означавати учествовање

или суделовање у нечему али ће у овом случају означавати саосећање жалости са оним

кога је задесила несрећа.

2. Надахнуће - „Радио је <...> као по неком надахнућу.“ (стр.31). Ова именица

настала је од свршеног глагола надахнути и то од његовог трпног придева надахнут

додавањем суфикса -је при чему је дошло до јотовања. И овај мотивни глагол је

префиксиран па је из глагола дахнути додавањем префикса на- настао глагол

надахнути. Глаголска именица надахнуће означава душевно стање, расположење са

израженим стваралачким полетом, инспирацију.

7 Творба речи у савременом српском језику 2, 2004 :стр. 193.

8

3.3. Група глаголских именица са суфиксом -ба

Глаголске именице које се граде уз помоћ увог суфикса редовно су називи неких

стања или радњи (борба, служба, творба...). Међутим, значење радње се често преноси

и на њен резултат, на предмет, комуникациони чин или слично (изложба, приредба,

жалба...). Творбена основа за грађење ових глаголских именица је окрњена граматичка

основа глагола.

Међу глаголским именицама извученим из извора нашла се само једна која је

творена овим суфиксом. То је:

1. Оптужба - „Није први пут да је под таквом оптужбом.“ (стр.20). Ова

глаголска именица настала је од несвршеног глагола оптужити и то додавањем суфикса

-ба на окрњену глаголску основу оптуж- уместо на пуну основу оптужи-. Такође,

мотивни глагол је претходно претрпео и процес префиксације којим је из глагола

тужити додавањем префикса об- тј. оп- настао нови глагол. Глаголска именица оптужба

може означавати бацање кривице на некога, окривљавање или критику, али у овом

конкретном случају значи захтев суду, власти да се преузму одређене мере против

некога и да се тај неко прогласи одговорним за нешто.

3.4. Група глаголских именица са суфиксом -еж

9

„Еж је веома хетероген и неправилан суфикс“8 по мишљењу Ивана Клајна. Он то

тумачи тиме што каже да изведенице од овог суфикса најчешће осцилирају између

женског и мушког рода. Ове именице са глаголском основом могу означавати радњу

или стање, претежно у речима са пејоративним призвуком, или појединачни чин.

Такође могу имати и предметно значење.

У обрађеном извору пронашла сам само једну реч која илуструје творбу

глаголских именица суфиксом -еж. То је:

1. Трулеж - „Доноси задах морске трулежи“ (стр. 22). Ова глаголска именица

настала је од несвршеног глагола трулети и то додавањем суфикса на инфинитивну

основу. Овако добијена глаголска именица може означавати оно што је труло, гњио,

труле предмете, али такође може значити и стање онога што је труло, трулост, гњилеж.

3.5. Група глаголских именица са суфиксом -ај

Овај суфикс доживео је велику експанзију што се тумачи потребом језика да се

створи још један начин грађења девербала како би се растеретио најфреквентнији

суфикс -ње, односно ће. Глаголске именице са овим суфиксом могу означавати:

а) Једнократну, кратку или завршену радњу: окретај, обртај, уздисај...

б) Оно што је добијено вршењем радње основног глагола, резултат: премештај,

домашај, загрљај..

в) Предмет (конкретно, предметно значење) : залогај, гутљај, намотај...

Што се конкретног извора тиче, овај начин творбе глаголских именица није се

показао посебно продуктиван јер се у обрађеном материјалу нашла само једна

глаголска именица са овим суфиксом. То је:

1. Покушај - „Они знају добро да би сваки покушај <...> био опасан и немогућ“

(стр. 24). Ова глаголска именица настала је од свршеног глагола покушати који је

префиксиран (по+кушати) тако што је на окрњену инфинитивну основу покуш- додат

8 Творба речи у савременом српском језику 2, 2004 :стр. 74.

10

суфикс -ај. Ова глаголска именица може означавати радњу којом се куша, проба нешто

учинити или постићи. Такође може означавати почетни рад, оглед, почетак.

3.6. Група глаголских именица са суфиксом -ња

Готово све изведенице овим суфиксом значе глаголску радњу, а из глаголског се

може развити и предметно значење. Суфикс -ња долази на презентску основу.

У задатом извору као потврда за постојање оваквог начина грађења глаголских

именица нашло се пет примера. То су:

1. Сумња - „Сумња иде далеко.“ (стр. 13). Ова глаголска именица настала је од

несвршеног глагола сумњати. Означава непотпуну веру у некога, нешто, неувереност у

истинитост нечега, мисао о неслагању нечега са стварношћу.

2. Претња - „...него се из ћелије у ћелију дозивају тешким претњама.“ (стр. 17).

Ова глаголска именица настала је од несвршеног глагола претити. Може значити

плашење, застрашивање некога или може имати значење могуће, потенцијалне

опасности.

3. Радња - „Бојаџијска радња“ (стр. 18). Ова глаголска именица настала је од

несвршеног глагола радити. Има много значења као што су значење неког акта, чина,

поступка, организације, али у овом конкретном случају означава простор у коме се

обавља нека делатност, дућан.

4. Мржња - „Са необјашњивом мржњом...“ (стр. 26). Ова глаголска именица

настала је од несвршеног глагола мрзети и при творби долази до преласка финалног -з у

ж (једначење по месту творбе). Означава осећање јаке одбојности, нетрпељивости

према некоме или нечему.

5. Пажња - „Примио је ту неочекивану пажњу као наређење.“ (стр. 50). Ова

глаголска именица настала је од несвршеног глагола пазити. Као и у претходном

случају долази до једначења по месту творбе па од паз+ња добијамо пажња. Ова

именица у овом случају означава предусретљивост, услужност, љубазност.

11

3.7. Група глаголских именица са нултим суфиксом ( ᴓ )

Што се тиче грађења глаголских именица нултим суфиксом принцип је

једноставан - од инфинитива се одбије -ти и претходни вокал и додаје се нулти суфикс.

Овај начин творбе је веома продуктиван. Именице добијене овим начином суфиксације

могу означавати радњу или производ неке радње.

У оквиру извора нашло се неколико примера глаголских именица творених

нултим суфиксом. Међутим, потребно их је претходно поделити у две групе према

вокалу који се налази испред -ти у инфинитиву мотивног глагола. То су:

а) глаголске именице настале од глагола на -ати:

1. Погреб - „За време фра-Петровог погреба“ (стр. 7). Ова глаголска именица

настала је од глагола погребати и значи сахранити, закопати преминулу особу.

2. Попис - „ ... и да се попис не врши“ (стр. 8). Ова глаголска именица настала је

од свршеног глагола пописати који је претходно префиксацијом настао од глагола

писати (по+писати). Ова именица означава пописивање нечега (људи, животиња,

ствари) да би се утврдио број или пописивање имовине ради наплате дуга.

3. Изглед - „Имају неки нарочит изглед“ (стр. 9). Ова глаголска именица настала

је од несвршеног глагола изгледати који је префиксацијом настао од из+гледати.

Означава оно што се види споља, спољашњи приказ нечега.

4. Струг - „Лежи на малом, храстовом стругу.“ (стр. 9). Ова именица настала је

од несвршеног глагола стругати. То је nomina instrumentalis и означава алат којим се

врши стругање.

5. Обрт - „ ...пуна неочекиваних и смелих обрта“ (стр. 29). Ова именица настала

је од несвршеног глагола обртати а означава преокрет, промену.

6. Поглед - „ Оштар поглед“ (стр. 30). Ова глаголска именица настала је од

свршеног глагола погледати који је био подвргнут процесу префиксације и настао из

12

глагола гледати и префикса по-. Означава управљеност очију на кога или на шта,

правац гледања.

7. Обрачун - „Врши тежак обрачун“ (стр. 41). Ова глаголска именица настала је

од мотивног глагола рачунати који је несвршен а који је префиксацијом (об+рачунати)

променио вид. Именица обрачун може да означава озбиљан разговор при расправљању

односа, или пак сукоб, разрачунавање.

б) глаголске именице настале од глагола на -ити:

1. Прекор - „Чини прекор покојнику“ (стр.8). Ова глаголска именица настала је

од свршеног глагола прекорити и означава незадовољство, пребацивање, укор.

2. Говор - „У његовом говору и кретању без поштовања..“ (стр. 31). Ова

глаголска именица настала је од несвршеног глагола говорити. Означава средство

споразумевања међу људима уз помоћ артикулисаних гласова спојених у речи и

реченице. Такође значи и способност изражавања.

3. Грч - „Трепти нешто као сузан грч и жаљење“ (стр. 33). Ова глаголска

именица настала је од несвршеног глагола грчити (се). Означава болно и нагло грчење

неког мишића али у овом случају фигуративно означава бол, јад и тугу.

4. Излаз - „Хајде да нас четворица тражимо излаз“ (стр. 39). Ова глаголска

именица настала је од несвршеног глагола излазити а означава место где се може изаћи,

проћи, пролаз, отвор.

3.8. Група глаголских именица са суфиксом -ка

И ако овај суфикс аутори Станојчић и Поповић не помињу у свом попису

суфикса којим се граде глаголске именице, Клајн9 каже да је и он продуктиван при

оваквој творби. Он наводи да овакве глаголске именице могу да означавају

поименичену глаголску радњу односно чин, затим предмет или резултат радње и

глаголске именице са значењем вербалне комуникације.

9 Творба речи у савременом српском језику 2, 2004 :стр. 134.

13

Примера са овим суфиксом у обрађеном одломку има три. То су:

1. Препирка - „Пригушена препирка“ (стр.7). Ова глаголска именица настала је

од несвршеног повратног глагола препирати се. Означава усмено или писано

претресање чега, оштар спор у коме свако брани своје мишљење.

2. Досетка - „Одмахује руком на те досетке“ (стр. 8). Ова глаголска именица

настала је од свршеног повратног глагола досетити се, који је претходно био подвргнут

префиксацији (до+сетити се). Ова именица може означавати духовиту, веселу причицу,

шалу или игру речи.

3. Представка - „То је била опширна представка“ (стр. 10). Ова глаголска

именица настала је од свршеног глагола представити. Означава писмено обраћање

(обично властима) или представљање, упознавање.

14

4. Закључак

Након обраде ове теме дошла сам до следећих закључака:

Глаголске именице су у овом делу веома фреквентне што доказује и чињеница

да на само 50 страна дела има више од 50 глаголских именица.

Такође, глаголске именице су веома разноврсне и могу бити грађене бројним

суфиксима од којих су неки јако фреквентни док су други неупоредиво мање

фреквентни.

Најфреквентнији суфикс коришћен за грађење глаголских именица у овом делу

је суфикс -ње, што је потпуно разумљиво ако се узме у обзир да већина аутора

који се баве творбом речи у српском језику овај суфикс наводе као примарни за

грађење глаголских именица.

Такође, као јако фреквентан показао се и нулти суфикс што је такође разумљиво

јер је грађење глаголских именица на овај начин врло једноставно (најчешће је

то крња инфинитивна основа) и овакав начин грађења иде у прилог

економичности која је природна тежња сваког живог језика.

Још је битно закључити и да аутор дела, Иво Андрић, у своју прозу уноси речи

које у себи носе значење радње, стања или збивања и уноси их у тако великом

броју да дело добија на динамичности.

15

5. Извор и литература

Извор:

1.Андрић 1981: Иво Андрић, Проклета авлија, Београд, 1981.

Литература:

1. Клајн 2003: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику 2, Београд, 2003.

2. Ковачевић 2009: Борко Ковачевић, Глаголске именице у уџбеницима и приручницима за српски језик, Српски језик - студије српске и словенске, вол.14, бр.1-2, Београд, 2009.

3. Стевановић 1954: Михајло Стевановић, Граматика српскохрватског језика, Београд, 1954.

4. Станојчић, Поповић 2004: Живојин Станојчић и Љубомир Поповић, Граматика српскога језика, Београд, 2004.

5. Матица Српска 1967: Матица Српска, Речник српскохрватскога књижевног језика, Књига прва, Нови Сад / Загреб, 1967.

6. Матица Српска 1967: Матица Српска, Речник српскохрватскога књижевног језика, Књига друга, Нови Сад / Загреб, 1967.

7. Матица Српска 1969: Матица Српска, Речник српскохрватскога књижевног језика, Књига трећа, Нови Сад / Загреб, 1969.

8. Матица Српска1971: Матица Српска, Речник српскохрватскога књижевног језика, Књига четврта, Нови Сад , 1971.

9. Матица Српска 1973: Матица Српска, Речник српскохрватскога књижевног језика, Књига пета, Нови Сад , 1973.

10. Матица Српска 1976: Матица Српска, Речник српскохрватскога књижевног језика, Књига шеста, Нови Сад , 1976.

16