Sadraj
GNUzillaGNU/RMS
Uvodna re : ...............................................................3
U Beogradu... Intervju za GNUzillu...................................................4 Dom omladine Beograda, 12. i 13. mart....................18
ivotno delo (pored GNU-a) GCC.........................................................................22
Korisno gradivoRichard Stallman (prevod: Nikola Kotur)
GNU Manifest..........................................................24Linux i GNU sistem...................................................31Zato softver treba da bude slobodan........................33Zato softver ne bi trebalo da ima vlasnike................43
GNUzilla
Magazin za popularizaciju
Slobodnog softvera, GNU, Linux i
*BSD operativnih sistema
Kolegijum
Ivan Jeli
Ivan uki
Marko Milenovi
Petar ivani
Aleksandar Uroevi
Saradnici
Nikola Kotur
Slog i tehni ka obrada
Ivan Jeli
Prire iva
Mrea za Slobodan Softver
http://www.fsn.org.yu
URL adresa
http://gnuzilla.fsn.org.yu
Kontakt adresa
[email protected]
IRC kontakt
#gnuzilla na irc.freenode.org
2 / GNUzilla / April 2006
Sav materijal u ovom asopisu je objavljen pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Autorska prava pripadaju autoru.
Copyright (c) 2006 Free Software Network - FSN.Permission is granted to copy, distribute and/or mo dify this document under theterms of the GNU Free Documentation License, Versio n 1.2 or any later versionpublished by the Free Software Foundation; with no Invariant Sections, noFront-Cover Texts, and no Back-Cover Texts. A copy of the license is includedin the section entitled "GNU Free Documentation Lic ense".
Uvodna re
April 2006 / GNUzilla / 3
Share the spirit of DebianOvaj broj GNUzille je ra en po sistemu Debian distribucije gotovoje kada bude spremno!
GNU/RMS
GNUzilla: Dobro ve e. Pre svega, dozvolite daVam poelim dobrodolicu u Srbiju i zahvalim nau e u u ovom intervjuu. Moda bismo mogli da po nemo Vaim predstavljanjem, recite nam neto osebi, Zadubini za slobodan softver i o tome kako jesve po elo.
RMS: To je opirnopitanje, proba u daodgovorim drugupolovinu. Sedamdesetihgodina ja sam bio deozajednice programera kojisu me usobno delilisoftver, i davali ga svimakoji su taj softver eleli.Dakle, iveli smo ivotomslobodnog softvera. A jasam bio u centru tezajednice, u Laboratorijiza Veta ku inteligenciju na MIT-u. To je bio centarzajednice, jer je sav softver koji smo koristili bioslobodan. Imali smo sopstveni operativni sistem, kojisu uglavnom razvijali ljudi iz Laboratorije, i ja samse priklju io toj grupi da bih pomogao unapre enje ovog operativnog sistema na sve na ine na koje sammogao. Dakle, ive i ivotom slobodnog softvera jasam takav ivot i prihvatio.
( uje se zvonjava mobilnog telefona) ta sedoga a? Isklju ite to, molim vas. Ako imate prenosni ure aj za pra enje i nadzor, molim vas isklju ite ga odmah! Nemojte ekati dok nas ne uznemiri. Isklju ite ga odmah. Ako policija eli dazna o emu pri amo, mo i e da pogleda snimak kada bude bio objavljen.
GNUzilla: Nastavite, molim.
RMS: Dakle, nakon to sam shvatio je ovakav na inivota dobar, da uklju uje prijateljski odnos premaokolini, po etkom osamdesetih zajednica je zbrisanakomercijalnim pritiskom. A softver koji smo delili,na slobodni operativni sistem, je postao zastareo.Jer pojavili su se novi, mo niji, ja i ra unari, i na stari softver na njima nije mogao da funkcionie. Sve
je nestalo, osim mojih se anja na to kakav je taj ivotbio. Suo io sam se sa mogu no u da ivot provedem kao korisnik vlasni kog softvera i, moda,kao proizvo a vlasni kog softvera, to bi zna ilo da ne bih smeo da delim sa drugima i da bih se nalaziou bespomo nom stanju. A ako bih pisao softver, onbi verovatno tako e bio oru e koje bi druge u inilo
podeljenima ibespomo nima.Razmiljao sam o tojmogu nosti, uporedio samje sam prethodnimna inom ivota koji mi jebio poznat, i zaklju io samda je jednostavno upitanju zlo. Potpuno zlo.Ma kakvu korist da jedonosio, drutveni odnosikoje je na in ivotavlasni kog softvera
nametao su bili zlo. Jer vlasni ki softver se zasnivana premisi koja korisnike dri podeljenima ibespomo nima. Podeljeni su jer je zabranjeno delitisa drugima; bespomo ni su jer nemaju izvorni kd,to zna i da ne moete da prou avate funkcionisanje programa niti da ga menjate. Vlasni ki softverprogrameru daje mo koja ga stavlja u dominatanpoloaj u odnosu na korisnika. A ja sam zaklju io daje ta mo nepravedna, i da ne bi trebalo da postoji.Na neki na in sam bio poput abe iz one pri e, koja kada je stavite u vrelu vodu odmah isko i ali ako sevoda postepeno zagreva, aba ne prime uje da sebilo ta deava. Nisam to nikada probao i ne znamda li se abe zaista tako ponaaju, ali tako kae pri a.Kada drugi po inju da koriste kompjuter, prva stvarkoju vide je vlasni ki softver, i svi drugi koje onipoznaju tako e koriste vlasni ki softver, tako da kada u u u datu oblast takvo se stanje ini normalnim, nikada nisu bili u situaciji da vide dapostoji neka druga mogu nost. Ja sam bio uprednosti, znao sam da postoji druga mogu nost, iznao sam da je pozitivna. I to mi je omogu ilo daodbacim na in ivota koji name e vlasni ki softver. Dakle, 1983. sam zaklju io da je vlasni ki softver zlo, i da elim da se udaljim od njega. Ali to je bio teak
4 / GNUzilla / April 2006
RMS za GNUzilluGalerija O3ONE, 11.03. 2006.
GNU/RMS
zadatak, jer su 1983. svioperativni sistemi zatadanje modernera unare bili vlasni ki. A kompjuter ne moe dafunkcionie bezoperativnog sistema,potpuno je beskoristan utakvom stanju. Dakle,kako sam mogao dakoristim kompjuter izadrim slobodu? Pa,postojao je samo jedanna in koga sam mogao da se setim, a to je danapiem jo jedan operativni sistem koji bi bioslobodan softver - s obzirom da bismo ja i drugiuklju eni u projekat bili njegovi autori, mogli bismoda ga na legalan na in u inimo slobodnim softverom. Kada sam razmislio o ovom pristupu,doao sam do zaklju ka da ga mogu ostvariti, radiosam na razvoju operativnih sistema preko desetgodina, u tome sam bio dobar, postojala je ansa daangaujem dovoljno ljudi za ovaj projekat, i tada bisvi bili u poziciji da slobodno koriste svoje ra unare.Odlu io sam da to i uradim, te sam u septembru1983. objavio po etak razvoja operativnog sistemaGNU, i zamolio druge da se pridrue i pomognu. Ujanuaru 1984. sam dao otkaz na MIT-u i po eo daradim na GNU-u. U tom trenutku mi je samo jojedna osoba pomagala na projektu. Ali tokomgodina mi se priklju ivalo jo ljudi, desetine, zatimstotine, hiljade, tako da sada ima preko milion ljudikoji rade na slobodnom softveru.
GNUzilla: Svi znamo za vau uvenu nezgodu sazaglavljivanjem tampa a, koja je konsekventnodovela do...
RMS: Ne, u pitanju je neka vrsta nesporazuma...
GNUzilla: Nesporazuma? Da li biste mogli dapoblie objasnite?
RMS: Nije bila u pitanju nezgoda, taj se tamparedovno zaglavljivao. Da se desilo samo jednom, nebih se mu io da razmiljam o nekakvim softverskimpromenama kako bih se izborio sa zaglavljivanjem.Ali poto se tampa zaglavljivao po nekoliko putana dan, vredelo je razmisliti na koji bi na in trebaloizmeniti softver tako da zaglavljivanje papira u
tampa u bude manjeiritiraju e. Razmiljao samda dodam odre ene opcijesoftveru, npr. na in daobavestim korisnike da sepapir zaglavio. To je opcijakoja bi pomogla da seproblem rei, jer ako bi svivideli da se papir zaglavioneko bi otiao dotampa a i reio stvar,umesto da tampa ostanezaglavljen satima. S
obzirom da sam razmiljao o tome da dodamodre ene opcije koje bi pomogle u reavanjuproblema sa zaglavljivanjem, naiao sam naprepreku: bilo je nemogu e izmeniti dati softver jernije bio slobodan. Softver je bio instaliran naposebnom ra unaru koji je upravljao tampa em. I bio je jedini neslobodni softver u itavoj Laboratoriji.A poto nije bio slobodan softver, nismo mogli da gaunapredimo. I tome je ne emu nau ilo - da je to bio jedini neslobodni softver na svetu, pomislio bih: Uredu, neko se ponaa kao kreten, ba tuno,iritiraju e, ali ta da se radi, s vremena na vreme sepojavi poneki kreten... Ali znao sam da je ovo samonagovetaj onoga emu su svi ostali korisnicira unara bili izloeni. Shvatio sam da je drutvenizna aj ovog slu aja mnogo ve i od zna aja konkretnog primera sa kojim sam se suo io. Upitanju je bio mali nagovetaj velikog problema.Tako da sam znao da je stvar bitna. I nagnala me jeda razmislim o eti kim aspektima; jer sam kasnijesaznao da neko, na drugom univerzitetu, imaizvorni kd upravlja kog programa za tampa pa sam na kraju, kada sam se tamo naao, otiao donjegove kancelarije i rekao: Zdravo, ja sam sa MIT-a, da li mogu da dobijem kopiju izvornog kda? Aon je odvratio: Ne, obe ao sam da ne dajem kopijeizvornog kda. Bio sam toliko besan da nisammogao da na em na ina da iskaem svoj bes. Nisam mogao da prona em re i kojima bih mu rekao koliko je njegov postupak bio lo kada je tako netoobe ao. Da odbije da pomae svojim kolegama.Otiao sam razmiljaju i ta je trebalo da mu kaemda sam bio dovoljno spretan. Razmislio sam ospornoj situaciji, i tada sam shvatio ta je uradio. Ukineskoj istoriji postoji uveni zli car, koji je tako e glavni negativac poznatog kineskog romana, iopisan je kao osoba koja kae: Radije bih izdao
April 2006 / GNUzilla / 5
