PENZIONERIUmesto unucima1.800 € poklonilidržavi

FILIP VUKŠADve decenijeborbe s vetrenjačama

Još samo jedanGlas - beogradskiReč glavnog urednika

Čemu još jedan glas u ovako gromoglas-noj tišini?! Glas u vetar? Glas uz ili nizbeogradsku košavu?

Najveći broj Beograđana ne pamti nijednegradske novine. Malobrojni, poput onih koji sudecenijama u novinarstvu, sećaju se dva-tripokušaja. U eri elektronskih vesti i pomamedruštvenih mreža jedan ovakav tradicionalnimedij mu dođe kao slamka među vihorove. Dali baš?! Uprkos saznanju da postojećih nekolikoinformativno-političkih nedeljnika, zajedno, nedobacuju do 20.000 prodatog tiraža diljemSrbije! A „Beogradski glas“ bi trebalo da utiražu od 20.000 osvane svake srede i opstanena kioscima u 17 beogradskih opština. Ludost,potreba ili nužnost?

Zašto „Beogradski glas“?U eri potpunog raslojavanja društva i države,

propadanja ili ukidanja vrednosti, urušavanja iliuništavanja srednje klase, koja je osnov svakogdemokratskog društva, u eri prenaglašenog inepotrebnog kolopleta vlasti i medija, posrnućanovinara i novinarstva, što iz ekonomskih, štopolitičkih razloga – što zbog straha (ili svegaskupa), javna scena je opoganjena strančaren-jem, primitivizmom, društvenim talogom kojise dokopao površine... Namera i ambicija„Beogradskog glasa“ jeste da pokuša da se odsvega pomenutog odbrani i distancira, da vratibar malo profesionalne etike i časti u profesijuu kojoj se neprijatna većina svrstava na jednuili drugu stranu, uglavnom onu koja nudi mrveod kifli umesto mrva od proje.

Kome „Beogradski glas“?Ove novine zamišljene su kao otvorene svim

političkim opcijama, kao prilika da oni koji sugladni javnog prostora imaju gde da iskažusvoje političke ideje, programe i stavove, ali ionima koji bi na jednom ovakvom poligonuželeli da argumentovano i civilizovano pokažuda su njihovi politički pogledi ispravniji.

A čitaoci?Čitaoci će da prosuđuju i presuđuju – kao i

uvek.

BEOGRADSKI VRTIĆIIzmeđu luksuza i nužde

GODINA I � BROJ 1 � 20. DECEMBAR 2017. � CENA 50 dinara

KO SE PLAŠI RASPRAVE

DOPRINOS VLADE BELOJ KUGI

SLOBODA UKRATKO

Saša

Rad

ulov

ić

Bošk

o O

brad

ović

Vido

sav

Stev

anov

ić

Promaja u budžetu

2 POLITIKA

Piše: Branislav Krivokapićilustracija: Zoća Mihailović

Ako se ostvareprognoze vla-sti o pri-

vrednom rastuod 3,5 odsto,srpski BDP u2018. pri-bližiće se sumiod oko 40 mili-jardi evra, štoje jedva petna-estak odstoviše od novcakoji se u Austrijiizdvaja samo za penzionoosiguranje (preko 34 milijarde evraili 11,3 odsto austrijskog BDP). Vlada tako siromašnedržave tvrdi da je način trošenja pa-ra poreskih obveznika u narednojgodini projektovala tako da budžetbude razvojni i da doprinese podiza-nju standarda građana. Istina, plate ipenzije su povećane, kao i planiraneinvesticije (sa 2,9 na 3,6 odstoBDP), ali efekat ovih povećanjateško da može prevazići epitet jedvavidljivog. S druge strane, iz avionase vidi da su mnogi delovi budžetaskockani isključivo prema aršinima vlasti.

Da je budžet za 2018. usmeren na podizanje standarda građana, ka-ko je to rekla premijerka Ana Brnabić, u njemu bi se neizostavnonašla i odluka o ukidanju Zakona o privremenom uređivanju načinaisplate penzija. Umesto toga, penzije su samo linearno povećane zapet odsto, Zakon o umanjenju ostao je na snazi, a stvar je dodatno za-kuvao ministar finansija Dušan Vujović arogantnim nastupom uSkupštini i nebuloznim izjavama da penzije jesu stečeno pravo, „a nepravo na konkretan iznos penzije“, te da se iznos penzija dobija ob-računom doprinosa u godinama staža sa najboljim primanjima (sistemobračuna koji je napušten još u SFRJ, pre više od 30 godina).

„Više ne preti opasnost od krize javnog duga, a penzije su blizubezbedne zone od 11 odsto BDP-a – što znači da su se stekli ekonom-ski uslovi za ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija.Međutim, uprkos tome, ovaj zakon se ne ukida, a budžet predviđa da sesve penzije u 2018. povećavaju za pet odsto. Ovako se efektivno vršipreraspodela sredstava od onih penzionera kojima je penzija umanjena2014. ka onim penzionerima kojima penzija nikada nije bila smanjena.

Na taj način narušava se veza između uplaćenih doprinosa i takostečenih prava, s jedne strane, i isplaćenih penzija, s druge strane. To po-tencijalno može predstavljati pravni rizik jer se može postaviti pitanjejavnog interesa koji stoji iza odluke o zadržavanju privremenog smanje-nja penzija – da li se radi o izbegavanju fiskalne krize ili o preraspodeliimovine penzionera“, stav je Fiskalnog saveta koji je upozorio Vladu dabi, ukoliko u narednom periodu dođe do pravnog osporavanja smanje-

nja penzija, budžetski trošak za vraćanje uma-njenih penzija iznosio oko 200

miliona evra godišnje.Kada je reč o pompe-

znoj najavi po-većanih ulaganja, Fiskalni savetkonstatuje da se najveći deo inve-sticija odnosi na eksproprijaciju

zemljišta za buduću izgradnju železničke i putne infrastrukture, kao ina investicije u ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova. BudžetMinistarstva odbrane povećan je sa šest na 15, a Ministarstva unu-trašnjih poslova sa 3,5 na šest milijardi dinara, ali je potpuna nepo-znanica, posebno kod Ministarstva odbrane, koji će projekti biti fi-nansirati tim novcem. Kada se tome doda najnetransparentnija stavka– budžet za BIA u iznosu od 44,2 miliona evra, plus 2,25 miliona evraza kapitalne projekte (o načinu trošenja ovih sredstava nema ni slo-va), jasno je da su prioriteti Vlade drugačiji od onih koje predstavljajavnosti. O tome svedoči i činjenica da je za izgradnju famozne gon-dole na Kalemegdanu predviđeno tri miliona evra, više nego zaBudžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne moguuspešno lečiti u Srbiji (2,24 miliona evra) ili Budžetski fond za van-redne situacije (2,13 miliona evra). Za beogradsku gondolu poreskiobveznici će izdvojiti deset puta više nego za podršku „Egzitu“, jed-nom od retkih srpskih brendova sa oznakom „svetski“, a za utehu „eg-zitovcima“ ostaje da su dobili skoro isto novca kao institucija za kojumnogi i ne znaju da postoji – Centar za istraživanje nesreća u sao-

braćaju – i skoro dva puta više od Kance-larije za borbu protiv droge.

„Budžetom za 2018. gotovo da se i neplaniraju otpremnine za viškove zaposle-nih, što je odraz nespremnosti da se naodrživ način reformiše javna uprava“,konstatuje Fiskalni savet ističući da sesredstva za otpremnine već tri godine zare-dom (2015?2017) troše osetno manjim in-tenzitetom nego što je planirano, pa se raci-onalizacija javne uprave, umesto ciljanihotpuštanja, svela na stihijsko penzionisanje

KAKO ĆE IZGLEDATI DRŽAVNE FINANSIJE U 2018.

„Haški tribunal je jasno utvrdio da suplanirano i koordinirano sprovođeni ma-sovni zločini kako bi se stvorila velika Sr-bija i velika Hrvatska, čime bi se postiglapodela, a time i nestanak Bosne i Herce-govine“, izjavila je za „Danas“ FloransArtman, bivša portparolka TužilaštvaHaškog tribunala, danas novinarka i spi-sateljica.

Gospođi Artman očito nedostaju javnapažnja i osećanje da je važna, pa daje izja-ve koje su u najmanju ruku – smešne, a dabi, valjda, pokazale važnost ovog političkogsuda u kome je radila pre nego će se odatispisateljstvu.

U proleće 1991. godine na (prvom) taj-nom sastanku u Karađorđevu, sastali su sepredsednici Srbije i Hrvatske, SlobodanMilošević i Franjo Tuđman i dogovorili seo podeli Bosne i Hercegovine kao i o rušen-ju reformske jugoslovenske vlade premijeraAnte Markovića.

Nakon tog sastanka, noseći karte ispodruke, Tuđman je rekao svojim saradnicima:„Evo što Milošević nama predlaže - bano-vinske granice iz 1939. godine plus Cazin,Kladušu i Bihać...“ Upitan: „A Alija? Ov-dje se dijeli Bosna, a niko ne pita bosanskustranu!“ Tuđman je odgovorio: „Kad se Sr-bi i Hrvati slože u potpunosti - svi drugi suonda manje važni...“

Milošević je u tim pregovorima zahtevaosve teritorije na kojima su Srbi imalivećinu, što je uključivalo npr. istočnu i za-padnu BiH. Po toj logici bi Tuđman i njego-vo vodstvo osigurali deo BiH za Hrvate. Tajse deo prvenstveno odnosio na zapadnuHercegovinu gde su Hrvati imali apsolutnuvećinu. Između takve proširene Hrvatske iproširene Srbije bi trebala biti mala musli-manska država.

Za taj „tajni“ dil su još tada znali barAmerikanci (koji su kontrolisali Miloševića) i Nemci (kontrolisali Tuđma-na), ali su očigledno sve to mirno gledali ipustili da se razvija. I šta je to Haški tribu-nal, 20-30 godina kasnije, mogao „jasno“ imudro da utvrdi? I, šta ova odložena pametFlorans Artman sad predstavlja? Samo –glupost!

Beogradski nedeljnik. Godina prva, broj 1 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328-2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković, Marija Zlatković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednica: Tatjana Čanak, Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, BeogradBROJ 00 � 6. DECEMBAR 2017. � CENA: 50 dinara

Beogradski glas, 20.decembar 2017.

ODLOŽENA PAMET

FLORENSARTMAN

Ko ostaje bez povećanja plataU 2018. bez povećanja plata ostaće jedino zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osi-guranja – penzionom i zdravstvenom fondu (RFZO i Fond PIO), Nacionalnoj službi za zapošlja-vanje (NSZ) i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO). Za izuzimanje ovihljudi iz odluke o povećanju plata u javnom sektoru, dok je, na primer, prosečna zarada u EPS-upreko 80.000 dinara, nema valjanog objašnjenja. Tim pre što mnogi od njih, sa platama između20.000 i 40.000 dinara, već četvrtu godinu zaredom ostaju bez povećanja, a EPS je jedino javnopreduzeće koje 2015. ne samo da nije smanjilo primanja zaposlenih za deset odsto, u skladu saZakonom o privremenom umanjenju zarada u javnom sektoru, već su plate u ovom preduzećunastavile da rastu i u narednim godinama.

Nije šija nego vratVlada naredne godine više neće izdavati garancije za kredite javnihpreduzeća, ali će zato garantovati za njihove investicije u iznosu od58,6 milijardi dinara (488,3 miliona evra). Tako će, po sistemu „niješija nego vrat“, u vrednosti od 11 milijardi dinara „Srbijagasu“ biti da-ta garancija za bankarski kredit koji je ovoj firmi potreban za izgrad-nju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.

Budžet za odbranu

Gvineja Bisao se predomislila i povu-kla priznaje Kosova kao države. Ma-dagaskar priznao Kosovo.

Narodna skupština Srbije ušla u fazunepodnošljive lakoće postojanja.

Opozicija u Srbiji spremno dopuštada se sortira ne u jednu, dve ili tri kolone – već da joj vlast ubaci i petu.

3

uz nisku stopu zamene, što je dovelo do pada kvaliteta javnihusluga. Vlada, međutim, ni na ovom planu nema nameru ništada menja. Uprkos sve masovnijem odlasku medicinskog osobljau inostranstvo, te činjenice da nam već sada nedostaju lekari od-ređenih specijalnosti, a u mnogim ustanovama i srednji medicin-ski kadar, u 2018. sredstva za otpremnine u iznosu od 3,3 mili-ona evra predviđena su jedino u oblasti zdravstva. I pored nega-tivnih iskustava većine okolnih zemalja, zabrana zapošljavanjau javnom sektoru ostala je na snazi, što znači da će se stihijskiodliv radnika iz državnog sektora nastaviti. U periodu2014–2017. broj zaposlenih u državnom sektoru smanjen je za22.000 ljudi, tako što je broj zaposlenih na neodređeno vremesmanjen za 29.000, a broj zaposlenih na određeno vreme po-većan, dok broj onih koji rade na ugovor nije poznat.

Za Fiskalni savet budžet za 2018. ne uliva nadu ni kada suu pitanju reforme javnih preduzeća. To se posebno odnosi naElektroprivredu Srbije koja je, umesto da pokreće razvoj,zbog sporih reformi u 2017. oborila ekonomski rast zemlje.Od svih obećanih reformskih mera, jedini veći pomak EPS jenapravio povećanjem niske cene struje za domaćinstva za go-tovo 11 odsto u periodu 2015–2017. godine (ne računajući po-većanje od 7,5 odsto u 2015. kao posledicu uvođenja akcizena struju). Što se tiče smanjena broja zaposlenih, iz EPS-a je,uglavnom na dobrovoljnoj bazi i uz velikodušne otpremnine,do sada otišlo svega 1.900 ljudi.

I na kraju, Fiskalni savet smatra da pojedine mere Vlade „upotpunosti obesmišljavaju napore usmerene ka stvaranju pred-vidivog i održivog sistema zarada“. Misli se pre svega na ne-davno usvojen Zakon o dopuni Zakona o budžetu za 2017, akojim je izmenjena odredba koja je zabranjivala isplate netran-sparentnih naknada zaposlenima i dozvoljena isplata jednokrat-ne naknade od 10.000 dinara zaposlenima u MUP-u, Vojsci iBIA. Time su, smatra Fiskalni savet, narušena osnovna načelana kojima počivaju napori da se uredi sistem plata u javnomsektoru, a to su predvidivost, transparentnost i pravičnost.

Beogradski glas, 20.decembar 2017.

OTKUD STRAH OD RASPRAVE O BUDŽETU?

DOPRINOS VLADE BELOJ KUGI

Skupština je pošle sedmice, praktično bez rasprave,usvojila budžet za 2018. godinu. U strahu od diskusi-je o budžetu, vladajuća većina je uz budžet na dnev-

ni red stavila još 30 raznih zakona i odluka, protivzakonitospojila raspravu u jednu tačku, zatim stavila budžet da bude

šesta tačka dnevnog reda, a ondapodnela preko 300 amandmanana prve dve tačke dnevnog reda itako pojela sve vreme za diskusi-ju koje je ograničeno na dva mi-nuta po amandmanu, ukupnomaksimalno 600 minuta.

Nakon što su pojeli vreme be-smislenim amandmanima, uglav-nom na Zakon o budžetskom si-stemu koji je bio druga tačkadnevnog reda, vladajuća većinaje te svoje amandmane protivza-

konito povukla da se ne bi dodatno blamirali jer bi građanimogli da vide da SNS neće glasati za sopstvene amandma-ne. Ako se pitate kako je moguće da se protivzakonito spa-jaju tačke dnevnog reda u jednu, povlače amandmani i kra-de od vremena, nažalost, u Srbiji je to moguće jer su sudijeUstavnog suda partijski postavljene i odbijaju da se bavesvojim poslom, no to je potpuno druga tema. Još gore, me-diji ne rade svoj posao i ne obaveštavaju građane o tome.Koliko je bilo emisija na RTS-u ili naslovnih stranica novi-na o predlozima i polemici vlasti i opozicije o budžetu? Aradi se o državnoj temi broj jedan po svim parametrima.

Šta su građani ovim izgubili i zašto bi im trebalo bitivažno da se ovo ne dešava? Zakon o budžetu je najvažnijizakon u toku svake godine. On postavlja okvir za dešavanjau svim segmentima društva, od prosvete, zdravstva i kultu-re do bezbednosti i privrede. Budžet je uvek stvar kompro-misa i balansa između prioriteta, potreba i mogućnosti. Vla-da se hvali time što je smanjila deficit. I zaista, smanjenjedeficita je važno, ali je još važnije kako je deficit smanjen.Ako smanjujete deficit tako što uvodite red u državu, ukida-

te partijsko zapošljavanje, korupciju i nameštene tendere,ukidate subvencije, nemar i javašluk države, onda je to do-bro za celo društvo. Ako smanjujete deficit tako što po-većavate sve poreze i otimate plate i penzije, to je štetno idovodi do veoma niskog privrednog rasta. Vladajuća veći-na sa SNS-om na čelu je, nažalost, odabrala ovaj drugi put.Odabrala je da zavuče ruku duboko u džepove građana i pri-vrede umesto da štedi na sebi i svojoj korumpiranoj, partij-skoj, parazitskoj mašineriji koja ubija Srbiju.

Posledice su izuzetno negativne po privredu. U perioduod 2014. do 2016. Srbija bez Kosova beleži kumulativanprivredni rast od 1,66 odsto, daleko najniži u regionu. NaKosovu je rast 9,1 odsto. U Hrvatskoj je on 4,1 odsto, u BiH6,7 odsto, u Crnoj Gori 7,7 odsto, Albaniji 8 odsto, Mađar-skoj 9,4 odsto. U isto vreme izvoz samonikle IT industrijau Srbiji porastao je za preko 100 odsto.

Šta je Vlada mogla da promeni ovim budžetom? Verova-li ili ne, novca u budžetu ima, samo se troši na stvari kojenisu u interesu građana, već u interesu privilegovane partij-ske mašinerije. Na subvencije stranim investitorima koji suuvek vezani s partijskim reketom i na nesposobne partijskekadrove koji uništavaju javna preduzeća Vlada je u budže-tu bacila gotovo 90 milijardi dinara.

Poslanička grupa DJB predložila je budžet zasnovan napotpuno drugačijoj ekonomskoj politici koja je usmerena napodršku domaćoj privredi i građanima. Predvideli smo:smanjenje poreza i doprinosa za 15 odsto za domaću privre-du, ukidanje overe zdravstvenih knjižica za sve građane,besplatne udžbenike i prevoz za svu decu u svim osnovnimi srednjim školama, povezivanje radnog staža za sve radni-ke u društvenim preduzećima, isplatu ratnih dnevnica za ve-terane rata na Kosovu, stvaranje fondova za podršku IT in-dustriji. Sve to bez povećavanja deficita. Moguće je, zatošto novca ima ako su vam prioritet građani Srbije. Potrebnisu znanje i politička volja. Srbija treba da bude lider u regi-onu po domaćoj pameti a ne po jeftinoj radnoj snazi.

(Autor je predsednik Pokreta „Dosta je bilo“ i šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini)

Vlada Republike Srbije iznova planira da pare pore-skih obveznika deli stranim firmama u Srbiji. Upredlogu budžeta za 2018. godinu predviđeno je

novih 12 milijardi dinara za „Fijat“, „Etihad“, „Teklas“,„Falke“... Istovremeno, budžetza populacionu politiku pri Ka-binetu ministarke bez portfeljaza demografiju iznosi 600 mili-ona dinara, što znači da stranefirme od naših para dobijaju 20puta više nego naša rođena inerođena deca.

Poseban problem je što skoropolovina od ovih 600 milionaza podršku rađanju – 270 mili-ona dinara – ide za specijalizo-vane usluge pri Kabinetu mini-

stra, a samo 330 miliona u prave svrhe. Kakve su to speci-jalizovane usluge, ne piše u predlogu budžeta, pa opravda-no sumnjam da je u pitanju nešto slično kao kada je JP„Službeni glasnik“ uplatio 17 miliona dinara na račun dvefirme Nebojše Krstića za usluge botovanja za računVučićeve vlasti na medijima i internetu.

Najbolji dokaz da ministar bez portfelja za populacionupolitiku ne razume tematiku kojom bi trebalo da se bavi jestešto teret borbe protiv bele kuge prebacuje na lokalne samou-prave umesto da konkretne mere porodične politike dođu sarepubličkog nivoa kroz poreske olakšice za poroxdične ljude,majčinski kapital za svako novorođeno dete i podršku rešava-nju stambenog pitanja za mlade bračne parove.

Sada se vidi da je Slavica Đukić Dejanović bila u pravu

kada je prilikom postavljanja na ovu ministarsku pozicijupriznala da o svom resoru ne zna ništa. Osnovna stvar kojuministri u Vladi ne znaju jeste razlika između socijalne i po-rodične politike, jer je jedno podrška socijalno ugroženimkategorijama stanovništva, a nešto sasvim drugo porodičnai populaciona politika koja podrazumeva podršku svim po-rodicama u Srbiji. Uostalom, zar nije Aleksandar Vučićlično nedavno pohvalio Angelu Merkel koja je problem na-taliteta u Nemačkoj rešila naseljavanjem migranata?!?!

Posebno dramatično jeste to da Vlada planira izdvajanje odmilijardu i 300 miliona dinara za sistem stalne pomoći mi-grantima, što je četiri puta više nego što se izdvaja za podrškurađanju. Ovo je sve dokaz da vladajuća većina SNS i SPS ne-ma nijedno konkretno rešenje za rešavanje najvećeg državnogproblema, a to je bela kuga, kao i da je za njih mnogo prečerešavanje potreba migranata, stranih firmi i Nebojše Krstića.

Poseban hit bile su oštro suprotstavljene izjave dva mini-stra SNS-a u Vladi Srbije na temu konkretnih mera poro-dične politike. Dok Zorana Mihajlović predlaže majčinskaprimanja za svako treće dete do 18. godine života – ZoranĐorđević negira da je to moguće i odbacuje taj predlog. Tosamo potvrđuje naš stav da oni nemaju pojma o čemu priča-ju, niti u Vladi Srbije postoji bilo kakva strategija borbeprotiv bele kuge i podrške rađanju, što predstavlja državniprioritet broj 1.

Stav „Dveri“ po ovom pitanju je veoma jasan: Prilikomkreiranja budžeta, od republičkog do lokalnog nivoa, najpretreba uzeti u obzir porodičnu politiku i izdvojiti sredstva zapodršku rađanju i roditeljstvu.

(Autor je predsednik Srpskog pokreta „Dveri“ i šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini)

kolu

mna

Piše: Boško Obradović

Skupštinske manipulacije

1. Vlada Srbije prekršila je Zakon o budžetskom sistemutako što je dostavila budžet Narodnoj skupštini 36 dananakon isteka zakonskog roka.

2. Predsednica Skupštine, protivno Poslovniku, sazvala jesednicu po hitnom postupku pri čemu nije obrazložilatakav postupak, a bila je u obavezi da to učini.

3. Takođe protivno Poslovniku, predsednica Skupštineobjedinila je raspravu o 30 zakona tako što je uz budžetza 2018. godinu, koji je najvažniji zakon, na dnevni redstavila i 30 drugih zakona i odluka, i na taj način skratilavreme za raspravu kao da postoji samo jedna tačkadnevnog reda.

4. Predsedavajući Skupštini zloupotrebili su svoj položaj ikrali vreme za raspravu po amandmanima. PremaPoslovniku, svaki poslanik ima dva minuta da obrazložisvoj amandman, ali predsedavajući su krali vreme takošto su svakom poslaniku SNS-a zaokružili vreme na dvaminuta – bez obzira na to da li je govorio 1,17 minuta,1,45 ili 1,78 minuta.

5. SNS i njihovi koalicioni partneri podneli su više od 300amandmana na prva dva zakona koja su bila na dnevnomredu, dok je budžet za 2018. godinu bio tek šesta tačkadnevnog reda. Podneli su besmislene amandmane kakobi potrošili sve vreme za raspravu, zaštitili ministra isprečili da građani čuju amandmane opozicije na budžetza 2018. Protivno Poslovniku, povukli su amandmanenakon pretresa iako Poslovnik propisuje da je to mogućeuraditi do kraja pretresa, a ne nakon tog vremena.

tronako

lum

na

Piše: Saša Radulović

4 POLITIKABeogradski glas, 20.decembar 2017.

Piše: Marija Zlatkovićfoto: e-stock D. Milovanov

Teško je danas u doba dominacije ljudskih prava nametnutigrađanima obavezu učestvovanja u izbornom procesu, pa čak isprovesti takvu odluku zakonski.

Drakonski je promenjeno shvatanje demokratije u odnosu na njenizvor iz stare Grčke, kad je bilo nepojmljivo da neko ne želi daučestvuje u javnom životu, dok se u modernoj demokratiji akcenat sta-vlja na ljudska, građanska i politička prava – jer je privatnost, a ne jav-na delatnost, postala primarna osobina građana. Otuda, pojam „obavi-ti građansku dužnost“ dobija nov smisao, budući da se i neizlaskom naizbore šalje jasna, nedvosmislena politička poruka i volja glasača. Štoje naročito vidno u Srbiji koja je poslednih 20 godina hronično u pred-izborno-izbornom stanju.

U Srbiji izborno pravo ostavlja slobodu glasaču da li će iskoristitisvoje pravo da glasa, dok je u sedam zemalja Evrope i Južne Amerikeizlazak na birališta obavezan. Sankcije su šarolike: od obaveze da seu pisanoj izjavi navede razlog sprečenosti, preko minimalne do 15 da-na kazne zatvora ili novčane kazne do sto evra. U nekim zemljamapraktikuje se i oduzimanje ili zabrana izdavanja pasoša ili otežano do-bijanje radnog mesta u državnim ustanovama.

U Belgiji glasač plaća svaki neizlazak, može da izgubi pravo glasana deset godina i da se oprosti od posla u javnom sektoru. Njihova iz-laznost je 90 odsto. A opet, sa druge strane, u Bugarskoj, i pored glo-be od 25 evra, rezultati na poslednjim izborima bili su poražavajući –izlaznost od svega 51 odsto.

„Beogradski glas“ pitao je sugrađane šta misle o tome da li tre-ba uvesti zakonsku obavezu izlaska na izbore (sa kaznama), kakvuimaju mnoge države sa ozbiljnijom parlamentarnom tradicijom ikulturom od nas. Mišljenja su, kao i u većini stvari kod nas –oprečna.

Sa jedne strane su oni koji smatraju da pravo izbora ne treba name-tati jer prisila da se izađe na izbore nema naročito demokratsko oprav-danje i težinu. Oni sa druge strane su, međutim, ubeđeni da „prava“demokratija može da se obezbedi samo velikom izlaznošću.� U demokratiji ljudi treba da imaju pravo i da ne glasaju ako ne

žele, nemaju za koga… Glasanje pod pretnjom kazne jeste ostatakprakse iz stare Grčke, gde je učestvovanje u političkom životu bilo

obaveza, a ne samo pravo. Politiku su smatrali uzvišenom delatnošću,borbom za opšte dobro, suštinskim identitetom slobodnog građanina.Oni koji nisu učestvovali bili su „idiotes“, a danas je uglavnom obrnu-to, oni koji se bave politikom su manje-više idioti – upoređuje Mario(41), dok se druga naša sugrađanka Marija (47) s njim apsolutno neslaže: � Mislim da treba uvesti zakonsku obavezu jer svaki građanin

treba da učestvuje u političkom životu bar na taj način i snosi odgo-vornost za svoj glas. Ako si glasao za skota, sad jedi g***! Nemauzdržanih!

I drugi naši sugrađani su prilično polarizovani po ovom pitanju: Marko (36) misli da ne treba sankcionisati neglasače: � Da smo Švajcarska, Norveška ili bar Nemačka, možda bih mislio

drugačije, ali ovde… Ogroman broj apstinenata i jeste glas na izbori-ma. Glas koji zove upomoć! – a s njim se slaže i naš sugrađanin Raj-ko (36), koji ističe da ljudima treba dati mogućnost da bojkotom po-kažu da su nezadovoljni ponudom na listiću.� Trebalo bi uvesti zakonsku obavezu glasanja da ne bi, kao do sa-

da, partija sa 25 odsto podrške u biračkom telu imala apsolutnu vlastu svim porama društva. Pritom bih ubacio i obavezan test pismenostii inteligencije kao preduslov za ostvarivanje biračkog prava, aktivnog,a još više pasivnog, da nam razni mamlazi više ne kroje kapu – revol-tiran je Andrej (48), dok saglasna Katarina (33) ističe da čovek morada učestvuje u političkom životu, makar posredno, i da deli sa su-građanima odgovornost za budućnost zemlje.

Pojedini građani koji smatraju da treba uvesti zakonsku obavezuglasanja, uz ocenu daju i kreativne predloge, kao prateći manifest mo-gućnosti ove regulative. Tako Dragan (48) kaže da pre uvođenja oba-veze glasanja treba promeniti izborni zakon i uvesti prag od pet odstosamostalnih glasova, dok je Anđela (47) pre svega nezadovoljna što semnogo i prečesto troši novac na izbore, te predlaže da se uvede i to da„glas neobrazovanog čoveka ne vredi isto kao nekog ko ima fakultet“.Dejan (48) smatra da ovakva obaveza treba da se uvede ne samo za iz-bore nego i za referendume.� Ne, jer se time u našem društvu neće postići ništa – decidirana je

Milica (29), ali dodaje i sledeće: ? Radije bih uvela opciju na listiću„niko od ponuđenih“, i ako ta opcija pređe 50 odsto, da se svimučesnicima tih izbora zabrani dalje političko delovanje. � Milan (41) se slaže sa ovim predlogom, ali ističe i neophodnost

TREBA LI UVESTI ZAKONSKU OBAVEZU Novo Predsedništvo PSG

Prof. dr Rade Veljanovski, Ana Janković - Jo-vanović, Zoran Hamović i Rade Mirić su izgla-sani za nove članove Predsedništva Pokretaslobodnih građana. Predsednik Pokreta SašaJanković predstavio je poverenicima i osni-vačima Političku platformu za predstojeće lo-kalne izbore u Beogradu. On je rekao da su dveosnovne promene koje treba izneti da bi Srbijauspela. u 21. veku - promena karaktera politi-ke i prekid politizacije svih državnih poslova.“Ako nova vlast omogući pravnicima, ekono-mistima, urbanistima, inžinjerima, policajcima,doktorima, profesorima, svakome da radi svojposao, a politiku približi “običnom” čoveku to-liko da uvidi da preko njih zaista može da utičena svoj život, te poželi da se uključi u političkiživot zajednice, iznese svoje probleme i utičena način njihovog rešavanja, imamo šanse daostvarimo cilj”, rekao je Saša Janković i dodaoda je ono što ljudi očekuju od PSG-a – “da ova-kav svakojako monstruozni način vršenja vla-sti ode, ali da se ni stari, korumpirani ne vrati”.

NS: Zajednički program i kandidat

Narodna stranka je saopštila da će u narednimdanima, radi postizanja dogovora o zajed-ničkoj platformi opozicije na beogradskim iz-borima i o zajedničkom kandidatu za grado-načelnika, razgovarati sa relevantnim opozici-onim akterima, uključujući i Dragana Đilasa.Kako se navodi u saopštenju, PredsedništvoNS je na sednici posvećenoj predstojećim iz-borima u Beogradu formiralo tim za te razgo-vore. „Narodna stranka se zalaže za jedinstve-ni nastup autentične opozicije na beogradskimizborima, i u tom smislu će uložiti maksimalannapor da se dođe do zajedničke programskeplatforme i zajedničkog kandidata za grado-načelnika“, saopštila je Narodna stranka.

DJB u Centru SavaDosta je bilo u subotu, 23. decembra u 12 časo-va, u Centru Sava organizuje konferenciju nakojoj će predstaviti DJB tim za predstojeće be-ogradske izbore.

Govoriće Saša Radulović, predsednik stran-ke Dosta je bilo, potpredsednik Dušan Pavlovići predsednik beogradskog odbora Vojin Biljić.

Tri lidera veže samo„lična frustracija

Vučićem“Liberalno demokratska partija neće podržatikandidaturu Dragana Đilasa za gradonačelnikaBeograda i na te izbore će izaći sa svojim pla-nom i programom koji će ponuditi građanima,rekao je lider te partije Čedomir Jovanović, tedodao da se protivi raspisivanju eventualnihvanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Jova-nović je rekao da svako ima pravo da se kandi-duje, da je Đilas političar sa iskustvom, ali dani ranije, a ni sada njih dvojica nisu istomišlje-nici u tolikoj meri da bi Đilasu dao podršku.

Kako je rekao, program Đilasa, Saše Jan-kovća i Vuka Jeremića nije ono sa čim može dase složi, jer je, kaže, to samo konfrontacija saVučićem i njegovom strankom, a LDP, poručioje, želi suštinske premene načina vođenja gra-da, javnih preduzeća. Jovanović kaže i daĐilasa, Jankovića i Jeremića veže samo „ličnafrustracija Vučićem“, a svaki od njih je, kakokaže, „pokušao na svoj način da bude partnerVučiću“.

Ukidanje apstinencije

5Beogradski glas, 20.decembar 2017.

IZLASKA NA IZBORE

VELIKA LAŽ DOS-a – da ili ne?Politička obećanja su na ovim prostorima oduvek u modi. Zahvaljujući jednoj od najgorih osobina srp-

skog naroda – kratkom pamćenju – političari, manje ili više uspešno, plasiraju raznorazna obećanjaočekujući, sa ubeđenjem, da će ona uspešno hipnotisati i iznova obmanuti zaboravni srpski živalj.

Jedno od najpogubnijih obećanja delo je DOS-a od pre 17 godina. Ovo „političko & akcionarsko društ-vo“ sačinjeno od 18 stranaka + „Otpor“ (SPO se priklonio Miloševiću), ni u celini, ali ni na nivou svake odstranačkih klika, nije ispunilo ništa iz tadašnje predizborne proklamacije pretenciozno nazvane „Ugovor sanarodom“. Jasno je bilo od početka da koalicija od 18 stranaka nije mogla da opstane na duge staze, na-ročito zbog toga što se radilo o skupini veoma različitih stranaka koje nisu, načelno, imale nijedan zajed-nički i čvrst plan, osim onog – da sruše Miloševića.

Suočeni sa decenijskim zulumom Slobodana Miloševića i njegove žene, te dviljanjem njihovih stranakaSPS i JUL, stotine hiljada građana širom Srbije ustalo je i srušilo autokratsku vlast. Ta snaga i energija su do-brim delom narasli i na obećanjima DOS-a sročenim u tekst – „Ugovor sa narodom“.

1. Usvojićemo deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog ustava, radi otklanjanja postojećegustavnog haosa.

Na novi ustav Republike Srbije čekalo se punih šest godina, a pitanje je da li bi ga i tada bilo da maja tegodine Crna Gora nije referendumom izglasala nezavisnost, što je bio kraj političkog kopileta nazvanogdržavna zajednica Srbije i Crne Gore.

2. Donećemo rezoluciju kojom se ukida sadašnja ekonomska i politička blokada Crne Gore, a najvišidržavni organi obavezuju se da odmah otpočnu razgovore s legitimno izabranim rukovodstvom Crne Goreo karakteru i funkcijama buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Pitanja države i državotvornosti jednostavno nisu mogla stići u fokus od stranačkih i pojedinačnih inte-resa i marifetluka. A novonastala državna zajednica više je ličila na tvorevinu nastalu zbog trulih kompro-misa dve strane.

3. Obavezujemo buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN,kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suve-renitet Srbije, garantovalo pravo na miran i siguran život, i podstakla njegova integracija u institucije ze-mlje.

Rezolucija 1244, osim što je lako postala mrtvo slovo na papiru, svako malo bi poslužila kao nacional-na zvečka kojom bi se građanima Srbije kao nedonoščetu trebalo katkad zazvečati čim bi se nešto zape-tljalo s Kosovom. Prvi (i jedini) među dosovcima koji je pokušao da kosovsku realnost pretoči u posled-nji pokušaj Srbije da u svemu ima neku vajdu – ubijen je. Od tada, ovaj vrući krompir godinama putujekao štafeta, a danas je sve izvesnije da će deo države biti izgubljen.

4. Donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava barem za trećinu, ukinuti sva ministarskamesta bez portfelja i ograničiti broj potpredsednika na najviše tri.

Po sastavu Vlada Srbije postala je obična tržnica na kojoj se 17 nakupaca međusobno namirivalo vaga-jući pojedinačni ili koalicioni ucenjivački kapacitet. Ministarska mesta su se ne jednom duplirala, iz-mišljani su besmislena mesta potpredsednika Vlade i ministri bez portfelja. Ta slatka politička praksa za-držana je do danas, kada u vlasti participira neuporedivo manje stranaka, pa sad imamo Vladu od čak 21člana (četiri potpredsednika i tri ministra bez portfelja).

5. Donećemo zakon kojim se svim poslanicima i članovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokommandata. Članovima vlade tokom mandata biće izričito zabranjeno da tokom mandata upravljaju privred-nim organizacijama.

Upravni odbori javnih preduzeća uredno su punjeni po stranačkim i koalicionim ključevima. Partokra-tija je prerasla u svakodnevicu i nešto što je normalno. Danas je dovedena do savršenstva po svim nivoi-ma.

6. Nova vlada će se obavezati da u roku od sto dana stavi na uvid nadležnim skupštinskim odborima svatajna policijska dosijea.

Ne da se to nije desilo tada, već ni do danas na videlo nije dospela tajna policijska aktivnost uperenaprotiv građana Srbije. Ostala su nerasvetljena mnoga ubistva koja su u pozadini imala manju ili veću po-litičku potporu. Štaviše, civilna (politička) kontrola policije i vojske nikad nije zaživela.

7. Svi članovi vlade i narodni poslanici biće obavezani da objave detaljan pregled svog imovinskog sta-nja i stanja članova svoje porodice na dan stupanja na dužnost.

Stranke (političari) tako su instalirali kontrolne institucije da im one zapravo ne mogu ništa čak i akonešto procuri u javnost. Agencija za borbu protiv korupcije postala je privezak vladajućih garnitura, ne-moćna da procesuira bilo koga.

8. Od Narodne skupštine Republike Srbije zahtevamo da odmah obustavi primenu onih zakona koji pro-izvode ogromnu društvenu štetu Srbiji i njenim građanima.

Narodna skupština postala je i ostala manipulativno sredstvo kojim je glasačka mašina liferovala zako-ne pomoću kojih je „legalno“ pljačkana državna i društvena imovina.

9. Odabraćemo jednu renomiranu, nezavisnu revizorsku kuću da izvrši reviziju budžeta i obavi teme-ljan pregled finansijskog poslovanja Skupštine i vlade tokom prethodnih mandata.

Dve ključne partije DOS-a, DS i DSS, kooperativno su se odrekle gromoglasno najavljivane lustracije.Ne samo da niko iz Miloševićevog režima nije odgovarao za bilo kakvu štetu učinjenu građanima Srbijenego su ove dve stranke prvo ušle u duboku „ljubavnu vezu“ sa SPS-om, da bi Boris Tadić taj perverzniodnos overio „istorijskim pomirenjem“.

10. Skupština će formirati nezavisnu komisiju eksperata koja će preispitati i obnarodovati sve relevant-ne dokumente, audio i video zapise koje je sadašnja vlast držala u tajnosti, a odnose se na vođenje unu-trašnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987 - 2000.

Do te državne i nacionalne katarze nikad nije došlo. Građani su obmanuti, a svi tadašnji i potonji poli-tičari nastavili su istu praksu upadajući u koloplet tajnih službi i informacija. I ono što je moglo da se ob-znani dolaskom DOS-a na vlast ubrzo je postalo nedostupno, jer novi demokratski izabrani predsednikviše od pola godine nije hteo da uhapsi šefa tajne službe. M. B.

ŠTA JE POSLE 17 GODINA OSTALO OD UGOVORA SA NARODOM

postojanja izbornog sistema sa neposrednim biranjem poslanika, a ne par-tijskim odlučivanjem ko će nas predstavljati u Skupštini. � I Slavica (59) ima predlog: ? Jesam za obavezno glasanje, ali tre-

ba ograničiti godine do kada neko može da glasa. Danas oni preko 70godina odlučuju na izborima, ali oni ne mogu da znaju šta je dobro zamene i moje dete. � Sa njom se slaže i Aleksandar (55): ? Penzioneri više ne mogu po-

litički razumno da sagledaju realnost. Inače sam protiv bilo kakve pri-nude jer se još sećam vremena kad su ljudi strahovali za posao ili neštogore ako ne glasaju. � Uvođenjem zakonske obaveze izbori bi imali smisla, zato što bi u

tom slučaju izlazila većina, a ne kao sada samo stranački vojnici ? ističenovi problem Miroslav (32) sa kojim se slaže Marija (40), koja dodajeda se jedino u tom slučaju može govoriti o tome da je na izborima bi-rao narod: � Takođe, mnogo je manja mogućnost manipulacije glasovima. Julija (47) veruje da naš narod radi samo nešto kad mora, ali da ne

voli novčane kazne: � U paketu sa obaveznim glasanjem ide i obezbeđivanje uslova za

održavanje fer izbora. Bez toga ništa. � Apsolutno sam protiv toga. Vlast bi time dobila na legitimitetu jer

je izabrana pri većoj izlaznosti, a oni koji bojkotuju izbore, a moraju daizađu, pravili bi većinom nevažeće glasove. Krađa izbora bi bila lakša,kao i manipulacija demokratijom – ističe Goran (42), dok Vojin (40)smatra da bi to izazvalo dodatni revolt kod „belih listića“.� Ne treba. Iz više razloga, ali naročito zato što je zadatak političk-

ih stranaka i političkih aktivista da motivišu građane da izađu na izbo-re tako što će imati dobre političke programe, što će imati kvalitetnekandidate itd. – ističe problem Srđan (46), a sa njim se slaže i Dejan(45), koji kaže da bi takva obaveza dovela do legalizacije korporacij-skog vladanja svetom: � Nema slobode medije. Otežano je formiranje i pozicioniranje no-

vih političkih ideja, falsifikuju se činjenice, strane službe kontrolišusve stranke i ucenjuju lidere. To bi bilo prisiljavanje na izbor izmeđudva zla. � Nije poenta u kvantitetu broja izašlih, već u kvalitetu ponude u po-

litičkim kampanjama i njihovoj realizaciji. Povećanjem broja nevažećihglasačkih listića, što je jedan od mogućih odgovora, politički život nećebiti suštinski poboljšan – zaključuje Dragana (50).

6 EKONOMIJABeogradski glas, 20.decembar 2017.

Piše: Branislav Krivokapićfoto e-stock k cvijovic

Kada je Aleksandar Vučić u avgustu izjavio da stopa nezapo-slenosti, računajući i sezonske poslove, iznosi 10,6 odsto,ekonomisti i članovi Fiskalnog saveta iskazali su veliku re-

zervu prema takvoj računici. Ako nezaposlenost opada, a broj zaposle-nih se povećava, zašto se to ne odražava ni na stopu rasta BDP-a, nina rast vrednosti uplata doprinosa na zarade, čudili su se ekonomisti,uz opasku da je verovatno u pita-nju „greška u obračunu“. Nespora-zum je pokušao da „ispegla“ di-rektor RZS-a Miladin Kovačevićrekavši da je nazaposlenost u pr-vom kvartalu 2017. iznosila 14,6odsto, ali da „Vučić nije pogrešio“jer „ima indicija da će nezaposle-nost u drugom tromesečju bitiniža“, pa je predsednik požurio daobraduje naciju i iznese prelimi-narne podatke koje on, kako je re-kao Kovačević, dobija ranije, nesačekavši da ih statističari obrade.

Nedavno, na Glavnom odboruSNS-a, Vučić je izneo nove preli-minarne podatke rekavši da je za vreme vlasti naprednjaka nezaposle-nost opala sa 25 na 11,8 odsto. Možda je ta cifra i tačna ako se posma-tra članstvo SNS-a i njihove uže familije, ali ako se ona odnosi na čita-vu populaciju, onda se s pravom postavlja pitanje kojim je to čarob-nim štapićem za samo par godina na planu suzbijanja nezaposlenostipostignut uspeh nezabeležen u novijoj istoriji svetske ekonomije? Zarazliku od penzija, gde se otvoreno manipuliše netačnim podacima ko-je je jednostavnim matematičkim postupcima lako demantovati, „fri-ziranje“ stanja na tržištu rada znatno je složenije i teže za proveru. Paipak, niz pokazatelja uverljivo ilustruje ogroman raskorak izmeđustvarnosti i naprednjačke statistike.

U istraživanju „Statistika i dostojanstven rad“ Sarita Bardaš, psiho-

log, izračunala je da je, zbog negativne stope priraštaja i emigriranja,radno aktivno stanovništvo Srbije (starosti od 15 do 64 godine) od2014. do 2016. smanjeno za 146.500 ljudi, što je doprinelo „po-većanju“ stope zaposlenosti od dva procentna poena. Dakle, radi se oboljitku koji postoji samo statistički, ali ne i u vidu novih radnih mesta.

I kada se posmatra starosna struktura, podaci o rastu zaposlenostinisu za pohvalu. U navedenom istraživanju Sarita Bardaš konstatujeda je u 2016. do najvećeg rasta zaposlenosti za 35 odsto došlo kodstarijih od 65 godina (zbog niskih penzija u 2016. radilo je čak

140.000 starijih od 65 godina) imladih od 15 do 19 godina za 27odsto, dok je najmanji rast zabe-ležen kod najproduktivnijeg delapopulacije od 25 do 64 godine –svega četiri odsto.

Još je gora situacija kada se za-pošljavanje posmatra kroz prizmuradnog zakonodavstva. Od713.153 nezaposlena lica, kolikoih se prema podacima Nacionalneslužbe zapošljavanja tokom 2016.u proseku nalazilo na birou, radniodnos na neodređeno vreme za-snovalo je 56.839, a na određeno150.646 osoba, što znači da je za-

dovoljeno samo 29 odsto tražnje za radnim mestima pri čemu je, ko-liko-toliko, siguran posao dobilo tek osam odsto nezaposlenih, navo-di Sarita Bardaš iznoseći podatak iz Ankete o radnoj snazi prema komje standardni ugovor o radu na neodređeno vreme u 2016. imalo1.417.200 lica ili 76 odsto zaposlenih.

O realnosti stope nezaposlenosti od 11,8 odsto svedoči i činjenicada se u Srbiji u zaposlene još uvek ubraja i oko 50.000 fiktivno zapo-slenih u preduzećima u restrukturiranju i blizu 200.000 onih koji višeod šest meseci ne primaju platu. A o kvalitetu i perspektivi novih rad-nih mesta govori podatak da je u 2016. u odnosu na prethodnu godinubroj zaposlenih na određeno vreme povećan za 15 procenata, a brojzaposlenih na neodređeno vreme – za svega 0,8 odsto.

ZAŠTO JE VELELEPNI USPEH NA PLANU ZAPOŠLJAVANJA OSTAO BEZ UTICAJA NA RAST BDP

Nema u izlogu,nema na birou

Za plate u Gradu71,4 miliona evraIako je prema Zakonu o privremenomuređivanju osnovica za obračun i isplatu pla-ta kod korisnika javnih sredstava, koji je stu-pio na snagu 1. novembra 2014, osnovica zaobračun i isplatu plata umanjena za 10 odsto,rashodi za plate Grada Beograda od 2014. do2016. godine porasli su za 614 miliona dina-ra ili za više od pet miliona evra. Trend je na-stavljen pa su u trećem rebalansu budžeta Be-ograda za 2017. planirani rashodi za plate po-većani za još 340 miliona dinara i iznose8,579 milijardi dinara ili 71,4 miliona evra.

Profit manji od subvencijaNakon prvih godinu dana rada „Er Srbija“ pri-javila je profit od oko milion evra, a u to vre-me dobila je državne subvencije od 18 milio-na evra. Kompanija nikada nije ostvarila pro-fit veći od subvencija, tako da je veliko pita-nje da li je „Er Srbija“ ikada bila profitabilna,a da mi to nismo iz svog džepa finansirali, iz-javio je za portal „Ekonomski online“ konsul-tant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

Kupci kasarniuklanjaju mineRepublička direkcija za imovinu raspisala jeoglas za prodaju jednog broja nepokretnostiVojske Srbije, među kojima se nalaze i pojedi-ni objekti za koje se pretpostavlja da su tokomNATO bombardovanja zagađeni neeksplodira-nim ubojnim sredstvima i u kojima ispitivanjei uklanjanje te municije pada na teret kupca.Jedan od takvih objekata je skladište „Me-doševac“ u Nišu, koje se prodaje po početnojceni od 1,78 miliona evra, kao i kasarna„Lečilište Avala“ na Voždovcu, čija je početnacena nešto veća od 732.000 evra. (Beta)

Licitacija zapijačne tezge„Gradske pijace“ raspisaće uskoro licitaciju zadodelu na korišćenje više od 150 tezgi i ras-hladnih vitrina na beogradskim pijacama, apočetna cena biće od 3.650 do 120.000 dinara.Zainteresovani će moći da konkurišu za tezgena pijacama: Zeleni venac, Skadarlija, Kalenić,Tržni centar Novi Beograd, Blok 44 i Zemun,Mirijevo, Zvezdara, Dušanovac, Banovo brdo,Vidikovac, Banjica, Gornja varoš, Miljakovac,Braće Jerković i Senjak. Prva licitacija bićeodržana u sali Skupštine opštine Vračar 9. de-cembra u 14. časova. (Beta)

Porast izvoza Srbije u SADU Srbiji trenutno posluje više od stotinu ame-ričkih kompanija i franšiza, koje igraju važnuulogu u srpskoj ekonomiji. Ukupan iznosameričkih investicija u Srbiji je oko četiri mi-lijarde dolara, a američke kompanije upošlja-vaju preko 17.000 radnika, izjavio je za por-tal „Nova ekonomija“ Kajl Skat, ambasadorSjedinjenih Američkih Država u Srbiji. On jedodao da je izvoz Srbije u SAD u prvih devetmeseci 2017. iznosio 176 miliona dolara, štoje rast od šest procenata u poređenju sa istimperiodom prošle godine.

Trivijalizacija nezaposlenostiPrema podacima Ankete o radnoj snazi u 2016. godini, 168.000

zaposlenih bilo je bez prava na penziono i zdravstveno osigura-nje, 235.000 bez prava na bolovanje i godišnji odmor, više od za-konskog maksimuma koji iznosi 48 sati radilo je 300.000 zapo-slenih, a neplaćanje prekovremenog rada zabeleženo je kod 51odsto radnika. Kad u takvoj situaciji državni zvaničnici izjavljujuda je nezaposlenost na istorijskom minimum, ili da ima posla, alinema dovoljno radne snage, tada, kaže Sarita Bardaš, govorimo otrivijalizaciji nezaposlenosti, mehanizmu čija je svrha umanjenjedruštvenog značaja nezaposlenosti i protežiranje socijalnog dis-kursa koji dovodi do „okrivljavanja žrtve“ – nezaposlenog, koji jesam odgovoran za svoju sudbinu.

7Beogradski glas, 20.decembar 2017.

Piše: Branislav Krivokapić

Prošle su tri godine otkako se isplata penzijavrši na osnovu Zakona o privremenomuređivanju načina isplata penzija (Službeni

glasnik, broj 116/2014). Ovim zakonom, koji imasvega šest članova, a nijednim nije propisano kolikoće privremenost trajati,umanjene su penzije zaoko 700.000 korisnika,svima čija su primanja zaoktobar 2014. bila veća od25.000 dinara. Umeđuvremenu, penzije sudva puta povećane – 2015. za 1,25 i 2016. za 1,5 od-sto, a za januar naredne godine najavljeno je po-većanje od pet odsto. No, iako je budžetska situacija

značajno poboljšana i vlast se hvali suficitom od pre-ko pola milijarde evra, Vladi ne pada na pamet dapenzije vrati na nivo pre umanjenja. Umesto toga, nadelu je neukusna podela penzionera na većinu koja ćeod januara primati „više nego ikada“ i manjinu kojaće i dalje dobijati manje nego pre tri godine.

A matematika je neumoljiva.Kad se sva tri navedena po-većanja penzija „saberu“ (za ne-upućene: navodnici su upotre-bljeni zato što se procenti ne mo-gu sabirati), dobija se da je ukup-no ili kumulativno povećanjepenzija od oktobra 2014. do ja-nuara 2018. – 7,9, preciznije –7,9071875 odsto. I tu nema greške. Dakle, ne više odosam, kako je to nedavno izjavio predsednik Vučić(donedavno je tvrdio da je kumulativno povećanjedevet odsto), nego tačno 7,9 odsto. Razlika između7,9 i više od osam nije velika, ako se posmatra jednaili nekoliko penzija. Ali u masi od 1.715.544 penzio-nera (podaci Fonda PIO za septembar 2017) u pitanjusu milioni.

Državni zvaničnici, pre svih predsednik Vučić ipremijerka Ana Brnabić, koja je povećanje penzijaod pet odsto nazvala „neverovatnim“, vešto su izbe-gavali da otvoreno priznaju da će umanjenje penzijaostati na snazi. Postalo je to jasno tek kada je obja-vljen predlog budžeta za 2018, iz kog se vidi da jepovećanjem od pet odsto samo izmenjen Zakon o pri-vremenom uređivanju načina isplata penzija tako što

će ubuduće od umanjenja biti izuzete penzije do iz-nosa od 26.643,75 dinara. Penzije preko tog iznosa amanje od 42.630 dinara i dalje će biti umanjivane za22 odsto od iznosa preko 26.643,75 dinara, a penzijeveće od 42.630 i za dodatnih 25 odsto od iznosa pre-ko 42.630 dinara.

Za Vladu je to uspeh jer će, piše u objašnjenjimapredloga budžeta, pen-ziju veću od one kojusu primali 2014. imati86,6 odsto penzionera(podatak koji Vučićkoristi precizno, a Br-nabićeva ga zao-

kružuje na 90), odnosno svi penzioneri sa penzijamado 37.000 dinara. A koliko će ti „srećnici“ realnoimati više para nego pre tri godine, to ih ne zanima.

Iz priložene tabele vidi se da će nji-hov „dobitak“ u odnosu na 2014. iz-nositi od par stotina do najviše dvehiljade dinara. Taj novac je nedovo-ljan da nadoknadi povećane troškoveza električnu energiju, veće račune„Infostana“, rate poreza na imovinukoji je još 2013. povećan za više od100 procenata itd. Koliko god vlastmahala parolom „više nego ikada“,evidentno je da je kupovna moć pen-zionera opala i da svi kojima je pen-zija jedini izvor prihoda žive lošijenego pre tri godine.

Zakon o privremenom uređivanjunačina isplate penzija, čijom je pri-menom od penzionera do sada uzetopreko 550 miliona evra, delovao jeblagotvorno na budžet, ali je na soci-jalnom planu totalno omanuo. Ne-pravedni model oštrog progresivnogoporezivanja (od dvojice uzmeš po

100 evra da bi pedesetorici podelio po 500 dinara)onima sa najnižim penzijama doneo je krajnje skro-man i u međuvremenu realno obezvređen boljitak,dok su pripadnici srednjeg sloja potpuno ojađeni. Svičija je penzija između 40.000 i 60.000 dinara, otprili-ke na nivou prosečne srpske plate, u proseku su za tri

godine, umesto unucima, poklo-nili državi oko 1.800 evra. Odtih ljudi, a ima preko 200.000onih čije su penzije veće od37.000 dinara, država će i nakon„neverovatnog“ povećanja odpet odsto „otimati“ oko desetmiliona evra mesečno. Svega25.000 korisnika tzv. velikih

penzija, preko 60.000 dinara, godišnje „donira“državu sa 18 miliona evra. Ako su državne finansijestabilizovane, zašto se ovi ljudi i dalje kažnjavaju? Ikome će otići njihov novac? Za policiju, BIA, sub-vencije gubitašima…?

Dobro stanje u državnoj kasi nije iskorišćeno da sepenzije vrate na nivo iz 2014, izjavio je predsednikFiskalnog saveta Pavle Petrović, upozorivši Vladu dapenzije predstavljaju stečeno pravo vezano za visinuuplate doprinosa, te da bi mogle biti i pravno ospore-ne. Ali odjeka nije bilo. Koliko „poštuje“ Ustavomzagarantovana prava populacije koja je podnela naj-veći teret fiskalne konsolidacije, vlast je pokazala ta-ko što je penzionerima linerano podelila po 5.000 di-nara, dvaput manje od bonusa koji će dobiti pripad-nici Bezbednosno-informativne agencije!

BIA važnija od sirotinje

PARAZITI U VLADI Jedno od najvećih povećanja u

budžetu za 2018. godinu odnosi sena Vladu Srbije, čiji su izdaci po-

rasli za 50 odsto. To nisu izdaci za mi-nistarstva (koja se nalaze u posebnomrazdelu), već samo za Vladu i njene in-stitucije u užem smislu (potpredsedni-ke, ministre bez portfelja, sekretarijate,kancelarije itd.).

Vlada Srbije ima četiri potpredsedni-ka, čiji kabineti ukupno dobijaju 107miliona dinara. Ovo su posebna sred-

stva koja potpredsednici dobijaju samo za te kabinete, potpuno ne-zavisno od onoga što dobijaju kao sredstva za ministarstva (unu-trašnji poslovi, spoljni poslovi, pravda, građevinarstvo i sao-braćaj). Da li bilo ko zna šta ta četiri ministra rade kao potpredsed-nici da bi opravdali izdatak od 107 miliona dinara? Ovo je, narav-no, čisto parazitiranje. Ti kabineti služe za stranačko zapošljava-nje.

Vlada odranije ima dva ministarstva bez portfelja. Ove godinedodato je još jedno (za inovacije). Ta tri ministarstva dobila su zanarednu godinu 1,9 milijardi dinara. Ta tri ministarstva su potpunonepotrebna jer ono što ona rade već obavljaju druga ministarstva(privrede, spoljnih poslova, za socijalni rad itd.).

Ove godine uvedena je takođe i nova kancelarija za saradnju saRusijom i Kinom, koja je dobila 50 miliona dinara. Ni ona nije po-trebna jer zadire u oblast spoljnih poslova kojima se bavi Ministar-stvo spoljnih poslova.

Ukupan trošak od ovih parazitskih institucija je oko 2,2 mili-jarde dinara na godišnjem nivou. Poređenja radi, besplatniudžbenici za jednu školsku godinu za svu decu u Srbiji koštaju2,9 milijardi dinara.

PENALI ZA NEODGOVORNU DRŽAVUI za narednu godinu pla-

nira se da Vlada Srbije iz-dvoji značajnu sumu za raz-ličite vrste kazni i penala porešenju sudova (ek. klasifi-kacija 483). Najviše kazniplatiće Ministarstvo finan-sija (9,3 milijarde), Mini-starstvo pravde (1,5 milijar-di), unutrašnjih poslova(1,4 milijarde) itd.

To ne samo da je značajan izdatak i nepotreban trošak zabudžet nego je u porastu! Za 2017. godinu planirano je 8,52miliona, a sada čak 14,9 milijardi dinara (pogledati grafičkiprikaz rasta za pojedinačna ministarstva i ukupno).

Ovaj trošak pokazuje neozbiljnost i neodgovornost Vlade jer ka-zne i penali jesu posledica neodgovornog ponašanja državnihslužbenika i političara koji upravljaju ministarstvima. Nikada nikonije odgovarao zbog ovako velikog gubitka i rasipanja para pore-skih obveznika. Nikada niko nije smenjen niti je podneo ostavku.

Izdatak od 14,9 milijardi predstavlja značajan trošak bez ko-ga bi neki drugi elementi ekonomske politike mogli da budupotpuno drugačiji. Recimo, ukupna ušteda za smanjenje zara-da u javnom sektoru iznosi 20,9 milijardi dinara, dok ušteda nasmanjenju penzija iznosi oko 25 milijardi. Drugim rečima, dase država odnosi odgovorno prema novcu poreskih obveznika,71 odsto smanjenja zarada, odnosno oko 60 odsto smanjenjapenzija ne bi bilo potrebno.

PENZIJE NA BUDŽETSKOJ KLACKALICI

Blog

ovi

Piše: dr Dušan Pavlović

Fizičko ili pravno lice koje samostalno trguje hartijama od vrednosti. Zarazliku od brokera, koji samo posreduje, diler kupuje hartije od vredno-sti i u svoje ime, i za svoj račun, i u ime klijenta za kog posluje. Ukoli-ko prodaje hartije od vrednosti iz sopstvenog portfelja, diler ne za-računava proviziju, već zaradu ostvaruje kroz razliku u ceni, ali snosi irizik eventualnog gubitka. Velike banke obično imaju više dilera speci-jalizovanih za poslove sa određenom valutom.

� Penzioneri, umesto unucima,oko 1.800 evra poklonili državi

� Svima koji žive samood penzije danaslošije nego pre trigodine

Ko će primati više, a ko manje nego 2014.

oktobar 2014. januar 2018. sa umanjenjem 2018/2014

10.000 10.791 / + 7,91 %

15.000 16.186 / + 7,91 %

20.000 21.581 / + 7,91 %

25.000 26.977 26.904 + 7,61 %

30.000 32.372 31.112 + 3,70 %

35.000 37.767 35.320 + 0,91 %

40.000 43.163 39.514 - 1,22 %

45.000 48.558 43.560 - 3,20 %

50.000 53.953 47.607 - 4,79 %

60.000 64.744 55.700 - 7,16 %

70.000 75.535 63.793 - 8,87 %

DILER

8 BG NA DLANUBeogradski glas, 20.decembar 2017.

Piše: Radenka MarkovićFoto: Stefan Mihailović

Moglo bi se reći da poslednjih godina u Beogradu po-stoje samo dva godišnja doba, jedno kada je grad no-vogodišnje okićen i drugo kada te rasvete nema. Na-

ime, ova dva perioda se opasno približavaju po dužini trajanjabudući da se rasveta stavlja i pali sve ranije, a gasi i skida sve ka-snije. Tako je prošle godine stavljena još početkom novembra, askinuta tek 17. februara. Ove godine kačenje je počelo još rani-je, krajem septembra, kad je bila i prva proba, da bi rasveta u pu-

nom sjaju zablještala 4. novembra. Ako se, recimo, skine kad jeskinuta i prošlogodišnja, visiće skoro pet meseci.

Građani naviknuti da grad počinje da šljašti tek u decembru– godinama bi, pre novih običaja, zasvetleo sredinom decem-bra – uglavnom se zgražavaju jer još za vreme miholjskog le-ta ulice nadvise svetleće sijalice, satovi, lampioni, jelke i ra-zne druge figure. Smatraju da je to prerano i da bi, ako se većgrad kiti povodom Nove godine, bilo normalno da se to radi udecembru.

Ovako dugo držanje novogodišnje rasvete gradski oci ob-jašnjavaju time da će ukrašeni Beograd privući više turista i

da će se tako ulaganje u rasvetu isplatiti. „Želimo da budemo svetska destinacija za razvoj turizma,

nama su konkurenti Pariz, London, Njujork, Moskva i drugislični gradovi. Ako izguglate te gradove, videćete da je rasve-ta već upaljena“, rekao je 12. novembra prošle godine grado-načelnik Siniša Mali.

Očekuje se da se od povećanog priliva turista pokriju troško-vi nabavke ukrasa, ali i struje potrošene za rad novogodišnje ra-svete. Lane je za kupovinu novogodišnjeg osvetljenja potrošenooko 150 miliona dinara, a za struju oko 2,1 milion dinara. Ovegodine nabavka je koštala oko 20 miliona dinara više, biće

DA LI JE ULAGANJE U NOVOGODIŠNJU RASVETU

Novogodišnja rasveta -

GrockaOd 22. do 24. decembra nastavlja se podelanovogodišnjih paketića za teritoriju celeopštine, prema preuzetim vaučerima zadecu do šest godina, mališanima iz Umčara,Vrčina i Grocke. „Novogodišnja čarolija“za decu 29. decembra u Kaluđerici, poputUlice otvorenog srca, sa binom, pred-stavom, mađioničarima, Deda Mrazom ianimatorima

LazarevacUlica otvorenog srca na opštinskom trgu31. decembra, pozorišna predstava i prigo-dan program za decu

MladenovacZa 600 dece romske populacije i iz

porodica koje primaju socijalnu pomoćpred Novu godinu podela novogodišnjihpaketića

ZvezdaraDo 30. decembra Trg bajki na platou

ispred opštine, svakodnevno, tradicionalnakultura i promocija nacionalnih proizvoda,koncerti, predstave, zabavni programi zadecu, predstavljanje starih srpskih zanata irukotvorina, ulaz besplatan

ZemunNovogodišnji doček na Velikom trgu, od

21 sat di-džej, od 22 časa Saša Kovačević.

SurčinOd 17 sati 21. decembra dodela novo-

godišnjih paketića za 100 mališana iz soci-jalno ugroženih porodica, donator Bazeni„Queen“, pozorišna predstava ifotografisanje sa Deda Mrazom

ObrenovacPrezentacija filma „Obrenovac između

dva veka“ u Biblioteci „Vlada Aksentije-

vić“ 22. decembra. Od 26. do 29. decembrapodela novogodišnjih paketića deci iz hran-iteljskih porodica i deci iz porodica koje imajučlana u Udruženju boraca i invalida ratova od1990; novogodišnja predstava dece ometene u

razvoju, susret malih folklora, predstavaDramske grupe Sportsko-kulturnog centra upozorišnoj sali SKC. U romskom naselju „14.oktobar“ 31. decembra u 12 časova podelapaketića mališanima do osam godina, sa kul-

� Nema podataka da li rasveta mami turisteSumnjiv i tender za jav-nu nabavku ukrasa

9Beogradski glas, 20.decembar 2017.

okićeno i novih 30 mesta u gradu, a što se struje tiče, grado-načelnik tvrdi da će potrošnja biti manja, i to za 60 odsto negolane, pošto će se koristiti LED rasveta.

Podaci sa uveravanjem da će turisti doći u velikom broju,pa će se tako ulaganje u rasvetu isplatiti, čuju se uglavnomuoči postavljanja rasvete, ali ne i posle Nove godine. Otuda se

s pravom postavlja pitanje da li je toliko držanje rasvete zai-sta ekonomski opravdano.

Vladimir Radomirović, urednik portala „Pištaljka“, navodi daje prema statističkim podacima Srbija na dnu Evrope po brojustranih turista i, ako postoji strategija privlačenja gostiju, ondaje to dobro. Podseća, međutim, da je gradonačelnik Siniša Ma-li pre dve godine rekao da će u Beograd za Novu godinu doći90.000 Bugara, ali nikada posle toga nije objasnio da li su bu-garski turisti zaista došli u tom broju i u kojim su hotelima od-seli, a zna se da Beograd nema hotelske smeštajne kapacitete zatoliko gostiju.

– Nije rekao ni koliko su novca potrošili i koliko je to uveća-lo prihode grada, a svaki gradonačelnik bi požurio da se pohva-li povećanim prihodima. Mali to nije učinio, niti sam ikada odbilo koje gradske vlasti video podatke o rastu budžetskih priho-da zbog proslave Nove godine. Rasveta svakako doprinosi lep-šem raspoloženju tokom zimskih meseci, ali razmislite i samida li u neki evropski grad idete samo zato što je lepo osvetljenili zbog nekih drugih stvari kao što su muzeji, hrana, lepa arhi-tektura ili dobra zabava – kaže Radomirović.

On dodaje da bi bilo bolje da su Beograd i država novaculožen u novogodišnju rasvetu potrošili na sređivanje MuzejaBeograda, završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja, izgradnjuarheološkog centra u Vinči, jednog od najstarijih naselja u Evro-pi, ili na podizanje memorijala rabinu Alkalaju i porodici Herclu Zemunu.

Naš sagovornik ukazuje i na jedan drugi problem vezan za ra-svetu, a tiče se njene nabavke. Naime, kako tvrdi Radomirović,konkurencija je bila praktično isključena iz javne nabavke, poštose već drugu godinu zaredom u tendersku dokumentaciju stavlja-ju fotografije i grafički prikazi ukrasa koje na lageru ima samofirma „Kip lajt“, distributer grčkog proizvođača „Fotodijasti“,čime Grad Beograd namešta nabavku novogodišnje rasvete.

– Držanje novogodišnje rasvete mesecima samo po sebi nemora da bude sporno. Ima gradova u Evropi koji neuključenunovogodišnju rasvetu drže mesecima, pre i posle Božića. Spor-no je ako se zbog neminovnog habanja tih ukrasa, koji su mese-cima uključeni, raspisuju nove milionske javne nabavke za nji-hovu popravku i zamenu i ponovo nameštaju jednoj firmi – kažeVladimir Radomirović.

A za popravku je ove godine izdvojeno 17,5 miliona dinarakako bi se repariralo oko 1.600 starih ukrasa.

Mnogo je građanima smešno kada ispredajuanegdote o gorštacima koji u svojoj sirotinjiničim drugim ne mogu da se hvale osim do-

brom vodom i čistim vazduhom. Verovatno bi tajsmešak bio kiseliji kada bi građani pogledali sami se-

be – ne toliko zbog hlorisane vode i sumporisa-nog vazduha, već zatošto u moru gradskihdobrih perspektiva i le-pih mogućnosti ra-zočaravajuće retkostižu do ostvarenja.Nekako je cinično čita-ti stare putopise i u nji-ma nabrajanja predno-sti koje položaj Beo-grada donosi, i shvatitida bi se isti tekst mo-gao i danas ponoviti,jer baš ništa nije kakovalja iskorišćeno... Još

je najbolje ako već i sama mogućnost nije upro-pašćena u međuvremenu.

Joakim Vujić, u knjizi „Putešestvije po Srbiji“, op-timistički konstatuje: „Obače da je ovaj grad takoosobiti, zaista nije, nego da je na prekrasnom, car-skom položeniju i da nikakav grad u Evropi tako lepona dve reke, kao što je Dunav i Sava, ne leži kako našBeograd, zaista ovde ne može mi nitko protivosloviti,i da ovaj grad, kad bi se opravio i u soveršenstvo svo-je došao, da bi krasotom prevoshodio sve evropejskegradove, voistinu i ovde nikakva duša ne bi mi proti-vorečila. Obače u sadašnjem žalosnom njegovom po-loženiju gledajući ga, voistinu isti naš Beograd jestplača dostojan.“

Trebalo bi ovaj tekst samo malo prilagoditi izmenamakoje je srpski književni jezik u međuvremenu pretrpeo,pa bi se slobodno mogao ponovo štampati u nekoj odgradskih rubrika po novinama. Najstrašnije je saznanjeda je i sam jezik u međuvremenu uspeo da se promeni, aneiskorišćene šanse Beograda su ostale okamenjene!

U Majerovom univerzum leksikonu su Beograd iz pr-ve pročitali: „Beograd, kada se posmatra iz daljine, možeda očara, kao i sve varoši na Istoku. Stvarnost je sasvimdrugačija. Utvrđenja su u ruševinama, kuče su bedne,rđavo građene, trošne; ulice tesne i krive guše se odđubreta i svugde je nepodnošljiv smrad. Palate su opko-ljene tamnim zidinama, radnje i bazari mali, siromašni, ipo izboru robe i po njenoj vrednosti; od luksuzne robemože se videti koja je u trgovinama na Zapadu ostala ne-prodata...“ I taman kada pomislite da čitate neki putopisiz devedesetih godina dvadesetog veka, nastao u šetnjiizmeđu limenih kontejnera i uličnih tezgi, kad – bacitepogled na datum izdavanja i vidite 1838. godinu.

Ne moramo ni tako daleko u prošlost – uzmimoštampu iz poletnih dvadesetih godina dvadesetog ve-ka, pa uporedimo planove i realizaciju. Još je najvišesreće bilo oko uređenja Kalemegdanske terase. Uz ve-liki radni doprinos zatvorenika, koji tada nisu provo-dili zatvorske dane u Padinskoj skeli, sadeći luk nao-pako, već u zgradama istočno od Despotove kapije,dobar deo projekta uređenja bio je realizovan. Izuze-tak su veštačko jezero i potok, planirani ispod mostakoji vodi na plato Gornjeg grada. Okolina Terase bilaje gore sreće. Ostalo je planirano, a neizvedeno: obno-vljeni spomenik Karađorđu u osi Knez Mihailove uli-ce; rekonstrukcija dvorca Stevana Lazarevića u Gor-njem gradu; mehanizam za vađenje vode iz Rimskogbunara; stadion na padini ispod Jakšićeve kule; veš-tačka jezera i marina u Donjem gradu... Sve ideje ko-je se, i dalje nerealizovane, sporadično javljaju sve dodanašnjice.

(„Čekajući Spasovdan“, 2005).

I NJENO SVE DUŽE DRŽANJE ZAISTA OPRAVDANO

Šta misle o novogodišnjoj rasveti

Voja Žanetić, marketinški stručnjak:S obzirom na to kakva je ostala rasveta i kakav jegeneralno mrak, meni novogodišnja rasveta nesmeta ni u jednom mesecu. Jedino što mi smetajeste što u Ulici kneza Miloša na svaka dva metrasvetleći ukrasni sat stalno pokazuje da je pet dodvanaest. To u meni budi asocijacije s političkomkonotacijom, a nisam siguran da su gradski ocibaš to želeli.

Filip Vukša, beogradski aktivistaTrenutno na području grada Beograda ima više od1.000 stubova javne rasvete koji su van funkcije.Prvo o tome treba da se povede računa, a tek on-da o novogodišnjoj rasveti. Ali sadašnja gradskavlast u potpunosti pokušava da upravlja našimživotima. Od toga da smo do otvaranja Slavije iBulevara oslobođenja bili na ivici da nam je ogra-ničeno kretanje po gradu do toga da stavljanjemnovogodišnje rasvete još u jesen pokušavaju i go-dišnja doba da pomere, što dalje gubi svaku draž.

Slobodan Micić, turistički radnik, svetski putnik

S turističke tačke gledišta, ukrašavanje grada ipre Nove godine jeste pun pogodak. Tako se znat-no ulepšava grad, a objavljeni snimci takvog gra-da napravljeni što foto-aparatom što kamerommogu da privuku nove turiste da dođu u Beograd.Ako ne ove godine, onda sledeće. Uvek mi je le-po kada i u novembru vidim ukrašene gradove poEvropi, kao što su Pariz, London, Beč. Svaki putpoželim da ih ponovo vidim.

trošak ili zarada

kolu

mna

VIĐI OVAJVAZDUH...

Piše: Aleksandar Crkvenjakov

turno-umetničkim programom

Barajevo U pripremi manifestacija za decu,

podela paketića i fotografisanje sa DedaMrazom

PalilulaZa svu decu do šest godina podela

7.500 novogodišnjih paketića 24. i 25.decembra u hali „Pionir“, a 26. decem-bra u Centru za kulturu „Vlada Divljan“

Grad Beograd: � Trg republike: od 25. do 29.

decembra muzički program namenjenljubiteljima gradskog zvuka – rokenro-la, bluza, regea, hip-hopa, popa, kao ietno-muzike – nastupaju: „The Bang-cocks“, „Texas Flood“, „Kanda Kodža iNebojša“, Đorđe Miljenović, „Iskaz“,Bvana i neznani ludaci, „THC la Famil-

ia“, „Prti BG“, Uroš Milovanović, Kris-tijan Molnar, Danijel Čehranov, IlijaĐoković, Bojana Vunturišević,„Gitarinet duo“, Ana Stanić, „IrieFM“� Plato ispred TC „Rajićeva“: pro-

mocija novog gradskog platoa kroz kul-turne programe i prodaju novogodišnjihartikala� Beogradski sajam: do 24. decembra

program „Future park“, najveći sajberpark u Evropi, objedinjuje muzičke,pozorišne i obrazovne sadržaje namen-jene deci i omladini, sa dečjim kreativn-im radionicama i najnovijim „adventure“platformama sa najnovijim tehonologija-ma; „Zabavni park“ u halama 1 i 1a, savrteškama, ringišpilima i igraonicama,ulaz besplatan� SRC „Tašmajdan“: program „Kliza-

lište Taš“, uz bogat prateći program oživl-java duh Beograda 60-ih, 70-ih i 80-ih� Kalemegdanska tvrđava: 21. i 22.

decembra Novogodišnji dečiji festival,četiri koncerta dečjih horova, novo-godišnje pesme i prigodan dečji program� Trg Nikole Pašića: svečano

otvaranje 21. decembra u 17 časova,revija na ledu kreatorke Suzane Perić,uz svakodnevne nastupe tribute bendova(Džo Koker, Ejmi Vajnhaus...), semaforžurka, žurke u belom, muzika 90-ih idvehiljaditih, kreativne radionice, hoke-jaški turniri, besplatna školica klizanja� Ustanova kulture „Vuk Stefanović

Karadžić“: 24. decembra Bal za pen-zionere, bogat program koji uključujekabare „Dobra stara vremena“, Umet-ničko društvo penzionera „Jeleče“...� Dom omladine Beograda,

Kosančićev venac: od 25. do 29.decembra, različiti programi (Padajuzvezde, ispunjavaju snove; Trk na ulicuitd.) i promocija rekonstruisanog platoaispred Doma omladine.

10 BG NA DLANUBeogradski glas, 20.decembar 2017.

MANJAK OBDANIŠTA STVARA RODITELJIMA DODATNU GLAVOBOLJU

Piše: Marija Zlatkovićfoto: BGD glas

Uposlednje dve godine čuvanje decepostalo je ozbiljan biznis, a u prilogtome najbolje govori i podatak da se broj

privatnih vrtića od 2015. godine naovamo –utrostručio.

Naglom porastu privatnih vrtića na teritorijiBeograda kumovala je gradska mera kojaomogućava da se svi prekobrojni mališani kojinisu uspeli da se upišu u državne vrtiće, uzpomoć subvencija Grada, prebace u privatnepredškolske ustanove, čije su usluge za prosečnoplatežne sugrađane prilično skupe.

Veća potražnja za privatnim vrtićima, međutim,dovela je i do spuštanja kriterijuma kad je u pitan-ju kvalitet vrtića pri izdavanju licenci za rad, štoje opet rezultiralo ukupno lošijom uslugom. Kri-terijumi su najviše sniženi kad je reč o prostoru.Vrtiće danas možemo da primetimo i u sutereni-ma, i u zgradama sa direktnim ulazom, na mesti-ma starih frizerskih salona i podruma pića, kao i ulokalima s tragovima ranije propalih biznisa.

Kao moguće rešenje za nedostatak vrtića iadekvatnog smeštaja za sve malce o kojimaroditelji ne mogu da se brinu preko dana, Grads-ka uprava najavljuje usvajanje nove mrežeosnovnih i srednjih škola. Plan je da, kad mrežapokaže gde je potrebno otvoriti novu školu, svestare koje ostanu prazne budu pretvorene uvrtiće. A privatni vrtići svakodnevno podnose zahteve zaakreditaciju, pa će ih sigurno biti još više u narednom perio-du.

Dok se novonastala situacija kristalizuje, stručnjaci upozo-ravaju roditelje da vrtiće ne biraju na osnovu marketinga, većda se ozbiljno pozabave time šta vrtić zaista i nudi. Većini su,nažalost, primarni kriterijumi cena i blizina, umesto da obratepažnju na to koliko dugo obdanište radi i kakav ima kadar.Iako se mnogi reklamiraju da rade po standardima popularnihvaspitno-obrazovnih metoda, to nije garancija da imaju i kadarkoji te programe zna i da izvede.

U privatnim vrtićima trenutno boravi trostruko više mal-išana nego pre uvođenja subvencija Grada. Iz gradskogbudžeta roditeljima se stavlja na raspolaganje 80 odsto odekonomske cene u državnom obdaništu, koja je za ovu godinu

bila 27.952 dinara. Ako je privatni vrtić skuplji, razliku plaća-ju roditelji. Na ime subvencija za privatne vrtiće Grad svakogmeseca izdvaja oko 1,4 miliona evra.

Postoje i problemi u ovakvom sistemu. Prema pritužbamaroditelja, uplate znaju da kasne, mada su manje-višeredovne, oko 20. u mesecu. Do sada se u praksi pokazalo danajveći problemi nastaju u periodu upisa u vrtić, kad seapeluje na roditelje da blagovremeno predaju zahteve napisarnicu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, kakobi što pre bili obrađeni i isplaćeni. Problemi pri isplati jesui što privatne predškolske ustanove kasne sa slanjem izveš-taja, što utiče, naravno, i na dinamiku plaćanja.

Ključni problem je u tome što sve veći broj dece ide uprivatne predškolske ustanove. Kako kažu iz Sekretarijata,broj zahteva sad je tri puta veći u odnosu na period kad su

uvedene subvenci3je. Iz Sekretarijata takođe apeluju da je,iako se broj upisanih mališana u privatne vrtiće od septem-bra 2015. trostruko povećao, broj zaposlenih koji obrađujusve te zahteve i dalje isti.

Roditelji mališana u privatnim vrtićima suočili su se sa jošjednim problemom koji nisu očekivali, a koji je direktna posled-ica načina subvencionisanja boravka dece u privatnim vrtićimaod Grada. Ako se dete razboli a pohađa privatnu školskuustanovu, račun za vrtić postaje – znatno viši.

Računica je u tome da ekonomska cena boravka deteta upredškolskoj ustanovi u Beogradu iznosi 27.952 dinaramesečno, što je i maksimalni iznos za izračunavanjekoličine novca za refundaciju roditeljima. Kad deteodsustvuje iz privatnog vrtića, refundacija se umanjuje za50 odsto dnevne cene vrtića, a ona se dobije tako što se cena

� Privatni vrtići otvaraju sepo suterenima, na mestimastarih frizerskih salona ipodruma pića

Između luksuza

vrem

eplo

v

Da su pojedini srpski umetnici i pre više od sto god-ina itekako znali šta se dešava u komplikovanimmeđunarodnim odnosima u koje su njihovi sunarodni-ci upleteni, svedoči i naslovna karikatura k.u.k.novosadskog lista „Vrač pogađač“ iz 16. mart 1914.Na njoj se vidi nemački glumac odeven u vagnerovs-ki zamišljen kostim drevnih Germana iz opere „PrstenNibelunga“ koji po zidu lepi plakate na kojima piše:„Rat Nemačke i Rusije 1917.“ Lepak mu dodaje jedanaustro-ugarski oficir. Sa ograde obližnjeg zida ih pos-matra bradati, radoznali Rus koji kaže: „A što lepitejoš sada plakate za tu „neizbežnu“ komediju; mogla bivam publika postati – nestrpljiva!“

Neizbežna komedija se četiri i po meseci kasnijepretvorila u pan-evropsku kontinantalnu tragediju, apredviđene 1917. godine desio se rat – Rusa protivRusa. Srušena su tri velika suvozemna carstva aopstalo jedno pomorsko – britansko – koje je, mudro,u međuratnom periodu, svoje žezlo gospodara svet-

skog mora i priobalja počelo da deli sa svojombivšom, otcepljenom i naveliko naraslom kolonijom.

Danas mnogi na Dalekom zapadu priželjkujusličan scenario, a sami Nemci se sve više lomeizmeđu pomorske i kontinentalne opcije. Publika je idanas itekako nestrpljiva, ali se suzdržava iz strahaod sveopšteh nuklearnog sukoba. Ostaje nam da senadamo da su i ove uzbune koje se ovih poslednjihgodina i meseci dižu oko Ukrajine i Baltika dalekomnogo preranije nego ova iz marta 1914, ako ne većlažne.

Kada je „Prerana uzbuna“ ugledala svetlost dana,list „Vrač pogađač“ je uređivala poznata srpskaspisateljica Zorka Sime Lazić (1880-1948). Autorkarikature je slikar Stevan Milosavljević (1881-1926), rodom iz Opova koji je radni vek proveo uPančevu gde je i umro, dočekavši da njegovo satir-ično proročastvo postane surova java za milioneNemaca i Rusa.

Prerana uzbuna

11Beogradski glas, 20.decembar 2017.

DODATNU GLAVOBOLJU

Kako je i zašto policija omogućila

jedan rijalitiPiše: Dragica Bg. Pušonjić

foto: E-stock Agency/

Kada je, pre više od godinu i po, stigla vest oubistvu Jelene Marjanović, neafirmisane pe-vačice „Granda“, nije se dalo pretpostaviti da

će taj zločin doneti presedane u medijskoj, pravosud-noj i političkoj sferi.

Naime, pojedina glasila srušila su optimizam dasmo, kroz grobljansko novinarstvo, stigli u deveti krugmedijskog pakla. Tako je prvi put u istoriji našeg žur-nalizma jedno „britko pero“ osvanulo u televizijskomrijalitiju, ponosno opričavajući šta je videlo & čulo iz-veštavajući o nekom (ovom) zločinu. Iznedrena je i no-va sorta reportaže. Prođeš usred bela dana borčanskimnasipom, kojim je zlosrećna žena trčala u susret smrti,pa se izjadaš čitaocima zbog vlastitih strahova sa togvisokorizičnog putešestvija. A otvorena pisma su ino-virana. Jedno je upućeno ni manje ni više nego petogo-dišnjoj kćeri žrtve da ga pročita, valjda, kad bude pu-noletna: da joj lakne kada shvati da nisu svi novinarilešinarili povodom ubistva njene majke.

Opisanom medijskom dobačaju potpomaže i ko znakoliko puta reformisano pravosuđe. Ciklično, ali konti-nuirano cure indicije ili činjenice iz istrage, doprinosećirekordnom broju naslovnih stranica kada je reč o mirno-dopskim ubistvima (izuzev atentata). Dojavljuje se kadaima posetu pevačicin muž, uhapšen (već!) ove jesenizbog sumnje da je 2. aprila 2016. ubio suprugu, pa nas nanaslovnicama dočekuju fotografije jednih te istih poseti-laca. Tako se bije i bitka za izvlačenje još nekog dinaraiz bušnih šlajpika građana, kada je očito da je tema zaštosu dotični šlajpici u pomenutom stanju – nepodobna.

Maratonska potraga za ubicom i njegovim eventual-nim pomagačima stvara, blago rečeno, zbunjujuću sli-ku policijsko-tužilačkog aparata. Sredinom juna sme-njen je Dragan Kecman, načelnik beogradske UKP, na-vodno „pre svega, zbog tapkanja u mestu u ovom

slučaju“. U julu je suspendovan Todor Došen, inspek-tor za krvne i seksualne delikte, koji je tragao za doka-zima o ubistvu Marjanovićeve (Došen, piše se, dilerukoga je uhapsio nije vratio konfiskovani novac i jedanmobilni telefon – a zaplenjenu imovinu nije evidenti-rao u spisima). Za Riplija je činjenica da neki drugipripadnik MUP-a, inače poznavalac Borče, sa sve ime-nom i fotografijom, objašnjava građanima zašto je ubi-ca pevačicin suprug, a njegova porodica – svi odredasaučesnici.

Zato logična postaje, inače iščašena, narodna istragau koju se upustilo i kuso i repato, do te mere da soci-jalne mreže gore, a na portalima se čitaoci obračunava-ju sa botovima i „botovima“. Toj histeriji, kao žitu cr-nica, pogoduju sve novi i novi detalji, no, eto namaovih dana novog abera, opet valjda iz policije i zahva-ljujući samozvanim novina(ri)ma, da su žrtvu pronašliu tuđim tangama koje su tri broja veće od onih koje bijoj odgovarale.

Ne čudi što je u takvoj papazjaniji mesto našla i po-litika. Visoka. Ondašnji premijer, danas šef države, de-setak dana posle ubistva najavljuje da će „ubica bitiuhapšen u narednih 48 sati“. Nedugo zatim poručuje dabi voleo „kada informacije o ubistvu Jelene Marjano-vić ne bi izlazile u javnost pre izbora“. Veza izmeđupolitičke kampanje i krivičnopravnog rasvetljenja jed-nog ubistva, zapravo politike i nezavisnog pravosuđa,nije naročito razjašnjavana.

Zašto bi? Kreatori ovakve paralelne stvarnosti, zaba-vljeni svekrvom vračarom, ljubavnicama uhapšenogmuža, bizarnim stihovima devera, crtežima deteta ubi-jene pevačice, vidovnjacima i zvezdočacima koji s me-ne pa na uštap otkrivaju monstruma iz predgrađa, neodustaju od putanje o kojoj je pre jednog veka govorioFridirh Niče. Da će se otkriti da je politika toliko vul-garna da bi je, zajedno sa partijskim i dnevnim novi-narstvom, trebalo opisati pod naslovom „Prostitucijaintelekta“.

vrtića podeli sa brojem radnih dana u mesecu, pa maksimal-na refundacija iznosi 22.361,6 dinara. Ako mesec ima 22radna dana, dnevna cena boravka u vrtiću iznosi 1.270dinara. Ukoliko dete ne dolazi u obdanište, Grad refundirasamo polovinu te sume, odnosno 635 dinara, dok preostalideo moraju da plate roditelji, a oni se često bune zbogovakve računice usled stečene navike iz perioda kad je detemoglo po istoj ceni da dolazi ili ne dolazi. I to je jedna odglavnih razlika u poslovanju privatnih u odnosu na državnevrtiće.

Sam upis u vrtić je priča za sebe. Prema pravilniku, pred-nost pri upisu imaju deca iz osetljivih grupa, ona čija su obaroditelja zaposlena, deca mnogočlanih porodica ili čijabraća ili sestre već idu u isti vrtić. Ako ipak ostanu ispodcrte, a nemaju kome da ostave dete na čuvanje, roditeljimajedino preostaje da uz odbijenicu i subvenciju pokušaju dase upišu u privatnu ustanovu. Ukoliko smatraju da su iznekog razloga „zakinuti“, odnosno da je njihovo detezaslužilo da bude među odabranima, roditelji mogu da pod-nesu žalbu, ali veoma mali broj njih bude usvojen. Oni koji-ma se ne žuri sa upisom mogu da ostanu na listi čekanja.Problem je nastao kada su te liste postale sve duže i duže.

PROSTITUCIJA INTELEKTA

Kako do vrtića?U slučajevima kada roditelji odluče da ne čekaju već da

upišu dete u neki od akreditovanih privatnih vrtića kojimaGrad Beograd regresira deo troškova, potrebno je da uzmutakozvanu odbijenicu, odnosno potvrdu da dete na konkur-su nije upisano u državni vrtić. Na roditeljima je da istražekoji su sve privatni vrtići verifikovani i imaju sporazum saGradom Beogradom i da izaberu neki od njih. U izabranuustanovu odnose odbijenicu i druga dokumenta, a potomsklapaju ugovor o prijemu deteta po tržišnim uslovima.

Roditelji zatim odlaze u Sekretarijat za obrazovanje idečju zaštitu i podnose zahtev za subvenciju dela troškovaboravka. Dokumenta koja treba pripremiti jesu odbijenica,zahtev za subvenciju, fotokopije izvoda iz matične knjigerođenih, uverenja o državljanstvu, lične karte roditelja iugovora sa privatnom predškolskom ustanovom. Subvenci-ja se isplaćuje iz budžeta Grada Beograda na lični računroditelja, prema rešenju koje roditelj dobije za prethodnimesec, uz potvrdu predškolske ustanove o dolaznosti dete-ta u toku tog meseca. Koliko se plaća privatni vrtić, zavisiod njegove tržišne cene jer sve preko odobrenog maksimu-ma subvencije ide na teret roditeljskog džepa.

i nužde

Ima l’ nade „trajnom miru“,Kog Evropa snuje?Il’ se možda nova sabljaJoš strašnije kuje?

Srećna Nova godina! Molim ko je sad naredu? Ovako je vlasnica i urednica srp-skog k. und k. časopisa „Vrač pogađač“,Zorka Sime Lazić (1880-1948) dočeki-vala 1914. godinu na naslovnoj stranicisvoga lista 1. januara 1913. u NovomSadu. Ova borbena Sremica, sinovicaSvetozara Miletića, i majka četvoro dece,rukovodila je „Vračem“ nakon preranesmrti svog supruga Sime Lukina Lazića(1863-1904), gotovo čitavu deceniju –sve do izbijanja Velikog rata.Godina 1913. je bila godina završetkaBalkanskog rata kada se dosta govorilo o

miru, godina u kojoj su male države iscrpljene ratom tražile mir,a velike planirale rat i novu podelu regionalnih isvetskih resursa – baš kao i danas. Međutim,uprkos čestom pominjanju „trajnog mira“, poje-dini urednici su, izgleda, bili itekako svesni daveliki sukob tek dolazi. Karikaturu na naslovni-ci pratila je i prikladna pesmica, koju prenosimou celini.Autor karikature je nepotpisan, ali je poznato dasu za „Vrača“ u to vreme crtali Stevan Milosavl-jević iz Opova (1881-1926), posleratni Panče-vac, i Jozef Danilovac (1877-1945), Bečlija srp-skog porekla. U pogođenom starcu koga je izpoljskog topa ustrelila jedna lepa crnka blagoglica (Nova godina), mnogi bi možda prepoznalineke današnje države i državice. Možda ovanaredna godina koja nam ide ne nosi u sebimalerozni broj kao 1913-ta, ali ona, po svojprilici, neće biti manje uzbudljiva

1913-toj.

Šta nam nosiš ti, o,nova,

S „maleroznim“ bro-jem?

Čime ćeš nas usrećiti,Da l’ mirom, il’ –

bojem?!Jesi l’ došla oružana,Il’ s grančicom palme?Ili treba sad još jače

Da polete – čalme?Ima l’ nade „trajnom

miru“,Kog Evropa snuje?

Il’ se možda nova sablja

Još strašnije kuje?Da li nosiš za sve prav-

du –Zaslužene dare?

Ili ćeš nam da podvališLagarije stare?!

Hoće l’ biti mir isku-pljen

Sa krvi i znojem?Šta li misliš, o ti, nova,

S „maleroznim“ bro-jem?!

Ima l’ nade „trajnommiru“,

Kog Evropa snuje?Il’ se možda nova sablja

Još strašnije kuje?

(priredio za „Beogradski glas“ D. Đ.)

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 20.decembar 2017.

Piše: Tamara SpaićFoto: BGD glas

Pre opšte vakcinacije od malih boginja neophodnaje opšta vakcinacija protiv ludila i agresije, inačeneće niko preostati ni da se vakciniše, ni da se za-

razi. Ako vam se ova tvrdnja čini prejakom, probajte daorganizujete tribinu posvećenu bilo kojoj vrućoj temi,kao što je ovih dana MMR vakcina ili epidemija malihboginja. Ili samo pročitajte tekst koji sledi i prosudite.

Tribina „Istina o MMR vakcini i vakcinaciji“,održana u novembru u opštini Stari grad, trebalo je daodgovori na više pitanja: da li je MMR vakcina štetnaza decu, ko garantuje bezbednost vakcina, da li nampreti epidemija malih boginja, zašto je u centralnim be-ogradskim opštinama najmanje vakcinisane dece, šta sumoguće posledice i kakvi su efekti zakona koji propisu-je obaveznu vakcinaciju?

Roditelje, očigledno zbunjene i uplašene raznoraznim„vestima“ i „dokazima“ o štetnosti vakcine i „farmako-mafiji“, pozvala sam da otvoreno, bez cenzure posta-vljaju pitanja koja ih muče – na opštini Stari grad do le-tos je bilo vakcinisano svega tridesetak odsto dece – i

organizovala dolazak pet vrhunskih lekara (dva epide-miologa, pedijatra, imunologa i dečjeg psihijatra) da od-govaraju na pitanja roditelja.

Moram da priznam da ni dovođenje lekara na otvorenutribinu, gde svi mogu da ih pitaju šta god hoće, a to je biouslov, nije bio sasvim jednostavan zadatak. Pristali su jerje u toku sveopšti rat pristalica i protivnika vakcinacije izato što stalno gube na polju nauke i vakcinacije, ali su meupozoravali da je otvoreni razgovor rizičan, da može doćido sukoba, a svaki sukob je, po njihovom mišljenju, anti-vakcinalan. Zamereno mi je i što uz vakcinu upotreblja-vam pridev „štetna“, makar u formulaciji pitanja, jer to je„antivakcinalno“. Ipak, zadatak dovođenja lekara bio jeispunjen uspešno.

A onda je u nedelji pred tribinu počelo da se zakuvava,pa i da vri. Protivnici vakcinacije videli su najave i rešilida miniraju tribinu. Na „Fejsbuku“ je počeo besomučnoda se širi sledeći proglas:

„Beograđani, roditelji dece oštećene vakcinama! Do-bronamerni građani Srbije! Povedite svoju decuoštećenu otrovnim vakcinama da ih predstavite javnostii lekarima koji su ih unesrećili za ceo život na tribinikoja se organizuje radi odbrane MMR vakcine i zakona

JOŠ JEDAN OSVRT: ZA VAKCINACIJU I PROTIV NJE

Epidemija boginjaSkupština grada Beograda

Skupština grada Beograda je predstavnički organ kojivrši osnovne funkcije lokalne vlasti utvrđene zakonomi Statutom grada. Skupština ima 110 odbornika koji se

biraju na lokalnim izborima, na četiri godine. Skupština gra-da sastaje se po potrebi, a najmanje jednom u tri mese-ca.Predsednik Skupštine grada Beograda organizuje radSkupštine grada, saziva sednice, predlaže dnevni red i pred-sedava sednicama, stara se o ostvarivanju javnosti radaSkupštine grada, potpisuje akte koje je donela Skupština gra-da i vrši i druge poslove koje mu poveri Skupština grada.Predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada biraSkupština iz sastava odbornika, na četiri godine.

Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada BeogradaAndrea Radulović, zamenik predsednika Skupštine grada

BeogradaSekretar Skupštine grada Beograda se stara o obavljanju

stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednicaSkupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnimposlovima vezanim za njihov rad. Sekretara Skupštine i za-menika sekretara postavlja Skupština, na predlog predsedni-ka Skupštine grada, na četiri godine.

Biljana Živković, sekretar Skupštine grada BeogradaVukica Lončar, zamenik sekretara Skupštine grada BeogradaNadležnosti Skupštine grada Beograda:- donosi Statut grada i odlučuje o njegovim promenama;- donosi odluke i druge opšte akte i daje autentična tu-

mačenja tih odluka i opštih akata;- donosi program razvoja grada i pojedinih delatnosti, re-

gionalni prostorni plan i urbanističke planove;- donosi budžet grada i završni račun;- osniva javna preduzeća, javne službe i učestvuje u osni-vanju preduzeća od interesa za grad;

- odlučuje o izgradnji, održavanju i korišćenju ulica, trgo-va i drugih javnih objekata od značaja za grad;

- odlučuje o zaduženju grada i o raspisivanju gradskogzajma, kao i o plasiranju sredstava grada;

- raspisuje gradski referendum, odlučuje o predlozima sa-držanim u građanskoj inicijativi i utvrđuje predlog odlu-ke o samodoprinosu;

- donosi osnove zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivred-nog zemljišta i stara se o njihovom sprovođenju;

- donosi godišnji program o pribavljanju nepokretnosti zapotrebe organa grada i Gradske uprave, uz saglasnostVlade Republike Srbije;

- osniva Gradsku upravu, službe i druge organizacije odinteresa za grad;

- bira i razrešava predsednika i zamenika predsednikaSkupštine grada, predsednika i članove radnih telaSkupštine grada;

- postavlja i razrešava sekretara i zamenika sekretaraSkupštine grada;

- na predlog gradonačelnika bira i razrešava Gradsko veće;- imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, postavlja i

razrešava direktore organizacija čiji je osnivač i daje sa-glasnost na njihove opšte akte, u skladu sa zakonom;

- odlučuje o dodeljivanju zvanja počasnog građanina Beo-grada, plakete Grada Beograda i drugih javnih priznanja;

- daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja odinteresa za lokalnu samoupravu;

- pokreće postupak za zaštitu prava lokalne samoupravepred Ustavnim sudom;

- daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obe-ležja grada;

- odlučuje o pristupanju u članstvo organizacija gradova uzemlji i inostranstvu;

- donosi poslovnik o svom radu;- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom

grada.Članove radnih tela (saveti i komisije) biraSkupština, iz sastava odbornika, na predlog odborničkihgrupa, a srazmerno broju odbornika koje imaju uSkupštini grada.

SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA, Dragoslava Jovanovića 2, centrala: 3229-678

13Beogradski glas, 20.decembar 2017.

i agresijeo prisilnim vakcinama... Dođite u što većem broju...Vašim dolaskom možda sprečimo da se još koje de-te ne unesreći za čitav život, možda sprečimo da nevrše više eksperimente uživo nad našom decom, daih ne tretiraju više kao eksperimentalne životinje.“

Suludi proglas napisao je verovatno – bar se kodnjega na statusu prvi put pojavio – izvesni NikolaAleksić, direktor organizacije koja se naziva Eko-loški pokret Novog Sada, za koga se pretragom pointernetu može zaključiti da najbliže sarađuje sanečim što se zove „Komunisti Republike Srbije“.Omiljena tema Aleksića su svetske zavere, a u po-slednje vreme posvetio se uzbunjivanju javnosti po-vodom toga što je Bil Gejts navodno izjavio da vak-cine rešavaju problem prenaseljenosti planete, jerzahvaljujući živi ubačenoj uvakcine ubijamo decu. Aleksićje inače i veliki poklonikSlađane Velkov, lekarke kojanikad nije pokazala da ima ne-ku diplomu sa bilo kog medi-cinskog fakulteta, a finansiraoje i njena predavanja. Otkrićedr Velkov o isceliteljskom efektu gledanja u sunce(engl. sungazing) naziva „najvećim otkrićem u 20.veku i u ljudskoj istoriji“.

Zašto toliko trošiti reči na Nikolu Aleksića, uslovnokažnjenog zbog javnog vređanja? Zato što je Aleksićprototip protivnika vakcinacije. Zato što su skupovi itribine koje organizuje protiv vakcinacije posećeniji imasovniji nego tribine sa lekarima, zato što je zapu-cao iz Novog Sada na tribinu u Starom gradu jer to vi-di kao svoju misiju, a za sobom povukao i predstavni-ke izvesne Građanske inicijative za neobaveznu vak-cinaciju. Njegov proglas je prilično uznemirio lekare,koji su ponovo počeli da se nećkaju oko učešća i smi-sla tribine.

Tri dana pred njeno održavanje imala sam utisak daće se sve raspasti i jedva sam pokupila konce, smirilasituaciju i na sebe preuzela svu odgovornost ako sedogodi neki lom.

Nije se dogodio lom, mada su pojedini mediji izve-stili da su „antivakcinalisti preuzeli tribinu“. Niko ni-je čupao mikrofon, takođe. U jednom trenutku pred-stavnica novosadske građanske inicijative agresivnoje prišla lekarima i, da nije bilo visoke drvene govor-nice, verovatno bi im se vičući unela u lice.

Istina je da su lekari uspeli da veoma argumentova-no odgovore na sva pitanja. Nažalost, pitanja su dola-zila gotovo isključivo iz redova agresivnih protivnikavakcinacije. Roditelji nisu uspevali da dođu do reči.

Tačnije, nisu se ni usudili da postave pitanje, kao uonoj poslovici o divljima koji su oterali pitome. Osta-lo im je da samostalno kod kuće izmere koji im jestrah veći, onaj od vakcine ili od bolesti.

Dva dana nakon tribine prijavljena je epidemija ma-lih boginja, a sledi je pojačana epidemija agresije, is-ključivosti, međusobnog optuživanja protivnika i za-govornika vakcinacije. I u tradicionalnim medijima ina društvenim mrežama.

Niko ne čuje onog drugog, niti želi da čuje argu-mente. Svi su optuženi da pripadaju nekom lobiju,farmaceutsko-mafijaškom u oba slučaja.

U istom tonu umešao se i sam ministar zdravlja op-tuživši antivakcinaliste da ih plaćaju velike farmaceut-ske kuće. Valjda iste one koje proizvode vakcine? Akoje ministar hteo da kaže da misli kako postoji neki fi-

nansijski interes iza antivakcinalista, tu bih se složila.Međutim, sumnjam. Pre će biti da je ministar vežbaoaikido tehniku i odlučio da najjače oružje protivnikaokrene protiv njih, a teško da od tvrdnji o „farmako-mafiji“ ima jačeg. Smešno i još ponešto.

Za potpuno ludačku, agresivnu atmosferu verovat-no najveću odgovornost snose mediji. Oni isključivonavijaju. Udri po jednima ili drugima, izoštri jedno-značno, aferaški. To su principi kojima se rukovodemediji dajući reč isključivo jednoj ili drugoj strani,pristalicama ili protivnicima.

To navijačko i lenjo novinarstvo koje se svodi sa-mo na prenošenje izjava dovodi do uništavanja sva-kog dijaloga, ali i do uništavanja autoriteta nauke,institucija, znanja. Sve je devalvirano na isti nivo.

Pa Nikola Aleksić je na tribini vikaoda virus malih boginja ne postoji!

Zadatak novinara nije da se svrsta-vaju na jednu ili drugu stranu. Zadatakje institucija u državi, ali i lekara, dana uverljiv način vrate poverenje ljudiu sistem zdravstva, ne vređanjem i eti-ketiranjem, nego kontrolom i do-

vođenjem ljudi od kredibiliteta na odgovorna mesta nakojima se odlučuje. Poverenje se ne uspostavlja takošto se za direktora „Torlaka“ postavi fizijatar, niti di-rektor koji noću sam lepi etikete na vakcine zaslužujepoverenje. Sve je mnogo složenije od izjava da izajednih ili drugih stoje nekakvi lobiji. A stoje, sasvimsigurno. I neko novinarsko istraživanje bi moglo dabude korisno, baš na tu temu.

Dan nakon završene tribine bila sam primorana dakao organizator izdam sledeće saopštenje:

„Najoštrije osuđujemo agresivno i primitivno po-našanje predstavnika antivakcinalnih grupa i udružen-ja koji su na brutalan način vređali ugledne lekare. Tri-bina je organizovana zbog činjenice da Srbiji pretiepidemija malih boginja i zbog upozorenja lekara daje u pitanju bolest koja za decu može biti smrtonosnai ostaviti teške posledice... Roditelji su na tribini ‘Isti-na o MMR vakcini i vakcinaciji’ mogli da se uvere unemoralne motive sa kojima su antivakcinalisti došli,ali je to slaba uteha za činjenicu da nisu mogli da is-koriste priliku da otvoreno razgovaraju sa stručnjaci-ma... Umesto da tribina bude mesto na kome se, bezikakve cenzure, razgovara o najvažnijim pitanjima zajavno zdravlje, predstavnici antivakcinalnog lobija suzloupotrebili otvorenu formu, i pretvorili je u pozorni-cu za svoju primitivnu i agresivnu predstavu.Nažalost, među predstavnicima agresivnih antivakci-nalista našao se i jedan lekar.

Ovakvi incidenti koje antivakcinalisti redovnoizazivaju direktno su u suprotnosti sa interesima po-rodice, dobrobiti dece i zdravlja svih nas. Apeluje-mo na državne institucije da ispitaju kakvi i čiji in-teresi stoje iza antivakcinalista i njihovih udruženja,ko ih finansira, u čije ime manipulišu osetljivimosećanjima roditelja, kao i da pronađu adekvatanodgovor da stišaju agresivnu buku zbog koje namprete epidemije.

Zahvaljujmo se uglednim lekarima profesorima Ra-dovanu Bogdanoviću i Dariji Kisić Tepavčević, epide-miologu dr Predragu Konu, imunologu dr Srđi Janko-viću i dečjem psihijatru dr Ani Kesić što su, i poredpretnji i uvreda antivakcinalista uoči tribune, govorilii pokazali izvanrednu strpljivost, tolerantnost i profe-sionalizam.“

� Koji strah je veći– onaj od vakci-ne ili od bolesti

Reč „sloboda“, kao i reč „ljubav“,nosi u sebi mogućnostiraznovrsnih vrednosti koje spadaju

u zajedničku baštinu vrste kojoj pri-padamo, kao i nekolike psihološke zamke s kojima se svakodnevnosuočavamo. Tumačenja pomenutih vrednosti i zamki zahtevala bi čitavubiblioteku rasprava, ne jednu knjigu ili stranicu-dve ovog teksta.

Šta je to što ovu reč, koja svakom izgleda jasna kao dobar dan, čini takosloženom, nabijenom značenjima, nezaobilaznom u ličnom i kolektivnomživotu i potencijalno opasnom?

Odgovor se, kao i svaki uvid u značenja ili način tumačenja, nalazi u njojsamoj, u njenoj sveobuhvatnosti.

Sloboda je sve ono što mi pod njom podrazumevamo, želimo, krijemo ilinameravamo, sve ono što nam pritom pada na pamet i sve ono što ostajeizvan naše svesti.

Mogao bih ovom prilikom citirati desetine misli i formulacija poznatihfilozofa, mislilaca, umetnika, političara i intelektualaca, ali neću. Dopustićusebi slobodu – još jedan način upotrebe ove reči koji može dati dobre ili lošerezultate – da pred vas iznesem šta, po mom mišljenju, sloboda nije, šta nemože i ne sme biti.

U orvelovskom svetu jedan od slogana koji su svi obavezni ponavljatiglasi: „Sloboda je ropstvo“. To je doslednije i po svojim posledicama teže odone senžistovske fraze: „Nema slobode za neprijatelje slobode“.

Izvrgavajući ruglu svet totalitarizma, Orvel sam je hteo reći nešto suprot-no: Sloboda nije ropstvo. Ni ropstvo nije sloboda. To nisu neprijateljska ilisuprotstavljena stanja pojedinaca ili kolektiva, grupa ili plemena, klasa ilikasta. Ta dva stanja se isključuju. Jedno ne ide s drugim. Na društvenomplanu ona su mogla postojati – kao u civilizacijama koje smatramo pretečomnaše, humanističnije po sopstvenom mišljenju – ali nikada na pojedinačnom:ili si bio rob ili nisi.

Između slobode i ropstva nema međustanja.Sloboda je pravo svakog pojedinca, to danas retko ko javno osporava. U

brojnim filozofskim, pravnim i zakonskim tekstovima stoji da se ljudi rađa-ju slobodni. Znači li to da je sloboda svakog pojedinca dobijena jednom zasvagda i neograničena? Odgovaram: ne znači. Jer da je takva, bila bi slobo-da jednoga koja ukida ili ograničava slobode svih drugih.

Sloboda nije nešto što se dobija rođenjem i opravdava prostim postojan-jem i radom na produžavanju vrste. Sloboda nije nedeljiva kao što nije nideljiva, zato što nije objekat ni apstrakcija. Sloboda pojedinca nijeneograničena. Njena bezgraničnost proizvela bi ukidanje pojma i uništenjenjegove suštine, osećanja lične slobode koje je bezgranično, ako ne škodidrugima.

Paradoks slobode je upravo u tome što ona, da bi ostala to što jeste i onošto može biti, mora ograničiti slobodu pojedinca slobodom drugih pojedi-naca – i tek onda postoji mogućnost opšte slobode, koja je istovremeno iobaveza svakog pojedinca.

Ako ne čuvaš slobodu drugih, kako će drugi čuvati tvoju? Ako to ne raditezajedno i saglasno svojim verovanjima i ubeđenjima, nijedan od vas dvojiceneće biti slobodan.

Smatra se da je čovek društveno i političko biće. Kao što je deo životin-jskog sveta, jedino razumno stvorenje snabdeveno mišlju i govorom i bićekoje teži transcendentalnom. Kakva je, dakle, društvena sloboda koja zaslužu-je to ime? I koje su to političke slobode koje ne isključuju pojam slobode?

Društvena sloboda nije ako društvo ima potpunu vlast nad pojedincem,ako određuje šta će misliti i kako će živeti, u šta će verovati i koje će seksu-alne navike imati: njen uticaj bi trebalo da se završava tamo gde počinje slo-boda pojedinca.

Demokratija ne obezbeđuje slobodu svakome, već samo mogućnost da sepod istim uslovima kao svi drugi bori za svoju slobodu. Jer sloboda izboraotvara vrata tome da se sloboda ne izabere, kao što se dešavalo u prošlosti. Ida se izabere ono što je suprotno slobodi.

Rat nije sloboda već iznuda i prisila. Ubistvo nije put prema slobodi.Nasilje ne donosi slobodu ni onom ko ga koristi. Laž nije sredstvo slobodnihljudi. Medijska manipulacija ne doprinosi slobodi. Cenzura je protivnik slo-bode. Verska, rasna i nacionalna netrpeljivost rade protiv slobode. Mržnjanije sredstvo slobode. Strah od drugih i strah koji treba zadati drugima nisuinstrumenti slobode.

Dodajte ovome sve one stvari za koje smatrate da nisu sloboda, saberite ihsami sa sobom i uporedite sa drugim hipotetičnim spiskom: šta sloboda jeste.

Ako je spisak stvari koje nisu sloboda duži od spiska stvari koje slobodajesu, onda to vreme, to društvo i ta politika nisu za slobodne ljude.

Ako ste zadovoljni slobodom koju imate, onda glasajte za one koji su vasubedili da odustanete od slobode.

kolu

mna SLOBODA,

ukratko

Vidosav Stevanović

14 SRBIJABeogradski glas, 20.decembar 2017.

Nakon lokalnih izbora koji su u Mionici održani 2014. godine, a koji su nazvani „kr-vavim izborima“, u ovom gradu organizuju se i prevremeni lokalni izbori u decem-bru 2017. Iako su imali stabilnu većinu, član SNS-a i predsednik opštine Boban

Janković raspustio je Skupštinu i proglasio prinudnu upravu u opštini. Skupština nije zase-dala, a o njenom raspuštanju odbornici su čuli iz medija. Na čelo te prinudne uprave pro-tivzakonito je postavljen isti čovek koji je i raspustio Skupštinu i dao ostavku na mestopredsednika – Boban Janković.

Bilo kako bilo, izbori su raspisani i krenula su zastrašivanja ljudi. Dovoljno je bilo setiti se sa-mo prethodnih izbora, prebijenog nosioca liste iz DS-a, upadanja džipovima u dvorišta ljudi i raz-ličitih pretnji porodicama. Došla sam u kontakt sa mnogim žiteljima Mionice, što preko telefona,što preko ličnih kontakata. Da bih prenela strah ljudi, razgovore i dešavanja, smatrala sam da jenajbolje da prenesem izvorno njihove reči.

Telefonski razgovori: „Teško živim kao i svi, ali mi je obećan posao na proleće“; „Oduvek samglasala Vučića, samo da ne bude rata“; „U ponedeljak dolazi mašinerija da popravlja puteve. Predizbore, pa će da ode“; „Sama živim sa 9.000 penzije, ali ne mogu sem Vučka drugog da glasam“;„Ogorčena sam, ćerka mi je završila fakultet i ne može da se zaposli. Zbog toga se učlanila u SNS“;„Poslali su vozača po nas, penzionere. Mene je lična karta bila stara, pa nisam mogla da potpišem.Ne kažu za koga“; „Ne znam šta mi je žena potpisala, penzionerka, gledam svoja posla“; „Nikoseljaku da pomogne, svi su isti“; „Ne može biti gore, ali samo da se volimo. Samo ljubav“ „Da limožete da mi donesete bar konzervu, sâm sam, nemam šta da jedem?“.

Ovo je samo deo razgovora. Ljudi žive teško. Oni bliski vlasti imaju dobar život, ali njih jemalo. Većina stanovnika, pogotovo okolnih sela, staračka su domaćinstva koja jedva sastavlja-ju kraj sa krajem. E baš tu je naš vrli predsednik rešio da pokaže svoju nadmoć i odnese „ube-dljivu pobedu“. Mionica je ovih dana puna ljudi sa strane, ćelavih snagatora i raznih drugih. U

jednom restoranu smešteni su SNS koordinatori i tu se hrane. Sakupljaju se u još jednom re-storanu, što mi je potvrđeno i porukom preko telefona od anonimnog građanina.

„Koordinatori svaki dan šalju svoje ljude u obilazak kuća po selima i varošici“; „Postoje trikruga obilazaka – prvi, kada se popisuju sigurni glasovi, drugi, kad malo jači ljudi obilaze tekoji nisu hteli potpisati, u trećem krugu ih posećuje lično bivši predsednik i kandidat za novogpredsednika“.

Šta se sve dešavalo u toku prikupljanja potpisa, tj. ono što mi znamo: Sve liste osim SNS-a predate su poslednjeg dana, i to DS, SPS sa radikalima i PUPS. Na štandovima SNS-a u rad-no vreme stoje mladi ljudi, svi zaposleni u Opštini Mionica. Pretilo se ljudima koji nisu gla-sači SNS-a ukoliko stanu na drugu listu ili hoće da daju svoj potpis. Dešavalo se da čovek sta-ne na listu i posle nekoliko sati povuče kandidaturu. Ucenjivani su na razne načine, što rad-nim mestom, što poslom nekoga iz porodice. Dešavalo se da ljudi ne smeju da stanu sa nekimda pričaju ukoliko je on pristalica neke opozicione stranke, pa čak i koalicionih partnera. Da-vali su obećanja ljudima da će im uraditi puteve ukoliko se skinu sa liste „tog i tog“.

Izgleda da Vučić hoće da ima čistu pobedu. Lista je pod njegovim imenom, kao da njegabiraju.

Skidali su i kontrolore ukoliko je neko njihov potpisao za drugu listu. Na prošlim izborimaSNS je išao u koaliciji sa SPO i imao pravo na pet + jednog kontrolora. Sad su sami hteli daimaju šest kontrolora, pa su ih, ipak, morali skidati zbog prigovora ostalih stranaka. Da bi odo-brovoljio ljude i privukao glasače, SNS je platio koncert Ace Lukasa, koji je bio slabo posećen.Dok su obilazili kuće, u jednoj su zatekli stariju gospođu koja je imala naočare sa jedne stranevezane vrpcom. Pitali su je kako živi i kako je zadovoljna ovom vlašću. Odgovorila je: „Kakoda budem zadovoljna kad nemam novca da kupim naočare kod Kineza.“

Na to je jedan iz grupe za posete rekao drugom: „Upiši: Da se gospođi kupe naočare!“Snežana Spajić

MIONICA

Da se gospođi kupe naočare

Biti vozač je veoma odgovoran posao, jervozači ne samo što odgovaraju za vozilokojim upravljaju već odgovaraju i za ljud-

ske živote onih koji se nalaze u vozilu. To je jakonaporan, odgovoran i stresan posao koji treba dase poštuje. Problem nastaje onog trenutka kad togpoštovanja nema. A zašto ga nema? Zato što se neceni i ne poštuje njegov učinak.

Iz neobične poruke sa slike koja govori sve opoložaju vozača u javnom preduzeću grada Panče-va (ATP Pančevo) saznajemo ne samo da vozačprima malu platu (35.000 dinara) u odnosu na po-sao koji obavlja, već otkriva i nipodaštavanje celeprofesije, ali i egzistencijalnu ucenu onih koji tomplatom izdržavaju i porodicu. Uprkos svemu nave-denom i velikom stresu kojem su vozači izloženi,lično svedočim kao redovan putnik da su oni u naj-većoj mogućoj meri prijatni, ljubazni prema putni-cima, dakle, veoma profesionalni. Ovakvim krea-tivnim porukama, kao ventilima, čuvaju zdravljesvog duha, ali i putnika koje prevoze.

U administraciji ATP Pančeva, koji je subven-cionisan sa više od 200 miliona dinara, zaposlenoje mnogo više ljudi nego što je potrebno. Pri od-ređivanju prioriteta za finansiranje zdravora-zumskom logikom možemo da zaključimo da fir-ma koja se bavi prevozom tu delatnost neće moćida obavlja pre svega bez vozila i, naravno, bezonih koji će njima upravljati – vozača. Dakle,može se reči da je vozač najbitnija figura u siste-mu delatnosti prevoza. Međutim, situacija je ta-kva da u administraciji (po četvoro-petoro koji suza posao jednog u kancelarije primljeni na osno-vu partijske knjižice, nekada LDP, danas SNS) zaparazitiranje dobijaju dva puta veću platu od vozača. Osimtoga, vozači su dužni da kao ostali, partijski zaposleni, dajusumnjiv reket u iznosu pet odsto od plate Srpskoj naprednoj

stranci, kao i da rade kampanju „od vrata do vrata“ za vre-me izbora, da obijaju pragove svojim komšijama, pognuteglave, nadajući se njihovom razumevanju.

Da bi ATP Pančevo dobro poslovao, mora prvo da se

poštuje radnik koji obavlja najvažniju delatnost u sistemuprevoza, uz jednostavno pitanje: „Da li kretanje autobusaomogućava vozač ili stranački ucenjeni zaposlenik u kance-lariji?“ Nikola Polić

PANČEVO

Vozim za male pare!

FORUM15Beogradski glas, 20.decembar 2017.

Fantomi iz Savamale i u Rakovici

Beograd na đubretu

Sredinom novembra održana je još jedna sednica Skupštine GO Rakovica. Dnevni red, kaoi na prethodnoj sednici, sadržao je samo dve tačke: rebalans budžeta (iliti rebalans reba-lansa) i razno.

Odbornici SNS-a su izgleda mislili da će časkom završiti sednicu. Po prvoj tački dnevnog re-da nije bilo mnogo diskusije, ali onda je došla na red tačka „razno“. Najpre je na mig šefa od-borničke grupe SNS-a Milosava Miličkovića, inače državnog sekretara MUP-a, izglasano da sene dozvoli predstavnicima devetočlane romske porodice da ispričaju kako su u noći 15. novem-bra, u stilu „Savamale“, pokušali da ih nasilno isele iz napuštene radničke barake na Vidikovcu.

Priču o tome šta se desilo građani i većnici saznali su od predstavnika opozicije.Scenario je bio sličan: ljudi s maskama na licu, bager kojim je teško oštećen krov barake,

pretnje, uvrede i slično. Međutim, reagovali su prisutni građani, pa su fizički sprečili da se po-novi pomenuti scenario. Pojavila se i policija koja je napisala zapisnik, navodno podnela prija-ve protiv izgrednika i tako „rešila slučaj“. Pošto vladajuća većina u Rakovici nesrećnim ljudi-ma nije dozvolila da odbornike upoznaju sa njihovom mukom, to je uradio odbornik opozicijeDejan Jovanović.

Ni demonstracija sile u Skupštini gradske opštine nije uplašila opozicione odbornike, već suoni nastavili da prozivaju razne opštinske službe, pa i samog predsednika Skupštine i predsed-nika opštine, za nerad.

Odbornici pokreta DJB ukazali su na činjenicu da se na mnoga naša odbornička pitanja i zah-teve za pristup informacijama od javnog interesa uopšte ne odgovara, kao i da nismo dobili pi-smene odgovore na neke naše zahteve već više od godinu dana.

Kao da se ne radi o veoma važnom pitanju za stanovnike Rakovice, tek usput smo saznali da

se opštinska vlast bavi „tajnim metodama“ kada je reč o kontroli velikih zagađivača u Rakovici.Ovo „usput“ nastalo je nakon što sam im za govornicom rekao da nas uzalud ubeđuju da ra-

de na zabrani rada velikih i opasnih zagađivača u Rakovici, firmi „Junirisk“ i „Miteko“. Činje-nica je da ni zvaničnici opštine Rakovica već dve godine ne mogu da dobiju zvanične rezultatemerenja prisustva kancerogenih čestica, iako je predsednik opštine Vladan Kocić građanima iodbornicima u opštinskoj skupštini više puta tvrdio da se merenja vrše na dnevnom nivou.

Istina je u stvari da je „Junirisk“ kupio prostor na kome radi, kao i da je Vladan Kocić prisu-stvovao proširenju pogona „Miteka“ („proširili delatnost“ i na uništavanje opasnog otpada). DJBza svaku od ovih aktivnosti ima dokumenta i zahteve upućene svim nadležnim instancama.

Na sednici sam čelne ljude opštine pitao šta oni imaju da pokažu od dokumenata. „Odgovor“koji mi je ponudio Milosav Miličković, i to dok sam silazio sa govornice, bio je da oni vrše taj-na merenja, kao i da dođem kod predsednika opštine da vidim šta rade. Odgovorio sam da ne-mam nameru da to uradim, uz konstataciju da državni organi moraju da rade transparentno, ane tajno.

Takođe, DJB je na sednici ukazao na nedopustivo loše stanje lokalnog groblja u Kneževcu,gde su neadekvatnom popravkom vodovodnih cevi oštećene pojedine porodične grobnice, a JP„Poslovni centar Rakovica“ već mesec dana ne čini ništa da štetu sanira, što mu je obaveza.Umesto da odgovara za svoj nerad, JP „Poslovni centar Rakovica“ nagrađen je rebalansombudžeta tako što mu je dodeljeno novih 322.000 dinara. Postavljeno je i pitanje nedozvoljenogširenja preduzeća „Transprodukt“ na Petlovom brdu, koje se nastavlja uprkos prijavamagrađana i navodno podnetom prijavom opštinske inspekcije protiv vlasnika firme.

Nebojša Anastasijević, odbornik u SO Rakovica

Sećam se svog detinjstva. Bilo je manje ambalaže, manjeplastike, manje đubreta. Život nam je bio lepši na travnja-cima, u beogradskim nedirnutim baštama obraslim koro-

vom, na trešnjama u mom naselju. Nije bio luksuzan, ali je bionajbolji na svetu, jer šta lepše mogu deca da dožive od zelenihpoljana i drvoreda? A naša deca rastu na kesama, mokrim kar-tonskim ambalažama, zgaženim limenkama punim blata, naugaženim pikavcima i zgnječenim plastičnim bocama.

Dileme nema da je Beograd prljaviji nego ikada. Beograd jošuvek nije na vodi, ali jeste na đubretu. U okviru akcije „Dostaje bilo đubreta na Čukarici“ malo smo se pozabavili načinom nakoji JKP „Gradska čistoća“ prikuplja i troši novac,tačnije, njihovim izveštajem o poslovanju za 2016.godinu.

„Gradska čistoća“ živi i radi od naših para iukupno je u 2016. god prihodovala 5.509.829.000dinara (oko 45 miliona evra) . Oko od 70 odsto nji-hovih ukupnih prihoda dolazi preko „Infostana“ iod direktne naplate usluga preduzećima, dakle tih70 odsto prihoda njima ne dolazi ni iz kakvogdržavnog, odn. gradskog budžeta. Pare u budžeti-ma su takođe „naše“ pare, ali „Gradska čistoća“svoje usluge direktno naplaćuje nama, građanima,kroz „Infostan“. Oko 9 odsto prihoda njima dolaziod raznih poslovno-finansijskih transkacija, a oko20 odsto prihoda (tačnije 1.079.066.000 dinara, tj.oko 9 miliona evra) „Gradska čistoća“ je dobila izbeogradskog budžeta.

Zadržimo se malo na ovoj stavki. Tih skoro 9miliona evra je beogradski Sekretarijat za komu-nalne i stambene poslove prebacio „Gradskoj čis-toći“ po osnovu ugovora III-01-401.1-14 od 31.12.2015.. To jebio novac namenjen čišćenju i pranju javnih povrsina. Za tepare trebalo je tokom 2016. godine čistiti saobraćajnice tj. uli-ce, trotoare, trgove, stepeništa, Adu Ciganliju i druge javne po-vršine koje nisu u nadležnosti „Gradskog zelenila“. Taj novacje bio odvojen za poslove koji se uglavnom rade metlom ilisličnim pomagalima, namenjen onima koji grad čiste sopstve-nim rukama i nogama i „’fataljistima“, đubravnicima ili šmr-kovima. Onima koji idu ulicama i čiste. Suma nije mala. Poštotakvi poslovi nisu dobro plaćeni, ta suma bi pokrila 539.533bruto dnevnice od po 2.000 dinara. To bi značilo da bi svakogadana u godini grad čistilo dodatnih 1.400 radnika. Da je zaistataj novac uložen u čišćenje javnih površina – verujem da bigrad zaista bio čistiji. Da je 1.400 ljudi bilo na ulicama (dodat-no u odnosu na čistače koje retko i viđamo) svakoga dana, ve-

rujem da bi radnike u fluorescentnim narandžastim uniforma-ma mnogo češće viđali po ulicama.

Ali, šta se desilo? Gde su ti ljudi? Zašto grad nije čistiji?Desilo se to da je „Gradska čistoća“ u svom godišnjem iz-

veštaju formalno navela ogromne površine – saobraćajnice, pro-store između zgrada, parkinge itd. koje su navodno počistili. Onitvrde da su grad počistili, svoju dužnost po ugovoru izvršili – aonda su ostvarili profit od 1.161.013.000 dinara (9.675.108 evra,dakle, mnogo više od 9 miliona evra) i taj profit, sve po zakonu,vratili svom osnivaču – tj. gradskim vlastima, gradu Beogradu.

Ako je novac već bio odvojen za čišćenje javnih površina,

zašto je vraćen gradu? Vraćena suma je za oko 675.000 evraveća nego suma koja je uopšte data „Čistoći“ za ovaj posao.Kako to? Dobili su novac, nisu uradili posao kako treba, a on-da su vratili taj novac i malo više svom vlasniku kroz profit.Profitirali su na račun veoma loše usluge.

Da li to ima smisla? O čemu se tu radi? Niko ne može danas ubedi da je grad očišćen kako treba – a novac tome name-njen, praktično je vraćen u gradsku kasu. Na osnovu uplate izgradskog budžeta JKP „Gradska čistoća“ je proglašenabudžetskim korisnikom. A onda je ta uplata, i više, vraćena ugradsku kasu. Što praktično znači da JKP i nije korisnikbudžeta! I ne samo da nije, već budžet na njima profitira.

Razume se da je gradskom budžetu svaka uplata dobrodošla isvako oslobađanje od opterećenja melem na ranu. Razume se daje dobro ulepšati grad, investirati u fontane, spomenike i ostalo.

Ali, po kojoj ceni? Šta nam je prioritet? Da li je u redu da ma-sovno u Beogradu hodamo kroz đubre, dok se novac koji je bionamenjen čišćenju troši u druge svrhe? Zar nije čistoća polazdravlja? S obzirom koliko nam je prljav grad, nije ni čudo štosu zarazne bolesti toliko česte, a pravo je čudo što ih nema i više.

Stoga, nije loše osvrnuti se i na kadrovski sastav ovogJKP-a. Gledajući godišnji izveštaj nije moguće utvrditi ka-kva je sistematizacija radnih mesta, već su priložili samobroj radnika po stručnoj spremi u različitim sektorima. S to-ga, možemo samo da nagađamo.

Po izveštaju, u „Gradskoj čistoći“ je 2016. godine prosečnoradilo 1.616 radnika. Od toga 227 u sektorima pravnih,komercijalnih, ekonomskih i kadrovskih poslova,znači, oko 14 odsto su obaljvali administrativne poslo-ve. Pitanje je – da li je „Čistoći“ zaista potrebno toliko„belih kragni“? Da kažemo i da jeste, pogledajmo usektor „Operative“. To je sektor koji se u ovom predu-zeću bavi direktnim obavljanjem osnovne delatnosti –oni čiste, voze đubretare, peru, prazne kontejnere itd.. U„Operativi“ je radilo 1.143 radnika. E, sad. O tih 1.143radnika, 274 je kvalifikovanih, 532 sa nižom stručnomspremom, a 337 ima srednju školu ili više stepene ob-razovanja. Ako pretpostavimo da oni koji imaju srednjustručnu spremu nisu izlazili da čiste ulice, to znači da usamom sektoru „Operative“ skoro 30 odsto ljudi na ne-ki način - „organizuje posao“ – što deluje veoma nera-cionalno. Onda, recimo, da 274 kvalifikovana voze ka-mione i obavljaju slične poslove, ostaje ih 532 s niskomstručnom spremom koji verovatno prazne kontejnere ičiste metlom i šmrkom. Pošto preduzeće ima oko 100kamiona, a 3 radnika opslužuju jedan kamion, to znači

da oko 300 njih prazni kontejnere. Znači, ostaje oko 250 ljudi nateritoriji celog grada koji su zaduženi za čišćenje javnih površina– metlom, „’fataljistom“, čime god. S obzirom da ima 10 opštinakoje „Čistoća“ „čisti“ – to znači oko 25 osoba po opštini. Na pri-mer, celu opštinu Čukarica, tj. javne površine na njoj čisti 25 lju-di!!! A Čukarici pripadaju i Ostružnica, Sremčica itd. I celu tu po-vršinu čisti 25 ljudi???

U izveštaju se pominje nekih 838 radnika koje „Čistoća“povremeno angažuje, ali se ne objašnjava ništa – ni za ka-kve poslove ni na koje vreme. Sve u svemu, „Čistoća“, hva-la Bogu, ne pravi gubitke – ali da rade posao kako treba –ne rade!!! Nije da ne rade ništa. Izbacuju tone i tone smećaiz grada, ali ne rade na zadovoljavajućem nivou, što jeočigledno svakome ko prošeta beogradskim ulicama.

Katarina Piljanović mag. Sci. EE

16 REPORTAŽABeogradski glas, 20.decembar 2017.

Piše: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/Miloš Rafailović

Ove godine navršilo se deset godina od kada je, ta-da petnaestogodišnji, Filip Vukša podneo prvi do-pis Gradskoj upravi Grada Beograda kojim je

tražio da se obeleži biciklistička traka između Dorćola iAde Ciganlije. Vozeći se svakodnevno tuda biciklom pri-metio je da je staza puna rupa, neosvetljena i nebezbednai rešio da onima čiji je to posao predloži da postave znakza stazu. Da su mu ispunili taj predlog, umesto što su se sviproglašavali nenadležnim i dopis prebacivali iz kancelari-je u kancelariju, možda, kako deset godina kasnije kaže, nebi toliko planuo i nastavio da ih zasipa prijavama.

A imao je šta da prijavljuje, pa se u međuvremenu brojprijava popeo na čitavih 14.000.

– Tim prvim odbijanjem probudili su mojmladalački bunt. Nastavio sam da šaljem prija-ve gradskoj inspekciji, u naredne tri godine po-slao sam ih oko 300. Urodile su plodom jer jerenovirano pet kilometara staze, postavljen jeasfalt, staza je bolje obeležena i to smatram mo-jom prvom pobedom. Istina, znak za stazu nika-da nije postavljen, ali urađene su mnoge drugestvari – priča Filip.

Još tada je bilo pokušaja da se Filip zaustavi.Inspektori su zvali njegove roditelje da kažu kako ne znaju šta će s to-likim prijavama, na šta su dobili odgovor da, ako su prijave neosnova-ne, onda i nemaju problem, a mogu i jednostavno da obustave postu-pak. Naravno da nisu mogli jer je osnova bilo.

Kad je na primeru staze video da može nešto i da se uradi, Filip jepočeo da piše prijave vezane za lošu javnu rasvetu, slivnike, za to štona mestima predviđenim za drvo drveta nema, ili postoji samo panj.

Više od tri i po hiljade stabala zasađeno je po tim prijavama. Celajedna šuma!

– Kad prođem pored tog drveća, osećam se srećnim. Ne mislim daje ono moje, naše je, ali lepo mi je što znam da sam ih ja izdejstvovao.

Krenuo je da čita zakone i gradske odluke i shvatio kakav po njimatreba da nam je prevoz, kakve institucije i ostalo. To što je tu pisaloimalo je veoma malo veze sa stvarnim stanjem. Ali je znao šta možeda traži i na koji zakon da se pozove, pa u prijavama nije pisao da bi,recimo, „bilo lepo da se posadi drvo ili as-faltira ulica“ nego da su „u skladu sa za-konom tim i tim obavezni da to i to izvo-le uraditi, nalože...“

Godine 2010. uhvatio se ukoštac s pro-blemima u gradskom prevozu, a GSP jezavršio sa ogromnim brojem prijava jervozila, osim što su bila prljava, suprotnopropisima nisu obeležena sa prednje,bočne i zadnje strane, nisu polazila ni sti-zala na vreme, niti imala uključen klima-uređaj kad je bilo toplije od 25 ili grejanjekad je hladnije od 10 stepeni...

Mesec i po dana popisivao je stajalištanoćnog prevoza u Beogradu, koja čestonisu bila obeležena kako treba, a u zimu2012. godine rešio je da proba da ih samobeleži nalepnicama i da vidi koliko tokošta, pošto su mu nadležni ranije odgo-varali da bi oni to rado obavili, ali nema-ju para.

– U jednoj štampariji su mi rekli da bi na-lepnice za sve stanice koštale oko 8.000 di-

nara. Teško je poverovati da toliko para u Gradu ni-su imali. Platio sam tih 8.000, išao od stajališta dostajališta i lepio nalepnice. U Gradskoj upravi nisubili srećni kad su videli napise u novinama i naslo-ve tipa, parafraziram, „Grad nema 8.000 dinara,student im plaća troškove“. Nije njih bolelo što sustajališta bila neobeležena nego što je to pisalo u

novinama. Tada sam mogao da vidim kako stvari u Upravi funkcionišuiznutra i porazilo me je ono što sam video. Naime, pozvan sam kod ta-dašnjeg gradskog menadžera Aleksandra Bijelića. Bilo je zanimljivo daneko sa 20 godina sedi s njim, direktorom GSP-a i Direkcije za gradskiprevoz, ali i poražavajuće gledati da ljudi do kojih je ranije bilo nemo-guće doći bivaju izribani za svoj nerad i da se tako rešavaju problemi.Jedna najobičnija stvar, kao što su nalepnice za stajališta, urađena je tekkad je neko odozgo lupio o sto. Tada sam prvi put otvoreno doživeo po-raz institucija – seća se Filip.

Jednu drugu akciju zamalo da skupo plati. Pre tri godine s prijateljimaje uredio stajalište na okretnici u Ustaničkoj ulici. Odštampali su mape li-nija, postavili ih na stajališta autobusa i tramvaja, ali umesto da budu barpohvaljeni – dobili su nalog da plate kaznu od 60.000 dinara zbog ilegal-nog reklamiranja jer su na stajalištu napisali „Projekti za lepši Beograd“.

Poslati su uz obrazloženje sudije za prekršaje da su zloupotrebili grbGrada Beograda. Kazne su na krajuponištene, slučaj je dospeo i do ta-dašnjeg zaštitnika građana Saše Jan-kovića, koji je smatrao da nemaosnova za kažnjavanje.

Tada je bio pozvan i kod grado-načelnika Siniše Malog, gde mu jeobećavana saradnja. Kasnije mu je izGradske uprave, umesto predloga zasaradnju, otvoreno govoreno da pre-stane sa slanjem prijava.

To ga, kaže, neće obeshrabriti jersmatra da niko ni njemu ni bilo komdrugom građaninu ne može da uskra-ti Ustavom zagarantovana prava dase bori za ono što mu po tom ustavui zakonima pripada. Filip je studentčetvrte godine pejzažne arhitekture ihortikulture na Šumarskom fakultetuu Beogradu. Drago mu je kad nekood profesora primeti njegov trud ikaže „Svaka čast, navijamo za tebe.Neka je bar neko aktivan u gradu.“

KO JE FILIP VUKŠA, MLADI BEOGRADSKI AKTIVISTA

Decenija borbe s vetrenjačama Vinston Čerčil je mnogim državnicima

širom sveta postao politički uzor.Među njegovim poznatim sentencamaiz kojih je provejavala manja ili većaautoritarnost najpamtljivija je ona iz-rečena prilikom preuzimanja premijer-ske dužnosti ratne 1940. godine kad jeobećao – „krv, težak rad, suze i znoj“.

U Srbiji danas ljudi se znoje odstraha, plaču od očaja jer su siro-mašni, a teškog rada će biti sve višeuz porast stranih „investitora“ željnihjeftine radne snage. Za krv su se po-brinuli huligani koji se popularno na-zivaju (fudbalskim) navijačima. Takosmo došli i do nonsensa da je biti na-vijač ovde postalo profesija.

Krvavi haos s poslednjeg derbijatužna je potvrda nekontrolisanog hu-liganstva, kojim se decenijama nijebavila nijedna vlast. Zato se takouspešno i razvilo. Poslednji u nizunečinjenja, ali prvi ko je to javni i pri-znao, jeste Aleksandar Vučić, koji jesamo godinu dana po dolasku navlast rekao: „Pitanje borbe protiv hu-ligana je veoma teško pitanje. Nije toteško pitanje u smislu opredeljenja ukom bi vam svaki idiot od političaraizgovorio: ’Da, naša borba protiv hu-liganizma je potpuno jasna stvar, toćemo mi da sprovedemo’ i na krajunikom ništa. Veoma je teško da o to-me govorim. Ako o tome budem go-vorio, to će značiti da ćemo to dasprovedemo, ako ne, izviniću se svi-ma zato što nemamo dovoljno snageda to uradimo“, rekao je Vučić i do-dao da je jedan od razloga zašto drža-va nema snage za to nedostatakdruštvenog konsenzusa.

Za taj konsenzus Margaret Tačer ni-je marila, već je manirom ozbiljnogdržavnika problem rešila rigoroznimzakonom i njegovom doslednom pri-menom. Istražne sudije ušle su na sta-dione, a svako ko se drznuo da pređeogradu i naruši zaštićenost privatnogposeda morao je da plati globu i ode nakoju godinu u aps. (Srbija i dalje nemazakon o svojini!) Policija je i spolja iiznutra razarala navijačke grupe i ste-kla potpun uvid i kontrolu nad njima.U Švedskoj su otišli korak dalje u di-sciplinovanju, pa je svaki remetilačkihuligan na stadion mogao da dođe sa-mo u pratnji jednog roditelja!

Dakle, nije ovde reč o „društve-nom konsenzusu“ već o odlucidržave da bude ozbiljna država. Ov-de je reč o stvarnoj moći i još stvar-nijoj nemoći.

ZANIMANJE NAVIJAČ

Događaj nedelje

Ministre Stefanoviću, i obja-snite zašto policija nije zatražila

pomoć stručnijih kolega iz Ne-mačke, Švajcarske ili SAD da rešiotužnu sagu sa ubistvom pevačiceu Borči.

!

Nemam gradonačelničkeambicije

Janko Baljak, član Predsedništva „Pokreta slobodnihgrađana“, rekao je nedavno da Filipa Vukšu vidi kaodobrog kandidata za gradonačelnika. Iste ideje stizalesu do Filipa i ranije od mnogih ljudi koji su mu pisalina „Fejsbuku“, ali on kaže da ne pretenduje na mestogradonačelnika niti ima takve ambicije.

– Lepo je čuti takve predloge, ali ja o tome nikada ni-sam razmišljao. Nisam blizak nijednoj političkoj partiji,moje akcije su počele u doba prošle vladajuće garniturei samo su se nastavile protiv sadašnje. Dakle, nisu usme-rene protiv neke određene političke opcije nego samo kaboljem stanju u Beogradu – kaže Filip.

On dodaje da je pre pet godina već odbio ponudu nebaš da bude gradonačelnik, ali da bude deo Gradskeuprave. Nakon što ga je jedan vozač GSP-a fizički na-pao, gradski menadžer mu je ponudio radno mesto, gdebi radio ono što inače radi. Dakle, beležio probleme ipodnosio prijave, ali da se to objavljuje u novinama, štonije mogao da prihvati.

Izdejstvovao da se zasadi 3.500 stabalaUmesto da ga pohvale,

odrezali mu kaznu