1

Globalni investicioni trendovi i cene struje i gasa

Beograd 04.09.2013.

2

Sadržaj

• Obnovljivi izvori u Evropi• Politika Evropske Unije za obnovljive izvore• Obnovljivi izvori – tehnologije i trendovi• Obnovljivi izvori u Srbiji• Cena električne energije • Cena gasa u Evropi i SAD• “Gasna Revolucija” u SAD• Uticaj eksploatacije gasnih škriljaca• Gasna politika u Srbiji• Zaključci

3

Obnovljivi izvori u Evropi

Struktura proizvodnje električne energije - 2011

4

Obnovljivi izvori – različite tehnologije

Struktura proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora - 2011

5

Obnovljivi izvori u Evropi 2020

Zemlja 2006 2007 2008

Cilj do 2020

% do cilja: Bar dijagram

1 Velika Britanija 1.5 % 1.8 % 2.2 % 15 % 12.8 %

2 Irska 3.1 % 3.4 % 3.8 % 16 % 12.2 %

3 Francuska 9.6 % 10.2 % 11 % 23 % 12 %

4 Danska 16.8 % 18.1 % 18.7 % 30 % 11.3 %

5 Holandija 2.5 % 3 % 3.2 % 14 % 10.8 %

6 Italija 5.3 % 5.2 % 6.6 % 17 % 10.4 %

7 Letonija 31.3 % 29.7 % 29.8 % 40 % 10.2 %

8 Grčka 7.2 % 8.1 % 7.9 % 18 % 10.1 %

9 Slovenija 15.5 % 15.6 % 15.1 % 25 % 9.9 %

10 Malta 0.1 % 0.2 % 0.2 % 10 % 9.8 %

EU27 8.8 % 9.7 % 10.3 % 20 % 9.7 %

11 Belgija 2.7 % 3 % 3.3 % 13 % 9.7 %

12 Španija 9.1 % 9.5 % 10.7 % 20 % 9.3 %

13 Nemačka 6.9 % 9 % 8.9 % 18 % 9.1 %

14 Kipar 2.5 % 3.1 % 4.1 % 13 % 8.9 %

15 Luksemburg 0.9 % 2 % 2.1 % 11 % 8.9 %

16 Litvanija 14.7 % 14.2 % 14.9 % 23 % 8.1 %

17 Portugal 20.5 % 22.2 % 23 % 31 % 8 %

18 Finska 29.2 % 28.9 % 30.5 % 38 % 7.5 %

19 Poljska 7.4 % 7.3 % 7.8 % 15 % 7.2 %

20 Bugarska 9.3 % 9.1 % 9.3 % 16 % 6.7 %

21 Mađarska 5.1 % 6 % 6.6 % 13 % 6.4 %

22 Estonija 16.1 % 17.1 % 18.9 % 25 % 6.1 %

23 Češka 6.4 % 7.3 % 7.2 % 13 % 5.8 %

24 Slovačka 6.2 % 7.4 % 8.3 % 14 % 5.7 %

25 Austrija 24.8 % 26.6 % 28.3 % 34 % 5.7 %

26 Švedska 42.7 % 44.2 % 44.4 % 49 % 4.6 %

27 Rumunija 17.5 % 18.7 % 20.3 % 24 % 3.7 %

6

Politika Evropske Unije za obnovljive izvore

• COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE EUROPEAN PARLIAMENT, THE COUNCIL, THE EUROPEAN ECONOMIC AND SOCIAL COMMITTEE AND THE COMMITTEE OF THE REGIONS Energy Roadmap 2050

• COMMUNICATION FROM THE COMMISSION EUROPE 2020

A strategy for smart, sustainable and inclusive growth • DIRECTIVE 2009/28/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT

AND OF THE COUNCIL of 23  April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and  2003/30/EC

7

Feed-in tarife za obnovljive izvore

ZemljaEnergija vetra na

kopnu 

Energija vetra na

moru

Solarno -

FotonaponskaBiomasa Hidroenergija

Austrija 0.073 0.073 0.29 - 0.46 0.06 -0.16 n/a

Belgija n/a n/a n/a n/a n/a

Bugarska 0.07 - 0.09 0.07 - 0.09 0.34 - 0.38 0.08 - 0.10 0.045

Kipar 0.166 0.166 0.34 0.135 n/a

Češka 0.108 0.108 0.455 0.077 - 0.103 0.081

Danska 0.035 n/a n/a 0.039 n/a

Estonija 0.051 0.051 0.051 0.051 0.051

Finska n/a n/a n/a n/a n/a

Francuska 0.082 0.31 - 0.58 n/a 0.125 0.06

Nemačka 0.05 - 0.09 0.13 - 0.15 0.29 - 0.55 0.08 - 0.12 0.04 - 0.13

Grčka 0.07 - 0.09 0.07 - 0.09 0.55 0.07 - 0.08 0.07 - 0.08

Mađarska n/a n/a 0.097 n/a 0.029 - 0.052

Irska 0.059 0.059 n/a 0.072 0.072

Italija 0.3 0.3 0.36 - 0.44 0.2 - 0.3 0.22

Letonija 0.11 0.11 n/a n/a n/a

Litvanija 0.10 0.10 n/a 0.08 0.07

Luksemburg 0.08 - 0.10 0.08 - 0.10 0.28 - 0.56 0.103 - 0.128 0.079 - 0.103

Malta n/a n/a n/a n/a n/a

Holandija 0.118 0.186 0.459 - 0.583 0.115 - 0.177 0.073 - 0.125

Poljska n/a n/a n/a 0.038 n/a

Portugal 0.074 0.074 0.31 - 0.45 0.1 - 0.11 0.075

Rumunija n/a n/a n/a n/a n/a

Slovačka 0.05- 0.09 0.05- 0.09 0.27 0.072 - 0.10 0.066 - 0.10

Slovenija 0.087 - 0.094 0.087 - 0.095 0.267 - 0.414 0.074 - 0.224 0.077 - 0.105

Španija 0.073 0.073 0.32 - 0.34 0.107 - 0.158 0.077

Švedska n/a n/a n/a n/a n/a

Velika Britanija 0.31 n/a 0.42 0.12 0.23

8

Obnovljivi izvori – tehnologije i trendovi

9

Vetrogeneratori

Prednosti•Ne izaziva zagadjenje•Potencijal vetra je ogroman (20x veći od potreba)•Snaga vetra je obnovljiva i nikada se ne može potrošiti•Turbine ne zauzimaju mnogo prostora•Vetar trenutno učestvuje sa 2,5% u ukupnoj proizvodnji struje, ali raste 25% godišnje•Cene vetrorgeneratora su od 1980 pale 80% i nastavljaju da se smanjuju•Operativni troškovi su veoma niski.

Mane•Vetar je promenjiv izvor energije i nije predviđen za najanje baznog opterećenja osim ukoliko nemamo neki oblik skladišta (baterija, akumulacija)•Povećanje regulacione rezerve u sistemu•Proizvodnja i instalacija vetrogeneratora zahteva značajna novčana ulaganja•Uticaj na životinjski svet•Buka•Estetski izgled

10

Solarna energija

Prednosti •Čista energija•Skoro svugde dostupna•Dobra primena za distriburanu proizvodnju•Stalno poboljšanje tehnologije•Ne zahteva pokretne (obrtne) delove•Bez buke i zagađenja•Minimalno održavanje•Višak toplote se može koristi za kogeneraciju

Mane•Promenjiv izvor, nije dostupan noću ili kada je oblačno•Skupa tehnologija•Zahteva invertore za naizmeničnu struju•Zahteva relativno veliki prostor•Niska efikasnost (17-40%)•Nizak energetski intenzitet ( ~8-12 m2/ kW)•Lomljivi materijali

11

Biomasa

Mane •Skup proces ekstrakcije biomase•Zahteva porsto za različite procese koji su potrebni za dobijanje energije iz biomase•Zahteva vodu za rast•Metan i CO2 se oslobožju u atmosferu tokom proizvodnje•Neke biomase su sezonske

 

Prednosti•Široko dostupna i prirodno distribuirana•Manja emisija gasova nego kod fosilnih goriva•Mala cena goriva•Pretvarajući otpad u energiju, rešavamo se i otpada

12

Struktura proizvodnje električne energije u Srbiji

13

Obnovljivi izvori u Srbiji

Srbija već ima atraktivnu feed-in tarifu, koja je ograničena na 500MW instalisane snageDo 2011. je predato 2.6GW aplikacija (ta atraktivna feed-in tarifa je privukla i investitore sumnjivog portfolia, željne brze zarade, a bez iskustva u ovakvim ili sličnim projektima)

PrednostiSrbija ima dobar potencijal vetra, solarne energije kao i biomaseNedavna studija je pokazala da je na srpsku mrežu moguće priključiti 900MW vetrogeneratora (do 2000MW uz minimalna ulaganja)

ManeZakonska regulativa za građevinske dozvole i korištenje zemljišta nije kompatibilna sa regulativom za obnovljive izvore, što često rezultuje blokiranjem i kašnjenjem projekata

14

Obnovljivi izvori u Srbiji - izazovi

•Međunarodne finansijske institucije su jedina mogućnost za finasiranje u ovom trenutku.•Nedostatak integrisane pravne regulative i kašnjenja u usvajanje dekreta koji imaju najveći uticaj na parametre za ulaganje•Administrativna kašnjenja•Korupcija•Neizvesnost oko feed-in tarife u budućnosti•Dobijanje licence za povlaštenog proizvođača ograničeno samo za pravna lica iz Srbije•Nedovoljan broj ozbiljnih investitora

15

Obnovljivi izvori u Srbiji – zaključci

•I pored svega navedenog, izgradnja OBNOVLJIVIH IZVORA ELEKTRICNE ENERGIJE u Srbiji je izvesna u bliskoj budućnosti•Ekonomska opravdanost se može naći u činjenici da će Srbija biti prinuđena da uvozi struju bez novih elektrana (sezonska pogodnost vetra) – poređenje FIT sa cenom uvoza•Izgradnja i instalacija obnovljivih izvora uglavnom vremenski manje traje od izgradnje konvencionalnih elektrane•Sa izgradnjom prve veće elekrane, može se očekivati rast interesovanja kako stranih tako i domaćih investitora za ulaganje u ovaj vid energije

16

Cene električne energije u Evropi

Zemlja € po kWh Zemlja € po kWh Austria 0.20147 Italy 0.2314Belgium 0.22566 Latvia 0.13942Bulgaria 0.08795 Lithuania 0.1255Croatia 0.11325 Luxembourg 0.16736Cyprus 0.27249 Malta 0.16986Czech Republic 0.15071 Netherlands 0.19323Denmark 0.29525 Poland 0.14618Estonia 0.11066 Portugal 0.2031Finland 0.15718 Romania 0.10695France 0.14466 Slovakia 0.17322Germany 0.26527 Slovenia 0.15659Greece 0.14073 Spain 0.18926Hungary 0.15613 Sweden 0.20361

Ireland 0.22518 United Kingdom 0.17078Srbija 0.07    

17

Cena električne energije u Srbiji

18

Cena električne energije – globalni trend

19

Cena električne energije – trend Srbija

•Novi zakon – tržište električne energijeRast cena električne energije u Srbiji je neophodan do nivoa koji obezbeđuje:•Dugoročnu sigurnost snadbevanja•Razuman nivo profita• Pokrivanje troškova subvencije za obnovljive izvore energije

20

Cena električne energije – trend Srbija

•Prognoza potrošnje predviđa povećanje vršnog opterećenje za oko 700MW u Srbiji do 2020.•U tom periodu je predviđeno povlačenje starih elektrana (-800MW)ÞSrbiji su neophodni novi proizvodni kapaciteti:Kako za bazno opterećenje (TE, veće HE) tako i za vršno opterećenje (obnovljivi izvori energije)

21

Cena gasa u Evropi i SAD

22

“Gasna Revolucija” u SAD

Gasni škriljci, tamni, bitumenski škriljci, koji oslobađaju zemni gas, sve se češće spominju u kontekstu „promene pravila igre“ na energetskom tržištu. Sadrže u proseku oko 8% organske materije, otprilike deset puta manje od kvalitetnog ugljaOd 2000 je proizvodnja gasa iz škriljaca u SAD skočila sa 1% na 20% ukupne proizvodnje.

Ta ‘gasna revolucija' u SAD je izazvala veliku neizvesnost i promenu na međunarodnom tržištu gasa.Ako se revoulcija nastavi u SAD i proširi na ostatak sveta, potrošači ovog energenta mogu očekivati jeftiniji gas u budućnosti.Međutim, ukoliko se zaustavi, i ukoliko se priča o gasnim škriljcima pokaže kao iluzija, može se srednjeročno očekivati ozbiljna nestašica gasa.

23

“Gasna Revolucija” u SAD

Postoje sumnje da li će se ova revolucija proširiti izvan SAD, ili čak održati?Horizontalno bušenje i hidraulični “fracking” su na udaru zbog negativnog uticaja na prirodu.Američko iskustvo je bilo izazvano sa više pozitivnih faktora kao što su geologija, poreske olakšice i postojanje jake industrije da li je to primenjivo i na Evropu? .

24

Eksploatacija gasnih škriljaca

Gas nije zarobljen u podzemnom rezervoaru, već je manje više rasut po steni, koja upija gas poput sunđera. Izazov je da se otvore pore stene, kako bi zarobljeni gas mogao da „pobegne“ u horizontalne bušotine za sakupljanje. To se radi pomoću tehnike poznate pod nazivom „fraking“. Metoda se zasniva na punjenju bušotina vodom i hemikalijama pod velikim pritiskom, što izaziva pucanje originalnih, skoro neprobojnih stena. Nakon toga gas curi iz mikrofisura (hemikalije pod zemljom mogu da iscure iz škriljaca u podzemne rezervoare vode)

25

Uticaj eksploatacije gasnih škriljaca

Tranutno posledica revolucije gasnih škriljaca je smanjenje korišćenja LNG kapaciteta <=> investitori koji su ulagali novac u LNG regasifikaciju u očekivanju većeg uvoza gasa u SAD su prilično izgubili. Cene gasa su pale, ne samo zgob uloge škriljaca već i zbog svetske krize, izgubila se zavisnost cena gasa i nafte. Neizvesnost za investitore => Da li investirati u proizvodnju gasa – konvencionalnu ili nekonvencionalnu? U nove gasovode, LNG postrojenja i skladišta? Da li potpisivati dugoročne ugovore o snadbevanju?

26

Uticaj eksploatacije gasnih škriljaca

Kao prvo, gas će verovatno povećati udeo u globalnom energetskom miksu.Međutim, uzimajući u obzir nesigurnost investitora, ulaganje u buduća gasna postrojenja će biti manje nego u slučaju da se gasna revolucija nije desila i izazvala takav bum na tržištu.Ukoliko se revolucija nastavi u SAD i proširi na druge regione, ovaj manjak investicija neće predstavljati problem. ÞJeftiniji gasDrugi problem se tiče ulaganja u obnovljive izvore električne energije, kao neumitna posledice jeftinijeg gasa!Ko će ulagati novac u skupe izvore kada postoji jeftini, relativno čisti gas i gasne elektrane!?

27

Gasna politika u Srbiji

•Izgradnja gasovoda Južni tok•Dalja gasifikacija zemlje•Profit od tranzita gasa•Dugoročni ugovor sa Gazpromom •Planirana izgradnja gasne elektrane u okolini Novog Sada – zavisnost od cene gasa

28

Zaključci

•Elektroprivredi u Srbiji su neophodni novi proizvodni kapaciteti•Izgradnja OBNOVLJIVIH IZVORA ELEKTRICNE ENERGIJE u Srbiji je izvesna u bliskoj budućnosti•Ekonomska opravdanost se može naći u činjenici da će Srbija biti prinuđena da uvozi struju bez novih elektrana (sezonska pogodnost vetra) – poređenje FIT sa cenom uvoza•Efekti ‘gasne revolucije’ bi se trebali sagledati u narednih par godina, naročito u smislu širenja eksploaticije gasnih škriljaca na Evropu, kao i potencijalnog povećanog izvoza gasa u obliku LNG’a iz SAD (uticaj politike i ekologije presudan)

29

HVALA NA PAŽNJI!