GODI{EN IZVE{TAJ 2004 / 2005 · Sektor za komercija Sektor za finansii Margita Karaxa dipl. prav. Direktor za pravni i op[ti raboti Xovani Assisi dipl. ekk. Direktor za komercijalni

GODI{EN IZVE{TAJ2004 / 2005

ELEM

Vo ovoj izve[taj pretstaveni se tehni~kite i finansiskite

rezultati na AD ELEM vo tekot na 2004 i 2005 godina.

AD ELEM uspe[no gi nadmina promenite koi bea del od

transformacijata na AD Elektrostopanstvo na Makedonija.

So Akt od Noemvri 2005 godina, osnovano e

Akcionersko Dru[tvo za proizvodstvo

na elektri~na energija Elektrani na Makedonija

vo dràvna sopstvenost.

Edna od glavnite celi na AD ELEM e dolgoro~en kontinuiran

rast na vrednosta na kompanijata.

Kompanijata e na vistinski pat.

Organizaciona [ema

Kolegium

Profil na kompanijata

Osnovni podatoci

Termoelektrani

Zastoi

Rudnici

Hidroelektrani

Akumulacii

Razvoj

Osnovna [ema

Raspoloìva energija

Finansiski izve[taj

SODR@INA

PROFIL NA KOMPANIJATA

j na vraboteni zaklu~no 31.12.2005

Neto proizvodstvo 2004 2005

Termo 4.735,0 GWh 5.007,8 GWh

Hidro 1.328,3 GWh 1.344,7 GWh

Vkupno 6.063,3 GWh 6.352,5 GWh

Bro 3.801

MW %

795 61

504 39

Instalirana mo]nost

Termoelektrani

Hidroelektrani

Vkupno

795 MW

61%

504 MW39%

1.280 100

Termoelektrani Hidroelektrani4

AD ELEM e proizvoditel na elektri~na energija, najgolem vo Makedonija.

Kompanijata e osnovana od porane[noto Elektrostopanstvo na Makedonija.

Na svoe raspolagawe AD ELEM ima cel opseg na primarni energii:

termoenergija od lignit za bazno i obnovliva energija-hidroenergija za

vr[no optovaruvwe, a pritoa vo celost se potpira na sopstveni surovinski

bazi. Ova i ovozmoùva na kompanijata fleksibilno i uspe[no rabotewe.

AD ELEM, kako sovremena kompanija za proizvodstvo na elektri~na energija, e

posvetena na svoeto deluvawe vo oblasta na obnovlivite izvori na

elektri~na energija i prodolùva so istraùvawe na mo`nostite za

pridones vo idniot odr`liv energetski razvoj. Odlukata za vklu~uvawe na

energijata na vetrot vo portfolioto na kompanijata e donesena vo 2005

godina.

Okolu 3.800 visoko ostru~eni i posveteni vraboteni rabotat za AD ELEM i

nejzinite podru`nici. Tie sozdavaat okolu 133 milioni evra prihod.

HIDROELEKTRANI

HIDROELEKTRANI

TERMOELEKTRANI I

Instaliranamo]nost

MW

NetoNetoproizvodstvoproizvodstvo

GWhGWh

Godina napu[tawe

2004h

Rabotni~asovi

Rabotni~asovi

2005h

Energetskavrednost

na gorivoto

k J /k g

Bitola 1 225 1.585,3 1.478,0 1982 8.190 7.593 jaglen 7.431,57

225 1.313,4 1.524,6 1984 7.053 7.771 jaglen 7.431,57

225 1.463,5 1.600,9 1988 7.529 7.910 jaglen .7.431,57

120 372,8 404,3 1980 4.802 8.760 jaglen. 6.008

Bitola 2

Bitola 3

Oslomej

Vkupno 795 735,0 007,8 27.574 32.034

Broj na agregati Instalirana

MW

Netoproizvodstvo

2004GWh

Netoproizvodstvo

2005GWh

Godina na

pu[tawe

Tip na

elektrana

Volumen na

akumulacija

(106

m3

)

Vrutok 4 425,9 1957/1973 Akumulaciona 277/513

Raven 3 46,5 1959/1973 Proto~na /

Vrben 2 38 1959 Proto~na /

{pilje 3 316,7 1969 Akumulaciona 223/520

Globo~ica 2 212,9 1965 Akumulaciona 13,2/58,4

Tikve[ 4 128,8 1968/1981 Akumulaciona 309,6/475

Kozjak 2

448,4

45,4

41,2

365,6

233,5

149,9

44,3 165,9 2004 Akumulaciona 260/550

Vkupno 20

150,0

19,2

12,8

84,0

42,0

116,0

80,0

504 1.328,3 1.334,7

2004 (GWh)

Bitola 2

1.313,4

28%

Bitola 1

1.585,3

33%

Oslomej

372,8

8%

Bitola 3

1.463,5

31%

2005 (GWh)

Bitola 3

1.600,9

32%

Bitola 2

1.524,6

30%

Bitola 1

1.478,0

30%

Oslomej

404,3

8%

2004 (GWh)

Vrutok

448,4

34%

{pilje

365,6

28%

Globo~ica

233,5

18%

Tikve[

149,9

11%

Raven

45,4

3%

Vrben

41,2

3%

Kozjak

44,3

3%

2005 (GWh)

Vrutok

425,9

32%

Globo~ica

212,9

16%

Tikve[

128,8

10%

Kozjak

165,9

12%

{pilje

316,7

24%

Vrben

38

3%

Raven

46,5

3%

TERMOELEKTRANI

5

20052004

mo]nost

Osnovnogorivo

4. 5.

ORGANIZACIONA {EMA

6

PODRU@NICI

SEKTORI

NADZORENODBOR

UPRAVENODBOR

GENERALENDIREKTOR

RAZVOJ IINVESTICII

PROIZVODSTVO FINANSII

KOMERCIJA PRAVNI I OP{TIRABOTI

HIDROELEKTRANI

5 PODRU@NICI

HIDROELEKTRANI

5 PODRU@NICI

TOPLINSKAENERGIJA

1 PODRU@NICA

TOPLINSKAENERGIJA

1 PODRU@NICA

TERMOELEKTRANI

2 PODRU@NICI

TERMOELEKTRANI

2 PODRU@NICI

KOLEGIUM,NADZOREN I UPRAVEN ODBOR VO 2005

Nadzoren odborQube Stavrevski Pretse datel

Todor Serafimovski Zamenik pretsedatel

Robert Simonoski ^len

Vlastimir Glomo~anin ^len

Imer Zenku ^len

Siljan Jakovlevski ^len

Sektor za proizvodstvo

Ilija Kacarskidipl. el. in`.

Direktor za razvoj i investicii

Stojko Mojan~evskidipl. el. in`.

Direktor za proizvodstvo

Sektor za pravnii op[ti raboti

Sektor za komercija Sektor za finansii

Margita Karaxadipl. prav.

Direktor za pravnii op[ti raboti

Xovani Assisidipl. ekk.

Direktor za komercijalniraboti

Van~o Karovdipl. ekk.

Direktor za finansii

Upraven odbor

D-r Pande LazarovGeneralen Direktor

etsePr datel

Sejdin Abazidipl. ma[. in`.

Zamenik Generalen Direktor

Zamenik pretsedatel

^len el^ n

^len ^len ^len

Kolegium

7

Sektor za razvoji investicii

Najgolemiot del od proizvodstvoto na elektri~na energija vo Republika

Makedonija, nekade okolu 80 procenti, e bazirano na termoelektrani. Najgolem

proizvoden kapacitet e Rudarsko-energetskiot kombinat Bitola so svoite tri

bloka od po 225 i neto godi[no proizvodstvo od okolu 1.500 po blok.

Kombinatot e celosno zaokruèna proizvodna celina so pove]e edinici. Ovaa

termoelektrana kako osnovno gorivo koristi jaglen koj e so prose~na

kalori~nost od 743

Drugiot termokapacitet vo sostavot na elektroenergetskiot sistem e Rudarsko-

energetskiot kombinat Oslomej kaj Ki~evo, so instalirana mo]nost na blok od

120 i neto godi[no proizvodstvo od okolu 400

Postoe~ki objekti:

-TE Bitola

-TE Oslomej

Baznata energija na elektroenergetskiot sistem vo dràvata se temeli vrz

jaglenoviot potencijal na Ki~evskiot i Pelagoniskiot basen so utvrdenite

jaglenovi nao\ali[ta. Suvodol, Brod-Gneotino, @ivojno, Oslomej, Popovjani i

Stragomi[te, koi ovozmoìja otvarawe na dvata na[i golemi povr[inski

kopovi na jaglen PK Oslomej i PK Suvodol.

TERMOELEKTRANI I RUDNICI

62,7 56,0 54,5 2,7 0,0 -0,3 10,2 55,8 30,6 -0,2 42,8 58,0 372,8

TERMOELEKTRANI

GWh

TE I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Vkupno

Bitola 1 155,4 144,8 146,3 128,2 110,4 128,7 105,1 91,8 137,5 145,7 142,8 148,6 1.585,3

Bitola 2 140,5 134,0 131,6 114,9 21,3 106,7 138,6 43,4 54,7 141,2 140,7 145,8 1.313,4

Bitola 3 111,1 138,6 143,3 133,8 140,6 25,0 48,5 147,2 138,8 144,8 144,5 147,3 1.463,5

Oslomej

Vkupno 469,7 473,4 475,7 379,6 272,3 260,1 302,4 338,2 361,6 431,5 470,8 499,7 4.735,0

Mese~no proizvodstvo - 2004

-50.0

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

300.0

350.0

400.0

450.0

500.0

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Bitola 1 Bitola 2 Bitola 3 Oslomej

Bitola 2

1.313,4 GWh

28%

Bitola 1

1.585,3 GWh

33%

Oslomej

372,8 GWh

8%

Bitola 3

1.463,5 GWh

31%

9

149,5 135,3 146,3 112,6 0,1 73,5 145,2 144,7 137,9 145,9 142,5 144,8 1.478,0

148,2 132,7 140,3 139,0 143,0 74,8 16,0 146,8 140,3 148,9 146,3 148,3 1.524,6

152,8 137,8 140,4 144,3 148,0 144,2 131,6 -0,4 144,3 152,6 150,1 155,2 1.600,9

GWh

GWh

TE I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Vkupno

Bitola 1

Bitola 2

Bitola 3

Oslomej

-100,0

0,0

100,0

200,0

300,0

400,0

500,0

600,0



Bitola 2

1.524,6 GWh

30%

Bitola 1

1.478,0 GWh

30%

Oslomej

404,3 GWh

8%

Bitola 3

1.600,9 GWh

32%

TERMOELEKTRANI

10

Vkupno 504,4 456,1 471,3 405,3 291,0 292,5 340,4 340,9 424,7 474,9 494,3 512,0 5.007,8


53,9 50,3 44,6 9,4 -0,1 0,0 47,6 49,8 2,2 27,5 55,4 63,7 404,3

Bitola 1

Bitola 2

Bitola 3

Oslomej

0.0

1.000,0

2.000,0

3.000,0

4.000,0

5.000,0

6.000,0

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005


TE2003 2004 2005 ’04/ 03’ ’ ’’ ’05/ 04 03 ’04 05

GWh GWh GWh % % %

1.590,3 585 3 1.478,0

383,6 313 4 1.524,6

566 7 463 5 1.600,9

365 9 372 8 404,3

-0,3 -6,8 32,4 33,5 29,5

-5,1 16,1 28,2 27,7 30,4

-6,6 9,4 31,9 30,9 32,0

1,9 8,4 7,5 7,9 8,1

Vkupno 4.906,5 735 0 007 8 -3 5 5 8 100 0 100 0 100 0

TERMOELEKTRANI

TE 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

1.375,4 1.434,2 1.406,6 1.451,7 1.537,9 1.483,1 1.463,7 1.452,5 1.389,4 1.590,3 1.585,3 1.478,0

1.431,5 1.284,7 1.399,3 1.369,1 1.586,1 1.519,3 1.489,3 1.487,5 1.472,9 1.383,6 1.313,4 1.524,6

1.350,5 1.451,3 1.542,4 1.572,1 1.527,6 1.624,6 1.389,1 1.545,8 1.435,4 1.566,7 1.463,5 1.600,9

637,2 709,2 386,6 635,9 793,7 376,9 463,7 638,6 416,8 365,9 372,8 404,3

Vkupno 4.794,6 4.879,4 4.734,9 5.028,8 5.445,3 5.003,9 4.805,8 5.124,4 4.714,5 4.906,5 4.735,0

GWh

Gwh

5.007,8

11

1.

1. ,

,

,4. 5. , , , , ,,

,

,

,

,

1.

1.

1.

Proizvodstvo po godini

Bitola 1

Bitola 2

Bitola 3

Oslomej

ZASTOI VO RABOTATA NA TE VO 2004

P*

N*

Planirani zastoi

Neplanirani zastoi

2004- Januari 0,00 0,00 0,00 0,00 175,00 0,00 0,00 38,00

2004- Fevruari 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

2004- Mart 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 9,00

2004- April 0,00 11,00 71,00 0,00 0,00 0,00 674,00 2,00

2004- Maj 116,00 24,00 615,00 0,00 0,00 0,00 774,00 0,00

2004- Juni 0,00 0,00 127,00 0,00 580,00 0,00 720,00 0,00

2004-J uli 192,00 0,00 0,00 0,00 486,00 0,00 605,00 0,00

2004- Avgust 218,00 33,00 504,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

2004- Septemvri 0,00 0,00 413,00 0,00 0,00 0,00 288,00 0,00

2004- Oktomvri 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 744,00 0,00

2004- Noemvri 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 1,00 155,00 0,00

2004- Dekemvri 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 13,00 0,00 0,00

526,00 68,00 1.730,00 0,00 1.241,00 14,00 3.960,00 49,00

Vkupno2004 -4.009,001.255,001.730,00594,00

TE

Zastoi (h) N N NP P P P N

Bitola 1 Bitola 2 Bitola 3 Oslome j

12

i

Planski526,00 h

6%

Neplansk68,00 h

1%

Vo pogon

8.760,00 h

72%

Planski

1.730,00 h

20%

Neplanski

0,00 h

0%

Vo pogon

7.053,00 h

80%

Planski3.960,00 h

45%Vo pogon4.802,00 h

54%

Neplanski49,00 h

1%

Bitola 1

Bitola 3

Vo pogon7.529,00 h

86%

Planski1.241,00 h

14%

Neplanski14,00 h

0%

Oslomej

Bitola 2

ZASTOI VO RABOTATA NA TE VO 2005

13

2005-

2005-

Januari 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Fevruari 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 25,00

2005- Mart

2005-April

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 26,00 24,00 94,00

80,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 607,00 0,00

2005- Maj 742,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 744,00 0,00

2005- Juni 345,00 0,00 335,00 0,00 0,00 4,00 665,00 40,00

2005- Juli 0,00 0,00 652,00 2,00 73,00 3,00 0,00 54,00

2005- Avgust 0,00 0,00 0,00 0,00 744,00 0,00 0,00 0,00

2005- Septemvri 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 696,00 0,00

2005- Oktomvri 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 370,00 0,00

2005- Noemvri 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

2005- Dekemvri 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

1 ,167. 00 0,00 987,00 2,00 817,00 33,00 3.106,00 213,00

3 ,319. 001 ,167. 00 9 8 9 ,0 0 850,00

P*

N*

Planirani zastoi

Neplanirani zastoi

Vkupno2005 -

TE

Zastoi (h) N N NP P P P N

Bitola 1 Bitola 2 Bitola 3 Oslome j

Vo pogon

7.593,00 h

87%

Planski

1.167,00 h

13%

Neplanski0,00 h

0%

Bitola 3

Vo pogon7.910,00 h

91%

Planski817,00 h

9%

Neplanski33,00 h

0%

Bitola 1Vo pogon7.771,00 h

89%

Planski

987,00 h

11%

iNeplansk2,00 h

0%

Planski3.106,00 h

26%

Neplanski213,00 h

2%

Vo pogon8.760,00 h

72%

Bitola 2

Oslomej

RUDNICI

t

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Vkupno

757.560 504.735 500.609 505.398 466.375 266.850 439.174 451.472 541.879 592.533 674.511 692.428 6.389.524

756.371 500.111 494.389 498.634 464.859 259.676 433.320 444.806 532.297 586.036 674.240 689.938 6.334.677

1.732.802 2.334.973 2.040.739 2.010.045 2.005.197 1.691.017 1.666.447 1.991.055 2.065.158 1.897.164 1.511.788 2.040.599 22.986.984

722.041 519.280 635.691 536.107 403.649 395.795 459.212 466.009 495.278 641.275 579.317 578.349 6.432.003

583.985 569.440 434.358 403.649 466.375 333.430 313.392 298.855 345.456 296.704 391.898 505.977

Potro[uva~ka na jaglen

Jaglen

Jalovina

Rudnik Suvodol -2004

14

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

Jaglen Jalovina

Ispora~anjaglen

Potro[en jaglen

Sostojba na

deponija

Ispora~an jaglen Potro[en jaglen Sostojba na deponija

Iskop

t


t

t

2.289.102 1.442.406 2.072.779 2.080.600 2.195.609 2.280.954 2.525.957 1.872.921 2.253.980 2.014.132 1.743.230 1.772.517 24.544.187

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

Jaglen Jalovina

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

RUDNICI

15

753.085 480.362 599.748 511.109 572.933 374.801 301.966 428.719 394.236 573.943 606.770 556.634 6.154.306


751.536 468.963 592.969 500.746 564.875 367.102 293.907 415.245 380.646 560.427 594.040 550.282 6.040.738

700.023 588.781 595.990 571.775 398.620 478.440 364.065 376.860 537.181 579.529 581.151 573.782 6.346.197

557.490 437.672 434.651 363.622 329.877 418.539 348.381 386.766 230.231 211.129 224.018 200.518

t



Ispora~anjaglen

Potro[en jaglen

Sostojba na

deponija

Rudnik Suvodol -2005

Iskop

t


Jaglen

Jalovina

t

t

358.069 264.603 403.667 410.189 434.404 386.544 538.411 678.366 456.579 542.735 238.520 352.384 5.064.471

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000


RUDNICI

16

122.892 106.539 86.209 3.323 60.000 0 6.861 97.140 68.258 5.000 79.103 96.982 732.307

109.892 116.539 113.209 6.398 0 0 21.861 96.140 59.258 0 81.103 112.982 717.382

40.000 30.000 3.000 1.144 60.000 60.000 45.000 46.000 566.000 60.000 58.000 42.000

117.601 120.033 91.313 0 70.566 0 12.030 103.146 103.529 0 59.443 125.690 803.351

Jaglen Jalovina

Rudnik Oslomej -2004

Iskop

t

t

t


Jaglen

Jalovina

t



Ispora~anjaglen

Potro[en jaglen

Sostojba na

deponija

114.778 88.902 113.392 18.578 0 32.016 88.165 81.728 64.051 89.061 104.272 0 794.943

403.833 228.940 190.365 372.006 550.405 473.021 413.301 545.508 918.994 646.258 463.156 463.096 5.668.883

91.967 72.766 105.377 28.154 0 26.394 57.529 76.253 811 63.713 91.424 93.385 707.773

103.967 96.766 86.377 18.154 0 26.394 77.529 83.253 3.811 46.713 90.424 103.385 711.773

30.000 6.000 25.000 35.000 35.000 60.000 40.000 33.000 30.000 47.000 40.000 38.000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

Jaglen Jalovina

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

RUDNICI

17Ispora~an jaglen Potro[en jaglen Sostojba na deponija

t



Ispora~anjaglen

Potro[en jaglen

Sostojba na

deponija

Rudnik Oslomej -2005

Iskop

t

t

t


Jaglen

Jalovina

HIDROELEKTRANI

Hidroenergijata e najzna~ajniot obnovliv izvor na energija poznat dosega.

Negovoto iskoristuvawe e povrzano so izgradba na zna~ajni grade`ni objekti,

pred se brani i akumulacii, odnosno dolgi dovodni tuneli ili cevkovodi,

koi objektite gi pravat od edna strana skapi za izgradba no od druga strana

doprinesuvaat za celokupniot razvoj na ekonomijata vo zemjata.

Iskoristuvaweto na hidropotencijalot e od vitalno zna~ewe za razvojot na

elektro energetskiot sektor i dràvata vo celost. Hidro proizvodstvoto

u~estvuva so 21 procenti vo vkupnoto proizvodstvo na elektri~na energija vo

AD ELEM. Vkupniot volumen na akumulaciite iznesuva 1.083 milioni metri

kubni i vkupno godi[no proizvodstvo od 1.345 Vkupnata instaliranost

na hidrokapacitetite iznesuva 504 ili 39 procenti od vkupnata

instaliranost na kapacitetite na AD ELEM.

Postoe~ki objekti i Podru`nici:

-Mavrovski sistem vo ~ij sostav se: HE Vrben, HE Raven i HE Vrutok

-HE {pilje

-HE Globo~ica

-HE Tikve[

-HE Kozjak

HE I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Vkupno

56,0 41,2 25,7 16,1 34,8 44,8 34,6 30,8 26,8 30,5 52,5 54,6 448,4

6,9 5,3 3,0 1,7 3,3 4,3 1,6 0,0 3,1 3,6 6,1 6,5 45,4

2,4 2,5 5,6 8,9 9,3 7,2 3,0 1,1 0,1 0,0 0,0 1,1 41,2

24,4 25,8 27,2 54,8 59,2 43,3 38,1 8,8 8,6 17,9 25,4 32,1 365,6

20,4 18,4 22,3 29,8 30,7 23,6 19,8 16,9 11,4 7,3 15,4 17,5 233,5

12,5 21,9 13,2 13,8 22,2 17,5 10,6 9,6 3,4 6,1 13,4 5,7 149,9

Vrutok

Raven

Vrben

{pilje

Globo~ica

Tikve[

Kozjak 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 5,6 6,6 3,3 5,7 12,2 10,9 44,3

Vkupno 122,6 115,1 97,0 125,1 159,5 140,7 113,3 73,8 56,7 71,1 125,0 128,4 1.328,3

GWh

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

100,0

120,0

140,0

160,0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Vrutok Raven Vrben {pilje Globo~ica Tikve[ Kozjak

{pilje

365,6 GWh

28%

Globo~ica

233,5 GWh

18%

Tikve[

149,9 GWh

11%

Kozjak

44,3 GWh

3% Vrutok

448,4 GWh

34%

Vrben

41,2 GWh

3%

Raven

45,4 GWh

3%

19

HIDROELEKTRANI


GWh

Vrutok

Raven

Vrben

{pilje

Globo~ica

Tikve[

Kozjak

Vkupno


60,9 72,7 32,8 25,8 22,2 38,4 22,7 16,4 12,7 33,7 43,5 44,1 425,9

7,4 9,0 3,9 1,9 0,0 4,5 2,5 1,8 1,4 4,0 5,1 5,0 46,5

2,0 1,1 4,1 8,5 9,2 5,0 2,1 1,7 0,1 0,0 0,4 3,8 38,0

30,3 28,4 37,9 41,2 39,1 38,1 16,9 14,2 15,7 20,9 16,4 17,6 316,7

17,2 19,1 28,3 29,0 22,1 21,1 17,1 11,8 9,0 8,6 11,0 18,5 212,9

7,6 27,1 37,9 23,1 5,8 4,5 0,7 0,2 0,9 3,9 7,9 9,2 128,8

12,9 20,8 21,8 18,3 13,4 11,5 4,8 6,4 3,8 10,8 17,5 23,9 165,9

138,3 178,2 166,7 147,8 111,8 123,2 66,8 52,5 43,6 81,9 101,8 122,1 1.334,7

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

100,0

120,0

140,0

160,0

180,0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Tikve[

128,8 GWh

10%

Globo~ica

212,9 GWh

16%

{pilje

316,7 GWh

24%

Kozjak

165,9 GWh

12% Vrutok

425,9 GWh

32%

Raven

46,5 GWh

3%Vrben

38,0 GWh

3%

20

HIDROELEKTRANI

HE I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII VkupnoGWh

GWh


2003 2004 2005 ’04/ 03’ ’ ’’ ’05/ 04 03 ’04 05

GWh GWh GWh % % %

Proizvodstvo po godini

0,0

200,0

400,0

600,0

800,0

1000,0

1200,0

1400,0

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005


1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

219,7 220,1 425,4 378,8 264,9 421,7 376,8 235,4 190,1 378,1 448,4 425,9

25,7 25,8 49,9 44,3 31,1 50,3 43,2 28,5 21,2 41,3 45,4 46,5

32,0 44,1 45,5 37,1 40,0 40,3 31,4 28,7 25,6 39,0 41,2 38,0

165,8 216,4 352,9 297,6 283,9 332,4 289,9 154,3 193,2 330,4 365,6 316,7

104,8 134,6 229,6 191,6 182,0 225,0 178,2 96,8 122,7 201,1 233,5 212,9

63,3 54,8 180,3 140,7 153,3 161,6 128,3 21,2 99,4 229,0 149,9 128,8

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 44,3 165,9

Vkupno 611,3 695,8 1.283,6 1.090,1 955,2 1.231,3 1.047,8 564,9 654,2 1.218,9 1.328,3 1.334,7

GWh

378,1 448,4 425,9 18,6 -5,0 31,0 33,8 31,9

41,3 45,4 46,5 9,9 2,4 3,4 3,4 3,5

39,0 41,2 38,0 5,6 -7,8 3,2 3,1 2,8

330,4 365,6 316,7 10,7 -13,4 27,1 27,5 23,7

201,1 233,5 212,9 16,1 -8,8 16,5 17,6 16,0

229,0 149,9 128,8 -34,5 -14,1 18,8 11,3 9,7

0,0 44,3 165,9 / 274,5 0,0 3,3 12,4

Vkupno 1.218,9 1.328,3 1.334,7 9,0 0,5 100,0 100,0 100,0

HIDROELEKTRANI

21

Vrutok

Raven

Vrben

{pilje

Globo~ica

Tikve[

Kozjak

Vrutok

Raven

Vrben

{pilje

Globo~ica

Tikve[

Kozjak

HE

XE

GWh

Vkupno

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII VkupnoGWh

Mavrovo

Vrben

{pilje

Ohrid +Globo~ica

Tikve[

Kozjak

AKUMULACII

26,0 29,5 56,0 105,2 105,7 80,4 15,6 1,7 2,8 14,5 50,3 37,0 524,7

2,4 2,5 5,6 8,9 9,3 7,2 3,0 1,1 0,1 0,0 0,0 1,1 41,2

26,8 29,2 42,2 63,1 57,4 39,0 23,2 17,4 13,8 12,4 28,6 26,0 379,1

21,6 22,6 38,9 31,6 30,5 22,4 8,1 1,9 6,5 14,9 12,9 16,4 228,3

23,1 22,6 20,6 22,3 23,9 17,8 1,9 0,7 1,2 4,4 10,3 8,7 157,5

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 5,6 4,6 2,7 5,5 11,8 9,0 39,2

99,9 106,4 163,3 231,1 226,8 166,8 57,4 27,4 27,1 51,7 113,9 98,2 1.370,0

GWh

0,0

50,0

100,0

150,0

200,0

250,0


Mavrovo Vrben {pilje Ohrid + Globo~ica Tikve[ Kozjak

22

Dotoci - 2004

Ohrid +

Globo~ica

228.3 GWh

17%

Tikve{

157.5 GWh

11%

Kozjak

39.2 GWh

3%Mavrovo

524.7 GWh

38%

Vrben

41.2 GWh

3%

[pilje

379.1 GWh

28%

,

, ,

,

,,

Vkupno


Mavrovo

Vrben

{pilje

Ohrid +Globo~ica

Tikve[

Kozjak

Dotoci - 2005

25,1 20,6 52,1 100,0 97,9 45,4 11,4 3,4 1,0 7,0 13,3 49,1 426,3

2,0 1,1 4,1 8,5 9,2 5,1 2,1 0,7 0,1 0,0 0,4 3,8 37,1

21,4 22, 0 48,7 56,1 48,3 29,0 19,6 13,4 10,7 9,9 10,5 35,9 326,1

17,9 18,5 48,9 35,1 23,6 16,7 6,4 0,6 4,6 6,1 10,7 31,4 220,5

10,3 20,8 41,7 27,5 12,0 5,1 -1,4 0,2 1,3 4,5 4,9 13,7 140,6

8,8 12,7 35,7 30,3 22,3 12,7 5,4 4,2 3,3 5,1 3,5 18,6 162,6

85,5 95,7 231,2 258,1 213,3 114,0 43,5 22,5 21,0 32,6 43,3 152,5 1.13,2

GWh

0,0

50,0

100,0

150,0

200,0

250,0

300,0


AKUMULACII

23


Tikve{

140.6 GWh

11%

Kozjak

162.6 GWh

12% Mavrovo

426.3 GWh

32%

Vrben

37.1 GWh

3%[pilje

326.1 GWh

25%

Ohrid + Globo~ica

220.5 GWh

17%

,

,

,

,

,

,

Vkupno

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII IGWh

Mavrovo

Vrben

{pilje

Ohrid +Globo~ica

Tikve[

Kozjak

Vkupno

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII IGWh

Mavrovo

Vrben

{pilje

Ohrid +Globo~ica

Tikve[

Kozjak

161.437 132.137 127.543 192.809 282.305 335.933 335.582 312.385 278.136 255.310 244.404 229.563 192.809

12.642 22.010 13.327 13.826 22.224 17565 10.675 9.649 3.489 6.125 13.520 5.789 7.704

31.901 33.565 37.365 52.087 57.020 56.060 57.723 39.943 25.931 22.938 28.513 26.929 25.999

14.397 16.583 19.740 32.216 39.700 37.911 33.780 20.199 28.891 33.290 28.239 30.570 25.687

0 0 0 14.652 33.406 49.200 54.592 54.135 50.232 50.201 50.201 49.294 46.045

220.377 204.295 197.975 305.590 434.655 434.655 492.352 436.311 386.679 367.864 364.876 342.145 298.243

192.809 132.679 92.273 154.428 236.108 282.305 271.500 257.261 242.323 220.329 184.202 176.115 151.332

7.704 27.221 37.934 23.152 5.815 4.575 685 210 886 3.987 7.963 9.250 38.133

25.999 26.636 27.682 46.192 51.144 55.683 48.271 37.429 27.808 24.526 21.495 24.259 34.633

25.687 17.234 11.719 22.275 36.254 35.159 26.980 29.897 28.805 24.522 14.076 11.402 26.809

46.005 33.459 35.898 56.336 70.294 74.518 75.852 74.822 72.522 69.047 57.972 52.167 45.593

298.203 237.229 205.506 302.383 399.615 1.442.937 423.287 399.619 372.343 342.411 285.708 273.192 296.501

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

I-04 II-04 III-04 IV-04 V-04 VI-04 VII-04 VIII-04 IX-04 X-04 XI-04 XII-04 I-05 II-05 III-05 IV-05 V-05 VI-05 VII-05 VIII-05 IX-05 X-05 XI-05 XII-05 I-0 06

24

AKUMULACIIMese~na sostojba - 2004

Mese~na sostojba - 2005


GWh

Termo

Hidro

Mese~no raspoloìva - 2004

Vkupno

RASPOLO@IVA ENERGIJA

469,7 473,4 475,7 379,6 272,3 260,1 302,4 338,2 361,6 431,5 470,8 499,7 4.735,0

122,6 115,1 97,0 125,1 159,5 140,7 113,3 73,8 56,7 71,1 125,0 128,4 1.328,3

592,3 588,5 572,7 504,7 431,8 400,8 415,7 412,0 418,3 502,6 595,8 628,1 6.063,3

GWh

0,0

100,0

200,0

300,0

400,0

500,0

600,0

700,0

Termo

Termo

79%

Hidro

Hidro

GWh

GWh4.735,0

1.328,321%

25

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Vk upnoGWh


Termo

Hidro


Mese~no raspoloìva - 2005

Vkupno

504,4 456,1 471,3 405,3 291,0 292,5 340,4 340,9 424,7 474,9 494,3 512,0 5007,8

138,3 178,2 166,7 147,8 111,8 123,2 66,8 52,5 43,6 81,9 101,8 122,1 1334,7

642,7 634,3 638,0 553,1 402,8 415,7 407,2 393,4 468,3 556,8 596,1 634,1 6.342,5

GWh

0,0

100,0

200,0

300,0

400,0

500,0

600,0

700,0



26

Termo Hidro

Hidro

GWh1.334,722%

Termo

78%GWh5.007,8

Termo

Hidro

Godi[no raspolo`liva

Vkupno

Termo

Hidro

Vkupno

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

4.791,7 4.885,4 4.731,6 5.035,0 5.445,3 5.008,4 5.159,0 5.241,4 4.863,3 4.902,5 4.735,0 5.007,8

695,8 797,1 1.442,1 1.222,0 1.077,5 1.384,6 1.170,0 621,5 755,4 1.370,1 1.328,3 1.334,7

GWh

4.902,5 4.735,0 5.007,8 -3,4 5,8 78,2 78,1 79,0

1.370,1 1.328,3 1.334,7 -3,1 0,5 21,8 21,9 21,0

6.272,6 6.063,3 6.342,5 -3,3 4,6 100,0 100,0 100,0

0,0

1.000,0

2.000,0

3.000,0

4.000,0

5.000,0

6.000,0

7.000,0

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

GWh

Termo Hidro


27

5.487,5 5.682,5 6.173,7 6.257,0 6.522,8 6.393,0 6.329,0 5.862,9 5.618,7 6.272,6 6.063,3 6.342,5

2003 2004 2005 ’04/ 03’ ’ ’’ ’05/ 04 03 ’04 05

GWh GWh GWh % % %

28

RAZVOJ

Perspektivniot razvoj na elektroenergetskiot sistem i negovoto zaokruùvawe

so seta neophodna infrastruktura e imperativno pra[awe za site vraboteni

vo AD ELEM. Poslednata godina pretstavuva period na dlaboki i su[tinski

promeni, se prezemaat aktivnosti za poekonomi~no i pofunkcionalno

rabotewe so to~no definirani prava, obvrski i odgovornosti na rabotnicite.

Vo razvojnite planovi na AD ELEM golem akcent se stava na novite

investicioni aktivnosti, vloùvawe i izgradba na novi hidroenergetski

objekti, doistraùvawe na jaglenovite resursi, otvarawe na novi leì[ta,

kako i izgradba na novi kapaciteti za pogolema elektroenergetska sigurnost.

AD ELEM dava golem akcent na [to pogolema iskoristenost na

hidropotencijalot na dràvata.

Realizirana e novata HE Kozjak. Branata i HE Kozjak se locirani na rekata

Treska. So izgradba na ovaa brana se oformuva golem akumulacionen prostor i

kako ~elna akumulacija obezbeduva regulirana voda za nizvodnite

hidroelektrani kako i voda za navodnuvawe na Skopsko Pole posle izgradbata

na hidromeliorativniot sistem Skopsko Pole i tehni~ka voda za industrijata

vo Skopje. Edna od osnovnite nameni na ovaa akumulacija e isto taka retenzija

na poplavniot bran od rekata Traska vo vreme na golemi vodi, za [to vo

akumulacijata e obezbeden prostor od 100 milioni m3.

HE Sv.Petka (Matka 2) e alkata koja nedostasuva za optimalno iskoristuvawe na

rekata Treska. HE Sv.Petka e vo izgradba i e so proektirana instalirana

mo]nost (2h18 ), locirana e me\u novata HE Kozjak (okolu 16 kilometri

vozvodno od Sv.Petka) i postojnata HE Matka, locirana nizvodno. Objektot

Sv.Petka vo ramkite na pove]enamenskiot HS Skopsko Pole-Podsistem Kozjak-

Matka ima osnovna namena da go iskoristi raspoloìviot hidroenergetski

potencijal na iste~nite vodi od HE Kozjak i lokalnite vodi od slivot na reka

Treska na potegot od profilot HE Kozjak do profilot HE Sv.Petka.

Razvojot na AD ELEM e od ogromno i strate[ko zna~ewe i pretstavuva

preduslov za ekonomskiot razvoj i za kvalitetot na sevkupnoto ìveewe vo

Republika Makedonija.

FINANSISKI IZVE{TAJ

SMETKOVODSTVENI POLITIKI

30

a.Op{ti informacii za Dru{tvoto

b.Osnova za podgotovka na finansiskite izve{tai

v.Izve{taj za usoglasenost

g.Nedvi`nosti, postrojki i oprema

d.Finansiski sredstva

AD Elektrani na Makedonija ("Dru{tvo" ili ELEM) e nasledna kompanija formirana sopodelbata na proizvodstvenata dejnost na vertikalno integriranoto Elektrostopanstvona Makedonija AD, Skopje. Dru{tvoto prestruktuirawe be{e zavr{eno na 1 septemvri2005 godina i Dru{tvoto be{e registrirano vo Sudot vo Skopje pod treg.br.5021/05 od 9septemvri 2005 godina.

Osnovna dejnost na Dru{tvoto e proizvodstvo na elektri~na energija. Isto taka,Dru{tvoto e vklu~eno vo aktivnosti za iskop na lignit koj se koristi vo termocentralite. Na 31 dekemvri 2005 godina, operativnata struktura na Dru{tvoto esostavena od direkcija i 8 registrirani proizvodstveni edinici locirani niz RepublikaMakedonija. Direkcijata na Dru{tvoto e locirana na ul."11 -ti Oktomvri" br.9, Skopje,Republika Makedonija.

Odborot na direktori gi odobri pridru`nite finansiski izve{tai podgotveni vosoglasnost so na 28 Juli 2006 godinaa.

Finansiskite izve{tai na Dru{tvoto se izgotveni spored istoriskata nabavna vrednostkako osnova za merewe.Finansiskite izve{tai se prezentirani vo makedonski denari ise zaokruèni do najbliskiot iznos vo iljadi ("MKD "000"), osven ako ne e poinakunavedeno. Finansiskite izve{tai se izgotveni spored principot na kontinuitet.

Finansiskite izve{tai na Dru{tvoto se izgotveni vo soglasnost so Me|unarodnitestandardi za finansisko izestuvawe ( ). Pridru`nite finansiski izve{tai seizgotveni vrz osnova na zakonskite finansiski izve{tai, koi se soodvetno koregirani ireklasificirani so odredeni korekcii na vonbilansni smetki so cel da bidatprikaàni vo sloglasnost so .

Nedvi`nostite, postrojki i opremata se evidentiraat po nabavna vrednost namalena zaakumulirana amortizacija i akumulirano namaluvawe na vrednosta.

Posledovatelnite izdatoci se kapitaliziraat koga zna~ajno go prodolùvaat vekot naupotreba, go zgolemuvaat kapacitetot ili ja podobruvaat efikasnosta na nedvi`nosti,postrojkite i opremata. Popravkite i odrùvaweto se priznavaat kako tro{ok koganastanuvaat.

Nedvi`nostite, postrojkite i opremata se anuliraat pri ottu|uvawe ili koga ne seo~ekuva idna ekonomska korist od nivnoto koristewe ili ottu|uvawe. Eventualnatadobivka ili zaguba koja proizleguva od anuliraweto na sredstvoto (presmetana kakorazlika pome|u neto prinosot od ottu|uvaweto i smetkovodstvenata vrednost nasredstvoto) se evidentira vo bilansot na uspeh za godinata vo koja sredstvoto eanulirano.

Smetkovodstvenite vrednosti na nedvi`nostite, postrojkite i opremata se analiziraatod aspekt na toa dali postoi namaluvawe na vrednosta koga }e dojde do promena nasostojbata ili koga nekoi promeni vo uslovite ukaùvaat deka smetkovodstvenatavrednost ne moè da se nadomesti.

Amortizacijata se presmetuva vrz osnova na pravo-proporcionalna metoda vo tekot naprocenetiot vek na upotreba na sredstvata koristej}i gi stapkite na amortizacija.Amortizacija ne se presmetuva na investciite vo tek se dodeka sredstvata vo izgradba nese spremni da se aktiviraat za nivnata namena.

Finansiskite sredstva se klasificiraat ili kako finansiski sredstva po objektivnavrednost preku bilansot na uspeh, zaemi i pobaruvawa koi poteknuvaat od

IFRS

IFRS

IFRS

31

pretprijatieto, vloùvawa koi se ~uvaat do dospevawe ili kako finansiski sredstvaraspolo`livi za proda`ba. Pri po~etnoto priznavawe finansiskite sredstva se meratspored objektivna vrednost zgolemena za direktnite transakciski tro{oci (osven zafinansiski sredstva koi se vodat po objektivnata vrednost preku dobivkata i zagubata).Dru{tvoto ja utvrduva kalsifikacijata na svoite finansiski sredstva pri po~etnotopriznavawe, i kade {to e dozvoleno i soodvetno, povtorno ja ocenuva nivnataklasifikacija na krajot na sekoja finansiska godina.

Site voobi~aeni nabavki i proda`bi na finansiski sredstva se priznavaat na datumotna trguvaweto, t.e. na datumot koga Dru{tvoto se obvrzuva da go nabavi sredstvoto.Voobi~aeni nabavki ili proda`bi se nabavki ili proda`bi na finansiski sredstva koibaraat isporaka na sredstvata vo vremenska ramka koja obi~no se utvrduva soregulativnata ili konvencijata na pazarot za koj stanuva zbor.

Finansiskite sredstva na Dru{tvoto se sostojat od zaemi i pobaruvawa. Zaemite ipobaruvawa se nederivativni finansiski sredstva so fiksni ili opredelivi pla}awakoi nemaat kotirana pazarna cena na aktiven pazar. Takvite sredstva se vodat sporedamortizirana nabavna vrednost koristej}i ja metodata na efektivna kamatna stapka.Dobivka ili zaguba se priznava vo prihodot koga zaemite i pobaruvawata se depriznaeniili o{tetni, kako i preku procesot na amortizacija.

Objektivnata vrednost na vloùvawata so koi aktivno se trguva na organiziranifinansiski pazari se opredeluva soglasno poslednata ponudena cena na berzata nadatumot na bilansot na sostojba. Vloùvawata koi ne kotiraat na berzata ili ~ijaobjektivna vrednost ne moè verodostojno da se utvrdi, se priznavaat po nabavnavrednost namalena za rezerviraweto poradi o{tetuvawe.

Materijalite i rezervnite delovi glavno se povrzani so odrùvaweto na centralite i seevidentirani po poniskata me|u nabavnata vrednost i neto realizacionata vrednost,kade {to nabavnata vrednost se utvrduva so koristewe na metodot na ponderiran prosek.Ovie materijali se evidentiraat na zaliha koga }e se nabavat, a potoa koga se koristat, sepriznavaat kako tro{ok ili pak se kapitaliziraat vo momentot koga }e se instaliraat.Ispravkata na vrednost za zastarenite materijali i rezervni delovi se evidentira vofinansiskite izve{tai.

Dru{tvoto iskopuva jaglen koj se koristi vo procesot na prizvodstvo na elektri~naenergija vo nejzinite termo centrali od dvata rudnika so koi raboti. Zalihite nalignit se vodat po cena na ~inewe koja e sostavena od direktnite tro{oci za iskop isoodveten del od onie op{ti tro{oci {to nastanale pri iskopuvaweto. Potro{uva~katana lignit e posebno iskaàna vo operativnite tro{oci vo pridru`nite finansiskiizve{tai.

Pobaruvawata od kupuva~i se vodat spored fakturiranata vrednost namalena zaispravkata na vrednosta za sporni i somnitelni pobaruvawa. Rezervacija se pravi kogapostoi objektiven dokaz deka Dru{tvoto nema da moè da gi naplati pobaruvawata.Spornite pobaruvawa se otpi{uvaat vo moment koga }e bidat identifikuvani.

Site krediti i pozajmici inicijalno se priznavaat po objektivna vrednost na dobieniotnadomest namalena za direktnite tro{oci na transakcijata. Po po~etnoto priznanie,site kamatonosni krediti i pozajmici posledovatelno se merat po amrotizirana nabavnavrednost koristej}i go metodot na efektivna kamatna stapka. Dobivkite i zagubite sepriznavaat vo neto dobivkata ili zagubata koga obvrskite se anuliraat ili prekuprocesot na amortizacija.

Tro{ocite za pozajmici se priznavaat kako tro{ok vo periodot koga nastanuvaat.

Parite i pari~nite sredstva vklu~uvaat gotovina vo banki, gotovina vo blagajna ikratkoro~ni depoziti so rok na dospevawe od tri ili pomalku meseci. Za celite na

|.Zalihi

Materijali i rezervni delovi

Lignit

e.Pobaruvawa od kupuva~i i ostanati pobaruvawa

`.Krediti i pozajmici na koi se presmetuva kamata

z.Tro{oci za pozajmici

y.Pari i pari~ni sredstva

�

�

izve{tajot na pari~nite tekovi, parite i pari~nite sredstva se sostojat od pari ipari~ni sredstva kako {to e definirano pogore.

Prihodite se priznavaat do stepenot do koj e verojatno deka pretprijatieto }e ima prilivna idni ekonomski koristi i tie koristi moàt verodostojno da se izmerat.

Prihodite od proda`ba na elektri~na energija se sostaveni od fakturnata vrednost naispora~anata elektri~na energija. Fakturiraweto na proda`bite na elektri~na energijase vr{i edna{mese~no. Prihodite od proda`ba na gotovi proizvodi se priznavaat vomomentot koga zna~ajnite rizici i koristi od sopstvenosta na proizvodite seprenesuvaat na kupuva~ot.

Dru{tvo vr{i uplata na pridonesite za penzisko-invalidsko osiguruvawe navrabotenite, vo soglasnost so doma{nata regulativa za socijalno osiguruvawe.Pridonesite, zasnovani na platite, se uplatuvaat vo nacionionalniot penziski fond.Dru{tvoto nema nikakvi dopolnitelni obvrski po ovie osnovi. Dru{tvoto e obvrzano daisplati na vrabotenite koi zaminuvaat vo penzija otpremnina koja odgovara nadvomese~na prose~na plata isplatena vo dràvata vo momentot na penzioniraweto.Dru{tvoto nema napraveno rezervirawe za pravoto na vrabotenite za isplata pripenzionirawe bidej}i ovoj iznos ne bi imal materijalen efekt vrz finansiskiteizve{tai.

Tekovnite dano~ni sredstva i obvrski za tekovniot i za prethodni periodi se meratspored iznosot koj se o~ekuva da bide nadomesten od ili platen na dano~nite vlasti.Dano~nite stapki i dana~nite zakoni koi se koristat pri presmetkata na iznosot se oniekoi bile vo sila ili imaat pravno dejstvo na datumot na bilansot na sostojba.

Odloèno odano~uvawe e izvr{eno, koristej}i ja metodata na obvrski za site vremenirazlikiA koi se javuvaat na datumot pod koj e sostaven bilansot na sostojba kako razlikipome|u dano~nata osnova na sredstvata i obvrskite i nivnata knigovodstvena vrednost zacelite na finansiskoto izvestuvawe.

Odloènite dano~ni obvrski se priznavaat za site odano~eni vremeni razliki.Odloènite dano~ni sredstva se priznavaat za site odbitni vremeni razliki, prenesenikako neiskoristeni dano~ni sredstva i neiskoristeni dano~ni zagubi,vo obem vo koj {to everojatno deka }e se ostvari odano~iva dobivka koja }e bide dovolna , za da moàt dabidat iskoristeni odbitnite vremeni razliki, preneseni kako neiskoristeni dano~nisredstva i neiskoristeni dano~ni zagubi. Smetkovodstvenata vrednost na odloènitedano~ni sredstva se analizira na datumot na bilansot na sostojba i se namaluva za onojiznos za koj {to ne postoi verojatnost deka }e postoi dovolna odano~iva dobivka koja }ebide na raspolagawe za da moàt da bidat iskoristeni site ili del od odloènitedano~ni sredstva.

Prihodite, tro{ocite i sredstvata se priznavaat namaleni za iznosot na danokot nadodadena vrednost, osven:

Koga danokot na dodadena vrednost od nabavka na sredstva ili uslugi ne enadomestliv od dano~nata vlast, vo koj slu~aj danokot na dodadena vrednost se priznavakako del od tro{ocite za steknuvawe na sredstvoto ili kako del od tro{okot kade {to esostaveno ; i

Pobaruvawa i obvrski koi se iskaàni so vklu~en iznos na danok na dodadenavrednost.Neto iznosot na danokot na dodadena vrednost koj se nadomesuva od, ili se pla}a nadano~nite vlasti se vklu~uva kako del od pobaruvawata ili obvrskite vo bilansot nasostojba.

Finansiskite izve{tai se prezentirani vo makedonski denari, koja e presmetkovna iprezentaciona valuta na Dru{tvoto. Transakciite vo stranska valuta se evidentiraat po

i.Prihodi

j.Pridonesi za penzisko-invalidsko osiguruvawe, penziskifondovi i obvrski po osnov na prestanok na rabotniot odnos

k.Danoci

Tekovnite dano~ni

Odloèno odano~uvawe

Danok na dodadena vrednost

l.Sveduvawe na stranski valuti

�

�

�

�

�

32

vaè~kiot kurs na presmetkovnata valuta na denot na transakcijata. Pari~nite sredstvai obvrski denominirani so stranski valuti povtorno se sveduvaat po kursot napresmetkovnata valuta na denot na bilansot na sostojbata. Dobieni kursni razliki seevidentiraat vo bilansot na uspeh.

Rezervirawata se priznavaat koga Dru{tvoto ima tekovna obvrska (zakonska i izvedena)kako rezultat na minati nastani, pri {to postoi mo`nost da nastane odliv na sredstva iekonomski koristi za namiruvawe na tie obvrski, i moè da se napravi verodostojnaprocena na visinata na obvrskata. Tro{okot koj se odnesuva na rezerviraweto, dokolkuima, se prezentira vo bilansot na uspeh, namalen za eventualni nadomestoci. Dokolkuefektot na vremenskata vrednost na parite e materijalen, iznosot na rezervirawata sediskontira so primena na tekovna stapka pred odano~uvawe koja gi odrazuva, kade {to esoodvetno, rizicite specifi~ni za obvrskata. Koga se primenuva diskontirawe,porastot vo rezerviraweto poradi pominato vreme se priznava kako tro{ok na pozajmica.

Neizvesnite obvrski ne se priznavaat vo finansiskite izve{tai, no se objavuvaat, osvenako mo`nosta za odliv na resursi koi sodràt ekonomski koristi e nezna~itelna.Neizvesnite sredstva ne se priznavaat vo finansiskite izve{tai, no se objavuvaat koga everojaten odliv na ekonomski koristi.

q.Rezervirawa i neizvesni obvrski

33

34

BILANS NA USPEH

Za periodot od 1 septemvri 2005 do31 dekemvri 2005

PrihodiMKD 000

Prihodi od proda`ba na elektri~na energija 2.765.276

Ostanati prihodi 247.886

3.013.162

Tro{oci

Tro{oci za proizvodstvo na lignit 1.336.504

Amortizacija 448.192

Tro{oci na vrabotenite 324.359

Tro{oci za odrùvawe i osiguruvawe 88.379

266.863

Ostanati operativni tro{oci 184.001

Ispravka na vrednosta na sporni i somnitelni pobaruvawa 67.562

Ispravka na vrednosta na zastareni zalihi 12.131

Namaluvawe na vrednosta na vloùvawata 3.965

2.731.956

Dobivka od raboteweto 281.206

Prihodi od finansiraweto 333

Tro{oci od finansiraweto (121.377)

Negativni kursni razliki,neto(146.907)

Dobivka pred odano~uvawe 13.255

Danok na dobivka (2.752)

Neto dobivka za godinata 10.503

Surovini i potro{ni dobra

35

AKTIVA MKD ‘000

Netekovni sredstva

Nedvi`nosti,postrojki i oprema 27.905.556

Ostanati finansiski sredstva 287.128

28.192.684

Tekovni sredstva

Zalihi 1.372.455

Pobaruvawe od kupuva~i i ostanati pobaruvawa 2.249.801

Odnapred plateni tro{oci 133.196

Pobaruvawe za kratkoro~ni krediti 22.109

Pari i pari~ni sredstva61.614

3.839.175

Netekovni sredstva koi se ~uvaat za proda`ba 519.981

VKUPNO SREDSTVA

KAPITAL I OBVRSKI

32.551.840

Kapital i rezervi

Akcionerski kapital 31.738.878

Akumulirana zaguba (7.671.616)

Vkupen kapital 24.067.262

Dolgoro~ni obvrski

Kamatonosni krediti i pozajmici5.521.482

Tekovni obvrski 5.521.482

Obvrski kon dobavuva~i i drugi obvrski 2.229.247

Obvrski za danok na dobivka 2.752

Tekovna dospeanost na krediti i pozajmici 731.097

2.963.096

VKUPEN KAPITAL I OBVRSKI 32.551.840

BILANS NA SOSTOJBA

Na 31 dekemvri 2005

36

IZVE[TAJ ZA PARI^NITE TEKOVI

Pari~ni tekovi od operativni aktivnosti

Prilivi od kupuva~i 1.652.261

Isplateno na dobavuva~i i vraboteni (845.159)

Pari~ni sredstva generirani od rabotewe807.102

Plateni kamati(126.955)

Pari~ni tekovi od operativni aktivnosti 680.147

Pari~ni tekovi od investicioni aktivnosti

Nabavka na nedvi`nosti, postrojki i oprema (591.720)

Pari~ni sredstva koristeni vo investicioni aktivnosti (591.720)

Pari~ni tekovi od finansiski aktivnosti

Otplata na kamatonosni pozajmici (39.112)

Priliv na pari~ni sredstva od akcioneri 12.299

Pari~ni sredstva koristeni vo finansiski aktivnosti (26.813)

Neto zgolemuvawe na pari i pari~ni sredstva 61.614

Pari i pari~ni sredstva na 31 dekemvri 61.614

IZVE[TAJ ZA PROMENITE VO KAPITALOT

Za godinata {to zavr{uva na 31 dekemvri 2005

Akcionerski/Dràvenkapital

Akumuliranazaguba

Vkupno

MKD 000 MKD 000 MKD 000

Preneseno na 1 septemvri 2005 godina 31.738.878 31.738.878

Razliki poradi delovnoprestruktuirawe

(7.947.151) (7.947.151)

Nepari~en pridones-vloùvawevo podru`nici

265.032 265.032

Dobivka na godinata 10.503 10.503

Na 31 dekemvri 2005 godina 31.738.878 (7.671.616) (24.067.262)

Za godinata {to zavr{uva na 31 dekemvri 2005 godina

37

45%

1%

1%

3%

0%

50%

Приходи од електична енергија Приходи од наплатени пенали и штети

Приходи од камати и курсни разлики Приходи од споредна дејност

Останати приходи Вкупни приходи

PRIHODI I TRO[OCI

za periodot od 1 septemvri 2005 do 31 dekemvri 2005

MKD 000Prihodi od elektri~na energija 2.953.303.085

Prihodi od naplateni penali i {teti 94.363.890

Prihodi od kamati i kursni razliki 32.290.441

Prihodi od sporedna dejnost 167.603.134

Ostanati prihodi 10.153.488

Vkupni prihodi 3.257.714.038

OSTVARENI VKUPNI PRIHODI

10%

7% 0%

1%

18%

0%

2%

2%

8%

1%

0%

51%

Амортизација Инвестиционо и тековно одржување

Гориво за производство на електрична енергија Откоп на јаловина

Останати материјални трошоци Ревалоризација на амортизација

Премии за осигурување Камати по кредити и добавувачи

Плати бруто Други лични примања

Даноци кои не зависат од резултатот Вкупни расходи

OSTVARENI VKUPNI RASHODI

za periodot od 1 septemvri 2005 do 31 dekemvri 2005

MKD 000Amortizacija 644.653

Investiciono i tekovno odrùvawe 482.283

Gorivo za proizvodstvona elektri~na energija7.254

Otkop na jalovina 91.592

Ostanati materijalni tro{oci 1.160.378

Revalorizacija na amortizacija

Premii za osiguruvawe 101.900

Kamati po krediti i dobavuva~i 126.947

Plati bruto 528.894

Drugi li~ni primawa 76.728

Danoci koi ne zavisat od rezultatot 31.168

Vkupni rashodi 3.251.797

38

EE

Sn

aM

ak

ed

on

ija

GR

CI

JA

BU

GA

RI

AS

RB

IJ

A

AL

BA

NI

JA

Ku

ma

no

vo

1

K.P

al

an

ka

Kr

at

ov

o

Ko

~a

ni

De

l~

ev

o

Be

ro

vo

Ra

do

vi

{

Ve

le

s

Pr

il

ep

1

Ge

vge

li

ja

St

ru

mi

ca

1

Ki

~e

vo

St

ru

ga

Oh

ri

d

Re

se

nB

it

ol

a2

40

0B

it

ol

a2

11

0

Te

to

vo

2

Pr

ob

i{

ti

p

Ne

got

in

o

Po

lo

g

Ka

va

da

rc

i

Ku

ma

no

vo

2

Ra

fi

ne

ri

ja

M.K

am

en

ic

a

St

ru

mi

ca

2

Su

{i

ca

Va

la

nd

ov

o

Du

br

ov

o4

00

Gr

ad

sk

a

Fe

ni

Du

br

ov

o1

10

Bu

~i

m

Pr

il

ep

3P

ri

le

p2

Zgr

op

ol

ci

O.P

ol

e

Bi

to

la

1

Bi

to

la

4

Bi

to

la

3

So

po

tn

ic

a

Oh

ri

d2

Sa

mo

ko

v

Vr

ut

ok

22

0V

ru

to

k1

10

Go

st

iv

ar

Sk

op

je4

11

0S

ko

pje

44

00

Ju

goh

ro

m

Te

to

vo

1

Sk

op

je1

22

0S

ko

pje

11

10

Sk

op

je3

Sk

op

je2

So

lu

n

Ko

so

vo

A

Ko

so

vo

B

Ce

nt

ra

ln

aV

el

es

2

Sk

op

je5

Am

in

de

o400

kV

220

kV

110

kV

150

kV

TC

110/X

kV

/kV

TC

400/1

10

kV

/kV

TC

220/1

10

kV

/kV

TC

150/1

10

kV

/kV

TE

Bi

to

la

TE

Bi

to

la

TE

Ne

got

in

oT

EN

ego

ti

no

TE

Os

lo

me

jT

EO

sl

om

ej

HE

Vr

ut

ok

HE

Vr

ut

ok

HE

Ra

ve

nH

ER

av

en

HE

Vr

be

nH

EV

rb

en

HE

Ko

zja

kH

EK

oz

jak

HE

[p

il

jeH

E[

pi

lje

HE

Gl

ob

o~

ic

aH

EG

lo

bo

~i

ca

HE

Ti

kv

e{

HE

Ti

kv

e{

Sk

ak

av

ic

a

Pe

tr

i~

To

pi

ln

ic

a

[t

ip

2

Cr

ve

na

Mo

gil

a(R

ad

om

ir

)

[t

ip

11

10

[t

ip

14

00

Br

od

-Gn

eo

ti

no

Su

vo

do

l

TR

AF

OS

TA

NI

CI

DA

LE

KU

VO

DI

EL

EK

TR

AN

I

Hi

dr

oe

le

kt

ra

ni

Hi

dr

oe

le

kt

ra

ni

Te

rm

oe

le

kt

ra

ni

Te

rm

oe

le

kt

ra

ni

ELEMELEKTRANI NA MAKEDONIJA

ul. 11 Oktomvri br. 91000 Skopje

R. Makedonijawww. elem.com.mk

ELEKTRANI NA MAKEDONIJAul. 11 Oktomvri br. 9

1000 SkopjeR. Makedonija

www. elem.com.mk

Documents

GODI{EN IZVE{TAJ 2004 / 2005 · Sektor za komercija Sektor za finansii Margita Karaxa dipl. prav. Direktor za pravni i op[ti raboti Xovani Assisi dipl. ekk. Direktor za komercijalni